Issuu on Google+

Member of Press Publishing Group

LEGENDA TOPI]

MAJ 2012.  Broj 37

Svetski fenomen 6. put na Olimpijskim igrama

Dragutin Topi} ska~e kao mladi} i u petoj deceniji: USPEO SAM, RETKO KO MO@E OVO U MOJIM GODINAMA Vlade Divac: Ne ukidajte nam Ministarstvo sporta

55 DANA

do Londona


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Ne ukidajte nam Ministarstvo sporta Pre neki dan pita me Novak \okovi}: „Kako idu pripreme za Olimpijske igre?“ Odgovorio sam mu: „Lak{e je bilo dok sam igrao.“ Jer ovo je ne{to sasvim novo, mnogo je posla, problema koji se pojavljuju i re{avaju u hodu... A on mi ka`e: „Izdr`a}e{.“ Normalno da }u da izdr`im, jer svi mi imamo isti cilj, da na Olimpijske igre odemo ne samo kao u~esnici, iako je i to veliki uspeh - nego da tamo ostvarimo dobre rezultate. Mislim da smo u poziciji da to o~ekujemo od Noleta, vaterpolista, strelaca, pliva~a i ne samo od njih... evo i odbojka{ice, evropske prvakinje, plasirale su se na Igre... Pravo da vam ka`em, velike su obaveze sad kada smo u zavr{noj fazi priprema za Igre, ali je i zadovoljstvo ve}e kada na kraju do|e rezultat. Onda ti uop{te nije `ao. Zadovoljstvo je raditi sa sportistima iako nije uvek bilo sve med i mleko. Na{a ideja je od po~etka bila da od Olimpijskog komiteta napravimo servis sportista. Da ono {to dobijaju od svojih mati~nih saveza mi jo{ nadogradimo kako bismo mogli da o~ekujemo rezultate na Olimpijskim igrama. Potrudili smo se da stvorimo najbolje mogu}e uslove u datim okolnostima. Mogu da ka`em da olimpijci Srbije danas imaju one uslove za pripreme koje zaslu`uju. Mnogo je u~esnika u programima, mnogo je ljudi u sistemu, protok informacija nije uvek najefikasniji, pa ponekad do|e i do nesporazuma. Javnost je imala prilike da to i vidi na primeru atleti~ara - konkretno Biljane Topi}. Nedavno smo odr`ali sastanak u Olimpijskom komitetu s ciljem da utvrdimo gde je napravljen eventualni propust. Do{li smo do zaklju~ka da ne smemo da prekinemo programe, da programi moraju da se po{tuju, ali i da s druge stane gre{ke koje se potkradu ne bi vi{e smele da nam se ponavljaju. Ni Atletskom savezu, ni nama, a ni sportistima, koji ne bi trebalo da o~ekuju ne{to {to nije deo dogovora, nego svi moramo da se kre}emo u granicama zacrtanog programa i sistema. Kao {to je javnost ve} upoznata, Biljana Topi} }e, na moje zadovoljstvo, biti deo na{eg tima u Londonu. U su{tini, sportisti nemaju pote{ko}a s nama, ali zbog ponekad nedovoljno dobre informisanosti o tome kako sistem funkcioni{e, tu i tamo do|e do nesporazuma. ^im se ka`e Olimpijske igre, pomisli se na

Member of Press Publishing Group

Zadovoljstvo je raditi sa sportistima iako nije uvek sve bilo med i mleko. Ponekad do|e i do nesporazuma. Javnost je imala prilike da to i vidi na primeru atleti~ara - konkretno Biljane Topi}, ali nedavno smo odr`ali sastanak u Olimpijskom komitetu s ciljem da utvrdimo gde je napravljen propust

Mnogo ljudi mi ka`e: „Super, vidimo promene, ali javnost o tome malo zna.“ A meni je bitno da su sportisti to prepoznali, prihvatili i da ka`u: „To je to“

Strategijski gledano, u smislu stvaranja zdrave nacije i postizanja dobrih sportskih rezultata, Ministarstvo sporta bi trebalo da igra zna~ajnu ulogu i ne bi smelo da slu`i za potkusurivanje

Najbolje bi bilo kada bismo mi sportisti mogli da izaberemo onog ko bi vodio to ministarstvo u budu}nosti. Na{ posao nije politika, mi se bavimo sportom, ali nas zanima i na{ je interes da neko vodi ra~una o srpskom sportu

Olimpijski komitet. I dobro je da je to tako. Mi smo preuzeli odgovornost da onom sportisti koji se kvalifikovao obezbedimo uslove da se maksimalno dobro pripremi i da nastupi na Igrama. Preuzeli smo obavezu da u~estvujemo u stvaranju rezultata, a samim tim odgovorni smo i kad ne{to nije kako treba. Olimpijski komitet finansira veliki deo programa koji sprovodi potencijalni u~esnik igara u bliskoj saradnji sa svojim mati~nim savezom. Ranije na{ udeo u finansiranju njihovih programa nije bio tako veliki, dok su se ingerencije OKS, kao posledica jednog kontinuiranog procesa gra|enja sistema sporta u Srbiji, znatno uve}ale u odnosu na period od pre nekoliko godina. U tom procesu, mi smo pratili i uskakali kad god zatreba: da se zatvori bud`et koji sportista i savez usvoje na po~etku godine, zatim smo kroz rad na{ih komisija, pre svega programske, do{li do jasne kategorizacije vrhunskog sporta... Ne mo`e{ ni{ta preko no}i da izgradi{, ali na{ cilj je bio i ostao da postavimo i uredimo sistem za budu}nost i tako sve budu}e propuste svedemo na minimum. Mnogo ljudi mi ka`e: „Super, vidimo promene, ali javnost o tome malo zna.“ Meni je bitno da su sportisti to prepoznali, da su prihvatili i da ka`u: „To je to.“ Na{li smo pravi put, sad bi samo trebalo da tim putem nastavimo. Sve }e se to naravno i dalje usavr{avati i posle nas. U tom smislu mi sportisti i sportski radnici moramo uzeti aktivnu ulogu i boriti se da se zadr`i Ministarstvo sporta. To je stvar koje bi politi~ari najlak{e mogli da se odreknu, {to negde mogu da razumem. Ali strategijski gledano, u smislu stvaranja zdrave nacije i postizanja dobrih sportskih rezultata, Ministarstvo sporta trebalo bi da igra zna~ajnu ulogu i ne bi smelo da slu`i za potkusurivanje. Jer bitno nam je da sistem koji smo po~eli da gradimo i u kom sportisti najzad mogu da ka`u - neko o nama brine - nastavi da `ivi. Ako ukinemo Ministarstvo sporta, te{ko }emo ostvariti planove i strategiju razvoja sporta u Srbiji. Najbolje bi bilo kada bismo mi sportisti mogli da izaberemo onog ko bi vodio to ministarstvo u budu}nosti. Na{ posao nije politika, mi se bavimo sportom, ali nas zanima i na{ je interes da neko vodi ra~una o srpskom sportu.

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

[tampa PPG {tamparija


Srpski Dragutin Topi}, istinska srpska atletska legenda, ostvario je neverovatan podvig. Na ekipnom prvenstvu Srbije u Beogradu presko~io je 2,28 m i izborio B olimpijsku normu. [esti put u karijeri bi}e u~esnik najve}eg sportskog takmi~enja. Po tome se izjedna~io sa Mutolom (Mozambik), Sandersonom (Velika Britanija), Manoliuom (Rumunija) i Tijambom (Angola). Samo Marlen Oti sa Jamajke ima sedam u~e{}a. Vreme{ni japanski dreser konja Hiro{i Hokecu, uprkos uvre`enom mi{ljenju da se na Olimpijadi nadme}u samo mladi sportisti, u~estvova}e i na ovogodi{njim igrama u Londonu. Zahvaljuju}i pobedi u takmi~enju u dresuri u Francuskoj, Hoketsu, koji je 28. marta napunio 71 godinu, obezbedio je u~e{}e na Olimpijadi. Japanski jaha~, koji dominira ovim sportom u azijskoj zoni, ve} je bio najstariji u~esnik na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine kada je drugi put u~estvovao na OI. Prvo u~e{}e bilo je davne 1964. godine na OI u Tokiju. Ipak, on ne}e oboriti rekord najstarijeg u~esnika Olimpijskih igara koji dr`i {vedski strelac Oskar Svan, koji je sa gotovo 73 godine osvojio srebrnu medalju na OI u Antverpenu 1920. Drugi junak na{e pri~e je Aleksandar Karaka{evi}, ~ovek koji je vatreno kr{tenje na OI imao pre 16 godina

Topi} 41 Sad tek u`ivam  [esti put u karijeri bi}u u~esnik Igara, napravio sam rezultat koji retko ko mo`e da ostvari u ovim godinama, ~ak niko u mojoj disciplini ez starca nema udarca! Stara izreka ~esto je dobijala potvrdu u sportu, a mogla bi da poslu`i kao slogan srpskog olimpijskog tima na Igrama u Londonu narednog leta. Borce iz na{e zemlje na najve}oj svetskoj sportskoj smotri predvodi}e Dragutin Topi}, koji ima punu 41 godinu. Prate ga Aleksandar Karaka{evi} (36) i Nenad Zimonji} (35), a sve njih, kako stvari stoje, mogla bi da „postroji“ Jasna [ekari} (46). Dok prva dama srpskog olimpizma jo{ uvek ni{ani put u Englesku, mu{ki trio vizirao je karte za London i pove{}e ostale „klince“ u juri{ na olimpijske medalje. [esti put u karijeri Topi} }e obu}i majicu s ~uvenim krugovima, a za Olimpijsku reviju ka-

B

4 Olimpijska revija maj 2012.

 Bitno je dati sve od sebe, biti zadovoljan sobom, a da li je to dovoljno za prvo, tre}e ili 37. mesto, to i nije najva`nije na svetu

DAVNO BE[E Recimo da mi je Barselona 1992. ostala u posebnom se}anju. Bile su to prve Igre za mene... Dragutin Topi}

`e da je sve vreme verovao da i u petoj deceniji `ivota mo`e da preleti Laman{ i stigne do Londona. - Ose}aj je fantasti~an, trudio sam se i radio naporno da bih stigao do ovoga. Vidite, uspeo sam da napravim rezultat koji retko ko mo`e da ostvari u ovim godinama, ~ak niko u mojoj disciplini. Ali da nisam verovao, ne bih trenirao i ne bih se i dalje bavio ovim sportom. Ni{ta ne radim tek tako, iz hobija, ve} se trudim da u skladu sa svojim trenutnim mogu}nostima pru`im maksimum. Verovao sam sve vreme i znao sam da mogu do olimpijske norme. I eto, {esti put u karijeri bi}u u~esnik Igara - rekao je Topi}. Nikad nije bio pobornik one Kubertenove „va`no je u~estvovati“, ve} se uvek no{en in-


TEMA BROJA

veterani u Londonu

Karaka{evi} 36 Ja bih i u Rio  Ukoliko u ovom ritmu nastavim da se takmi~im jo{ dve-tri sezone, a kvalitet stonog tenisa drasti~no se ne popravi, onda mo`da odem na OI 2016. stinktom {ampiona, trudio da lestvicu podigne na vi{i nivo. Budu}i da sada ska~e iz zadovoljstva, nastoje}i da nadma{i „kr{tenicu“ i zakone prirode, Topi} ispred sebe postavlja dovoljno visoke, ali i realne ciljeve. - Nisam idiot da mislim da mogu do medalje, ali nikad nigde nisam i{ao na takmi~enje da izgubim. Nadam se da bih, ako se sve poklopi, mogao do finala, a to }e biti veliki uspeh. Samo da ne bude ki{e - istakao je Topi}, i dodao: - Recimo da u poslednjih pet, {est godina imam druga~iji pristup sportu... Kod nas su sportisti pod ogromnim optere}enjem. Najpre od javnosti, zatim od trenera, pa saveza. Kona~no, u takvom okru`enju sami sebi nabiju ogroman pritisak. Sada iskreno u`ivam u spo-

 Meni su prve Igre bile 1996. Bio sam tamo kao muva bez glave. Bile su to prve Igre za onu manju Jugoslaviju

rtu i trudim se da to prenesem na one koje treniram. Bitno je dati sve od sebe, biti zadovoljan sobom, a da li je to dovoljno za prvo, tre}e ili 37. mesto, to i nije najva`nije na svetu. Potrebno je uspostaviti psihofizi~ki balans. „Deda Top“ sa Olimpijskih igara nema medalju, a najbli`i joj je bio u Atlanti 1996. godine kada je zavr{io na ~etvrtom mestu. Ali, toliki broj u~e{}a sam po sebi iziskuje po{tovanje jednako onome koje u`ivaju osvaja~i odli~ja. Ipak, za pet Olimpijada jedan turnir posebno se pamti. - Svake Igre bile su specifi~ne za sebe i imaju neku karakteristiku koja ih izdvaja od ostalih, ali recimo da mi je Barselona 1992. ostala u posebnom se}anju. Bile su to prve Igre za mene i valjda zbog te impresioniranosti i da-

lje mislim da su bile najbolje organizovane i najlep{e. Oti{li smo pod ne tako lepim okolnostima zbog rata u Jugoslaviji, pa nismo imali ni zastavu, ni grb, ni himnu. Izgoreo sam u finalu, a mogao sam i do boljeg rezultata od devetog mesta - prisetio se Topi}. Za razliku od njega, Aleksandar Karaka{evi} uvek se s posebnom emocijom priseti Igara u Atlanti. ^uveni srpski stonoteniser jo{ jedan je od veterana koji bi, po iskustvu koje poseduje, mogao da bude vo|a puta za London. - Meni su prve Igre bile 1996. godine. Bio sam tamo kao muva bez glave. Me|utim, bile su to prve OI za onu manju Jugoslaviju, a u~estvovali su asovi poput Divca, Danilovi}a, Bodiroge, tada{njih odbojka{a... Ma, u`ivanje je bilo - opisao je Karaka{evi}. maj 2012. Olimpijska revija 5






6 Olimpijska revija maj 2012.

Iskreno je priznao da 2008. godine posle Pekinga nije verovao da }e biti deo jo{ jednog olimpijskog turnira, ali sada ima toliko poverenja u svoj organizam da se potajno nada i putu u Rio de @aneiro 2016. godine! - Iskreno, posle Pekinga nisam o~ekivao da bih na jo{ jedne Olimpijske igre mogao da odem kao takmi~ar. Po{to je stoni tenis tu gde jeste, na vrlo niskim granama, znao sam pre dve godine da }u vrlo verovatno izboriti vizu. Ukoliko u ovom ritmu nastavim da se takmi~im jo{ dve ili tri sezone, a kvalitet stonog tenisa drasti~no se ne popravi, onda mo`da odem u Brazil, i to bez kvalifikacija. Svestan je i Karaka{evi} da je sve {to u ovom trenutku pru`a i uspeva da dostigne plod rada iz jednog sasvim drugog sistema u kojem je stasao. On je jedan od poslednjih predstavnika stare jugoslovenske {kole sporta, ~iji su izdanci imali izvanrednu bazu za vrhunske domete, ali je upravo ta poslednja generacija bila `rtva raspada velike dr`ave i svega {to je usledilo. Sve to ostavilo je traga na karijeru fantasti~nog stonotenisera. - Imali smo nesre}u da se pojavimo u najgore vreme. Stasali smo onda kada smo bili pod sankcijama i u jako te{kim uslovima. Do Ju`ne Amerike putovali smo po pet dana, na granicama ~ekali po sedam sati i du`e, spavali po aerodromima... Najlep{e godine u karijeri potro{ili smo na takve stvari. Stoni tenis tada je bio daleko kvalitetniji. Do polufinala trebalo je da izbaci{ dva prvaka Evrope i nekog Kineza, ma da umre{, bre, do medalje. Danas, ako si izbegao jednog favorita u kosturu, odmah mo`e{ da se nada{ medalji. Zato i mislim da mogu jo{ nekoliko sezone da se bavim stonim tenisom na vrhunskom nivou - otkrio je Karaka{evi} zbog ~ega je i u ~etvrtoj deceniji `ivota strah i trepet na evropskoj sceni. Koliko su godine i fizi~ka potro{enost nedostatak za asove poput Topi}a, Karaka{evi}a i njihovih ispisnika u okr{ajima s mladim lavovima svetskog sporta, toliko su njihovo iskustvo, mentalna snaga i ostvarenost u profesiji adut koji ne mo`e da se kupi novcem. Niti da se dobije treninzima. Topi}, koji je trenutno vi{e okupiran poslom trenera, poku{ava ve} sada da svojim u~enicima prenese to (sa)znanje. - Na treningu postoji tenzija, ima nerviranja i vike, ali na takmi~enju se u`iva. Tu takmi~ar ostaje sam sa sobom i vi{e niko sa strane ne mo`e da mu pomogne - smatra Topi}. I zato dok Kara{ u senci planira put u Rio, Top sprema svoju „ergelu“ za izlo`bu

DRUGA VREMENA Stoni tenis tada je bio daleko kvalitetniji. Do polufinala trebalo je da izbaci{ dva prvaka Evrope i nekog Kineza, ma da umre{, bre, do medalje Aleksandar Karaka{evi} 2020. godine! - Zavr{io sam profesionalnu karijeru i ovo sada {to napravim, poput vize za London, samo je proizvod toga koliko mogu da se posvetim sebi jer sam prevashodno okrenut trenerskom pozivu. Volim taj posao. Profesionalnog sporta mi je preko glave i `elim da se vratim u bazu. Zato zasad barem biram da radim s de~icom i mladima generalno. Siguran sam da }u za osam godina, posle Rija, na Olimpijskim igrama 2020. imati najmanje troje u~esnika iz moje „ergele“ - ponosno konstatuje Topi}, koji je izme|u ostalog trener i crnogorske skaka~ice uvis Marije Vukovi}, juniorske prvakinje sveta. I da sad ponovo po~inje karijeru, Topi} ni{ta ne bi promenio i i{ao bi istim putem. Ipak, veruje da bi uz ljude kojima je sada okru`en, kada bi mogao da vrati vreme, sigurno bio spreman za jo{ ve}e domete i napade na neke druge visine. - ^injenica je da sam tek pred kraj karijere upoznao ljude koji `ivot zna~e. Pravog lekara, psihologa, fizioterapeuta, sve one koje sam bezuspe{no tra`io tokom karijere. Sve ono {to mi je silno trebalo tada, tek sam sad prona{ao kod njih. Moj trener Mihailo [vraka, kojeg gledam kao drugog oca, bio mi je tokom karijere sve. I nutricionista, i lekar, i psiholog... Ogroman stres je pre`ivljavao zbog toga i veliki je pritisak bio na njemu. On je fantasti~an trener, ali nije mogao u takvim okolnostima bolje od onog {to je uradio za mene i zahvalan sam mu zauvek. Dobra je karijera iza mene zaklju~io je Dragutin Topi}. Bavio se svojevremeno Top i ko{arkom uporedo s atletikom, ali velika ljubav prema igri pod obru~ima i{~ezla je vremenom. - Evo, ve} 10 godina nisam pipnuo ni loptu, ni ko{. Od 2002. godine kada sam igrao za Smederevo. Stvarno sad nemam vremena ni da razmi{ljam o tome, jer svaki slobodan trenutak gledam da provedem sa suprugom i }erkicom. 


TEMA BROJA

S Biljanom sve je lak{e i lep{e, a Angelina sama bira svoj put Postojala je realna mogu}nost da Dragutin sam otputuje u London, iako je i njegova supruga Biljana (na slici), kojoj je i trener, ispunila olimpijsku normu, ali }e na kraju bra~ni par Topi} ipak zajedno na Igre. - Velika je stvar {to }e i Biljana biti u Londonu, a moj je zadatak da i nju dovedem gde joj je mesto - do finala. Velika smo podr{ka jednom drugom, njoj sam posvetio `ivot. Dragutin i Biljana, skaka~ica udalj, svo-

ju }erkicu Angelinu vaspitavaju u sportskom duhu, koji su i sami negovali ceo `ivot. I mo`da ne tako brzo, ali Angelina bi jednog dana mogla da nastavi porodi~nu tradiciju i postane u~esnik Igara. - Ka`u da iver ne pada daleko od klade. Biljana i ja nismo lo{i roditelji, gleda}emo da je usmerimo na sport, ali ona }e sama da odabere ~ime }e da se bavi. Trenutno se bavi plivanjem i baletom, ali vide}emo {ta }e da se de{ava kako bude rasla. 

maj 2012. Olimpijska revija 7


Paralelni intervju

Olivera i Nikolina

Moldovan Kad trka krene, postajemo bliznakinje Isto `elimo, mislimo i radimo. Di{emo kao jedna osoba  Sestre iz Bor~e predstavlja}e Srbiju na OI u Londonu u kajaku na mirnim vodama. Za Olimpijsku reviju govore o o~ekivanjima pred najva`niji doga|aj u dosada{njoj karijeri, interesovanjima, me|usobnom odnosu, saradnji sa OKS-om rbija se medalji na Olimpijskim igrama u Londonu nada i u vesla~kim disciplinama. Da }e dati sve od sebe kako bi obradovale svoju porodicu, celu Bor~u u kojoj su odrasle, ali i ~itavu naciju obe}ale su sestre Olivera (23) i Nikolina (22) Moldovan. Reprezentativke Srbije u kajaku na mirnim vodama, koje su 2011. godine dobile Zlatne zna~ke za najbolje mlade sportistkinje zemlje, takmi~i}e se u disciplini K4 trke na 500 metara. Dok }e se mla|a sestra najverovatnije takmi~iti i u disciplini K1 na 200 metara. Koliko u poslednje vreme razgovarate o Olimpijskim igrama i {ta o~ekujete od puta u London? Olivera: O~ekivanja su velika, jer na Igre gledamo kao na najve}i i najbitniji doga|aj u na-

S

8 Olimpijska revija 2012. maj

{im karijerama. Tako|e, London je veoma lep grad, sa puno znamenitosti i verujem da }e Englezi to iskoristiti da svi mi kao gosti u`ivamo. Da li se nadate medalji i kome }e ona biti posve}ena? Nikolina: Sanjamo medalju. A bila bi posve}ena porodici, treneru, Bor~i, Srbiji i naravno svim prijateljima i onima koji nas podr`avaju i razumeju. Postoje li kroz istoriju neke sestre sportistkinje s kojima se poistove}ujete i vidite ih kao uzore? Nikolina: Na primer sestre Vilijams, koje ~esto igraju jedna protiv druge, ali bez ljubomore i zavisti. A {to se uzora ti~e, ugledam se na Novaka \okovi}a, jer ga smatram hrabrim, radnim i pametnim ~ovekom. Otkud da se bavite ba{ kajakom i koliko je to te`ak sport za devojke? Olivera: Kajakom se bavim od 11. godine. Bila je to u po~etku rekreacija i u`ivancija na vodi sa dru{tvom iz ulice. Kasnije se sve uozbiljilo, prelaskom u seniorke podigli smo sve na vi{i nivo. Kajak je lep sport koji zahteva puno odricanja kada te`i{ vrhunskim rezuTe`ak je sport veoma, zahteva ltatima. Nikolina: Te`ak je sport dosta fizi~kog veoma, zahteva dosta fizi~napora, koji ~ak kog napora, koji ~ak prevaprevazilazi zilazi `ensku snagu i izdr`ensku snagu `ljivost. i izdr`ljivost U ~emu se razlikuje od NIKOLINA ostalih vesla~kih disciplina? Olivera: Re~ je o disciplini u kojoj na raspolaganju imate veoma uzan ~amac, koji zahteva veoma dobru stabilnost, a koristi se jedno veslo. Ipak, razvija svaki deo tela i omogu}ava u`ivanje na vodi u prirodi. Kakvi su u Srbiji uslovi za bavljenje tim sportom? Olivera: I pored fantasti~nih rezultata koje su postizale kako mla|e, tako i starije ekipe, kajak je u Srbiji u nezavidnoj situaciji i uslovi su dosta lo{i. Moram da priznam da se iz godine u godinu, zahvaljuju}i Olimpijskom komitetu Srbije, uslovi podi`u na dosta vi{i nivo.


RE^ SPORTISTA Nikolina: Srbija nema kajaka{ku stazu, nema specijalizovane testirnice, nema ni{ta sem sportista, punih volje i `elje za uspehom. Zadovoljne ste saradnjom s OKS-om? Olivera: Saradnja sa Olimpijskim komitetom Srbije je fantasti~na. Oni su se ba{ potrudili da svi sportisti, u koje oni veruju, ne oskudevaju apsolutno ni u ~emu. Svu opremu, pripreme i sve ostalo {to je potrebno jednom sportisti oni to prepoznaju i obezbede. Nikolina: OKS je na{a najve}a uzdanica. Otvoreno mogu re}i da su svi na{i rezultati pre svega njihov uspeh. Zahvaljulju}i OKS-u maksimalno smo se, po na~inu pripremanja, pribli`ili velikim kajaka{kim silama kao {to su Ma|ari, Nemci, Poljaci... I rad u takvim svetskim uslovima pomogao nam je da izborimo olimpi-

Nikolina budu}i funkcioner OKS-a Da li studirate i ~ime planirate da se bavite jednog dana kad zavr{ite karijere? Olivera: Studiram na Beogradskoj poslovnoj {koli. Nameravam da budem u sportu sigurno, mo`da ne kao takmi~ar, ali ne{to bih volela da radim. Da na neki na~in poma`em sportistima. Nikolina: Student sam druge godine Visoke {kole strukovnih studija u Beogradu i kada zavr{im karijeru planiram da ostanem u ovom sportu kao ~lan uprave OKS-a.

jske norme i vize za London. Koliko zavisite jedna od druge i da li je neka od vas `elela u jednom trenutku da odustane, ali nije zbog sestre? Nikolina: Olivera i ja toliko vremena provodimo zajedno da mislim kad bi nas razdvojili na nedelju dana, onda bi ta nedelja bila kao godina. Najve}a smo podr{ka jedna drugoj, isto razmi{ljamo i zato tako dobro funkcioni{emo. Oko svega se dogovaramo. Kada sednete u kajak i krene trka, da li je va`no koja je starija i koja }e da izdaje nare|enja? Nikolina: Kada sednemo u dvosed i krenemo na trku, Olivera i ja se pretvorimo u bliznakinje, isto `elimo, mislimo i radimo. Di{emo kao jedna osoba. Koliko dnevno ili nedeljno trenirate? Olivera: Tri puta dnevno ukupno oko pet, {e-

st sati. I tako {est dana u nedelji, osim ako nedeljom nemamo i neko takmi~enje. Na{i treninzi se sastoje od tr~anja, veslanja i teretane. Dva puta dnevno veslamo i onda jedan dan tr~imo, a slede}eg radimo teretanu. Imate li neki pojedina~ni ili zajedni~ki ritual pred trku? Nikolina: Spremanje opreme je na{ ritual pred trku, jer svaVolim da ki detalj ispratimo i sve mora {ijem haljine, da bude na svom mestu i saa odmaram vr{eno. se ~itaju}i Koji su vam hobiji i kako neku knjigu se opu{tate? OLIVERA Olivera: Volim da {ijem haljine, a odmaram se ~itaju}i neku knjigu. U ovom trenutku „Mo} je u vama“. Ina~e, Nikolina i Olivera Moldovan su stipendistkinje „Telenora“. 

23 22 GODINE IMA OLIVERA

GODINE IMA NIKOLINA

Nije vi{e crna, sad je „bela munja“ Dugo vam je trebalo da dobijete svoj prvi ~amac koji ste nazvale „crna munja“? Jel’ „crna munja“ i dalje aktuelan i ho}ete li s njim u London? Nikolina: Na „crnu munju“ smo ~ekale sedam godina. To je moj prvi takmi~arski ~amac u kom sam kasnije osvojila pregr{t medalja. Ali Olivera i ja ve} godinama veslamo bele dvosede i sada }emo za OI ponovo dobiti beli ~amac.

maj 2012. Olimpijska revija 9


97 viza za London  U maju su plasman na Igre ostvarili atleti~ar Dragutin Topi}, kajaka{ice Renata Kubik i Marta Tibor, a pro{log vikenda pridru`ile su im se i odbojka{ice. Broj srpskih predstavnika na OI u Londonu bli`i se broju 100

B

roj sportista Srbije u~esnika Olimpijskih igara u Londonu u maju se popeo na 97. U maju su plasman ostvarile odbojka{ice, Dragutin Topi} (vidi strane 4, 5, 6 i 7) i kajaka{ice Renata Kubik i Mar-

ta Tibor. Ostalo je da u junu pratimo odbojka{e na zavr{nim kvalifikacijama i atleti~are na EP u Helsinkiju. Vrlo je realno da broj srpskih predstavnika u Londonu bude ve}i od 100, {to je odli~an rezultat, dokaz vrednosti na{eg sprta.

Odbojka{ice stigle do Igara Evropski prvak, `enska odbojka{ka reprezentacija Srbije izborila je osvajanjem tre}eg mesta na interkontinentalnom kvalifikacionom turniru u Japanu plasman na Olimpijske igre. Izabranicima selektora Zorana Terzi}a to je drugo uzastopno u~e{}e. U odlu~uju}em me~u pobe|en je Japan 3:2. Pored ove dve ekipe, u~e{}e na Igrama na ovom turniru obezbedile su i Rusija i Ju`na Koreja. Srbija je na turniru pora`ena od Tajlanda i Rusije, a slavila u duelima sa Japanom, Korejom, Peruom, Kubom i Tajpehom. - Mislim da je ovo jedan od ve}ih uspeha srpske `enske odbojke. Nadam se da }e nam se u budu}nosti pridru`iti sve igra~ice koje sada nisu igrale. Da napravimo pravu ekipu, dobru bazu sa mnogo ja~om konkurencijom i da, pre svega, zdravi do~ekamo Olimpijske igre. Verujem da }e i na{e utakmice u Londonu biti jo{ kvalitetnije - rekao je selektor Zoran Terzi}.

Norme za Renatu i Martu Me|unarodna kajaka{ka federacija (ICF) proglasila je takmi~enje u Okeaniji, za disciplinu K-2 500 m `ene, neva`e}im i dodelila olimpijsku kvotu slede}oj najbolje plasiranoj ekipi sa Svetskog prvenstva, a to je Srbija. To zna~i da }e kajaka{ki tim Srbije u Londonu imati jo{ jednu posadu, koju }e ~initi Renata Kubik i Marta Tibor. - Ovo je za nas veliko iznena|enje. Ne mo10 Olimpijska revija maj 2012.


STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 31.5.2012.

DO LONDONA Sport

`emo da opi{emo kako se ose}amo. Idemo dalje. Radujemo se, ali moramo puno da radimo i poka`emo na Olimpijskim igrama koliko vredimo - izjavile su nove ~lanice Olimpijskog tima Srbije. Na kvalifikacionoj regati u Poljskoj najve}i uspeh ostvarili su Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji}. Osvojili su bronzanu medalju u A finalu discipline K-2 500m u vremenu 1:36:163. Na`alost, nisu ostvarili plasman u London, tako da im je bronza velika uteha. - Ovo je ogroman motiv i podstrek za dalje. Psihi~ki smo bili poljuljani posle neuspeha od pre tri dana u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Sada se mnogo lak{e di{e. Verujem da }emo biti jo{ bolji - impresije su Du{ka Stanojevi}a.

Zlatni ^avi} Posle petog mesta na 50 leptir u prvom delu evropskog {ampionata u Debrecinu mnogi su posumnjali da Milorad ^avi} vi{e nema snage za velika ostvarenja. Demant je stigao samo nekoliko dana kasnije. Sjajno je plivao na 100 leptir i u velikom stilu, najboljim svetskim rezultatom ove godine 51:45 stigao do zlata. To je i rekord evropskih prvenstava. - Sve je bilo kako sam `eleo. Na 50 m nisam bio u ritmu. Sada se sve poklopilo. Odli~an rezultat. Verujem da do Londona mogu da idem ispod 51,00 a to bi bilo dovoljno za medalju - rekao je ^avi}. U istoj disciplini Len|er je bio ~etvrti sa 52:54, samo 14 stotinki sporiji od vremena koje je bilo dovoljno za bronzanu medalju. Velimir Stjepanovi} peti na 200 leptir 1:57:06, Na|a Higl je bila {esta na 200 prsno sa 2:28:20, {tafeta 4x200 slobodno sedma sa 7:20:20 a Miroslava Najdanovski osma na 100 slobodno sa 56:31.

Strelci ba{ u formi Za strelce je beri}etno bilo na Svetskom kupu u Minhenu i Milanu. Iz Milana su u Srbiju doneli dve, a iz Minhena ~ak ~etiri medalje. Najsjajnije odli~je u Minhenu pripalo je Zorani Arunovi}. U ga|anju vazdu{nim pi{toljem bila je bez premca. Ubedljivo je trijumfovala sa 490,7 krugova. Bobana Veli~kovi} je bila peta, a Jasna [ekari} 32. - Sre}na sam zbog medalje. Pripreme za London se odvijaju po planu. Minhen je pokazao da smo na dobrom putu - kazala je Arunovi}eva. Preostale tri medalje bile su srebrne. Nemanja Mirosavljev je to ostvario u ga|anju malokalibarskom pu{kom trostav 3x40 metaka sa 1278,6 krugova. U ga|anju malokalibarskim pi{toljem to je po{lo za rukom Damiru Mikecu sa 658,4 kruga, jednim manje od pobednika Oh Jong Jina iz Koreje. U ga|anju vazdu{nom pu{kom sa 503,5 krugova Andrea Arsovi} je tako|e bila druga. To je njena druga medalja sa Svetskih kupova u karijeri. Ovakvim plasmanom se plasirala za finale SK u Tajlandu. Prethodno, na Svetskom kupu u Milanu, Damir Mikec u ga|anju MK pi{toljem osvojio je zlatnu medalju sa 667,9 (574) krugova, a Jasna [ekari} bronzu u ga|anju MK pi{toljem 30 plus 30 metara. Ovo je ukupno 60. medalja za Jasnu [ekari} sa Svetskih kupova. 

Prezime Discip. ^avi} 100 delfin Len|er Stjepanovi} 200 delfin 100 delfin 200 slob. 400 slob. Plivanje Katarina Simonovi} 200 slob. Miroslava Najdanovski 50 slob. 100 slob. \or|e Markovi} 200 slob. 400 slob. Radovan Siljevski 200 slob. Na|a Higl 200 prsno Sila|i ^aba 100 prsno Bogdan Kne`evi} 200 me{o. Stefan [orak 400 slob. Mu{ka {tafeta 4x200 slob. Dragana Toma{evi} Disk Milan Jotanovi} kugla Asmir Kola{inac Nenad Filipovi} 50 km Vladimir Savanovi} hodanje Predrag Filipovi} Predrag Filipovi} 20 km hod. Ivana [panovi} skok udalj Atletika Emir Bekri} 400 m prep. Mihail Duda{ desetoboj Biljana Topi} troskok Tatjana Jela~a koplje Olivera Jevti} Ana Suboti} maraton Darko @ivanovi} Dragutin Topi} skok u vis Zorana Arunovi} pi{tolj Ivana Maksimovi} pu{ka Andrea Arsovi} pu{ka Strelja{tvo Andrija Zlati} pi{tolj Damir Mikec pi{tolj Nemanja Mirosavljev pu{ka Dimitrije Grgi} pi{tolj Bobana Veli~kovi} pi{tolj Milo{ Vasi} Radoje \eri} M4Vukovi} Veslanje Miljan Goran Jagar Jovan Popovi} M2Nikola Stoji} Nikolina Moldovan Olivera Moldovan k-4 500m Antonija Na| Antonija Panda Milenko Zori} Kajak Ervin Holpert k-4 1000m Aleksandar Aleksi} Dejan Terzi} Marko Tomi}evi} k-1 1000m

Vaterpolo

Tenis

Boks Biciklizam Tekvondo

Stoni tenis Rukomet D`udo Rvanje Odbojka

Ime Milorad Ivan Velimir

A Norma 0:52,36 0:52,36

B Norma 0:54,19 0:54,19 2:00,95 0:54,19 1:51,59 03:54,13 2:02,47 0:26,15 0:56,48 01:51,59 03:54,13 01:51,59

Ostvaren

Status Misije OKS rezultat Status sportiste 0:52,10 A norma kvalifikovan 1 0:52,29 A norma kvalifikovan 1 1 1:52,86 1:56,18 A norma kvalifikovan 0:52,36 0:53,19 B norma selektovan 1:47,82 01:50,78 B norma selektovan 03:48,92 03:52,85 B norma selektovan 1:58,33 2:02,23 B norma selektovan 0:25,27 0:26,09 B norma selektovan 0:54,57 0:56,42 B norma selektovan 01:47,82 01:49,59 B norma selektovan 03:48,92 03:53,09 B norma selektovan 01:47,82 01:49,79 B norma selektovan 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1 01:00,79 01:02,92 01:01,59 B norma selektovan 02:00,17 02:04,38 02:04,29 B norma selektovan 03:48,92 03:54,13 03:53,97 B norma selektovan Rezerva na listi potencijalnih u~esnika (FINA) 62.00m 20.50m

3:59:00 1:22:30 6,75m 49,50 8200 bod. 14.30m 61.00m

4:09:00 4:09:00 4:09:00 1:24:30 6,65m 49,80 14.10m 59,00m

2:37:00 2:18:00 2,28m

62,48 m 20:17m 20.64m 3:59:17 4:02:07 4:07:54 1:23:47 6,71m 49,55 8256 bod. 14.21m 59,61m 2:32:9 2:36:14 2:17:10 2,28m

A norma B norma A norma B norma B norma B norma B norma B norma B norma A norma B norma B norma A norma A norma B norma B norma

8 u~esni~kih kvota

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

8 4 4

4 u~esni~ke kvote

4

2 u~esni~ke kvote

2

4 u~esni~ke kvote

4

4 u~esni~ke kvote

4

1 u~esni~ka kvota

Marta Tibor 2 u~esni~ke kvote k-2 500m Renata Kubik Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga Novak \okovi} Janko Tipsarevi} 6 u~esni~kih kvota Viktor Troicki Nenad Zimonji} Napomena: u~esni~ka simulacija prema pozicijama na ATP/WTA rang-listi na dan 27.05.2012. Jelena Jankovi} Ana Ivanovi} - 75 kg kvalifikovan Osmo mesto na SP Aleksandar Drenovak 2 u~esni~ke kvote Plasman na rang-listi Evropa tura drum kvalifikovan 1. mesto na kvalif. turniru Damir Fejzi} - 68 kg kvalifikovana - 57 kg 1. mesto na kvalif. turniru Dragana Gladovi} kvalifikovana - 67 kg Milica Mandi} 2. mesto na kvalif. turniru Plasman na kvalifikacionom turniru Aleksandar Karaka{evi} singl singl Plasman na kvalifikacionom turniru Marko Jevtovi} Mu{ka rukometna reprezentacija 2. mesto na kvalifikacionom turniru pozicija na rang list IJF kvalifikovana Dmitrij Gerasimenk - 90 kg plasman na kvalifikacionom turniru kvalifikovana - 66 kg Marko Jevtovi} 3. mesto na kvalifikacionom turniru @enska odbojka{ka reprezentacija

UKUPNO SPORTISTA

1

1 2 13

6

1 2 1 1 1 1 1 14 1 1 12 97

maj 2012. Olimpijska revija 11


Nejm Fudbalska zvezda Igara

Lopta je kao ljubomorna `ena,  Brazil, najve}a fudbalska nacija na svetu, nikada nije osvojio turnir na OI. U London dolazi predvo|en jednim supertalentovanim momkom neobi~ne frizure, koji tvrdi da }e ovog puta „karioke“ osvojiti zlato

udbal i nije preterano zanimljiv na Letnjim olimpijskim igrama, osim ako ne u~estvuju Srbija ili najve}i asovi svetskog fudbala poput Kristijana Ronalda i Lionela Mesija. Na turniru u Londonu sve o~i bi}e uprte u Nejmara (20), zvezdu u usponu i za{titni znak ju`noameri~kog fudbala u ovom trenutku. Mladi Brazilac obe}ao je da }e „kariokama“ doneti zlatnu medalju, jedinu koja nedostaje najve}oj fudbalskoj sili na planeti. Supertalentovani klinac neobi~ne frizure i neuhvatljivog driblinga ne krije ambiciju da postane jedan od najboljih fudbalera svih vremena i veruje da }e uspeti u tome jer prema lopti i igri gaji posebne emocije. - Tata mi je uvek govorio da s loptom morate da imate posebnu vrstu odnosa. Ona je kao ljubomorna `ena. Ako je ne tretira{ na pravi na~in, ako joj ne pokloni{ ljubav, onda }e da te povredi. Mora{ da ima{ prema njoj

F

12 Olimpijska revija 2012. maj

 „Ferenc Pu{ka{“, nagradu FIFA, osvojio je 2011. godine za najlep{i gol na svetu. Gol je postigao protiv Flamenga  Za najboljeg fudbalera Ju`ne Amerike progla{en je tako|e 2011. godine  Karijeru je po~eo u Santosu sa 11 godina lep odnos da bi i ona tebi pomogla. I zbog toga zaista volim loptu - rekao je Nejmar i donekle otkrio u ~emu je tajna njegovih majstorskih poteza. On veruje da }e do 2014. godine, kada }e njegova zemlja biti doma}in Svetskog prvenstva, uspeti da se nametne kao glavna uzdanica nacionalnog tima. Napada~ Santosa smatra da }e prvi korak biti osvajanje zlata

SASTAV BRAZILA ZA OI

Bez Ronaldinja Poznato je da olimpijski tim sa~injavaju igra~i starosti do 23 godine, a svaki selektor mo`e da pozove i trojicu stariji fudbalera. [ef stru~nog {taba Brazila Mano Menezes na {iri spisak za London me|u „seniorima“ nije uvrstio Ronaldinja kao {to se o~ekivalo. Trenutno {estorica fudbalera konkuri{u za tri mesta: David Luiz, Tijago Silva, D`eferson, Danijel Alve{, Marselo i Hulk.

ako jo

 Prvi put 2011. godine na{ao se u izboru za Zlatnu loptu, ali je bio 10.  Za najboljeg mladog igra~a „Pauliste“ izabran je 2009. godine  2011. je svojio Bronzanu loptu na Svetskom klupskom prvenstvu  20 miliona evra godi{nje Nejmar zara|uje samo od sponzorskih ugovora u Londonu. - Rekao sam predsedniku Fudbalskog saveza Brazila Hoseu Mariji Marinu da }u mu doneti zlatnu medalju sa Olimpijskih igara. „Karioke“ }e biti u grupi sa Egiptom, Belorusijom i Novim Zelandom. - Ne znam mnogo o rivalima, ali ih cenim. Ipak, siguran sam da }emo mi u svakom me~u da vodimo glavnu re~ . Njegove smele izjave nisu promakle predsedniku FIFA Sepu Blateru, koji je na svom Tviter profilu poslao poruku za mladog Ju`noamerikanca: - Ima{ {ansu da napravi{ istorijski rezultat. Nejmar mu je odmah odgovorio: - Iskoristi}u je, predsedni~e. Iako ga ve} smatraju naslednikom legendarnog Pelea, a jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena tako|e ima samo re~i hvale za njega, Nejmaru je ipak uzor jedan Argentinac. - Ogromna je ~ast kada Pele ima tako lepe re~i za vas. Ali, Mesi je najbolji fudbaler planete! 


mar OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

o joj ne pokloni{ ljubav, onda }e da te povredi

eu 10.

ine u na u

 Debitovao je u seniorskoj reprezentaciji 10. avgusta 2010. protiv SAD i postigao gol  Avgusta 2011. postao je otac de~aka Davija Luke, ~ija je majka u tom trenutku imala 18 godina

 Na{ao se na omotu igrice „Pro evolu{n soker 2012.“  Nejmar }e navodno karijeru 2014. nastaviti u Barseloni. Santosu }e pripasti obe{te}enje od 58 miliona evra

maj 2012. Olimpijska revija 13


NOVI SAD

Veliko finale EkOlimpijade Cilj manifestacije Fond sporta i olimpizma i Olimpijski komitet Srbije nastoje da kroz svoje programe olimpijskog obrazovanja animiraju {to ve}i broj dece {irom Srbije i skrenu pa`nju koliko je va`no baviti se sportom, razvijati ve{tine i znanja, negovati hrabrost, prijateljstvo i timski duh. Osnovna ideja je da olimpijske vrednosti kao {to su jedinstvo duha, tela i uma, fer-plej, radost igre, po{tovanje i izuzetnost budu prepoznate kao univerzalne `ivotne vrednosti i da ih pre svega deca i mladi usvoje kao jedini pravi put.

17

EKOLIMPIJADA JE ODR@ANO

Put EkOlimpijskih igara Pre Novog Sada EkOlimpijske igre su bili gosti: Kikinde, Gornjeg Milanovca, Jagodine, Negotina, Zemuna, Kru{evca, Bor~e, Aran|elovca, Pirota, Vin~e, Vo`dovca, Mladenovca, Vra~ara, Prijepolja, Sombora i Svilajnca. U olimpijskom ciklusu 30. Olimpijade (2009-2012) programi olimpijskog obrazovanja koje realizuju Fond sporta i olimpizma i Olimpijski komitet Srbije realizovani su uz podr{ku olimpijske solidarnosti Me|unarodnog olimpijskog komiteta, kao i Vojvo|anske banke, zvani~ne banke,i kompanije „Merkator S“, zlatnog sponzora Olimpijskog tima Srbije.

14 Olimpijska revija 2012. maj

 Novi Sad i Osnovna {kola „\or|e Nato{evi}“ bili su doma}ini poslednje manifestacije tokom koje su sportisti promovisali olimpijske vrednosti i govorili |acima o svojim po~ecima i zna~aju bavljenja sportom eliko finale EkOlimpijskih igara odr`ano je na Trgu slobode u Novom Sadu. To je bilo 17. izdanje ove akcije OK Srbije. Doma}ini su bili |aci Osnovne {kole „\or|e Nato{evi}“, a gosti Ivan Stevi} (biciklizam), Aleksandar Karaka{evi} (stoni tenis), Aleksandar Maksimovi} (rvanje), Ivana [panovi} (atletika), Mihail Duda{ (atletika), Marko Tomi}evi}, Antonija Na|, Marta Tibor i Renata Major Kubik (kajak). Oni su preneli svoja iskustva sa takmi~enjima i odgovarali na pitanja {kolaraca ukazuju}i im na zna~aj bavljenja sportom. Kroz igru i dru`enje {kolarci su nau~ili koje su osnovne olimpijske vrednosti, za{to je va`no i dobro baviti se sportom. Olimpijci Srbije, predvo|eni potpredsednikom Olimpijskog komiteta @arkom Paspaljem, stigli su na Trg slobode britanskim dabldeke-

V

rom, gde ih je do~eko Marinos Vatis, predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke, sa ostalim saradnicima. @arko Paspalj je istakao da je OKS pokrenuo ovaj projekat u cilju {irenja olimpijskih vrednosti i duha olimpizma. - Posebno mi je drago {to je u protekle tri godine vi{e od 20.000 dece iz vi{e od 40 mesta u Srbiji imalo priliku da se dru`i sa na{im olimpijcima i u~i o pravim, olimpijskim vrednostima. Na ovaj na~in dodatno smo oja~ali podr{ku olimpijcima Srbije, koji }e u Londonu obele`iti 100 godina od prvog u~e{}a na{ih sportista na Olimpijskim igrama u Stokholmu i, nadamo se, osvojiti stotu olimpijsku medalju.

SVILAJNAC Kola{inac na stazi U O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Svilajncu odr`ane su 16. EkOlimpijske igre. Gost je bio Asmir Kola{inac, atleti~ar, ~lan Olimpijskog tima Srbije. - Uvek se rado odazivam ovakvim akcija Olimpijskog komiteta. Nadam se da }e posle razgovora veliki broj dece po~eti da trenira atletiku - rekao je Kola{inac, a potom se obratio |acima: - Verujte u sebe i u svoje snove, jer je to jedini put do uspeha. Bavite se sportom i to }e vam omogu}iti da upoznate mnogo divnih ljudi i proputujete kroz mnogo zemalja. Va`no je da u svemu {to radite pru`ate svoj maksimum i rezultati ne}e izostati. Asmir Kola{inac je imao zadovoljstvo da obi|e atletsku stazu koja je prva u Srbiji napravlje-

PRIJEPOLJE

SOMBOR


AKTIVNOSTI OKS

na u okviru osnovne {kole. Direktoru {kole uru~io tablu sa natpisom „Olimpizovano“, kao uspomenu na posetu olimpijskog karavana.

SOMBOR Antonija spremna za Igre Kajaka{ica Antonija Na| bila je gost na 15. EkOlimpijadi u Somboru u Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}“. Nau~ili su |aci kako se osnovni pojmovi iz oblasti olimpizma ka`u na engleskom, a imali su i priliku da od Antonije nau~e o sportu kojim se ona bavi. - Svima od srca preporu~ujem da se bave sportom i da daju prednost sportu u odnosu na izlaske i ekskurzije. Ja sam to uradila i stigla sam do Olimpijskih igara - poru~ila je Antonija Nad i dodala: - Nadam se da }u na Igrama u Londonu imati priliku da upoznam mnogo velikana iz sveta sporta. Meni je omiljeni sportista Majkl Felps i nadam se da }u ga sresti u Olimpijskom selu. Poslednji put kada sam brojala svoje medalje, stigla sam do cifre 280, a treniram naporno, pa se nadam da }e se posle Londona ta brojka uve}ati. Verujem u medalju, ina~e ne bih imala motiv da treniram, Kompanija „Prokter end Gembl“, sponzor Olimpijskog komiteta Srbije, poklonila je ovom prilikom Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}“ bicikle i lopte, a Vojvo|anska banka, koja je ve} tre}u godinu partner Olimpijskog komiteta Srbije na programima olimpijskog obrazovanja, nagradila je decu prikladnim poklonima.

PROMOCIJA „VIZA OLIMPIJSKE KARTICE“ U VOJVO\ANSKOJ BANCI

Nagradna igra „Osvojte London“ U filijali Vojvo|anske banke, zvani~ne banke olimpijskog tima Srbije, promovisana je „viza olimpijska kartica“. Olimpijci Srbije su prisutnim klijentima i okupljenim novinarima objasnili pravila nagradne igre „Osvojte London“, kao i sve prednosti kori{}enja „viza olimpijske kartice“. Klijent Vojvo|anske banke koji osvoji glavnu nagradu u nagradnoj igri ima}e priliku da otputuje u London na najve}u smotru svetskog sporta i podr`i olimpijski tim Srbije na putu ka 100. medalji. Do samog po~etka Olimpijskih igara, svaki korisnik „viza olimpij-

ske kartice“ pru`a podr{ku olimpijcima Srbije, jer svakim pla}anjem ovom karticom banka donira deo sredstava olimpijskom timu Srbije, bez dodatnih tro{kova po klijenta. - Vojvo|anska banka je zvani~na banka Olimpijskog komiteta Srbije i na{eg olimpijskog tima. Rezultat saradnje je i ekskluzivno pravo Vojvo|anske banke da zajedno sa Olimpijskim komitetom Srbije ponudi tr`i{tu „viza olimpijsku karticu“ sa namerom da se na{im sportistima obezbede najbolji uslovi i stabilan oslonac na putu do olimpijskih medalja. Neguju}i olimpijske vrednosti i tradiciju, ula`emo u budu}nost mladih ljudi i stvaramo olimpijsku porodicu Srbije koja na najbolji na~in promovi{e vrednosti na{e zemlje - izjavio je Vojislav Lazarevi}, ~lan Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke. 

PRIJEPOLJE Gde je Vlade stao na parket U Osnovnoj {koli „Vladimir Peri} Valter“ u Prijepolju odr`ane su 14. EkOlimpijske igre. O vrednostima olimpizma, iskustvima sa takmi~enja, o~ekivanjima od Londona |acima su govorili predsednik OKS Vlade Divac i i ~lanica Olimpijskog tima Srbije maratonka Olivera Jevti}. - Ovakvi trenuci me uvek podsete na moje prve sportske korake, koje sam na~inila upravo na {kolskoj olimpijadi u U`icu. Bavila sam se raznim sportovima, a najdu`e sam ostala u atletici i odbojci. Dvoumila sam se izme|u ta dva sporta i dvojice sjajnih stru~njaka, Slavka Kuzmanovi}a i Darka Zako~a. Izabrala sam atletiku i opet bih to u~inila, jer sam sa {kolske olimpijade stigla do drevnih Olimpijskih igara. Zahvalna sam gospodinu Vladi Divcu za sve {to je u~inio za sport i sportiste, a to {to je danas sa nama dokazuje da nikada nije zaboravio svoje korene - rekla je Olivera Jevti}. Vlade Divac je pozdravio decu u {koli koju je i sam poha|ao i pokazao im ko{ na kojem je on postigao svoje prve ko{eve. - Uvek mi je zadovoljstvo da do|em u svoj grad i posebno u svoju {kolu. Ja sam primer da ne morate da budete iz velikog grada da biste uspeli u `ivotu. Voleo bih da {to vi{e vas krene mojim stopama. Va`no je da se dru`ite, budete dobri daci i bavite se sportom koji volite. Budete li uporni kao Olivera, na dobrom ste putu da sutra i vi postanete olimpijci. Direktor filijale Vojvo|anske banke u Prijepolju Me{a Alomerovi} pozdravio je decu i drage goste. Kompanija „Prokter end Gembl“ poklonila je Osnovnoj {koli „Vladimir Peri} Valter“ pet bicikala i 10 fudbalskih lopti, a Vojvo|anska banka je nagradila decu prikladnim poklonima.  maj 2012. Olimpijska revija 15


AKTIVNOSTI OKS

pro{lom broju smo predstavili kampanju „Hvala, mama“, koju je pokrenula kompanija „Prokter&Gembl“ u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije. Cilj kampanje su promovisanje vaspitavanja mladih ljudi i dece kroz sport i uloga majki u razvoju svakog sportiste. Iza svakog fantasti~nog sportiste stoji jo{ fantasti~nija mama. Kampanji su se priklju~ile majke na{ih poznatih sportista i olimpijaca - Gospava Filipovi}, majka vaterpoliste Filipa Filipovi}a, Vesna [panovi}, majka atleti~arke Ivane [panovi}, i Julijana Vu~o, majka vesla~a Jovana Popovi}a. - Kampanja „Hvala, mama“ jedna je od retkih akcija danas kojom se svesrdno ukazuje po{tovanje i usre}uje svaka ponosna majka jednog olimpijca. Pored ovog priznanja i ose}aja ispunjenja kada ba{ va{e dete biva priznato na svetskom nivou, ipak najsre}niji trenuci su oni kada prosto u`ivate u dru`enju sa svojim detetom - rekla je majka Gospava Filipovi}. Ni majka na{e proslavljene atleti~arke Ivane [panovi}, Vesna [panovi}, nije krila zadovoljstvo {to je postala jedna od ambasadorki kampanje „Hvala, mama“: - Svi znaju kako je lepo ~uti dobre rezultate i slaviti, ali malo ko zna {ta se sve krije iza toga, kako je samom sportisti i njegovoj porodici. Kada pomislim na Ivanine rezultate, prvo se setim pobeda jer smo navikli na njene uspehe, me|utim puno odricanja, povreda i suza bilo je izme|u tih pobeda. Napokon }e jedna kampanja da uka`e na to i da pru`i podr{ku mamama koje najpo`rtvovanije bodre svoje decu - rekla je Vesna [panovi}. Sa tim koliko je va`no da majke bodre svoju decu slo`ila se i Julijana Vu~o. - Prihvatila sam u~e{}e pre svega jer sam ponosna sto su me predlo`ili da budem me|u zaslu`nim majkama. Iskreno, jo{ ne verujem da mi se to de{ava, ispunjena sam neverovatno pozitivnim ose}anjima jer se moj sin slo`io sa tim. Smatra da mi je mesto medu odabranim majkama - istakla je Julijana Vu~o. 

U VESNA I IVANA [PANOVI]

Ponosne mame velikih asova  Kampanji „Hvala, mama“ priklju~ile su se Gospava Filipovi}, majka vaterpoliste Filipa Filipovi}a, zatim Vesna [panovi}, majka atleti~arke Ivane [panovi}, i Julijana Vu~o, majka vesla~a Jovana Popovi}a FILIP I GOSPAVA FILIPOVI]

16 Olimpijska revija 2012. maj

JOVAN POPOVI] I JULIJANA VU^O

KAKO DO SPORTSKOG KAMPA

Kupi{ „P&G“ proizvod, po{alje{ SMS Svaka majka mo`e da u~estvuje u kampanji „Hvala, mama“ i omogu}i svom detetu da postane potencijalni u~esnik jedinstvenog sportskog kampa u Ku~evu koji organizuju „Prokter&Gembl“ i OKS. U periodu od 1. maja do 30. juna kupovinom bilo kog P&G proizvoda u Srbiji kupci sti~u mogu}nost da postanu u~esnici kampa. Potrebno je samo da po{alju SMS na broj 4575, napi{u „Olimpijske igre“, unesu broj fiskalnog ra~una, ukucaju kosu crtu i datum. Automatski ulaze u konkurs za sre}nog dobitnika koji se izvla~i metodom slu~ajnog uzorka. Svake nedelje bi}e izvu~eno deset dobitnika, sve do ukupne cifre od 100 sre}nih dobitnika. U konkursu mogu u~estvovati sve punoletne osobe koje }e mogu}nost u~e{}a u kampu preneti na svoje osnovce.


OLIMPIJSKO DRU@ENJE Sportisti Srbije i predstavnik „Telenora“

KORISNA RAZMENA INFORMACIJA

Drugi susret olimpijaca i medija Dru`enje sa olimpijcima - koje Olimpijski komitet Srbije realizuje u saradnji sa kompanijom „Telenor“, generalnim sponzorom Olimpijskog tima Srbije - imalo je svoje drugo

izdanje. Susretu medija i sportista koji }e na Olimpijskim igrama u Londonu predstavljati na{u zemlju prisustvovali su pliva~ Ivan Len|er, rva~ Aleksandar Maksimovi}, stonoteniseri Aleksandar Karaka{evi} i Marko Jevtovi}, tekvandoka Milica Mandi}, kajaka{i Aleksandar Aleksi}, Dejan Terzi}, Milenko Zori} i reprezentativka Srbije u strelja{tvu Andrea Arsovi}. Nije se razgovaralo samo o Igrama i Londonu. Razgovaralo se o pripremama,

iskustvima, ali i nekim drugim `ivotnim temama. Susret je iskori{}en da se novinari upoznaju sa sportistima i na drugi na~in. [ef misije Srbije za London prof dr. Branislav Jevti} iskoristio je priliku da novinare upozna o toku priprema za Olimpijske igre i o preostalim kvalifikacionim takmi~enjima. U ime kompanije „Telenor“ olimpijcima Srbije i predstavnicima medijskih ku}a dobrodo{licu je po`eleo Marek Slacik, izvr{ni direktor marketinga i prodaje. 

maj 2012. Olimpijska revija 17


AKTIVNOSTI OKS

NATA[A JANKOVI] NOSILA BAKLJU Nata{a Jankovi}, direktorka Fonda sporta i olimpizma Olimpijskog muzeja u Beogradu, bila je jedan od nosilaca olimpijske baklje u Gr~koj. Olimpijski plamen, simbol mira, jedinstva i prijateljstva, zapaljen je 10. maja sun~evim zracima u Herinom hramu na drevnom stadionu u Olimpiji, gde su odr`ane Prve olimpijske igre. ^ast da proteklog vikenda u Solunu bude jedan od nosilaca olimpijske baklje na njenom putu od Olimpije do Londona imala je i Nata{a Jankovi}, direktorka Fonda sporta i olimpizma Olimpijskog muzeja u Beogradu.

TROFEJNI PLIVA^ PODR@AO NA[U STRELKINJU

Felps: Napred, Zorana Trofejni ameri~ki pliva~ Majkl Felps, osvaja~ 16 olimpijskih medalja, uklju~io se u globalnu kampanju navijanja i podr`ao svoje kolege olimpijce, ~lanove tima ~ije pripreme poma`e kompanija „Viza“. Me|u ~lanovima „Viza tima“ je i svetska {ampionka u ga|anju vazdu{nim pi{toljem Zorana Arunovi}, a Felps se u cilju podr{ke na{oj reprezentativki fotografisao sa velikim

transparentom „Go Zorana“ („Napred, Zorana“). „Globalno navijanje“ predstavlja najzna~ajniji detalj integrisane marketin{ke „Vizine“ kampanje „Go world“, u kojoj se pru`a podr{ka sportistima koje sponzori{e ova kompanija, a kojih ima preko 60. Navija~i {irom sveta podr{ku olimpijcima mogu pru`iti i na Fejsbuk stranici akcije. 

GOST IZ MOK-a NA SVETSKOM KUPU U VESLANJU

Zadovoljstvo Denisa Osvalda

Posle osmodnevnog putovanja po Gr~koj, plamen }e 17. maja sti}i u Atinu, gde }e biti predat gradu doma}inu 30. letnjih olimpijskih igara Londonu, a na svom putu baklja }e za 70 dana pre}i oko 12.000 km kroz gradove Velike Britanije i Irske. Paljenjem olimpijskog plamena na Olimpijskom stadionu u Londonu 27. jula bi}e ozna~en po~etak 30. jubilarnih Olimpijskih igara. Nose}i olimpijski plamen Nata{a je protr~ala ispred Olimpijskog muzeja u Solunu. Direktorka Fonda sporta i olimpizma dobila je na poklon baklju koju je nosila u Solunu, pa }e u budu}nosti baklja Olimpijskih igara u Londonu biti deo postavke Olimpijskog muzeja u Beogradu. - Veoma sam sre}na {to je ba{ meni pripala ta ~ast da budem nosilac ovog simbola jedinstva i prijateljstva. Posebno mi zna~i to {to sam plamen nosila u postojbini olimpizma i Olimpijskih igara - rekla je Jankovi}eva.

Po~etkom maja Beograd je bio doma}in Svetskog kupa u veslanju. Gost Beograda je bio Denis Osvald, predsednik Me|unarodne vesla~ke federacije (FISA), ~lan Izvr{nog borda Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i predsedavaju}i Koordinacionog komiteta MOK za Olimpijske igre u

18 Olimpijska revija maj 2012.

Londonu. Naravno, iskoristio je priliku da poseti Olimpijski komitet Srbije i bude gost na konferenciji za medije. Ovom skupu su prisustvovali Met Smit, izvr{ni direktor Me|unarodne vesla~ke federacije, Aleksandar [o{tar, predsednik Sportskog saveza Srbije, Dragan Atanasov, pomo}nik ministra za omladinu i sport u Vladi RS i predstavnici OKS: predsednik Vlade Divac i generalni sekretar \or|e Vi{acki. - Zahvalni smo organizatorima, koji su obezbedili odli~ne uslove na{im sportistima ovde na Adi Ciganliji. Preostalo je manje od tri meseca do OI i ovo takmi~enje }e pokazati vesla~ima na kom se nivou trenutno nalaze. Kao predsednik Koordinacionog komiteta MOK za Olimpijske igre u Londonu, drago mi je da vas obavestim da pripreme teku po planu i da }e sve biti zavr{eno na vreme. Poslednjih sedam godina radimo na organizaciji Olimpijskih igara u Londonu i nadamo se da }emo ispuniti o~ekivanja - rekao je Denis Osvald. U srda~nom razgovoru sa doma}inima visoki predstavnik MOK upoznao se sa pripremama Srbije za u~e{}e na Igrama u Londonu. Izrazio je zadovoljstvo boravkom u na{em glavnom gradu. Na kraju je uputio doma}inima najlep{e `elje za kvalitetnim predstavljanjem u Londonu. 


maj 2012. Olimpijska revija 19


SPONZORSKI PUL

Intervju Gojko \o{i} Generalni direktor kompanije „Frikom“

“ m o k } e r s “ a S a n o d n do Lo

 Ljudi su zavoleli na{ sladoled, o ~emu svedo~e i dobri rezultati prodaje a on je istovremeno i zvani~ni sladoled olimpijskog tima Srbije.  Pokrenuli smo i igricu „Frikom olimpijada“, izdali album sa sli~icama „100 godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“ eneralni direktor kompanije „Frikom“ Gojko \o{i} za Olimpijsku reviju govori o popularnim akcijama svoje firme kao {to su sladoled „sre}ko“, zvani~ni sladoled na{eg olimpijskog tima, nagradnim igrama u kojima u~esnici mogu da osvoje put u London, kao i albumu sa sli~icama posve}enom olimpizmu u Srbiji. \o{i} najavljuje mogu}nost nastavka saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije i posle OI u Londonu.  Kako ste do{li na ideju da sladoled „sre}ko“ postane zvani~an sladoled olimpijskog tima Srbije? - Budu}i da su ove godine najva`niji svetski doga|aj svakako Olimpijske igre u Londonu na kojima }e nas predstavljati na{i dragi olimpijci, euforija oko Igara i briga o zadovoljstvu na{ih najmla|ih potro{a~a su nam bili ideja za nastanak „sre}ka“, zvani~nog sladoleda olimpijskog tima Srbije.  Da li imate saznanja da su ne{to sli~no radile va{e kolege iz drugih zemalja i kakav je efekat bio? - „Ledo“, na{a sestra kompanija, kao ~lanica „Agrokor“ koncerna ove godine primenila je sli~an koncept podr`avaju}i Evropsko prvenstvo u fudbalu. U 2010. kompanija „Frikom“ je podr`ala Svetsko prvenstvo u fud-

G

20 Olimpijska revija maj 2012.


„FRIKOM“

VELIKI SPONZORI

Ko{arka, golf, fudbal...  Kakva je veza „Frikoma“ i sporta? - Kompanija „Frikom“ iz godine u godinu podr`ava i organizuje razne sportske doga|aje i de{avanja. Bili smo veliki sponzori Evropskog prvenstva u ko{arci 2009. godine, 2009. smo podr`ali Univerzijadu, u 2010. sladoled „goool“ je bio zvani~ni sladoled Fudbalskog saveza Srbije i te godine smo organizovali fudbalske turnire za decu „3 na 3 goool“. Od 2011. „Frikom“ organizuje golf turnir na Adi Ciganliji. U ovoj godini {irom Srbije organizujemo i „Frikom olimpijadu“, takmi~enje u razli~itim olimpijskim disciplinama.

balu sladoledom „goool“ i ostvarila dobre prodajne rezultate, nadamo se da }e sli~ni rezultati biti i u Hrvatskoj sa njihovim novim sladoledom.  Koje su to „sre}kove“ karakteristike koje bi trebalo da privuku kupce? - „Sre}ko“ je sladoled sa ukusom biskvita i ~okolade, zanimljivog oblika - grb olimpijskog tima Srbije. U omotnom papiru sladoleda nalaze se zanimljive sli~ice na{ih olimpijaca i lentikulari, odnosno 3D sli~ice na kojima se mogu videti aktuelni sportski doga|aji. NAGRADE  Da li su kupci zavoleli Tri najbolja igra~a u igrici „sre}ka“? - Gra|ani Srbije vole slado„Ko{arka“ led „sre}ko“, a o tome svedoosvajaju put na Olimpijske ~e i rezultati prodaje ovog sladoleda. igre za sebe  Igrica „Frikom olimpijada“ i prijatelja pru`a priliku da igra~i osvoje put na Olimpijske igre. Kako funkcioni{e nagradna igra? - Internet igrica „Frikom olimpijada“ sastoji se od 12 igrica (10 sportova i dva kviza). Najbolje igra~e na dnevnom nivou, kao i na nivou igrica nagra|ujemo vrednim poklonima. Tri najbolja igra~a u igrici „Ko{arka“ osvajaju put na Olimpijske igre za sebe i prijatelja.  Sjajna ideja je i album sa sli~icama „100 godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“. - U saradnji sa OKS nastala je i ideja za album „100 godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“. Ovaj album }e imati simboli~nu vrednost za sve kolekcionare albuma, sakuplja~e sli~ica i ljubitelje sporta i Olimpijskih igara.  Da li mo`da razmi{ljate da posle Igara u Londonu nastavite saradnju sa OKS? Kakva je va{a ocena o dosada{njoj saradnji? - Zadovoljni smo dosada{njom saradnjom, ukoliko bude bilo prilike za nastavak saradnje, rado }emo se odazvati.  Od kojih sportista Srbije „sre}ko“ najvi{e o~ekuje na Igrama? - Sve na{e sportiste „sre}ko“ }e ponosno bodriti na Olimpijskim igrama  u Londonu. maj 2012. Olimpijska revija 21


OLIMPIJSKA ^ITANKA

JUNAK IGARA Aleksandar Ditjatin osvojio je medalju u svakoj od osam disciplina u kojima je nastupao

NOVA ZVEZDA JE RO\ENA Sebastijan Kou trijumfovao na 1.500 metara, ispred favorita Stiva Oveta

LEGENDA Teofilo Stivenson

Hladni rat u Moskvi

alijanse na koje je Karter ra~unao, tako da su u glavni grad Rusije do{li Britanci, Francuzi, Italijani, [ve|ani...Tada{nji predsednik Italije Sandro Pertini bio je izri~it u `elji da sportisti iz te zemlje idu na takmi~enje u Moskvu, a u glavnom gradu Rusije u~estvovale su i Francuska i Velika Britanija, ~iji nacionalni komitet nije prihvatio predlog premijerke Margaret Ta~er, koja je, o~ekivano, dala podr{ku Karterovoj inicijativi. Njihove medalje propra}ene su olimpijskom himnom i dizanjem olimpijske zastave. Ove Igre ostale su upam}ene i po izuzetno burnim reakcijama publike na triGR^ binama, sudijskim nepraPoljak Vladislav vdama, kao i toliko jaKozakijevi~ pokakom obezbe|enju da pozao je publici la1956. Budu}i da se 1980. izme|u dr`ava koje bednici u atletici nisu kat, a vlada Poljsu ~inile Var{avski pakt i NATO vodio Hladni ske saop{tila je da smeli da tr~e po~asni rat, u~estvovanje na ovim Olimpijskim igrama krug na stadionu. Na cese radi o „nekonprvo su otkazale SAD i to je bio prvi i jedini put remoniji zatvaranja pojatrolisanom mi{i}do tada da ameri~ki sportisti nisu u~estvovali vila se zastava grada Los nom gr~u“ na Igrama. Neposredan povod otkaza bila je soAn|elesa umesto zastave Sjevjetska invazija na Avganistan. Sovjetsko rukodinjenih Dr`ava kako bi simbolisala narednog vodstvo je odgovorilo istom merom i odbilo organizatora OI. Najbrojnija je bila ekipa domau~estvovanje na Olimpijskim igrama u Los }ina sa 560 u~esnika u svim disciplinama. An|elesu ~etiri godine kasnije, a tu su Gimnasti~ar SSSR-a Aleksandar Ditjatin je, odluku sledile i mnoge zemlje ~lanice Vanesumnjivo, bio junak Igara osvojiv{i medar{avskog pakta, odnosno bliske SSSR-u. lju u svakoj od osam disciplina, od kojih su tri Kao posledica poziva tada{njeg bile zlatne. U istoriju olimpizma upisao se kao predsednika SAD D`imija Karjedini sportista koji je osvojio osam medatera da, u znak protesta lja na istim Igrama. zbog intervencije, oliFinalna trka atleti~ara na 100 metampijci bojkotuju trara ostala je upam}ena po foto-fini{u dicionalnu manifekoji je odlu~io o pobedniku izme|u staciju, pridru`uju Britanca Alana Velsa i Kubanca Silvija im se mnoge zeLeonarda, i to u korist Velsa. Britanski mlje, kao {to su trka~i Stiv Ovet i Sebastijan Kou su se Nema~ka, Japan, borili i na 800 i na 1.500 metara, gde je [AMPIONKA Kanada, njih Ovet pobedio na 800 metara, odnoAustralijska ukupno 58, ali sno u trci koja je bila Kouova specijalpliva~ica Lisa Kari, ne i sve zemlje nost, a Kou na du`oj deonici, trostruka olimpijska zapadne koja je bila Ovetova specijal{ampionka

 Olimpijske igre 1980. bojkotovali su Amerikanci i neki njihovi saveznici, ali ne svi. U SSSR nisu do{li Nema~ka, Japan, Kanada, ali jeste Velika Britanija, uprkos sugestiji Margaret Ta~er da to ne ~ini, kao i Italija

Za novog predsednika MOK izabran je diplomata Huan Antonio Samaran vadeset druge Olimpijske igre odr`ane su 1980. godine u Moskvi, ali se deo takmi~enja odvijao i u drugim gradovima tada{njeg SSSR-a. Tako se jedrenje odr`avalo u Talinu, a fudbalski me~evi, pored Moskve, u Lenjingradu, Kijevu i Minsku. Bile su to prve Olimpijske igre odr`ane u jednoj komunisti~koj zemlji, a ujedno i prve u isto~noj Evropi. Igre su odr`ane od 19. jula do 3. avgusta uz u~e{}e 5.217 sportista, i to 4.093 mu{karca i 1.124 `ene iz 81 zemlje. OI u Moskvi otvorio je predsednik SSSR-a Leonid Bre`njev, takmi~ilo se u 21 sportu i 203 discipline. Maskota ovih Igara bio je medvedi} Mi{a. Pred sam po~etak Igara, 16. jula, u palati Doma sindikata u Moskvi za novog predsednika MOK izabran je diplomata Huan Antonio Samaran, tada{nji ambasador [panije u Moskvi. Njegov prethodnik, lord Majkl Kilanin, odlu~io je nakon osam godina na funkciji da se povu~e, nezadovoljan stanjem u olimpijskom pokretu. Ove Igre obele`io je, izme|u ostalog, bojkot velikog broja zemalja, zbog ~ega je na njima u~estvovao do tada najmanji broj dr`ava od

D

22 Olimpijska revija maj 2012.


JUGOSLAVIJA U MOSKVI SA 164 TAKMI^ARA

XXII OLIMPIJSKE IGRE - MOSKVA 1980.

Tri zlata, tri srebra, ~etiri bronze za plave

Pregled osvojenih medalja

Jugoslavija se u Moskvi predstavila sa rekordna 164 takmi~ara u 17 sportova (atletika, biciklizam, boks, vaterpolo, veslanje, dizanje tegova, jedrenje, kajak i kanu, ko{arka, odbojka, plivanje, rvanje, rukomet, streli~arstvo, strelja{tvo, fudbal i d`udo) i sa devet medalja, odnosno dve zlatne, tri srebrne i ~etiri bronzane, pripalo joj je 14. mesto. Sa zlatom iz Moskve vratili su se ko{arka{i i bokser Slobodan Ka~ar (polute{ka), srebra su

pripala vaterpolistima, vesla~ima u dubl-skulu Miloradu Stanulovu i Zoranu Pan~i}u i rukometa{icama. To je bila prva olimpijska medalja za na{ `enski rukomet i ujedno prvo olimpijsko odli~je u kolektivnim sportovima u `enskoj konkurenciji. Bronzane medalje uspeli su da za Jugoslaviju osvoje ko{arka{ice, d`udista Radomir Kova~evi} (te{ka), rva~ [aban Seidi (slobodnim stilom) i vesla~i Zlatko Celent, Du{ko Mrdulja{ i Josip Rei} u dvojcu sa kormilarom.

SPORTOVI Atletika Biciklizam Boks Dizanje tegova Gimnastika Hokej na travi Rvanje Jedrenje D`udo Kajak i kanu na mirnim vodama Ko{arka Konji~ki sport Ma~evanje Moderni petoboj Fudbal Odbojka Plivanje Rukomet Skokovi u vodu Streli~arstvo Strelja{tvo Vaterpolo Veslanje

39 74

SVETSKIH OLIMPIJSKA REKORDA

OBORENO JE U MOSKVI

PRAJA, KRE[O ]OSI] I MOKA Ko{arka{i osvojili zlato nost. Ovet je od 1977. do finalne trke u Moskvi zabele`io 45 uzastopnih pobeda na ovoj deonici, a da ga je Kou ipak savladao, dok je Ovet osvojio tek bronzu. Ipak, na 800 metara, deonici koja je bila Ovetova specijalnost, Kou uzima zlato. Takmi~enja na atletskoj stazi obele`ili su i Murus Jefter iz Etiopije, pobednik na 5.000 i 10.000 metara, i Valdemar Cerpinski iz Isto~ne Nema~ke, koji je uspeo da se domogne drugog uzastopnog zlata u maratonu. Posebno je bilo zanimljivo to {to je Murus prema zvani~noj biografiji imao ve} 38 godina, a po drugoj, koja je va`ila godinu ranije, imao je 42 godine. Teofilo Stivenson sa Kube postao je prvi bo-

kser koji je u Moskvi ostvario uzastopnu tre}u pobedu na OI u istoj kategoriji. U Moskvi je zabele`en i jedan ozbljniji incident. Naime, dok je Poljak Vladislav Kozakijevi~ skakao, doma}a publika je zvi`dala i galamila trude}i se da omete ovog sjajnog sportistu. Kada je pobedio, okrenuo se publici pokazav{i lakat, a fotografije ovog incidenta odmah su obi{le svet. Kozakijevi~ev gest je vi{e shva}en kao politi~ki otpor SSSR-u nego sportsko radovanje, {to je dovelo do nekih nagove{taja da bi zbog toga mogao ostati bez medalje. Na sre}u, ambasador SSSR-a u Poljskoj je to demantovao, a zvani~ni odgovor poljske vlade bio je da je gest bio „nekontrolisani mi{i}ni gr~ izazvan naporom.“

Dr`ava Zlato 1. SSSR 80 2. DDR 47 3. Bugarska 8 4. Kuba 8 5. Italija 8 6. Ma|arska 7 7. Rumunija 6 8. Francuska 6 9. V. Britanija 5 10. Poljska 3 11. [vedska 3 12. Finska 3 13. ^ehoslov. 2 14. Jugoslavija 2 15. Australija 2 16. Danska 2 17. Brazil 2 18. Etiopija 2 19. [vajcarska 2 20. [panija 1 21. Austrija 1 22. Gr~ka 1 23. Belgija 1 24. Indija 1 25. Zimbabve 1 26. Sev. Koreja 0 27. Mongolija 0 28. Tanzanija 0 29. Meksiko 0 30. Holandija 0 31. Irska 0 32. Uganda 0 33. Venecuela 0 34. Jamajka 0 35. Gvajana 0 36. Liban 0

Srebro 69 37 16 7 3 10 6 5 7 14 3 1 3 3 2 1 0 0 0 3 2 0 0 0 0 3 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

Bronza 46 42 17 5 4 15 13 3 9 15 6 4 9 4 5 2 2 2 0 2 1 2 0 0 0 2 2 0 3 2 1 0 0 3 1 1

Ukupno 195 126 41 20 15 32 25 14 21 32 12 8 14 9 9 5 4 4 2 6 4 3 1 1 1 5 4 2 4 3 2 1 1 3 1 1

U trci {tafeta 4x400 metara dominirale su sovjetske atleti~arke Tatjana Proro~enko, Tatjana Go{~ik, Nina Zjuskova i Irina Nazarova, spre~iv{i {tafetu DR Nema~ke da tre}i put uzastopno trijumfuje na Igrama. Iako je u poslednjoj izmeni Marita Koh, svetska rekorderka i olimpijska {ampionka na 400 m, tr~ala br`e nego ijedna rivalka, imala je preveliki zaostatak i nije uspela da dostigne Nazarovu. Sjajna Nade`da Vladimirovna Tka~enko, iako je imala ve} 32 godine, ostvarila je u petoboju novi svetski rekord. Na ovim Igrama ponovo je zablistala Na|a Komane~i, ali su joj sudije dodelile 8,85 poena za ve`bu na gredi, {to joj je donelo podelu drugog mesta sa mladom Maksi Gnauk iz DRN. Zlatna medalja je pripala sovjetskoj takmi~arki, devetnaestogodi{njoj Jeleni Davidovoj. Ovakvu odluku sudija rumunska delegacija je ocenila kao zaveru protiv Na|e i njihove ekipe. Plivali{tem u Moskvi dominirali su Vladimir Saljnikov iz SSSR-a sa tri zlatna odli~ja, prvi pliva~ u istoriji koji je u disciplini 1.500 metara slobodno plivao br`e od 15 minuta i Britanac Dankan Gudhju sa zlatom na 100 i 200 metara prsnim stilom. Vladimir Parfijanovi~ iz SSSR-a osvojio je tri zlata u kajaku na mirnim vodama, a njegov sunarodnik Valentin Mankin zabele`io je trijumf u klasi „star“ u jedrenju i po{to je ranije ve} osvajao zlatne medalje na Olimpijskim igrama u klasama „fin“ i „tempest“ postao je prvi jedrili~ar u istoriji kojem je to po{lo za rukom. Isto~na Nema~ka je dominirala u veslanju sa 11 pobeda u 14 vesla~kih disciplina, kao i u `enskom plivanju sa osvojenih 26 medalja.  maj 2012. Olimpijska revija 23



olimpijska revija 37