Naš svet knjiga
Aleks “Sačekaj, šta? Ispravi se za mene.” “Kole to nema smisla,” smejala sam se sa Obri. “Oh, nema smisla? Pokazaću ti smisao.” Povukao je moja stopala sa poda, povlačeći me ka sebi da me golica svuda po rebrima i ispod ruku. Ja sam se bacakala, vrištala, udarala sve u isto vreme. On je napokon prestao sa napadom sa ponosnim izrazom lica prevrnula sam očima i pogledala ga dok je on ljubio vrh moje glave. “Naručiću picu. Penelopa?” pitao je. “Da,” jednostavno sam rekla dok je izlazio iz sobe. “Fin je.” Obri je rekla. Sela sam i naslonila se na stočić za kafu, gde su bile rasute naše sveske i knjige. Učili smo za ispit koji je bio za nekoliko dana. “Zna da volim Penelopa picu!” “Nisam na to mislila. Lepo je videti te nasmejanu opet Aleks.” Pognula sam glavu, gledajući u svesku. “Ozbiljna sam. Znam da je ovo bila teška godina za tebe.” “Da.” Bilo je sve što sam rekla. “Da li si pričala sa njim? Da li si pričala sa Lukasom?” Zatresla sam glavom za ne. “Tako je verovatno i najbolje. Kako je njegova mama?” “Bori se.” Klimnula je sa razumevanjem. “Lili... Lili je... ona je zaista loše.” Rekla sam. “Znaš kakva je ona, toliko slobodnog duha, srećna mala devojčica. Ima petnaest trebala bi da luduje za dečacima, ali joj život to ne dozvoljava. Njen život se iznenada promenio. Mislim da je to ubilo nešto njenog duha.” “Lili je borac. Ona je mnogo kao Lukas u tom smisli. Ipak je to crta Rajdera.” “Moja mama... Mislim moji roditelji generalno. Ne nose se dobro sa tim takođe. Pretpostavljam da mene još uvek nije pogodilo. Mislim znam da je bolesna, ali nisam tamo da gledam dok se to dešava. Ovde sam i osećam se veoma krivom zbog toga.” Rekli su mi za prolećni raspust i čim jesu. Imala sam osećaj krivice, jer sam znala da je Lukas krenuo to da mi kaže one noći kad me je zatekao sa 263