Број 14 • 27. септембар 2014.
Светски првак Давор Штефанек:
Изаћи ћу на „балкон шампиона” и после Рија
Op
РЕВИЈА
У СУСРЕТ РИЈУ
27. СЕПТЕМБАР 2014.
3
ЗОРАНА У СПОРСКОМ КОМИТЕТУ ИССФ
СТРЕЉАШТВО
Зорана Аруновић је у Гранади освојила екипно злато и појединачну „фо тељу”. Репрезентативку Србије у Спортски комитет Међународне фе дерације стрељачких спортова (ИССФ) изабрали су гласањем учесни ци 51. првенства света. У Спортском комитету су и Адхинав Биндром (Индија), Марко де Николо (Италија) и Хенри Јунгхенел (Немачка).
„Селфи”: бронзане Ивана, Андреа и Катарина
Светске шампионке Јасна, Зорана и Бобана
Медаље Немањи, Миленку и Стевану предао је Жак Рог
Тим за Рио 2016. добио прве чланове
ЈАСНА СЕДМИ ЧЛАН „КЛУБА 8” Јасна Шекарић ће у Рију прославити 28 година на олимпијској сце ни. Биће јој то осмо учешће, чиме је повећала свој рекорд у нашем спорту, и сврстала се међу најдуговечније олимпијце света. Рекордер је Канађанин Јан Милар (коњички спорт), једини који је уче ствовао на 10 игара . Девет учешћа имају само аустријски једриличар Хуберт Рудшал и стрелац Афанасијс Кузимнс (СССР и Летонија). Јасна ће се у Рију прикључити „клубу 8” у којем је досад шест чланова – браћа Пјеро и Рајмондо д’Инцео (Италија, коњички спорт), једри личари Дарвард Ноулес (В. Британија и Бахами) и Паул Елвстрем (Данска), стрелац Рајмонд Дебевц (Југославија, Словенија) и каја кашица Јозефа Идем Гверини (Немачка и Италија).
Андреа Арсовић прва испунила олимпијски квоту, а Јасна Шекарић другом изборила осмо учешће на олимпијским играма. – Светско злато и две бронзе освојене у екипној конкуренцији у Гранади У Гранади на 51. првенству света у стреља штву наш тим за Рио 2016. добио је прве чла нове. Олимпијске квоте избориле су Андреа Арсовић освојивши пето место у гађању из ва здушне пушке и Јасна Шекарић седмим местом у дисциплини ваздушни пиштољ. Андреа је постала наш први олимпијац за Игре у Рио де Жанеиру, истина квоте припа дају савезу а не стрелцу, али још се није деси ло да неки стрелац који избори квоту не иде на Игре. У финалу „пуцало” се за шест квота, а Андреа је у борбу ушла после сјајног резул тата у квалификацијама (трећа са 418,6 круго ва) којим је знатно допринела освајању екип не бронзе са 1.244,4 круга (прве медаље после 44 године у овој дисциплини) заједно са Ива ном Максимовић (414,4) Катарином Бисер чић (411,3). У финалу почела је добро, затим начинила не колико грешака и није успела да освоји одлич
је, али има разлог за задовољство – олимпијска квота на првом такмичењу обезбеђује миран рад до поласка у Рио. Три дана касније – нова квота. Освојила ју је ваздушним пиштољем Јасна Шекарић, на ша најтрофејнија олимпијка не само у стреља штву већ уопште са пет медаља (злато, 3 брон зе, сребро) у Рију у 51. години имаће прилику да се изједначи са кајакашицом Јозефом Идем Гверини, једином женом која је осам пута уче ствовала на олимпијским играма. Пре драматичног финала Јасна је предво дила наш тим до титуле првака света. На ње на 382 круга (шести резултат квалификација) Бобана Величковић се надовезала са 381 (14. место), а Зорана Аруновић са 379 (23. место) и укупним збиром од 1.142 њих три су поста ле екипне шампионке света. Сребро је припа ло Кини (1.141), а бронза Мађарској (1.140). Јасна је тако учествовала и у освајању друге
медаље у овој дисциплини, пошто је била и у екипи која је 1991, освојила бронзу. Шест квота делило се у финалу, Јасна је би ла седма, али и то је било довољно јер је Ма ђарица Рената Тобаи Сике већ освојила квоту мк пиштољем! Наши стрелци били су међу актерима превра та у дисциплини мк пушка 60 метака лежећи на 51. светском првенству, које се одржава у Грана ди. Освајачи медаља на прошлом шампионат у Минхену 2010. САД, Ј. Кореја и Русија су сврг нуте са трона. Нови шампион у конкуренцији 36 репрезентација је Кина (1870,8), вицешампион је Белорусија (1.870), а бронзу је изборила Срби ја са 1.868,4 круга после велике борбе за треће место са Француском. Другу бронзану медаљу за Србију у Гранади у елиминацијама изборили су Немања Миросављев (621,2), Миленко Себић (622,5) и Стеван Плетикосић (624,7) и с 1.868,4 круга надмашили Французе и 0,3 круга…
Олимпијска ревија – Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11040 Београд, Србија, web: www.oks.org.rs Штампа „Политика новине и магазине”
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
БИЛАНС МЕДАЉА НА СВЕТСКИМ ПРВЕНСТВИМА
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
Србија* САД Русија* Бразил Аргентина Шпанија Грчка Турска Чиле Филипини Хрватска Немачка Литванија Француска
КОШАРКА
5 5 3 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0
4 3 5 2 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
2 4 2 2 0 0 0 0 2 1 1 1 1 1
* Србија је наследила ме даље Југославије, а Руси ји одличја СССР
НА ПУТУ КА РИЈУ
Ана Ивановић освојила Токио
Милица Мандић на постољу (десно), недостаје Ана Бајић
Бајићевој сребро, Мандићевој бронза
Кошаркаши Србије на победничком постољу у Мадриду
Србија вицешампион света Испраћени са скепсом на Светско првенство у Шпанију кошаркаши Србије, под вођством Александра Ђорђевића, освојили сребро и дочекани у Београду и Србији с одушевљењем После 12 година наши кошар каши поново су освојили медаљу и сачували статус најуспешнијих у историји светских шампионата. У Шпанији, у Гранди и Мадриду, освојили су сребрну медаљу фан тастичним играма у завршници и победама над Грчком, Бразилом и Француском, освојили су је када је мало ко мислио да они то могу, освојили су је после игре у групи по систему „вруће-хладно” и зато је још вреднија и њима и нашој ко шарци и целој Србији, што се виде ло када су изашли на „балкон шам
пиона” Скупштине града Београда испод ког их је чекало 20.000 оду шевљених поклоника кошарке. Ни пор аз у фин ал у од НБА звез да у реп резентац ији САД с 129:92 (35:21, 32:30, 38:26, 24:25) није умањио радост репрезентати ваца ни навијача ни чињеницу да је наш државни тим, који је први пут на једном великом шампиона ту водио Александар Саша, Сале Ђорђевић био најпријатније изне нађење шампионата света, које је први пут одиг рано под називом Светски куп.
Ђорђевић је овако прокомента рисао освајање прве медаље под заставом Србије на светским шам пионатима и једанаесте за за на шу кошарку (рачунајући и трофе је под југословенском заставом): – Поносан сам што сам тренер оваквим момцима. У Шпанији су свим срцем играли за своју земљу и заслужују све похвале. Они су кре ирали ову дивну, сребрну причу, а ја сам само срећан што сам им био тренер. Нико није очекивао овакав успех, нико није очекивао да ћемо догурати до финала. Били смо ква
ОСВОЈИЛИ СУ СРЕБРО Милош Теодосић (19. 3. 1987, 195 цм) ЦСКА (Москва) Марко Симоновић (30. 5. 1986,203 цм) Ортез Стефан Јовић (3. 11. 1990, 196 цм) Раднички Богдан Богдановић (18. 8. 1992, 198 цм) Фенербахче Немања Бјелица (9. 5. 1988, 209 цм) Фенербахче Стефан Марковић (25. 4. 1988, 191 цм) Уникаха Никола Калинић (8. 11. 1991, 202 цм) Црвена звездa Стефан Бирчевић (13. 12. 1989, 210 цм) Естудијантес Ненад Крстић (25. 7. 1983, 212 цм) Анадолу Ефес Мирослав Радуљица (5. 1. 1988, 213 цм) Милвоки Рашко Катић (8. 12. 1980, 208 цм) – Владимир Штимац (25. 8. 1987, 211 цм) Бајерн СЕЛЕКТОР: Александар Ђорђевић ПОМОЋНИЦИ СЕЛЕКТОРА: Јовица Антонић, Мирослав Нико лић, Милан Минић КОНДИЦИОНИ ТРЕНЕР: Срђан Сарић ТИМ-МЕНАЏЕР: Небојша Илић
Навијачи поздрављају сребрне кошаркаше под „балконом шампиона”
литетом и такмичарски спремни да се са свим селекцијама носимо, али су нам Американци очитали лекцију. Ова екипа је изградила идентитет на индивидуалној од брани и желели смо да се измери мо са њима у таквој игри. Зонска одбрана није у мојој кошаркашкој природи и то је разлог што је нисам ни користио у финалу... За нова одмеравања снага са Американцима сигурно ће бити још прилика – можда на Олим пијским играма у Рио де Жанеиру. Наши кошаркаши нису се квалифи ковали за учешће на Играма у Пе кингу 2008. и Лондону, а последње одличје освојили су 1996. у Атлан ти када су поклекли у финалном дуелу са домаћинима Игара Аме риканцима, који су имали по име нима много моћнији „дрим тим” од овог мадридског. У тој југословен ској репрезентацији играо је и Са ша Ђорђевић и, можда ће после 20 година, у Рију успети да припреми тим који ће се и одбраном успети да супротстави Американцима... Претходно кошаркаши морају да изборе визе за Рио, на наредном Европском шампионату пласма ном у финале или квалификаци оним турнирима, али у то после шпанског издања члана прве петор ке Светског првенства Теодосића и другова нико више не сумња.
5
На теквондо турниру Г1 категорије у Москви, Ана Бајић је заузела друго место у категорији до 73 кг, а поред ње на постољу стајала је тре ћепласирана Милица Мандић, олимпијска шампионка из Лондона. Ана је победила на старту Рускињу Толкунову са 8:1, затим Швеђанку Иконен 3:0, у полуфиналу Рускињу Горску са 4:0 док је у финалу такође поражена од домаће представнице Жданове на златан бод. Милица је у четвртфиналу победила Рускињу Должихову са 15:3, али је у полуфиналу поражена на златан бод од друге домаће представни це Жданове. „Договор” наших репрезентативки да се нађу у финалу покварила је јака вироза и висока температура, коју је Милица добила три дана пре такмичења. У Русији је Бајићева освојила шест олимпијских поена, а Мандиће ва 3,6.
Анa Ивановић, тренутно 10. на ВТА листи ове сезоне играма подсећа на 2008. када је освојила Ролан Гарос и била светски рекет број један. Тријумфовала је на турниру у Токију не изгубивши ни један једини сет. Тиме је остварила четврту победу у сезони (Окленд, Монтереј, Бирмин гем, Токио), што јој је лични рекорд и 15. титула у каријери Пут до тријумфа у главном граду Јапана није јој био лак. Играла је са ривалкама из врха светског тениса и бриљирала. Прво је победи ла Белорускињу Викторију Азаренка (6:3, 6:4), затим Чехињу Луци ју Шафаржову (6:3, 6:2), па у полуфиналу Немицу Анђелику Кербер (7:5, 6:3) и, на крају, у финалу Данкињу Ка ролину Возњацки са 6:2, 7:6 (7:2). Прв и сет фин ал а преломила је брејком у петом гем у за 3:2, оштрим нападима на други сервис Возњац ке, а довршила га бли ставом серијом од 14 узастопно добијених поена. Почетак другог сета је припао Данки њи, али Ана је изјед начила на 4:4 и у рав Ана Ивановић ноправној игри ушла у тај брејк и завршила меч у два сета. – Каролина је играла сјајно, била је то веома добра борба. Било је те шких момената, посебно у другом сету, али покушавала сам да идем поен по поен и веом а сам срећна што сам успела да победим. Неверо ватан је осећај освојити ову титулу – изјавила је Ана.
Ђоковић у Њујорку до полуфинала
Новак Ђоковић и Кеи Нишикори
Новак Ђоковић је и даље убедљиво први на АТП листи а то није могао да промени ни пораз од Јапанца од Кеија Нишикорија са 6:4, 1:6, 7:6 (7-4), 6:3 у полуфиналу Отвореног првенства САД. Нишикори је играо одлично против Ђоко вића, као и на целом турниру, иако му је то било прво грен слем полуфинале. Сервирао је изузетно добро, одлично враћао сервисе и по стао први азијски тенисер који је играо у не ком грен слем финалу. Ђоковић је имао неколико прилика да меч потпуно окрене у своју корист, али није их ис
користио. На старту трећег сета пропустио је че тири брејк лопте. Затим је успео да надокнади брејк заостатка и да избори тај брејк, али грешке са основне линије коштале су га трећег сета. У четвртом сет Ђоковић је изгубио сервис већ у првом гему, а у наредном пропустио је да реализује три брејк лопте (0:40). Нишикори је на крају направио још један брејк и дошао до победе после два часа и 52 минута игре. У финалу, међутим, изгубио је од Марина Чилића који је елиминисао и Роџера Феде рера.
Тенисери остали у елити Тениска репрезентација Србије, иако ослабљена неиграњем Новака Ђоковића (о изостанку Јанка Типсаревића и Виктора Троицког да и не говоримо), успела је да у баражу обезбеди опстанак у Светској групи Дејвис купа за идућу годину. У Бангалору Србија је савладала Индију са 3:2. Младе снаге успешно су замениле искусне асове. Одлучујући трећи поен Србији донео је Филип Крајиновић који је у на ставку меча прекинутог због кише савладао Јукија Бамбрија с 6:3, 6:4, 6:4. Првог дана дуела Србија је повела са 2:0. Душан Лајовић савладао је Бамбрија са 3:0 у сетовима, а Крајиновић је у четири сета био бољи од Сомдева Девермана. Другог дана индијски дубл Леандер Паес, Рохан Бопана победио је Ненада Зимоњића и Илију Бозољца са 3:2, а у недељу је Даверман са владао Лајовића са 3:2 и изједначио резултат на 2:2.
Славље тенисера Србије у Бангалору
Број 14
Op
ВЕСТИ
4
ОЛИМПИЈСКА
У СУСРЕТ РИЈУ
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
7
Лаловић на челу светског рвања до 2020. Светска рвачка федерација (ФИЛА) 7. сеп тембра на Конгресу у Ташкенту променила је име у Уједињени свет рвања (United World Wre stling), а за првог председника „нове” органи зације изабран је наш рвачки посленик Ненад Ладовић. Његов мандат ће трајати шест годи на, до 2020, а избор апсолутном већином и без противкандидата је одавање признања што је у протеклих годину дана као в.д. председника ФИЛА дао немерљив допринос опстанку рва ња на програму летњих олимпијских игара.
Ивана Шпановић
Шпановићева друга у Маракешу
Ненад Лаловић
Репрезентујући Европу у скоку удаљ наша рекордерка Ивана Шпановић је освојила дру го место на Континенталном купу у Маракешу и заједно са победницом европском шампион ком Францускињом Елоиз ом Лезије доприне ла тријумфу Старог континента са 15. До по следње, четврте серије изгледало је да ће Ивана освојити прво место. После преступа у првом скоку, вицешампионка Европе повела је с 6,41 м, а у трећем учврстила вођство скоком од 6,56 м. Лезије је прво уписала три преступа, док је
У Борд Уједињеног света рвања изабрани су Михаил Мамиашвичи (Русија), Ахролдан Рузи јев (Узбекистан), Цено Ценов (Бугарска), Педро Гама Фиљао (Бразил), Фауд мескут (Мароко), Хи дејаки Томијама (Јапан) и Карл-Мартин Дитман (Немачка), као Марина Пеликоне (Италија). Уједињено светско рвање добило је нови сајт и нови лого који се први пут видео на Светском шампионату у Ташкенту на ком је Давор Ште фанек освојио златну медаљу.
победница Дијамантске лиге Американка Тија на Бартолета је скоком од 6,45 м држала друго место. Међутим у последњем скоку (Ивана 6,53 м) Лезије је скочила 6,66 м освојила прво место испред Шпановићеве, а Бартолета је с 6,45 м па ла на треће место. Европа је после 40 дисциплина победила са 447,5 бодова, Америка је друга са 390, Афри ци је припало треће место за 339,0 бодова, а на четвртом месту са 257,5 бодова остала је ком бинована екипа Азије и Океаније.
Дивац у борду фиба Поред мушке кошаркашке репрезентације која је освојила сребрну медаљу на Светском првенству у Шпанији Србија наша кошарка освојила је још једну високу позицију у Свет ској кошаркашкој федерацији (ФИБА). Председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац, изабран је на састанку у Мадриду у Централни борд ФИБА као представник игра ча, захваљујући угледу који је у светској кошарци стекао током играчке каријере у дресу Партизана, државне репрезентације и клубова НБА лиге. Дивац је остао члан Техничке комисије ФИ БА, а у њу је именован и трофејни тренер Душан Ивковић, док је Дејан Томашевић, потпредсед ник КСС, постављен у Такмичарску комисију. Лекар репрезентације Србије Драган Радо вановић је члан Медицинске комисије, а одра није у ФИБА као професионалци на високим положајима ангажовани су бивши репрезента тивци Зоран Радовић и Предраг Богосављев.
Владе Дивац (лево) учествовао је у додели медаља на Светском првенству
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
8
ОЛИМПИЈСКА
Op
Op
РЕВИЈА
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
27. СЕПТЕМБАР 2014.
Браћа Мајдов за историју
Повратак кошаркашица светским првенствима
После сребрне медаље освојене на Олим пијским играма младих у Нанкингу џудиста Немања Мајдов постигао је још један велики успех. Немања је тријумфовао на Јуниорском првенству Европе у категорији до 81 кг, а по ред њега на постољу нашао се његов брат Сте фан, који је освојио бронзану медаљу.
Наша женска кошаркашка репрезентација у Истанбулу ће први пут под заставом Србије учествовати на Светском првенству (послед ње учешће пре 12 година као СРЈ). Већ пласман на светску кошаркашку смотру је успех тима који води селектор Марина Маљ ковић, која истиче да је реч о дебију, јер се ни српска женска кошарка ни Србија не могу по редити са југословенском кошарком ни са СРЈ, а поготово не са СФРЈ која је имала неупореди во већи кошаркашку базу и која је на послед њем наступу на светским првенствима 1990. освојила вицешампионску титулу. Србија се налази у Д групи у којој су још Сје дињене Америчке Државе, првопласирана се
Рукометашице Србије
9
лекција на листи ФИБА, осмопласирана Кина и 20-пласирана Ангола, док се Србија налази на 29. месту. – Добро смо се спремили, знамо све против нике, због тога смо ишли на јаке турнире како бисмо упознали ривале са којима ћемо играти на шампионату. Надам се да смо сазрели и да не ћемо поновити грешке са Европског првенства у Француској, иако ће бити много тешко – рекла је пред полазак у Истамбул Марина Маљковић. Репрезентација Србије против Анголе (су бота, 18.15 ч), а из сваке групе првопласирана екипа иде директно у четврфинале, док ће се лекције које заузму друго и треће место играти плеј-оф за пласман у четвртфинале.
Бошковић окупља репрезентативке Немања и Стефан Мајдов (у средини)
Немања је на путу ка злату победио Алија Чеченоглуа из Турске, Грка Саридиса, Укра јинца Макуку и Гугава из Грузије. У финалу је се састао са Маргијаном, другим Грузијцем и освојио титулу првака Европе. Стефана је само повреда стопала већ у дру гом колу спречила да стигне до финала и да се са братом бори за злато, али и овако – Нема ња и Стефан постали су прва браћа која су на истом такмичењу у џудоу, у истој категорији освојили медаље.
Селектор женске рукометне репрезентације Србије, Саша Бошковић, објавио је шири спи сак рукометашица за ЕХФ недељу национал них тимова (6-12. октобар) током које ће наша репрезентација одиграти пријатељску утакми цу са Републиком Српском у Бањалуци 7. ок тобра, а од 9. до 11. октобра учествовати на „Кроација купу” у Умагу заједно са селекци јама Немачке, Пољске и Хрватске. На селекторовом списку је 28 кандидаткиња за састав репрезентације Србије. То су голмани Катарина Томашевић, Јована
Рисовић и Ана Качаревић, лева крила Ивана Поповић, Јелена Нишавић и Сања Радосавље вић, пивоти Драгана Цвијић, Сања Рајовић, Марија Лојпур и Марија Петровић, десна кри ла: Ивана Милошевић, Катарина Крпеж и Маја Луковић и бекови Сања Дамњановић, Биљана Банделиер, Јована Стоиљковић, Јелена Три фуновић, Сандра Филиповић, Марија Обрадо вић, Андреа Лекић, Кристина Лишчевић, Ка тарина Степановић, Тамара Георгијев, Ивана Радојевић, Јелена Поповић, Јелена Живковић, Марина Дмитровић и Анђела Јанушевић.
Николина Молдован
За европске игре засад 24 спортиста
Одбојкаши девети на свету Мушка одбојкашка репрезентација Србије завршила је учешће на Светском првенству у Пољској на деветом месту, пошто је у последњем колу друге фазе изгубили у Лођу од Ирана (тренер Слободан Ковач) с 3:1 (27:25, 21:25, 25:22, 25:18). Наш тим је још пре последњег кола изгубио шансу за пласман у сле дећу фазу. По повратку у Србију селектор Игор Колаковић поднео је оставку изјавивши: „После великих очекивања одбојкашке нације, спортских поклони ка, свих у савезу и мојих у вези Светског првенства, као и оног што смо остварили у резултатском смислу, навело ме је на одлуку која је тешка из емотивних разлога. Тешка је због времена и свега што сам доживео у репрезентацији, али која је једина исправна, јер ја сам тај који мора да преузме одговорност за лош резултат”, изјавио је Колаковић. Одбојкашки савез Србије неће журити с именовањем новог селекто ра по што су прве репрезентативне акције тек наредног лета.
Одбојкашки Србије
Кошаркашка репрезентација Србије
Андреа прославила олимпијску квоту Три победе одбојкашица
Стрелац Андреа Арсовић, власница прве олимпијске квоте за Игре у Рио де Жанеиру 2016. приредила је у „Петици” на Ади свеча ност за све који су јој помогли да оствари тај успех.
Три победе везале су наше одбојкашице на старту Светског првенства у Италији. Из три сусрета у Б групи у Трсту освојиле су осам бодова, а само један бод препустиле су ривалкама… У прва два сусрета Србија је имала јаке, неугодне ривале, а селектор Зоран Терзић им је супротставио поставу која је изненадила многе по вршне пратиоце овог спорта. Подмлађени састав је у првом колу побе дио Турску с 3:1 (25:15, 20:25, 25:19, 25:22) за 99 минута игре, а у дру гом Бугарску с 3:2 (25:19, 23:25, 25:19, 18:25 и 15:12) а тај меч трајао је два часа и 19 минута. Наше одбојкашице решиле су упркос шокантном губитку другог сета у којем су имале и осам поена предности успеле да се врате у меч и тријумфују у тај бреку. Истина препустиле су један бод Бугарској, а Терзић је изјавио да постигнута победа због свега што се дешавало вреди више од победе са 3:0. У трећем колу против Камеруна Терзић је на терен извео сасвим другу поставу и ривал је савладан с 3:0 (25:17, 25:13, 26:24), а наше одбојка шице које су већ обезбедиле пролаз у другу фазу такмичења у групи још очекују мечеви са Канадом и олимпијским шампионом Бразилом.
Јасна Шекарић и Андреа Арсовић
Три везане победе одбојкашица Србије
– Ово је начин да се захвалим породици, пријатељима из репрезентације и Савеза, свим институцијама које су подржавале наш про грам и наравно представницима медија. Ово је била моја најуспешнија сезона, али уједно и једна од најтежих. Припреме за Светско пр венство биле су права ноћна мора, али врати ла сам се с екипном бронзом око врата и с пр вом квотом за моју државу. Надам се да ћемо ми стрелци до краја квалификационог циклуса успети да остваримо рекордан број квота, ве ћи него на прошлим Играма у Лондону – ре кла је Андреа. Њен тренер Драган Доневић је подсетио да је Андреа на Светском првенству у Гранади „најбоље резултате у сезони” и додао: – Све Све успехе у сезони постигли смо јер имамо јаку подршку Министарства омладине и спорта, Олимпијског комитета, Стрељачког савеза и нашег клуба Партизана... Међу гостима била је Јасна Шекарић, која је освојила другу олимпијску квоту, а слављени ци је донела на поклон шампањац.
Извршни одбор Олимпијског комитета Ср бије на 20. седници донео је низ важних одлука, пошто је усвојио извештаје шефа мисије, лекар ског тима и тренера о наступу наших спортиста на Олимпијским играма младих у Нанкингу на којима су освојене две сребрне медаље. На основу анализе резултата потенцијалних кандидата према раније усвојеним интерним критеријумима на Зимском европском олим пијском фестивалу младих (ЕЈОФ), који ће се одржати у Монтафону (25-31. јануар 2015), уче ствоваће двоје спортиста и то дечак у алпском скијању и девојчица у нордијском трчању. На предлог Програмске комисије, Извршни одбор је уврстио рвача Давора Штефанека у прву категорију програма „РИО 2016” (златна медаља на Светском првенству) и женску каја кашку посаду К1-200 м (Николине Молдован, бронзана медаља на Светском првенству). На основу остварених резултата у Развојни про грам квалификовали су се Андрија Миловано вић (стрељаштво), женска кајакашка посада К4-500 м, Марко Вукићевић (скијање) и Нина Мицић (сноуборд). Број квалификованих спортиста Србије за прве Европске игре у Бакуу, који су испунили критеријуме међународних федерација и ин терне критеријуме ОКС, повећао за 12 спорти ста у кајаку (женска посада К2-500 м; мушке по саде К1-200 м, К2-200 м, К1-1.000 м, К2-1.000 м, К4-1.000 м) и Србија тренутно има 24 квали фикованих спортиста за ово такмичење.
Број 14
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
Op
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
ПОЖАРЕВАЦ
Андреин час олимпизма
Златни кајакаш Небојша Грујић са малим Пожаревљанима
вате животну средину да би нам свима била лепша, а и да бисте могли да тренирате напо љу као што ми чинимо.
Уз подршку „Кока-коле” Топ партнер Међународног олимпијског комитета, уједно и најстарији, Компанија „Кока-кола” је и ексклузивни је партнер ОКС у едукативним пројектима Олимпиј ски час, ЕкОлимпијада и Спортски иза зов до краја овог олимпијског циклуса који ће се завршити Играма у Рију 2016. „Кока-кола” широм света подржава еду кативне активности које имају за циљ да подстакну младе на активан начин жи вота и подигну свест о важности очува ња животне средине.
ВРЊАЧКА БАЊА Малишани су озбиљно прилазили сваком такмичењу у Врњачкој Бањи
шта су праве олимпијске вредности, као и да се у животу руководите олимпијским размишља њем. Штитите животну средину у Врњачкој Ба њи и наравно и свуда где одете. Нека овај дан
буде леп, успешан и радостан као што су била ваша лица када сте угледали нашег кошарка шког аса Владе Дивца. После програма током којег су се малиша ни упознали с олимпијским вредностима (ра дост игре, фер плеј, поштовање, изузетност и јединство духа, тела и ума) председник ОКС је у складу с традицијом ове акције засадио пет стабала, које симболизују те олимпијске вредности. – Захваљујем у име Олимпијског комите та Србије нашим домаћинима и свима који су учес твов ал и у реа л из ац иј и овог прој ек та. Вео м а је важ но да чув ам о жив отн у сре дину, јер без ње не би било ни нас. Мислим да је важ но да се бав ите спортом, да буд е те добри ђаци и још бољи спортисти од нас. Уживајте у данашњем дану и надам се да ће вам се допасти програм који смо припреми ли за вас – рекао је учесницима ЕкОлимпи јаде Владе Дивац.
На централном платоу у Старој Пазови на Олимпијском часу малишани су имали најбо љег могућег предавача у овом тренутку – стрел ца Андреу Арсовић, која је недавно на Светском првенству изборила прву олимпијску квоту за Србију за Олимпијске игре у Рију 2016. и поста ла први члан нашег олимпијског тима. – Поздрав свима и хвала вам пуно на пози ву. По први пут сам у Старој Пазови и радује ме што ћемо да се дружимо и причамо о олим пизму и Олимпијским играма – рекла је на по четку Андреа, а доцније је малишанима описа ла како је стрељаштво утицало на њен живот и предложила им да крену њеним стопама и да се баве спортом… Учеснике Олимпијског часа поздравила је и Биљана Чавић, начелница друштвених делат ности Општине Стара Пазова: – Млади и талентовани људи су капитал сва ке земље и сваког народа. Вредности које се не гују у оквиру духа олимпизма јесу вредности које нажалост све више недостају нашем дру штву. Зато ми као локална самоуправа подржа вамо промоцију правих вредности са жељом да
их млади усвоје у свом животу и да схвате ко лико је важно и лепо бавити се спортом. Учесници Олимпијског часа су затим учи ли су о историји Олимпијских игара, олимпиј ским симболима и спортовима, као и о олим
пијским вредностима, а „посматрачи” су били представници Олимпијског комитета Бразила, директор Бразилских школских игара Едгар Хубнер и менаџер за омладински спорт Ан дре Матос.
Марко: „Важно је да увек дајете максимум” На платоу испред Народног му зеја у Врању одржан је Олимпиј ски час, а на отварању заменик градоначелника Драгољуб Стева новић, пожелео је добродошлицу гостима, а посебно Марку Нова ковићу, светском прваку у кајаку двоседу на 200 м (партнер Небој ша Грујић,) који је радо прихватио позив ОКС да дође и дружи се са најмлађим Врањанцима. Марко је малишанима говорио како је спорт утицао на његов жи вот и предложио им да крену ње говим стопама: – Први пут сам у Врању захва љујући Олимпијском ком ит ет у Срб иј е и компанији „Кока-ко ла” који су организо вали ово дивно дру жење. Ја подржавам ове ман иф ес тац иј е јер мислим да ће де ОЛИМПИЈСКИ ЧАС
ЕКОЛИМПИЈАДА
СТАРА ПАЗОВА
Андреа Арсовић и малишани Старе Пазове
Пет стабала за пет олимпијских вредности Владе Дивац, председник Олимпијског ко митета Србије, учествовао је на ЕкОлимпи јади у Врњачкој Бањи, одржаној у спортској двор ан и кој а но си његово име. У двор ан и „Влад е Див ац” у Врњ ач кој Бањ и њем у и малишанима при друж ил и су се и представници до маћина наредних Олимпијских Олимпијског комитета Брази ла Едгар Хубнер, директор Бразилских школ ских игара и Андре Матос, менаџер за омла дински спорт. Домаћин скупа председник Општине Бобан Ђуровић пожелео је добродошлицу учесници ма и гостима: – У име Општине Врњачка Бања и своје лич но име желим вам успешан дан и да научите
ОЛИМПИЈСКИ ЧАС
Небојша Грујић апелује за живот у складу с природом У централној градској улици у Пожаревцу на ЕкОлимпијади чији је слоган „Да растемо у складу са природом” малишани су се дружи ли са кајакашем Небојшом Грујићем светским шампионом у двоседу на 200 м (партнером Марко Новаковић) Члан градског већа Пожаревца за омлади ну и спорт, господин Владимир Петровић по желео је свим учесницима да се добро забаве: – Желим да запамтите да није битно ко ће да победи већ да се сви такмичите у олимпијском духу. Природу нисмо наследили од наших пре дака, већ смо је позајмили од вас, наших пото мака и надам се да ћете ви ту идеју пренети у будућности својим наследницима”. Члан златног двоседа Небојша Грујић, ко ји је зај едн о са Мио д рагом Степ ан ов ић ем, замеником градоначелника Пожаревца по садио пет стабала који симболизују пет олим пијских вредности, имао је савет за учесни ке ЕкОлимпијаде, чија је тема била заштита зеленила: – Свима вама препоручујем да се бавите спортом, најпре због здравља а затим и због остваривања врхунских резултата. Треба да чу
11
ВРАЊЕ
Мишићи Марка Новаковића (десно) задивили су мале Врањанце
ца када проведу време са спорти стима и виде како се ми понаша мо и како живимо пожелети да пођу нашим стопама и изаберу исправан животни пут. Децо, иа ко спорт захтева много одрица ња, ништа не може да се пореди са оним феноменалним осећајем када видите да сте постигли не што значајно за своју земљу. По трудите са да будете успешни и да увек дате свој максимум у свему што радите – рекао је Марко Но ваковић. Судећи по томе како су га слу шали и гледали његове мишиће – многи ће прихватити његов пред лог. Учес ниц и Олимп ијс ког час а учили су о историји олимпијских игара, олимпијским симболима и спортовима, као и знаменитим спортистима – олимпијским херо јима данашњице.
Број 14
10
ОЛИМПИЈСКА ЕКОЛИМПИЈАДА
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
Op
РЕВИЈА
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
27. СЕПТЕМБАР 2014.
ДАВОР ШТЕФАНЕК
ПРВИ РВАЧ НА „БАЛКОНУ ШАМПИОНА”
Изаћи ћу на „балкон шампиона” и после Рија
Заједно са кошаркашима и стрелцима, Давор Штефанек се по јавио на чувеном балкону Скупштине града. Доживео је овације 20.000 љубитеља спорта. – То треба доживети. Поносан сам што сам први рвач који се на шао на „балкону шампиона”. Волео бих да представници поједи начних спортова доживе то исто. Не заборавља се, посебан до гађај у мом животу. Надам се да ћемо се после Рија поново сре сти на истом месту.
Какав је осећај имати светско злато око врата ? ДАВОР: Још нисам свестан шта сам урадио. Осећам се као да сам дошао са неког обичног турнира. Али, сви око мене ми говоре да сам првак света и као да то пола ко почињем да схватам. Дан пре финалне борбе сам напунио 29 го дина. Златна медаља ми је најлеп ши поклон за рођендан, али и не што много више. Круна напорног, дугогодишњег рада. Јед ан светс ки прв ак трен ер Сретен Дам јан ов ић је свој е времено, када је почео да ра
МЕДАЉЕ Златно одличје на Светском првенству у Ташкенту је најсјајни ја медаља у каријери Давора Штефанека. На европским првен ствима освојио је сребро у Шведској 2004. а бронзане медаље у Финској 2008. и Београду 2012. Има и злато и сребро са Меди теранских игара. Као јуниор био је првак света на шампионату у Литванији 2005.
ЛИЧНА КАРТА Рођ ен је 12. септ емб ра 1985. у Суботици. Такми чио се за Спартак, затим зрењанински Пролетер, а сада је и члан немачког Аделхаузена. Тренирали су га Дам ир Штеф ан ек, Рефик Мемишевић, Сти пан Дора, Бојан Мијатов, Милорад Докманац, Сре тен Дамјановић а у репре зентацији сада му је тре нер Стојан Добрев. Прво зван ичн о међ ун ар одн о такмичење је био јуниор ско првенство у Суботици када је освојио шесто ме сто. Воли мали фудбал, му зику, филм „Кад порастем бићу кенгур”...
ди са тобом, видео да спаваш у трик оу. Тад а је рек ао дру гом светском шампиону Рефи
до 60 кг. Прави противник за крај такмичења... ДАВОР: У овој категорији има заиста врхунских бораца и одлу чују нијансе. Не заборављам из ванредног Мађара Леринца, који је на крају завршио на трећем ме сту. Нурузи је велико име, али ка да сам видео да је ушао у финале рекао сам себи „сад или никад”. Ра дио сам како смо замислили. Био сам миран, хладне главе, у том тренутку бољи и заслужено сам победио 7:3. Тај тренутак – крај борбе – је тешко описив. Али по нављам, тек сада полако схватам какав сам успех постигао. Више пута си истакао сјајну ат мосферу у репрезентацији. Ко лико је то допринело освајању златне медаље? ДАВОР: Никада нисмо били сло жнији. Сигуран сам да и моји друго ви из репрезентације имају квалитет за медаље на највећим такмичењи ма. Максимовић, Фрис и Немеш су често спаринговали самном. Ми слим да половина медаље припада Немешу са којим сам проводио нај више времена на струњачи. Био је ту и Бало, али због тежине није баш адекватан за спаринговање. Свима дугујем велику захвалност.
После 33 године сјајни рвач из Суботице донео Србији златну медаљу са Светског првенства. – У Ташкенту рушио и светске и олимпијске шампионе Тал ент ом је то одавн о нај а вљивао. Медаље на првенствима Европе су га приближиле плејади светских рвачких асова са ових прос тора. Коначно, у Ташкенту му се, како каже, остварио један од два сна. Давор Штефанек, 29годишњи рвач, 13. септембра је постао првак света у категорији до 66 кг. Тако се и дефинитивно придружио друштву највећих. Бо ривој Вуков је био светски шам пион 1963, Стеван Хорват 1963. и 1966, Сретен Дамјановић 1971. и Рефик Мемишевић 1981. Прошле су од Мемишевићевог успеха 33 године. Дуг период за спорт који је Југославији и Срби ји донео много радости са свих такм ич ењ а. Дав ор Штеф ан ек и Таш кент 2014. ушли су у књи гу највећих успеха нашег рвања. Светски трон за сва времена.
13
Ово што се догодило у Ташкенту сањам 23 године. Био сам близу одличја 2009. али сам тада, у мечу за бронзу, био поражен у послед њем секунду. Сада се све то сада вратило и осећај је фантастичан.
Финале: олимпијски шампион Нурузи и нови светски првак Штефанек
У каријери си све медаље осва јали у категорији до 60 кг. Нај већи успех си, сада, остварио у тежој, до 66 кг. То је , испоста вило се, прави избор. ДАВОР: Да, то је моја природ на категорија. Не кубурим са ки лограмима. Настављам у њој да се такмичим са жељом да и на наред ним такмичењима будем успешан као у Ташкенту.
Шта је то што је највише до прин ел о оствар ењу овак вог резултата ? ДАВ ОР: Пре свег а нап ор ан рад. Заиста сам се марљиво при премао. Мој тренер Сретен Дамја новић је за мене најбољи светски стручњак. Ту је био и Бугарин Сто јан Добрев. Све време су били уз мене. Мислим да сам сазрео, у нај бољим сам годинама. Веровао сам у себе, имао огроман мотив, само поуздање није недостајало. Знао сам да са сваким борцем на свету могу да се носим. Почетак такмичења и две ла ке победе?
ЧЛАН ПРВЕ КАТЕГОРИЈЕ
ку Мемишевићу да ћеш једног дана сигурно бити најбољи на планети...
ДАВОР: Од шесте године тре нирам, породично смо сви веза ни за рвање. То је спортски вирус.
Сјајан резултат је Давора Штефанека пребацио у прву категори ју спортиста у програму „Рио 2016”. На тај начин придружио се спортистима који конкуришу за највиши пласман на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.
ДАВОР: Прво сам радио са Ху гом Пасосем из Порторика и побе дио са 8:0. Ни наредни ривал ни је био велики проблем. Савладао сам Кинеза Су Ерса са 7:0. Онда су почела да стижу вели ка имена... ДАВОР: Трећи ривал је био Ли тванац Едгарас Венкаитис. Изван редан такмичар, на крају је освојио бронзу. Победио сам са 4:3. За ме не је полуфинални дуел био најте жи на првенству. Противник је био заис та врхунски борац из Азербеј џана Хасан Алијев, бивши светски првак. На турниру у његовој зе мљи, 40 дана раније, победио ме је са 2:1 Тада сам рекао Срети: Боље овде него у Ташкенту. Припреми ли смо сјајну тактику, све сам одра дио како треба и победио са 5:3. Рив ал у фин ал у био је Омид Нурузи из Ирана је олимпиј ски првак из Лондона и светски шампион из 2011. у категорији
Рвање последњих година поново постиже добре резултате. Пред седник Рвачког савеза Србије Трајковић је поред твојих успе ха истакао и раније успехе Мак симовића, Петковића, Фриса... ДАВОР: Имамо одличну орга низацију. Поред тренера Дамја новића и Добрева желео бих да се захвалим и председнику Трајкови ћу и његовим сарадницима у саве зу, генералном секретару Јелићу и свим члановима стручног штаба који су одрадили велики део посла да имамо адекватне услове за рад. Какви су ти даљи планови? ДАВОР: Један сан сам испунио. Остао је други, медаља на Олим пијским играма у Рио де Жанеиру. Остало ми је још мање од две го дине напорног рада. Читав пери од биће посвећен том такмичењу. Наравно, желим успехе и на нај већим првенствима наредне годи не, али је у глави сада само Рио де Жанеиро. Ако буде било као до са да, ако имам све услове и тим који верује у мене, медаља у Рију неће бити недостижна. Спреман сам да радим и дам све од себе. Биће то треће олимпијско иску шење Давора Штефанека. У Атини је 2004. био 18, четири године ка сније у Пекингу 15. Давор верује у оно – трећа срећа.
Број 14
12
ОЛИМПИЈСКА
ИНТЕРВЈУ
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
СПОНЗОРСКИ ПУЛ
РЕВИЈА
Дружење са Јованом Рисовић
27. СЕПТЕМБАР 2014.
15
„ВОЈВОЂАНСКА БАНКА”
Основци „Светог Саве” најуспешнији на Олимпијском дружењу у Крагујевцу На Олимп ијс ком друж ењу у Крагујевцу у организацији Олим пијског комитета Србије и „Војво ђанске банке”, одржаном на пла тоу исп ред Скупш тин е град а, учес твов ал и су учен иц и од че твртог до шестог разред а десет краг ујевачких основних школа и такмичили се у прескакању ја ме, ношењу девојке, окретању око штапа, извлачењу мараме и над влачењу конопца, а подршку им је пружала Јована Рисовић, голман женске рукометне репрезентаци је, вицешампиона света. Сви ученици учествовали су и у едукативном квизу из познавања чињеница о Олимпијским игра ма. Најбољи тим из Краг ујевца из Основне школе „Свети Сава”, уз победнике из Ниша, Лесков ца, Панчева и Београда надмета ће се за награду од 1.000 евра (у
Поздрав на почетку Олимпијског дружења: Јована Рисовић и Владан Бошковић
динарској противвредности) ко је је обезбедила „Војвођанска бан ка” за опремање победничке шко ле спортским реквизитима. Јован Павловић Бојаџић, по моћн ик град он ач елн ик а град а Крагујевца пожелео је добродо шлицу свим учесницима, а Јова на Рисовић је рекла: – Задовољство ми је што се пр
во Олимпијско дружење дешава баш у Крагујевцу, у граду у којем играм. Надам се да ћемо имати још талентоване деце која ће се бавити рукометом. Влад ан Бош ков ић, дир ектор филијале „Војвођанске банке” у Крагујевцу, додао је: – Пројекат Олимпијско друже ње је намењен основцима који ће
активним учешћем у спортским и едукативним радионицама имати прилику да кроз игру и дружење развијају такмичарски дух и упо знају праве олимпијске вредно сти. Наша жеља је да као званична банка Олимпијског комитета Ср бије још више активирамо младе да се баве спортом и негују здраве животне навике.
Зорана Аруновић из Гранаде у Лесковац Подршка светске шампионке донела срећу ученицима ОШ „Лаза Костић” Из Гранаде са Светског првенства у стре сазнали много чињеница о Олимпијским љаштву на којем је освојила екипно злато играма кроз едукативни квиз. Зорана Аруновић је стигла у Лесковац на Начелница градске управе Сузана Станко Олимпијско дружење, које организују Олим вић-Илић била је домаћин малишанима и го пијски комитет Србије и „Војвођанска бан стима, а у име „Војвођанске банке” учесници ка” и поручила учесницима да уживају, добро се забаве и так миче у духу фер плеја: –У последње време ми се де сило много лепих ствари, а ово дружење са вама је једна од њих. Када сам била ваших година, на жалост, нисам имала прилике да учествујем на оваквим ма нифестацијама, а можда би ме управо то подстакло да раније почнем да тренирам. Драго ми је што сам данас овде да се упо знамо и учимо заједно. На платоу испред културног центра ђаци од четвртог до ше стог разреда лесковачких шко ла такмичили су се у традици Зорана Аруновић са будућим спортисткињама оналним спортским играма и
ма се обратио Марко Маринковић, директор филијале Војвођанске банке у Лесковцу: – Основц и наш ег град а ће дан ас кроз Олимпијско дружење учествовати у мно гим спортским и едукативним радионица ма. Њихова радост и такмичар ски дух показује нам колико је важно да негујемо спортске вредности и здрав начин живо та. Као званична банка Олим пијског комитета Србије, же лим о да дец у шир ом Срб иј е подс такн ем о да се још виш е баве спортом. Дод атн и мот ив доб ил и су победници, ученици Основне школе „Јосиф Костић” који ће са најбољим школама из Кра гујевца, Панчева, Ниша и Бе ограда у финалном рангирању конк ур ис ат и за наг рад у у за награду у вредности од 1.000 евра за набавку спортских ре квизита.
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
ПРИЧА О МЕДАЉИ
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
17
СИДНЕЈ 2000
Бронзани почетак великог тима После дебакла у Атланти, Југославија у Сиднеју освајањем бронзе најавила доминацију на светској сцени Олимпијске игре у Атлан ти 1996. представљале су велико разочарење за ју гословенски ватерполо. Резултат несугласица у орган из ац иј и, изм ен а трен ер а у пос ледњ ем тренутку и слабих припре ма, било је осмо место, најсла бији пласман у две деценије. И после европског сребра у Се виљи 1997. светске бронзе у Пер ту 1998. предолимпијска година донела је разочарања – тек седми у Европи и пети на ФИНА купу. Са мо девет месеци пред Олимпијске игре у Сиднеју Никола Стаменић је поднео оставку, а Ненад Маној ловић сео на селекторску клупу. Први Манојловићев потез је био враћање у репрезентацију Шошта ра, Јеленића, Шапића, Зимоњића. Касније је своје место у екипи из борио и Југослав Васовић. Моћна екипа, одлично припремљена, де монстрирала је снагу у Хановеру, на квалификационом турниру за Олимпијске игре. Освојено је пр во место и тек тада, пола године пред старт Игара, могло је да се размишља о Сиднеју.
– Имали смо велики мотив да се докажемо. Напорно смо рад ил и, играл и до ста утакмица да би се уи грали мада смо се већ из клубова добро познава ли – прича Дејан Савић. Група у Сиднеју није би ла лака. Жреб је међутим био такав да је тим могао да подиже форму из сусрета у сусрет. – У првом колу смо одлично од играли са Холандијом. Примили смо само један гол, одбрана је би ла наш заштитни знак. Друго коло нам је донело Американце који су тада имали јак састав. Од самог по четка смо контролисали и игру и резултат. У трећем дуелу смо оче кивали већи отпор Грка али смо их убедљиво савладали са 10:3. Наредна два дуела су одређива ли пласман у групи. – Чекали су нас Хрвати и Мађа ри финалисти претходног Европ ског првенства у Фиренци. Оба тим а су нас поб ед ил и у Атлан ти. Хрватска је иста југословен ска школа. Јаке одбране и на кра ју је било 4:4. Дуел са Мађарима смо голом Шапића у последњем
До бронзе после тријумфа над олимпијским и светским шампионом Шпанијом
ОНИ СУ ОСВОЈИЛИ БРОНЗУ У саставу су били: Алек санд ар Шош тар, Пет ар Трбојевић, Никола Куља ча, Југослав Васовић, Де јан Савић, Предраг Зимо њић, Виктор јеленић, Вељ ко ускоковић, Александар Ћирић, Александар Ша пић, Владимир вујасино вић, Данило Икодиновић , Ненад Вуканић. Селектор: Ненад Манојловић. Са 18 голова Шапић је био најбољи стрелац турнира.
ПУТ ДО МЕДАЉЕ Група Југославија – Холандија 9:1 (3:0, 3:1, 2:0, 1:0) Југославија – САД 8:5 ( 3:1, 2:2, 2:1, 1:1) Југославија – Грчка 10:3 (4:2, 2.1, 3:0, 1:0) Југославија – Хрватска 4:4 (2:1, 0:0,1:2, 1:1) Југославија – Мађарска 10:9 (3:3, 2:3, 3:2, 2:1) Четвртфинале Југославија – Аустралија 7:3 (2:1, 2:0, 2:1, 1:1) Полуфинале Југославија – Мађарска 7:8 (2:3, 3:2, 2:2, 0:1) Меч за бронзу Југославија – Шпанија 8:3 (2:1, 2:1, 2:1,2:0)
Дејан Савић пре 14 година
секунду решили у своју корист с 10:9 и тако као први завршили такмичење у групи. Поред нас из групе су се пласи рали још Хрвати, Мађари и Аме риканци. У другој групи су Руси ја, Италија, Шпанија и Аустралија стигли до четвртфинала. За улазак у полуфинале Југославија је игра ла са Аустралијом. – Знали смо да су снажни, од личн о прип рем љен и. Меч смо опет преломили опет одбраном.
После две четвртине је било 4:1 за нас и нису могли више да нас угрозе – присећа се Савић. У осталим сусретима Шпанци су изненадили Хрвате (9:8), Руси су јед ва поб ед ил и Амер ик анц е (11:10) док су Мађари славили против Италијана (8:5). У полу финалу поново Мађарска... – Финале пре финала. Гол за гол. Сећам се да нису имали решење за Трбојевића који је пет пута савла дао Коса. У последњу четвртину смо ушли изједначени. Тада је селектор Мађара Кемењ на гол ставио Сечија који је бранио и немогуће. Мађари су овај део добили с 1:0 и отишли у финале на мегдан Русији. Они су међутим злато освојили победив ши нас. Руси нису били равноправ ни, било је 13:6 за Мађарску. Питање је какав би био расплет да „плави” нису победили Мађаре у групи, јер би онда с њима могли да се сретну тек у финалу... За уте ху и бронзу Србија је играла са ак туелним олимпијским и светским шампионом Шпанијом. – Брзо смо се подигли од полу финалног пораза. Када се зна кроз шта је пролазила организација и це ла земља свака медаља је била злат на. Све смо решили у последњих 90 секунди друге четвртине. Вујасино вић и Ускоковић су реализовали играча више и са 4:2 смо заврши ли овај део. Шпанци нису могли да се поврате. Головима Ускоковића и Икодиновића смо побегли на 6:2 и практично завршили посао. На крају великих 8:3 за прву медаљу ватерполиста после злата у Сеулу 1988. Тако смо почели серију осва јања медаља која и данас траје... Очекиваног славља у Београ ду није било. Ватерполисти су се вратили 4. октобра, а дан касније су одржане демонстрације које су довеле до промене власти.
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
19
Одлазак бриљантног човека У недељу 14. августа напустио нас је после краће и тешке боле сти Предраг Манојловић, једин ствена личност југословенског и српског спорта. Успешан у сваком послу којим се бавио оставио је дубок траг иза себе. Био је ватерполиста, репрезен тативац, освајач бројних медаља. Затим успешан спортски радник у ЈСД Партизан и Олимпијском ко митету Србије и Црне Горе односно Србије где је обављао дужност гене ралног секретара и саветника. Родио се, као дете војног лица, у Сплиту 20. септембра 1951. Ра зумљиво, определио се за водене спортове, тренирао је ватерполо у ПОШК-у. Ватерполо каријеру је наставио у Партизану (1969-1982), једну сезону је провео у Црвеној звезди јер је конкуренција у Пар тизану била велика, а завршио је 1983. одигравши једну сезону у Бе чеју. Са „црно-белима” освојио де вет титула првака Југославије, се дам титула победника купа и два пута тријумфовао у Купу европ ских шампион а. За репрезентацију је играо 275 пута (154 гола) и дуго био рекор дер по броју утакмица, а тада није било толико такмичења као данас. Највећи успех било му је осваја
IN MEMORIAM
Предраг Манојловић (1951-2014) посветио је свој живот ватерполу, Партизану и олимпизму
Предраг Манојловић
ским играма у Сплиту 1979. злат ну медаљу, а у Алжиру 1974. као и на Универзијади у Мексику 1979. бронзане. У селекцији коју је пред водио Влахо Орлић наметнуо се као бек и био је биран за најбољег играча јаке југословенске лиге. На тој позицији је и у клубу и репрезентацији наследио леген дарн ог Ђорђ а Пер иш ић а. Њих двојицу је судбина повезала и у Олимпијском комитету СРЈ . Ма нојловић је на месту генералног секретара 2000. заменио управо Перишића, али је захтевао да ор
Србије као помоћник директора задужен за економска питања. Пос ао ген ер алн ог сек ретар а Олимпијског комитета је успешно обављао од 2000. до 2009. дајући знатан допринос успостављању система рада и стварању бољих услова за рад и напредак врхун ских спортиста. Од 2009. је био саветник у ОКС, а генерални секретар Европске невладине спортске организаци је (ЕНГСО) од 2005. до 2013. када је изабран за потпредседника Каријера за понос. То су на ко
ТЕЛЕГРАМИ САУЧЕШЋА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА На адресу ОК Србије, ВС Србије , ЈСД Партизан и ВК Партизан сти гли су телеграми саучешћа из целог света. Између осталих жаље ње због одласка Предрага Манојловића са животне сцене су изра зили представници МOK, ЕOK, националних олимпијских комите та, као и ватерполо организација и клубова из земље и света.
ње сребрне медаље на Олимпиј ским играма у Москви 1980. На светс ким прв енс твим а освој ио је бронз ан е мед аљ е у Бео г рад у 1973. и Берлину 1978, као и на Светском купу 1979. у Ријеци и на Европском првенству у Бечу 1974. Европско сребро освојио је 1977. у Јенчепингу, на Медитеран
ганизација и даље користи његово велико искуство. Пре доласка у Олимпијски ко митет Манојло је као генерални секретар (1985-1997) дао огроман допринос јачању ЈСД Партизан. Од 1993. до 1994. био је и потпредсед ник Скупштине града Београда, а од 1997. до 2001. радио је у ПТТ
меморативној седници у свечаној сали Скупштине града Београда, опраштајући се од Манојловића, истакли Милорад Кривокапић, председник Ватерполо савеза Ср бије, Александар Шоштар и уме ЈСД и Ватерполо клуба Партизан и Владе Дивац председник Олим пијског комитета Србије.
Капитен за сва времена Изненада, 13. септембра у 76. го дини преминуо је Милан Галић, ле гендарни фудбалер Партизана и ка питен репрезентације Југославије, која је освојила олимпијско злато 1960. године на Играма у Риму. Рођен је 8. априла 1938. у Ста ром Ђурђеву код Темерина, али као дете остао је без родитеља и одр ас тао у деч иј им дом ов им а. Фудбал је почео да игра 1952. у Пролетеру, са 16 година постао је првотимац, са 18 капитен омла динске репрезентације, а капи тенску траку носио је у свим југо словенским селекцијама. За А реп рез ентац иј у (19591965) одиграо је 51 утакмицу, а са 37 голова је други на листи њених стрелаца. Први је дао већ на првој
IN MEMORIAM
Милан Галић (1938-2014) постао је још за живота легенда ФК Партизан и нашег фудбала
Милан Галић
утакмици и то у 27. секунду (про тив Бугарске у Београду 31. маја 1959). Био је капитен на првом Ку пу европских нација (данас Европ ско првенство) у Француској 1960. када је Југославија била друга (дао је гол у полуфиналу против Фран цуске у којем је Југославија после великих преокрета победила с 5:4 и у финалу против СССР, када је из губила на продужетке с 2:1). Исте године, на Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу, а на свих пет утакмица био је стрелац (укупно седам го лова). И у финалу против Данске (3:1) дао је гол, а затим био ис кључен, али примио је златну ме даљу пошто је прескочио ограду... Предводио је нашу репрезентаци
ју и дао три гола 1962. на Свет ском првенству у Чилеу када су „плави” заузели четврто место. За Партизан играо је од 1959. до 1966. и освојио четири првен ства (1961, 1962, 1963. и 1965) и, као војник, играо у финалу Купа шампиона 1966. Играчку карије ру је наставио у Стандарду из Ли јежа (1966-1970) с којим је осво јио Куп Белгије (1967) и два пута био првак државе (1969. и 1970), а завршио у Ремсу из Француске (1970-1973). Био је тренер само једну сезону (Пролетер, 1975-1976), а као ди пломирани правник од 1979. до пензионисања 2005. радио је као правни саветник у нашем фудбал ском савезу.
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
Op
Op
РЕВИЈА
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
27. СЕПТЕМБАР 2014.
НАЈУСПЕШНИЈЕ ЗЕМЉЕ
ОДБОЈКА
Југославија, олимпијски шампион у Сиднеју 2000.
Плава чета тријумфовала у Сиднеју Поред Југославије још седам земаља освајало шампионску титулу у мушкој одбојци. – СССР и даље најуспешнији на олимпијској сцени На прва два олимпијска турни ра учествовало је по 10 екипа, а од Минхена 1972. по 12, с тим што је у Москви 1980. и Лос Анђелесу због бојкота, поново играло по 10 екипа у мушкој и женској конкуренцији. СССР је, иако је олимпијски жи вот окончао у Сеулу 1988. и даље најуспешнији с укупно седам злат них медаља. У мушкој конкуренцији осам зе маља освајало је златне медаље. По три титуле олимпијског шам пиона имају СССР (1964, 1968, 1980) и САД (1984, 1988, 2008), Бразил има две (1992, 2004), а по једн у Јап ан (1972), Пољс ка (1972), Холандија (1996), Југосла вија (2000) и Русија (2012). Код одбојкашиц а пет зем аљ а поделило је 13 титула. Рекордер је СССР са четири тријумфа (1968, 1972, 1980, 1988), Куба има три (1992, 1996, 2000), а по два Јапан (1964, 1976), Кина (1984, 2004) и Бразил (2008, 2012). Наши одбојкаши учествовали су на шест олимпијских игара. Деби
товали су у Москви 1980. иако су се пласманом међу првих 10 на свет ском првенству 1962. квалифико вали за учешће на првом олимпиј ском одбојкашком турниру који је одржан у Токију 1964. Међутим Југославија је одустала од учешће (Пољска такође). На олимпијску сцену наши одбојкаши вратили су се 1996. у Атланти и од тада ни су пропустили ни једне игре. Од бојкашице Србије два пута су би ле учеснице олимпијског турнира (Пекинг 2008. и Лондон 2012), та ко да је на олимпијској сцени на ступило 66 спортиста (50 мушка раца, 16 жена) који су остварили 96 учешћа, а рекордери са по че тири наступа Андрија Герић и Ни кола Грбић који су учествовали у Атланти 1996, Синдеју 2000, Ати ни 2004. и Пекингу 2008. Најв ећ и успех оствар ен је у Сиднеју 2000. када су Владимир Батез, Слоб од ан Ков ач, Слоб о дан Бошкан, Ђула Мештер, Васа Мијић, Никола Грбић, Владимир Грбић, Андрија Герић, Горан Ву
јев ић, Иван Миљк ов ић, Вељк о Петковић, Игор Вушуровић под вођством Зорана Гајића освојили шампионску титулу фантастич ном игром у друг ом дел у тур нире. Иако су у групи били тек трећи после пораза од Русије и највећег фаворита Турнира Ита лије у четвртфиналу су елимини сали браниоца шампионске титу ле Холандију (3:2), у полуфиналу декласирали Италију (3:0), а у фи налу Русију (3:0). Занимљиво је да су и 1996. у Атланти све медаље припале еки пама које су играле у истој групи а тамо су Ђорђе Ђурић, Жарко Пе тровић, Владимир Батез, Жељко Танасковић, Дејан Брђовић, Ђула Мештер, Слободан Ковач, Никола Грбић, Владимир Грбић, Рајко Јо кановић, Андрија Герић и Горан Вујевић, такође под вођством Зо рана Гајића, освојили бронзу и то је можда подвиг једнако раван оном из Сиднеја, јер је наша одбој ка прошла тежак период четворо годишњих санкција.
У групи Југославија је изгубила и од Италије и од Холандије, оба пута с 3:0, у четвртфиналу је ели минисала је Бразил (3:2), заста ла у полуфиналу против Италије (1:3), а у борби за бронзу савлада ла Русију (3:1). У финалу Холан ђани су распршили сан Италијана о злату, а ни до данас „азури” ни су успели да освоје ни једно олим пијско злато. Одбрана титуле у Атини 2004. изјаловила се због „заразе” која је погодила неколико одбојкаша а потпуно избацила из строја Ивана Миљковића. СЦГ је заустављена у четвртфиналу од Русије (3:1), а де би под заставом Србије у Пекингу 2008. такође је завршен у четврт финалу (САД, 3:2). На прошлим играма у Лондону наши одбојка ши су елиминисани још у групи (једна победа и четири пораза). Одбојкашице Србије су на деби ју у Пекингу стигле до четвртфи нале и изгубиле од Кубе (3:0), а у Лондону остале су на последњем месту у групи с пет пораза...
НАЈУСПЕШНИЈИ СПОРТИСТИ
зл.
ср.
бр.
укуп.
зл.
ср.
бр.
укуп.
1. СССР
7
4
1
12
1-4. Регла Торес (Куба)
3
0
0
3
2. Бразил
4
3
2
9
Марленис Коста (Куба)
3
0
0
3
3. Јапан
3
3
3
9
Миреја Луис (Куба)
3
0
0
3
4. САД
3
3
2
8
Регла Бел (Куба)
3
0
0
3
5. Русија
1
3
2
6
5. Ина Рискал (СССР)
2
2
0
4
6. Куба
3
0
2
5
6-7. Нина Смољејева (СССР)
2
1
0
3
7. Кина
2
1
2
5
Људмила Булдакова (СССР)
2
1
0
3
8. Пољска
1
0
2
3
8-11. Јуриј Појарков (СССР)
2
0
1
3
9. Холандија
1
1
0
2
Стив Тимонс (САД)
2
0
1
3
10. Југославија
1
0
1
Ана Фернандез (Куба)
2
0
1
3
Јумилка Руиз (Куба)
2
0
1
3
Појарков и Торесова асови за сва времена ЛИЧНА КАРТА Игре: 13 (од 1964) Дисциплине: 2 (мушкарци и жене). Учесници: 2.287 (1.261 мушкарац, 1.026 жена) из 45 земаља. Најмлађи учесник: Ве ра Леме (Бразил) 15 го дина, 298 дана (1980). Најстарији учесник: Иван Тасев (Бугар ска) 41 година, 143 дана (2008). Најуспешнији спортисти: Регла Бел, Марленис Ко ста, Миреја Луис и Регла Торес (све Ку ба) по 3 златне медаље. Медаље освојило: 20 земаља. Најуспешнија зе мља: СССР 12 (7, 4, 1).
21
Регла Торес најбоља одбојкашица 20. века
Међу десеторо најуспешни јих на Олимпијским играма су само двојица одбојкаша с истоветним учинком, мада припадају различитим ге нерацијама и долазе из две земље. Прва одбојкашка легенда је кап итен реп рез ентац иј е СССР Јуриј Појарков (1,86 м) с којом је од 1960. до 1972. освој ио по две шамп ио н ске тит ул е на олимп ијс ким играма (1964, 1968), свет ским (1960, 1962) и европ с к и м п р в е н ствим а (1967, 1971) и једн у на Светском ку пу (1965). Тре ћу олимп ијс ку мед аљу, бронз а ну, освој ио је у Минх ен у 1972. године, а има свет ску бронзу (1966), европс ку (1963) и једну са Светског ку па (1969). Целу кари јеру, током које је био познат под надимком „катапулт”, што говори о снази његовог смеча, провео је у Буревеснику из Харкова. „Катапулт” је постао на Светском првен ству у Бразилу када је у јед ном сету против Мађарске смеч ом дон ео 12 пое н а, а не заборавимо тада се сет играо на 15 поена… Његов смеч је практич но извршио револуцију у одбојци натеравши рива ле да лопте примају и ни
Јуриј Појарков је мењао правила одбојке
ско, при тлу, а у то доба лопте су се прихватале изнад главе. То је натерало и Међународну одбојка шку федерацију да промени пра вила и дозволила одбојкашима да ниске лопте прихватају с обе руке, а не као до тада само с једном. Исти број и квалитет одличја (два злата и бронзу) има још са мо Американац Тим Симонс (1,95 м). Био је члан репрезентације САД која је је тријумфовала у Лос Анђелесу 1984. истина уз бојкот СССР и Пољске, али и Сеулу 1988. када је олимпијски турнир био у том саставу и када је проглашен за најбољег играча олимпијског тур нира. Успешну каријеру завршио је бронзом у Барселони 1992. Код одбојкашица лидерке по броју освојених трофеја су четири кубанске одбојкашице Регла Торес, Марленис Коста, Миреја Луис и Ре гла Бел које су три пута узастопно освајале шампионску титулу (1992, 1996, 2000), а одбојкашки стручња ци определили су се за средњег бло кера Реглу Торес (1,93 м), која је је проглашена за најбољу одбојкаши цу 20. века (избор ФИБВ) једну од 10 најуспешнијих кубанских спор тиста свих времена (једина жена). Торесова је смечовала са 3,31 м, а блокирала на 3,15 м... Пор ед три олимп ијс ка злата имала је и два са светских првен става и три са светског купа, два са светског гран прија. У Сиднеју 2000. била је најбољи смечер, а на светским шампионатима 1994. и 1998. и МВП и најбољи блокер... Ипак, највише олимпијских од личја има совјетска одбојкашица Ина Рискал (1,72 м) – на четири узастопних игара освојила је две златне медаље (1968. и 1972) и две сребрне (1964. и 1976). На димак јој је био „Каспијска олуја” и прва је од руских одбојкашица примљена у Кућу славе ФИВБ.
Број 14
20
ОЛИМПИЈСКА
ОЛИМПИЈСКИ СПОРТОВИ
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
22
Op
РЕВИЈА
27. СЕПТЕМБАР 2014.
Пут дуг 556.384 километра У штафетном ношењу бакље по свим континентима за летње игре (1936-2012) учествовало 115.411 особа Од 1936. године и Игара у Бер лину олимпијски пламен пали се по посебној церемонији у Олим пији и олимпијском бакљом шта фетним трчањем носи до града до маћина Игара. Прва олимпијска бакља, која је ношена од Олимпије до Берлина 1936. израђена је као копија античке бакље по цртежу са једне керамичке посуде, била је тешка 460 грама и висока 27 цм, а пламен је обезбеђивало магнези јумско пуњење. Током минулих 68 година из
ОЛИМПИЈСКИ СИМБОЛИ
Број 14
ОЛИМПИЈСКА
БАКЉА
Јошинори Сакаи, Токио 1964.
мље домаћина. Ако је бакља за Лондон 2012. била прва без ин тернационалне руте, ако се изу зме 2.900 км трчања кроз постој бину Игара Грчку. Укупан пут бакље за летње игре је 556.384 км или готово 14 оби лазака земље око екватора, а то ком њега носило је 115.411 ба кљоноша. Најкраћи пут бакље био је за Игре у Мелбурну 1976. само 775 км укључујући и 514 км у Грчкој, а најдужи за Игре 2008. у Пекин
Антонио Ребољо, Барселона 1992.
Паво Нурми, Хелсинки 1952.
глед бакљи, начин ношења (по готово када су Игре одржаване ван Европе), превозна средства и технологија одржавања пламена мењали су се у зависности од ма ште и средстава домаћина Игара, а због неприлика (протести, напа ди) које је доживела бакља и њени носиоци на путу за Пекинг 2008. пре свега ван Кине, приморала је МОК да забрани промоцију олим пизма овим путем ван Грчке и зе
гу – 137.000 км (1.528 км у Грчкој, 97.000 у Кини, а остатак на свим континентима). Олимпијска бакља је три пута прошла и кроз Србију и Југосла вију, прва 1936 за Игре у Берли ну, друга 1972. за Игре у Минхе ну и трећа 1984. за Зимске игре у Сарајеву. Стални партнер МОК и дома ћина игара у штафетном ношењу бакље је Компанија „Кока-кола”, а први пут 1960. за Игре у Риму но шење бакље добило је велики зна чај у медијима – први пут прати ле су га тв камере и новинарске екипе.
Ли Нинг, Пекинг 2008.
Први пут бакља је ношена ави оном за Зимске игре у Ослу 1952, а први пут ношена је брзином ве ћом од брз ин е звук а авио н ом „конкорд” за Зимске игре у Ал бервилу 1992, а Канађани су пут бак ље за Монт реа л 1976. скра тили сателитским преношењем „пламена” из Атине у Отаву. Први пут бакља је ношена под водом за Зимске игре у Греноблу 1968, а за Игре у Лилехамеру први пут су је у ваздуху падобранци дода вали један другом. Први пут бакља
кламни трик који су преузели сви организатори... Најнеобичнија паљења ватре на Олимпијском стадиону деси ла су се 1992. у Барселони када је параолимпијац Антонио Ребо љо ватреном стрелом и у Пекингу 2008. када је бивши гимнастички ас Ли Нинг „летео” уз помоћ сај ли „Птичијим гнездом. Обично част да упале олимпиј ски пламен на Свечаном стадиону добијали су истакнути шампиони, попут Нурмија (1952), Рона Клар
Подводна бакља, Сиднеј 2000.
је ношена на коњима за део Игара 1956. у у свемир, истина без пламе на, за игре у Атланти 1996… Бакљу су носиле многе познате личности из спорта и јавног живо та, а од 1952. и Игара у Хелсинки ју име последњег носиоца који па ли ватру на олимпијском стадиону чува се као тајна до тог – најсвеча нијег тренутка свечаног отварања. Те 1952. име последњег бакљоно ше је скривано јер су домаћини та ко хтели да рехабилитују легендар ног тркача Пава Нурмија, који је 1932. искључен са Игара у Лос Ан ђелесу због наводног професиона лизма, а после је то био сјајан ре
ка 1956, Сергеја Белова 1980, или Мухамеда Алија 1996, али било је и младих неафирмисаних спортиста попут Фрица Шилгена (1936), или прве жене која је упалила олимпиј ски пламен Норме Базилио (1968) или Јошинорија Сакаија, који је одабран да упали олимпијски пла мен у Токију 1964. јер је био прва беба рођена на подручју Хироши ме после експлозије атомске бомбе. Сакаи је доцније освојио две меда ље у штафетама на Азијским игра ма, радни век је провео као спорт ски новинар телевизије „Фуџи”, а преминуо 68. години живота 10. септембра ове године.