Проналазач Михајло Пупин
С
воју професорску каријеру на Колумбија универзитету, Пупин је започео 1889. године као предавач физике на Одсеку за електротехнику.
Наредних пет година бавио се истраживањем сложене наизменичне струје. Радио је у веома скромним условима, јер одељење електротехнике није било адекватно опремљено. Због тога је са својим колегом и великим пријатељем, Френсисом Бејконом Крокером, дошао на идеју да наплаћују улаз на предавања о електрицитету. Цена није била ниска за то време – стајала је 20 долара. Ипак, труд се исплатио, па су Пупин и Крокер прикупили довољно новца за набавку опреме за научна истраживања. Управо је то разлог што данас зграда Универзитета Колумбија, у којој су одељења за физику и астрономију носи назив – Пупинова лабораторија. У својој лабораторији је изумео електрично струјно коло, које је примењивано у радио-везама. Патентирао га је и касније продао компанији научника Марконија11, који је једно време био асистент у лабораторији Николе Тесле. Свет је 1895. године обишла вест о открићу „икс-зрака”, које је прославило немачког физичара Рендгена12. Савремена медицина била би незамислива без тог изума. Али, да Михајло Пупин у својој лабораторији већ 1896. године није открио тзв. „секундарне икс-зраке”, данас би снимање рендгенским апаратом уместо неколико минута, трајало готово сат времена. 11 12
20
Гуљелмо Маркони (1874–1937) био је италијански физичар, један од оснивача бежичне телеграфије. Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923) био је немачки физичар који је произвео и регистровао електромагнетске зраке, данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.