Olimpijska revija br14

Page 1

Број 14 • 27. септембар 2014.

Светски првак Давор Штефанек:

Изаћи ћу на „балкон шампиона” и после Рија


Op

РЕВИЈА

У СУ­СРЕТ РИ­ЈУ

27. СЕПТЕМБАР 2014.

3

ЗО­РА­НА У СПОР­СКОМ КО­МИ­ТЕ­ТУ ИССФ

СТРЕ­ЉА­ШТВО

Зо­ра­на Ару­но­вић је у Гра­на­ди осво­ји­ла екип­но зла­то и по­је­ди­нач­ну „фо­ те­љу”. Ре­пре­зен­та­тив­ку Ср­би­је у Спорт­ски ко­ми­тет Ме­ђу­на­род­не фе­ де­ра­ци­је стре­љач­ких спор­то­ва (ИССФ) иза­бра­ли су гла­са­њем уче­сни­ ци 51. пр­вен­ства све­та. У Спорт­ском ко­ми­те­ту су и Ад­хи­нав Бин­дром (Ин­ди­ја), Мар­ко де Ни­ко­ло (Ита­ли­ја) и Хен­ри Јунг­хе­нел (Не­мач­ка).

„Сел­фи”: брон­за­не Ива­на, Ан­дреа и Ка­та­ри­на

Свет­ске шам­пи­он­ке Ја­сна, Зо­ра­на и Бо­ба­на

Ме­да­ље Не­ма­њи, Ми­лен­ку и Сте­ва­ну пре­дао је Жак Рог

Тим за Рио 2016. до­био пр­ве ­ чла­но­ве

ЈА­СНА СЕД­МИ ЧЛАН „КЛУ­БА 8” Ја­сна Ше­ка­рић ће у Ри­ју про­сла­ви­ти 28 го­ди­на на олим­пиј­ској сце­ ни. Би­ће јој то осмо уче­шће, чи­ме је по­ве­ћа­ла свој ре­корд у на­шем спор­ту, и свр­ста­ла се ме­ђу нај­ду­го­веч­ни­је олим­пиј­це све­та. Ре­кор­дер је Ка­на­ђа­нин Јан Ми­лар (ко­њич­ки спорт), је­ди­ни ко­ји је уче­ ство­вао на 10 ига­ра . Де­вет уче­шћа има­ју са­мо ау­стриј­ски је­дри­ли­чар Ху­берт Руд­шал и стре­лац Афа­на­сијс Ку­зимнс (СССР и Ле­то­ни­ја). Ја­сна ће се у Ри­ју при­кљу­чи­ти „клу­бу 8” у ко­јем је до­сад шест чла­но­ва – бра­ћа Пје­ро и Рај­мон­до д’Ин­цео (Ита­ли­ја, ко­њич­ки спорт), је­дри­ ли­ча­ри Дар­вард Но­у­лес (В. Бри­та­ни­ја и Ба­ха­ми) и Па­ул Елвстрем (Дан­ска), стре­лац Рај­монд Де­бевц (Ју­го­сла­ви­ја, Сло­ве­ни­ја) и ка­ја­ ка­ши­ца Јо­зе­фа Идем Гве­ри­ни (Не­мач­ка и Ита­ли­ја).

Ан­дреа Ар­со­вић пр­ва ис­пу­ни­ла олим­пиј­ски кво­ту, а Ја­сна Ше­ка­рић дру­гом ­ из­бо­ри­ла осмо уче­шће на олим­пиј­ским игра­ма. – Свет­ско зла­то и две брон­зе ­ осво­је­не у екип­ној кон­ку­рен­ци­ји у Гра­на­ди У Гра­на­ди на 51. пр­вен­ству све­та у стре­ља­ штву наш тим за Рио 2016. до­био је пр­ве чла­ но­ве. Олим­пиј­ске кво­те из­бо­ри­ле су Ан­дреа Ар­со­вић осво­јив­ши пе­то ме­сто у га­ђа­њу из ва­ зду­шне пу­шке и Ја­сна Ше­ка­рић сед­мим ме­стом у ди­сци­пли­ни ва­зду­шни пи­штољ. Ан­дреа је по­ста­ла наш пр­ви олим­пи­јац за Игре у Рио де Жа­не­и­ру, исти­на кво­те при­па­ да­ју са­ве­зу а не стрел­цу, али још се ни­је де­си­ ло да не­ки стре­лац ко­ји из­бо­ри кво­ту не иде на Игре. У фи­на­лу „пу­ца­ло” се за шест кво­та, а Ан­дреа је у бор­бу ушла по­сле сјај­ног ре­зул­ та­та у ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма (тре­ћа са 418,6 кру­го­ ва) ко­јим је знат­но до­при­не­ла осва­ја­њу екип­ не брон­зе са 1.244,4 кру­га (пр­ве ме­да­ље по­сле 44 го­ди­не у овој ди­сци­пли­ни) за­јед­но са Ива­ ном Мак­си­мо­вић (414,4) Ка­та­ри­ном Би­сер­ чић (411,3). У фи­на­лу по­че­ла је до­бро, за­тим на­чи­ни­ла не­ ко­ли­ко гре­ша­ка и ни­је ус­пе­ла да осво­ји од­лич­

је, али има раз­лог за за­до­вољ­ство – олим­пиј­ска кво­та на пр­вом так­ми­че­њу обез­бе­ђу­је ми­ран рад до по­ла­ска у Рио. Три да­на ка­сни­је – но­ва кво­та. Осво­ји­ла ју је ва­зду­шним пи­што­љем Ја­сна Ше­ка­рић, на­ ша нај­тро­феј­ни­ја олим­пиј­ка не са­мо у стре­ља­ штву већ уоп­ште са пет ме­да­ља (зла­то, 3 брон­ зе, сре­бро) у Ри­ју у 51. го­ди­ни има­ће при­ли­ку да се из­јед­на­чи са ка­ја­ка­ши­цом Јо­зе­фом Идем Гве­ри­ни, је­ди­ном же­ном ко­ја је осам пу­та уче­ ство­ва­ла на олим­пиј­ским игра­ма. Пре дра­ма­тич­ног фи­на­ла Ја­сна је пред­во­ ди­ла наш тим до ти­ту­ле пр­ва­ка све­та. На ње­ на 382 кру­га (ше­сти ре­зул­тат ква­ли­фи­ка­ци­ја) Бо­ба­на Ве­лич­ко­вић се на­до­ве­за­ла са 381 (14. ме­сто), а Зо­ра­на Ару­но­вић са 379 (23. ме­сто) и укуп­ним зби­ром од 1.142 њих три су по­ста­ ле екип­не шам­пи­он­ке све­та. Сре­бро је при­па­ ло Ки­ни (1.141), а брон­за Ма­ђар­ској (1.140). Ја­сна је та­ко уче­ство­ва­ла и у осва­ја­њу дру­ге

ме­да­ље у овој ди­сци­пли­ни, по­што је би­ла и у еки­пи ко­ја је 1991, осво­ји­ла брон­зу. Шест кво­та де­ли­ло се у фи­на­лу, Ја­сна је би­ ла сед­ма, али и то је би­ло до­вољ­но јер је Ма­ ђа­ри­ца Ре­на­та То­баи Си­ке већ осво­ји­ла кво­ту мк пи­што­љем! На­ши стрел­ци би­ли су ме­ђу ак­те­ри­ма пре­вра­ та у ди­сци­пли­ни мк пу­шка 60 ме­та­ка ле­же­ћи на 51. свет­ском пр­вен­ству, ко­је се одр­жа­ва у Гра­на­ ди. Осва­ја­чи ме­да­ља на про­шлом шам­пи­о­нат у Мин­хе­ну 2010. САД, Ј. Ко­ре­ја и Ру­си­ја су сврг­ ну­те са тро­на. Но­ви шам­пи­он у кон­ку­рен­ци­ји 36 ре­пре­зен­та­ци­ја је Ки­на (1870,8), ви­це­шам­пи­он је Бе­ло­ру­си­ја (1.870), а брон­зу је из­бо­ри­ла Ср­би­ ја са 1.868,4 кру­га по­сле ве­ли­ке бор­бе за тре­ће ме­сто са Фран­цу­ском. Дру­гу брон­за­ну ме­да­љу за Ср­би­ју у Гра­на­ди у ели­ми­на­ци­ја­ма из­бо­ри­ли су Не­ма­ња Ми­ро­са­вљев (621,2), Ми­лен­ко Се­бић (622,5) и Сте­ван Пле­ти­ко­сић (624,7) и с 1.868,4 кру­га над­ма­ши­ли Фран­цу­зе и 0,3 кру­га…

Олимпијска ревија – Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11040 Београд, Србија, web: www.oks.org.rs Штампа „Политика новине и магазине”

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

БИ­ЛАНС МЕ­ДА­ЉА НА СВЕТ­СКИМ ПР­ВЕН­СТВИ­МА

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

Ср­би­ја* САД Ру­си­ја* Бра­зил Ар­ген­ти­на Шпа­ни­ја Грч­ка Тур­ска Чи­ле Фи­ли­пи­ни Хр­ват­ска Не­мач­ка Ли­тва­ни­ја Фран­цу­ска

КО­ШАР­КА

5 5 3 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

4 3 5 2 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

2 4 2 2 0 0 0 0 2 1 1 1 1 1

* Ср­би­ја је на­сле­ди­ла ме­ да­ље Ју­го­сла­ви­је, а Ру­си­ ји од­лич­ја СССР

НА ПУТУ ­ КА РИЈУ

Ана Ива­но­вић осво­ји­ла То­кио

Ми­ли­ца Ман­дић на по­сто­љу (де­сно), не­до­ста­је Ана Ба­јић

Ба­ји­ће­вој сре­бро, Ман­ди­ће­вој брон­за

Ко­шар­ка­ши Ср­би­је на по­бед­нич­ком по­сто­љу у Ма­дри­ду

Ср­би­ја ви­це­шам­пи­он све­та Ис­пра­ће­ни са скеп­сом на Свет­ско пр­вен­ство у Шпа­ни­ју ко­шар­ка­ши ­ Ср­би­је, под вођ­ством Алек­сан­дра Ђор­ђе­ви­ћа, осво­ји­ли сре­бро ­ и до­че­ка­ни у Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји с оду­ше­вље­њем По­сле 12 го­ди­на на­ши ко­шар­ ка­ши по­но­во су осво­ји­ли ме­да­љу и са­чу­ва­ли ста­тус нај­у­спе­шни­јих у исто­ри­ји свет­ских шам­пи­о­на­та. У Шпа­ни­ји, у Гран­ди и Ма­дри­ду, осво­ји­ли су сре­бр­ну ме­да­љу фан­ та­стич­ним игра­ма у за­вр­шни­ци и по­бе­да­ма над Грч­ком, Бра­зи­лом и Фран­цу­ском, осво­ји­ли су је ка­да је ма­ло ко ми­слио да они то мо­гу, осво­ји­ли су је по­сле игре у гру­пи по си­сте­му „вру­ће-хлад­но” и за­то је још вред­ни­ја и њи­ма и на­шој ко­ шар­ци и це­лој Ср­би­ји, што се ви­де­ ло ка­да су иза­шли на „бал­кон шам­

пи­о­на” Скуп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да ис­под ког их је че­ка­ло 20.000 оду­ ше­вље­них по­кло­ни­ка ко­шар­ке. Ни по­р аз у фи­н а­л у од НБА зве­з да у ре­п ре­зен­та­ц и­ји САД с 129:92 (35:21, 32:30, 38:26, 24:25) ни­је ума­њио ра­дост ре­пре­зен­та­ти­ ва­ца ни на­ви­ја­ча ни чи­ње­ни­цу да је наш др­жав­ни тим, ко­ји је пр­ви пут на јед­ном ве­ли­ком шам­пи­о­на­ ту во­дио Алек­сан­дар Са­ша, Са­ле Ђор­ђе­вић био нај­при­јат­ни­је из­не­ на­ђе­ње шам­пи­о­на­та све­та, ко­је је пр­ви пут од­иг­ ра­но под на­зи­вом Свет­ски куп.

Ђор­ђе­вић је ова­ко про­ко­мен­та­ ри­сао осва­ја­ње пр­ве ме­да­ље под за­ста­вом Ср­би­је на свет­ским шам­ пи­о­на­ти­ма и је­да­на­е­сте за за на­ шу ко­шар­ку (ра­чу­на­ју­ћи и тро­фе­ је под ју­го­сло­вен­ском за­ста­вом): – По­но­сан сам што сам тре­нер ова­квим мом­ци­ма. У Шпа­ни­ји су свим ср­цем игра­ли за сво­ју зе­мљу и за­слу­жу­ју све по­хва­ле. Они су кре­ и­ра­ли ову див­ну, сре­бр­ну при­чу, а ја сам са­мо сре­ћан што сам им био тре­нер. Ни­ко ни­је оче­ки­вао ова­кав успех, ни­ко ни­је оче­ки­вао да ће­мо до­гу­ра­ти до фи­на­ла. Би­ли смо ква­

ОСВО­ЈИ­ЛИ СУ СРЕ­БРО Ми­лош Те­о­до­сић (19. 3. 1987, 195 цм) ЦСКА (Мо­сква) Мар­ко Си­мо­но­вић (30. 5. 1986,203 цм) Ор­тез Сте­фан Јо­вић (3. 11. 1990, 196 цм) Рад­нич­ки Бог­дан Бог­да­но­вић (18. 8. 1992, 198 цм) Фе­нер­бах­че Не­ма­ња Бје­ли­ца (9. 5. 1988, 209 цм) Фе­нер­бах­че Сте­фан Мар­ко­вић (25. 4. 1988, 191 цм) Уни­ка­ха Ни­ко­ла Ка­ли­нић (8. 11. 1991, 202 цм) Цр­ве­на зв­ездa Сте­фан Бир­че­вић (13. 12. 1989, 210 цм) Есту­ди­јан­тес Не­над Кр­стић (25. 7. 1983, 212 цм) Ана­до­лу Ефес Ми­ро­слав Ра­ду­љи­ца (5. 1. 1988, 213 цм) Мил­во­ки Ра­шко Ка­тић (8. 12. 1980, 208 цм) – Вла­ди­мир Шти­мац (25. 8. 1987, 211 цм) Ба­јерн СЕ­ЛЕК­ТОР: Алек­сан­дар Ђор­ђе­вић ПО­МОЋ­НИ­ЦИ СЕ­ЛЕК­ТО­РА: Јо­ви­ца Ан­то­нић, Ми­ро­слав Ни­ко­ лић, Ми­лан Ми­нић КОН­ДИ­ЦИ­О­НИ ТРЕ­НЕР: Ср­ђан Са­рић ТИМ-МЕ­НА­ЏЕР: Не­бој­ша Илић

На­ви­ја­чи по­здра­вља­ју сре­бр­не ко­шар­ка­ше под „бал­ко­ном шам­пи­о­на”

ли­те­том и так­ми­чар­ски спрем­ни да се са свим се­лек­ци­ја­ма но­си­мо, али су нам Аме­ри­кан­ци очи­та­ли лек­ци­ју. Ова еки­па је из­гра­ди­ла иден­ти­тет на ин­ди­ви­ду­ал­ној од­ бра­ни и же­ле­ли смо да се из­ме­ри­ мо са њи­ма у та­квој игри. Зон­ска од­бра­на ни­је у мо­јој ко­шар­ка­шкој при­ро­ди и то је раз­лог што је ни­сам ни ко­ри­стио у фи­на­лу... За но­ва од­ме­ра­ва­ња сна­га са Аме­ри­кан­ци­ма си­гур­но ће би­ти још при­ли­ка – мо­жда на Олим­ пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­не­и­ру. На­ши ко­шар­ка­ши ни­су се ква­ли­фи­ ко­ва­ли за уче­шће на Игра­ма у Пе­ кин­гу 2008. и Лон­до­ну, а по­след­ње од­лич­је осво­ји­ли су 1996. у Атлан­ ти ка­да су по­кле­кли у фи­нал­ном ду­е­лу са до­ма­ћи­ни­ма Ига­ра Аме­ ри­кан­ци­ма, ко­ји су има­ли по име­ ни­ма мно­го моћ­ни­ји „дрим тим” од овог ма­дрид­ског. У тој ју­го­сло­вен­ ској ре­пре­зен­та­ци­ји играо је и Са­ ша Ђор­ђе­вић и, мо­жда ће по­сле 20 го­ди­на, у Ри­ју ус­пе­ти да при­пре­ми тим ко­ји ће се и од­бра­ном ус­пе­ти да су­прот­ста­ви Аме­ри­кан­ци­ма... Прет­ход­но ко­шар­ка­ши мо­ра­ју да из­бо­ре ви­зе за Рио, на на­ред­ном Европ­ском шам­пи­о­на­ту пла­сма­ ном у фи­на­ле или ква­ли­фи­ка­ци­ о­ним тур­ни­ри­ма, али у то по­сле шпан­ског из­да­ња чла­на пр­ве пе­тор­ ке Свет­ског пр­вен­ства Те­о­до­си­ћа и дру­го­ва ни­ко ви­ше не сум­ња.

5

На те­квон­до тур­ни­ру Г1 ка­те­го­ри­је у Мо­скви, Ана Ба­јић је за­у­зе­ла дру­го ме­сто у ка­те­го­ри­ји до 73 кг, а по­ред ње на по­сто­љу ста­ја­ла је тре­ ће­пла­си­ра­на Ми­ли­ца Ман­дић, олим­пиј­ска шам­пи­он­ка из Лон­до­на. Ана је по­бе­ди­ла на стар­ту Ру­ски­њу Тол­ку­но­ву са 8:1, за­тим Шве­ђан­ку Ико­нен 3:0, у по­лу­фи­на­лу Ру­ски­њу Гор­ску са 4:0 док је у фи­на­лу та­ко­ђе по­ра­же­на од до­ма­ће пред­став­ни­це Жда­но­ве на зла­тан бод. Ми­ли­ца је у че­тврт­фи­на­лу по­бе­ди­ла Ру­ски­њу Дол­жи­хо­ву са 15:3, али је у по­лу­фи­на­лу по­ра­же­на на зла­тан бод од дру­ге до­ма­ће пред­став­ни­ це Жда­но­ве. „До­го­вор” на­ших ре­пре­зен­та­тив­ки да се на­ђу у фи­на­лу по­ква­ри­ла је ја­ка ви­ро­за и ви­со­ка тем­пе­ра­ту­ра, ко­ју је Ми­ли­ца до­би­ла три да­на пре так­ми­че­ња. У Ру­си­ји је Ба­ји­ће­ва осво­ји­ла шест олим­пиј­ских по­е­на, а Ман­ди­ће­ ва 3,6.

Анa Ива­но­вић, тре­нут­но 10. на ВТА ли­сти ове се­зо­не игра­ма под­се­ћа на 2008. ка­да је осво­ји­ла Ро­лан Га­рос и би­ла свет­ски ре­кет број је­дан. Три­јум­фо­ва­ла је на тур­ни­ру у То­ки­ју не из­гу­бив­ши ни је­дан је­ди­ни сет. Ти­ме је оства­ри­ла че­твр­ту по­бе­ду у се­зо­ни (Окленд, Мон­те­реј, Бир­мин­ гем, То­кио), што јој је лич­ни ре­корд и 15. ти­ту­ла у ка­ри­је­ри Пут до три­јум­фа у глав­ном гра­ду Ја­па­на ни­је јој био лак. Игра­ла је са ри­вал­ка­ма из вр­ха свет­ског те­ни­са и бри­љи­ра­ла. Пр­во је по­бе­ди­ ла Бе­ло­ру­ски­њу Вик­то­ри­ју Аза­рен­ка (6:3, 6:4), за­тим Че­хи­њу Лу­ци­ ју Ша­фар­жо­ву (6:3, 6:2), па у по­лу­фи­на­лу Не­ми­цу Ан­ђе­ли­ку Кер­бер (7:5, 6:3) и, на кра­ју, у фи­на­лу Дан­ки­њу Ка­ ро­ли­ну Во­зњац­ки са 6:2, 7:6 (7:2). Пр­в и сет фи­н а­л а пре­ло­ми­ла је бреј­ком у пе­том ге­м у за 3:2, оштрим на­па­ди­ма на дру­ги сер­вис Во­зњац­ ке, а до­вр­ши­ла га бли­ ста­вом се­ри­јом од 14 уза­стоп­но до­би­је­них по­е­на. По­че­так дру­гог се­та је при­пао Дан­ки­ њи, али Ана је из­јед­ на­чи­ла на 4:4 и у рав­ Ана Ива­но­вић но­прав­ној игри ушла у тај брејк и за­вр­ши­ла меч у два се­та. – Ка­ро­ли­на је игра­ла сјај­но, би­ла је то ве­о­ма до­бра бор­ба. Би­ло је те­ шких мо­ме­на­та, по­себ­но у дру­гом се­ту, али по­ку­ша­ва­ла сам да идем по­ен по по­ен и ве­ом ­ а сам срећ­на што сам ус­пе­ла да по­бе­дим. Не­ве­ро­ ва­тан је осе­ћај осво­ји­ти ову ти­ту­лу – из­ја­ви­ла је Ана.

Ђо­ко­вић у Њу­јор­ку до по­лу­фи­на­ла

Но­вак Ђо­ко­вић и Кеи Ни­ши­ко­ри

Но­вак Ђо­ко­вић је и да­ље убе­дљи­во пр­ви на АТП ли­сти а то ни­је мо­гао да про­ме­ни ни по­раз од Ја­пан­ца од Ке­и­ја Ни­ши­ко­ри­ја са 6:4, 1:6, 7:6 (7-4), 6:3 у по­лу­фи­на­лу Отво­ре­ног пр­вен­ства САД. Ни­ши­ко­ри је играо од­лич­но про­тив Ђо­ко­ ви­ћа, као и на це­лом тур­ни­ру, иа­ко му је то би­ло пр­во грен слем по­лу­фи­на­ле. Сер­ви­рао је из­у­зет­но до­бро, од­лич­но вра­ћао сер­ви­се и по­ стао пр­ви азиј­ски те­ни­сер ко­ји је играо у не­ ком грен слем фи­на­лу. Ђо­ко­вић је имао не­ко­ли­ко при­ли­ка да меч пот­пу­но окре­не у сво­ју ко­рист, али ни­је их ис­

ко­ри­стио. На стар­ту тре­ћег се­та про­пу­стио је че­ ти­ри брејк лоп­те. За­тим је ус­пео да на­док­на­ди брејк за­о­стат­ка и да из­бо­ри тај брејк, али гре­шке са основ­не ли­ни­је ко­шта­ле су га тре­ћег се­та. У че­твр­том сет Ђо­ко­вић је из­гу­био сер­вис већ у пр­вом ге­му, а у на­ред­ном про­пу­стио је да ре­а­ли­зу­је три брејк лоп­те (0:40). Ни­ши­ко­ри је на кра­ју на­пра­вио још је­дан брејк и до­шао до по­бе­де по­сле два ча­са и 52 ми­ну­та игре. У фи­на­лу, ме­ђу­тим, из­гу­био је од Ма­ри­на Чи­ли­ћа ко­ји је ели­ми­ни­сао и Ро­џе­ра Фе­де­ ре­ра.

Те­ни­се­ри оста­ли у елити Те­ни­ска ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је, иа­ко осла­бље­на не­и­гра­њем Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа (о из­о­стан­ку Јан­ка Тип­са­ре­ви­ћа и Вик­то­ра Тро­иц­ког да и не го­во­ри­мо), ус­пе­ла је да у ба­ра­жу обез­бе­ди оп­ста­нак у Свет­ској гру­пи Деј­вис ку­па за иду­ћу го­ди­ну. У Бан­га­ло­ру Ср­би­ја је са­вла­да­ла Ин­ди­ју са 3:2. Мла­де сна­ге успе­шно су за­ме­ни­ле ис­ку­сне асо­ве. Од­лу­чу­ју­ћи тре­ћи по­ен Ср­би­ји до­нео је Фи­лип Кра­ји­но­вић ко­ји је у на­ став­ку ме­ча пре­ки­ну­тог због ки­ше са­вла­дао Ју­ки­ја Бам­бри­ја с 6:3, 6:4, 6:4. Пр­вог да­на ду­е­ла Ср­би­ја је по­ве­ла са 2:0. Ду­шан Ла­јо­вић са­вла­дао је Бам­бри­ја са 3:0 у се­то­ви­ма, а Кра­ји­но­вић је у че­ти­ри се­та био бо­љи од Сом­де­ва Де­вер­ма­на. Дру­гог да­на ин­диј­ски дубл Ле­ан­дер Па­ес, Ро­хан Бо­па­на по­бе­дио је Не­на­да Зи­мо­њи­ћа и Или­ју Бо­зољ­ца са 3:2, а у не­де­љу је Да­вер­ман са­ вла­дао Ла­јо­ви­ћа са 3:2 и из­јед­на­чио ре­зул­тат на 2:2.

Сла­вље те­ни­се­ра Ср­би­је у Бан­га­ло­ру

Број 14

Op

ВЕСТИ

4

ОЛИМПИЈСКА

У СУ­СРЕТ РИ­ЈУ

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

7

Ла­ло­вић на че­лу свет­ског рва­ња до 2020. Свет­ска рвач­ка фе­де­ра­ци­ја (ФИ­ЛА) 7. сеп­ тем­бра на Кон­гре­су у Та­шкен­ту про­ме­ни­ла је име у Ује­ди­ње­ни свет рва­ња (Uni­ted World Wre­ stling), а за пр­вог пред­сед­ни­ка „но­ве” ор­га­ни­ за­ци­је иза­бран је наш рвач­ки по­сле­ник Не­над Ла­до­вић. Ње­гов ман­дат ће тра­ја­ти шест го­ди­ на, до 2020, а из­бор ап­со­лут­ном ве­ћи­ном и без пр­о­тив­кан­ди­да­та је ода­ва­ње при­зна­ња што је у про­те­клих го­ди­ну да­на као в.д. пред­сед­ни­ка ФИ­ЛА дао не­мер­љив до­при­нос оп­стан­ку рва­ ња на про­гра­му лет­њих олим­пиј­ских ига­ра.

Ива­на Шпа­но­вић

Шпа­но­ви­ће­ва дру­га у Ма­ра­ке­шу

Не­над Ла­ло­вић

Ре­пре­зен­ту­ју­ћи Евро­пу у ско­ку удаљ на­ша ре­кор­дер­ка Ива­на Шпа­но­вић је осво­ји­ла дру­ го ме­сто на Кон­ти­нен­тал­ном ку­пу у Ма­ра­ке­шу и за­јед­но са по­бед­ни­цом европ­ском шам­пи­он­ ком Фран­цу­ски­њом Ело­из­ ом Ле­зи­је до­при­не­ ла три­јум­фу Ста­рог кон­ти­нен­та са 15. До по­ след­ње, че­твр­те се­ри­је из­гле­да­ло је да ће Ива­на осво­ји­ти пр­во ме­сто. По­сле пре­сту­па у пр­вом ско­ку, ви­це­шам­пи­он­ка Евро­пе по­ве­ла је с 6,41 м, а у тре­ћем учвр­сти­ла вођ­ство ско­ком од 6,56 м. Ле­зи­је је пр­во упи­са­ла три пре­сту­па, док је

У Борд Ује­ди­ње­ног све­та рва­ња иза­бра­ни су Ми­ха­ил Ма­ми­а­шви­чи (Ру­си­ја), Ахрол­дан Ру­зи­ јев (Уз­бе­ки­стан), Це­но Це­нов (Бу­гар­ска), Пе­дро Га­ма Фи­љао (Бра­зил), Фа­уд ме­скут (Ма­ро­ко), Хи­ де­ја­ки То­ми­ја­ма (Ја­пан) и Карл-Мар­тин Дит­ман (Не­мач­ка), као Ма­ри­на Пе­ли­ко­не (Ита­ли­ја). Ује­ди­ње­но свет­ско рва­ње до­би­ло је но­ви сајт и но­ви ло­го ко­ји се пр­ви пут ви­део на Свет­ском шам­пи­о­на­ту у Та­шкен­ту на ком је Да­вор Ште­ фа­нек осво­јио злат­ну ме­да­љу.

по­бед­ни­ца Ди­ја­мант­ске ли­ге Аме­ри­кан­ка Ти­ја­ на Бар­то­ле­та је ско­ком од 6,45 м др­жа­ла дру­го ме­сто. Ме­ђу­тим у по­след­њем ско­ку (Ива­на 6,53 м) Ле­зи­је је ско­чи­ла 6,66 м осво­ји­ла пр­во ме­сто ис­пред Шпа­но­ви­ће­ве, а Бар­то­ле­та је с 6,45 м па­ ла на тре­ће ме­сто. Евро­па је по­сле 40 ди­сци­пли­на по­бе­ди­ла са 447,5 бо­до­ва, Аме­ри­ка је дру­га са 390, Афри­ ци је при­па­ло тре­ће ме­сто за 339,0 бо­до­ва, а на че­твр­том ме­сту са 257,5 бо­до­ва оста­ла је ком­ би­но­ва­на еки­па Ази­је и Оке­а­ни­је.

Ди­вац у бор­ду фи­ба По­ред му­шке ко­шар­ка­шке ре­пре­зен­та­ци­је ко­ја је осво­ји­ла сре­бр­ну ме­да­љу на Свет­ском пр­вен­ству у Шпа­ни­ји Ср­би­ја на­ша ко­шар­ка осво­ји­ла је још јед­ну ви­со­ку по­зи­ци­ју у Свет­ ској ко­шар­ка­шкој фе­де­ра­ци­ји (ФИ­БА). Пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је Вла­де Ди­вац, иза­бран је на са­стан­ку у Ма­дри­ду у Цен­трал­ни борд ФИ­БА као пред­став­ник игра­ ча, за­хва­љу­ју­ћи угле­ду ко­ји је у свет­ској ко­шар­ци сте­као то­ком играч­ке ка­ри­је­ре у дре­су Пар­ти­за­на, др­жав­не ре­пре­зен­та­ци­је и клу­бо­ва НБА ли­ге. Ди­вац је остао члан Тех­нич­ке ко­ми­си­је ФИ­ БА, а у њу је име­но­ван и тро­феј­ни тре­нер Ду­шан Ив­ко­вић, док је Де­јан То­ма­ше­вић, пот­пред­сед­ ник КСС, по­ста­вљен у Так­ми­чар­ску ко­ми­си­ју. Ле­кар ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је Дра­ган Ра­до­ ва­но­вић је члан Ме­ди­цин­ске ко­ми­си­је, а од­ра­ ни­је у ФИ­БА као про­фе­си­о­нал­ци на ви­со­ким по­ло­жа­ји­ма ан­га­жо­ва­ни су бив­ши ре­пре­зен­та­ тив­ци Зо­ран Ра­до­вић и Пре­драг Бо­го­са­вљев.

Вла­де Ди­вац (ле­во) уче­ство­вао је у до­де­ли ме­да­ља на Свет­ском пр­вен­ству

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


8

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

27. СЕПТЕМБАР 2014.

Бра­ћа Мај­дов за исто­ри­ју

По­вра­так ко­шар­ка­ши­ца свет­ским пр­вен­стви­ма

По­сле сре­бр­не ме­да­ље осво­је­не на Олим­ пиј­ским игра­ма мла­дих у Нан­кин­гу џу­ди­ста Не­ма­ња Мај­дов по­сти­гао је још је­дан ве­ли­ки успех. Не­ма­ња је три­јум­фо­вао на Ју­ни­ор­ском пр­вен­ству Евро­пе у ка­те­го­ри­ји до 81 кг, а по­ ред ње­га на по­сто­љу на­шао се ње­гов брат Сте­ фан, ко­ји је осво­јио брон­за­ну ме­да­љу.

На­ша жен­ска ко­шар­ка­шка ре­пре­зен­та­ци­ја у Ис­тан­бу­лу ће пр­ви пут под за­ста­вом Ср­би­је уче­ство­ва­ти на Свет­ском пр­вен­ству (по­след­ ње уче­шће пре 12 го­ди­на као СРЈ). Већ пла­сман на свет­ску ко­шар­ка­шку смо­тру је успех ти­ма ко­ји во­ди се­лек­тор Ма­ри­на Маљ­ ко­вић, ко­ја ис­ти­че да је реч о де­би­ју, јер се ни срп­ска жен­ска ко­шар­ка ни Ср­би­ја не мо­гу по­ ре­ди­ти са ју­го­сло­вен­ском ко­шар­ком ни са СРЈ, а по­го­то­во не са СФРЈ ко­ја је има­ла не­у­по­ре­ди­ во ве­ћи ко­шар­ка­шку ба­зу и ко­ја је на по­след­ њем на­сту­пу на свет­ским пр­вен­стви­ма 1990. осво­ји­ла ви­це­шам­пи­он­ску ти­ту­лу. Ср­би­ја се на­ла­зи у Д гру­пи у ко­јој су још Сје­ ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, пр­во­пла­си­ра­на се­

Ру­ко­ме­та­ши­це Ср­би­је

9

лек­ци­ја на ли­сти ФИ­БА, осмо­пла­си­ра­на Ки­на и 20-пла­си­ра­на Ан­го­ла, док се Ср­би­ја на­ла­зи на 29. ме­сту. – До­бро смо се спре­ми­ли, зна­мо све про­тив­ ни­ке, због то­га смо ишли на ја­ке тур­ни­ре ка­ко би­смо упо­зна­ли ри­ва­ле са ко­ји­ма ће­мо игра­ти на шам­пи­о­на­ту. На­дам се да смо са­зре­ли и да не­ ће­мо по­но­ви­ти гре­шке са Европ­ског пр­вен­ства у Фран­цу­ској, иа­ко ће би­ти мно­го те­шко – ре­кла је пред по­ла­зак у Истам­бул Ма­ри­на Маљ­ко­вић. Ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је про­тив Ан­го­ле (су­ бо­та, 18.15 ч), а из сва­ке гру­пе пр­во­пла­си­ра­на еки­па иде ди­рект­но у че­твр­фи­на­ле, док ће се­ лек­ци­је ко­је за­у­зму дру­го и тре­ће ме­сто игра­ти плеј-оф за пла­сман у че­тврт­фи­на­ле.

Бошковић окупља репрезентативке Не­ма­ња и Сте­фан Мај­дов (у сре­ди­ни)

Не­ма­ња је на пу­ту ка зла­ту по­бе­дио Али­ја Че­че­но­глуа из Тур­ске, Гр­ка Са­ри­ди­са, Укра­ јин­ца Ма­ку­ку и Гу­га­ва из Гру­зи­је. У фи­на­лу је се са­стао са Мар­ги­ја­ном, дру­гим Гру­зиј­цем и осво­јио ти­ту­лу пр­ва­ка Евро­пе. Сте­фа­на је са­мо по­вре­да сто­па­ла већ у дру­ гом ко­лу спре­чи­ла да стиг­не до фи­на­ла и да се са бра­том бо­ри за зла­то, али и ова­ко – Не­ма­ ња и Сте­фан по­ста­ли су пр­ва бра­ћа ко­ја су на истом так­ми­че­њу у џу­доу, у ис­тој ка­те­го­ри­ји осво­ји­ли ме­да­ље.

Се­лек­тор жен­ске ру­ко­мет­не ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је, Са­ша Бо­шко­вић, об­ја­вио је ши­ри спи­ сак ру­ко­ме­та­ши­ца за ЕХФ не­де­љу на­ци­о­нал­ них ти­мо­ва (6-12. ок­то­бар) то­ком ко­је ће на­ша ре­пре­зен­та­ци­ја од­и­гра­ти при­ја­тељ­ску утак­ми­ цу са Ре­пу­бли­ком Срп­ском у Ба­ња­лу­ци 7. ок­ то­бра, а од 9. до 11. ок­то­бра уче­ство­ва­ти на „Кро­а­ци­ја ку­пу” у Ума­гу за­јед­но са се­лек­ци­ ја­ма Не­мач­ке, Пољ­ске и Хр­ват­ске. На се­лек­то­ро­вом спи­ску је 28 кан­ди­дат­ки­ња за са­став ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је. То су гол­ма­ни Ка­та­ри­на То­ма­ше­вић, Јо­ва­на

Ри­со­вић и Ана Ка­ча­ре­вић, ле­ва кри­ла Ива­на По­по­вић, Је­ле­на Ни­ша­вић и Са­ња Ра­до­са­вље­ вић, пи­во­ти Дра­га­на Цви­јић, Са­ња Ра­јо­вић, Ма­ри­ја Лој­пур и Ма­ри­ја Пе­тро­вић, де­сна кри­ ла: Ива­на Ми­ло­ше­вић, Ка­та­ри­на Кр­пеж и Ма­ја Лу­ко­вић и бе­ко­ви Са­ња Дам­ња­но­вић, Би­ља­на Бан­де­ли­ер, Јо­ва­на Сто­иљ­ко­вић, Је­ле­на Три­ фу­но­вић, Сан­дра Фи­ли­по­вић, Ма­ри­ја Об­ра­до­ вић, Ан­дреа Ле­кић, Кри­сти­на Ли­шче­вић, Ка­ та­ри­на Сте­па­но­вић, Та­ма­ра Ге­ор­ги­јев, Ива­на Ра­до­је­вић, Је­ле­на По­по­вић, Је­ле­на Жив­ко­вић, Ма­ри­на Дми­тро­вић и Ан­ђе­ла Ја­ну­ше­вић.

Ни­ко­ли­на Мол­до­ван

За европ­ске игре за­сад 24 спор­ти­ста

Од­бој­ка­ши де­ве­ти на све­ту Му­шка од­бој­ка­шка ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је за­вр­ши­ла је уче­шће на Свет­ском пр­вен­ству у Пољ­ској на де­ве­том ме­сту, по­што је у по­след­њем ко­лу дру­ге фа­зе из­гу­би­ли у Ло­ђу од Ира­на (тре­нер Сло­бо­дан Ко­вач) с 3:1 (27:25, 21:25, 25:22, 25:18). Наш тим је још пре по­след­њег ко­ла из­гу­био шан­су за пла­сман у сле­ де­ћу фа­зу. По по­врат­ку у Ср­би­ју се­лек­тор Игор Ко­ла­ко­вић под­нео је остав­ку из­ја­вив­ши: „По­сле ве­ли­ких оче­ки­ва­ња од­бој­ка­шке на­ци­је, спорт­ских по­кло­ни­ ка, свих у са­ве­зу и мо­јих у ве­зи Свет­ског пр­вен­ства, као и оног што смо оства­ри­ли у ре­зул­тат­ском сми­слу, на­ве­ло ме је на од­лу­ку ко­ја је те­шка из емо­тив­них раз­ло­га. Те­шка је због вре­ме­на и све­га што сам до­жи­вео у ре­пре­зен­та­ци­ји, али ко­ја је је­ди­на ис­прав­на, јер ја сам тај ко­ји мо­ра да пре­у­зме од­го­вор­ност за лош ре­зул­тат”, из­ја­вио је Ко­ла­ко­вић. Од­бој­ка­шки са­вез Ср­би­је не­ће жу­ри­ти с име­но­ва­њем но­вог се­лек­то­ ра по што су пр­ве ре­пре­зен­та­тив­не ак­ци­је тек на­ред­ног ле­та.

Од­бој­ка­шки Ср­би­је

Ко­шар­ка­шка ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је

Ан­дреа про­сла­ви­ла олим­пиј­ску кво­ту Три победе одбојкашица

Стре­лац Ан­дреа Ар­со­вић, вла­сни­ца пр­ве олим­пиј­ске кво­те за Игре у Рио де Жа­не­и­ру 2016. при­ре­ди­ла је у „Пе­ти­ци” на Ади све­ча­ ност за све ко­ји су јој по­мо­гли да оства­ри тај успех.

Три по­бе­де ве­за­ле су на­ше од­бој­ка­ши­це на стар­ту Свет­ског пр­вен­ства у Ита­ли­ји. Из три су­сре­та у Б гру­пи у Тр­сту осво­ји­ле су осам бо­до­ва, а са­мо је­дан бод пре­пу­сти­ле су ри­вал­ка­ма… У пр­ва два су­сре­та Ср­би­ја је има­ла ја­ке, не­у­год­не ри­ва­ле, а се­лек­тор Зо­ран Тер­зић им је су­прот­ста­вио по­ста­ву ко­ја је из­не­на­ди­ла мно­ге по­ вр­шне пра­ти­о­це овог спор­та. Под­мла­ђе­ни са­став је у пр­вом ко­лу по­бе­ дио Тур­ску с 3:1 (25:15, 20:25, 25:19, 25:22) за 99 ми­ну­та игре, а у дру­ гом Бу­гар­ску с 3:2 (25:19, 23:25, 25:19, 18:25 и 15:12) а тај меч тра­јао је два ча­са и 19 ми­ну­та. На­ше од­бој­ка­ши­це ре­ши­ле су упр­кос шо­кант­ном гу­бит­ку дру­гог се­та у ко­јем су има­ле и осам по­е­на пред­но­сти ус­пе­ле да се вра­те у меч и три­јум­фу­ју у тај бре­ку. Исти­на пре­пу­сти­ле су је­дан бод Бу­гар­ској, а Тер­зић је из­ја­вио да по­стиг­ну­та по­бе­да због све­га што се де­ша­ва­ло вре­ди ви­ше од по­бе­де са 3:0. У тре­ћем ко­лу про­тив Ка­ме­ру­на Тер­зић је на те­рен из­вео са­свим дру­гу по­ста­ву и ри­вал је са­вла­дан с 3:0 (25:17, 25:13, 26:24), а на­ше од­бој­ка­ ши­це ко­је су већ обез­бе­ди­ле про­лаз у дру­гу фа­зу так­ми­че­ња у гру­пи још оче­ку­ју ме­че­ви са Ка­на­дом и олим­пиј­ским шам­пи­о­ном Бра­зи­лом.

Ја­сна Ше­ка­рић и Ан­дреа Ар­со­вић

Три ве­за­не по­бе­де од­бој­ка­ши­ца Ср­би­је

– Ово је на­чин да се за­хва­лим по­ро­ди­ци, при­ја­те­љи­ма из ре­пре­зен­та­ци­је и Са­ве­за, свим ин­сти­ту­ци­ја­ма ко­је су по­др­жа­ва­ле наш про­ грам и на­рав­но пред­став­ни­ци­ма ме­ди­ја. Ово је би­ла мо­ја нај­у­спе­шни­ја се­зо­на, али ујед­но и јед­на од нај­те­жих. При­пре­ме за Свет­ско пр­ вен­ство би­ле су пра­ва ноћ­на мо­ра, али вра­ти­ ла сам се с екип­ном брон­зом око вра­та и с пр­ вом кво­том за мо­ју др­жа­ву. На­дам се да ће­мо ми стрел­ци до кра­ја ква­ли­фи­ка­ци­о­ног ци­клу­са ус­пе­ти да оства­ри­мо ре­кор­дан број кво­та, ве­ ћи не­го на про­шлим Игра­ма у Лон­до­ну – ре­ кла је Ан­дреа. Њен тре­нер Дра­ган До­не­вић је под­се­тио да је Ан­дреа на Свет­ском пр­вен­ству у Гра­на­ди „нај­бо­ље ре­зул­та­те у се­зо­ни” и до­дао: – Све Све успе­хе у се­зо­ни по­сти­гли смо јер има­мо ја­ку по­др­шку Ми­ни­стар­ства омла­ди­не и спор­та, Олим­пиј­ског ко­ми­те­та, Стре­љач­ког са­ве­за и на­шег клу­ба Пар­ти­за­на... Ме­ђу го­сти­ма би­ла је Ја­сна Ше­ка­рић, ко­ја је осво­ји­ла дру­гу олим­пиј­ску кво­ту, а сла­вље­ни­ ци је до­не­ла на по­клон шам­па­њац.

Из­вр­шни од­бор Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­ би­је на 20. сед­ни­ци до­нео је низ ва­жних од­лу­ка, по­што је усво­јио из­ве­шта­је ше­фа ми­си­је, ле­кар­ ског ти­ма и тре­не­ра о на­сту­пу на­ших спор­ти­ста на Олим­пиј­ским игра­ма мла­дих у Нан­кин­гу на ко­ји­ма су осво­је­не две сре­бр­не ме­да­ље. На осно­ву ана­ли­зе ре­зул­та­та по­тен­ци­јал­них кан­ди­да­та пре­ма ра­ни­је усво­је­ним ин­тер­ним кри­те­ри­ју­ми­ма на Зим­ском европ­ском олим­ пиј­ском фе­сти­ва­лу мла­дих (ЕЈОФ), ко­ји ће се одр­жа­ти у Мон­та­фо­ну (25-31. ја­ну­ар 2015), уче­ ство­ва­ће дво­је спор­ти­ста и то де­чак у алп­ском ски­ја­њу и де­вој­чи­ца у нор­диј­ском тр­ча­њу. На пред­лог Про­грам­ске ко­ми­си­је, Из­вр­шни од­бор је увр­стио рва­ча Да­во­ра Ште­фа­не­ка у пр­ву ка­те­го­ри­ју пр­о­гра­ма „РИО 2016” (злат­на ме­да­ља на Свет­ском пр­вен­ству) и жен­ску ка­ја­ ка­шку по­са­ду К1-200 м (Ни­ко­ли­не Мол­до­ван, бр­он­за­на ме­да­ља на Свет­ском пр­вен­ству). На осно­ву оства­ре­них ре­зул­та­та у Раз­вој­ни про­ грам ква­ли­фи­ко­ва­ли су се Ан­дри­ја Ми­ло­ва­но­ вић (стре­ља­штво), жен­ска ка­ја­ка­шка по­са­да К4-500 м, Мар­ко Ву­ки­ће­вић (ски­ја­ње) и Ни­на Ми­цић (сно­у­борд). Број ква­ли­фи­ко­ва­них спор­ти­ста Ср­би­је за пр­ве Европ­ске игре у Ба­куу, ко­ји су ис­пу­ни­ли кри­те­ри­ју­ме ме­ђу­на­род­них фе­де­ра­ци­ја и ин­ тер­не кри­те­ри­ју­ме ОКС, по­ве­ћао за 12 спор­ти­ ста у ка­ја­ку (жен­ска по­са­да К2-500 м; му­шке по­ са­де К1-200 м, К2-200 м, К1-1.000 м, К2-1.000 м, К4-1.000 м) и Ср­би­ја тре­нут­но има 24 ква­ли­ фи­ко­ва­них спор­ти­ста за ово так­ми­че­ње.

Број 14

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

Op

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

ПО­ЖА­РЕ­ВАЦ

Ан­дре­ин час олим­пи­зма

Злат­ни ка­ја­каш Не­бој­ша Гру­јић са ма­лим По­жа­ре­вља­ни­ма

ва­те жи­вот­ну сре­ди­ну да би нам сви­ма би­ла леп­ша, а и да би­сте мо­гли да тре­ни­ра­те на­по­ љу као што ми чи­ни­мо.

Уз по­др­шку „Ко­ка-ко­ле” Топ парт­нер Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та, ујед­но и нај­ста­ри­ји, Ком­па­ни­ја „Ко­ка-ко­ла” је и екс­клу­зив­ни је парт­нер ОКС у еду­ка­тив­ним про­јек­ти­ма Олим­пиј­ ски час, ЕкО­лим­пи­ја­да и Спорт­ски иза­ зов до кра­ја овог олим­пиј­ског ци­клу­са ко­ји ће се за­вр­ши­ти Игра­ма у Ри­ју 2016. „Ко­ка-ко­ла” ши­ром све­та по­др­жа­ва еду­ ка­тив­не ак­тив­но­сти ко­је има­ју за циљ да под­стак­ну мла­де на ак­ти­ван на­чин жи­ во­та и по­диг­ну свест о ва­жно­сти очу­ва­ ња жи­вот­не сре­ди­не.

ВР­ЊАЧ­КА ­ БА­ЊА Ма­ли­ша­ни су озбиљ­но при­ла­зи­ли сва­ком так­ми­че­њу у Вр­њач­кој Ба­њи

шта су пра­ве олим­пиј­ске вред­но­сти, као и да се у жи­во­ту ру­ко­во­ди­те олим­пиј­ским раз­ми­шља­ њем. Шти­ти­те жи­вот­ну сре­ди­ну у Вр­њач­кој Ба­ њи и на­рав­но и сву­да где оде­те. Не­ка овај дан

бу­де леп, успе­шан и ра­до­стан као што су би­ла ва­ша ли­ца ка­да сте угле­да­ли на­шег ко­шар­ка­ шког аса Вла­де Див­ца. По­сле про­гра­ма то­ком ко­јег су се ма­ли­ша­ ни упо­зна­ли с олим­пиј­ским вред­но­сти­ма (ра­ дост игре, фер плеј, по­што­ва­ње, из­у­зет­ност и је­дин­ство ду­ха, те­ла и ума) пред­сед­ник ОКС је у скла­ду с тра­ди­ци­јом ове ак­ци­је за­са­дио пет ста­ба­ла, ко­је сим­бо­ли­зу­ју те олим­пиј­ске вред­но­сти. – За­хва­љу­јем у име Олим­пиј­ског ко­ми­те­ та Ср­би­је на­шим до­ма­ћи­ни­ма и сви­ма ко­ји су уче­с тво­в а­л и у ре­а ­л и­з а­ц и­ј и овог про­ј ек­ та. Ве­о ­м а је ва­ж но да чу­в а­м о жи­в от­н у сре­ ди­ну, јер без ње не би би­ло ни нас. Ми­слим да је ва­ж но да се ба­в и­те спор­том, да бу­д е­ те до­бри ђа­ци и још бо­љи спор­ти­сти од нас. Ужи­вај­те у да­на­шњем да­ну и на­дам се да ће вам се до­па­сти про­грам ко­ји смо при­пре­ми­ ли за вас – ре­као је уче­сни­ци­ма ЕкО­лим­пи­ ја­де Вла­де Ди­вац.

На цен­трал­ном пла­тоу у Ста­рој Па­зо­ви на Олим­пиј­ском ча­су ма­ли­ша­ни су има­ли нај­бо­ љег мо­гу­ћег пре­да­ва­ча у овом тре­нут­ку – стрел­ ца Ан­дреу Ар­со­вић, ко­ја је не­дав­но на Свет­ском пр­вен­ству из­бо­ри­ла пр­ву олим­пиј­ску кво­ту за Ср­би­ју за Олим­пиј­ске игре у Ри­ју 2016. и по­ста­ ла пр­ви члан на­шег олим­пиј­ског ти­ма. – По­здрав сви­ма и хва­ла вам пу­но на по­зи­ ву. По пр­ви пут сам у Ста­рој Па­зо­ви и ра­ду­је ме што ће­мо да се дру­жи­мо и при­ча­мо о олим­ пи­зму и Олим­пиј­ским игра­ма – ре­кла је на по­ чет­ку Ан­дреа, а доц­ни­је је ма­ли­ша­ни­ма опи­са­ ла ка­ко је стре­ља­штво ути­ца­ло на њен жи­вот и пред­ло­жи­ла им да кре­ну ње­ним сто­па­ма и да се ба­ве спор­том… Уче­сни­ке Олим­пиј­ског ча­са по­здра­ви­ла је и Би­ља­на Ча­вић, на­чел­ни­ца дру­штве­них де­лат­ но­сти Оп­шти­не Ста­ра Па­зо­ва: – Мла­ди и та­лен­то­ва­ни љу­ди су ка­пи­тал сва­ ке зе­мље и сва­ког на­ро­да. Вред­но­сти ко­је се не­ гу­ју у окви­ру ду­ха олим­пи­зма је­су вред­но­сти ко­је на­жа­лост све ви­ше не­до­ста­ју на­шем дру­ штву. За­то ми као ло­кал­на са­мо­у­пра­ва по­др­жа­ ва­мо про­мо­ци­ју пра­вих вред­но­сти са же­љом да

их мла­ди усво­је у свом жи­во­ту и да схва­те ко­ ли­ко је ва­жно и ле­по ба­ви­ти се спор­том. Уче­сни­ци Олим­пиј­ског ча­са су за­тим учи­ ли су о исто­ри­ји Олим­пиј­ских ига­ра, олим­пиј­ ским сим­бо­ли­ма и спор­то­ви­ма, као и о олим­

пиј­ским вред­но­сти­ма, а „по­сма­тра­чи” су би­ли пред­став­ни­ци Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Бра­зи­ла, ди­рек­тор Бра­зил­ских школ­ских ига­ра Ед­гар Хуб­нер и ме­на­џер за омла­дин­ски спорт Ан­ дре Ма­тос.

Мар­ко: „Ва­жно је да увек да­је­те мак­си­мум” На пла­тоу ис­пред На­род­ног му­ зе­ја у Вра­њу одр­жан је Олим­пиј­ ски час, а на отва­ра­њу за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Дра­го­љуб Сте­ва­ но­вић, по­же­лео је до­бро­до­шли­цу го­сти­ма, а по­себ­но Мар­ку Но­ва­ ко­ви­ћу, свет­ском пр­ва­ку у ка­ја­ку дво­се­ду на 200 м (парт­нер Не­бој­ ша Гру­јић,) ко­ји је ра­до при­хва­тио по­зив ОКС да до­ђе и дру­жи се са нај­мла­ђим Вра­њан­ци­ма. Мар­ко је ма­ли­ша­ни­ма го­во­рио ка­ко је спорт ути­цао на ње­гов жи­ вот и пред­ло­жио им да кре­ну ње­ го­вим сто­па­ма: – Пр­ви пут сам у Вра­њу за­хва­ љу­ју­ћи Олим­пиј­ском ко­м и­т е­т у Ср­б и­ј е и ком­па­ни­ји „Ко­ка-ко­ ла” ко­ји су ор­га­ни­зо­ ва­ли ово див­но дру­ же­ње. Ја по­др­жа­вам ове ма­н и­ф е­с та­ц и­ј е јер ми­слим да ће де­ ОЛИМ­ПИЈ­СКИ ЧАС

ЕКО­ЛИМ­ПИ­ЈА­ДА

СТА­РА ­ ПА­ЗО­ВА

Ан­дреа Ар­со­вић и ма­ли­ша­ни Ста­ре Па­зо­ве

Пет ста­ба­ла за пет ­ олим­пиј­ских вред­но­сти Вла­де Ди­вац, пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ ми­те­та Ср­би­је, уче­ство­вао је на ЕкО­лим­пи­ ја­ди у Вр­њач­кој Ба­њи, одр­жа­ној у спорт­ској дво­р а­н и ко­ј а но­ си ње­го­во име. У дво­р а­н и „Вла­д е Ди­в ац” у Вр­њ ач­ кој Ба­њ и ње­м у и ма­ли­ша­ни­ма при­ дру­ж и­л и су се и пред­став­ни­ци до­ ма­ћи­на на­ред­них Олим­пиј­ских Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Бра­зи­ ла Ед­гар Хуб­нер, ди­рек­тор Бра­зил­ских школ­ ских ига­ра и Ан­дре Ма­тос, ме­на­џер за омла­ дин­ски спорт. До­ма­ћин ску­па пред­сед­ник Оп­шти­не Бо­бан Ђу­ро­вић по­же­лео је до­бро­до­шли­цу уче­сни­ци­ ма и го­сти­ма: – У име Оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња и сво­је лич­ но име же­лим вам успе­шан дан и да на­у­чи­те

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ ЧАС

Не­бој­ша Гру­јић апе­лу­је ­ за жи­вот у скла­ду с при­ро­дом У цен­трал­ној град­ској ули­ци у По­жа­рев­цу на ЕкО­лим­пи­ја­ди чи­ји је сло­ган „Да ра­сте­мо у скла­ду са при­ро­дом” ма­ли­ша­ни су се дру­жи­ ли са ка­ја­ка­шем Не­бој­шом Гру­ји­ћем свет­ским шам­пи­о­ном у дво­се­ду на 200 м (парт­не­ром Мар­ко Но­ва­ко­вић) Члан град­ског ве­ћа По­жа­рев­ца за омла­ди­ ну и спорт, го­спо­дин Вла­ди­мир Пе­тро­вић по­ же­лео је свим уче­сни­ци­ма да се до­бро за­ба­ве: – Же­лим да за­пам­ти­те да ни­је бит­но ко ће да по­бе­ди већ да се сви так­ми­чи­те у олим­пиј­ском ду­ху. При­ро­ду ни­смо на­сле­ди­ли од на­ших пре­ да­ка, већ смо је по­зај­ми­ли од вас, на­ших по­то­ ма­ка и на­дам се да ће­те ви ту иде­ју пре­не­ти у бу­дућ­но­сти сво­јим на­след­ни­ци­ма”. Члан злат­ног дво­се­да Не­бој­ша Гру­јић, ко­ ји је за­ј ед­н о са Ми­о ­д ра­гом Сте­п а­н о­в и­ћ ем, за­ме­ни­ком гра­до­на­чел­ни­ка По­жа­рев­ца по­ са­дио пет ста­ба­ла ко­ји сим­бо­ли­зу­ју пет олим­ пиј­ских вред­но­сти, имао је са­вет за уче­сни­ ке ЕкО­лим­пи­ја­де, чи­ја је те­ма би­ла за­шти­та зе­ле­ни­ла: – Сви­ма ва­ма пре­по­ру­чу­јем да се ба­ви­те спор­том, нај­пре због здра­вља а за­тим и због оства­ри­ва­ња вр­хун­ских ре­зул­та­та. Тре­ба да чу­

11

ВРА­ЊЕ

Ми­ши­ћи Мар­ка Но­ва­ко­ви­ћа (де­сно) за­ди­ви­ли су ма­ле Вра­њан­це

ца ка­да про­ве­ду вре­ме са спор­ти­ сти­ма и ви­де ка­ко се ми по­на­ша­ мо и ка­ко жи­ви­мо по­же­ле­ти да по­ђу на­шим сто­па­ма и иза­бе­ру ис­пра­ван жи­вот­ни пут. Де­цо, иа­ ко спорт зах­те­ва мно­го од­ри­ца­ ња, ни­шта не мо­же да се по­ре­ди са оним фе­но­ме­нал­ним осе­ћа­јем ка­да ви­ди­те да сте по­сти­гли не­ што зна­чај­но за сво­ју зе­мљу. По­ тру­ди­те са да бу­де­те успе­шни и да увек да­те свој мак­си­мум у све­му што ра­ди­те – ре­као је Мар­ко Но­ ва­ко­вић. Су­де­ћи по то­ме ка­ко су га слу­ ша­ли и гле­да­ли ње­го­ве ми­ши­ће – мно­ги ће при­хва­ти­ти ње­гов пред­ лог. Уче­с ни­ц и Олим­п иј­с ког ча­с а учи­ли су о исто­ри­ји олим­пиј­ских ига­ра, олим­пиј­ским сим­бо­ли­ма и спор­то­ви­ма, као и зна­ме­ни­тим спор­ти­сти­ма – олим­пиј­ским хе­ро­ ји­ма да­на­шњи­це.

Број 14

10

ОЛИМПИЈСКА ЕКО­ЛИМ­ПИ­ЈА­ДА

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

27. СЕПТЕМБАР 2014.

ДА­ВОР ­ ШТЕ­ФА­НЕК

ПР­ВИ РВАЧ НА „БАЛ­КО­НУ ШАМ­ПИ­О­НА”

Иза­ћи ћу­ на „бал­кон шам­пи­о­на” ­ и по­сле Ри­ја

За­јед­но са ко­шар­ка­ши­ма и стрел­ци­ма, Да­вор Ште­фа­нек се по­ ја­вио на чу­ве­ном бал­ко­ну Скуп­шти­не гра­да. До­жи­вео је ова­ци­је 20.000 љу­би­те­ља спор­та. – То тре­ба до­жи­ве­ти. По­но­сан сам што сам пр­ви рвач ко­ји се на­ шао на „бал­ко­ну шам­пи­о­на”. Во­лео бих да пред­став­ни­ци по­је­ди­ нач­них спор­то­ва до­жи­ве то исто. Не за­бо­ра­вља се, по­се­бан до­ га­ђај у мом жи­во­ту. На­дам се да ће­мо се по­сле Ри­ја по­но­во сре­ сти на истом ме­сту.

Ка­кав је осе­ћај има­ти свет­ско зла­то око вра­та ? ДА­ВОР: Још ни­сам све­стан шта сам ура­дио. Осе­ћам се као да сам до­шао са не­ког обич­ног тур­ни­ра. Али, сви око ме­не ми го­во­ре да сам пр­вак све­та и као да то по­ла­ ко по­чи­њем да схва­там. Дан пре фи­нал­не бор­бе сам на­пу­нио 29 го­ ди­на. Злат­на ме­да­ља ми је нај­леп­ ши по­клон за ро­ђен­дан, али и не­ што мно­го ви­ше. Кру­на на­пор­ног, ду­го­го­ди­шњег ра­да. Је­д ан свет­с ки пр­в ак тре­н ер Сре­тен Да­м ја­н о­в ић је сво­ј е­ вре­ме­но, ка­да је по­чео да ра­

МЕ­ДА­ЉЕ Злат­но од­лич­је на Свет­ском пр­вен­ству у Та­шкен­ту је нај­сјај­ни­ ја ме­да­ља у ка­ри­је­ри Да­во­ра Ште­фа­не­ка. На европ­ским пр­вен­ стви­ма осво­јио је сре­бро у Швед­ској 2004. а брон­за­не ме­да­ље у Фин­ској 2008. и Бе­о­гра­ду 2012. Има и зла­то и сре­бро са Ме­ди­ те­ран­ских ига­ра. Као ју­ни­ор био је пр­вак све­та на шам­пи­о­на­ту у Ли­тва­ни­ји 2005.

ЛИЧ­НА КАР­ТА Ро­ђ ен је 12. сеп­т ем­б ра 1985. у Су­бо­ти­ци. Так­ми­ чио се за Спар­так, за­тим зре­ња­нин­ски Про­ле­тер, а са­да је и члан не­мач­ког Адел­ха­у­зе­на. Тре­ни­ра­ли су га Да­м ир Ште­ф а­н ек, Ре­фик Ме­ми­ше­вић, Сти­ пан До­ра, Бо­јан Ми­ја­тов, Ми­ло­рад Док­ма­нац, Сре­ тен Да­мја­но­вић а у ре­пре­ зен­та­ци­ји са­да му је тре­ нер Сто­јан До­брев. Пр­во зва­н ич­н о ме­ђ у­н а­р од­н о так­ми­че­ње је био ју­ни­ор­ ско пр­вен­ство у Су­бо­ти­ци ка­да је осво­јио ше­сто ме­ сто. Во­ли ма­ли фуд­бал, му­ зи­ку, филм „Кад по­ра­стем би­ћу кен­гур”...

ди са то­бом, ви­део да спа­ваш у три­к оу. Та­д а је ре­к ао дру­ гом свет­ском шам­пи­о­ну Ре­фи­

до 60 кг. Пра­ви пр­о­тив­ник за крај так­ми­че­ња... ДА­ВОР: У овој ка­те­го­ри­ји има за­и­ста вр­хун­ских бо­ра­ца и од­лу­ чу­ју ни­јан­се. Не за­бо­ра­вљам из­ ван­ред­ног Ма­ђа­ра Ле­рин­ца, ко­ји је на кра­ју за­вр­шио на тре­ћем ме­ сту. Ну­ру­зи је ве­ли­ко име, али ка­ да сам ви­део да је ушао у фи­на­ле ре­као сам се­би „сад или ни­кад”. Ра­ дио сам ка­ко смо за­ми­сли­ли. Био сам ми­ран, хлад­не гла­ве, у том тре­нут­ку бо­љи и за­слу­же­но сам по­бе­дио 7:3. Тај тре­ну­так – крај бор­бе – је те­шко опи­сив. Али по­ на­вљам, тек са­да по­ла­ко схва­там ка­кав сам успех по­сти­гао. Ви­ше пу­та си ис­та­као сјај­ну ат­ мос­фе­ру у ре­пре­зен­та­ци­ји. Ко­ ли­ко је то до­при­не­ло осва­ја­њу злат­не ме­да­ље? ДА­ВОР: Ни­ка­да ни­смо би­ли сло­ жни­ји. Си­гу­ран сам да и мо­ји дру­го­ ви из ре­пре­зен­та­ци­је има­ју ква­ли­тет за ме­да­ље на нај­ве­ћим так­ми­че­њи­ ма. Мак­си­мо­вић, Фрис и Не­меш су че­сто спа­рин­го­ва­ли сам­ном. Ми­ слим да по­ло­ви­на ме­да­ље при­па­да Не­ме­шу са ко­јим сам про­во­дио нај­ ви­ше вре­ме­на на стру­ња­чи. Био је ту и Ба­ло, али због те­жи­не ни­је баш аде­ква­тан за спа­рин­го­ва­ње. Сви­ма ду­гу­јем ве­ли­ку за­хвал­ност.

По­сле 33 го­ди­не сјај­ни рвач из ­ Су­бо­ти­це до­нео Ср­би­ји злат­ну ­ ме­да­љу са Свет­ског пр­вен­ства. ­ – У Та­шкен­ту ру­шио и свет­ске ­ и олим­пиј­ске шам­пи­о­не Та­л ен­т ом је то одав­н о на­ј а­ вљи­вао. Ме­да­ље на пр­вен­стви­ма Евро­пе су га при­бли­жи­ле пле­ја­ди свет­ских рвач­ких асо­ва са ових пр­ос­ то­ра. Ко­нач­но, у Та­шкен­ту му се, ка­ко ка­же, оства­рио је­дан од два сна. Да­вор Ште­фа­нек, 29го­ди­шњи рвач, 13. сеп­тем­бра је по­стао пр­вак све­та у ка­те­го­ри­ји до 66 кг. Та­ко се и де­фи­ни­тив­но при­дру­жио дру­штву нај­ве­ћих. Бо­ ри­вој Ву­ков је био свет­ски шам­ пи­он 1963, Сте­ван Хор­ват 1963. и 1966, Сре­тен Да­мја­но­вић 1971. и Ре­фик Ме­ми­ше­вић 1981. Про­шле су од Ме­ми­ше­ви­ће­вог успе­ха 33 го­ди­не. Дуг пе­ри­од за спорт ко­ји је Ју­го­сла­ви­ји и Ср­би­ ји до­нео мно­го ра­до­сти са свих так­м и­ч е­њ а. Да­в ор Ште­ф а­н ек и Та­ш кент 2014. ушли су у књи­ гу нај­ве­ћих успе­ха на­шег рва­ња. Свет­ски трон за сва вре­ме­на.

13

Ово што се до­го­ди­ло у Та­шкен­ту са­њам 23 го­ди­не. Био сам бли­зу од­лич­ја 2009. али сам та­да, у ме­чу за брон­зу, био по­ра­жен у по­след­ њем се­кун­ду. Са­да се све то са­да вра­ти­ло и осе­ћај је фан­та­сти­чан.

Фи­на­ле: олим­пиј­ски шам­пи­он Ну­ру­зи и но­ви свет­ски пр­вак Ште­фа­нек

У ка­ри­је­ри си све ме­да­ље осва­ ја­ли у ка­те­го­ри­ји до 60 кг. Нај­ ве­ћи успех си, са­да, оства­рио у те­жој, до 66 кг. То је , ис­по­ста­ ви­ло се, пра­ви из­бор. ДА­ВОР: Да, то је мо­ја при­род­ на ка­те­го­ри­ја. Не ку­бу­рим са ки­ ло­гра­ми­ма. На­ста­вљам у њој да се так­ми­чим са же­љом да и на на­ред­ ним так­ми­че­њи­ма бу­дем успе­шан као у Та­шкен­ту.

Шта је то што је нај­ви­ше до­ при­н е­л о оства­р е­њу ова­к вог ре­зул­та­та ? ДА­В ОР: Пре све­г а на­п о­р ан рад. За­и­ста сам се мар­љи­во при­ пре­мао. Мој тре­нер Сре­тен Да­мја­ но­вић је за ме­не нај­бо­љи свет­ски струч­њак. Ту је био и Бу­га­рин Сто­ јан До­брев. Све вре­ме су би­ли уз ме­не. Ми­слим да сам са­зрео, у нај­ бо­љим сам го­ди­на­ма. Ве­ро­вао сам у се­бе, имао огро­ман мо­тив, са­мо­ по­у­зда­ње ни­је не­до­ста­ја­ло. Знао сам да са сва­ким бор­цем на све­ту мо­гу да се но­сим. По­че­так так­ми­че­ња и две ла­ ке по­бе­де?

ЧЛАН ПР­ВЕ КА­ТЕ­ГО­РИ­ЈЕ

ку Ме­ми­ше­ви­ћу да ћеш јед­ног да­на си­гур­но би­ти нај­бо­љи на пла­не­ти...

ДА­ВОР: Од ше­сте го­ди­не тре­ ни­рам, по­ро­дич­но смо сви ве­за­ ни за рва­ње. То је спорт­ски ви­рус.

Сја­јан ре­зул­тат је Да­во­ра Ште­фа­не­ка пре­ба­цио у пр­ву ка­те­го­ри­ ју спор­ти­ста у про­гра­му „Рио 2016”. На тај на­чин при­дру­жио се спор­ти­сти­ма ко­ји кон­ку­ри­шу за нај­ви­ши пла­сман на Олим­пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­не­и­ру.

ДА­ВОР: Пр­во сам ра­дио са Ху­ гом Па­со­сем из Пор­то­ри­ка и по­бе­ дио са 8:0. Ни на­ред­ни ри­вал ни­ је био ве­ли­ки про­блем. Са­вла­дао сам Ки­не­за Су Ер­са са 7:0. Он­да су по­че­ла да сти­жу ве­ли­ ка име­на... ДА­ВОР: Тре­ћи ри­вал је био Ли­ тва­нац Ед­га­рас Вен­ка­и­тис. Из­ван­ ре­дан так­ми­чар, на кра­ју је осво­јио брон­зу. По­бе­дио сам са 4:3. За ме­ не је по­лу­фи­нал­ни ду­ел био нај­те­ жи на пр­вен­ству. Про­тив­ник је био за­ис­ та вр­хун­ски бо­рац из Азер­беј­ џа­на Ха­сан Али­јев, бив­ши свет­ски пр­вак. На тур­ни­ру у ње­го­вој зе­ мљи, 40 да­на ра­ни­је, по­бе­дио ме је са 2:1 Та­да сам ре­као Сре­ти: Бо­ље ов­де не­го у Та­шкен­ту. При­пре­ми­ ли смо сјај­ну так­ти­ку, све сам од­ра­ дио ка­ко тре­ба и по­бе­дио са 5:3. Ри­в ал у фи­н а­л у био је Омид Ну­ру­зи из Ира­на је олим­пиј­ ски пр­вак из Лон­до­на и свет­ски шам­пи­он из 2011. у ка­те­го­ри­ји

Рва­ње по­след­њих го­ди­на по­но­во по­сти­же до­бре ре­зул­та­те. Пред­ сед­ник Рвач­ког са­ве­за Ср­би­је Трај­ко­вић је по­ред тво­јих успе­ ха ис­та­као и ра­ни­је успе­хе Мак­ си­мо­ви­ћа, Пет­ко­ви­ћа, Фри­са... ДА­ВОР: Има­мо од­лич­ну ор­га­ ни­за­ци­ју. По­ред тре­не­ра Да­мја­ но­ви­ћа и До­бре­ва же­лео бих да се за­хва­лим и пред­сед­ни­ку Трај­ко­ви­ ћу и ње­го­вим са­рад­ни­ци­ма у са­ве­ зу, ге­не­рал­ном се­кре­та­ру Је­ли­ћу и свим чла­но­ви­ма струч­ног шта­ба ко­ји су од­ра­ди­ли ве­ли­ки део по­сла да има­мо аде­кват­не усло­ве за рад. Ка­кви су ти да­љи пла­но­ви? ДА­ВОР: Је­дан сан сам ис­пу­нио. Остао је дру­ги, ме­да­ља на Олим­ пиј­ским игра­ма у Рио де Жа­не­и­ру. Оста­ло ми је још ма­ње од две го­ ди­не на­пор­ног ра­да. Чи­тав пе­ри­ од би­ће по­све­ћен том так­ми­че­њу. На­рав­но, же­лим успе­хе и на нај­ ве­ћим пр­вен­стви­ма на­ред­не го­ди­ не, али је у гла­ви са­да са­мо Рио де Жа­не­и­ро. Ако бу­де би­ло као до са­ да, ако имам све усло­ве и тим ко­ји ве­ру­је у ме­не, ме­да­ља у Ри­ју не­ће би­ти не­до­сти­жна. Спре­ман сам да ра­дим и дам све од се­бе. Би­ће то тре­ће олим­пиј­ско ис­ку­ ше­ње Да­во­ра Ште­фа­не­ка. У Ати­ни је 2004. био 18, че­ти­ри го­ди­не ка­ сни­је у Пе­кин­гу 15. Да­вор ве­ру­је у оно – тре­ћа сре­ћа.

Број 14

12

ОЛИМПИЈСКА

ИН­ТЕР­ВЈУ

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

СПОН­ЗОР­СКИ ПУЛ

РЕВИЈА

Дру­же­ње са Јо­ва­ном Ри­со­вић

27. СЕПТЕМБАР 2014.

15

„ВОЈ­ВО­ЂАН­СКА ­ БАН­КА”

Основ­ци „Све­тог ­ Са­ве” нај­у­спе­шни­ји ­ на Олим­пиј­ском ­ дру­же­њу у Кра­гу­јев­цу На Олим­п иј­с ком дру­ж е­њу у Кра­гу­јев­цу у ор­га­ни­за­ци­ји Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је и „Вој­во­ ђан­ске бан­ке”, одр­жа­ном на пла­ тоу ис­п ред Скуп­ш ти­н е гра­д а, уче­с тво­в а­л и су уче­н и­ц и од че­ твр­тог до ше­стог раз­ре­д а де­сет кра­г у­је­вач­ких основ­них шко­ла и так­ми­чи­ли се у пре­ска­ка­њу ја­ ме, но­ше­њу де­вој­ке, окре­та­њу око шта­па, из­вла­че­њу ма­ра­ме и над­ вла­че­њу ко­ноп­ца, а по­др­шку им је пру­жа­ла Јо­ва­на Ри­со­вић, гол­ман жен­ске ру­ко­мет­не ре­пре­зен­та­ци­ је, ви­це­шам­пи­о­на све­та. Сви уче­ни­ци уче­ство­ва­ли су и у еду­ка­тив­ном кви­зу из по­зна­ва­ња чи­ње­ни­ца о Олим­пиј­ским игра­ ма. Нај­бо­љи тим из Кра­г у­јев­ца из Основ­не шко­ле „Све­ти Са­ва”, уз по­бед­ни­ке из Ни­ша, Ле­сков­ ца, Пан­че­ва и Бе­о­гра­да над­ме­та­ ће се за на­гра­ду од 1.000 евра (у

По­здрав на по­чет­ку Олим­пиј­ског дру­же­ња: Јо­ва­на Ри­со­вић и Вла­дан Бо­шко­вић

ди­нар­ској про­тив­вред­но­сти) ко­ је је обез­бе­ди­ла „Вој­во­ђан­ска бан­ ка” за опре­ма­ње по­бед­нич­ке шко­ ле спорт­ским ре­кви­зи­ти­ма. Јо­ван Па­вло­вић Бо­ја­џић, по­ моћ­н ик гра­д о­н а­ч ел­н и­к а гра­д а Кра­гу­јев­ца по­же­лео је до­бро­до­ шли­цу свим уче­сни­ци­ма, а Јо­ва­ на Ри­со­вић је ре­кла: – За­до­вољ­ство ми је што се пр­

во Олим­пиј­ско дру­же­ње де­ша­ва баш у Кра­гу­јев­цу, у гра­ду у ко­јем играм. На­дам се да ће­мо има­ти још та­лен­то­ва­не де­це ко­ја ће се ба­ви­ти ру­ко­ме­том. Вла­д ан Бо­ш ко­в ић, ди­р ек­тор фи­ли­ја­ле „Вој­во­ђан­ске бан­ке” у Кра­гу­јев­цу, до­дао је: – Про­је­кат Олим­пиј­ско дру­же­ ње је на­ме­њен основ­ци­ма ко­ји ће

ак­тив­ним уче­шћем у спорт­ским и еду­ка­тив­ним ра­ди­о­ни­ца­ма има­ти при­ли­ку да кроз игру и дру­же­ње раз­ви­ја­ју так­ми­чар­ски дух и упо­ зна­ју пра­ве олим­пиј­ске вред­но­ сти. На­ша же­ља је да као зва­нич­на бан­ка Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­ би­је још ви­ше ак­ти­ви­ра­мо мла­де да се ба­ве спор­том и не­гу­ју здра­ве жи­вот­не на­ви­ке.

Зо­ра­на Ару­но­вић из Гра­на­де у Ле­ско­вац По­др­шка свет­ске шам­пи­он­ке до­не­ла сре­ћу уче­ни­ци­ма ОШ „Ла­за Ко­стић” Из Гра­на­де са Свет­ског пр­вен­ства у стре­ са­зна­ли мно­го чи­ње­ни­ца о Олим­пиј­ским ља­штву на ко­јем је осво­ји­ла екип­но зла­то игра­ма кроз еду­ка­тив­ни квиз. Зо­ра­на Ару­но­вић је сти­гла у Ле­ско­вац на На­чел­ни­ца град­ске упра­ве Су­за­на Стан­ко­ Олим­пиј­ско дру­же­ње, ко­је ор­га­ни­зу­ју Олим­ вић-Илић би­ла је до­ма­ћин ма­ли­ша­ни­ма и го­ пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је и „Вој­во­ђан­ска бан­ сти­ма, а у име „Вој­во­ђан­ске бан­ке” уче­сни­ци­ ка” и по­ру­чи­ла уче­сни­ци­ма да ужи­ва­ју, до­бро се за­ба­ве и так­ ми­че у ду­ху фер пле­ја: –У по­след­ње вре­ме ми се де­ си­ло мно­го ле­пих ства­ри, а ово дру­же­ње са ва­ма је јед­на од њих. Ка­да сам би­ла ва­ших го­ди­на, на­ жа­лост, ни­сам има­ла при­ли­ке да уче­ству­јем на ова­квим ма­ ни­фе­ста­ци­ја­ма, а мо­жда би ме упра­во то под­ста­кло да ра­ни­је поч­нем да тре­ни­рам. Дра­го ми је што сам да­нас ов­де да се упо­ зна­мо и учи­мо за­јед­но. На пла­тоу ис­пред кул­тур­ног цен­тра ђа­ци од че­твр­тог до ше­ стог раз­ре­да ле­ско­вач­ких шко­ ла так­ми­чи­ли су се у тра­ди­ци­ Зо­ра­на Ару­но­вић са бу­ду­ћим спор­тист­ки­ња­ма о­нал­ним спорт­ским игра­ма и

ма се обра­тио Мар­ко Ма­рин­ко­вић, ди­рек­тор фи­ли­ја­ле Вој­во­ђан­ске бан­ке у Ле­сков­цу: – Основ­ц и на­ш ег гра­д а ће да­н ас кроз Олим­пиј­ско дру­же­ње уче­ство­ва­ти у мно­ гим спорт­ским и еду­ка­тив­ним ра­ди­о­ни­ца­ ма. Њи­хо­ва ра­дост и так­ми­чар­ ски дух по­ка­зу­је нам ко­ли­ко је ва­жно да не­гу­је­мо спорт­ске вред­но­сти и здрав на­чин жи­во­ та. Као зва­нич­на бан­ка Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је, же­ ли­м о да де­ц у ши­р ом Ср­б и­ј е под­с так­н е­м о да се још ви­ш е ба­ве спор­том. До­д ат­н и мо­т ив до­б и­л и су по­бед­ни­ци, уче­ни­ци Основ­не шко­ле „Јо­сиф Ко­стић” ко­ји ће са нај­бо­љим шко­ла­ма из Кра­ гу­јев­ца, Пан­че­ва, Ни­ша и Бе­ о­гра­да у фи­нал­ном ран­ги­ра­њу кон­к у­р и­с а­т и за на­г ра­д у у за на­гра­ду у вред­но­сти од 1.000 евра за на­бав­ку спорт­ских ре­ кви­зи­та.

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

ПРИЧА О МЕДАЉИ

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

17

СИД­НЕЈ 2000

Брон­за­ни ­ по­че­так ­ ве­ли­ког ти­ма По­сле де­ба­кла у Атлан­ти, Ју­го­сла­ви­ја ­ у Сид­не­ју осва­ја­њем брон­зе на­ја­ви­ла до­ми­на­ци­ју на свет­ској сце­ни Олим­пиј­ске игре у Атлан­ ти 1996. пред­ста­вља­ле су ве­ли­ко раз­о­ча­ре­ње за ју­ го­сло­вен­ски ва­тер­по­ло. Ре­зул­тат не­су­гла­си­ца у ор­га­н и­з а­ц и­ј и, из­м е­н а тре­н е­р а у по­с лед­њ ем тре­нут­ку и сла­бих при­пре­ ма, би­ло је осмо ме­сто, нај­сла­ би­ји пла­сман у две де­це­ни­је. И по­сле европ­ског сре­бра у Се­ ви­љи 1997. свет­ске брон­зе у Пер­ ту 1998. пре­до­лим­пиј­ска го­ди­на до­не­ла је раз­о­ча­ра­ња – тек сед­ми у Евро­пи и пе­ти на ФИ­НА ку­пу. Са­ мо де­вет ме­се­ци пред Олим­пиј­ске игре у Сид­не­ју Ни­ко­ла Ста­ме­нић је под­нео остав­ку, а Не­над Ма­ној­ ло­вић сео на се­лек­тор­ску клу­пу. Пр­ви Ма­ној­ло­ви­ћев по­тез је био вра­ћа­ње у ре­пре­зен­та­ци­ју Шо­шта­ ра, Је­ле­ни­ћа, Ша­пи­ћа, Зи­мо­њи­ћа. Ка­сни­је је сво­је ме­сто у еки­пи из­ бо­рио и Ју­го­слав Ва­со­вић. Моћ­на еки­па, од­лич­но при­пре­мље­на, де­ мон­стри­ра­ла је сна­гу у Ха­но­ве­ру, на ква­ли­фи­ка­ци­о­ном тур­ни­ру за Олим­пиј­ске игре. Осво­је­но је пр­ во ме­сто и тек та­да, по­ла го­ди­не пред старт Ига­ра, мо­гло је да се раз­ми­шља о Сид­не­ју.

– Има­ли смо ве­ли­ки мо­тив да се до­ка­же­мо. На­пор­но смо ра­д и­л и, игра­л и до­ ста утак­ми­ца да би се уи­ гра­ли ма­да смо се већ из клу­бо­ва до­бро по­зна­ва­ ли – при­ча Де­јан Са­вић. Гру­па у Сид­не­ју ни­је би­ ла ла­ка. Жреб је ме­ђу­тим био та­кав да је тим мо­гао да по­ди­же фор­му из су­сре­та у су­срет. – У пр­вом ко­лу смо од­лич­но од­ и­гра­ли са Хо­лан­ди­јом. При­ми­ли смо са­мо је­дан гол, од­бра­на је би­ ла наш за­штит­ни знак. Дру­го ко­ло нам је до­не­ло Аме­ри­кан­це ко­ји су та­да има­ли јак са­став. Од са­мог по­ чет­ка смо кон­тро­ли­са­ли и игру и ре­зул­тат. У тре­ћем ду­е­лу смо оче­ ки­ва­ли ве­ћи от­пор Гр­ка али смо их убе­дљи­во са­вла­да­ли са 10:3. На­ред­на два ду­е­ла су од­ре­ђи­ва­ ли пла­сман у гру­пи. – Че­ка­ли су нас Хр­ва­ти и Ма­ђа­ ри фи­на­ли­сти прет­ход­ног Европ­ ског пр­вен­ства у Фи­рен­ци. Оба ти­м а су нас по­б е­д и­л и у Атлан­ ти. Хр­ват­ска је иста ју­го­сло­вен­ ска шко­ла. Ја­ке од­бра­не и на кра­ ју је би­ло 4:4. Ду­ел са Ма­ђа­ри­ма смо го­лом Ша­пи­ћа у по­след­њем

До брон­зе по­сле три­јум­фа над олим­пиј­ским и свет­ским шам­пи­о­ном Шпа­ни­јом

ОНИ СУ ОСВО­ЈИ­ЛИ БРОН­ЗУ У са­ста­ву су би­ли: Алек­ сан­д ар Шо­ш тар, Пе­т ар Тр­бо­је­вић, Ни­ко­ла Ку­ља­ ча, Ју­го­слав Ва­со­вић, Де­ јан Са­вић, Пре­драг Зи­мо­ њић, Вик­тор је­ле­нић, Вељ­ ко уско­ко­вић, Алек­сан­дар Ћи­рић, Алек­сан­дар Ша­ пић, Вла­ди­мир ву­ја­си­но­ вић, Да­ни­ло Ико­ди­но­вић , Не­над Ву­ка­нић. Се­лек­тор: Не­над Ма­ној­ло­вић. Са 18 го­ло­ва Ша­пић је био нај­бо­љи стре­лац тур­ни­ра.

ПУТ ДО МЕ­ДА­ЉЕ Гру­па Ју­го­сла­ви­ја – Хо­лан­ди­ја 9:1 (3:0, 3:1, 2:0, 1:0) Ју­го­сла­ви­ја – САД 8:5 ( 3:1, 2:2, 2:1, 1:1) Ју­го­сла­ви­ја – Грч­ка 10:3 (4:2, 2.1, 3:0, 1:0) Ју­го­сла­ви­ја – Хр­ват­ска 4:4 (2:1, 0:0,1:2, 1:1) Ју­го­сла­ви­ја – Ма­ђар­ска 10:9 (3:3, 2:3, 3:2, 2:1) Че­тврт­фи­на­ле Ју­го­сла­ви­ја – Ау­стра­ли­ја 7:3 (2:1, 2:0, 2:1, 1:1) По­лу­фи­на­ле Ју­го­сла­ви­ја – Ма­ђар­ска 7:8 (2:3, 3:2, 2:2, 0:1) Меч за брон­зу Ју­го­сла­ви­ја – Шпа­ни­ја 8:3 (2:1, 2:1, 2:1,2:0)

Де­јан Са­вић пре 14 го­ди­на

се­кун­ду ре­ши­ли у сво­ју ко­рист с 10:9 и та­ко као пр­ви за­вр­ши­ли так­ми­че­ње у гру­пи. По­ред нас из гру­пе су се пла­си­ ра­ли још Хр­ва­ти, Ма­ђа­ри и Аме­ ри­кан­ци. У дру­гој гру­пи су Ру­си­ ја, Ита­ли­ја, Шпа­ни­ја и Ау­стра­ли­ја сти­гли до че­тврт­фи­на­ла. За ула­зак у по­лу­фи­на­ле Ју­го­сла­ви­ја је игра­ ла са Ау­стра­ли­јом. – Зна­ли смо да су сна­жни, од­ лич­н о при­п ре­м ље­н и. Меч смо опет пре­ло­ми­ли опет од­бра­ном.

По­сле две че­твр­ти­не је би­ло 4:1 за нас и ни­су мо­гли ви­ше да нас угро­зе – при­се­ћа се Са­вић. У оста­лим су­сре­ти­ма Шпан­ци су из­не­на­ди­ли Хр­ва­те (9:8), Ру­си су је­д ва по­б е­д и­л и Аме­р и­к ан­ц е (11:10) док су Ма­ђа­ри сла­ви­ли про­тив Ита­ли­ја­на (8:5). У по­лу­ фи­на­лу по­но­во Ма­ђар­ска... – Фи­на­ле пре фи­на­ла. Гол за гол. Се­ћам се да ни­су има­ли ре­ше­ње за Тр­бо­је­ви­ћа ко­ји је пет пу­та са­вла­ дао Ко­са. У по­след­њу че­твр­ти­ну смо ушли из­јед­на­че­ни. Та­да је се­лек­тор Ма­ђа­ра Ке­мењ на гол ста­вио Се­чи­ја ко­ји је бра­нио и не­мо­гу­ће. Ма­ђа­ри су овај део до­би­ли с 1:0 и оти­шли у фи­на­ле на мег­дан Ру­си­ји. Они су ме­ђу­тим зла­то осво­ји­ли по­бе­див­ ши нас. Ру­си ни­су би­ли рав­но­прав­ ни, би­ло је 13:6 за Ма­ђар­ску. Пи­та­ње је ка­кав би био рас­плет да „пла­ви” ни­су по­бе­ди­ли Ма­ђа­ре у гру­пи, јер би он­да с њи­ма мо­гли да се срет­ну тек у фи­на­лу... За уте­ ху и брон­зу Ср­би­ја је игра­ла са ак­ ту­ел­ним олим­пиј­ским и свет­ским шам­пи­о­ном Шпа­ни­јом. – Бр­зо смо се по­ди­гли од по­лу­ фи­нал­ног по­ра­за. Ка­да се зна кроз шта је про­ла­зи­ла ор­га­ни­за­ци­ја и це­ ла зе­мља сва­ка ме­да­ља је би­ла злат­ на. Све смо ре­ши­ли у по­след­њих 90 се­кун­ди дру­ге че­твр­ти­не. Ву­ја­си­но­ вић и Уско­ко­вић су ре­а­ли­зо­ва­ли игра­ча ви­ше и са 4:2 смо за­вр­ши­ ли овај део. Шпан­ци ни­су мо­гли да се по­вра­те. Го­ло­ви­ма Уско­ко­ви­ћа и Ико­ди­но­ви­ћа смо по­бе­гли на 6:2 и прак­тич­но за­вр­ши­ли по­сао. На кра­ју ве­ли­ких 8:3 за пр­ву ме­да­љу ва­тер­по­ли­ста по­сле зла­та у Се­у­лу 1988. Та­ко смо по­че­ли се­ри­ју осва­ ја­ња ме­да­ља ко­ја и да­нас тра­је... Оче­ки­ва­ног сла­вља у Бе­о­гра­ ду ни­је би­ло. Ва­тер­по­ли­сти су се вра­ти­ли 4. ок­то­бра, а дан ка­сни­је су одр­жа­не де­мон­стра­ци­је ко­је су до­ве­ле до про­ме­не вла­сти.

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

19

Од­ла­зак бри­љант­ног чо­ве­ка У не­де­љу 14. ав­гу­ста на­пу­стио нас је по­сле кра­ће и те­шке бо­ле­ сти Пре­драг Ма­ној­ло­вић, је­дин­ стве­на лич­ност ју­го­сло­вен­ског и срп­ског спор­та. Успе­шан у сва­ком по­слу ко­јим се ба­вио оста­вио је ду­бок траг иза се­бе. Био је ва­тер­по­ли­ста, ре­пре­зен­ та­ти­вац, осва­јач број­них ме­да­ља. За­тим успе­шан спорт­ски рад­ник у ЈСД Пар­ти­зан и Олим­пиј­ском ко­ ми­те­ту Ср­би­је и Цр­не Го­ре од­но­сно Ср­би­је где је оба­вљао ду­жност ге­не­ рал­ног се­кре­та­ра и са­вет­ни­ка. Ро­дио се, као де­те вој­ног ли­ца, у Спли­ту 20. сеп­тем­бра 1951. Ра­ зу­мљи­во, опре­де­лио се за во­де­не спор­то­ве, тре­ни­рао је ва­тер­по­ло у ПОШК-у. Ва­тер­по­ло ка­ри­је­ру је на­ста­вио у Пар­ти­за­ну (1969-1982), јед­ну се­зо­ну је про­вео у Цр­ве­ној зве­зди јер је кон­ку­рен­ци­ја у Пар­ ти­за­ну би­ла ве­ли­ка, а за­вр­шио је 1983. од­и­грав­ши јед­ну се­зо­ну у Бе­ че­ју. Са „цр­но-бе­ли­ма” осво­јио де­ вет ти­ту­ла пр­ва­ка Ју­го­сла­ви­је, се­ дам ти­ту­ла по­бед­ни­ка ку­па и два пу­та три­јум­фо­вао у Ку­пу европ­ ских шам­пи­он ­ а. За ре­пре­зен­та­ци­ју је играо 275 пу­та (154 го­ла) и ду­го био ре­кор­ дер по бро­ју утак­ми­ца, а та­да ни­је би­ло то­ли­ко так­ми­че­ња као да­нас. Нај­ве­ћи успех би­ло му је осва­ја­

IN ME­MO­RI­AM

Пре­драг Ма­ној­ло­вић (1951-2014) по­све­тио је свој жи­вот ва­тер­по­лу, Пар­ти­за­ну и олим­пи­зму

Пре­драг ­ Ма­ној­ло­вић

ским игра­ма у Спли­ту 1979. злат­ ну ме­да­љу, а у Ал­жи­ру 1974. као и на Уни­вер­зи­ја­ди у Мек­си­ку 1979. брон­за­не. У се­лек­ци­ји ко­ју је пред­ во­дио Вла­хо Ор­лић на­мет­нуо се као бек и био је би­ран за нај­бо­љег игра­ча ја­ке ју­го­сло­вен­ске ли­ге. На тој по­зи­ци­ји је и у клу­бу и ре­пре­зен­та­ци­ји на­сле­дио ле­ген­ дар­н ог Ђор­ђ а Пе­р и­ш и­ћ а. Њих дво­ји­цу је суд­би­на по­ве­за­ла и у Олим­пиј­ском ко­ми­те­ту СРЈ . Ма­ ној­ло­вић је на ме­сту ге­не­рал­ног се­кре­та­ра 2000. за­ме­нио упра­во Пе­ри­ши­ћа, али је зах­те­вао да ор­

Ср­би­је као по­моћ­ник ди­рек­то­ра за­ду­жен за еко­ном­ска пи­та­ња. По­с ао ге­н е­р ал­н ог се­к ре­та­р а Олим­пиј­ског ко­ми­те­та је успе­шно оба­вљао од 2000. до 2009. да­ју­ћи зна­тан до­при­нос ус­по­ста­вља­њу си­сте­ма ра­да и ства­ра­њу бо­љих усло­ва за рад и на­пре­дак вр­хун­ ских спор­ти­ста. Од 2009. је био са­вет­ник у ОКС, а ге­не­рал­ни се­кре­тар Европ­ске не­вла­ди­не спорт­ске ор­га­ни­за­ци­ је (ЕНГ­СО) од 2005. до 2013. ка­да је иза­бран за пот­пред­сед­ни­ка Ка­ри­је­ра за по­нос. То су на ко­

ТЕ­ЛЕ­ГРА­МИ СА­У­ЧЕ­ШЋА ИЗ ЦЕ­ЛОГ СВЕ­ТА На адре­су ОК Ср­би­је, ВС Ср­би­је , ЈСД Пар­ти­зан и ВК Пар­ти­зан сти­ гли су те­ле­гра­ми са­у­че­шћа из це­лог све­та. Из­ме­ђу оста­лих жа­ље­ ње због од­ла­ска Пре­дра­га Ма­ној­ло­ви­ћа са жи­вот­не сце­не су из­ра­ зи­ли пред­став­ни­ци МOK, ЕOK, на­ци­о­нал­них олим­пиј­ских ко­ми­те­ та, као и ва­тер­по­ло ор­га­ни­за­ци­ја и клу­бо­ва из зе­мље и све­та.

ње сре­бр­не ме­да­ље на Олим­пиј­ ским игра­ма у Мо­скви 1980. На свет­с ким пр­в ен­с тви­м а осво­ј ио је брон­з а­н е ме­д а­љ е у Бе­о ­г ра­д у 1973. и Бер­ли­ну 1978, као и на Свет­ском ку­пу 1979. у Ри­је­ци и на Европ­ском пр­вен­ству у Бе­чу 1974. Европ­ско сре­бро осво­јио је 1977. у Јен­че­пин­гу, на Ме­ди­те­ран­

га­ни­за­ци­ја и да­ље ко­ри­сти ње­го­во ве­ли­ко ис­ку­ство. Пре до­ла­ска у Олим­пиј­ски ко­ ми­тет Ма­ној­ло је као ге­не­рал­ни се­кре­тар (1985-1997) дао огро­ман до­при­нос ја­ча­њу ЈСД Пар­ти­зан. Од 1993. до 1994. био је и пот­пред­сед­ ник Скуп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да, а од 1997. до 2001. ра­дио је у ПТТ

ме­мо­ра­тив­ној сед­ни­ци у све­ча­ној са­ли Скуп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да, опра­шта­ју­ћи се од Ма­ној­ло­ви­ћа, ис­та­кли Ми­ло­рад Кри­во­ка­пић, пред­сед­ник Ва­тер­по­ло са­ве­за Ср­ би­је, Алек­сан­дар Шо­штар и уме ЈСД и Ва­тер­по­ло клу­ба Пар­ти­зан и Вла­де Ди­вац пред­сед­ник Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је.

Ка­пи­тен за сва вре­ме­на Из­не­на­да, 13. сеп­тем­бра у 76. го­ ди­ни пре­ми­нуо је Ми­лан Га­лић, ле­ ген­дар­ни фуд­ба­лер Пар­ти­за­на и ка­ пи­тен ре­пре­зен­та­ци­је Ју­го­сла­ви­је, ко­ја је осво­ји­ла олим­пиј­ско зла­то 1960. го­ди­не на Игра­ма у Ри­му. Ро­ђен је 8. апри­ла 1938. у Ста­ ром Ђур­ђе­ву код Те­ме­ри­на, али као де­те остао је без ро­ди­те­ља и од­р а­с тао у де­ч и­ј им до­м о­в и­м а. Фуд­бал је по­чео да игра 1952. у Про­ле­те­ру, са 16 го­ди­на по­стао је пр­во­ти­мац, са 18 ка­пи­тен омла­ дин­ске ре­пре­зен­та­ци­је, а ка­пи­ тен­ску тра­ку но­сио је у свим ју­го­ сло­вен­ским се­лек­ци­ја­ма. За А ре­п ре­з ен­та­ц и­ј у (19591965) од­и­грао је 51 утак­ми­цу, а са 37 го­ло­ва је дру­ги на ли­сти ње­них стре­ла­ца. Пр­ви је дао већ на пр­вој

IN ME­MO­RI­AM

Ми­лан Га­лић (1938-2014) по­стао је још за жи­во­та ле­ген­да ФК Пар­ти­зан и на­шег фуд­ба­ла

Ми­лан ­ Га­лић

утак­ми­ци и то у 27. се­кун­ду (про­ тив Бу­гар­ске у Бе­о­гра­ду 31. ма­ја 1959). Био је ка­пи­тен на пр­вом Ку­ пу европ­ских на­ци­ја (да­нас Европ­ ско пр­вен­ство) у Фран­цу­ској 1960. ка­да је Ју­го­сла­ви­ја би­ла дру­га (дао је гол у по­лу­фи­на­лу про­тив Фран­ цу­ске у ко­јем је Ју­го­сла­ви­ја по­сле ве­ли­ких пре­о­кре­та по­бе­ди­ла с 5:4 и у фи­на­лу про­тив СССР, ка­да је из­ гу­би­ла на про­ду­жет­ке с 2:1). Исте го­ди­не, на Олим­пиј­ским игра­ма у Ри­му осво­јио је злат­ну ме­да­љу, а на свих пет утак­ми­ца био је стре­лац (укуп­но се­дам го­ ло­ва). И у фи­на­лу про­тив Дан­ске (3:1) дао је гол, а за­тим био ис­ кљу­чен, али при­мио је злат­ну ме­ да­љу по­што је пре­ско­чио огра­ду... Пред­во­дио је на­шу ре­пре­зен­та­ци­

ју и дао три го­ла 1962. на Свет­ ском пр­вен­ству у Чи­леу ка­да су „пла­ви” за­у­зе­ли че­твр­то ме­сто. За Пар­ти­зан играо је од 1959. до 1966. и осво­јио че­ти­ри пр­вен­ ства (1961, 1962, 1963. и 1965) и, као вој­ник, играо у фи­на­лу Ку­па шам­пи­о­на 1966. Играч­ку ка­ри­је­ ру је на­ста­вио у Стан­дар­ду из Ли­ је­жа (1966-1970) с ко­јим је осво­ јио Куп Бел­ги­је (1967) и два пу­та био пр­вак др­жа­ве (1969. и 1970), а за­вр­шио у Рем­су из Фран­цу­ске (1970-1973). Био је тре­нер са­мо јед­ну се­зо­ну (Про­ле­тер, 1975-1976), а као ди­ пло­ми­ра­ни прав­ник од 1979. до пен­зи­о­ни­са­ња 2005. ра­дио је као прав­ни са­вет­ник у на­шем фуд­бал­ ском са­ве­зу.

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

27. СЕПТЕМБАР 2014.

НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈЕ ЗЕ­МЉЕ

ОД­БОЈ­КА

Ју­го­сла­ви­ја, олим­пиј­ски шам­пи­он у Сид­не­ју 2000.

Пла­ва че­та три­јум­фо­ва­ла у Сид­не­ју По­ред Ју­го­сла­ви­је још се­дам зе­ма­ља осва­ја­ло шам­пи­он­ску ти­ту­лу ­ у му­шкој од­бој­ци. – СССР и да­ље нај­у­спе­шни­ји на олим­пиј­ској сце­ни На пр­ва два олим­пиј­ска тур­ни­ ра уче­ство­ва­ло је по 10 еки­па, а од Мин­хе­на 1972. по 12, с тим што је у Мо­скви 1980. и Лос Ан­ђе­ле­су због бој­ко­та, по­но­во игра­ло по 10 еки­па у му­шкој и жен­ској кон­ку­рен­ци­ји. СССР је, иа­ко је олим­пиј­ски жи­ вот окон­чао у Се­у­лу 1988. и да­ље нај­у­спе­шни­ји с укуп­но се­дам злат­ них ме­да­ља. У му­шкој кон­ку­рен­ци­ји осам зе­ ма­ља осва­ја­ло је злат­не ме­да­ље. По три ти­ту­ле олим­пиј­ског шам­ пи­о­на има­ју СССР (1964, 1968, 1980) и САД (1984, 1988, 2008), Бра­зил има две (1992, 2004), а по јед­н у Ја­п ан (1972), Пољ­с ка (1972), Хо­лан­ди­ја (1996), Ју­го­сла­ ви­ја (2000) и Ру­си­ја (2012). Код од­бој­ка­ши­ц а пет зе­м а­љ а по­де­ли­ло је 13 ти­ту­ла. Ре­кор­дер је СССР са че­ти­ри три­јум­фа (1968, 1972, 1980, 1988), Ку­ба има три (1992, 1996, 2000), а по два Ја­пан (1964, 1976), Ки­на (1984, 2004) и Бра­зил (2008, 2012). На­ши од­бој­ка­ши уче­ство­ва­ли су на шест олим­пиј­ских ига­ра. Де­би­

то­ва­ли су у Мо­скви 1980. иа­ко су се пла­сма­ном ме­ђу пр­вих 10 на свет­ ском пр­вен­ству 1962. ква­ли­фи­ко­ ва­ли за уче­шће на пр­вом олим­пиј­ ском од­бој­ка­шком тур­ни­ру ко­ји је одр­жан у То­ки­ју 1964. Ме­ђу­тим Ју­го­сла­ви­ја је од­у­ста­ла од уче­шће (Пољ­ска та­ко­ђе). На олим­пиј­ску сце­ну на­ши од­бој­ка­ши вра­ти­ли су се 1996. у Атлан­ти и од та­да ни­ су про­пу­сти­ли ни јед­не игре. Од­ бој­ка­ши­це Ср­би­је два пу­та су би­ ле уче­сни­це олим­пиј­ског тур­ни­ра (Пе­кинг 2008. и Лон­дон 2012), та­ ко да је на олим­пиј­ској сце­ни на­ сту­пи­ло 66 спор­ти­ста (50 му­шка­ ра­ца, 16 же­на) ко­ји су оства­ри­ли 96 уче­шћа, а ре­кор­де­ри са по че­ ти­ри на­сту­па Ан­дри­ја Ге­рић и Ни­ ко­ла Гр­бић ко­ји су уче­ство­ва­ли у Атлан­ти 1996, Син­де­ју 2000, Ати­ ни 2004. и Пе­кин­гу 2008. Нај­в е­ћ и успех оства­р ен је у Сид­не­ју 2000. ка­да су Вла­ди­мир Ба­тез, Сло­б о­д ан Ко­в ач, Сло­б о­ дан Бо­шкан, Ђу­ла Ме­штер, Ва­са Ми­јић, Ни­ко­ла Гр­бић, Вла­ди­мир Гр­бић, Ан­дри­ја Ге­рић, Го­ран Ву­

је­в ић, Иван Миљ­к о­в ић, Вељ­к о Пет­ко­вић, Игор Ву­шу­ро­вић под вођ­ством Зо­ра­на Га­ји­ћа осво­ји­ли шам­пи­он­ску ти­ту­лу фан­та­стич­ ном игром у дру­г ом де­л у тур­ ни­ре. Иа­ко су у гру­пи би­ли тек тре­ћи по­сле по­ра­за од Ру­си­је и нај­ве­ћег фа­во­ри­та Тур­ни­ра Ита­ ли­је у че­тврт­фи­на­лу су ели­ми­ни­ са­ли бра­ни­о­ца шам­пи­он­ске ти­ту­ ле Хо­лан­ди­ју (3:2), у по­лу­фи­на­лу де­кла­си­ра­ли Ита­ли­ју (3:0), а у фи­ на­лу Ру­си­ју (3:0). За­ни­мљи­во је да су и 1996. у Атлан­ти све ме­да­ље при­па­ле еки­ па­ма ко­је су игра­ле у ис­тој гру­пи а та­мо су Ђор­ђе Ђу­рић, Жар­ко Пе­ тро­вић, Вла­ди­мир Ба­тез, Жељ­ко Та­на­ско­вић, Де­јан Бр­ђо­вић, Ђу­ла Ме­штер, Сло­бо­дан Ко­вач, Ни­ко­ла Гр­бић, Вла­ди­мир Гр­бић, Рај­ко Јо­ ка­но­вић, Ан­дри­ја Ге­рић и Го­ран Ву­је­вић, та­ко­ђе под вођ­ством Зо­ ра­на Га­ји­ћа, осво­ји­ли брон­зу и то је мо­жда под­виг јед­на­ко ра­ван оном из Сид­не­ја, јер је на­ша од­бој­ ка про­шла те­жак пе­ри­од че­тво­ро­ го­ди­шњих санк­ци­ја.

У гру­пи Ју­го­сла­ви­ја је из­гу­би­ла и од Ита­ли­је и од Хо­лан­ди­је, оба пу­та с 3:0, у че­тврт­фи­на­лу је ели­ ми­ни­са­ла је Бра­зил (3:2), за­ста­ ла у по­лу­фи­на­лу про­тив Ита­ли­је (1:3), а у бор­би за брон­зу са­вла­да­ ла Ру­си­ју (3:1). У фи­на­лу Хо­лан­ ђа­ни су рас­пр­ши­ли сан Ита­ли­ја­на о зла­ту, а ни до да­нас „азу­ри” ни­ су ус­пе­ли да осво­је ни јед­но олим­ пиј­ско зла­то. Од­бра­на ти­ту­ле у Ати­ни 2004. из­ја­ло­ви­ла се због „за­ра­зе” ко­ја је по­го­ди­ла не­ко­ли­ко од­бој­ка­ша а пот­пу­но из­ба­ци­ла из стро­ја Ива­на Миљ­ко­ви­ћа. СЦГ је за­у­ста­вље­на у че­тврт­фи­на­лу од Ру­си­је (3:1), а де­ би под за­ста­вом Ср­би­је у Пе­кин­гу 2008. та­ко­ђе је за­вр­шен у че­тврт­ фи­на­лу (САД, 3:2). На про­шлим игра­ма у Лон­до­ну на­ши од­бој­ка­ ши су ели­ми­ни­са­ни још у гру­пи (јед­на по­бе­да и че­ти­ри по­ра­за). Од­бој­ка­ши­це Ср­би­је су на де­би­ ју у Пе­кин­гу сти­гле до че­тврт­фи­ на­ле и из­гу­би­ле од Ку­бе (3:0), а у Лон­до­ну оста­ле су на по­след­њем ме­сту у гру­пи с пет по­ра­за...

НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈИ СПОР­ТИ­СТИ

зл.

ср.

бр.

укуп.

зл.

ср.

бр.

укуп.

1. СССР

7

4

1

12

1-4. Ре­гла То­рес (Ку­ба)

3

0

0

3

2. Бра­зил

4

3

2

9

Мар­ле­нис Ко­ста (Ку­ба)

3

0

0

3

3. Ја­пан

3

3

3

9

Ми­ре­ја Лу­ис (Ку­ба)

3

0

0

3

4. САД

3

3

2

8

Ре­гла Бел (Ку­ба)

3

0

0

3

5. Ру­си­ја

1

3

2

6

5. Ина Ри­скал (СССР)

2

2

0

4

6. Ку­ба

3

0

2

5

6-7. Ни­на Смо­ље­је­ва (СССР)

2

1

0

3

7. Ки­на

2

1

2

5

Људ­ми­ла Бул­да­ко­ва (СССР)

2

1

0

3

8. Пољ­ска

1

0

2

3

8-11. Ју­риј По­јар­ков (СССР)

2

0

1

3

9. Хо­лан­ди­ја

1

1

0

2

Стив Ти­монс (САД)

2

0

1

3

10. Ју­го­сла­ви­ја

1

0

1

Ана Фер­нан­дез (Ку­ба)

2

0

1

3

Ју­мил­ка Ру­из (Ку­ба)

2

0

1

3

По­јар­ков ­ и То­ре­со­ва ­ асови за сва ­ вре­ме­на ЛИЧ­НА КАР­ТА Игре: 13 (од 1964) Ди­сци­пли­не: 2 (му­шкар­ци и же­не). Уче­сни­ци: 2.287 (1.261 му­шка­рац, 1.026 же­на) из 45 зе­ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ве­ ра Ле­ме (Бра­зил) 15 го­ ди­на, 298 да­на (1980). Нај­ста­ри­ји уче­сник: Иван Та­сев (Бу­гар­ ска) 41 го­ди­на, 143 да­на (2008). Нај­у­спе­шни­ји спор­ти­сти: Ре­гла Бел, Мар­ле­нис Ко­ ста, Ми­ре­ја Лу­ис и Ре­гла То­рес (све Ку­ ба) по 3 злат­не ме­да­ље. Ме­да­ље осво­ји­ло: 20 зе­ма­ља. Нај­у­спе­шни­ја зе­ мља: СССР 12 (7, 4, 1).

21

Ре­гла То­рес нај­бо­ља од­бој­ка­ши­ца 20. ве­ка

Ме­ђу де­се­то­ро нај­у­спе­шни­ јих на Олим­пиј­ским игра­ма су са­мо дво­ји­ца од­бој­ка­ша с исто­вет­ним учин­ком, ма­да при­па­да­ју раз­ли­чи­тим ге­ не­ра­ци­ја­ма и до­ла­зе из две зе­мље. Пр­ва од­бој­ка­шка ле­ген­да је ка­п и­тен ре­п ре­з ен­та­ц и­ј е СССР Ју­риј По­јар­ков (1,86 м) с ко­јом је од 1960. до 1972. осво­ј ио по две шамп ­ ио ­ н­ ске ти­т у­л е на олим­п иј­с ким игра­ма (1964, 1968), свет­ ским (1960, 1962) и европ­ с к и м п р в­ е н ­ стви­м а (1967, 1971) и јед­н у на Свет­ском ку­ пу (1965). Тре­ ћу олим­п иј­с ку ме­д а­љу, брон­з а­ ну, осво­ј ио је у Мин­х е­н у 1972. го­ди­не, а има свет­ ску брон­зу (1966), европ­с ку (1963) и јед­ну са Свет­ског ку­ па (1969). Це­лу ка­ри­ је­ру, то­ком ко­је је био по­знат под на­дим­ком „ка­та­пулт”, што го­во­ри о сна­зи ње­го­вог сме­ча, про­вео је у Бу­ре­ве­сни­ку из Хар­ко­ва. „Ка­та­пулт” је по­стао на Свет­ском пр­вен­ ству у Бра­зи­лу ка­да је у јед­ ном се­ту про­тив Ма­ђар­ске сме­ч ом до­н ео 12 по­е ­н а, а не за­бо­ра­ви­мо та­да се сет играо на 15 по­е­на… Ње­гов смеч је прак­тич­ но из­вр­шио ре­во­лу­ци­ју у од­бој­ци на­те­рав­ши ри­ва­ ле да лоп­те при­ма­ју и ни­

Ју­риј По­јар­ков је ме­њао пра­ви­ла од­бој­ке

ско, при тлу, а у то до­ба лоп­те су се при­хва­та­ле из­над гла­ве. То је на­те­ра­ло и Ме­ђу­на­род­ну од­бој­ка­ шку фе­де­ра­ци­ју да про­ме­ни пра­ ви­ла и до­зво­ли­ла од­бој­ка­ши­ма да ни­ске лоп­те при­хва­та­ју с обе ру­ке, а не као до та­да са­мо с јед­ном. Исти број и ква­ли­тет од­лич­ја (два зла­та и брон­зу) има још са­ мо Аме­ри­ка­нац Тим Си­монс (1,95 м). Био је члан ре­пре­зен­та­ци­је САД ко­ја је је три­јум­фо­ва­ла у Лос Ан­ђе­ле­су 1984. исти­на уз бој­кот СССР и Пољ­ске, али и Се­у­лу 1988. ка­да је олим­пиј­ски тур­нир био у том са­ста­ву и ка­да је про­гла­шен за нај­бо­љег игра­ча олим­пиј­ског тур­ ни­ра. Успе­шну ка­ри­је­ру за­вр­шио је брон­зом у Бар­се­ло­ни 1992. Код од­бој­ка­ши­ца ли­дер­ке по бро­ју осво­је­них тро­фе­ја су че­ти­ри ку­бан­ске од­бој­ка­ши­це Ре­гла То­рес, Мар­ле­нис Ко­ста, Ми­ре­ја Лу­ис и Ре­ гла Бел ко­је су три пу­та уза­стоп­но осва­ја­ле шам­пи­он­ску ти­ту­лу (1992, 1996, 2000), а од­бој­ка­шки струч­ња­ ци опре­де­ли­ли су се за сред­њег бло­ ке­ра Ре­глу То­рес (1,93 м), ко­ја је је про­гла­ше­на за нај­бо­љу од­бој­ка­ши­ цу 20. ве­ка (из­бор ФИБВ) јед­ну од 10 нај­у­спе­шни­јих ку­бан­ских спор­ ти­ста свих вре­ме­на (је­ди­на же­на). То­ре­со­ва је сме­чо­ва­ла са 3,31 м, а бло­ки­ра­ла на 3,15 м... По­р ед три олим­п иј­с ка зла­та има­ла је и два са свет­ских пр­вен­ ста­ва и три са свет­ског ку­па, два са свет­ског гран при­ја. У Сид­не­ју 2000. би­ла је нај­бо­љи сме­чер, а на свет­ским шам­пи­о­на­ти­ма 1994. и 1998. и МВП и нај­бо­љи бло­кер... Ипак, нај­ви­ше олим­пиј­ских од­ лич­ја има со­вјет­ска од­бој­ка­ши­ца Ина Ри­скал (1,72 м) – на че­ти­ри уза­стоп­них ига­ра осво­ји­ла је две злат­не ме­да­ље (1968. и 1972) и две сре­бр­не (1964. и 1976). На­ ди­мак јој је био „Ка­спиј­ска олу­ја” и пр­ва је од ру­ских од­бој­ка­ши­ца при­мље­на у Ку­ћу сла­ве ФИВБ.

Број 14

20

ОЛИМПИЈСКА

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ СПОР­ТО­ВИ

Број 14

ОЛИМПИЈСКА


22

Op

РЕВИЈА

27. СЕПТЕМБАР 2014.

Пут дуг 556.384 ки­ло­ме­тра У шта­фет­ном но­ше­њу ­ ба­кље по свим­ кон­ти­нен­ти­ма за лет­ње игре (1936-2012) ­ уче­ство­ва­ло ­ 115.411 осо­ба Од 1936. го­ди­не и Ига­ра у Бер­ ли­ну олим­пиј­ски пла­мен па­ли се по по­себ­ној це­ре­мо­ни­ји у Олим­ пи­ји и олим­пиј­ском ба­кљом шта­ фет­ним тр­ча­њем но­си до гра­да до­ ма­ћи­на Ига­ра. Пр­ва олим­пиј­ска ба­кља, ко­ја је но­ше­на од Олим­пи­је до Бер­ли­на 1936. из­ра­ђе­на је као ко­пи­ја ан­тич­ке ба­кље по цр­те­жу са јед­не ке­ра­мич­ке по­су­де, би­ла је те­шка 460 гра­ма и ви­со­ка 27 цм, а пла­мен је обез­бе­ђи­ва­ло маг­не­зи­ јум­ско пу­ње­ње. То­ком ми­ну­лих 68 го­ди­на из­

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ СИМ­БО­ЛИ

Број 14

ОЛИМПИЈСКА

БА­КЉА

Јо­ши­но­ри Са­каи, То­кио 1964.

мље до­ма­ћи­на. Ако је ба­кља за Лон­дон 2012. би­ла пр­ва без ин­ тер­на­ци­о­нал­не ру­те, ако се из­у­ зме 2.900 км тр­ча­ња кроз по­стој­ би­ну Ига­ра Грч­ку. Уку­пан пут ба­кље за лет­ње игре је 556.384 км или го­то­во 14 оби­ ла­за­ка зе­мље око еква­то­ра, а то­ ком ње­га но­си­ло је 115.411 ба­ кљо­но­ша. Нај­кра­ћи пут ба­кље био је за Игре у Мел­бур­ну 1976. са­мо 775 км укљу­чу­ју­ћи и 514 км у Грч­кој, а нај­ду­жи за Игре 2008. у Пе­кин­

Ан­то­нио Ре­бо­љо, Бар­се­ло­на 1992.

Па­во Нур­ми, Хел­син­ки 1952.

глед ба­кљи, на­чин но­ше­ња (по­ го­то­во ка­да су Игре одр­жа­ва­не ван Евро­пе), пре­во­зна сред­ства и тех­но­ло­ги­ја одр­жа­ва­ња пла­ме­на ме­ња­ли су се у за­ви­сно­сти од ма­ ште и сред­ста­ва до­ма­ћи­на Ига­ра, а због не­при­ли­ка (про­те­сти, на­па­ ди) ко­је је до­жи­ве­ла ба­кља и ње­ни но­си­о­ци на пу­ту за Пе­кинг 2008. пре све­га ван Ки­не, при­мо­ра­ла је МОК да за­бра­ни про­мо­ци­ју олим­ пи­зма овим пу­тем ван Грч­ке и зе­

гу – 137.000 км (1.528 км у Грч­кој, 97.000 у Ки­ни, а оста­так на свим кон­ти­нен­ти­ма). Олим­пиј­ска ба­кља је три пу­та про­шла и кроз Ср­би­ју и Ју­го­сла­ ви­ју, пр­ва 1936 за Игре у Бер­ли­ ну, дру­га 1972. за Игре у Мин­хе­ ну и тре­ћа 1984. за Зим­ске игре у Са­ра­је­ву. Стал­ни парт­нер МОК и до­ма­ ћи­на ига­ра у шта­фет­ном но­ше­њу ба­кље је Ком­па­ни­ја „Ко­ка-ко­ла”, а пр­ви пут 1960. за Игре у Ри­му но­ ше­ње ба­кље до­би­ло је ве­ли­ки зна­ чај у ме­ди­ји­ма – пр­ви пут пра­ти­ ле су га тв ка­ме­ре и но­ви­нар­ске еки­пе.

Ли Нинг, Пе­кинг 2008.

Пр­ви пут ба­кља је но­ше­на ави­ о­ном за Зим­ске игре у Ослу 1952, а пр­ви пут но­ше­на је бр­зи­ном ве­ ћом од бр­з и­н е зву­к а ави­о ­н ом „кон­корд” за Зим­ске игре у Ал­ бер­ви­лу 1992, а Ка­на­ђа­ни су пут ба­к ље за Мон­т ре­а л 1976. скра­ ти­ли са­те­лит­ским пре­но­ше­њем „пла­ме­на” из Ати­не у Ота­ву. Пр­ви пут ба­кља је но­ше­на под во­дом за Зим­ске игре у Гре­но­блу 1968, а за Игре у Ли­ле­ха­ме­ру пр­ви пут су је у ва­зду­ху па­до­бран­ци до­да­ ва­ли је­дан дру­гом. Пр­ви пут ба­кља

клам­ни трик ко­ји су пре­у­зе­ли сви ор­га­ни­за­то­ри... Нај­не­о­бич­ни­ја па­ље­ња ва­тре на Олим­пиј­ском ста­ди­о­ну де­си­ ла су се 1992. у Бар­се­ло­ни ка­да је па­ра­о­лим­пи­јац Ан­то­нио Ре­бо­ љо ва­тре­ном стре­лом и у Пе­кин­гу 2008. ка­да је бив­ши гим­на­стич­ки ас Ли Нинг „ле­тео” уз по­моћ сај­ ли „Пти­чи­јим гне­здом. Обич­но част да упа­ле олим­пиј­ ски пла­мен на Све­ча­ном ста­ди­о­ну до­би­ја­ли су ис­так­ну­ти шам­пи­о­ни, по­пут Нур­ми­ја (1952), Ро­на Клар­

Под­вод­на ба­кља, Сид­неј 2000.

је но­ше­на на ко­њи­ма за део Ига­ра 1956. у у све­мир, исти­на без пла­ме­ на, за игре у Атлан­ти 1996… Ба­кљу су но­си­ле мно­ге по­зна­те лич­но­сти из спор­та и јав­ног жи­во­ та, а од 1952. и Ига­ра у Хел­син­ки­ ју име по­след­њег но­си­о­ца ко­ји па­ ли ва­тру на олим­пиј­ском ста­ди­о­ну чу­ва се као тај­на до тог – нај­све­ча­ ни­јег тре­нут­ка све­ча­ног отва­ра­ња. Те 1952. име по­след­њег ба­кљо­но­ ше је скри­ва­но јер су до­ма­ћи­ни та­ ко хте­ли да ре­ха­би­ли­ту­ју ле­ген­дар­ ног тр­ка­ча Па­ва Нур­ми­ја, ко­ји је 1932. ис­кљу­чен са Ига­ра у Лос Ан­ ђе­ле­су због на­вод­ног про­фе­си­о­на­ ли­зма, а по­сле је то био сја­јан ре­

ка 1956, Сер­ге­ја Бе­ло­ва 1980, или Му­ха­ме­да Али­ја 1996, али би­ло је и мла­дих не­а­фир­ми­са­них спор­ти­ста по­пут Фри­ца Шил­ге­на (1936), или пр­ве же­не ко­ја је упа­ли­ла олим­пиј­ ски пла­мен Нор­ме Ба­зи­лио (1968) или Јо­ши­но­ри­ја Са­ка­и­ја, ко­ји је ода­бран да упа­ли олим­пиј­ски пла­ мен у То­ки­ју 1964. јер је био пр­ва бе­ба ро­ђе­на на под­руч­ју Хи­ро­ши­ ме по­сле екс­пло­зи­је атом­ске бом­бе. Са­каи је доц­ни­је осво­јио две ме­да­ ље у шта­фе­та­ма на Азиј­ским игра­ ма, рад­ни век је про­вео као спорт­ ски но­ви­нар те­ле­ви­зи­је „Фу­џи”, а пре­ми­нуо 68. го­ди­ни жи­во­та 10. сеп­тем­бра ове го­ди­не.



Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.