Page 1


Од животиња и из књига човек понајвише научити може.


- ПРОЛОГ -

ПУТУЈУЋЕ СИРОТИШТЕ ЗА ЖИВОТИЊЕ Не баш тако скоро, има томе добрих стотинак година, можда и више, почело је да се одмотава клупко једне посве чудне приче чије нити и дан-данас трају. Оно што ову причу одваја од других и ставља је у ред оних незаборавних, које на крају заврше у књигама, јесте њен творац који је, када је све почело, био тек голобради дечак жељан авантуре и свих знања овога света. Данас он, нажалост, није жив, али плодови онога што је несвесно посејао, данас су зрели таман толико да докуче срца деце, младих и оних који, чувајући Петра Пана у себи, верују у немогуће. И тако, да кренемо од почетка. У лутајућем каравану трговаца, уметника и циркуских акробата, рођен је дечак. Мали, чупав и слабашан. Толико је нејак био да је његова бака, извесна гатара по имену Есмералда, справила напитак мешајући млеко многих животиња, па је унука даривала талисманом. Тврдила је да ће му он, као и мешано млеко, дати снагу и сачувати му здравље, али... Дечак је, истовремено, добио неке способности по којима ће се разликовати од других, по којима ће се разликовати од обичног света. Иначе, дечак је добио име Леон, а наследио презиме Елефантус, по слоновима који су се могли срести у земљи његових предака. И тако, малени Леон Елефантус је растао у здравог, жилавог дечака, бистрог ума и радознале природе. Како су године одмицале, Леон је почео да увиђа да му његова бака није само спасла живот, већ му је, давши му мешано млеко и талисман, подарила моћ немуштог језика. Да, Леон је могао да разговара са животињама, рибама, птицама, чак и инсектима. Такође, брзо је и лако учио све што је везано за ботанику, познавао је 3


тајне биљака, справљања мелема, напитака. На самрти, стара Есмералда му је рекла да чува талисман, рекавши му притом да се ради о древном артефакту шумског духа Аје. Аја је oриша, афрички дух шуме, и она је њена заштитница и заштитница свих животиња. Она је, такође, чувар древног знања ботанике, господарица напитака и магијског, лековитог биља. Брзо се прочуло по путевима којима је крстарио Леонов караван да постоји дечак који је господар звери, исцелитељ и видар несвакидашње моћи. И дан-данас се испредају легенде о његовим подвизима на тлу Африке, Арабије и јужне Европе, али... Један догађај утицао је на Леонов живот више него дарови које му је стара Есмералда оставила у аманет. Било је то у сенци Килиманџара, тог афричког горостаса чија круна пара трбухе небеских барки. Била је то куга, која је покосила све припаднике лутајућег каравана, све осим Леона Елефантуса и његових животиња. Да, он је, на неки начин, био имун због дарова које је имао. И тако, опрхван тугом због губитка свих драгих људи у свом животу, пре свих мајке Амелије и оца Ракшаса, малени Леон их је све до једног покопао у сенци старог баобаба на Црном континенту, па се са животињама отиснуо на север, према Суецу. Никада се више није вратио на југ, бар не тако далеко. Како је време одмицало, он је све више био затворен за људе, избегавао је већа насеља и градове, а његова присност са животињама полако је расла, што је утицало на догађаје који ће уследити. Испрва, посадa на барци којом је 4


пребродио тугу били су тек један папагај Жако, слонић искрзаног увета, ког је Леон звао Пуковник, шимпанза Кокос и лавић ког су његови родитељи удомили негде у Абисинији. Њега је дечак крстио по једном од својих омиљених књижевних јунака. Звао га је Крусо. Временом, ова чудна дружина постајала је све бројнија, јер је Леон пронашао срећу у удомљавању животиња, нарочито оних које беху одбачене од света. Птић испао из гнезда, безрепи гекон, шакал ког су ранили ловци, камила одбегла од каравана бедуина и њихових љутих корбача, за све њих Леон је био спаситељ, а његов несвакидашњи караван уточиште. Леон је новцем који му је остао обезбедио караван и запрежна кола преуредио у кавезе, како би са животињама неометано могао да путује покрај људских насеобина, без бојазни да ће они у његовим сапутницима видети какву претњу. Међутим, када би зашли у какав дивљи предео, Леон је пуштао животиње да се слободно крећу. Тада су се могле видети несвакидашње слике; група веселих скочимишева крај дремљиве бое, лав Крусо у друштву камиле, бели афрички јеж и пустињска лисица у игри... Сви су били пријатељи, и сви су у Леону видели спасиоца, а у њему... У њему је почивао дух шумске Аје. Иако је са стране изгледало да се ради о каквом путујућем зоолошком врту, или пак циркусу, Леон Елефантус је од каравана направио право-правцато сиротиште за напуштене животиње. Каткад би навратио са својим зверима у неко предграђе, а људи би, они храбрији, плаћали да изблиза виде животиње и од Леона чују занимљиве, егзотичне приче. Да, Леон је био несвакидашње добар приповедач, а то је дуговао књигама уз које је одрастао и које је, након животиња, понајвише волео. Од Кеније па преко Судана, Суеца, Арабије, Турске, брдовитог Балкана, Алпа и Азурне обале па све до Пиринејског полуострва, многи су чули за чудесно Сиротиште за животиње вагабунда Леона Елефантуса, али... Мало њих је успело да се са њим зближи, стекне поверење, да га придобије макар за познаника јер... Пријатеље је нашао међу животињама. Ипак, како је старио, Леон је увиђао да ће неко морати да га наследи и да настави 5


Profile for Pčelica

Detektivi iz Zoo vrta  

Detektivi iz Zoo vrta  

Advertisement