Original #37

BROJ 37 //

OKTOBAR 2018 // CENA 199 DIN.

www.originalmagazin.com

ORIGINAL M AG A Z I N

ORGNLMAGAZIN

ŽARKO PASPALJ

PRONAĐITE MOTIV I NAPRAVIĆETE ČUDO

NAJVAŽNIJE

LEKCIJE

VLADETE

JEROTIĆA IVANKA POPOVIĆ ORIGINAL

JOKO

ONO

KONFERENCIJA

FOTO-REPORTAŽA

ORIGINAL

MAN

BURNING DARE TO BE

ALEKSANDRIJA OKASIO-KORTEZ

TANJA TATOMIROVIĆ 1

2

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628

MAGA ZIN

BROJ 37 //

Impresum

OKTOBAR 2018 // CENA 199 DIN.

Reč urednice

ORIGINAL magazin Izdavač Fondacija „Novak Đoković“ Direktor magazina Jelena Đoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Projektni menadžer Originala Ivana Hibner Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija Generalni direktor Jelena Drakulić Petrović Direktor izdavaštva Sreten Radović Glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović Dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotografije Vladislav Mitić Foto-agencije Profimedia, Getty Images, iStock Lektura i korektura Nataša Đorđević Redakcija Igor Velimirović, Ana Kalaba, Vesna Lalić, Biljana Stefanović, Dragan Jovićević, Ivana Stojanov, Olgica Kravljača Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Sofija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Štampa Rotografika Subotica Generalni distributer Ringier Axel Springer ORIGINAL

M Malo šta izaziva više pomešanih osećanja od reči „početak“.

Eventualno „novi početak“. I ushićenje, i strah, i radost i nešto malo tuge jer novi početak znači i da je nečemu drugom došao kraj; i strpljenje i nestrpljenje, i nada i vera, i još malo straha. Sva ta osećanja javljaju se odjednom, smenjuju se bez najave i nikada ne znate koje će sledeće i kako udariti.

Ali novi počeci su odlični i veoma zdravi. Jer osim što je zdravo dozvoliti sebi da iskusiš sva ta jaka osećanja, novi počeci pružaju vam priliku da se ponovo rodite - još bolji nego pre, jer nosite sve znanje i iskustvo iz prethodnih „života“, a počinjete iz početka, bez tereta. Vaš je zadatak da učinite da taj novi početak bude bolji od svih prethodnih početaka i linija ispod koje nećete ići ni sa jednim sledećim početkom.

Olakšavajuća okolnost je ta da u životu imate nekog ko će vam onda kada sami sumnjate u sebe reći: „Ako ti ne možeš, ko onda može“. Ali jedina osoba koju zaista treba da ubedite u to da ne postoji ništa što želite a ne možete jeste vi sami.

Na svakom novom početku važno je zapitati se: „Mogu li ja to?“. Još važnije jeste zaključiti: „Mogu ja to“. I najvažnije poverovati: „Mogu ja to!“.

I koliko god da traje taj put od ? do !, svaki korak koji se na njemu pređe je nova lekcija, a one nikada nisu suvišne, niti je duži put uvek pogrešan. „Original“ je moj novi početak. A kada vaš novi početak počinje negde gde je lestvica već podignuta ovako visoko kao što je to slučaj sa „Originalom“, sva ona osećanja s početka su još intenzivnija. Ali je i svaka lekcija još važnija.

Za nove početke!

Ivana Stanišić Bokić

ORIGINAL

U ovom broju

MAGAZIN

RADAR NOVE GENERACIJE

6

VLADETA JEROTIĆ

16

57. OKTOBARSKI SALON

20

JUTJUBERI

26

JOKO ONO

36

DARE TO BE ORIGINAL

39

BUDI ODGOVORAN / MODA

54

NOVE SERIJE

57

ALEKSANDRIJA OKASIO-KORTEZ

60

RAZGLEDNICE IZ SRBIJE

64

KNJIGE

68

KANARSKA OSTRVA

70

BURNING MAN

74

BUDI INOVATIVAN

79

BUDI ZDRAV

81

26 Jutjub zvezde sada prete da pomrače slavu poznatim ličnostima iz sveta muzike i filma, a u Srbiji situacija na terenu govori da bi to već mogao biti slučaj

16 Ljubav, humanost i dobrota bili su najčešći pojmovi koje je koristio Vladeta Jerotić. Istim rečima i njegovi najbliži saradnici opisuju njegov lik i delo

20 Izložba „Čuda kakofonije” nema početka, nema kraja, nema redosleda kojim treba pratiti umetnička dela, svaki umetnik je jednako bitan u ovom kontekstu

60 Mnogi u Aleksandriji Okasio-Kortez vide prvu ženu na čelu Sjedinjenih Američkih Država

74 Jedan od najvećih svetskih umetničkih festivala - Burning Man - okupio je od 26. avgusta do 3. septembra preko 70.000 posetilaca usred pustinje u Nevadi www.originalmagazin.com

ORIGINAL

Originalni i talentovani

MAGAZIN

8

ŽARKO PASPALJ PASPALJ PONOVO IGRA Zlatna levica srpske i jugoslovenske košarke ponovo je uzeo loptu u ruke.

Ovaj miljenik nacije još uvek pogađa trojke, baš kao nekad

32

IVANKA POPOVIĆ ZADATAK NAM JE DA STVORIMO USLOVE DA NAŠI STUDENTI OSTANU U ZEMLJI Bolonjski principi su opšteprihvaćeni u Evropi, a na nama je da ih unapredimo onako kako odgovara našim uslovima i tradiciji naših fakulteta

51

TANJA TATOMIROVIĆ AKO NEMA EMOCIJA, NEMA NI KOMUNIKACIJE Ako želite da budete lider, morate biti i prezenter koji će se povezati sa svojom publikom, a sve kako biste preneli poruku koju želite

62 ORIGINAL

SEVER ZOLAK MI SMO DEO PROBLEMA, ALI I REŠENJA Uvek postoje načini da se društveno angažujemo na temama koje smatramo važnim i damo onoliko koliko možemo, ne tražeći ništa zauzvrat

RADAR NOVE GENERACIJE

PAMETAN, PAMETNIJI, PAMETNA KUĆA Virtuelni asistenti olakšavaju život svima onima u čijim se domovima nalaze, sve ih je više i u Srbiji, a predviđa se da će do kraja ove godine čak 50 odsto Amerikanaca imati bar jedan takav uređaj. Međutim, mnogi u ovim asistentima vide samo nove opasnosti koje donosi moderno doba i nov način na koji se udaljavamo jedni od drugih Tekst: Ana Lađarević Foto: Profimedia

6

www.originalmagazin.com

U

ključi svetlo, pojačaj pesmu, promeni radio-stanicu, ohladi vodu, uključi alarm…

Ništa od ovog više ne morate da radite sami niti da se raspravljate s ukućanima ko će da ustane i obavi sve te posliće. Sada su tu pametne veš-mašine koje se same uključuju i isključuju, pametni frižideri koji javljaju koliko vam je ostalo mleka ili jaja u kući, ili još povoljniji pametni virtuelni asistenti. Bilo da je to Google Home ili mali Amazon Echo ili pak neki od uređaja koji su zasnovani na ovim asistentima, oni se nalaze maltene svuda i uvukli su se čak i u domove u Srbiji.

Predviđa se da će tržište kućnih asistenata u narednih pet godina vredeti 107,4 milijarde dolara, kao i da će polovina Amerikanaca do kraja 2018. imati bar jedan takav uređaj u kući.

Ispostavilo se da 92 odsto vlasnika virtuelnih pomoćnika koriste glas da njima upravljaju, a uglavnom im pomažu u online kupovini, potrazi za proizvodima i u preslušavanju vesti. Amazon i Google su našli put i do nas jer je najveći deo funkcija dostupan i ovde, a cena najpovoljnijeg uređaja iz njihovog poprilično velikog asortimana je manja od 50 evra.

Ako se pitate šta fali vašoj ‘neinteligentnoj’ kući i tome da morate da ustanete kad treba da ugasite svetlo, a ne da javite malom zvučniku da to uradi umesto vas, odgovor je – ništa! Ali ne može se poreći da postoje brojni benefiti toga ako imate pametnu kuću ili pak pametnog asistenta. Najpre morate priznati da je zgodno da preko virtuelnog asistenta, koristeći samo sopstveni glas, upravljate većinom uređaja u kući, uključujući i aplikacije na telefonu. Asistenti vam takođe obezbeđuju informacije u realnom vremenu, poput snimka sigurnosnih kamera ili koliko trenutno trošite struje, a mogu automatski izvršavati određene zadatke, kao što je, na primer, regulacija temperature u zavisnosti od toga jeste li u kući ili niste. Ume da bude i te kako korisno!

Iako je na tržištu sve više proizvođača, začetnici u ovoj oblasti, a i dan-danas najpopularniji, jesu Amazon Echo i njihov asistent pod imenom Alexa, kao i Google assistante. Većina drugih proizvođača samo je iskoristila njihove platforme i dalje ih nadogradila, povezujući ih sa ostalim uređajima. Na primer, ,,Huawei” je nedavno predstavio svoj AI Cube, koji ispunjava mnoštvo potreba za povezivanje sa pametnim uređajima zahvaljujući 4G LTE mreži za povezivanje na internet. Tako sada preko njega može da se pušta muzika, da se kontrolišu pametni kućni uređaje i postoji mogućnost pristupa za preko 50.000 opcija bez upotrebe ruku. Sve što je potrebno jeste da postavite pitanje jer ima ugrađen Alexa zvučnik. AI Cube bi uskoro trebalo da se nađe i na našem tržištu.

ORIGINAL

Takođe, jedan od noviteta iz ove oblasti je Lenovo Smart Home Essentials, nova porodica umreženih uređaja koji predstavljaju višeplatformski AI eko-sistem u kategoriji smart home uređaja. Ovo je zapravo pravac u kom se sve više ide – da se što više uređaja umreži u što manjem broju kontrolora. Konkretno, prednost kod ove opcije je to što su svi uređaju povezani preko Link app, koji služi kao centralizovani kontrolni centar iz koga se upravlja svim podržanim uređajima bez potrebe za individualnim aplikacijama namenjenim za svaki uređaj posebno. Uz to, svi njihovi uređaji rade uz Google i Amazon Alexa asistente, i korisnici će biti u mogućnosti da glasovnim komandama jednostavno podese, automatizuju i kontrolišu različite aspekte svojih domova koristeći Lenovo Smart Display kao svoj kontrolni centar.

Ovu porodicu čini smart utikač, koji se poveže na bilo koju utičnicu i kontroliše uređaje koji su povezani na njega, te smart sijalica koju možete uključiti, isključiti, smanjiti joj ili povećati intenzitet osvetljenja po želji a da joj, naravno, i ne priđete, i na kraju tu je smart kamera, sistem za nadzor, koja radi i u potpunom mraku preko infracrvenog svetla i omogućuje dvosmernu audio-komunikaciju.

Nažalost, zasad nema naznaka da ćemo ovu pametnu porodicu uskoro videti u Srbiji.

Sam Google je nedavno izbacio i novu opciju koja će biti spas za roditelje. Naime, u saradnji sa Diznijem oni su u svoje pametne zvučnike inkorporirali glasove nekih od omiljenih crtanih junaka. Sada, kada se Google Home uključi, oni pozivaju decu da im pomognu i odrade neke sitnije zadatke ili da prate instrukcije i plešu uz zadatu muziku…

Dakle, pomaže vam na svim nivoima! Da ne pominjemo da ima sve više opcija da možete maksimalno da personalizujete virtuelnog asistenta da odgovara vašim potrebama i interesovanjima jer ima mogućnost prilagođavanja. Naravno, velike polemike se vode oko kućnog asistenta, pre svega zbog onih koje novi sjajni gedžeti ne oduševljavaju toliko.

Postavlja se pitanje da li se previše oslanjamo na mašine da odrade neke obične poslove umesto nas i tako postajemo lenji i još manje fizički aktivni. Tu je i pitanje poverenja, pa teoretičari zavera ovo vide samo kao još jednu priliku da nas neko prisluškuje i na vrlo jednostavan način uđe u naše domove. Drugi pak u ovim malim uređajima vide još jedan način na koji se udaljavamo jedni od drugih jer sada kada ste sami u kući ne morate ni prijatelja da pozovete kada vam je tu Alexa, uvek spremna da odgovori na svako vaše pitanje. ● 7

8

www.originalmagazin.com

EKSKLUZIVNI INTERVJU

PONOVO IGRA ZLATNA LEVICA SRPSKE I JUGOSLOVENSKE KOŠARKE PONOVO JE UZEO LOPTU U RUKE. OVAJ MILJENIK NACIJE, S REPREZENTACIJOM JEDNOM SVETSKI I TRI PUTA EVROPSKI ŠAMPION, OSVAJAČ DVA SREBRA NA OLIMPIJSKIM IGRAMA, KLUPSKI PRVAK EVROPE JOŠ UVEK POGAĐA TROJKE, BAŠ KAO NEKAD Razgovarao: Igor Velimirović Foto: Zoran Lončarević

ORIGINAL

9

EKSKLUZIVNI INTERVJU

N Neki bi pomislili da sedimo na Dedinju ili u Atini na Kifisiji, a sa Žarkom Paspaljem zapravo smo se našli u srcu Vračara, u dvorištu iza Molerove i Kičevske ulice, koje je čuveni Palja svojim rukama učinio nestvarnim.

Naime, nakon novih zdravstvenih problema s kojima se suočio krajem prošle godine, Žarku su lekari preporučili bavljenje laganom fizičkom aktivnošću da bi mu se ubrzao oporavak. Tada je rešio da dvorište kraj kuće u kojoj živi, a koje je godinama bilo zapušteno, sam sredi tako da postane teren na kom će se ponovo igrati basket, kao i mesto okupljanja i dece, ali i odraslih iz okoline. Sam proces bio je dug i spor, ali je rezultat na kraju fenomenalan. I baš je to pouka koju Žarko Paspalj želi da svi izvuku iz njegovih dela i njegove karijere – za dobre stvari potrebni su vreme, motivacija i zalaganje, a tada je uspeh izvestan. Priču sa Paspaljem počeli smo upravo o tome – o malom čudu koje je napravio sam u srcu Beograda.

- Kad tako kažete, zvuči čudno. Znajući kakva je situacija kod nas s mnogim dvorištima, kojih ima pregršt u centru grada, jeste malo neverovatno da dođeš na neki zaštićen prostor koji ovako izgleda. Malo je priča duga, ali suštinski se svodi na jednostavne stvari. Sve je moguće, da prostor od 300 do 350 metara kvadratnih, za koji ne mogu da kažem da je bio u reprezentativnom stanju kada je ovo počelo da se dešava, posle dva meseca izgleda ovako. Ako bih rekao da sam jako ponosan, ni to ne bi bilo dovoljno. Ali jedno je košarka, ovo je za mene novina. Pošto živim u neposrednoj blizini, gledao sam ovaj dobrano zapušten prostor 15 godina.

U ovom momentu to me posebno čini srećnim, a nadam se i moje komšije. Jer u centru grada na mestu gde ne očekuješ da postoji tako nešto definitivno sve može da se desi. Ovo se desilo tako što je jedan čovek uzeo da se bavi nečim čime se nikad nije bavio, bez blama, bez stida, sa željom da nešto uradi po tom pitanju. Možda nisam očekivao da će ovako da ispadne, ali je ispalo savršeno – kaže Paspalj. Život je lep, ali ume biti i surov i nemilosrdan. Imali ste moždani udar posle dva infarkta. Kako ste se izborili sa bolešću?

Kad vratim film od prošlog novembra do sada, kada mi se desila ta epizoda sa zdravljem, koja mi svakako nije prijala, pa onda period od šest meseci postavljanja pitanja sebi… Desilo se, kao što to obično biva, posle nečeg što je bilo loše. Rad u dvorištu mi je bio ventil da očistim telo. I uradio sam to na svoje najveće zadovoljstvo. Posle tih nekoliko meseci mogu da kažem da je sve što je bilo sada istorija, osećam se odlično.

Lična satisfakcija mi je prvo zadovoljenje, a drugo kada izađem ovde, što obično radim svaki dan više puta. Onda kažem sebi da je stvarno lepo. Svako to može da uradi na svoj način.

10

U dvorištu kuće su i košarkaški teren, koš i lopta…

Da, baš sam srećan zbog toga. Uskoro počinjem da se vraćam u poslove koji nemaju veze s ovim, već s nekim uhodanim stvarima, pa će ovo, uz malu pomoć komšija, morati da se održava, da se prema dvorištu ponašaju kao prema svom.

S komšijama sam baš juče pričao dok smo sedeli ima li šta lepše kada se ovde igra sedam, osam klinaca, koji više nisu ni deca, porasli su na nekom starijem košu, u drugačijem ambijentu, a vidiš ih jako srećne. Oni su sada već momci od 25, 30 godina. Nema lepše slike.

Nekada je bilo normalno da ljudi sede i druže se ispred zgrade, život se odvijao napolju. Očekujete li da podstaknete ljude da izađu iz stanova?

To i jeste bila ideja. Uz sve razumevanje svega što se ovde dešavalo, nekad neke stvari možeš da prihvatiš ili da ih ne prihvatiš. Ovde je prva misao: Zašto ovaj čovek radi ovo, koja mu je zadnja namera, šta će se na kraju desiti? U poslednjih par meseci dešavalo se puno interesantnih stvari. Na primer,

Uvek pokušavam da motivišem ljude – lepim rečima, pravom željom i velikim iskustvom. Ako može čovek koji je imao toliko problema sa zdravljem i povukao se iz košarke iz tih razloga da nađe motiv, želju za rad, onda je sve moguće. A ako se udruži nekolicina njih, mogli bi da naprave čudo www.originalmagazin.com

ograda koja je za mene najlepši deo ovog dvorišta, verovatno ih je uplašila jer su pomislili da ovde otvaramo kafić.

Naravno, od toga ništa nije bilo, niti će biti. Jesu prošle silne godine od vremena kada se tako radilo i, naravno, mnogo toga se promenilo, ali to ne znači da treba da ostanemo iza svojih vrata i da nam je samo to bitno. Na kraju krajeva, ovo je smisao svega. Dosta sam pričao sa dobronamernim starijim ljudima koji su ovo podržali, neki i radom koliko je ko mogao. Treba vremena, to će se verovatno rešiti. Treba da vlada neki red da bi svi znali čemu ovo dvorište služi. Vrlo je prosto, treba da se igraju klinci, a stariji ne treba da se uznemiravaju. Kao što je nekad bilo, rođen sam u vreme kada se poštovao kućni red. Za to treba malo vremena, otvorenosti, pa ćemo da vidimo.

Nekada su nas roditelji terali da uđemo u kuću, a sada jedva isteraju decu iz kuće?

Tako je. U ulici nam je postojao poligon malih sportova, uopšte nije bilo bitno da li se igra odbojka, fudbal, košarka, tenis... Pokojna majka je dolazila u sumrak da nas tera kući, stalno smo vikali ,,još samo pet minuta”. To je bilo drugo vreme, drugo vaspitanje. Nije ni čudo što je bilo silnih sportista. Mada, i danas kažem da i u ovim promenjenim uslovima gde mnoge stvari ne razumem možemo da budemo srećni što sport uopšte postoji, odnosno da je na tom nivou na kom jeste.

Ko vam je pomogao oko ovoga?

Prvi put sam u vezi s ovim davao intervju svojoj ćerki, koja je to radila za ,,Lice ulice” iz dobre namere, uz veliku sreću što to ide u magazin koji daje novac u humanitarne svrhe.

One stvari koje nisam mogao da uradim sam pomogli su mi moji dobri prijatelji: Zvonko, Sale, Gagi, Muki. I drugi ljudi su nam izašli u susret, Gradska čistoća, koja je uradila za mene ono što nisam mogao, Gradsko zelenilo nam je poklonilo divnu klupu i još neke sitnice. Svakako nam je pomogao i Košarkaški savez, koji je izašao u susret sa konstrukcijom za koš. Ljudi hoće da pomognu. Siguran sam da su svi ponosni kada dođu da vide dvorište. Svaka pomoć je dragocena.

Spomenuo bih gospodina Miška, mog prvog komšiju, starijeg čoveka koji bi bez blama izašao kad god čuje neku buku, bez rezerve bi se priključio kad god se radilo bilo šta. U nekim momentima tokom ta dva meseca, kada imaš bilo kakvu podršku tog čoveka, odmah ti bude mnogo lakše. Ne daj bože da je bilo petoro ili desetoro ljudi... Em drugačija atmosfera, em osećaj da ljudi kapiraju zašto se to radi.

pravu stvar za sebe. Uz male kontrole, rekao bih da je sve kako treba. Čak i mnogo bolje.

Slušate li doktore? Pridržavate li se saveta?

Slušam, sve je u redu. Ne bih baš da teram mak na konac.

Sam čin promene ritma koji nije bio za pohvalu veliki je napredak. Uvek to može da bude bolje, ali ja bih rekao da je ovo odlično.

Koliko vam se promenio život? Da li su vam se promenila shvatanja?

Ne. Naterao sam sebe da se pomirim sa tim. Nisam to uradio slučajno, verovatno je negde to bilo prisutno u mojoj glavi i onda se samo desilo. U ovom slučaju kroz fizički rad, bavljenje nečim drugim... Fokusiraš se na nešto, to mi nije nepoznato, osećaj je isti kao pre 20 godina. Kad pogledam svoje slike od prošle godine, vidim dva različita čoveka. Nadam se da će to da potraje. Kažem, krenuću da se bavim drugim starima vezanim za struku. I lepo je što će se to desiti.

Iz nečeg lošeg kao što je bolest vi ste uspeli da izvučete nešto dobro i napravite ovo.

U jednom momentu sam potajno smatrao da za to ne treba da se sazna. Ali znao sam da će to morati da se obelodani.

Hvalim se, ponosan sam na to. Sama pomisao na ovakvo dvorište u samom gradu... Sedim sa ljudima, pričam im o svemu, možda nekom dajem motivaciju da isto to uradi na nekom drugom mestu. Ovo naše će ostati, nastaviće da bude lepo. Smatram da ako može jedan čovek uz malu pomoć da uradi sve ovo, zamisli šta može više njih. Ko zna, možda se još neko pokrene.

Očekujete li da podstaknete ljude?

Uvek to pokušavam da uradim, lepim rečima, pravom željom i velikim iskustvom. Ako može čovek koji je imao toliko problema sa zdravljem i povukao se iz košarke upravo iz tih razloga da nađe motiv, želju za rad, provodeći ovde dva meseca, onda je sve moguće. Šta bi bilo kad bi se udružilo njih nekoliko? Mogli bi da naprave čudo.

Da li briga javnosti ume da bude naporna u nekom momentu? Je li vam smetalo toliko interesovanje za ono kroz šta ste prošli?

Kako se sada osećate posle brojnih zdravstvenih problema?

Super sam. Uradio sam najveću stvar za sebe ovim što sam napravio.

Pre toga sam radio i svoje dvorište, znao sam da neću ići na more jer još osećam malo strah od svega. Kad izgubiš 15 kila uz drugačiji ritam jer si znao da će to da ti prija, verovatno sam uradio ORIGINAL

11

Jeste, ali šta da radim. Ja bih voleo da se ništa od toga nije desilo. To se dešava, postoji sudbina. Igrao si 20 godina košarku, nikad se nisi povredio, za sebe si mislio da si Baš Čelik. E, onda se to završi, pa se desi ovo, pa počne da se dešava malo češće... Tako je, ne bih voleo da ljude stavljam u neprijatnu situaciju, da brinu, znam koliko me ljudi zaista vole. Šta ćeš. Mogu da se nadam da će ovo biti poslednji put, pa da o ovakvim situacijama više neću morati da pričam. Čovek ste od autoriteta. Nametnuli ste se da vas slušaju Divac, Danilović, Đorđević, Savić... Da li se čovek rađa s tim ili se radi o građenju odnosa na terenu i van njega?

Nikada nisam razmišljao o tome niti sam smatrao da je to toliko bitno. Sad kada sam stariji, shvatam s kim sam bio u timu, sa kakvim kvalitetnim igračima i karakterima.

To prevazilazi autoritet, bitno je kakav si čovek. Svi smo vaspitavani na isti način. Najveća stvar za trenera koji je bio tu jeste da radiš sa momcima koji su vaspitanje poneli iz kuće. To je olakšavalo posao. Svi su bili strašni momci, imali su osećaj za hijerarhiju i odnose. Znali smo se pre reprezentacije i mnogo ranije kroz Partizan. To dolazi 12

samo od sebe. Zašto je meni zapalo da budem kapiten? Ne znam, moglo je da zapadne bilo kome. Što je više asova, teže je voditi ekipu, teže je biti kapiten. Gde ima toliko kvaliteta, ima li isto toliko i sujete?

Nikad to nisam posebno shvatao. Mislim da su se stvari dešavale tačno onako kako je trebalo da se dese. Naravno, i onako kako je Duda Ivković predviđao. Vukao je ozbiljne, prave koncepte, verovatno je on to najbolje znao. Mi nismo samo izlazili na teren, provodili smo i mnogo vremena zajedno. Pričam o 1995, 1996. godini, ali i ranije u vreme velike Jugoslavije. Ništa se nije menjalo. Kad imaš momke koji na pripremama provedu pet meseci, a niko ne postavi pitanje zašto je to tako, uz onakvu generaciju, to je nešto vrlo posebno. To je tako funkcionisalo bez preteranog razmišljanja zašto i kako. Naravno, sada kada pogledamo, znamo zašto je šta i kako moralo, ali tada je sve izgledalo tako spontano. Potrošenih pet meseci znače izlazak na teren i sigurno te stavljaju u poziciju favorita. To smo mi radili, jednostavno ideš dalje. Misliš da to tako treba. Možda je i trebalo, a možda je to bila najtalentovanija generacija, www.originalmagazin.com

pa smo onda mi to nastavili kad se izdešavalo ono čudo, ratovi i potpuni haos. Jednostavno su bili dobri ljudi koji su činili tu grupu.

Sa svim životnim iskustvom i iskustvom sa terena, šta biste savetovali mladog košarkaša?

Da voli. Ako ne voliš, onda ne možeš da izneseš to. Van talenta moraš da voliš, da ostaješ na treningu. Generacijski jaz čini da mlađi uvek misle da su najpametniji. Nije uvek poenta u savetu, nego kako ćeš to da saopštiš. Postoje stvari koje treba da se prenose i da se govore. Neko će da posluša, neko neće.

Neko će tu naći neki smisao i dodirnu tačku. Vrhunskim sportom ne možeš da se baviš ako nisi apsolutno u tome. Ako to ne vidiš na taj način, nisam siguran da si dorastao izazovu. Kad vratim film kako smo mi trenirali i radili, ne vidim drugi način kako smo to mogli da postignemo.

Da li biste nešto menjali da možete da se vratite unazad?

Za to vreme verovatno drugačije nije moglo da bude. Bilo smo u takvom sistemu, tako su nas birali, žigosali.

Bili smo izabrani za to. Velika je razlika u tome što je to bilo takvo vreme gde je sport bio možda ne dominantan, ali je bio veći izbor sportista, tako da svaki put iz neke generacije izađu odlični sportisti. Imali su mnogo materijala, ne samo za košarku nego za sve sportove. To ne možeš da menjaš. Ako pokušaš bilo šta da menjaš, onda nisi uspeo, onda nije to to. Ako pričamo o timskoj igri, vaspitanje koje smo poneli iz kuće je bilo adekvatno izazovu. Niko nije postavljao pitanje da li je ispravno ono što se zahteva od tebe. Samo smo radili ono što su nam govorili i to je dalo rezultata.

Neko ste koga ljudi vole. Žarko Paspalj je donosio osmeh ljudima u njegovom društvu.

Nisam razmišljao o tome. Ti tu ništa ne možeš da uradiš.

Ponašaš se onako kako bi se ponašao u svakom trenutku.

Nisam smatrao za poteškoću druženje sa ljudima. Takav sam.

Glupo je reći da mi to dobro ide. I kada bih pokušao drugačije da se ponašam, ne bih mogao. Prošle su godine koje bih možda podario nekom drugom na drugi način, verovatno to sada radim. Kapiram da to ili imaš ili nemaš. Ako nemaš, onda se jednostavno baviš drugim stvarima, ne kažem da se ne baviš sportom. Nismo svi isti u kafani, zezanju...

Jednostavno si takav kakav jesi, ne možeš da se menjaš. Sada sam samo stariji, više bih se odmorao i birao kako ću kome vreme da podarim.

Kako iz odnosa gde je trener bog i batina nadgrađujete odnos tako da postanete prijatelji, kao sa Dudom ili Gregom Popovićem?

Preneli smo odnos hijerarhije od kuće, kao da su nam treneri zamena za oca. Greg je bio svestan odgovornosti za jednog momka koji je došao iz Evrope i preživljava gomilu velikih ORIGINAL

Košarka je od svih nas napravila ono što smo, a neki ljudi zaboravljaju da košarke nema, ni mi ovde ne bismo bili. Ne mogu da kažem da smo oruđe i mašine, ali mi smo služili nečemu što je daleko veće promena. Sa Dudom sam proveo silne godine, ostaje nešto kroz brojna iskustva koja smo imali. Prođe i to, ali na kraju odnos dobrih ljudi prevlada. Stariji smo, menjamo se, možda vidiš neke stvari koje nisi video kada si bio klinac. Niko nema od nas pravo da stavi na prvo mesto nešto što bi trebalo da bude važno, ali nikako nije važno kao košarka. Ona je od svih nas napravila ono što smo. Sve što pričamo ne bismo pričali da to košarka nije od nas napravila. Strašno me nervira kako se ljudi neodgovorno ponašaju prema bilo kojem takmičenju, organizaciji, prema bilo čemu, zaboravljajući da nema košarke mi ne bismo bili tu gde jesmo. Svi treba da shvate da smo mi samo, ne bih rekao oruđe i mašine, ali smo služili nečemu što je daleko veće. Imamo ogromno i bogato iskustvo da možemo o tome da pričamo sa najvećom radošću koju smo ikada doživljavali. Kad prođe 20-30 godina, ne možeš više da pričaš o prijateljstvu sa Dudom i Gregom. To postaje nešto više.

Daleke 1995. Dudu su u tvojoj kući gurnuli u bazen, a samo par sati kasnije sve se vratilo u granice nadređenog koji vodi trening reprezentacije kako treba. Kako to funkcioniše?

Njegova je velika sreća što je dobio takve momke. O tome nikada nije morao da brine. Nije nas pronalazio po kafanama. Momci su znali kada je vreme za luft, a kada za radne obaveze, za nešto što zahteva fokus koji treba da se ispoštuje. Svima je jako olakšan posao kad je to tako. Dobar je primer. Ne postavlja se pitanje, ovo je bilo divno, imalo je neku poentu u datom momentu, opustilo je sve. A sutra Jovo nanovo. Ne vidim drugu formulu kako bi uspešan tim mogao da funkcioniše.

Greg Popović je mogao da bude suvi profesionalac kao i većina ostalih NBA trenera, ali on je nešto sasvim drugo bio prema vama, pun brige od 1989, kada vam je prvi pritekao u pomoć u Americi, pa do današnjih dana.

Jeste, on je jako dobar čovek. Nije morao sa mnom da ima bilo kakav odnos. Preuzeo je veliku odgovornost na sebe, dovodeći jedno dete izdaleka. Kroz taj osnovni paket... Ja sam dobar momak, on je divan čovek, tako se sastavi. Uvek sam Grega gledao kao drugog oca. Otac mi je umro… Takav odnos je nešto što se zaslužuje. Uvek mi je jako stalo do toga šta Greg misli. Posle 30 godina, kad sedim sa njim, kad vidim način kako on funkcioniše, shvatam da je to prava stvar. Pet dana smo proveli ovde, samo sam gledao primer čoveka koji je postigao tako mnogo sa jedne strane, a sa druge strane održao odnose s ljudima koji su mu jako važni. Potpuno mi je fascinantan. Pričam prijateljima kakvo je to iskustvo, pa i talenat da prepoznaš gde energija treba da ode i na koji način. Pokupio sam dosta od njega, ali sigurno da sam imao nešto svoje što je njemu odgovaralo.

Uzori vam nisu bili Medžik ili Bird, već stariji momci iz generacije podgoričke Budućnosti, koji su vas prihvatili?

13

Jeste, uvek to kažem. To su moji prvi ozbiljni dodiri sa košarkom. Ta količina rada tih momaka u jednoj Budućnosti... Možda niko od tih momaka nije napravio neke upečatljive karijere, ali taj odnos nikada nisam video.

Valjda oni treba da ti budu najveći idoli. Momci sa kojima provodiš vreme, sa kojima odeš na pripreme...

Po završetku karijere bili ste tim-menadžer reprezentacije i potpredsednik Olimpijskog komiteta i Partizana. Kako na to sada gledate?

S Olimpijskim komitetom je bila fantastična stvar.

Radili smo gomilu stvari krucijalnih za naš sport.

U sportu je suštinski bitna sistematizacija, kad nešto postaviš na noge, pa pratiš kako se iz godine u godinu menjaju stvari. Ne pričam samo o košarci nego i šire.

Divac je radio odličan posao, ostavio je Olimpijski komitet sa dovoljno para i autoriteta posle tih osam godina. Samim tim, sebe računam kao nekog ko je tu uticao, pomogao, bio deo ekipe. Sa Željkom Obradovićem u reprezentaciji su bile dve čudne i škakljive godine, potajno misleći da će neke stvari da se promene. Nažalost, nisu se promenile i doživeli smo u dve godine dva fijaska na dva velika takmičenja.

Moram da priznam da su me te dve godine odučile od košarke na način da se zapitam da li stvarno želim da budem deo toga ili ne. Shvataš da su se stvari promenile, da više nikad neće biti onako kao što je bilo, da ide u pravcu nekih drugih odnosa. Dođeš do toga da kažeš sebi – malo ću da se pomaknem, neću da učestvujem u svemu ovome. Zrelo i iskusno shvataš da je došlo novo vreme, ali čini mi se dosta naglo, pa se možda ne snalazimo svi najbolje. Košarku volim više od svega, mnogo više je gledam nego što se pojavljujem na utakmicama. Ne dolazim zato što se jako uzbudim. Bio sam na dve utakmice reprezentacije u poslednjih 15 godina.

Bio sam kod Grega u Americi, ali tamo mi je drugačije, nema stresa koji doživljavam. Gledam uglavnom od kuće, gledam 14

Nije uvek poenta u savetu nego kako ćeš to da saopštiš početak svih liga, posle dva ili tri gledanja mi je jasno šta tu može da se dešava. Ne znači to da manje volim košarku.

Možda i zbog zdravlja, malo se skloniš, to je to.

Kako sada provodi dane Žarko Paspalj?

Trebalo bi da budem srećan, uradio sam neke stvari na sebi, mnoge druge stvari sam pokrenuo. Iz neke učmalosti s manjkom energije vratio sam se, uz rezervu da zdravstveno više nisam onako kao što sam bio. Čini mi se da ta energija kuca na velika vrata i da je poslednjih meseci koristim na pravi način. Dobro sam, dobro se osećam, srećan sam. Najviše sam u Beogradu, međutim i to će se promeniti. Ne kažem da mi neko drugo mesto posebno prija, ali 15 godina u Grčkoj sigurno te ispečatira tako da postaneš deo toga. Grčka mi je jedno od najinteresantnijih iskustava koja sam imao u životu. Znam da me ljudi vole i da su mi svuda vrata otvorena, na neki način ću pokušati da se vratim tamo gde mi je mesto. Tamo gde sam ja dobar, tamo ću se vratiti.

Hvala vam u ime ovih klinaca koji šutiraju na koš.

Budite sigurni da ste, uz sve što je ostalo iza vas, ostavili još jednu veliku stvar.

Trebalo bi da budem srećan čovek. Imam prelepe klinke.

Svaka na svoj način ti donese komad sreće koji ti s vremenom postaje sve bitniji i bitniji. Makar se meni tako čini. Hvala vama. Siguran sam da će i drugi to videti na način na koji treba da vide. Možda ponekad promene prihvatamo teško i sporo, ali na kraju sve dođe tamo gde treba. ● www.originalmagazin.com

DIGITAL

Šta možete da uradite kako bi vaši oglasi bili vidljivi onim ljudima koji su potencijalni korisnici vašeg proizvoda ili usluge?

Tekst: Igor Černiševski, Digital Group Account Manager u Direct Mediji

Da li je sve digitalno u digitalu?

D

igital je svuda oko nas, a digital je i reč koja je svuda oko nas. Ali šta konkretno znači digital i zašto je bitan za kompanije i za sve vas koji imate sopstvene biznise?

Digital je, pre svega, tehnologija. Tehnologija koja napreduje nezamislivom brzinom i menja svet oko nas na način koji pre dvadesetak godina nismo mogli ni da zamislimo. Uticaj koji digital ima na naš svakodnevni život je ogroman. Ko može da zamisli svoj dan bez mobilnog telefona, digitalne televizije ili čitanja vesti onlajn? Količina sadržaja koji se na dnevnoj bazi plasira kroz digitalne medije je neverovatna. Trenutno postoji preko 1,9 milijardi veb-sajtova. Preko četiri milijarde ljudi globalno koristi internet, ove godine internet protok iznosi neverovatnih 1.361.563.256.130 GB… Ovolika količina sadržaja je dovela i do proporcionalne velike količine oglasa koji se plasiraju kroz digitalne kanale. Procenjuje se da prosečan internet korisnik u toku dana dođe u dodir sa preko 4.000 oglasa. Jasno vam je da se svaki oglašivač suočava s ogromnom konkurencijom. U trenutnoj situaciji konkurencija su vam svi koji se oglašavaju, a ne samo direktni konkurenti iz vaše kategorije. Šta možete da uradite kako bi vaši oglasi bili vidljivi onim ljudima koji su potencijalni korisnici vašeg proizvoda ili usluge?

Kao prvo, potrebno je da identifikujete ko su ti ljudi. I to što je preciznije moguće: koliko imaju godina, gde žive, šta ih interesuje, koje sajtove posećuju, stranice kojih brendova lajkuju, da li i šta kupuju ili naručuju onlajn itd. Ideja je da pokušate da dobijete što je moguće više informacija o njihovim potrebama, navikama i ponašanju. Da pokušate da u svojoj glavi stvorite portret svog potrošača.

Zašto je to bitno?

Zato što u tom slučaju tačno znate kako da mu se obratite i šta on želi da čuje od vas. Kada prodajete svoj proizvod u klasičnoj prodavnici, uvek je lakše da ga ponudite stalnoj mušteriji pošto tačno znate šta je kupovao pre toga, šta ga interesuje i koliko otprilike ima novca. Potpuno ista stvar je i u digital kampanjama.

Stoga je neophodno da pravilno identifikujete svoju ciljnu grupu.

Jednako je bitno i šta ćete im reći. Ne možete na isti način pričati sa profesorom filozofije koji je pred penzijom i sa tinejdžerom koji je pred maturom. Suštinski, kao oglašivač, poruka koju im šaljete je ista, ali je način na koji je šaljete drastično drugačiji.

Kada ste već u prvom koraku zamislili svog potrošača, pokušajte da se stavite u njegovu kožu i da svoje oglasne poruke doživite kao njihov primalac. Iako zvuči jednostavno, ovo je zapravo ORIGINAL

veoma komplikovano pošto zahteva da se odvojite od svog brenda i da ga pogledate sa druge strane, kroz oči nekoga ko ne zna ništa o onome što stoji iza vašeg brenda, a o čemu se vi brinete svaki dan. Stoga, pokušajte da prilagodite ton i sadržaj vaše oglasne poruke tako da budu najrazumljiviji za onoga kome se obraćate.

Pored same poruke, morate imati na umu da se borite s ogromnom konkurencijom u svakom trenutku. Najvažnija valuta u današnjem svetu oglašavanja je pažnja. A pažnju potrošača možete osvojiti samo ukoliko ste vidljiviji od ostalih. Kako to postići?

Postoji nekoliko pravila kojih bi trebalo da se pridržavate pri kreiranju onlajn oglasa, pogotovo banera. Svaki baner bi trebalo da ima tri osnovna elementa: logo, ponudu vrednosti i poziv na akciju. Logo može biti logo brenda ili logo kompanije, ali mora biti jasno istaknut i dovoljno vidljiv. Ponuda vrednosti je ono što je srž naše ponude: proizvod, usluga, popust, akcija.

Ponuda vrednosti mora biti dominantna u oglasu i jasna na prvi pogled. Poziv na akciju je element koji digitalno oglašavanje razdvaja od svih ostalih medija. Pored prikaza, cilj banera je i klik. Svaki klik na baner korisnika vodi na odredišnu stranicu, gde dobijamo šansu da mu prikažemo više detalja o samoj ponudi: video, galeriju, testove, formu za naručivanje...

Poziv na akciju mora biti jasno diferenciran u odnosu na ostatak banera u smislu veličine, pozicije, boje i fonta.

Pored navedena tri ključna elementa onlajn oglasa, uvek moramo voditi računa o okruženju gde se oglas prikazuje, tako da ga moramo prilagoditi tako da ima okvir, da se bojom izdvaja iz okolnog sadržaja, a bilo bi idealno da baner nekom diskretnom animacijom skreće pažnju na sebe.

O svemu ovome možete detaljnije čuti na radionici Direct(ly) Digital, koju ćemo održati na konferenciji Dare to be Original.

Vidimo se! ● 15

16

www.originalmagazin.com

LEGENDA

VLADETA JEROTIĆ Misionar bez mantije Tekst: Dragan Jovićević Foto: Petar Dimitrijević

ORIGINAL

LEGENDA

Kada je patrijarh srpski gospodin Irinej na sahrani našeg istaknutog lekara, neuropsihijatra, psihoterapeuta i književnika, ali pre svega svestranog erudite Vladete Jerotića, koji je napustio ovaj svet u 95. godini života, istakao da je to bio čovek koji je i umom i srcem ušao u sve tajne ovozemaljskog života, malo je reći da su mnogi tek tada postali svesni gubitka jednog tako velikog i značajnog mislioca

I

ako je Vladeta Jerotić ostavio nepregledan sled rukopisa, tekstova, eseja i knjiga, stranice ispisane njegovom rukom tek će, neminovno, u godinama koje slede postati predmet istraživanja.

I tek će one baciti novo svetlo na sve te duboke reči koje je na njima zabeležio.

Ljubav, humanost i dobrota bili su najčešći pojmovi koje je koristio. Istim rečima i njegovi najbliži saradnici opisuju njegov lik i delo. Oni koji su ga dublje znali bili su opčinjeni snagom njegovog uma i stanjem stvari onako kako ih je on, kao hrišćanski antropolog, sagledavao.

Ljubav u hrišćanstvu i prema hrišćanstvu opisana je u gotovo svakoj reči koju je Jerotić ikada stavio na papir. Samo u nekim njegovim najboljim delima kao što su: Duhovni razgovori, Psihološko 18

i religiozno biće čoveka, Vera i nacija, Izazovi hrišćanstvu u 21. veku, Premudrosti Solomonove, Približavanje Bogu, Preteče hrišćanstva, Božanska i ljudska mudrost u Davidovim psalmima, Samo dela ljubavi ostaju… ta ljubav je zauvek osvedočena.

Za Jerotića čovek je bio najveća misterija. ,,Ljudi su kao neki majdan, a u majdane se obično mora duboko roniti da bi se našlo ono što je u njima najdragocenije”, govorio je on. ,,Takav je sastav ove vasione: ukoliko je jedna stvar dragocenija, utoliko je skrivenija.”

Tajne čoveka i njegovog udaljavanja od Tvorca posebno su ga inspirisale za neka od najdubljih promišljanja: ,,Kad čovek učini greh prema prijatelju svome, najpre ga obuzima strah, koji se ubrzo pretvara u mržnju. A mržnja sasvim zawww.originalmagazin.com

Savremeni način života značio je za njega udaljavanje čoveka od sopstvene suštine. A u suštini čoveka je, kako veli, ljubav i samo ljubav

slepljuje… Čovek mrzi onoga ko zna njegov greh.

Prvo ga se boji, pa ga onda mrzi.”

Savremeni način života značio je za njega udaljavanje čoveka od sopstvene suštine. A u suštini čoveka je, kako veli, ljubav i samo ljubav. I jedino s ljubavlju čovek kao biće može opstati. U mnogim delima Vladeta Jerotić se bavi upravo ovim tako naizgled jednostavnim, a tako ogromnim pitanjem s tako nepreglednim odgovorom.

Potraga za ljubavlju kod Jerotića jeste potraga za samim Bogom. Zato on čoveka posmatra od njegovog začeća do poslednjeg daha, tokom čitavog tako složenog i komplikovanog puta, pitajući se gde ljudsko biće to luta u svetu moderne tehnologije, šta ga to od ljubavi odvraća i na svakom koraku ga sputava. Pitanje zbog čega i kako ljudi traže Boga, postaće tako jedna od ključnih Jerotićevih nedoumica, na koje jedinstven odgovor ne postoji. A brojni odgovori koje je on ponudio na tu temu intrigiraće još dugo: „Iako se subjektivan sadržaj našeg doživljavanja stalno menja, neko jezgro naše ličnosti koje se teško može opisati ostaje uvek isto i pored svih promena kojima smo spolja izloženi ili koje sami stvaramo. Ovo jezgro naše ličnosti, kome su ljudi od pamtiveka davali razna imena, pruža nam čudnu sigurnost i izvesnost da naše Ja, ili subjekt, u širokoj lepezi osećanja, opažanja, slika i delanja praktično u toku celog života ostaje sa sobom identično. Zanimljivo je da je ovo osećanje identiteta utoliko postojanije ukoliko čovek doživljava češće i intenzivnije unutrašnje i spoljašnje promene. Kao da su ove promene uslov stabilnosti ovog osećanja. Uporedo s doživljavanjem ove stalnosti, nepromenljivosti, čovek bi skoro rekao večnosti trajanja ovog jezgra u ličnosti, i svet sa svim svojim promenama, brzim ili sporijim, takođe se doživljava kao nešto u osnovi identično sebi.“ Njegovi rukopisi o snovima, pisma, dnevnici, prepiske… ostali su neobjavljeni za života. Kada ugledaju svetlost dana, biće to novo otkrovenje sa pitanjima o granicama hrišćanske trpeljivosti, o kušanju čoveka, o stradanju, o pokajanju.

Odgovore na ta pitanja izvešće, kao i tokom života – smireno, britko, nedvosmisleno. Verovatno će još koji put ponoviti rečenicu iz Jevanđelja koju je ORIGINAL

najčešće citirao: Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. Tražiće od nas da je ponovo iznova razumemo…

Sagledavati danas zaostavštinu Vladete Jerotića nezahvalno je. Jer sve to mnoštvo ispisanih reči ne završava se tek tako, samo pukim odlaskom. Mnogo toga što je rekao tek čeka da bude otkriveno i doživljeno. I svaki put ćemo se ponovo pitati koliko nam je zapravo ostavio taj misionar bez mantije. Koliko dela, i koliko ljubavi u njima? I tek tada ćemo razumeti da samo dela ljubavi ostaju. ●

Ovako je Vladeta Jerotić govorio o ljubavi: „Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i - opraštati mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima.“ „Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili – na drugi način rečeno – koliko smo i s kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da volimo i mi druge.“ „Savršena ljubav da l’ postoji? Ne znam, teško...

Al‘ iskrena ljubav pomaže protiv straha.“ „Imamo duhovnu ljubav, intelektualnu, emotivnu i fizičku. Neću da rangiram, svaka od tih ljubavi je bitna. Četiri komponente nikad nisu zadovoljene jer idealnog braka nema. Neka budu dve, i kod jednog i kod drugog… Ne znam koje… Svaka je značajna. Naravno, najteže je uskladiti emotivni život.

Intelektualni najlakše. Čim primetite da u braku jedna od ovih komponenti slabi, odmah negujte neke druge (sve četiri treba). Ne zapuštati fizičku ljubav, naročito u srednjim godinama.“

19

BUDI KULTURAN Izložba „Čuda kakofonije” nema početka, nema kraja, nema redosleda kojim treba pratiti umetnička dela, svaki umetnik je jednako bitan u ovom kontekstu – na tome insistiraju Danijel i Gunar Kvaran, umetnički direktori ovogodišnjeg Salona

Tekst: Ana Kalaba Foto: Oliver Bunić 20

www.originalmagazin.com

„Daruma Veliki“, Takaši Murakami

Delo Ivane Bašić

„Rakete“, Tom Saks

„Brand New World“, Đorđe Ozbolt

Z

amisao Danijela i Gunara Kvarana, umetničkih direktora 57.

Oktobarskog salona, bila je da „beogradskim bijenalom” na jednom mestu okupe sve relevantne momente savremene umetničke scene u svom njenom haosu stilova, jezika, boja, materijala, ambicija, poruka…

– Ideja je bila da promislimo nove struje u umetničkom svetu danas, koji je policentričan i specifičan na mnogo nivoa.

Prethodnih dekada imali smo vertikalnu umetničku stvarnost – smenjivali su se jedinstveni jezici umetničkog sveta koji su bili dominantni u određenom periodu i vezivali se za određeni geografski centar. Međutim, danas je umetnička stvarnost horizontalna, a centar je svuda i nigde. Druga važna karakteristika umetnosti u poslednjih 20 godina je da je zapadnjački doživljaj umetnosti postao univerzalan, sa svojim imperativom originalnosti. Originalnost je svuda prihvaćena kao kriterijum, međutim, rezultati su potpuno različiti, iz međunarodne scene nije se izrodio nijedan zajednički imenitelj. Želeli smo da predstavimo taj diverzitet – podvukao je Gunar Kvaran.

ORIGINAL

To su uradili tako što su izabrali ukupno 72 umetnika iz celog sveta potpuno različitih izraza. Neki važe za autoritete u umetnosti, neki su manje afirmisani, neki flertuju s komercijalom, neki su potpuna alternativa. Jednako su zastupljeni i muškarci i žene. Pripadaju različitim generacijama, najstariji bi bio Gudmundur Gudmundson, poznat kao Ero, rođen 1932. godine u Olafsviku, najmlađi je Urban Celveger, rođen 1991. u Cirihu. I zapravo, jedino im je zajedničko to što svi paralelno deluju na aktuelnoj svetskoj sceni.

Mogli bi se možda eventualno povezati na osnovu tematskih fokusa ili medija, međutim to je izbegnuto načinom na koji su predstavljeni publici – u pet izložbenih prostora, pri čemu svaki nosi svoju atmosferu i energiju. Kustosi se pozivaju na reči kustosa prethodnog beogradskog bijenala Dejvida Eliota kad primećuju da „svaki prostor ima svoje duhove”. U ovom slučaju to su nova zgrada Muzeja Grada Beograda, još nerenovirana Stara vojna akademija u Resavskoj; Kulturni centar Beograda sa svoje tri galerije; prestižna Galerija SANU; alternativna Galerija Remont i

umetnički prostor U10. I dela Oktobarskog salona pristizala su u njih prateći duhove i izmičući bilo kakvom konceptualnom okviru.

– Novo izdanje bijenala zamišljeno je kao kakofonijska eksplozija različitih dela, često hibridnih, koja se slobodno šire i smenjuju u izložbenim prostorima, bez prinude tematskog ili formalnog koncepta – naveli su Danijel i Gunar Kvaran.

Zbog svega toga nerealno deluje bilo kakav pokušaj da se napravi nekakav vodič kroz ovaj vrtlog neobičnih umetničkih kreacija, od kojih svaka traži posebnu pažnju i vreme, postavlja pitanja, igra se s posmatračem, izaziva ga... I navodi na sledeći krug. Preporučujemo bar tri.

Prvi krug: Čuda

Nema pripreme, nikakve reference niti vas opisi predstavljenih radova mogu pripremiti za iskustvo prolaska kroz „Čuda kakofonije”. Nema putokaza, pozvani ste da se vodite sopstvenim instinktom, da lutate, da se iznenađujete, zbunjujete, pitate. Nema favorita.

Ipak, neka čuda udaraju na prvu loptu, poput atrakcija koje već na prvi pogled privlače pažnju i potpunih laika u svetu 21

umetnosti. Na drugi pogled – ostvaruju poentu.

Postavkom u Galeriji SANU, na primer, dominira ogroman krzneni kavez Anike Ji, u kojem se nalazi neobična konstrukcija koja uključuje laboratorijske instrumente, šljunak za akvarijum, akrilne cevi i okove, lažne bisere… Umetnost, nauka i društveni angažman isprepleteni pod naslovom „Kada se vrste susretnu, 2. deo (Psihologija povrća)”.

- Nauka i umetnost su jedno te isto.

Počinje sa idejom, a onda morate izaći i to dokazati - smatra čuveni Tom Saks, kojeg će Beograd zapamtiti po lansiranju raketa ispred SANU u večeri otvaranja Oktobarskog salona.

- Rakete imaju dvostruko značenje. Koriste se za rat, ali se takođe koriste za istraživanje svemira. Može se reći da je ovo naša najniža forma akcije u odnosu na nivo napretka nauke i istraživanja.

Korakrit Arunanondčai ima drugi fokus.

Njegov rad nosi naslov „Radionica za mir/Panova smrt” i izgleda baš poput nekog mitskog stvorenja na samrti, a možda ćete ispod te ljušture, jaja, korenja, prepariranih pacova, rogova prepoznati i glinenu maketu sedišta UN u Njujorku, plastičnu maketu pagode, hrama Damakaja i sveće korišćene na ceremoniji u budističkom hramu.

U Kulturnom centru Beograda nećete moći da pobegnete ispitivačkom pogledu Joko Ono, čak ni u mraku Podroom galerije, gde vas animirani film Radenka Milaka baca na „daleku stranu Meseca”.

„Ženske ekstaze“ Anselmo Kifer

„Ptica u svom postojanju“, Kazumi Nakamura

„Plan", Sumakši Sing

Na sledećoj stanici, u Remontu, bačeni ste u seno i pozvani da ispitate „Unutrašnji život bale sena” kroz crteže i animacije islandske umetnice Gabrijele Fridriksdotir, dok se Galerijom U10 prostire magični vrt čipkastih biljaka napravljenih od žice i crnih niti, u kojem umetnica Sumakši Sing čuva uspomenu na svoju majku...

22

I sva ta iskustva tek su priprema za Muzej Grada Beograda, koji je Oktobarski salon pretvorio u pravu zemlju čuda, ogroman betonski lavirint u kojem iza svakog ćoška vreba neko iznenađenje, ponekad zadivljujuće, ponekad uznemirujuće.

Venčanica Čiharu Šijote sablasno se uzdiže nad stepeništem pod gustom mrežom crnih niti.

S jedne strane zgrčene umiru vanzemaljske figure Ivane Bašić i jeza raste sa svakim udarom čelika u ružičasti alabaster koji poručuje da „Pre hiljadu godina 10 sekundi udaha bilo je 40 grama prašine”.

S druge strane sklupčana „Kraljica sa leopardima/iz serije Venere”, bronzana skulptura Margerit Imo, intrigira kao hibrid mozga lamantina, životinje za koju se zna da ima najmoćniju dugoročnu memoriju na planeti, i „Dame leopard”, antičke Venere pronađene u Čatal Hojuku u Turskoj, koja potiče iz perioda 6.000 godina pre nove ere.

Izazov je ući u prostoriju rezervisanu za „Ujedinjene mrtve nacije” Ivana Grubanova, možda je bezbednija „igraonica” Maje Đorđević, instalacija „Ok! I will play”, koja vraća u detinjstvo?

Iza jednih vrata ćete pronaći „samo” gomilu peska pod zelenim svetlom Pamele Rozenkranc, iza drugih projekciju belih vrata Vadima Fiškina koja se otvaraju ka blistavoj beloj svetlosti, a onda se naglo zalupe – vama pred nosom. Još nije vaše vreme.

Stanite pred „Zlatni kavez” Dušana Otaševića. www.originalmagazin.com

„Silver Sable Saga“, Ero

Probajte da se sastavite u delićima izlomljene keramike koju je poslala Joko Ono. Udahnite šareni „Brave New World” Đorđa Ozbolta…

I kad pritisnete dugme za „Vašu utopiju” Olafura Elijasona, možda vam se zaista ukaže čudo.

Drugi krug: Zvezde

Koliko god da se insistira na tome da je svaki predstavljeni umetnik jednak, ipak i 57. Oktobarski salon ima svoje zvezde.

Joko Ono je, na primer, prava ekskluziva. Umetnički krugovi su, međutim, s još većim uzbuđenjem dočekali povratak Eroa u Beograd. Kao jedna od vodećih figura na avangardnoj sceni, Ero je svojevremeno otvorio nove vidike za čitavu jednu generaciju naših umetnika svojim pop-art kolažima i strip-estetikom. Ovog puta predstavlja se slikom „Silver Sable Saga”, inspirisanom Marvelovom heroinom i postavljenom u Muzeju Grada Beograda.

– Lepa i ratoborna Silver Sejbl se upisuje na dugački spisak amazonki i fatalnih žena koje naseljavaju moj umetnički univerzum od početka osamdesetih godina. Ona je simbol hrabrosti, snage i nezavisnosti, Jovanka Orleanka 21. veka, oslobađa se obaveza i prinuda na koje su žene po tradiciji primoravane, prisvaja ORIGINAL

„Nauka i umetnost su jedno te isto. Počinje sa idejom, a onda morate izaći i to dokazati”

falične atribute muškog organa i obavlja zadatke od važnosti za čitav svet – naveo je Ero. Slavna Sindi Šerman na umu ima drugačiju junakinju. Kroz celu svoju umetničku karijeru bavi se slikama žena, neretko stavljajući svoje lice, telo, iskustvo u službu svoje umetnosti, a postavci Oktobarskog salona prilaže seriju stereotipa o ženama koji cirkulišu na internetu, u umetnosti, na filmu, televiziji i u štampi. Žena je i u centru dela čuvenog nemačkog slikara i skulptora Anselma Kifera, koji „Ženskim ekstazama” referiše na Berninijev „Zanos Svete Tereze”. Kiferov zaštitni znak je drvorez, najstarija tehnika štampe sa drvenih ploča koja ima dugu istoriju u nemačkoj umetnosti, međutim „Ekstaze” tematski donekle odstupaju od njegovih karakterističnih motiva, kojima preispituje identitet posleratne Nemačke.

U istom periodu, ali sa dosta drugačijim fascinacijama ime je gradio i američki umetnik Lari Bel, koji se smatra jednim od najznačajnijih predstavnika apstraktne umetnosti posleratnog perioda. Već šest decenija eksperimentiše sa svetlošću na različitim površinama i igra se percepcijom, a pred beogradsku publiku stiže sa radovima 23

I lako je prepoznati feminističke motive „Beogradske sirene” Marte Jovanović, koja se svojim performansom ustremljuje na arhetip fatalne žene i dovodi u pitanje kanone lepote, zavođenja i ideala braka i materinstva. Ivana Bašić se svojim vanzemaljskim kreacijama bavi telom i njegovim nestajanjem na način na koji niko ne ostaje ravnodušan. Pitanje slobode savremenog čoveka lebdi nad „Zlatnim kavezom” Dušana Otaševića, a u spoju džungle oslikane na zidovima i raznobojnim figuricama Đorđa Ozbowlta svako može da shvati da želi da „Vrli novi svet” suoči sa džunglom izazova koji čekaju čovečanstvo.

Međutim, da li će ostatak čovečanstva na isti način doživeti eksploziju rasko-

„Stanje postojanja (haljina)“, Čiharu Šijota

urađenim za njega karakterističnom tehnikom sa aluminijumom i silicijum-monoksidom na crvenom papiru postavljenom na platno.

Kao najsjajnija zvezda s istoka nameće se Takaši Murakami, sa svojim neobičnim tehnikama i spojevima japanske tradicije sa savremenom estetikom. „Daruma Veliki” je reprezentativan kao portret indijskog mudraca i osnivača zen budizma, koji je veoma popularan lik u savremenom Japanu, a Murakami pritom oponaša stil i tehniku ekscentričnog japanskog slikara iz 18. veka Soga Šohakua.

– Moj cilj je da stvorim kreativni proces koji će izgraditi most između prošlosti i budućnosti – kaže Murakami, i u toj Vladimir Veličković ispred svog dela

Ovogodišnji Oktobarski salon je retka prilika da na jednom mestu spoznamo snagu i domete aktuelne srpske scene

Postavka u Galeriji SANU

ambiciji se susreće sa gotovo svim gostima 57. Oktobarskog salona. Međutim, na tom mostu neminovno ih prati i sadašnja stvarnost.

Treći krug: Stvarnost

Ovogodišnji Oktobarski salon je retka prilika da na jednom mestu spoznamo snagu i domete aktuelne srpske scene i posebno je fascinantno kako odgovaraju 24

na izazove svetskih umetničkih zvezda, neretko ih i nadmašuju u kreativnom ispitivanju aktuelne stvarnosti. Naše stvarnosti.

– Nijedan domen, estetički, društveni, politički, istorijski, naučni, ekološki, edukativni, kulturni, erotski, ne izmiče istraživačkom i kritičkom pogledu umetnika okupljenih na bijenalu – napominju umetnički direktori.

madanih tela na crtežima našeg slavnog umetnika Vladimira Veličkovića koje evociraju nasilje ratova u bivšoj Jugoslaviji? Ili zastave koje „krvare boju” u instalaciji „Ujedinjene mrtve nacije” Ivana Grubanova?

Da li će imati iste asocijacije na projekat „19.30” Aleksandre Domanović i razumeti zašto je špicu iz dnevnika bivše Jugoslavije ukomponovala u tehno? Da li će shvatiti zašto su „Uncontained Images” Nemanje Nikolića „iscrtane” preko stranica knjiga iz vremena SFRJ? Nažalost, te teme su i dalje utkane u samo našu stvarnost, prizivaju čuda. ● www.originalmagazin.com

KULTURNI VODIČ

Ovaj mesec prepun je veoma značajnih kulturnih dešavanja, a mi smo za vas izdvojili ona koja nikako ne bi trebalo da propustite

Oktobar

Priredila: Ana Kalaba

BALKANIMA

Balkanima – Evropski festival animiranog filma – održava se od 2. do 6. oktobra u Domu kulture Studentski grad i u svom 15. izdanju predstavlja oko 160 animiranih filmova iz više od 25 zemalja Evrope. Publika ovogodišnje Balkanime imaće, između ostalog, specijalnu priliku da vidi film „III” poljske autorke Marte Pajek, koji je privukao pažnju na prestižnom festivalu u Kanu, a biće prikazana i tri srpska ostvarenja o kojima se priča: „Muzičke trauma” reditelja Miloša Tomića, „Eho” u režiji Boriše Simovića i Koste Rakićevića, kao i film „Neputovanja” autorskog tima koji čine Nikola Majdak i Ana Nedeljković. Pored bogatog takmičarskog programa, planirani su i programi: Panorama evropskog animiranog filma, Savremena italijanska animacija 5, nagrađeni animirani filmovi sa festivala u Anesiju, Panorama balkanskog animiranog filma… Ulaz na sve programe je besplatan.

SAJAM KNJIGA

Međunarodni beogradski sajam knjiga se održava 63. put od 21. do 28. oktobra. Počasni gost 2018. godine biće Kraljevina Maroko, kao prva arapska zemlja koja je primila Otvorenu knjigu i koja će svoju kulturu predstaviti na centralnom štandu Beogradskog sajma.

Pod sloganom „Radost čitanja”, i ove godine očekuje se više od 500 izlagača, a svoje aktuelne naslove potpisivaće stotine autora iz celog sveta.

BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

BEOGRADSKE MUZIČKE SVEČANOSTI – BEMUS

Zlatni 50. BEMUS otvara koncert slavnog violiniste Najdžela Kenedija 10. oktobra u Sava centru, koji će se beogradskoj publici predstaviti svojim novim programom posvećenim velikanu džez muzike Džordžu Geršvinu. Zatvoriće ga 20. oktobra Beogradska filharmonija kao jedna od muzičkih institucija koje su dale odlučujući doprinos u njegovom formiranju, i to delima kojima su otvorene i zatvorene prve Beogradske muzičke svečanosti 1969. godine – poemom „Beograd“ Dragutina Gostuškog i Devetom simfonijom Ludviga van Betovena. U međuvremenu, publika će imati priliku da čuje vodeći tenor današnjice Ramona Vargasa na koncertu Simfonijskog orkestra i Hora RTS pod upravom Bojana Suđića, koji obeležavaju stogodišnjicu rođenja Leonarda Bernštajna; te ruskog pijanistu Vadima Rudenka, kao dvostrukog laureata prestižnog takmičenja „Čajkovski“ u Moskvi; korejskog violinistu Edvina E. S. Kima; Šarun ansambl Berlinske filharmonije; čuveni Brodski kvartet iz Velike Britanije, koji je poznat i po saradnji sa zvezdama svetske popularne muzike (Stingom, Elvisom Kostelom, Bjork...).

ORIGINAL

Pod sloganom „Bez granica” 34. Beogradski džez festival biće održan u organizaciji Doma omladine Beograda od 25. do 29. oktobra i okupiće neke od zvezda svetske scene koje svojim izrazom brišu granice muzičkih žanrova.

U Beograd stižu Kurt Eling, kao jedan od najvažnijih džez vokalista u svetu već više od 20 godina, Enriko Rava kvintet sa specijalnim gostom Džoom Lovanom, Čučo Valdes, najveća zvezda afro-kuban džeza, pevačica Jun Sun Na, veliko ime južnokorejskog džeza… Program će se paralelno odvijati u salama Doma omladine Beograda i u Kombank dvorani (bivši Dom sindikata) i obuhvatiće više od 20 koncerata.

FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE (FSFF)

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) ove godine doživeće svoje 12. izdanje od 25. do 28. oktobra u Studentskom kulturnom centru pod sloganom „Oko za oko“.

Zemlja u fokusu biće Južna Koreja i njena fantastična kinematografija, a više desetina filmova iz Srbije, regiona i sveta nadmetaće se za glavnu nagradu festivala – Koskar.

FSFF će imati i prateće programe – tribine, izložbe i performanse, a uvertira će biti već tradicionalni performans poznat pod nazivom Beogradski zombie walk – 13. oktobra maskeri i šminkeri iz zemlje i regiona maskiraće prijavljene učesnike u različite filmske likove, nakon čega će oni tako maskirani prošetati Beogradom.

25

26

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

27

Piše: Anja WoManhattan

Popularnost najvećeg servisa za emitovanje videa na svetu Jutjuba (Youtube) iz dana u dan raste i sa 1,8 milijardi korisnika svakog meseca opasno se približio Fejsbuku, koji je na dve milijarde. Jutjub zvezde sada prete da pomrače slavu poznatim ličnostima iz sveta muzike i filma, a u Srbiji situacija na terenu govori da bi to već mogao biti slučaj. I ne samo kada je reč o popularnosti već je ’jutjuber’ postalo zanimanje koje onima na vrhu donosi odličnu zaradu i brojne privilegije

N

isam mnogo razmišljala o postojanju paralelnih svetova sve dok nisam uletela u jedan takav, ne sluteći kakva zabava me tamo čeka. Kao i za većinu ljudi, i za mene je Jutjub bio lokacija gde mogu da se slušaju verovatno sve pesme koje su ikada objavljene, gde iskoči ,,Mama voli bebu” i kad treba i kad ne treba, i eventualno kanal kome se okrećem kada rešim da od sutra živim zdravo, pa vežbam uz ,,8 Minute Abs” i uz ,,5 Tibetanaca”.

Treći i konačan udar zbio se na jednom javnom dešavanju, kada se oko mladog para okupio veliki broj ljudi i gotovo su svi od mladića, koji je upravo pobedio na veoma popularnom muzičkom takmičenju koje se emituje na nacionalnoj televiziji, tražili da ih fotografiše sa njegovom devojkom – koja je jutjuberka. Dakle, ono što su mejnstrim poznate ličnosti bile za neke ranije generacije za ove nove to su zvezde Jutjuba.

Međutim, kroz tri udara realnosti shvatila sam koliko smo zapravo zatvoreni u svoje mikrouniverzume i nesvesni postojanja gomile drugih svetova koji se razvijaju svuda oko nas, možda i brže nego mi sami.

Postoji veoma jednostavno i logično objašnjenje zašto je taj striming servis mladima zamenio mnoge druge izvore informisanja, a posebno televiziju – oni imaju apsolutnu kontrolu nad onim što gledaju, nisu ograničeni ni vremenom emitovanja, ni programskom šemom ni manjkom kanala… Izbor je ogroman, zapravo bukvalno je nepresušan, a trend u celom svetu je takav da sve manje čitamo, a sve više gledamo sadržaje. Uz to, mladi više veruju novim licima čiji razvoj su imali priliku da prate od samog početka i s kojima su se saživeli, a oni su, s druge strane, veoma otvoreni i nemaju problem da pričaju o svim problemima s kojima se susreću – upravo u tome gledaoci su u njima prepoznali sebi ravne, a neki su našli utehu i rešenje za svoje probleme.

Na taj način rodila se nova generacija kreatora javnog mnjenja koji se nazivaju i influenseri – oni su novi uzori mladima i neki od njih koriste uticaj koji imaju da onima koji ih prate prenesu vrednosti za koje se i sami zalažu, dok neki svojih pet minuta slave koriste da bi profitirali. Ima i onih koji su spojili te dve stvari – rade ono što vole, prenose i zastupaju ispravne vrednosti, a uz to od svojih Jutjub kanala i zarađuju, i to veoma lepo.

Prvi udar desio se kada sam pozvana da moderiram panel o bezbednosti dece na internetu na Balkan tjub festu – festivalu koji okuplja najpopularnije jutjubere regiona i njihove fanove. Šok je već bila činjenica da prvo – postoje jutjuberi (kao zanimanje) i drugo – da oni imaju fanove. Kako se ovaj festival održavao u Sava centru koji može da primi na hiljade ljudi, logičan zaključak mi je bio da ni jutjubera ni fanova nema malo. I taj zaključak je bio ispravan.

Drugi udar je bio kada sam gledala kako doslovno stotine mladih ljudi trče za jednim mladićem, vrište uglas i pokušavaju da ga dodirnu. Meni tada nepoznat mladić je, ispostavilo se, veoma popularan jutjuber neobičnog imena (s kojim smo razgovarali u nastavku teksta).

Nemam dovoljno godina, te nisam bila u prilici uživo da pratim karijere Bitlsa ili Elvisa, ali snimci njihovih pojavljivanja koje sam gledala i histerija koju su izazivali kod ljudi neodoljivo su ličili na scenu kojoj sam upravo prisustvovala.

28

Foto: Luka Đuđa Vladisavljević

TEMA

„Osećam veliku odgovornost jer me gleda ogroman broj ljudi i smatram da je moja dužnost da im svojim primerom pokažem kako bi trebalo raditi neke stvari.”

Bogdan Ilić / Baka Prase 860.000 subscribera

www.originalmagazin.com

JUTJUB U BROJKAMA 46.000

godina – vreme koje gledaoci tokom godinu dana provedu na Jutjubu

1.000.000.000

sati (da, milijardu) videa se odgleda dnevno

400

sati novog materijala se okači svakog minuta Foto: Promo

576.000

Sa nekoliko domaćih influensera smo razgovarali o karijerama koje su napravili u onlajn svetu. Prvi sagovornik „Originala“ bio je Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, baš onaj mladić sa početka naše priče. Svoju karijeru na Jutjubu počeo je pre otprilike dve godine, kada je krenuo da se snima dok igra kompjuterske igre. Nije ni sanjao, kako kaže, da bi mogao da stigne tu gde je sada i postane najveća zvezda Jutjuba u Srbiji, sa preko 860.000 subscribera, odnosno pratilaca na ovom servisu.

Sve do tog goreopisanog događaja ni sam nije znao kolika je zvezda.

– Nisam imao predstavu o tome da sam zaista popularan sve dok nisam izašao iz Beograda, a na jednom događaju u Novom Sadu sačekao me je ogroman broj „unučića“ (tako Bogdan aka Baka Prase naziva svoje fanove, prim. ured.) – priča Bogdan za „Original“, a na pitanje da li ga je slava ponela, iskreno kaže: – Svakog uspeh malo ponese kada postigne nešto u životu, na neki način se izdvoji.

Naravno, to je u redu samo dok je umereno, sve dok ne postaneš neko drugi i ne poletiš previše.

I dalje jednako uživa da snima kao što je to bilo i na samom početku i jutjubovanje ga i dalje ispunjava, a nada se da će do kraja godine doći do svog prvog miliona – bar kada su pratioci u pitanju.

Na pitanje da li uspeva da monetizuje svoju ogromnu popularnost i da li može da živi samo od toga, iskren je: – Da, zarađujem od ovog što radim, i to dovoljno da živim veoma lepo.

Bogdan u svojim snimcima zagovara zdrav život, vežbanje, pokazuje kreativnost kroz muziku koju sam piše i izvodi, a često sniORIGINAL

sati video-snimaka se objavi tokom dana

„Recept za uspeh je uvek isti: veliki trud, rad, upornost i posvećenost i kockice se same sklope. Nove ideje, posvećenost i iskrenost su ono što se najviše ceni i nešto što ljudi instant prepoznaju.”

Milena Tamburić i Marta Buzurović Uvrnuti šotovi 88.000 subscribera ma i društveno odgovorne klipove. Tako je nedavno pevao na ulici i skupljao novac da bi potom sve što je dobio dao onima kojima su pare potrebnije. I ne krije da to radi delom zato jer je svestan da je uzor onima koji ga prate, da se mladi ugledaju na njega.

– Osećam veliku odgovornost jer me gleda ogroman broj ljudi, i to uglavnom mlađih od mene. Smatram da je moja dužnost da im svojim primerom pokažem kako bi trebalo raditi neke stvari. Iskreno, nekada i opsujem u klipovima i naravno da znam da to nije dobro. Ali u isto vreme promovišem zdrav život, učim ih da ne piju, ne puše, ne drogiraju se i smatram da je to mnogo bitnije za njihov život i zdravlje od toga hoću li izgovoriti ružnu reč – kaže ovaj 22-godišnjak, koji dodaje da ne bi ništa menjao u svojoj karijeri da sad kreće iznova, a za budućnost ima velike planove.

– Voleo bih da se bavim više muzikom u budućnosti, ali i da se posvetim svojoj igraonici koju sam nedavno otvorio. Imam mnogo planova na čijem ostvarenju ću raditi, a videćemo kako će sve izgledati u godinama koje dolaze.

1.500

jutjubera na svetu sa preko 1.000.000 subscribera

66

miliona – broj pratilaca najveće Jutjub zvezde na svetu Feliksa Pjudipaja (PewDiePie) Šelberga

Jedna od prvih zvezda Jutjuba kod nas je Ana Janković, poznatija kao Ana2Cats.

Njena ciljna grupa potpuno je drugačija od Bogdanove – Ana je 35-godišnja majka koja svojim pratiocima deli savete o šminkanju, preporučuje modne i bjuti brendove koje je isprobala, ali i otvoreno priča o izazovima roditeljstva, kao i o teškim životnim periodima. Upravo zbog toga zaslužila je poverenje i pažnju preko 100.000 pratilaca na Jutjubu. U razgovoru sa ,,Original” Ana je otkrila koliko su se stvari na Jutjub sceni promenile za poslednjih šest godina, koliko se ona time bavi.

– Zapravo, malo šta je ostalo isto. Pre svega, promenila se svest ljudi o jutjuberu kao legitimnoj kategoriji. Najveća promena je svakako to što sada živim od toga, a tada sam to radila isključivo iz ljubavi i vere da ću jednom moći od toga da napravim posao, što bi mi dalo mogućnost da mu se potpuno posvetim. Jer raditi puno radno vreme, pa onda doći kući, našminkati se i ponašati se kao da ti je sve u životu sjajno bilo je jako naporno, ali se isplatilo.

Ana se prisetila kada je i zbog čega počela da snima.

29

„Pokušavam svoj sadržaj da prilagodim tome što imam dete i da ne smem nikada objaviti nešto čega bi se moj sin jednog dana postideo. Ali se trudim i da budem svesna da nisam bezgrešna i da može da mi se dogodi pogrešna procena toga kako će nešto biti prihvaćeno.“ Ana Janković / Ana2Cats 110.000 subscribera

Relativno nove, a takođe veoma velike zvezde Jutjuba kod nas su i Milena Tamburić i Marta Buzurović, poznate kao Uvrnuti šotovi, što je ime njihovog kanala, gde ih prati skoro 90.000 ljudi. Na pitanje kako su tako brzo postale popularne iako je konkurencija ogromna, gotovo uglas kažu: – Mislimo da je naš kontent nešto što do sada niko nije radio na ovim prostorima i da nas je to izdvojilo. Iskrene smo, uporne i zaista volimo to što radimo, a iskrenu nameru ljudi uvek prepoznaju i žele da je podrže, tako da je to možda razlog zbog kog se sve desilo tako brzo.

Foto: Milica Jovanović

Pre nego što su postale jutjuberke bile su studentkinje svetske književnosti, bavile su se i novinarstvom, muzikom, pisanjem, ali kako kažu, zapravo su se samo pronalazile.

– Pokušale smo da nađemo zanimanje koje ćemo voleti i sa uživanjem raditi i na kraju smo ga i našle.

Kako se bave nepresušnim temama muško-ženskih odnosa, publika im je veoma šarolika.

– Moj kanal je otvoren pre šest godina, kada je klijent imao ideju da snimimo pet videa i objavimo ih na mom (nepostojećem) kanalu. Pristala sam zarad novog iskustva, snimili smo, oni su montirali materijal i poslali mi da ga objavim. Posle toga sam pomišljala da snimam sama, ali nisam imala ni približno dobre uslove kao na prvom snimanju i bilo me je sramota. Dve godine kasnije je došlo do veće promene u mom privatnom i poslovnom životu, imala sam više vremena i odlučila sam da pokušam. Stavila sam svoj digitalni fotoaparat, koji se pregrevao na svakih pet minuta, na nekoliko knjiga i počela da govorim.

Pre nego što je postala „jutjuberka sa punim radnim vremenom“, Ana je promenila više zanimanja. Završila je modni dizajn, ali nije mogla da pronađe posao u struci, pa je počela da radi kao PR asistent u jednoj agenciji, nakon nekoliko godina prešla je u štampane medije, a onda je došlo do zasićenja.

– Na Infostudu sam videla oglas za dekoratera u C&A, koji je tada otvarao svoje prve radnje u Srbiji i obradovala me je šansa da ipak radim ono što volim. Dobila sam taj posao i u toj firmi provela tri divne godine. Iz želje da učim dalje i iz velike ljubavi prema šminkanju počela sam da radim za ,,MAC Cosmetics”, međutim ta epizoda se neslavno završila. U stvari nije, jer da je bilo drugačije, ja danas ne bih radila ovo što radim i volim najviše na svetu – priča Ana gotovo u jednom dahu, zaključujući i sama da je iz svakog lošeg iskustva moguće izaći kao pobednik samo ako umeš da gledaš stvari na pravi način.

Zarada od Jutjuba, naravno, nije došla 30

odmah. Prvi novac zaradila je posle tri godine snimanja, a još 2-3 godine nakon toga to joj je postao jedini posao. Međutim, ohrabruje one koji tek počinju.

– Danas to ide mnogo brže jer brendovi prihvataju jutjubere kao legitiman medij, pa su spremniji da ih angažuju za svoje kampanje. Sa druge strane, nas je sve više, pa klijenti imaju mnogo veći izbor kome će ponuditi saradnju.

I ona kaže da oseća odgovornost zbog velikog broja pratilaca, ali i zbog toga što je majka.

– Trudim se da to nijednog trenutka ne izgubim iz vida. Pokušavam svoj sadržaj da prilagodim tome što imam dete i da ne smem nikada objaviti nešto čega bi se moj sin jednog dana postideo. Imam i nekoliko ljudi iz okruženja kojima beskrajno verujem i koji prate Jutjub i društvene mreže, pa kada nisam sigurna da li nešto treba ili ne treba da objavim, uvek pošaljem i njima da se konsultujem. Trudim se i da budem svesna da nisam bezgrešna i da može da mi se dogodi pogrešna procena toga kako će nešto biti prihvaćeno.

Kada je u pitanju ona manje lepa strana ovog posla, gubljenje privatnosti, Ana je i na tu temu potpuno iskrena.

– O tome sam htela da snimam video.

Uvek me raduje kada me oni koji prate moj rad zaustave na ulici da se upoznamo i slikamo. Ali ono što me jako uznemiri jeste zagledanje, šetanje oko mene, prisluškivanje šta govorim kada sedim privatno sa nekim... Nedavno je jedna devojčica smatrala da je sjajna ideja da me slika kako jedem supu u restoranu i da to okači na Instagram. To mi zaista smeta.

– Prati nas 60% žena i 40% muškaraca, što verujemo da je iznenađenje, budući da je zastupljeno mišljenje da takve teme interesuju samo žene. Što se tiče uzrasta, pretežno su tu mladi do 35 godina, a najčešće adolescenti.

Pitali smo ih za tajni recept uspeha na Jutjubu u Srbiji: – Recept za uspeh je uvek isti: veliki trud, rad, upornost i posvećenost i kockice se same slože. Tako je i u svetu Jutjuba. Nove ideje, posvećenost i iskrenost su ono što se najviše ceni i nešto što ljudi instant prepoznaju.

Kada je u pitanju zarada od ovog servisa, ona je došla već posle šest meseci, a nakon godinu dana postalo im je osnovno i jedino zanimanje.

– Nije bilo lako balansirati prvih desetak meseci sa ostalim poslićima, fakultetom i obavezama, ali na kraju se sve isplati. Zato je upornost za uspeh možda i najvažnija.

Za kraj, zanimalo nas je koji je najbolji deo toga kada vam je Jutjub posao, a koji ih deo u tom poslu najmanje raduje.

– Zvučaće kao kliše, ali mi zaista obožavamo svoj posao. Logično je, s obzirom na to da smo ga pravile po svojim merilima, tako da nam čak ni loše strane tog posla ne padaju teško. Radni dani od po 18 sati, odmor bez odmora, kako mi volimo da zovemo dane kada fizički odemo na odmor, ali i dalje montiramo, objavljujemo, pišemo i sastančimo... Ume da bude naporno i stresno, ali kada radite nešto svoje što prati toliki broj ljudi jer prepoznaje trud i kvalitet, onda tu nema loših strana. Još kad sve to radite sa najboljim prijateljem – nema bolje. ● www.originalmagazin.com

KAKO SE ZARAĐUJE OD JUTJUB KANALA? 1 3 5 BROJ PREGLEDA I UGRAĐENE REKLAME

Jutjub je omogućio svim kanalima sa ukupnim brojem od preko 10.000 pregleda da monetizuju svaki klik. Svako ko zadovoljava taj kriterijum može na svoje videosnimke da ubaci reklame preko nekog od servisa koji se time bavi (najčešće je to Google AdSense), ali da bi od toga bilo moguće živeti, potrebni su milionski pregledi.

Dakle, vreme je za plan B.

2

PREPORUKA PROIZVODA

Jutjuberi dobijaju novac da bi preporučili razne stvari – od šminke, odeće, opreme, usluga… Ukoliko oglašivači nekog prepoznaju kao influensera za ciljnu grupu koja im je potrebna, ne žale novac za reklamu. Cena zavisi od toga da li se proizvod preporučuje u grupnom videu kao jedan od mnogih pomenutih proizvoda ili je u pitanju ekskluzivni video sa detaljnim opisivanjem i testiranjem.

ORIGINAL

POJAVLJIVANJE NA DOGAĐAJIMA

Kao i druge poznate ličnosti, jutjuberi dobijaju novac da bi ,,uveličali” neki event. Cena zavisi od toga da li se od njih očekuje samo da se pojave ili da objave nešto o događaju na svojim društvenim mrežama i/ili o tome snime poseban video.

4

PRODAJA SOPSTVENE ROBE PREKO E-SHOPA

Kako je Jutjub drugi najveći pretraživač na svetu (posle Gugla), može se sjajno iskoristiti za promovisanje svoje elektronske prodavnice. Mnogi za otvaranje koriste Shopify, a potom u svoj e-shop biraju proizvode koji se uklapaju u njihovu nišu i o tome snimaju video.

PARTNERSKI MARKETING

Veoma je popularan način zarade.

Naime, kada se u videu spomene neki proizvod ili usluga, a potom u opisu ostavi direktan link do njega, za svaku kupovinu obavljenu preko tog linka jutjuber dobija određeni procenat.

6

PREDAVANJA I GOSTOVANJA

7

SAMO JE NEBO GRANICA

Nakon sticanja reputacije u onlajn svetu, jutjuberi često drže predavanja o tome i prenose drugima svoja znanja i iskustva, na čemu takođe zarađuju.

Najbolja stvar u vezi sa Jutjubom je to što pruža neograničene mogućnosti i daje priliku svim korisnicima da sami osmisle nov način kako mogu da zarađuju. A kada pronađu svoj način, apsolutno ništa im ne stoji na putu i samo je nebo granica.

31

INTERVJU

Tekst: Biljana Stefanović

Foto: Vladimir Živojinović

Zadatak nam je da stvorimo uslove da naši studenti ostanu u zemlji

Za vreme mandata želim da unapredimo poslovanje rektorata i da njegov rad učinimo još transparentnijim. Ne smemo biti tromi i inertni ako hoćemo brže da reagujemo na određene situacije.

Bolonjski principi su opšteprihvaćeni u Evropi, a na nama je da ih unapredimo onako kako odgovara našim uslovima i tradiciji naših fakulteta, kaže u razgovoru za „Original“ Ivanka Popović, nova rektorka Beogradskog univerziteta

32

www.originalmagazin.com

Novi Zakon o visokom obrazovanju predvideo je i novu kategoriju studenata koji rade a koji su se teško uklapali u „bolonju”, pa su to novonastale okolnosti koje moramo uzeti u obzir. Zaposleni studenti će imati olakšice da bi im se omogućilo da savladaju onoliki broj predmeta u jednom semestru koliko je realno moguće uz rad

U

godini kada slavi 210 godina postojanja Univerzitet u Beogradu dobio je drugu ženu rektora u svojoj istoriji. Na čelo te važne srpske institucije 1. oktobra stupiće prof. dr Ivanka Popović, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta. U njenoj biografiji navodi se da ima bogato iskustvo u rukovođenju, da je autorka i koautorka više od 85 naučnih radova, kao i da potiče iz ugledne novosadske porodice. Deda joj je bio senator Daka Popović, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popović, jugoslovenski diplomata.

Sa novom rektorkom o ciljevima, planovima, „bolonji”, odlasku sve većeg broja mladih ljudi iz Srbije razgovarali smo baš na Dan Beogradskog univerziteta, 13. septembra.

Vaš mandat počinje istog dana kad će se i oktobarski broj magazina „Original“ pojaviti na kioscima. Šta ćete prvo uraditi 1. oktobra?

Naravno, prvo ću morati da obavim onaj administrativni deo, to jest da se zadužim za neke stvari i da deponujem potpis. Ali uz te administrativne poslove, jedna od prvih stvari koju želim da uradim jeste da organizujem okupljanje sa predstavnicima medija. Smatram da je izuzetno važno da BU ima odgovarajuću komunikaciju sa sredstvima javnog informisanja jer ćemo tako biti u mogućnosti da damo sveobuhvatnu sliku o onome šta se dešava na Univerzitetu.

Treba da obezbedimo da se izveštava o svim aktivnostima članica Univerziteta, o našim dostignućima, a ne samo o problemima. Šta smatrate da je neophodno da se menja na BU? Važno je da naglasim da je BU ogroman i kompleksan sistem koji ima mnogo propisa i tu često onda imate domino efekat, jer menjanje jednog propisa može da povuče i neke druge promene. Zato donošenje odluke o bilo kakvim promenama zahteva izuzetno veliku pažnju, a ono što bismo mi kao nova uprava svakako želeli da uradimo jeste da unapredimo poslovanje i rad rektorata kao mesta gde sve članice mogu da dobiju vrhunsku uslugu, pomoć i pravu informaciju.

Spominjali ste i strategiju. Šta će biti prvi veliki cilj te strategije?

Svaka velika institucija i sistem imaju određenu strategiju ORIGINAL

i akcione planove za budućnost, kratkoročne i dugoročne.

BU, kao jedna od najznačajnijih institucija u Srbiji, nema takvu strategiju. Mislim da ako bismo doneli određene akcione planove i ako bismo sebi postavili ciljeve, da bi tako naš sistem bolje i efikasnije funkcionisao. Takođe, drugi važan cilj koji želim da ostvarim u svom mandatu odnosi se na to da se poveća transparentnost rada Univerziteta.

Verujem da je on već sada transparentan, propisi su jasni i dostupni javnosti, ali možda će razumevanje onoga što Univerzitet čini biti olakšano ako mi naš rad učinimo još transparentnijim i vidljivijim kako za članove akademske zajednice, tako i za javnost.

Vaš mandat traje tri godine. Šta ćete sebi najviše zameriti ako ne uradite za vreme mandata?

Jedan ključni posao za koji verujem da je neodložan u ovom trenutku jeste optimizacija rada samog rektorata u smislu službi koje ovde deluju. Njih sačinjava izvanredan kadar, ali je neophodno da dođe do modernizacije rada rektorata kao centralne službe koja koordiniše rad celog Univerziteta. Tako će moći brže da se reaguje na određene situacije jer smo mi s ovakvim sistemom koji imamo relativno tromi i inertni.

Najavili ste da ćete raditi i na menjanju „bolonje”. Gde su danas, deset godina posle reforme, srpski univerziteti?

Verujem da su fakulteti stekli značajna iskustva vezano za bolonjske promene i da je većina njih pripremila određene izmene svojih studijskih programa u dolazećoj novoj akreditaciji. Mi ne možemo da izbegnemo bolonjske principe, oni su opšteprihvaćeni u Evropi i mi ih moramo poštovati, ali to ne znači da mi nemamo slobodu da unapređujemo svoj sistem na najbolji mogući način onako kako je primereno nama i kako odgovara našim uslovima i tradiciji naših fakulteta. Šta zamerate bolonjskom procesu i je li on skratio vreme studiranja u Srbiji? „Bolonja” zaista jeste skratila vreme studiranja u Srbiji, i to otprilike za godinu dana u odnosu na vreme pre bolonjskih promena. Ona jeste neke stvari učinila jasnijim, ali ono što je jako važno za nas jeste to da ne treba da padnemo u zamku da stalno kritikujemo bolonjski proces.

Ja često ponavljam da je bolonjska deklaracija dokument od jedne i po kucane strane i ona nama nije ništa nametnula 33

„Bolonja” je skratila vreme studiranja u Srbiji za godinu dana u odnosu na vreme pre bolonjskih promena

osim vrlo opštih stavova. Za nas je sada problem što „bolonja” sama po sebi nije predvidela da studenti studiraju i rade, tako da su to novonastale okolnosti koje moramo uzeti u obzir jer je novi Zakon o visokom obrazovanju predvideo i novu kategoriju studenata koji rade.

Najavljene su olakšice za zaposlene studente. U čemu će se one ogledati?

Osnovna stvar je da studenti koji rade mogu da dokažu da su zaposleni, ali videćemo kako će se to razvijati jer će to sigurno otvoriti pitanje rada na crno i nekih drugih delatnosti. Koliko mi je poznato, biće prepušteno fakultetima da odrede kakve će potvrde o zaposlenju prihvatati. Do sada je zakon predvideo da se studije moraju završiti u roku koji je dva puta duži od trajanja studija, a za zaposlene studente taj period je tri puta duži. Poenta je da student u jednom semestru savlada onoliki broj predmeta koliko je realno moguće uz rad. To usporava proces studiranja, ali ne mora da smanji efikasnost jer je važno da student zaista i položi one predmete za koje se opredelio.

Posle Marije Bogdanović, vi ste druga žena na poziciji rektora u istoriji BU. Smatrate li da smo kao društvo prevazišli tradicionalne podele uloga, odnosno da li su sada šanse jednake za sve i da li sve isključivo zavisi od rada i zalaganja?

Ja bih želela da verujem da je tako, da će ljudi moći profesionalno da napreduju prema svojim sposobnostima, a ne po nekim drugim kriterijumima.

Naravno, moramo biti realni u sagledavanju da to nije uvek tako, i ja sam zahvalna na prilici koja mi je data da predvodim ovu cenjenu instituciju u sledećem periodu.

Na BU od asistenata, saradnika u nastavi, docenata i vanrednih profesora imamo praktično pola muškaraca pola žena.

Ali sa druge strane, imamo veliku razliku u broju žena koje su na rukovodećim položajima na fakultetima i u upravama univerziteta, i to je nešto što treba menjati.

Kad govorimo o privatnim univerzitetima, treba postaviti pitanje šta studenti očekuju od studija. Da li očekuju da na lak način dođu do diplome, ne obazirući se na to imaju li adekvatno znanje ili ne, ili su zaista došli da steknu znanje?

BU je dobio ženu rektora čak pre Harvarda. Da li ste pratili rad Dru Gilpin Faust, koja se ovog leta povukla sa te funkcije nakon 11 godina?

Smatram da su načini funkcionisanja univerziteta u svetu različiti. Univerzitet Harvard ima svoje specifičnosti i verujem da su izazovi sa kojima je bila 34

suočena rektorka univerziteta u Harvardu bili značajni. Ona ih je uspešno prebrodila i postala je sjajan primer za druge u svetu da mogu da povere svoje institucije ženama.

Koliko se obrazovni sistem u Srbiji promenio otkad ste vi postali profesor do danas?

Kao asistentkinja počela sam da radim krajem 1983. godine, i to su zaista bile sasvim drugačije okolnosti. Prva i osnovna razlika u odnosu na danas je ta da smo mi tada imali tržište rada za naše studente, makar sa mog fakulteta. Svi oni su pravili planove prvenstveno vezane za ostanak u sopstvenoj zemlji. I tada je, naravno, bilo studenata koji su planirali da odu, ali oni su bili u manjini.

Naravno, cela ta situacija dramatično se menja tokom devedesetih godina, kada je nastavnička profesija na svim nivoima bila potpuno devastirana. A mi danas živimo u kapitalizmu i sad više nije borba samo da naši studenti dobro završe studije, već treba da stvorimo uslove da ostanu u zemlji.

Puno visokoobrazovnih ljudi, posebno iz oblasti IT i medicine, odlazi u inostranstvo. Kako to zaustaviti i koliko vaših studenata odlazi iz zemlje?

Preveliki broj njih odlazi, ali verujte da je univerzitet u situaciji da malo šta može da uradi da zaustavi odlazak tih mladih ljudi.

Neophodno je da na državnom nivou postoje nacionalni programi gde će univerzitet zajedno sa državom obezbediti ili pomoći da se obezbede bolji uslovi za ostanak. Mi smo uvek spremni da podržimo te aktivnosti.

Trend u našem obrazovnom sistemu jeste da je sve veći broj onih s izuzetno visokim prosekom. Da li je i znanje na jednako visokom nivou kao ocene?

Ja bih konstatovala da su ulazna znanja brucoša manja nego što su bila pre 20 godina, kao i da se uočava određeni nedostatak radnih navika kod njih. A ako se vratimo na bolonjske principe, radne navike su neophodne za uspešno i efikasno studiranje. BU ima oko 100.000 studenata i naša ciljna grupa su prosečni studenti. To ne znači da ne treba da se bavimo izvanrednim studentima, njima moramo da se bavimo i da ih gajimo, ali studijski programi moraju da budu podešeni ka prosečnom studentu i uspešnom savlađivanju, i to je ono što bi bio naš osnovni zadatak.

BU nalazi se među 300 univerziteta na Šangajskoj listi. Da li može da napreduje ili nazaduje u narednom periodu, s obzirom na skromna finansiranja istraživanja u nauci? www.originalmagazin.com

Beogradski univerzitet u brojkama

210 100.000 15.000 31 11 godina postojanja

studenata

Već duže vreme najavljujem lagano klizanje sa te liste, i to se ove godine i dogodilo. Godinama smo bili oko 300. mesta, a ove godine smo, zapravo, skliznuli jer smo pali na 302. mesto. To nas je stavilo u kategoriju top 400 univerziteta. Realno, to za nas nije veliki pad, ali govori o jednom trendu koji će se sigurno nastaviti ako se ne dese značajne promene u finansiranju nauke i visokog obrazovanja u Srbiji.

Kako se boriti s privatnim univerzitetima i da li su oni smanjili kvalitet obrazovanja u Srbiji?

Privatni univerziteti se veoma razlikuju između sebe i ima određeni broj njih koji su posvećeni održanju kvaliteta studija, ali ima i onih drugih koji su tome manje posvećeni.

Mislim da je mnogo važnije da postavimo pitanje šta studenti očekuju od studija: da li da na lak način dođu do diplome, ne obazirući se na to imaju li adekvatno znanje ili ne, ili su zaista došli da steknu znanje. Ako se samo ide na ORIGINAL

diploma godišnje

fakultet

instituta

dobijanje diplome, onda to nije dobro jer diploma sama po sebi nije dovoljna. Takođe, i poslodavac je taj koji definiše kompetencije i kvalifikacije svojih zaposlenih i na taj način podstiče kvalitet, jer ako je poslodavac ravnodušan i ako samo gleda formalnu kvalifikaciju, na duge staze on ugrožava svoje poslovanje.

Da li je potrebno da Ekonomski i Pravni fakultet godišnje upišu po 1.500 studenata, a da, na primer, za matematiku nema dovoljno zainteresovanih kandidata? Postoji li strategija o tome na državnom nivou?

Nama je neophodna analiza o kadrovskim potrebama.

Deficitarni kadar su profesori fizike, matematike, pa čak i engleskog jezika, zatim tražena su zanimanja iz oblasti IT i država može da utiče na to menjanjem broja budžetskih mesta, to jest povećavanjem broja budžetskih mesta za deficitarna zanimanja. ● 35

Joko Ono je udovica Džona Lenona i majka njegovog sina Šona. Joko Ono je „žena koja je rasturila Bitlse”. Joko Ono je muza, „dete okeana” koje je ušetalo u neke od najlepših pesama 20. veka. Ali Joko Ono je i pre svega toga bila umetnica spremna da menja svet Tekst: Ana Kalaba 36

www.originalmagazin.com

Foto: Oliver Bunić

D

žon Lenon je tvrdio da je Joko Ono „najpoznatija nepoznata umetnica na svetu: svi znaju njeno ime, ali niko ne zna šta ona zapravo radi”. Možda je to i danas, uprkos svim priznanjima, izložbama u najprestižnijim galerijama sveta, nagradi za životno delo na Venecijanskom bijenalu, reputaciji ikone pop kulture. Jer, možete li da zamislite njenu umetnost bez asocijacija na Lenona i Bitlse?

Pokušajte.

Legenda kaže da su se Joko Ono i Džon Lenon zapravo i upoznali na njenoj prvoj samostalnoj evropskoj izložbi, u Londonu 1966. godine. On je već tad bio velika zvezda, a ona ćerka osiromašenog japanskog pijaniste koja pokušava da izgradi svoje ime kao konceptualna umetnica.

Iza sebe je imala „Komad sa sečenjem” (Cut Peace, 1964) zbog kojeg se danas smatra pionirom performansa – Joko je sedela obučena u svoju najfiniju odeću, a makaze koje su stajale ispred nje pozivale su publiku da seku komade tkanine sa nje.

Imala je podršku svog mentora Džona Kejdža, američkog kompozitora sklonog eksperimentisanju, ključne figure posleratne avangarde.

Imala je i objavljenu knjižicu „Grejpfrut” (Grapefruit, 1964), s uputstvima za delovanje u domenu umetnosti, koja danas važi za svojevrstan manifest konceptualne umetnosti tog vremena, a jedan od najreprezentativnijih primera je „Deo o skrivanju i traženju” (Hide and Seek Piece): Sakrij se dok svi ne odu kući. Sakrij se dok svi ne zaborave na tebe. Sakrij se dok svi ne umru.

Radila je i eksperimentalne filmove, režirala ih, pisala muziku, montirala, a nekada i igrala u njima, kao u filmu „Broj 4” (No. 4, 1966), danas poznatijem pod nazivom „Dupeta” (Bottoms), u kome se sve vreme smenjuju gole zadnjice, ORIGINAL

individualizovane izgledom i pokretima.

U trenutku kad je upoznala Džona Lenona, Joko Ono je iza sebe imala i detinjstvo u bedi nakon Drugog svetskog rata, borbu s depresijom u mentalnoj instituciji, par propalih brakova i ćerku s američkim džez muzičarem Entonijem Koksom, s kojim će nekoliko godina kasnije imati tešku borbu za starateljstvo tokom koje se njemu izgubio trag s malom Kjoko… I navodno nikad nije bila ni čula za Bitlse dok u galeriju nije ušetao čovek koji je bez pitanja i razmišljanja uzeo, zagrizao i ostavio jabuku od 200 funti koja je bila jedan od eksponata njene izložbe.

„San koji sanjaš sam je samo san.

San koji sanjaš sa nekim – postaje realnost”

Naime, neprimerenom cenom jabuka je trebalo da postavi pitanje odnosa tržišne, upotrebne i umetničke vrednosti nečega što je izloženo u galeriji u odnosu na pijacu, na primer. Da li ta jabuka postaje umetničko delo i vredi mnogo više ako je deo umetničke postavke? Džon Lenon je dao svoj odgovor.

Na istoj izložbi Joko Ono je predstavila i „Sliku za gaženje”, bio je tu i rad „Zakucaj ekser” sa praznom drvenom daskom, kao i „Slika na tavanici”, do koje je trebalo doći belim merdevinama i videti je pomoću lupe zakačene za ram na plafonu.

Pisalo je „yes”, a Džon Lenon je posle pričao da je posebno bio dirnut pozitivnošću tog dela i da bi, da je kojim slučajem pisalo „no”, istog trenutka napustio galeriju.

Nastavak priče o umetničkom delovanju Joko Ono tu postaje nesporno vezan za priču o Lenonu i njegovim, odnosno njihovim novim umetničkim tendencijama. Životi su im se isprepletali u ljubavi, umetnosti i aktivizmu. U tom kontekstu verovatno je najreprezentativniji njihov ,,performans” pod nazivom ,,U krevetu za mir” (Bed-In for Peace), realizovan u sobi broj 902 amsterdamskog Hiltona, od 25. do 31. marta 1969, koji 37

Foto: Profimedia

se sastojao od svakodnevnih pres konferencija, od devet ujutro do devet uveče, na kojima su njih dvoje, sedeći poput anđela u krevetu, govorili protiv rata u Vijetnamu i slali poruke mira.

Umotavali su se zajedno u kesu da bi se suprotstavili predrasudama i tu akciju prozvali „bagism”. Radili su eksperimentalnu muziku, kojoj je Joko naginjala mnogo pre nego što su se i upoznali. Stvorili su pesmu „Give Peace a Chance”, i danas najmoćniju antiratnu himnu… „San koji sanjaš sam je samo san. San koji sanjaš sa nekim – postaje realnost”, govorila je Joko Ono. Međutim, i sama je nastavila da sanja.

Kad je Džon Lenon ubijen, Joko Ono je saopštila da sahrane neće biti i pozvala ljude da joj se pridruže u molitvi. Uzdigla se iznad bola i nastavila njihovu misiju, čuvajući sećanje na svog preminulog supruga, ali i razvijajući sopstvene ideje i boreći se za mir, za ekološki osvešćenu planetu, za individualnost u njenom najsjajnijem obliku, za prava žena iz celog sveta, za prava ljudi uopšte. U Veneciji je 2015. prikazala „Uzdizanje” (Arizing), spalivši silikonska ženska tela.

– „Uzdizanje” treba da poruči da je vreme da se uzdignemo i borimo za svoja prava. Ali u toj borbi žene se i dalje tretiraju odvojeno, na nehuman način. Treba probuditi zajedničku moć muškaraca i žena – izjavila je tad.

Takva je stigla i u Beograd kao jedna od zvezda Oktobarskog salona.

U svakom od izložbenih prostora nalazi se po neko njeno „drvo želja” i uz njega kutija sa ceduljicama. Posetioci su pozvani da na jednu od njih napišu svoju želju, da je prikače na drvce i „zamole drvo da pošalje želje svom drveću sveta”.

38

Navodno nikad nije bila ni čula za Bitlse dok u galeriju nije ušetao čovek koji je bez pitanja i razmišljanja uzeo, zagrizao i ostavio jabuku od 200 funti

Posle izložbe, cedulje sa željama će biti poslate do memorijalne kule „Zamisli mir”, na ostrvu Videj na Islandu, svetionika koji je Joko Ono podigla kao omaž Džonu Lenonu i koji se u potpunosti napaja strujom iz geotermalnih izvora, odnosno ne koristi sve one vrste goriva oko kojih se vode ratovi i čije spaljivanje zagađuje sredinu.

I delo „Popravka”, izloženo u Muzeju Grada Beograda, poziva posetioce na akciju. Joko Ono je i ranije pravila serije „radova za krpljenje” od polupane keramike, koje je slala i poklanjala, a primalac je trebalo da ih lepi i sastavlja do nekog celovitog oblika. Sad su primaoci posetioci Oktobarskog salona – pred njima je sto pun krhotina keramičkog posuđa, lepak i trake, a pored prazna polica koja čeka rezultate te „akcije isceljenja” kao metafore za individualno učešće u kolektivnom sećanju.

Plakati koji čine delo „Moja mama je lepa”, dok dečji glas recituju stihove tužne pesmice pozivaju da ih ispunite svojim sećanjima na majku, a posebnu težinu nose za one koji znaju da Joko Ono 27 godina nije videla svoju ćerku Kjoko, koju je njen bivši muž oteo i nestao, promenivši joj ime i život. Pesma „Don’t Worry, Kyoko (Mummy’s Only Looking for Her Hand in the Snow)” nosi mučno sećanje na taj period.

Ipak, možda najupečatljiviji je projekat „Buđenje”, predstavljen u Artget galeriji Kulturnog centra Beograda, za koji je pozvala žene s ovih prostora da pošalju sliku svojih očiju i svoju priču o bilo kom nasilju koje su pretrpele samo zato što su žene. I tu postavku, simbolično, otvara slika očiju Joko Ono – „najpoznatije nepoznate umetnice na svetu”. ● www.originalmagazin.com

IZLOŽBA POSVEĆENA PROMOCIJI PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI Kustosi: Dušan i Aleksandra Šević

Zašto započinjanje posla u Srbiji mora biti hrabrost?

Zašto su ovi ljudi ostali i pokušali?

Napravi razliku. Pokušaj.

Može se biti originalan u svemu što nas svakodnevno okružuje. U malim, najmanjim stvarima. Originalan u svim segmentima života.

U vremenu opšte globalizacije potrebno nam je da osetimo drugačiji, lični pečat, neobičan izgled, čudno dobar ukus.

Oni su imali hrabrosti da budu originalni, maštoviti, drugačiji. Da ostvare svoje ideje, kreacije, snove. Oni nisu čekali da ih drugi zaposle, da rade za druge, da budu „sigurni”.

Verovali su u vrednost i kvalitet svojih ideja.

Srbija ima obrazovane i kreativne nezaposlene ljude, mlade i spremne da realizuju svoje ideje. Da bi se taj potencijal iskoristio, Srbiji je potrebno više preduzetnika, malih, srednjih preduzeća i kreativnih radionica. Promena načina razmišljanja i odnosa prema preduzetništvu i preduzetnicima mora doći od nas. U Evropskoj uniji preduzetništvo je odavno način mišljenja i proces koji stvara i razvija ekonomsku aktivnost, spajajući stvaralaštvo, ideje, inovacije i neophodno ulaženje u rizik.

ORIGINAL

Preduzetništvo Srbije krije ozbiljan, ali vrlo potcenjen potencijal. Odnos prema preduzetništvu možemo da menjamo samo ako ga bolje shvatimo, ako iskreno verujemo u njegov potencijal. Ne smemo ga sputavati svojim nerazumevanjem, zanemarivanjem i nedovoljnim verovanjem u moguće. Veća podrška za preduzetnike znači da su cenjeni i vrednovani, što nadalje povećava verovatnoću njihovog uspeha.

Ne dozvolimo da preduzetništvo bude drugorazredno jer je Srbija zemlja čija se privreda u velikoj meri zasniva na malim i srednjim preduzećima. Mnoga sada velika preduzeća vuku korene iz preduzetničkih poduhvata koji su počeli kao mala preduzeća.

Ideja izložbe leži u želji da kreativno preduzetništvo i preduzetnici ne budu predstavljeni u apstraktnim prostorima i odnosima, već da njihovi proizvodi, ideje, vizije formiraju realne ambijente, pokazujući koliko su njihova kreativnost i originalnost deo našeg okruženja i svakodnevnog života.

39

ABO Shoes abo-shoes.com

Modni brend iz Beograda osnovan 2013. godine. Iza ovog uspešnog brenda koji se bavi dizajniranjem i proizvodnjom originalnih i kvalitetnih modnih asesoara – cipela stoje dve sestre Iva i Ana Ljubinković. Filozofija brenda ABO je jednostavna. Inspirisane neprolaznom lepotom i kvalitetom klasičnih zumbanih cipela, dizajnerke su kreirale originalne cipele koje su zadržale taj prepoznatljiv stil osvežen bogatom i smelom paletom boja.

Moto „kvalitet iznad kvantiteta“ od početka je karakteristika ovog brenda. Sa naglaskom na autentičnost i različitost, dizajnerke sa ponosom ističu da je svaki par ABO cipela izrađen ručno i u malim serijama. Cipele su napravljene od najkvalitetnijih materijala, imaju sertifikat Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, kao i Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine (World Intellectual Property Organization - WIPO).

Ana Ljubinković ana-ljubinkovic.com

Ana Ljubinković je umetnica i modni dizajner iz Beograda koja je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti. Dizajnerkina promišljena i slobodna igra modnim pravilima čvrsto se zasniva na njenom znanju iz vizuelne umetnosti. Ona hrabro eksperimentiše bojama, krojevima, materijalima i detaljima, a svoj modni izraz naziva maksimalizmom. Njene kolekcije predstavljaju kombinaciju najboljih elementa kiča, koji se uvek može prepoznati u kombinacijama boja, u prisutnom humoru, u razigranosti njenih kreacija.

Predstavljajući kolekcije, Ljubinkovićeva uvek ima izraženu centralnu priču, ali nikada nije sigurno gde će nas ona odvesti. Doživljaj koji umetnica stvara je neobičan, izazovan i zbunjujuć, sve dok se publika ne navikne na ono što posmatra. Kolekcije koje proizilaze iz njenog kreativnog kovitlaca spajaju u jedno maštu i stvarnost, koliko god to nemoguće zvučalo.

Anđeli www.andjeli.com

Anđeli su ukusni i zdravi integralni ovseni kolači koji se tope u ustima, za čiju se pripremu koriste samo najkvalitetniji sastojci – bez kompromisa. Anđeli su prožeti magijom koja je mnogo više od pukog spoja sastojaka. Anđeli na tržištu postoje već šest godina, a izvoze se i u region. U Beogradu odskora postoji prva zdrava poslastičarnica – Anđeli Cookie Shop, u Kneginje Zorke 40.

Anđeli su porodična firma Milice i Milivoja Čalije, nastala iz inicijalnog kapitala od 300 evra, iz male kućne radionice. Danas su Anđeli proizvodnja godišnjeg kapaciteta 30 tona kolača, koji nastaju u HACCP sertfikovanoj radionici od 70 kvadrata sa posadom od šestoro ljudi.

40

www.originalmagazin.com

Archi PLAY www.archiplay.rs

Archi PLAY je brend arhitektonskih edukativnih igračaka koje razvijaju kreativnost i sposobnost apstraktnog mišljenja kod dece različitih uzrasta. Ove arhitektonske igračke nastale su kao rezultat višegodišnjeg edukativnog rada sa decom – na radionicama i u školama arhitekture, za koje je bilo potrebno osmisliti niz alata i sredstava za rad koji bi deci približili teme prostora i arhitekture.

Archi PLAY igračke su osmišljene s fokusom na slobodnu igru kao najdragoceniji izvor saznanja za decu. Igračke nude mnogo mogućih krajnjih rezultata, a dete stavljaju u niz situacija u kojima mora da razmisli kako da postigne ono što želi, da proba, ne uspe, pokuša ponovo, traži nove mogućnosti. Igra igračkama Archi PLAY doprinosi razvoju vizuelno-prostorne i logičko-matematičke inteligencije, a tokom procesa igre intenzivno se angažuju i dečje ruke.

Atina – Bagel bejgl www.bagel.rs

Socijalno preduzeće i radnja Bagel bejgl proizvodi delikatesno pecivo bejgl i nudi uslugu keteringa. Radnja se nalazi u mirnom zelenom kutku Beograda, u Knez Danilovoj ulici, i idealno je mesto za gastronomski predah i uživanje u raznim kombinacijama svežih sendviča, supa ili mafina. Doručak se služi ceo dan. Ketering nudi inovativna posluženja, od mini-bejgla i kanapea s puno različitih ukusa, uključujući i raznovrsnu vegansku i vegetarijansku ponudu.

Bagel bejgl nastao je kao projekat NVO „Atina“, udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja, a radi održivosti programa koje taj NVO sprovodi. Osim ovog projekta, „Atina“ je pokrenula i projekat proizvodnje nakita, a korisnice „Atininih“ programa prolaze profesionalni trening i obuku koja im pomaže da pronađu posao.

Bio Špajz www.biospajz.rs

Bio Špajz postoji od 1986. godine i njegova misija je da populariše zdraviji način života, što podrazumeva odgovarajuću ishranu, ali i zdrav odnos prema telu i duhu, kao i prema prirodi. Biošpajz se bavi uvozom, izvozom i prodajom zdrave hrane i napitaka, prirodne kozmetike, kao i mnogih proizvoda namenjenih ishrani obolelih osoba.

Kao kuriozitet, a istovremeno i kao pokazatelj uspešnosti, može da posluži činjenica da je sama reč biošpajz, naziv ove firme, tokom godina postala širom zemlje sinonim za zdravu hranu i čak se mnoge prodavnice zdrave hrane u žargonu nazivaju biošpajz. U vreme kada je nastao, pre 30 godina, Biošpajz je bio prva i jedina prodavnica tog tipa u Srbiji dok je danas najveći uvoznik i distributer zdravih proizvoda. Biošpajz ima i sopstveni proizvodni pogon.

ORIGINAL

41

Concho Sewing facebook.com/conchosewing

Dišković Ivan (Concho Sewing), osnivač ovog brenda, bavi se šivenjem četiri godine, a poslednje dve radi na svom brendu. Tokom procesa učenja i usavršavanja veštine, rodila se ideja da napravi brend Concho Sewing. Želja mu je bila da napraviti custom made proizvode ručne izrade koji su izdržljivi i originalni. Proizvodi Concho Sewing su namenjeni avanturistima kojima su potrebni pouzdani proizvodi na koje mogu da računaju na svojim avanturama.

Eko Bag ekobag.rs

Prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji bavi se reciklažom banera (bilborda, kako ih mnogi zovu), promocijom socijalnog preduzetništva (upošljavanjem žena starijih od 50 godina), promocijom reciklaže i ponovnom upotrebom materijala.

Osnivači Eko Baga su Jovanka Brujić i dizajnerka Ivanka Stamenović. Eko Bag sarađuje sa velikim brojem kompanija, koje nakon upotrebe određenih reklamnih predmeta, umesto da ih šalju u inostranstvo na reciklažu, taj materijal daju Eko Bagu, koji za njihove potrebe proizvodi različite proizvode, među kojima su: torbe modnog i konferencijskog tipa, fascikle, novčanici, kese za promotivni materijal, cegeri, cardholderi... Na taj način svi akteri pokazuju svoje društveno odgovorno poslovanje, pomažu u zaštiti životne sredine i pružaju podršku socijalnom preduzetništvu.

Ferdinand knedle facebook.com/ferdinandknedle

Ferdinand knedle su prva koncept prodavnica sa knedlama ne samo u Srbiji već i u svetu. Od tradicionalnog proizvoda – knedli sa šljivama i kajsijama, razvijena je prodavnica koja danas isporučuje više od 20 različitih slatkih i sedam slanih ukusa. Prva prodavnica otvorena je u novembru 2016. godine, dok su danas Ferdinand knedle dostupne na tri lokacije u Beogradu: u Gavrila Principa 58, Cara Lazara 19 i u Bulevaru Zorana Đinđića 12b.

U veoma kratkom roku Ferdinand knedle su postale omiljeno mesto Beograđana i nezaobilazna stanica turista koji posećuju naš glavni grad. Osnivači su Lana i Nikola Nedeljković.

42

www.originalmagazin.com

Galerija 1250 facebook.com/gallery1250

Galerija 1250 je autorska galerija keramike iza koje stoji pet devojaka (Ivana Špoljarić, Miona Stefanović, Iva Brkić, Bojana Jokmanović i Marija Seman) i jedan momak (Igor Stangliczky). To je ujedno i prva galerija u Beogradu koja je usko fokusirana na keramiku, ali u jednom osveženom i modernom izdanju. Prostor galerije je ličan, u njemu predmeti žive, a posetioci lako dobijaju ideje o tome kako da u svoj prostor uklope nečiji rad, bilo da je to šolja, činija, lampa ili skulptura ili pano.

Svaki autor radi po svom senzibilitetu i svaki rad je prepoznatljiv i unikatan. Keramika iz ove galerije je namenjena onima koji vole da uživaju u svom prostoru, koji vole detalje, kojima je svaka šolja čaja mali ritual i onima koji se ne zadovoljavaju prosekom. Keramika koju ovi umetnici ručno i sa puno pažnje stvaraju je suprotna masovnoj i bezličnoj industrijskoj proizvodnji.

Golubac iz brodića golubacizbrodica.rs

Jovan Krcmanović je svoju ljubav iz detinjstva prema Dunavu i čamcima spojio u preduzetnički poziv. Vozeći se čamcem koji je dobio na poklon od teče, prolazio je Dunavom pored Golubačke tvrđave, ruinirane, zarasle u žbunje i korov. Iako u takvom stanju, oko tvrđave je bio veliki broj ljudi. U tvrđavi nije bilo vodiča, a kada je shvatio da će ljudima možda biti zabavno da se provozaju čamcem i čuju istorijat srednjovekovnog Golupca, Jovan Krcmanović znao je da će postati preduzetnik.

Danas, sedam godina kasnije, više ne vesla. Onaj mali čamac iznajmljuje ribolovcima, a turiste vozi sa dva znatno veća čamca koja pokreću motori. U ture nije uključen samo krug oko tvrđave već se plovi desetak kilometara. Goste dočekuje u Golupcu, tokom vožnje upoznaje ih s identitetom grada, plove do tvrđave, pa nastavljaju nizvodno i razgledaju Golubačku klisuru – prvu kompoziciju Đerdapa.

Happy Honey happyhoney.world Happy Honey je beogradski startap vođen idejom spasavanja pčela od ljudi i spasavanja ljudi od procesiranog šećera. Inovativnom recepturom stvoreni su potpuno prirodni namazi od sirovog, nezagrevanog meda sa održivih pčelinjaka u Srbiji koji je zatim hladno presovan sa voćem kako bi se stvorila jedinstvena tekstura za savršeni užitak.

Najpoznatiji proizvod je Happy Honey med i malina koji je osvojio prestižnu nagradu Sial Innovation Selection u Parizu za 2018. godinu, a ovaj startup je nosilac i nagrade Najbolje iz Srbije za 2017. godinu koji dodeljuje PKS. Trenutno se srećne teglice mogu naći na policama preko 10 gradova sveta, između ostalih i u Njujorku, Londonu i Cirihu. Tim mladih ljudi iz Srbije smatra da se brigom o pčelama i sopstvenom zdravlju stvaraju uslovi za srećan i zdrav život u kojem svaka osoba ima priliku za pozitivan uticaj u društvu i unapređenje kolektivnog znanja i svesti.

ORIGINAL

43

Ivica i Majica www.ivicaimajica.com

Ivica i Majica je relativno novi brend na domaćoj modnoj sceni koji je prepoznatljiv po belim pamučnim majicama sa simpatičnim crtežima i duhovitim natpisima na njima. Na jednostavnost i klasiku dodati su neobični elementi, koji osvajaju srca kupaca. Ovim majicama možete nekog nasmejati ili iskazati svoje trenutno osećanje, ali i nekome pokloniti kreativan poklon ili dati svom stilu interesantan pečat. Iza brenda Ivica i Majica stoji diplomirani glumac Vladimir Nićiforović.

Osim glume, prve i najveće ljubavi, Vladimir je došao na ideju da se bavi kreativnim hobijem od kojeg bi mogao povremeno i da zarađuje.

Za kratko vreme ovaj brend stekao je mnogo obožavalaca, pa je Vladimirov hobi postao ozbiljan preduzetnički brend. Vladimir je Ivicu i Majicu osnovao 2012, a danas studira modni dizajn.

KC Lab kc-lab.org

Kulturni centar LAB, smešten u modernističkoj kući nadomak Futoškog parka u Novom Sadu, predstavlja jedinstveno mesto susreta i eksperimenta za samozaposlene profesionalce, kreativne grupe i kompanije koje deluju na polju kreativnih ekonomija, socijalnog preduzetništva i kulture. Otvoren je za sve ljude kreativnog i preduzetničkog duha koji kritički promišljaju stvarnost u kojoj žive, kao i za inovativne društvene i umetničke prakse.

Celokupna laboratorija raspolaže sa 720m2 zatvorenog i 290m2 otvorenog prostora, u koji će se kroz postepene faze razvoja smeštati galerijski prostor i prostor za izvođenje predstava i koncerata, muzički i fotografski studio, kreativni inkubator, coworking prostor, biblioteka i mnoge druge multidisciplinarne prostorije.

Kerefeke kerefeke.com

Evin – Eva Pešić, akademski slikar i vlasnik Kerefeke studija za dizajn i štampu, preuzela je da vodi porodični biznis baziran na uslužnoj štampi i pre nekoliko godina uvela je sopstveni brend Kerefeke.

S prvim idejama o brendu i realizaciji svojih ideja za majice i ostale sitnice, 2012. nastaju prve Kerefeke. Kerefeke obuhvataju štampu i proizvodnju majica, dukseva, helanki, šolja, magneta, notesa, tašni i ostalih sitnica.

Kerefeke su inspirisane balkanskim podnebljem, ljudima, hranom, humorom. U želji da što bolje dočara ono što nas krasi kao naciju, Evin je spojila svoje znanje u štampi s umetničkim umećem i tako napravila spoj modernog i tradicionalnog. Tako su nastale ilustracije: Tesla, Pobednik, Azbuka, Ivo Andrić, Tito, Njegoš, ali i tipografska rešenja: Yugoslavia, Beograd, Savamala, Zemun...

44

www.originalmagazin.com

Kidesign www.kidesign.org/densters Kidesign je kreativni studio iz Londona koji je osnovao srpski dizajner Dejan Mitrović. Kidesign kreira i proizvodi edukativne igre, igračke i organizuje aktivnosti za decu sa misijom da inspiriše najmlađe generacije i da ih uči dizajnu, arhitekturi i kreativnom razmišljanju. Njihovi projekti pristupaju tom cilju na različite načine – neki su fokusirani na učenje kroz igru van školskih klupa, dok drugi obrazovanje i školske projekte čine zabavnijim.

Jedan od glavnih proizvoda Kidesigna su igračke Densteri. Kao porodica šarmantnih čudovišta, svaki Denster ima tajnu veštinu za pomaganje deci da grade šatore i tvrđave. Cheekaboo je jak, malo bezobrazan klin; Wizetta je pametan list-držač za krevet; Grumpo je stoper za vrata sa stavom; Snella – velika usta koja mogu da uhvate svašta u svoje čeljusti; Hupsta je bučno stvorenje koje grize i drži čvrsto; i Zigzies su vragolasti mali višenamenski klipovi. Deca koriste maštu i Denstere koriste u prave svrhe kao obeleživače, narukvice, držače za telefon…

Koozmetik koozmetik.rs

Koozmetik je kozmetika sa stavom – prema životu, zdravlju, prirodi, kvalitetu, estetici. Iako relativno mlad brend, već je prepoznat i u Srbiji i u inostranstvu. Osnivači Koozmetika su Jovana Antić i Daniela Stanković, dok je u proizvodnju uključen tim raznih stručnjaka: farmaceuta, tehnologa, doktora, stomatologa, biologa, tehničara, kao i raznih kreativnih profesionalaca koji rade na unapređenju dizajna i vizuelnog identiteta, na razvoju brenda i marketingu. Jedan od glavnih razloga nastanka brenda bila je ljubav prema prirodi i prirodnim proizvodima za negu i lepotu – proizvodima koji nisu štetni po zdravlje organizma.

Sa željom da ponude kvalitetne prirodne proizvode, vodeći se filozofijom minimalizma i uvek pozitivnom energijom, u saradnji sa timom stručnjaka, Jovana i Daniela osmislile su jedinstvene recepture koje čine pažljivo kreiran Koozmetik asortiman.

Lily Tailor facebook.com/LjiljanaJoksovicFashion

Lily Tailor je modni brend iza kojeg stoji dizajnerka Ljiljana Joksović Mutić. Sa idejom da donese nešto novo, spajajući modu i umetnost, Ljiljana 2003. godine stvara svoj brend. Inspiriše je remećenje očekivanog sklada, ustaljenih formi, pomeranje granica i sve to uklapa u svoje kolekcije. Ljiljana je uspela da velikom broju ljudi donese jedan novi oblik nosive mode.

Brend Lily Tailor stvorila je sa željom da kroz elemente panka i roka, veselih boja i cvetnih dezena, ljudi na ulicama grada tokom cele godine budu romantični i urbani i sa zadovoljstvom nose njene kreacije. Ljiljana Joksović Mutić neprestano radi na sopstvenom usavršavanju kroz istraživanje prirode, umetnosti i mode kao takve.

ORIGINAL

45

Makadam www.makadam.rs

Makadam je originalan koncept i obuhvata dva tematski odvojena, ali međusobno povezana segmenta – bistro i radnju. Osnovan 2015. godine, smešten je u starom gradskom jezgru, na Kosančićevom vencu. Cilj Makadama je da u izuzetnom i po mnogo čemu specifičnom ambijentu Kosančićevog venca predstavi u radnji najkvalitetnije zanatske i dizajnerske predmete proizvedene u Srbiji, ali i da kroz bistro podrži domaće proizvođače vina, rakija i drugih prehrambrenih proizvoda. Makadam u saradnji sa malim proizvođačima kreira i svoju liniju asesoara i predmeta za kuću.

Započet kao lični projekat Milene Radenković, Makadam je danas prerastao u firmu sa timom od 13 mladih, kreativnih i ambicioznih ljudi koji dele istu viziju.

Moje gnezdo mojegnezdo.rs

Porodična radionica za izradu domaće, ručno rađene testenine je mala. Testenine Moje gnezdo ne sadrže dodatne soli i šećere, veštačke boje, mirise i arome, aditive ni učvršćivače, već samo osnovne sirovine. Da bi poboljšali nutritivne vrednosti, testenine obogaćuju cveklom, spanaćem, kurkumom, kakaoom, sipinim crnilom, gljivama i začinskim biljem, a za one koji su na posebnom režimu ishrane postoje integralne testenine i testenine od speltinog brašna.

Domaća testenina Moje gnezdo se izrađuje ručno kao nekada što su radile naše bake i mame.

Osnivač testenine Moje gnezdo je Sanja Milosavljević, koja sama sve radi, od mešanja testa, dodavanja prirodnih aroma, poput po-vrća, sečenja i pakovanja, pa do prodaje i kontakata sa trgovinama i kupcima, a aktivna je s brendom i na društvenim mrežama.

Motogrini motogrini.rs

Priča o Motogriniju počinje jednog jutra na beogradskoj Adi Ciganliji, kada su se na kafi našli Vlada Anić, programer sa velikim iskustvom u servisiranju skutera, i Sveta Simić, koji je nakon korporativne karijere duge više od četvrt veka odlučio da napravi promenu i svoju veliku strast pretvori u posao.

Vizija Motogrinija je bila da tržištu da jedinstven poslovni model u kojem jedan ekološki brend ima ponudu za sve demografske grupe, sa pristupačnim cenama, jedinstvenim all-inclusive modelom održavanja i s veoma izraženom estetikom, uz potpunu personalizaciju svakog skutera. To je Motogrini. Motogrini je električni skuter koji je ne samo Beograd već i druge gradove učinio malo manje zagađenim, ali sasvim sigurno i lepšim i šarenijim.

46

www.originalmagazin.com

Nova iskra novaiskra.com Nova iskra je prvi kreativni hab na Balkanu nastao sa idejom da poveže kreativne industrije, tehnologiju i ljude kako bi omogućio razvoj kritičkog mišljenja, kreiranje i artikulaciju kvalitetnih ideja, novih modela organizovanja i razvoj inovativnih biznisa koji su spremni za budućnost, a razumeju sve izazove i brze promene s kojima nas suočava sadašnjost.

Nova iskra kreira prostore, pokreće saradnje i dizajnira obrazovanje koje je namenjeno kreativcima, inovatorima, preduzetnicima, istraživačima, aktivistima, studentima, profesionalcima, organizacijama i kompanijama koje žele da preuzmu aktivnu i odgovornu ulogu u oblikovanju načina na koji ćemo učiti, raditi i živeti u budućnosti.

Nova iskra je posvećena osnaživanju pojedinaca i timova kroz proces neformalnog obrazovanja – onog koje širi naše opšte znanje i iskustvo, unapređuje naše veštine i doprinosi ličnom i profesionalnom unapređenju.

Fuzija MN fuzijamn.blogspot.com Kao spoj tradicionalnog i modernog nakita, Pretty Dolls postoji od novembra 2011. godine. Nastao je iz esencijalne potrebe da se umetnički senzibilitet materijalizuje kroz primenjenu umetnost. Ovaj nakit često nose jake i uspešne žene koje cene i poštuju prave vrednosti, a s druge strane su nestašne i detinjaste. Sve one žele da budu primećene, drugačije, one se prepoznaju, kreativne su i maštovite, vide svet na jedan lep, afirmativan način, baš kao i sama umetnica koja stoji iza ovog brenda Nina Milutinović.

Nina je dizajner nakita koja inspiraciju pronalazi u ljubavi i u svemu što je okružuje, intimno ostvarena kao žena i majka jedne devojčice i jednog dečaka, svojih najvećih pokretača. Ona dizajnira nakit koji nikog ne ostavlja ravnodušnim. Kovani metal sa kovanom teksturom, upotpunjen tekstilom, sitnim detaljima i bogatim koloritom.

Svaki detalj na nakitu ručno je izrađen – od alki i igli za minđuše do sitnih detalja od tekstila i žice.

Remake remakehome.net

Remake je dizajnerski brend koji postoji od 2010. godine i bavi se izradom unikatnih ručno pravljenih predmeta za kuću. Zajednički projekat dve drugarice koje su pohađale umetničke fakultete i koje su svoja profesionalna iskustva ujedinile u sasvim novu i neočekivanu formu.

U samom početku koncipiran je kao dizajnerska intervencija na starim predmetima kojima se utiskuju novi život i nova značenja.

Kasnije je upotpunjen u dizajn predmeta za svakodnevnu upotrebu, inspirisanim vintidž stilom.

ORIGINAL

47

Slatka jesen www.slatkajesen.rs

Slatka jesen je porodična manufaktura za proizvodnju slatka i džemova. Nalazi se u selu Radovci, nadomak Požege. Uz iskustvo prethodnih generacija, dugu tradiciju prerade voća u tom kraju i savremene standarde higijene, ručno se spremaju proizvodi od najkvalitetnijeg voća zapadne Srbije. Za proizvodnju se koriste ručno brani plodovi iz odabranih voćnjaka, kao i iz najčistijih šuma gde raste samoniklo voće. Slatka jesen se opredelila za e-free proizvodnju, kuvanje voća u sopstvenom soku, uz dodatak šećera, bez veštačkih aroma, boja i konzervansa, čime su zadržali autentični ukus i vrhunski kvalitet.

Osnivač brenda je Ivana Panović, koja je nakon 15 godina rada u bankarskom sektoru, odlučila da osnuje svoj brend Slatka jesen.

Ivana je bila inspirisana ambijentom u kojem je odrasla, ukusima, tradicijom i prirodom.

Salt&Water saltandwater.rs

Salt&Water d.o.o. je višestruko nagrađivan studio iz Novog Sada specijalizovan za arhitekturu i dizajn. Studio pruža usluge projektovanja raznovrsnih arhitektonskih objekata i dizajna različitih vrsta enterijera. U to spadaju komercijalni, poslovni i rezidencijalni projekti, kao i enterijeri jahti i aviona. Studio će ove godine proslaviti sedam godina postojanja, a tokom tog perioda vlasnici Svetlani Mojić Džakula uručene su čak četiri nagrade za preduzetništvo.

Salt&Water je osvojio i nekoliko prestižnih internacionalnih nagrada za arhitekturu i dizajn, a ističu se „Millenium Yacht Design Award - MYDA 2015” za projekat plutajućeg hotela sa katamaranima apartmanima, „International Yacht &Aviation Award 2014” za dizajn enterijera privatnog aviona i „Red dot design award” za dizajn naočara protiv džet-lega.

Biljana Tipsarević biljanatipsarevic.com

Biljana Tipsarević je jedna od najtraženijih srpskih modnih dizajnerki, koja je ušla u središte modnog sveta na 32. nedelji mode u Beogradu 2012. godine.

Njena prva ženska modna kolekcija nazvana Zeitgeist je bila deo modne revije italijanske Istituto di moda Accademia Del Lusso, u Beogradu. Gospođa Tipsarević rođena je 1983. godine u Novom Sadu.

Diplomirala je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, a kasnije magistrirala u oblasti industrijskog inženjerstva i menadžmenta.

Iako poznata po svojim stilskim, predivnim i zavodljivim večernjim haljinama, Biljana Tipsarević nije prestala da nas iznenađuje njenim ostalim kolekcijama sastavljenim od autentičnih modnih komada, sa visokim stilom i vrhunskim rezovima i kvalitetom.

48

www.originalmagazin.com

Truff Truff trufftruff.com

Truff Truff je osnovan 2017. kao mala preduzetnička radnja sa velikim srcem. Truff Truff su mala startap kompanija u kojoj zasad rade samo dve osobe – Violeta Ivković i Sanja Melkus. I sve rade same.

Nakon što im psi rase lagoto romanjolo pronađu tartufe, sve ostalo je na njima – od pranja blatnjavih tartufa do etiketa koje lepe na gotov proizvod.

Njihov posao je jednako i uzbudljiv i lep i kreativan, pun prepreka, radosti i ljubavi, ali one znaju da će se njihovi proizvodi naći na trpezi zadovoljnih potrošača povodom lepih prilika, slavlja, tokom romantičnih večeri... Kako kažu, na početku su poslovanja i lagano osvajaju tržišta.

Wood Line Design Studio woodlineds.com WOOD LINE Design Studio, čiji je osnivač Uroš Janković, bavi se projektovanjem i izradom nameštaja od punog drveta. Rad ovog studija prvenstveno je fokusiran na dizajn rasvete (lampe), stolova (klub-stolovi, radni stolovi, kao i akustični stolovi, čiji su ujedno i tvorci kao kategorije nameštaja) i komoda. Glavni i osnovni materijal koji koriste je drvo. Svi njihovi proizvodi su ručno i pažljivo izrađeni od drveta karakterističnog za naše podneblje (orah, hrast i jasen).

Studio je osnovan 2009. godine i od samog početka teži tome da pronađe nova konstruktivna i funkcionalna rešenja radi lakšeg, jednostavnijeg i pametnijeg korišćenja nameštaja. Estetika proizvoda proizilazi iz funkcije, a funkcija iz psihologije korišćenja, i zapravo je to filozofija projektovanja koja definiše stvaralački pristup ovog studija. Moto „nameštaj nije nešto što se samo koristi, već i nešto sa čime se živi” doprineo je tome da akcenat stave na intuitivnost korišćenja proizvoda.

Wood Mood Design woodmooddesign.org

Nameštaj Wood Mood Design radi se u manjim serijama, a od materijala za njegovu izradu najviše se koristi lamelirani hrast, nešto manje jasen i bukva. Lamelirano drvo odabrano je kao materijal koji je otporniji, manje se krivi... Od finalnih zaštita, tu su organska ulja i vosak. U Wood Mood Designu neguju prirodna svojstva materijala, izbegavaju lakove jer oni daju efekat plastičnosti drvetu.

Brend je nastao iz porodične proizvodnje različitih stvari od drveta.

Wood Mood se postepeno razvijao. Prvi proizvod je bio Wood Mood klub-sto. Zatim nastaju XX sto, HP hoklice police, K117 krevet, Cherry lampe, sto Gore/Dole, 2lica i pregradica... Proizvodnja nameštaja Wood Mood Design nije velika i oko desetak ljudi učestvuje u stvaranju proizvoda ovog brenda. Brend je osnovala 2010. Milica Marić.

ORIGINAL

49

Zaga Clothing zagaclothing.com Brend Zaga nastao je 2014. godine vođen unutrašnjom inspiracijom i strašću za kreativnošću. Inspiracija za proizvode, pre svega majice koje su danas zaštitni znak ovog brenda, dolazi iz ideje dizajnerke Zage Kalentić Marković da je svet lepo mesto i da nas mnogo velikih ljudi iz prošlosti na to podseća, kao i da nikad nije kasno za novi početak i okretanje onome što zaista voliš ukoliko slušaš sebe i svoj unutrašnji glas.

Otud i slogan brenda For true soulseekers, koji je u isto vreme zajednički pokretač svih ličnosti koje brend protažira, ali i svih onih koji ovaj brend vole i koji i sami žive tu viziju. Osim ženskih, muških i dečjih majica i dukseva, u Zaga studiju, koji čine njegova vlasnica i vredni tim kreativaca i modnih zanatlija, sada je moguće pronaći čitavu kolekciju za žene: od haljina i ponča do jakni i pantalona, a njihov zajednički imenitelj je moda – koja govori, inspiriše i oblači u ljubav, strast i maštu.

Škrabac skrabac.com

Škrabac je nastao 2014. godine. Ideja da se crteži sa papira prenesu na odevne i dekorativne predmete rodila se spontano, podstaknuta željom prijatelja da „prošetaju“ svoj crtež na majici. Od tog trenutka kreće kreativni proces, kao i detaljna istraživanja i planiranja. Proizvodi Škrabac se prave od nule. Proces izrade stvari sastoji se od nekoliko koraka: kupovina materijala, izrada krojeva, krojenje, šivenje, printanje, pakovanje.

Svaki detalj proizvoda je dizajniran s posebnom pažnjom. Iza brenda Škrabac stoji Ana Babić, kojoj su nameštaj i enterijer prva ljubav, a ilustracija je nešto što se uvek provlačilo. Sada je ilustracija došla u prvi plan kroz njen brend Škrabac. Svojim dizajnom uvek pokušava da svakodnevnim predmetima doda nešto novo što ih čini zabavnim za upotrebu.

3Lateral www.3lateral.com 3Lateral razvija tehnologije koje omogućavaju digitalizaciju ljudskog pokreta i pojavnosti, sa ciljem da se simuliraju digitalni dvojnici ljudi i interakcija sa njima. 3Lateral tehnologije su najzastupljenije u video-igrama i filmu, ali su sve traženije i u drugim industrijama gde je validna digitalna reprezentacija čoveka izuzetno važna (poput veštačke inteligencije, medicine, biometrije i sl.).

Vladimir Mastilović je osnivač i direktor u 3Lateralu. Kroz svoju karijeru Vladimir je prepoznat kao pionir u domenu tehnologija za kreiranje visokorealističnih digitalnih ljudi. Dobitnik je nekoliko prestižnih nagrada, poput nagrade za najinovativnijeg preduzetnika (Ernst&Young, 2014), ili nagrade za najbolju Real-time grafiku koju dodeljuje najveća naučna konferencija iz kompjuterske grafike (SIGGRAPH, 2016). Njegov portfolio projekata uključuje vodeće video-igrice poput GTA IV i V, Star Citizen, Horizon: Zero Dawn, Star Wars Battlefront 1, Marvel’s Spider-Man i mnoge druge.

50

www.originalmagazin.com

INTERVJU

AKO NEMA EMOCIJA, NEMA NI KOMUNIKACIJE Poslovni put Tanje Tatomirović počeo je pre 18 godina u školstvu, nastavio se u sudstvu, petrohemijskoj industriji, telekomunikacijama, potom jedno vreme u filmskoj i TV industriji, da bi sada došla u okruženje koje je pojam za IT u svetu. Vodi komunikacije za kompaniju ,,Microsoft” u 24 zemlje, a od jula je član Forbesovog saveta za komunikacije, koji okuplja PR eksperte iz celog sveta i gde je jedina predstavnica Srbije

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Vesna Lalić

ORIGINAL

51

INTERVJU

Nastavnički period bio je prepun učenja, pre svega o životu. Učila sam ja njih, ali su više oni naučili mene

U ,,Umeće komuniciranja je jezik liderstva”, rekao je Džejms Hjums, čovek koji je pisao govore za pet predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ako želite da budete lider, morate biti i prezenter koji će se povezati sa svojom publikom, a sve kako biste preneli poruku koju želite.

Tanja Tatomirović zna mnogo o umeću komuniciranja, zbog čega je nedavno pozvana da se pridruži ostalim ekspertima iz te oblasti u Forbes Communication Councilu. Poslednjih skoro šest godina vodi komunikacije i marketing na društvenim mrežama u jednoj od najvrednijih svetskih kompanija ,,Microsoft”, gde je u početku bila zadužena za tržište Srbije i Crne Gore, potom i za Maltu i Kipar, a poslednjih godinu dana upravlja komunikacijama te kompanije u čak 24 zemlje Evrope i Azije.

Sa Tanjom smo pričali o tome kako se komunicira kod nas, a kako u drugim državama za koje je zadužena, šta je najvažnije za konstantan poslovni napredak, a šta je ono što nas koči, kao i koliko je važno upravljanje reputacijom u digitalnom okruženju, što je tema koju je odabrala za svoj doktorski rad.

nom, a zapravo po drugi put, izašla iz srednje škole, odlučila sam da se u nju više ne vraćam, da nema nazad. Učila sam na svakom koraku – bilo da je to bio Viši trgovinski sud, kada su mi poverili koordinaciju odnosa s javnošću u 17 regionalnih sudova; bilo da je to bila ,,Petrohemija”, gde sam se bavila uglavnom kriznom komunikacijom; bilo da je to bio SBB, u kome sam vodila mali, ali sjajan Sektor korporativnih komunikacija; ili su bile usputne stanice sa nekim stranim kompanijama ovde ili u inostranstvu; pa sve do tri pozicije koje sam promenila u velikoj korporaciji i došla do toga da radim za 24 zemlje. Ako kažem da je potrebno mnogo učenja – potrebno je, ali pre svega je potrebno mnogo neodustajanja da se nauči nešto drugo, nešto novo, da se prepusti izazovima, da se od okolnosti izvuče ono najbolje.

Od predavanja u srednjoj školi do vođenja komunikacija kompanije ,,Microsoft” u 24 zemlje dug je put. Šta je potrebno da bi se taj put prešao? Koji je prvi korak koji ste napravili da biste krenuli dalje od početne tačke?

Prošlo je 18 godina od kako sam ušla u razred maturanata Elektrotehničke škole u Pančevu i zamolila ih da odmah što pre sednu jer em su svi bili momci, em svi znatno viši od mene... ili mi se to samo tada tako činilo. I od tada do danas sve je išlo nekako korak po korak, nije bilo velikih i visokih iznenadnih skokova. Kada sam jed-

Sada iz ove perspektive, kada se osvrnete na period kada ste predavali u školi, da li ste vi više naučili decu ili su deca više naučila vas?

Moj nastavnički period u srednjim školama, a neko vreme i u jednoj maloj osnovnoj školi, bio je prepun učenja, pre svega o životu. Učila sam ja njih, ali su više oni naučili mene. Vreme provedeno sa srednjoškolcima koji nemaju dlake na jeziku, sa svim njihovim svežim i neograničenim idejama, uz smeh, šalu i međusobno razumevanje potreba, uz razgovore o životu, emocijama, putovanjima, a vrlo često sve

52

uz kafu, ne može niko ničim platiti i ništa ti to ne može zameniti. A kada sam se prvog dana vratila sa posla iz osnovne škole kući – plakala sam do iznemoglosti i ponavljala da ja to ne mogu. Mogla sam, i te kako, jer šta su đačke vaške, mala plata, opterećujuća administracija naspram saznanja da dvoje dece naizmenično dolaze u školu jer dele jedne patike…? Jedan dan jedna sestra, drugi dan druga. Ali ne odustaju… I tada znaš da nema mesta suzama jer nije tebi loše, niti smeš da odustaješ ako one nisu odustale.

Nije vas bilo strah da menjate poslove, kompanije? Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili na tom putu, tj. na svakoj od vaših poslovnik stanica?

Kad se osvrnem, vidim sjajnu decu, svoje đake i sjajne ljude od kojih sam naučila kako treba, ali i kako ne treba. Kako treba biti dobar profesionalac, ali pre svega – čovek.

Isto tako, kako možeš biti nikakav čovek i predstavljati se kao vrhunski profesionalac, a da te zapravo odlikuju samo beskrupuloznost ili ziheraštvo u poslu i u životu. Školu i SBB sam napustila zbog takvih žena. Za sudom sam žalila dugo, bio je to sjajan kolektiv. Državni posao, a uglavnom sjajni ljudi. Sve su to lekcije... Lekcije da ne treba generalizovati. Državni posao nije kao onaj iz čuvene TV serije, niti je korporacija uvek korporacija kakva bi trebalo da bude... www.originalmagazin.com

profesionalni propust ne biti prisutan onlajn?

Društvene mreže su u mnogim društvima jako bitan kanal komunikacije.

Negde i jedini. Negde označavaju potpunu slobodu, negde su pod kontrolom država i vlada. Obrni – okreni, bez njih se ne može. A kada pričamo o profesionalizmu, društvenim mrežama se više niko ne bavi kao fenomenom, valjda. Njima se bavimo kao standardom. U vreme kada je svaki zaposleni potencijalni advokat svoje kompanije, greh je ne smatrati ih standardom i pričati o njima kao o fenomenu kao da smo u 2012. godini.

Sve do ,,Microsofta”, gde sam u šest godina naučila kako jedan ogroman svetski sistem funkcioniše i kako je sjajno imati kolege iz celog sveta od kojih svakog dana učiš, a da ne moraš ni da otputuješ...

Vodite komunikacije ,,Microsofta” u 24 zemlje. Koliko se razlikuju sva ta tržišta? I samim tim, koliko se razlikuju načini komunikacije? Koje je od tih tržišta najnaprednije?

Ako želim da ukrupnim te zemlje i skratim objašnjavanje koje su to 24 zemlje, najlakše je da kažem da je to Baltik, potom regija Crnog mora, pa bivše zemlje Sovjetskog Saveza, kao i Balkan, te Adrijatik, odnosno zemlje jadranske regije. Kulturološki su najveće razlike između zemalja bivšeg SSSR-a, koje se protežu po Evroaziji, i ostalih zemalja. Ako želim da napravim poređenje – mogu bez problema da se oslonim na ekonomsku situaciju i kažem da su Slovenija i zemlje Baltika najnaprednije u svakom smislu, ali da ne smemo zanemariti ni uticaj velikog tržišta kao što je Ukrajina, niti drugih zemalja koje spadaju u te 24 zemlje.

Interesantno je svakodnevno raditi za jednu zemlju u kojoj je komunikacija na digitalnim kanalima standard, te u drugima u kojima su neke od platformi za takvu komunikaciju zabranjene od vlade. Dolazimo do toga da je geografska Evropa jako različita i kulturološki, ali znamo da oduvek postoje razlike između severa i juga, istoka i zapada. U svemu, pa i u poslu.

Ali se i ti detalji nauče.

Kakav je vaš stav o komunikacijama na ovim prostorima?

ORIGINAL

Od mnoštva informacija više ne znamo šta je dobro a šta loše, šta je istina a šta laž. Danas svako može da produkuje vesti, što je dobro sa stanovišta slobode, ali istovremeno dovodi do prezasićenja.

Ko uspe više da plati za reach, taj je gazda informacija. Prekomunicirali smo. Obrnuli smo internet. U svakom smislu.

Izdali ste i knjigu koja je uvrštena u spisak literature na studijama istorije Beogradskog univerziteta. Koje su važne lekcije koje studenti iz nje mogu da izvuku?

Knjiga ,,Musolinijev mikrofon” govori o radio-propagandi u vreme Dučea, u Italiji. Uz to, knjiga objašnjava osnovne i uvek primenjive principe propaganda koji se, kako su se koristili tada, koriste i danas samo upakovani i pušteni kroz druge kanale… Lekcija je uvek ista. Istorija je učiteljica života, rekao je neko mnogo mudriji i od mene i od Dučea.

Nedavno ste pozvani u Forbes Communication Council i prva ste osoba koja radi u Srbiji a da je član Saveta. Koja će biti vaša uloga tamo?

Misija svih Forbesovih saveta je da okupi uspešne profesionalce iz svih industrija, stvarajući tako proverenu mrežu koja se vodi društvenim kapitalom i pomaže svakom članu da ostvari još veći uticaj na poslovni svet. Do sada je svakodnevna razmena informacija nešto što je vrlo opipljiv benefit, ali je dodatno to za mene i sjajna prilika da pokušam da iznesem teme iz ovog dela sveta, te možda i napišem nešto za Forbes.

Doktorand ste na FDU. Koja vam je tema rada i zašto ste odabrali baš to?

Završila sam sve svoje doktorandske obaveze, položila 13 ispita, objavila radove, obavila istraživanje, a sada predstoji odbrana teme koja je vezana za nove oblike upravljanja reputacijom u digitalnom okruženju. Zašto baš to? Zato što je svaki zaposleni vaš advokat. On stvara sadržaj ili deli tuđi sadržaj na mreži… on formira svoje javno mnjenje, on upravlja reputacijom u svom mikrokosmosu. A taj mikrokosmos ima uticaja na kosmos. I to ne mali.

Na vašem sajtu ispod imena stoji ,,How communication happens”. Kako se tačno komunikacija dešava i da li postoji neko univerzalno pravilo gde je samo jedan jedini dobar i ispravan način da se komunicira?

Ako nema emocija, nema ni komunikacije – odavno to ponavljam. I to je baš tako. Sve što je prosta vest, prosta informacija koja vas neće nasmejati, rasplakati, naježiti… nije komunikacija nego bacanje reči na zamišljenu gomilu koja treba da se nazove medijima.

Šta je tajna uspeha i stalnog napretka u karijeri, a šta je ono što nas najviše koči?

Učenje i neodustajanje su tajne, ali to svi znamo. Potrebno je da umete da se snađete u svetu oko sebe. Koliko god da ste veliki stručnjak, ako ne umete da se snađete – poješće vas nestručnjaci koji umeju. I ništa me ne može zakočiti osim mene same. I ideje koje ponavljam kao mantru kada se ponekad umorim od ljudi, a ne od posla, jesu da ću otvoriti frizerski salon za pse i mačke u Nemačkoj i da ću od tada odgovarati na jedan imejl nedeljno umesto na 250 dnevno. Živi bili… ●

Koliko su društvene mreže važan kanal komuniciranja? Koliki je

53

MODNE IGRE KOJE UBIJAJU PLANETU Tekst: Ivana Stojanov Foto: Profimedia

54

www.originalmagazin.com

BUDI ODGOVORAN

M

U glamuroznoj areni gde stari trendovi umiru a novi se rađaju dugo niko nije razmišljao o mračnoj strani mode. Ta industrija je veoma visoko na listi onih koje najviše zagađuju okolinu. Ako tome dodamo dugogodišnju upotrebu krzna, slika je dosta jasnija. Srećom, stvari su počele da se menjaju

Modna kuća Barberi (Burberry) je izazvala šok pošto se saznalo da uništavaju svoju garderobu kako bi održali reputaciju ekskluzivnog brenda.

Svi komadi koji se nisu prodavali – šalovi, torbe i parfemi vredni 28,8 miliona funti – uništeni su.

I to je suma samo za 2017. godinu.

– Barberi ima pažljive procese da bismo minimalizovali količinu viška zaliha. Kada je neophodno uništavanje proizvoda, to radimo na odgovoran način i nastavljamo da tražimo načine da smanjimo naš otpad – rekao je portparol te kuće.

I samo što su to izgovorili, povela se velika diskusija o moralnom aspektu čitave stvari.

Pošto su uspeli da prišiju sebi negativan kontekst, čelnici te modne kuće su promenili odluku i od ove godine su najavili da više neće uništavati robu, podstaknuti agencijama i aktivistima za zaštitu prirode. Od sada će proizvode koje ne prodaju reciklirati ili prosleđivati u lokalne dobrotvorne ustanove. I to nije jedina novina.

Barberi je objavio da u okviru svojih modnih kolekcija neće više koristiti krzno.

– Moderni luksuz zahteva odgovornost prema životnoj sredini i društvu – rekao je o ovoj zelenoj promeni Marko Gobeti, direktor brenda.

PETA protest

I na nedavno održanoj Nedelji mode u Milanu modni giganti su se malo bavili ekologijom.

Održiv razvoj, kako su to nazvali, jeste nešto na šta se mora obratiti pažnja čak i kada je moda u pitanju. Zeleni tepih na zatvaranju Nedelje mode tako je postao poligon za promovisanje ekologije, a njime su prošetale, između ostalih, Kejt Blančet i Džulijan Mur. Dreskod je bio „zeleno”, a dodeljene su i nagrade kompanijama koje najviše naginju toj nijansi, to jest najviše brinu o planeti Zemlji.

Tekstilna industrija je, prema nekim istraživanjima, nakon naftne industrije, najveći zagađivač okoline. Svake godine potroši se onoliko vode koliko je potrebno da se napuni 32 miliona olimpijskih bazena. Predviđanja pokazuju da će 2030. godine emitovati 2,8 milijardi tona ugljendioksida, što je pandan cirkulaciji 230 miliona automobila u jednoj godini.

ORIGINAL

Pojedini modni giganti umesto kože biraju gumu

55

Ovogodišnja Londonska nedelja mode prvi put je potpuno odbacila krzno, dok sve veći broj dizajnera nastoji da popravi utisak o etičkim standardima u proizvodnji odeće

Uprkos svemu tome, procenjeno je da 70 odsto naše garderobe ne nosimo. Zbog tehničkih problema samo 20 odsto odeće se skupi za recikliranje. Zato kada bolje razmislimo, nisu samo modne kuće prozvane, već i mi konzumenti.

S druge strane, nešto vedrija slika stiže direktno s modnih pista po pitanju korišćenja krzna.

Ovogodišnja Londonska nedelja mode prvi put je potpuno odbacila krzno, dok sve veći broj dizajnera nastoji da popravi utisak o etičkim standardima u proizvodnji odeće. Prirodno krzno više ne koriste Versače, Guči, Armani, Majkl Kors, Tom Ford, Stela Makartni, Vivijen Vestvud i mnogi drugi.

Proizvodnja krzna je u mnogima zemljama zakonom zabranjena. Najavljeno je da u Srbiji od 1. januara 2019. godine neće biti dozvoljene farme krznašica, odnosno gajenje i ubijanje životinja čije se meso ne jede.

Na kraju ne može da se preskoči ni priča o ljudima koji prave stvari koje nosimo. Poznato je da se odeća luksuznih brendova proizvodi u zemljama s jeftinom radnom snagom. Radnici u modnim fabrikama i dalje žive na ivice siromaštva, pa čak i ispod toga. Kada bi modni giganti plaćali samo 20 odsto više za ono što im se šije u Indiji, plate radnika bi skočile 225 odsto. Isto važi i za uzgajivače pamuka. Čini se ipak da je to na dugom štapu bar dok se, kao i u primerima zagađenja i korišćenja krzna, oni važni i bogati ne zabrinu zbog negativne slike u javnosti. Ukoliko bar zbog imidža reše da promene nešto, na dobrom smo putu. ● 56

www.originalmagazin.com

BUDI AKTUELAN

Tekst: Ivana Stojanov

Nakon ogromnog planetarnog uspeha romana ,,Moja genijalna prijateljica”, stiže i istoimena serija od osam epizoda u kojoj Elena pokušava da opiše misteriozni nestanak Lile, koja je na neki način istovremeno njena najbolja prijateljica i najgori neprijatelj

Nove serije zbog kojih je jesen postala najbolje godišnje doba Taman kada smo utonuli u nagoveštaj melanholije zbog kraja leta i novih početaka svega onoga što se u životu mora i jeste teško, stigle su nove serije. Bilo da se radi o striming varijanti ili klasičnom televizijskom formatu, čini se da će publika jesenji saspens sačekati pomalo rastrzana između različitih žanrova

I dok filmska produkcija tuguje za nekadašnjim sjajem i kvalitetnim pričama, autori serija kao da se utrkuju ko će napraviti veće čudo.

Oni koji u ovoj industriji vuku konce na vreme su shvatili da se publika iz bioskopskih sala prebacila u fotelje u dnevnim sobama i da gotovo anksiozno očekuje novi materijal koji će ih navesti da vikend provedu ušuškani gledajući epizodu za epizodom.

Tako je ove jeseni najavljeno ukupno 49 serija, od čega su 16 nastavci onih koje smo gledali prethodnih sezona. A i domaća produkcija i te kako ima novitete kojima će moći da se pohvali.

Moja genijalna prijateljica – HBO Nova serija inspirisana istoimenim romanom poznate italijanske spisateljice Elene Ferante ,,Moja genijalna prijateljica” (My Brilliant Friend) imaće osam epizoda i nastala je kao koprodukcija HBO, RAI FICTION i TIMVISION. Kasting je trajao čak osam meseci, a u njemu je učestvovalo gotovo 9.000 dece i 500 odraslih iz cele Kampanije, italijanske pokrajine čiji je glavni grad Napulj, gde se radnja uglavnom i dešava. U kastingu su učestvovali profesionalni glumci, ali i oni bez glumačkog iskustva, kao i učenici iz obližnjih škola. Mlade glumice Elisa del Genijo i Ludovika ORIGINAL

Nasti odabrane su da tumače glavne uloge Elene i Lile kada su bile deca.

Nakon toga će ih zameniti tinejdžerke Margerita Mazuko u ulozi Elene i Gaja Giraće kao Lila. Na seriji je radilo oko 150 glumaca i 5.000 statista.

A radnja vam je verovatno već poznata ako ste čitali knjigu: kada najvažnija prijateljica u njenom životu naizgled nestane bez traga, Elena Greko, sada već žena u poznim godinama koja živi u kući punoj knjiga, pali kompjuter i počinje da piše priču o njihovom

prijateljstvu. Upoznala je Lilu u prvom razredu osnovne škole, 1950. godine. Priča zatim, smeštena u opasan i fascinantan Napulj, pokriva više od 60 godina njihovih života.

Elena pokušava da opiše misteriju Lile, svoje genijalne prijateljice koja je na neki način istovremeno njena najbolja prijateljica i najgori neprijatelj.

Serija će biti emitovana u novembru na HBO, a epizode će biti dostupne i putem HBO GO. 57

BUDI AKTUELAN

The First – Hulu

Jutro će promeniti sve – RTS

Maniac - Netflix

Scenarista Bo Vilimon je s političkog poligona u ,,Kući od karata” (House of Cards) pomerio fokus ka svemiru. U bliskoj budućnosti NASA radi s privatnom kompanijom na projektu kolonizacije Marsa. Šon Pen maestralno prikazuje vođu astronautskog tima koji je izbačen iz projekta, ali se posle velike tragedije do koje dolazi u prvoj epizodi vraća.

Serija je krenula 14. septembra, a rađena je u Hulu produkciji, koja je gledaocima postala poznata posle ,,Sluškinjine priče”. Čak i u potpuno drugačijoj postavci scenarija, i u seriji ,,The First” provejavaju introspekcije glavnih junaka i pomalo mračna atmosfera.

Domaća serija o 30-godišnjacima koji nemaju stan, normalan posao, porodicu, nisu sigurni ko su, ne znaju šta žele, nemaju sopstvenu definiciju uspeha, samo znaju da više tako ne mogu jer život koji žive nema smisla. Seriju koja se zapravo bavi stvarnim životom mladih u Srbiji režirali su Goran Stanković i Vladimir Tagić. Četiri glavna lika predstavljaju generacije rođene osamdesetih i ranih devedesetih koje je sistem potpuno ispustio, baveći se sankcijama, ratovima, mitinzima. Serija počinje s emitovanjem sredinom jeseni na Javnom servisu.

Džona Hil i Ema Stoun su ponovo zajedno u crnohumornoj seriji koju režira Keri Džodži Fukunaga. Oni glume strance koji su na misterioznom farmaceutskom istraživanju koje bi trebalo da lansira čudotvornu pilulu koja leči mentalne bolesti. Prva epizoda pojavila se 21. septembra, a serija je rađena u produkciji Netflixa.

Escape at Dannemora - Showtime Patriša Arket je neprepoznatljiva u novoj seriji u kojoj glumi zajedno sa Benisijom del Torom i Polom Dejnom u istinitoj priči o dvojici ubica koji su 2015. pobegli iz zatvora uz pomoć udate žene koja je radila u toj kaznenoj instituciji. Posle višemesečne ljubavne afere koju je održavala s obojicom, odlučila je da im pomogne. Del Toro igra ubicu Ričarda Mata, maestralnog zatvorenika koji osmišljava bekstvo.

Arket tumači Tili Mičel, zaposlenu mamu i suprugu iz srednjeg staleža koja radi u zatvoru i pomaže kriminalcima. Premijera je zakazana za 18. novembar.

58

www.originalmagazin.com

BUDI AKTUELAN

Očekuje se da najveće interesovanje domaće publike izazove nova serija Dragana Bjelogrlića ,,Žigosani u reketu”, čija je premijera planirana za ovaj mesec, a koja predstavlja savremenu bajku o drugoj šansi

Pogrešan čovek - PRVA TV Telenovela koju Prva snima u koprodukciji sa hrvatskim RTL-om producentkinje i scenaristkinje Jelene Veljače ,,Pogrešan čovek” prati nesrećnu sudbinu samohrane majke Lee (Ivana Roščić), koja mora da savlada najveći strah i traumu kako bi se suočila sa davno zaboravljenim ocem svoje bolesne 16-godišnje ćerke Zoe (Dora Dimić Rakar), za koju se veruje da je začeta silovanjem. Lazar (Emir Ćatović) je jedini koji može da spase život njenom detetu.

The Romanoffs - Amazon Gomila ljudi je ubeđena da su baš oni naslednici ruske carske porodice u grandioznoj Amazonovoj antologiji.

Serija ima osam epizoda i trejler je urađen genijalno. Prva epizoda zakazana je 12. oktobar, a serija je rađena u produkciji Amazona.

U planu je 180 epizoda, a serija je već počela s emitovanjem na TV Prvoj.

Žigosani u reketu - TOP kanal Nova serija Dragana Bjelogrlića je priča o dvojici prijatelja i saigrača u slavnom košarkaškom klubu koji je danas na rubu propasti. Želja da podignu iz pepela mesto u kome su proveli najlepše dane i obnove prijateljstvo posle četvrt veka spojiće dvojicu sportista - Srbina i Hrvata. Autorski tim seriju opisuje kao savremenu bajku o drugoj šansi. Sa hrvatske glumačke scene stiže Filip Šovagović, koji će se naći u koži vrhunskog košarkaškog trenera, a njegovog sina Marka u ovoj seriji tumačiće Aleksandar Radojičić.

Među glumačkom ekipom naći će se i: Dubravka Mijatović, Svetozar Cvetković, Milica Zarić, Vesna Trivalić, Žarko Laušević, Slobodan – Boda Ninković, Borka Tomović, Uroš Jovčić, Vučić Perović i mnogi drugi.

Najavljeno je 45 epizoda, a premijera je planirana u oktobru.

ORIGINAL

Potomci – HBO Tokom protekle decenije kultni junaci i zlikovci iz ,,Vampirskih dnevnika” (Vampire Diaries) i ,,Prvobitnih” (The Originals) očarali su publiku širom sveta. Za sobom su ostavili veliko porodično nasleđe, a ono se nastavlja u ,,Potomcima”, uzbudljivoj novoj drami koja govori o sledećoj generaciji natprirodnih bića u Školi Salvatore za mlade i nadarene. Ovde ćerka Klausa Majklsona, 17-godišnja Houp Majklson, blizanci Alarika Salcmana, Lizi i Džozi Salcman, i ostali tinejdžeri odrastaju na veoma nekonvencionalan način, učeći da postanu najbolje verzije sebe uprkos svojim najgorim instinktima. Hoće li ove mlade veštice, vampiri i vukodlaci postati heroji koji žele da budu ili zlikovci za koje su predodređeni? Glavne uloge u seriji tumače: Danijel Rouz Rasel, Metju Dejvis, Dženi Bojd, Kejli Brajant i Kvinsi Faus. Premijera je zakazana za 26. oktobar na HBO GO. 59

FENOMEN

Tekst: Dragan Jovićević Foto: Profimedia

Borba potpuno drugačijim sredstvima

Aleksandrija Okasio-Kortez je mlada političarka koja je napravila apsolutni bum na američkoj političkoj sceni i na putu je da postane najmlađa kongresmenka u istoriji, a mnogi baš u njoj vide prvu ženu na čelu Sjedinjenih Američkih Država

60

www.originalmagazin.com

Stručnjaci tvrde da je Okasio-Kortez reinkarnacija ideologije Bernija Sandersa u mladoj ženi koja veruje u Ameriku, te da je baš to demokratski duh koji je očajnički potreban Sjedinjenim Državama

Ž

ene poput mene ne ulaze u politiku“ - izgovorila je jedna žena na samom početku svog viralnog obraćanja biračima u Njujorku, napravivši tom rečenicom uvod u najveću medijsku buru u ovoj godini na političkoj sceni Amerike.

Njeno ime je Aleksandrija Okasio-Kortez i ukoliko to ime dosad niste čuli, sasvim je razumljivo. Do pre godinu dana ova dvadesetosmogodišnja devojka portorikanskog porekla, rođena u Bronksu, radila je kao konobarica u lokalnoj kafani ozloglašenog njujorškog kvarta, skupljajući tako sredstava da bi pomogla majci koja je jedva sastavljala kraj s krajem čisteći kuće i vozeći lokalni školski autobus. To je, dakle, bilo pre samo godinu dana. A ove jeseni Aleksandrija Okasio-Kortez prepoznata je kao najveća pretnja aktuelnom američkom predsedniku Donaldu Trampu u skorijoj budućnosti.

Kako je do tako turbulentnog preokreta zapravo došlo? Pre nekoliko godina Aleksandrija se, s diplomom iz ekonomije i međunarodnih odnosa stečenom na Univerzitetu u Bostonu, susrela s problemom koji muči mnoge mlade danas i sa one strane okeana – nezaposlenošću. Posao konobarice nije bio njena želja, već neminovnost. Ali ni to nije bio jedini problem koji ju je tištio. Diskriminacija i nepravda, sa kojima se konstantno suočavala, kako ona tako i članovi njene porodice i ljudi iz okruženja, učvrstili su u njoj veru da se neke stvari u društvu u kome živi moraju promeniti iz korena.

Ta odluka konačno je realizovana lane, kada je odlučila da se posveti političkoj kampanji. Zanat je pekla uz Bernarda Sandersa, nekada glavnog oponenta Hilari Klinton, koji je zagovarao tektonske promene u savremenom američkom društvu. Ubeđena levičarka, Aleksandrija Okasio-Kortez odlučila se stoga na korak nimalo lak jer je očigledno verovala više sebi nego drugima, što je očito bila formula uspeha preko noći.

Kao kandidat na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci, ova mlada devojka stala je na crtu pedesetčetvorogodišnjem Džozefu Krouliju, čoveku koji je strah i trepet i koji gotovo 15 godina nije imao dostojnog protivkandidata. Pritom, Krouli je za kampanju imao deset puta više novca nego Aleksandrija, vodio je u svim anketama, svi mediji su bili u njegovim rukama i bilo je gotovo izvesno da će napuniti 20 godina mandata u američkom parlamentu. Aleksandrija nije imala ništa od svega toga. Baš kao i njen guru Bernard Sanders, najveći deo novca za kampanju dobila je od priloga običnih, „malih“ ljudi, kao i od nekolicine progresivnih organizacija.

ORIGINAL

„Krupni kapital ne možete pobediti novcem. Morate se boriti potpuno drugačijom igrom“, izjavila je tom prilikom Aleksandrija. I bila potpuno u pravu.

Kada je u junu ove godine Krouli čestitao Aleksandriji na pobedi, svi su bili u šoku. Prvi put je u Americi pobedio neko ko tokom kampanje nije bio zastupljen ni u jednom tradicionalnom mediju! Ona se svojim potencijalnim glasačima obraćala isključivo putem video-klipova, koji su ubrzo postajali viralni i – od vrata do vrata. U svojim „nastupima“ Aleksandrija se običnim jezikom obraćala običnom čoveku kojeg tište isti problemi kao i nju samu.

Njena kampanja bila je okrenuta onima bez glasa i bez prava glasa. Rečenica sa početka, koja je bila uvod u njen viral sa milionskim pregledima samo na Tviteru, odnosila se zapravo na sve one koji ćute i trpe umesto da se bore za svoja prava i prava drugih.

Zato se ona danas vodi kao vesnik nove političke scene u Americi. Ta scena ne zavisi više od velikih i moćnih korporacija. Da one „ne dišu isti vazduh kao i mi“ i „ne piju istu vodu kao i mi“, bila je njena sasvim jasna poruka u neverovatno popularnom videu koji ju je doveo do tako ubedljivog trijumfa. Iako su o njoj nakon pobede nad Džonom Kroulijem odmah pisali svi mediji koji je očito nisu pre toga ozbiljno doživljavali, pa je i u rekordnom roku čak dobila svoju stranicu na Vikipediji sa sve romansiranom biografijom, Aleksandrija tvrdi da apsolutno ne odustaje od svog načina rada i kampanje, kao ni od kretanja među zajednicom kojoj pripada.

Ona uživa, kako kaže, da sama raznosi flajere i razgovara s ljudima o temama koje i nju lično zanimaju. A na vrhu liste njenih predloga o promenama svakako su reforma kaznenopopravnog zakona, besplatno zdravstvo za sve građane, garancije za zapošljavanje nezaposlenih, ukidanje vladine agencije koja sprovodi stroge propise protiv migranata…

Naravno, prava i jednakost su prioriteti, naročito kada su verske, rasne, nacionalne, klasne i LGBT populacije u pitanju.

Ako i u novembru na predstojećim izborima njena kampanja bude bila uspešnija od kampanje republikanskog kandidata Entonija Papasa, postaće tako najmlađa žena ikada izabrana u Kongres.

I dok je mnogi smatraju ozbiljnim kandidatom za prvu predsednicu SAD, Donald Tramp se o fenomenu zvanom Aleksandrija Okasio-Kortez još nije oglasio. ●

61

BUDI ORIGINALAN

MI SMO DEO PROBLEMA, ALI I REŠENJA Severa Zolaka smatraju jednim od naših najuticajnijih modnih fotografa, ali on kao najvažniji fokus u svom radu vidi društveni angažman. Kaže da ,,uvek postoje načini da se društveno angažujemo na temama koje smatramo važnim i damo onoliko koliko možemo, ne tražeći ništa zauzvrat”.

U tom pravcu ide i njegov projekat ,,We Exist”, koji estetikom modnih fotografija skreće pažnju na marginalizovane grupe Tekst: Ana Kalaba 62

S

erija fotografija ,,We Exist” nastala je 2015, kad je publici postavila neka od ključnih pitanja za LGBT+ zajednicu, a istim pitanjima ih je uvela i u ovogodišnju Nedelju ponosa. Međutim, kako njihov autor ističe, glas ,,We Exist” odnosi se i na sve druge marginalizovane grupe u našem društvu: žene, Rome, bolesne i stare... Sve koje je društvo nateralo da se osećaju drugačijim u negativnom kontekstu. U razgovoru za ,,Original” Sever Zolak nas vodi iza scene ovog projekta.

Ljudi u našoj zemlji žive u konstantnom strahu od posledica koje bi njihova društvena angažovanost mogla da izazove

Šta je za vas bilo najmoćnije iskustvo tokom rada na seriji fotografija ,,We Exist”?

Mogućnost da postavim znak jednakosti između svih nas. U borbi za ljudska i manjinska prava u prvi plan se ističu prvenstveno razilaženja, nepravde i problemi.

Svaki problem, ma koliko god delovao nerešiv, ima svoje rešenje. Mi smo deo problema, ali smo i deo rešenja. Truwww.originalmagazin.com

dim se da pronađem dobro u svakoj osobi, a kada imate takav pogled na svet, rešenje postaje mnogo prirodnije stanje svesti od problema.

Ko su ljudi s fotografija?

Uglavnom su to bili umetnici, ali i aktivisti koji se trude da svojim radom menjaju svet oko sebe i samim tim su inspirisali mene. Nije bilo lako pronaći osobe koje će bez problema i predrasuda pristati da stanu pred objektiv. Ljudi u našoj zemlji žive u konstantnom strahu od posledica koje bi njihova društvena angažovanost mogla da izazove. Na projektu su učestvovale većinom osobe heteroseksualnog opredeljenja. Procenite sami zašto je to tako.

Da li ste nešto naučili od njih?

Uvek naučim nešto novo od ljudi s kojima radim, naučim dosta i o njima, a neretko i o sebi. S obzirom na to da nisam imao previše vremena, uslova ni mogućnosti za ovaj projekat, želeo sam da fotografije prikažu i pogode pravu emociju ljudi na njima. Nije mi bilo bitno da li će na kraju ispasti onako kako sam ih zamišljao u glavi. Neke po-ruke su vrednije od umetničkog stila. Bilo mi je zadovoljstvo raditi sa tako hrabrim ljudima jer me oni motivišu da uvek guram dalje.

ORIGINAL

Budući da živite na relaciji Beograd–Šangaj, a neko vreme ste proveli i u Njujorku, možete li da napravite neku paralelu između ta tri grada kada je u pitanju odnos društva prema marginalizovanim grupama?

Njujork je grad buntovnika, ljudi koji se nisu plašili da izađu na ulice i svojom borbom, zalaganjem i trudom dođu do rešenja. Situacija u Šangaju je dosta drugačija. Mlađi ljudi u Kini su angažovani uglavnom kroz umetnost, i zaista to odlično rade. Mislim da bi i naši umetnici mogli da se ugledaju na njih. Posebno mi se dopada činjenica da koriste internet na najbolji mogući način. U Srbiji deluje kao da stvari idu nabolje, ali nedovoljno brzo po mom mišljenju. Prioriteti novih generacija su okrenuti ka nepotrebnim stvarima dok se o bitnim pitanjima ne govori.

Beograd čine ljudi i dokle god je ovo grad svih, a ne samo određenih, on može da se meri s bilo kojim velikim gradom na svetu.

Na čemu sad radite?

Trenutno se pripremam za Shanghai PHOTOFAIRS, najveći festival fotografije u Aziji. Imaću čast da učestvujem u nekoliko radionica i primenim svoje znanje i iskustvo na novim modelima kamera Leica. Istovremeno radim na projektu čiji je cilj da se skrene pažnja na prekomernu upotrebu plastike u svakodnevnom životu. Već četiri godi-ne angažovan sam i na projektu koji ukazuje na sve veći porast broja bes-kućnika na Balkanu. To je naišlo na veliku podršku relevantnih umetnika i uticajnih ljudi iz celog regiona. Verujem da će fotografije izazvati veliku pažnju celokupne javnosti i, nadam se, samim tim da će se pronaći i rešenje za probleme s kojima se beskućnici suočavaju. Voleo bih da se ova izložba realizuje ove zime, u periodu kada su njihove neprilike najizraženije i najteže. Mogu da vam obećam da vas izložba neće ostaviti indiferentnim jer je jedna pogrešna odluka dovoljna da se i sami nađemo u istoj situaciji. ● 63

NACIONALNA GEOGRAFIJA

RAZGLEDNIC 64

www.originalmagazin.com

Naša zemlja prepuna je bajkovitih predela koji su idealne destinacije za beg iz grada na produženi vikend. Odlikuje ih nestvarna lepota i bogata istorija, što nam često promiče, verovatno baš zbog toga što nam se nalaze u blizini, pa ih uzimamo zdravo za gotovo. Slike pred vama tu su kao podsetnik da se bajke pišu same od sebe i u svakom trenutku, naše je samo da ih doživimo na pravi način

ORIGINAL

Foto: Profimedia

CE IZ SRBIJE 65

Foto: iStock, Banet12

Foto: Profimedia

Foto: iStock, Marko Ignjatović

Foto: iStock, Nedomacki

Foto: Profimedia

Foto:iStock, Darkves

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

1

66

2

3 4

5 6

7

8

www.originalmagazin.com

1

2

3

Jedinstvena ekološka oaza Homolja i zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, čije se lekovite vode termalnog izvora mešaju sa hladnom izvorskom vodom i tako upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Remek-delo prirode poznato po svojim uklještenim meandrima nalik na lavirinte i kao stanište ugrožene vrste orla, beloglavog supa, čija će vas kristalno čista voda uvesti u čaroliju ovog specijalnog rezervata.

Nalazi se na 1.050 metara nadmorske visine i sa visine od oko 15 metara preko crvenih stena pada neverovatno čista i hladna voda, a najbolji period za obilazak je proleće ili jesen ako nije bila sušna godina.

4

5

6

Najdublji kanjon istočne Srbije zbog svoje nesporne lepote, bogate flore i faune i speleoloških dragulja nalazi se pod zaštitom države. Ujedno je i jedan od najneprohodnijih kanjona u našoj zemlji, ali je svaki metar od njegovih 4.500 metara dužine apsolutno vredan truda.

Mnogi je nazivaju divljom smaragdnom lepoticom jer se rađa spajanjem hladnih i brzih planinskih reka Tare i Pive, a usamljena kućica koja se nalazi usred krivudave i snažne Drine jedna je od najlepših razglednica Srbije.

Skriveni dragulj koji se retko nalazi na listi obaveznih lokacija koje treba posetiti onima koji obilaze resavski kraj, budući da je do njega teško doći, ali je svakako jedan od najlepših vodopada u našoj zemlji, a sam pogled na njega oduzima dah.

Krupajsko vrelo

Lazarev kanjon

7

Ovčarsko-kablarska klisura

Mnogi je nazivaju srpskom Svetom gorom jer se na njenim obroncima nalazi veliki broj srednjovekovnih manastira, zaštićena je gustim zelenilom i bogata lekovitim izvorima.

Foto: iStock, Nastasic

9 ORIGINAL

Uvac

Drina

Vodopad Tupavica

Vodopad Prskalo

8

Đerdapska klisura

Važi za najveću i najlepšu klisuru u Evropi, a nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, poznatom i kao Gvozdena kapija Dunava, koji na 63.000 hektara krije biljno i životinjsko bogatstvo neprocenjive vrednosti, kao i klisure, kanjone, rečne kotline i preko 1.000 pećina neverovatne lepote.

9

Manastir Manasija

Vrhunsko ostvarenje srpske arhitekture čije freske predstavljaju najveći domet srpskog slikarstva srednjeg veka. Za više od šest vekova postojanja rušen je i pustošen mnogo puta, a njegova obnova traje i danas.

67

BUDI NAČITAN

Knjige o kojima će se tek govoriti Priredila: Ana Kalaba

DŽENTLMEN U MOSKVI Izdavač: Laguna

DŽENTLMEN U MOSKVI

NOKTURNA: PET PRIČA O MUZICI I SUTONU Izdavač: Dereta

RAZGOVORI S PRIJATELJIMA Izdavač: Geopoetika

CRNI LOTOS Izdavač: Vulkan izdavaštvo

U ŠTA SMO SE TO PRETVORILI Izdavač: Arhipelag

68

Izdavač: Laguna Piše: Mina Kebin urednica Laguna na predstojećem Sajmu knjiga predstavlja knjigu o kojoj ne prestaje da se priča od kada je objavljena u originalu pre dve godine. Roman ,,Džentlmen u Moskvi” napisao je Ejmor Touls, koji se više od dvadeset godina bavio investicijama pre nego što se potpuno posvetio pisanju.

Ovo je njegov drugi roman, bestseler Njujork tajmsa, a našao se i na listi najboljih romana po oceni časopisa Čikago tribjun, Majami herald i Filadelfija enkvajer. Samo na Goodreadsu ima skoro 17.000 kritika, a knjigu je ocenilo preko 120.000 čitalaca.

Važeća ocena je 4,36. ,,Džentlmen u Moskvi” je roman o čoveku kome je naređeno da ostatak života provede u luksuznom hotelu. Radnja romana odvija se nekoliko godina posle Oktobarske revolucije u Rusiji u periodu nasilnog prevrata.

Zgodni grof Aleksandar Rostov je optužen za pisanje kontrarevolucionarne pesme. Boljševički sud ga proglašava za nepopravljivog aristokratu i osuđuje ga na kućni pritvor u velelepnom hotelu Metropol, tačno preko puta Kremlja. Rostov, nesalomivi i duhoviti erudita, nikada u životu nije radio, a sada mora da živi u tavanskoj sobici dok se pred vratima hotela odvijaju najburnije godine ruske istorije. Neočekivano, materijalna oskudica u kojoj se zatekao omogućiće mu da uđe u mnogo veći svet emotivnih otkrića.

Roman ,,Džentlmen u Moskvi” nas vraća u vreme staromodne elegancije i pruža nam priliku da vidimo šta je to značilo biti pravi aristokrata. Roman je prepun humora, originalnih likova, intriga i upečatljivih scena. Čitaocu će se, pre svega, dopasti priča o čoveku koji, bez obzira na nesvakidašnje životne okolnosti, pokušava da otkrije svoju istinsku svrhu.

NOKTURNA:

PET PRIČA O MUZICI I SUTONU Izdavač: Dereta Piše: Aleksandar Šurbatović urednik izdanja Kazuo Išiguro, dobitnik Nobelove i Bukerove nagrade, važi za jednog od najznačajnijih savremenih pisaca koji retko izdaje knjige, ali svaka od njih ostavlja duboki trag. Tako je i s ovom zbirkom. Besprekorno preciznim i jasnim stilom, Išiguro u ,,Nokturnima” prepliće pet kratkih priča u jedan potpuno novi svet ispunjen tugom i humorom koje povezuje univerzalni jezik muzike. Likovi ove knjige, posrnule pevačke zvezde, ulični i kafanski svirači, kao i profesionalni muzičari, u rascepu su između svojih očekivanja (od muzike i života) i same realnosti.

Nekada slavni pevač razvodi se od voljene supruge i ženi se mlađom, koja bi mogla da ga isprati u njegovim ambicijama; muzički zavisnik nema mnogo toga da ponudi prijateljima osim svog mišljenja; kantautor koji ne nalazi svoje mesto pod suncem i uporno ide na audicije gde ga uvek odbijaju; džezer veruje da će plastičnom operacijom lica napraviti uspešniju karijeru; učitelj violončeliste našao je izvanredan metod da razvije talenat mladog učenika. Muzika je središte života Išigurovih junaka, agora u koju se slivaju sve ulice njihovih interesovanja i upravo će ih ona dovesti do neke vrste ličnog otkrovenja. Ovaj roman promišlja umetnost i sve teskobe, radosti i opasnosti koje ona donosi. Neodoljivi šarm ,,Nokturna: pet priča o muzici i sutonu” sadrži sve one elemente Išigurove proze koji su mu obezbedili književni ugled: tečna, jednostavna i rezonantna rečenica, zavodljiva snolika atmosfera, lepeza neobičnih karaktera i zanimljivih priča koje nam uvek garantuju jedinstveno čitalačko iskustvo.

Nokturna proizvode divnu melanholičnu muziku, a mi jedino možemo da se prepustimo slušanju. www.originalmagazin.com

Beogradski sajam knjiga održava se od 21. do 28. oktobra, a mi smo zamolili izdavače da nam otkriju nove naslove na koje su posebno ponosni, kao i zbog čega su baš oni njihovi favoriti

RAZGOVORI S PRIJATELJIMA

CRNI LOTOS

U ŠTA SMO SE TO PRETVORILI

Izdavač: Geopoetika Piše: Vladislav Bajac pisac i direktor

Izdavač: Vulkan izdavaštvo Piše: Ana Babović urednica izdanja

Izdavač: Arhipelag Piše: Gojko Božović glavni urednik

U godini kada Geopoetika obeležava svoj dvadeset i peti rođendan shvatili smo da su i mnogi naši autori zajedno sa nama manje mladi no što su bili. Zato nastavljamo sa jednim od osnovnih postulata naše kuće – obnavljanje mladosti autora i mladosti čitalaca, kako one doslovne, zadate datumom rođenja, tako i one duhovne, simboličke.

Visoki kriterijumi Geopoetike u otkrivanju novih svetskih i značajnih književnih talenata podrazumevali su strpljenje i čekanje tog novog glasa: i evo ga, pojavio se. Ime joj je Sali Runi, Irkinja je, rođena 1991. Sa dvadeset i šest godina je objavila svoj roman prvenac ,,Razgovori s prijateljima” i istoga trena uzburkala i elitno i popularno čitalačko tržište. Spojila je ono što u književnosti tako teško i retko uspeva: mudrost i višeslojnost misli, dubinu poruke, širinu i modernost tema sa izuzetno razumljivim jezikom, jednostavnim formulacijama, stilom koji pleni dijaloškim šarmom. (Možda i zato što je kao studentkinja bila pobednica Evropskog takmičenja u govorništvu). I dobila je za nju nagradu Najbolji mladi pisac 2017.

Šta dobijete kada spojite francuskog pisca bestselera i najdoslednijeg slikara impresionizma? Kao što je uobičajeno za jednu dobru krimi-priču, i ova počinje ubistvom.

Ali „Crni lotos“ nikako nije obična priča. Po čemu se to onda razlikuje, pitate se.

Neobična i provokativna panorama moderne anglofone međužanrovske književnosti “U šta smo se to pretvorili” predstavlja tridesetak pisaca sa preko 40 priča. Knjigu ispunjavaju uzbudljive proze, neočekivana rešenja, nesvakidašnje pripovedne novosti, novi postupci i istraživačka rešenja, retka otvorenost prema novim medijima i prema senzibilitetu novih generacija.

Centralna tema knjige jesu međusobni odnosi dve devojke u bivšoj ljubavnoj, a potom prijateljskoj vezi i jednog bračnog para. Sve što bi moglo biti „neobično”, ovde je „obično”. Jer ovo je vrhunska, atraktivna i angažovana književnost, a ne proglas o stavovima.

I još nešto: Uredništvo Geopoetike je već pre više meseci pročitalo u rukopisu (još nigde objavljeni) drugi roman ove mlade autorke i otkupilo prava za objavljivanje na srpski jezik. Razlog? Knjiga „Normalni ljudi” još je bolja od prethodne.

ORIGINAL

Pre svega, radnja je smeštena u živopisno seoce Živerni, u kojem je Mone slikao svoje lotose. Saznaćete interesantne i nepoznate detalje iz života ovog umetnika, čak i ako ste dobar poznavalac i ljubitelj umetnosti.

Dok budete čitali, uživaćete u atmosferi, priči, likovima: na slučaju rade dva detektiva, jedan je čovek kojeg vode strast i intuicija, drugi je pažljiv i detaljan istraživač koji će prevrnuti svaki kamen da pronađe bilo kakav trag. U ovu misteriju upletene su i tri žene: mlada talentovana slikarka, zavodljiva seoska učiteljica i stara udovica, a svaka od njih krije tajnu. Ali šta one znaju o ubistvu? I kako je sve to povezano sa tajanstvenim Moneovim remek-delom koje nikad nije pronađeno? Dok koračate kroz mračne kutke Živernija i tajne njegovih stanovnika, od samog početka imaćete utisak da ste se našli u nekoj vrsti zamršene bajke u kojoj se šokantni i zagonetni detalji otkrivaju na svakoj novoj stranici.

Baš kada budete pomislili da ste sve shvatili, sačekaće vas novo iznenađenje i opet ćete se zapitati šta se zapravo dogodilo. Mišel Bisi je stvorio napetu i uzbudljivu priču, istovremeno magičnu i tajanstvenu. Ako očekujete tradicionalni krimić, razočaraćete se – jer „Crni lotos“ daleko prevazilazi okvire žanra.

Koliko je hrabra u istraživanjima i odstupanjima od svih kanona i pravila, ova knjiga predstavlja jednako smelu kritiku savremenog društva i politike, kulture i medija.

Otuda ova knjiga jeste svedočanstvo o književnoj, medijskoj i društvenoj budućnosti koja je već počela. Uzimajući u obzir ceo svet koji piše na engleskom, panorama „U šta smo se to pretvorili“ smelo istražuje književnost prekoračenja, književnost tabua, književnost koja je spremna na tematski, izražajni ili formalni eksperiment, književnost na ne-uhvatljivoj granici žanrova.

Suočena s novim društvenim, medijskim i tehnološkim okolnostima, književnost se ubrzano menja. Pisci u knjizi „U šta smo se to pretvorili“ pokazuju otvorenost prema novim medijima, uključujući blogove ili društvene mreže, spremnost da se u priče uključe vizuelni mediji i sadržaji, kao što pokazuju i potrebu da se kroz priču dođe do novog razumevanja savremenog civilizacijskog trenutka.

Među piscima se nalaze: Margaret Atvud, Tedžu Kol, Dženifer Igan, Sara Kej, Roberta Alen, Emili Anderson, Džon Berdžer, Set Ejbramson, Ostin Klion, Hilari Mantel, Elizabet Krejn, Roman Muradov, Vorsan Širi, K. K. Sted, Eliot Vajnberger, Džinen Verli ili Krejg Tejlor.

69

UPOZNAJ SVET

RAJ ZA OČI, DUŠU I BUDŽET Zlatni pesak na plaži Teresitas donet je iz Sahare

Poznata i kao Ostrva večnog proleća, Kanari su idealna destinacija u bilo koje doba godine. Tokom najhladnijih meseci, od decembra do februara, temperatura retko kada pada ispod 21 stepena, dok u najtoplijim mesecima, od jula do septembra, retko prelazi 28. podelak.

Svako od ostrva u ovom arhipelagu je jedinstveno i kom god tipu putnika da pripadate, ovde možete pronaći ono koje će vam odgovarati Foto: Bojan Bokić

P

oznata su po svojim najvećim i, samim tim, najposećenijim „članovima“, ali Kanarska ostrva su mnogo više od Tenerifa, Fuerteventure, Gran Kanarija i Lanzarote. La Palma, La Gomera i El Jero su manja ostrva bez masovnog turizma, ali su i mnogo zelenija. Osim toga, ovaj arhipelag sastoji se i od manjih ostrva i otoka kakvi su La Gracioza, Alergansa, Isla de Lobos, Montanja Klara, Zapadne i Istočne stene.

Ukoliko ste od onih putnika koji žele maksimalno da uživaju i da ne brinu o budžetu, a radije birate mir i tišinu nego gužvu u špicu sezone, najbolje je da za odmor odaberete neko od najvećih ostrva tokom jeseni ili proleća.

Iako su zvanično deo Španije, Kanarska ostrva mnogo su bliža Africi nego ostatku Evrope i doći do njih deluje iscrpljujuće i fizički i finansijski, ali ne mora biti tako. Istina je da ne postoji direktan let iz Beograda i okoline do Kanarskih ostrva, ali kombinovanjem letova sa presedanjem i istraživanjem

70

www.originalmagazin.com

ZANIMLJIVOSTI O KANARIMA Tenerife automobilom možete obići za tri i po sata. Površina ovog najvećeg kanarskog ostrva je nešto preko 2.000 km2, a najmanje ostrvo Jero ima manje od 300 km2.

Lanzarote proizvodi svoje vino, i to čak 18 vrsta, od kojih se ne zna koje je bolje.

Tenerifski karneval, koji se održava u februaru, drugi je po veličini, odmah iza čuvene parade u Rio de Žaneiru.

Na Tenerifama postoje tzv.

Gvimarske piramide – šest struktura nalik na piramide čije su osnove četvrtaste a koje su napravljene od lave. Međutim, mnogi veruju da su stare svega nekoliko stotina godina.

Najbolja mesta za surfovanje u Evropi nalaze se baš na ovim ostrvima.

El Teide je treći najviši vulkan na svetu

Najviši vrh u Španiji nalazi se na Tenerifama – vrh Teide je visok 3.718 metara i tamo čak i leti možete zateći sneg.

ponuda loukost avio-kompanija, poput Rajanera, Vizera i Vuelinga, ova avantura postaje dostupnija svima.

Ukoliko niste tip putnika koji odmor provodi na relaciji soba–plaža–soba, već želite i da obilazite mesto na kome ste, najbolji izbor je neko od većih ostrva, konkretno Tenerife ili Gran Kanarija, gde ima puno plaža, ali i veoma živih gradova s brojnim turističkim atrakcijama.

Najpopularniji deo Tenerifa za turiste je Plaja de las Amerikas, koja se nalazi na južnom (toplijem, ali i nešto skupljem) delu ostrva, veoma je urbana i noćni život je bogat. Pošto se nalaze na vulkanskom ostrvu, većina plaža ima crni pesak, ali među njima izdvaja se jedna plaža sa zlatnim peskom donetim iz Sahare – Plaja de las Teresitas, koja se nalazi blizu glavnog grada Santa Kruz.

Rentakar je veoma povoljan i preporučuje se svim turistima da biraju taj vid transporta radije nego javni prevoz, pa je odlično rešenje za ORIGINAL

smeštaj odabrati neko mirnije mesto, poput Golf del Sura, koji se nalazi u blizini aerodroma, okružen je terenima za golf, a odatle se automobilom svuda stiže brzo i lako jer su putevi odlični.

Iako najveće od Kanarskih ostrva, sa juga na sever Tenerifa stiže se otprilike za sat i po vremena automobilom, a u samom centru nalazi se Teide, treći najviši vulkan na svetu, koji je od baze na dnu okeana visok 7.500 metara i godišnje ga poseti 2,8 miliona turista. Najskorija erupcija se desila 1909. godine, te se smatra još uvek aktivnim.

Santa Kruz de Tenerife, glavni grad ostrva, ima preko 200.000 stanovnika i u njemu se nalazi veliki broj atrakcija koje ne treba propustiti: Auditorio de Tenerife, opera nalik na onu u Sidneju, prelepa luka, najviše kule bliznakinje u Španiji – Tores de Santa Kruz, akvaparkovi Lago Martijanez i Sijam park, kao i zoološki vrt Loro park.

Na ostrvu La Gomera u školama se uči silbo gomero – jezik kojim se zapravo priča zviždanjem.

Delovi ,,Autostoperskog vodiča kroz galaksiju” snimani su na Tenerifama, u Loro Parku, u Puerto de la Kruzu.

Tenerife su bile omiljena destinacija za odmor Bitlsa pre nego što su postali velike zvezde.

Uprkos uvreženom mišljenju, ostrva nisu dobila ime po kanarincima, već po latinskoj reči za psa ,,canaria”.

Ako se zaputite u Nacionalni park Timanfaja, u restoranu El Dijablo možete sami da ispečete odrezak na vrelini vulkana.

71

severoistoku ostrva i po mnogima je najlepša tačka La Palme. Ovde nećete pronaći plaže i žurke, hotela je veoma malo, a glamura i gužve nema ni u naznakama. Dakle, idealno za sve one kojima su potrebni mir i prostor za šetnju.

Kako odabrati idealno ostrvo za sebe 1. Tenerife – od svega pomalo Najveće je Kanarsko ostrvo, a mnogi turisti tvrde i da je od svega što Španija ima da ponudi najraznovrsnije.

Ima dva aerodroma – na severu i jugu.

Severni deo je hladniji, ima više kiše, pa je samim tim i zeleniji. Dobra vest je – i povoljniji. Sever nudi posetiocima autentičniji doživljaj Tenerifa, prepun je restorana i barova u koje odlaze lokalci i atmosfera je mnogo manje turistička. Sa druge strane, jug je potpuno turistički – plaže, pesak, promenade, noćni život i rizorti za svačiji džep, od loukost do luksuznih. Ukoliko budete imali sreće, na jugu ostrva možete videti i kitove. Ako ste fan aktivnog odmora, volite hajking, biciklizam ili paraglajding, ovo ostrvo je savršeno za vas.

2. Fuerteventura – plaža je život Fuerteventura je sušta suprotnost živahnim Tenerifama. Put od aerodroma do smeštaja deluje kao da prolazite kroz nenaseljenu planetu, a ne drugo najveće Kanarsko ostrvo. Ipak, savršene peščane plaže biće najbolja nagrada onima koji su imali strpljenja. Posebno se lepotom izdvajaju one ispod grada Koraleho, kao i dine parka prirode Handija na jugoistoku ostrva. One koji vole ovakvu vrstu odmora obradovaće činjenica da mogu pešačiti kilometrima a da nikoga ne sretnu ili ne nalete na neki rizort. Ovo je ostrvo apsolutne slobode i omiljena lokacija ljubiteljima kajtinga i vindsurfinga.

3. Gran Kanarija – glamurozni odmor Za one koji vole luksuzni odmor po povoljnijoj ceni Gran Kanarija je idealan izbor. Ovde je moguće naći sve – skrivene kutke iznenađujuće lepote i vrhunski smeštaj, grandiozne butik-hotele i promenade, dvorce iz 17. veka, ali i mesta gde žurke nikada ne prestaju.

72

Na jugu se nalaze veliki i luksuzni hoteli koji nude odgovarajući životni stil – žurke, sportove na vodi, noćni život i savršene plaže. Omiljene su Plaja del Ingles i Maspalomas. U srcu ostrva nal-

Kanteras, jedna od najlepših gradskih plaža na svetu

azi se oaza sa palmama za savršen mir, kao i planine na kojima su naseljena antička sela.

4. Lanzarote – egzotično sunčano ostrvo Lanzarote su ostrvo koje ili oduševi ili razočara posetioce. Primarna boja plaža je crna, a pejzaži zaista deluju nestvarno jer je dobar deo oblikovan tokom lave. Svakako, ovde možete uživati u prelepoj arhitekturi, barovima i sjajnim restoranima. Budući da su padavine veoma retke, ovo ostrvo ne može se pohvaliti zelenilom. Fascinantan Muzej Atlantika nalazi se na obali Las Kolorados – podvodne skulpture na dubini od 12 metara mogu se videti samo ukoliko ronite ili ste na brodu sa staklenim dnom. Ukoliko volite nebrušene predele, Lanzarote su ostrvo za vas.

6. Gomera – slobodan duh Ovo je mesto gde ćete se na najbolji način povezati sami sa sobom ili sa vašim saputnikom. Do njega ne možete doći avionom, a najbliži aerodrom se nalazi na Tenerifama, odakle možete ferijem do San Sebastijana. Zbog toga je ovo ostrvo veoma mirno i tiho, deluje gotovo uspavano. A ako budete imali sreće, možete se družiti sa delfinima, koji se ovde često igraju. Veći deo obale je veoma strm i nema hotela, zato posetioci uglavnom odsedaju u porodičnim domovima ili na farmama. Ovde dolaze boemi i umetničke duše, pa ostrvo jedino zaživi u sumrak, uz zvuke gitara i bubnjeva.

7. Jero – mali avanturista Najmanje Kanarsko ostrvo nalazi se na krajnjem zapadu i veoma je posebno – 2000. godine Unesko ga je proglasio za rezervat biosfere i 100% je samoodrživo jer koristi isključivo obnovljivu energiju. Ovde je turista veoma malo, zato žurki i šopinga gotovo i da nema. Plaže možete pronaći, ali se zbog izuzetno jakih struja ne preporučuje kupanje. Ali ovde se dolazi zbog pejzaža koji su apsolutno neverovatni. Divlje šume i zelena polja prostiru se svuda dokle vam pogled seže, postoji 46 lokacija za ronjenje i morski život koji se oporavlja nakon vulkanske erupcije iz 2012. godine definitivno je nešto što ne treba propustiti. Mali gradovi nude sjajno iskustvo lokalne hrane i provoda. Ukoliko želite da se osetite kao da se nalazite na kraju sveta – Jero je pravo ostrvo za vas.

5. La Palma – neustrašivi hajker Nazivaju ga hajkerskim ostrvom i najzelenije je od svih Kanara. Zato, ako ste voljni da odmor provedete na nogama, odaberite ovo ostrvo i obiđite džunglu Los Tilos, kao i šume i vodopade u nacionalnom parku Kaldera de Taburijente. Selo San Andres nalazi se na www.originalmagazin.com

Dine na plaži Maspalomas

Centar Las Palmasa, glavnog grada Gran Kanarija

Kada se zateknete na ovom ostrvu, obiđite i tzv. Grad divova – Los Gigantes, kao i gradić Puerto de la Kruz, u čijoj se okolini nalaze najbolje plaže za surfovanje, luku Garačiko, koja je potpuno uništena erupcijom vulkana 1706. godine, kao i Ikod de los Vinos, jedan od najstarijih gradova na svetu.

I ostrvo Gran Kanarija posetiocima nudi veliki izbor lokacija i stvari koje treba isprobati. Na njemu ima više od 80 plaža i dok se na nekim plažama nalaze veliki rizorti, neke druge deluju netaknuto kao da na njih nikada nije kročila ljudska noga. Ali ovo ostrvo je mnogo više od prelepih plaža i okeana.

Rok Nublo je vulkanska stena visoka ORIGINAL

Auditorio de Tenerife, Kuća opere

80 metara i čuvena je znamenitost Gran Kanarija pod zaštitom Uneska.

Nalazi se u blizini Tehede, a nastala je vulkanskom erupcijom pre otprilike 4,5 miliona godina.

Maspalomas druga je najveća plaža na ostrvu i omiljena je posetiocima zbog svojih velikih peščanih dina koje je moguće preći na kamilama.

Botanička bašta Vijera i Klaviho dokaz su toga da ovo ostrvo nije samo pustinja – tu se nalazi preko 500 endemskih vrsta biljaka.

U glavnom gradu ostrva Las Palmasu nalazi se Pueblo Kanario, interpretacija tradicionalnog kanarskog sela. Idealno je mesto za porodične posete čet-

vrtkom i nedeljom i najbolji način da se stekne uvid u kulturu i u nekadašnji način života ljudi na ostrvu.

Sa suprotne strane ostrva nalazi se šarmantno seoce Puerto Mogan, na samoj obali. Mirno je i tiho, odiše šik atmosferom, nikada nema previše turista, pa je šetnja ovim mestašcem kojeg odlikuju bele gotovo jednake građevine, predivne bašte i mostići preko kanala idealna za punjenje baterija.

A slično je i sa antičkim gradom iz 15. veka po imenu Vegeta, koga odlikuju tradicionalna španska arhitektura, kaldrma na ulicama i stare kuće. ● 73

Jedan od najvećih svetskih umetniÄ?kih festivala Burning Man okupio je od 26. avgusta do 3. septembra preko 70.000 posetilaca usred pustinje u Nevadi, a ove godine tema je bila ,,I, Robotâ€?

74

www.originalmagazin.com

FOTO-REPORTAŽA

NAJVEĆA PUSTINJSKA ŽURKA NA SVETU Foto: Nikola Radojičić Skubi

ORIGINAL

75

P

76

Pustinja Blek rok u američkoj državi Nevadi svake godine od poslednje nedelje u avgustu do prvog ponedeljka u septembru deluje premala za ogroman broj mladih kreativnih ljudi koji se okupljaju na jednom od najpoznatijih svetskih umetničkih festivala poznatom po imenu Burning Man. Posetioci ga često opisuju kao mesto slobode, radosti, kreativnosti, ljubavi, nezamislive kombinacije bizarno obučenih ljudi koji sedam dana zajedno uživaju u muzičkom programu i druženju u pustinji, koja se svake godine specijalno za ovu priliku pretvara u grad i po završetku opet se vraća u staro stanje.

Umetnički festival Burning Man, ili kako neki kažu da se preciznije naziva događaj (event), nastao je www.originalmagazin.com

potpuno spontano još davne 1986. godine, kada su dva prijatelja zapalila dva metra visoku statuu na plaži San Franciska. Ta njihova igrarija pretvorila se u jednu od najluđih festivalskih žurki na svetu.

Tokom sedam dana pustinja postaje Blek rok siti (Black Rock City), privremena metropola, kako je zovu organizatori, u čijem se centru nalazi veliki totem u formi umetničke instalacije, a potom je u odnosu na njega grad podeljen po sunčanom satu. Burning Man obuhvata brojne žurke, performanse s vatrom, maskenbale i izvođenje strastvenih plesova u zoru, a događaj je poznat i po umetničkim instalacijama, radionicama, predavanjima, a vrhunac festivala je upravo spaljivanje ORIGINAL

77

totema. Ono što svake godine privlači ogromnu pažnju jeste garderoba posetilaca – ono što je Coachella za poznate ličnosti i modne blogerke, to je Burning Man za milenijalce iz Silicijumske doline.

Ulaznica na festival se naplaćuje i minimalna cena je 425 dolara po osobi, a na njemu nema reklamiranja i jedino što tamo možete kupiti jesu kafa i led, pa se preporučuje da svako sa sobom ponese dovoljno hrane i vode za nedelju dana. Ono na čemu organizatori insistiraju jeste politika „Leave No Trace”, odnosno da onog trenutka kada se svi posetioci spakuju i odu sa sobom ponesu apsolutno sve što su doneli, i da se po završetku događaja ne vidi nikakav trag da je tamo ikada kročila ljudska noga.

Broj posetilaca iz celog sveta iz godine u godinu raste neverovatnom brzinom, pa se očekuje da već 2019. prebaci i magičnih 100.000 ljudi, a slike koje dolaze s ovog festivala podsećaju na scene iz kultnog filma ,,Pobesneli Maks”, kao što i sami možete da se uverite. ● 78

Ono na čemu organizatori insistiraju jeste politika „Leave No Trace”

www.originalmagazin.com

BUDI INOVATIVAN

Projekat AXE-R, koji su Dušan Srbljak i Nenad i Nemanja Đorđević pokrenuli pre devet meseci, osvojio je dva prva mesta na prestižnom takmičenju Case Mode World Series 2018.

Pripremila: Ana Lađarević

Najbolji PC na svetu dolazi iz Srbije najtežoj kategoriji „Scrach Build“, koju ocenjuje stručni žiri.

-Na ovaj način pokazali smo da PC kakav svi poznajemo može da se redefiniše. Ali ono što je jako bitno jeste i da se motivišu mladi ljudi iz celog regiona i da im se pokaže da je sve moguće ukoliko imaš dobru ideju, volju i ambiciju da nešto postigneš. Upravo zbog toga naš tim je pripremio detaljan video-serijal sa pregršt epizoda na Jutjub kanalu PCAXE, u kojima kroz edukaciju na zanimljiv način prikazuje razvoj projekta i kako se uz posvećen rad i trud sve može postići – kažu iz AXE-R tima, a nas je zanimalo još nekoliko stvari.

Za početak, da li postoji šansa da se ovaj kompjuter ikada nađe u prodaji?

N

enad, Nemanja i Dušan strpljivo su pravili svoj računar od početka ove godine s ciljem da ga prijave na Svetsko prvenstvo u modifikacijama i inovacijama računara i računarskih kućišta Case Mode World Series. Predan rad se i te kako isplatio, budući da su svojim projektom AXE-R osvojili čak dva prva mesta – nagradu publike, kao i šampionsku titulu u najtežoj kategoriji na ovom prestižnom takmičenju „Scrach Build“, u koju ulaze samo kompjuteri napravljeni od nule.

Njihov računar izdvojio se nesvakidašnjim atraktivnim heksagonim dizajnom, ali i impresivnim komponentama AI (veštačke inteligencije).

Kućište AXE-R poseduje skup senzora koji u svakom momentu prate vitalne parametre računara, poput vlažnosti i temperature vazduha i samo se brine ORIGINAL

o komponentama – ukoliko počne da curi tečnost, automatski se gasi, ukoliko je temperatura neoptimalna, poklopac se automatski otvara zarad dodatne provetrenosti. AXE-R je nemoguće upaliti bez ključa, niti se može otvoriti poklopac haube bez kodiranog i skrivenog RF ključa. Takođe, hauba je pokretna i automatski se otvara i zatvara.

-Kako sada stoje stvari, teško. Naime, da bismo uopšte mogli da razmišljamo o masovnoj proizvodnji, potrebno je da u startu imamo potražnju od 1.000 jedinica. Cena AXE-R kućišta bi morala da bude 999 dolara. Pomnožite to sa 1.000 komada, pa sami izvedite matematiku. Suština je da je potrebno imati oko 40 specijalizovanih alata na proizvodnoj traci, a to košta poprilično.

AXE-R zasad ostaje prototip jer mi nismo u mogućnosti da sami krenemo u

Ovaj projekat udaljio se od svega konvencionalnog na šta je tržište naviklo – preko rasporeda komponenti, pa sve do detalja poput senzora, osvetljenja, vodenog hlađenja… što su prepoznali i publika, ali i stručnjaci.

Nadmoć AXE-R računara dokazana je i time što se prvi put u istoriji svetskog takmičenja CMWS desilo da jedan projekat osvoji prvo mesto u kategoriji glasova publike, kao i u apsolutno 79

proizvodnju, a trenutno ne razmišljamo o tome. Ipak, ne isključujemo tu mogućnost – otkriva Dušan Srbljak za „Original”.

Planirate li ponovo da se prijavite na ovo ili neko slično takmičenje?

-Nije prvi put da se takmičimo na CMWS, tačnije Nenad se već godinama takmiči. Pre dve godine je bio treći na istom tom takmičenju. Nastavićemo da se borimo, pre svega zbog nas samih, jer svaki put kroz proces stvaranja ovladamo nekom novom tehnikom.

Sa druge strane, nekako se to od nas očekuje sad, da pokušamo da odbranimo tron. Novi projekat je već u razradi i zove se „Milion”. Tim koji pobeđuje ne treba menjati. Šta dalje planirate da radite zajedno?

-Pobeda u apsolutnoj kategoriji i pobeda u glasanju publike nedvosmisleno nam je stavila do znanja da AXE-R tim treba da ostane na okupu.

Nemanja i Nenad imaju svoj modding brend SS PC Modding. Ja sam dugogodišnji IT novinar, glavni i odgovorni urednik i osnivač PCAXE. Nas trojica zajedno činimo savršen tim koji će od sada nositi naziv SS mods. Ukratko, ja postajem treći član tima čija će zaduženja biti na nivou marketinga i advertajzinga i mogu vam reći da mi je trebalo malo više vremena da ubedim Nemanju i Nenada da promenimo ime. Kratko i jasno – SS mods. Nenad je odavno svetski priznat u svetu modifikacije računara, Nemanja poseduje zavidno inženjersko znanje, ja znam kako da doprem do publike. To je naša magična formula. ●

ZVUČNIK KOJI KOŠTA KAO POLOVNI AUTOMOBIL

STOLICA KOJA JE STIGLA PRAVO IZ BUDUĆNOSTI Biti u kokpitu neke letelice zvuči podjednako uzbudljivo kao i naći se u ulozi predatora, a ljudi iz Acera su to izgleda prvi shvatili. Naime, oni su obe ove ideje sklopili u jednu i napravili neverovatnu gejming stolicu. Zapravo, napravili su ultimativnu gejmersku stolicu!

Predator Thronos, kako je pun naziv ove konstrukcije, ljudi iz Acera nazivaju gejmerskom pećinom. I to s razlogom jer je stolica napravljena tako da kada jednom sednete da igrate, ne morate više da ustajete iz nje. Više liči na neku svemirsku letelicu nego na deo nameštaja, može da vibrira da bi simulirala udarce koji se dešavaju u samoj igri, da se pomera i, što je najbitnije, u nju mogu da se smeste tri 27-inčna monitora. U isto vreme u stolicu koja je postavljena tako da bude u nivou očiju igrača može da se neometano smesti klasičan PC. Svi delovi se podešavaju u zavisnosti od korisnika, a tu je i opcija da se naslon može gurnuti unazad do 140 stepeni, pri čemu će vas monitori pratiti da biste mogli da nastavite neometano da igrate.

Prepreka na putu do ove savršene stolice koja zaista izgleda kao neki tron iz Igre prestola mogla bi da bude to što je teška čak 219 kilograma, visoka jedan i po metar, a i to što će njena cena biti podjednako impozantna.

Dve stvari su sigurne kada se kupuje proizvod sa potpisom Bang&Olufsen – prva je da ćete dobiti dizajnerski odlično rešen gedžet koji radi bez zamerke, a druga je da ćete za to morati dobro da platite. Međutim, sa novim zvučnicima pomerili su lestvicu i u inovativnosti i u ceni.

Beosound Edge je ime njihovog novog zvučnika, koji izgleda poput automobilskog točka, a takvih je i dimenzija. Napravljen je oko 10-inčnog vufera i zvuk emituje s obe strane. Može da bude podni zvučnik ili se pak, uz malu konstrukciju, može postaviti na zid.

Zanimljiviji deo je način korišćenja zvučnika. Jačina zvuka se kontroliše tako što se zvučnik – gura! Gurnete ga napred, pojačava se, vratite ga nazad, stišava se. I tako možete da se igrate dok vam ne dosadi, jer ceo zvučnik izgleda kao neko veliko kontrolno dugme. Tu su i na dodir osetljivi tasteri za menjanje redosleda pesama, a unutra su smešteni žiroskop i akcelerometar, koji pomažu da zvučnik registruje pokrete. Takođe, Beosound Edge svetli kada mu se približite, a kako se udaljavate, polako smanjuje svetlo.

Naravno, zvučnik je bežični. Radi preko direktne Bluetooth konekcije sa tabletom ili telefonom, ali i sa AirPlay 2 i Chromecast.

Već poznati po svojim jedinstvenim dizajnerskim rešenjima i po kvalitetnim materijalima koje koriste, B&O su ovog puta upotrebili aluminijum visokog sjaja kao završni detalj na zvučniku ne bi li se, kako sami kažu, ,,stopio sa okolinom ističući se”. Ideja je zapravo da Edge reflektuje sve što ga okružuje, pa da se tako utopi u nameštaj u prostoriji.

A onoga ko želi da postane vlasnik ovog zvučnika to zadovoljstvo će koštati 3.250 evra!

80

www.originalmagazin.com

BUDI ZDRAV

Jesen je pravo vreme da organizam očistite od toksina i da se pripremite za zimski režim. Idealno rešenje za to je da primenite osnovne principe tradicionalne indijske medicine

Pripremila: Olgica Kravljača

Ajurveda - detoks uma i tela

I

ako je proleće sa svim svežim plodovima koje donosi najčešće vreme za čišćenje organizma, i jesen je važna prekretnica. Telo je već izmoreno nakon dugog leta, potrebno mu je osveženje i priprema za zimu. O ovome svedoči i tradicionalna indijska medicina ajurveda.

REŠITE SE TOKSINA, ZABORAVITE NA JESENJI GRIP Do jeseni smo akumulirali ogromnu toplotu u našim tkivima, i to je bio primat pita doše; s jesenjom promenom vremena vata doša postaje dominantna. Ona upravlja vazduhom, obeležena je promenama, može dovesti do mentalnog i fizičkog pražnjenja. Odražava se i na nervni sistem, stavljajući na čekanje neke od prirodnih procesa detoksikacije tela.

Tako, na primer, utiče na jetru, koja je prirodni čistač tela.

Kako se u jetri ne procesuiraju samo materije iz hrane i pića već i mnoge druge hemikalije sa kojima se svakodnevno susrećemo, od lekova do čestica u vazduhu, kada se jetra prezasiti pita došom, to u njoj izaziva stres. Javljaju se migrene,

Foto: iStock

Naime, prema ajurvedskom učenju, sve u sistemu prirode, pa i čovek, zasniva se na odnosu veza tri doše, tri primarne energije. One kontrolišu i telesne funkcije čoveka, njihov poremećaj uzrokuje bolest, a na njihovu aktivnost utiču i godišnja doba.

razdražljivost, osipi, ljutnje, više se zamaramo, gubimo kilograme. Talože se toksini koje naše telo nije moglo da preradi, što prouzrokuje mnoge bolesti, stvara privlačnu okolinu za viruse gripa, koji eskaliraju u jesen.

HRANITE SE ZDRAVO I USPORITE RITAM Baš zato u ovom periodu treba da se udaljimo od nezdravog životnog stila, da organizmu priuštimo zdrave namirnice. Brzu hranu treba zameniti jednostavnim jelom od pirinča, koje ravnotežom proteina, ugljenih hidrata i masti čini idealnu porciju za jesenji detoks. Gi-puter (maslo) je blagorodan za digestivni trakt i olakšava eliminaciju toksina.

Pored pravilne ishrane, važno je da proces detoksikacije prate i odmor, udaljenost od kompjutera, televizora, telefona. Potrebno je da usporimo svakodnevni ritam jer preopterećen nervni sistem, kao i preopterećena jetra dovode do zamora, nesanice, poremećaja menstrualnog ciklusa, neželjenog gubitka kilograma.

Foto: iStock

Specifične joga vežbe takođe izuzetno doprinose procesu detoksikacije. Određenim položajem tela one pomeraju toksine iz tkiva kroz limfne i digestivne sisteme i eliminišu ih iz tela. ● ORIGINAL

81

Crveni jelovnik, put do zdravlja

Sezonske namirnice pravi su izvor vitamina i minerala koji mogu da preporode organizam. Idealna su priprema za zimske dane, a Jasna Vujičić, nutricionista, savetuje koje namirnice treba da se nađu na vašoj jesenjoj trpezi

Cvekla daje energiju

Krv-crvenu boju cvekla dobija od pigmenata iz grupe fitonutrijenata betalaina, antioksidanata koji deluju protivupalno i detoksikujuće, a cela biljka ima i antikancerogenu moć. Betalain sprečava mnoge hronične bolesti, čuva srce i krvne sudove. Cvekla pomaže u lečenju malokrvnosti jer sadrži visok procenat gvožđa, kao i folnu kiselinu, koja učestvuje u sintezi crvenih krvnih zrnaca.

Sadrži dosta šećera, a niskokalorična je (45 kcal na 100 g korena) – šećer iz sirove cvekle organizam veoma lako apsorbuje i od njega dobija snagu i energiju. Zato osobe koje se pridržavaju redukovanog režima ishrane mogu bez bojazni da je konzumiraju sirovu. Snabdeće ih neophodnom energijom, a visoka koncentracija vlakana koju poseduje pospešiće varenje. Sprečava demineralizaciju kostiju, ali i zuba; prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i ubrzanog starenja.

Iako je crveni deo cvekle – koren najzdraviji, ne treba zanemariti ni listove. Sadrže beta-karoten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća

Foto: Shutterstcok

Iako je mnogima najukusnija kuvana, cvekla je najzdravija sveža jer termičkom obradom dužom od 15 minuta gubi svoje nutritivne vrednosti, a njih nije malo. Pored vitamina C, sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor...

Paradajz čuva srce I kao svež u salati, ali i kao ukusna zimnica, paradajz reguliše metabolizam, štiti srce, jača krvnu slike, podstiče izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma. Likopen kojim obiluje jedan je od najsnažnijih prirodnih antioksidanata, a ovaj sastojak se kuvanjem ne gubi. Naprotiv, za razliku od većine povrća koje samo u svežem stanju zadržava najkorisnije sastojke, paradajz je najzdraviji kuvan. I što se duže kuva, to je zdraviji jer temperaturne promene utiču na lakše razlaganje likopena.

Sok od paradajza okrepljuje organizam, pa je koristan kod premora i za dijetalni režim ishrane jer ubrzava topljenje masnih naslaga. Lakše se apsorbuje od salate, a zbog visokog sadržaja kalijuma, preporučuje se srčanim bolesnicima.

Svežu cveklu, celer i šargarepu izblendirajte. Dodajte šolju bademovog mleka, 2 kašičice mlevenog semena lana i kašiku hidriranih čija semenki. Izblendirajte i pijte sat vremena pre doručka.

Foto: Shutterstcok

Smuti za dobru krvnu sliku

Paprika štiti od gripa

Foto: iStock

Paprike sadrže različite vrste fitohemikalija potrebnih za zdravo funkcionisanje organizma. U zavisnosti od boje paprika, varira i njihov ukus – najslađe su crvene, prirodno sazrele na sunčevoj svetlosti, koje su u prednosti zbog vrednosti sastojaka. Imaju mnogo više vitamina i minerala, sadrže dvostruko više vitamina C, a antioksidanta likopena devet puta više. Crvena paprika dobar je izvor vitamina K, a zbog karotina kojim obiluje dobro je pojesti pokoju papriku pre sunčanja jer će boja kože biti intenzivnija. Smatra se da šolja sveže crvene paprike dnevno obezbeđuje dnevne potrebe organizma za vitaminom A, važnim za zdravlje očiju i kože, a samo jedna i po crvena paprika dnevno može da vrati normalnu funkciju spermatozoida.

82

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

83

www.novakdjokovicfoundation.org