MIlutin Milanković

Детињство у родном Даљу

М

илутин Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, надомак данашњег Осијека, који je тада припадаo Аустроугарској. Био је најстарије од седморо деце Милана Миланковића и Јелисавете, рођене Муачевић. Милан је важио за угледног велепоседника, који се подједнако успешно бавио пољопривредом и трговином. Поседовао је огромну библиотеку и међу првима је уочио да је његов син рођен за књигу, па је почео да га подучава. Нажалост, преминуо је када је Милутину било тек осам година. Рана очева смрт оставила је у његовом срцу неизлечив ожиљак. „Осећао сам се као да ме неко нагло пробудио из сна”, забележио је касније у својим мемоарима „Успомене, доживљаји и сазнања”.

4

Узори будућег генија

И

ако се његов избор факултета косио са плановима породице, мајка Јелисавета и ујак Васа на крају су се помирили с тим. На то је утицао и очев брат, Андрија Радовановић, који је радио као главни инжењер у Шкодиној фабрици топова. Још као дечак, Милутин је проводио сате у његовој радионици, где му је овај, поред осталог, показао како да Морзеовим телеграфом7 пошаље телеграм из једне у другу собу. „Ако желиш да будеш инжењер, мораш научити да све што нацрташ буде промишљено и тачно. Има да се слаже све у длаку”, говорио му је тада. Зато је почео да сањари како би било дивно да постане инжењер или изумитељ попут стрица Андрије или великог Николе Тесле.

На студије пољопривреде кренуо је његов млађи брат, Љубиша, што је требало да обезбеди стручно вођење породичног имања. Миланковић је у Беч допутовао у јесен 1896. године.

7

Морзеов телеграф је уређај за преношење порука на даљину, уз помоћ посебне Морзеове азбуке, који је 1837. године изумео амерички научник Семјуел Морзе.

11

Грађевинац Миланковић

П

ошто је одбранио докторску тезу, добија понуду за посао у познатој бечкој грађевинској фирми, „Пител”, која је била у власништву барона Адолфа Питела. На том послу дошла је до изражаја његова стручност, знање и познавање математике и механике. Увео је математичко моделовање у грађевинарство, јер је схватио да је немогуће пројектовати велики магацин или халу од армираног бетона, без математичких формула за одређивање димензија греда од арматуре и носећих плоча. Градио је бране, водоводе, подизао грађевине у армираном бетону широм Аустроугарске и патентирао неколико изума.

Миланковић као грађевинац фирме барона Питела

15

Потврда знања Колико је био цењен као грађевинац доказује податак да му је била поверена реконструкција крила Техничке школе у Бечу. Пројектовао је један део канализационе мреже у Београду – такозваног „Савског колектора”. По његовом јединственом пројекту и уз лични надзор на радовима изграђено је 19 мостова на прузи Ниш–Књажевац. За потребе Команде ваздухопловства пројектовао је више хангара за авионе са највећим тада познатим распоном армирано-бетонских конструкција таваница.

16

Писац историје науке

М

илутин Миланковић је био не само научник, него и историчар науке, који је прецизно бележио битна научна збивања свога времена, али и писац чија дела имају изузетну литерарну вредност. Своје списатељско стваралаштво разврстао је у неколико категорија: научна дела и расправе, универзитетске уџбенике, научно-популарна и књижевна дела.

Милутин Миланковић, писац

30

Баш као што се Михајло Пупин својом аутобиографијом „Од пашњака до научењака” доказао као врстан књижевник, тако је и Миланковић стекао и титулу изузетно читаног писца објавивши мемоаре „Успомене, доживљаји и сазнања”, који су штампани у три дела. Велику популарност имао је и роман „Кроз васиону и векове” који је био обавезна лектира у Немачкој, као и збирка приповедака „Кроз царство наука”. Неуморни стваралац објавио је још неколико драгоцених дела из области историје науке, међу којима су најзначајнија: Исак Њутн и Њутнова Принципија18, Оснивачи природних наука, Двадесет два века хемије, Историја астрономске науке, Наука и техника током векова.

Миланковић и Марко Краљевић Последњи текст који је Миланковић написао није био научна расправа, већ оглед о песми „Смрт Марка Краљевића”. То није чудно, с обзиром на то да је још пре поласка у школу знао напамет многе јуначке песме, које је научио од оца Милана.

Свестан да је поставио теорију соларне климе и ледених доба, али и да су подаци о томе разбацани у мноштву радова, Миланковић је одлучио да их обједини. Тако је настала књига „Канон осунчавања”, најзначајније дело српске науке у 20. веку. Штампана је 1941. године у издању Српске краљевске академије, након што је рукопис извучен из рушевина бомбардованог Београда. Годинама након Миланковићеве смрти „Канон осунчавања” је објављен и на енглеском језику.

18

Математички принципи природне филозофије или Принципија (лат. Principia) је дело у три тома Исака Њутна, које је први пут објављено 1687. године. Принципија се сматра једним од најважнијих дела у историји науке.

31