Page 1

Број 10 • 31. маj 2014.

Милица Мандић:

Сви смо прискочили у помоћ људима у невољи


Op

РЕВИЈА

ИЗ ОКС

31. МАЈ 2014.

3

СОЛИДАРНОСТ

Заједно смо најјачи Олимпијска и спортска породица једнодушно је реаговала на катастрофу која је погодила Србију и прискочила у помоћ пострадалом становништву Пр­вог да­на ка­та­стро­фал­них по­ пла­ва Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­ је за­јед­но са Ми­ни­стар­ством спор­ та и Спорт­ским са­ве­зом Ср­би­је упу­тио је јав­ни апел свим чла­но­ ви­ма спор­стке и олим­пиј­ске по­ ро­ди­це и љу­ди­ма до­бре во­ље, да по­мог­ну по­стра­да­ли­ма. На тај апел ода­зва се све­ко­ли­ки спорт­ски по­крет Ср­би­је... Та­ко не­што је и би­ло оче­ки­ва­но. Спор­ти­сти су на им­пре­си­ван на­чин ре­а­го­ва­ли на не­сре­ћу ко­ја је по­го­ ди­ла Ср­би­ју, али ни­су за­бо­ра­ви­ли да ис­так­ну и слич­не про­бле­ме у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Хр­ват­ској. Но­вак Ђо­ко­вић је по­ка­зао за­што је оми­љен на свим про­сто­ри­ма, а при­ дру­жи­ли су му се и оста­ли на­ши Деј­вис куп ре­пре­зен­та­тив­ци Јан­ко Тип­са­ре­вић, Вик­тор Тро­иц­ки, Не­ над Зи­мо­њић, као и на­ше те­ни­сер­ ке Ана Ива­но­вић, Је­ле­на Јан­ко­вић, реч­ју и де­лом. Бив­ши ка­пи­тен на­ ше фуд­бал­ске ре­пре­зен­та­ци­је Де­јан Стан­ко­вић је осно­вао фон­да­ци­је у ко­рист угро­же­них ста­нов­ни­ка ко­ ја је при­ку­пи­ла ве­ли­ка сред­ства из це­лог све­та. На­р ав­н о, све ове ак­т ив­н о­с ти по­др­жао је Олим­пиј­ски ко­ми­тет

Ср­би­је, а у са­рад­њи са Цр­ве­ним кр­стом Ср­би­је по­звао је би­ше и са­да­шње олим­пиј­це, спор­ти­сте и спорт­ске рад­ни­ке да се при­дру­ же ак­ци­ји при­ку­пља­ња по­мо­ћи за ста­нов­ни­штво по­пла­ва­ма угро­ же­них под­руч­ја и љу­ди­ма ко­ји су изу­би­ли до­мо­ве. Ак­ци­ја је из­ван­ ред­но при­мље­на. Два да­на, 19. и 20. ма­ја, у Олим­ пиј­ску ку­ћу у Ули­ци Ге­не­ра­ла Ва­ си­ћа до­ла­зи­ли су мно­ги спор­ти­ сти, а из ње ка­ми­о­ни и ко­ми­ји су

од­во­зи­ли при­ку­пље­ну по­моћ на адре­с е до­го­в о­р е­н е са Цр­в е­н им кр­стом. „Овом ак­ци­јом пру­жа­мо при­ мер и под­сти­че­мо и оста­ле гра­ ђа­не ко­ји мо­гу и же­ле да по­мог­ну они­ма ко­ји­ма је по­моћ нео­п­ход­на, уз на­ду да ће­мо сви за­јед­но ус­пе­ти да убла­жи­мо тра­ге­ди­ју на­ших су­ на­род­ни­ка” ста­ја­ло је у по­зи­ву. У ак­ци­ју Цр­ве­ног кр­ста, по­ред ОКС, укљу­чи­ла се и Фон­да­ци­ја „Ана и Вла­де Ди­вац”. Упра­во је

Цр­ве­ни крст био ге­не­ра­тор ком­ плет­не ак­ци­је упу­ћу­ју­ћи шта је све по­треб­но угро­же­ном ста­нов­ ни­штву, а то је пре све­га би­ла во­ да, то­пао веш и оде­ћа, сред­ства за хи­ги­је­ну, пе­ле­не, сред­ства за дез­ ин­фек­ци­ју. На кра­ју дво­днев­не ак­ци­је ре­зул­ тат је био им­по­зан­тан. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је и Фон­да­ци­ја „Ана и Вла­де Ди­вац” у са­рад­њи са Цр­ве­ним кр­стом Ср­би­је при­ку­пи­ли су 150 џа­ ко­ва ће­ба­ди, пе­шки­ра и по­сте­љи­не, 150 џа­ко­ва жен­ске оде­ће, 350 џа­ко­ ва де­чи­је и 220 џа­ко­ва му­шке оде­ ће као и 70 џа­ко­ва са обу­ћом.Ту су и број­ни па­ке­ти пе­ле­на, хра­на и мле­ко за бе­бе и сред­ства за лич­ну хи­ги­је­ну. Сва при­ку­пље­на по­моћ је усме­ре­на у угро­же­на под­руч­ја. По­ред, спор­ти­ ста, спорт­ских рад­ни­ка и мла­дих во­ лон­те­ра у ак­ци­ји су уче­ство­ва­ли и Ана и Вла­де Ди­вац. Вла­де Ди­вац је на кра­ју ак­ци­је ис­та­као: – И Олим­пиј­ски ко­ми­тет и Фон­ да­ци­ја за­хва­љу­ју свим гра­ђа­ни­ма ко­ји су се укљу­чи­ли у ак­ци­ју при­ ку­пља­ња по­мо­ћи и по­ка­за­ли со­ ли­дар­ност са су­на­род­ни­ци­ма у не­во­љи. Ана Ди­вац је до­да­ла да је Фон­ да­ци­ја по­кре­ну­ла про­је­кат об­но­ ве по­пла­вље­них под­руч­ја „Да сви по­мог­не­мо” за по­моћ у об­но­ви по­ је­ди­нач­них до­ма­ћин­ста­ва, ку­ћа, основ­них шко­ла, вр­ти­ћа...

Олимпијска ревија – Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11040 Београд, Србија, web: www.oks.org.rs Штампа „Политика новине и магазине”

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


4

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

31. МАЈ 2014.

5

На Олим­пиј­ском са­ту ис­пи­са­но: 1003 На те­р а­з иј­с ком пла­т оу, на са­ту ко­ји ме­ри вре­ме до на­ред­них олим­пиј­ских ига­ра већ да­ни­ма сто­ји ис­ пи­с ан ху­ма­н и­тар­ни број „1003” – за по­моћ по­стра­ да­ли­ма у по­пла­ва­ма, а Из­ вр­шни од­бор Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је апе­ло­вао је на све чла­но­ве олим­пиј­ ске по­ро­ди­це и љу­би­те­ље спор­та ши­ром Ср­би­је да га бар јед­ном „уку­ца­ју” и по­ша­љу СМС по­ру­ку ко­ја ће не­ком олак­ша­ти си­ту­ а­ци­ју у ко­јој се из­не­на­да на­шао...

Лич­не до­на­ци­је олим­пи­ја­ца па­ко­ва­ли су Ра­до­је Ђе­рић и Зо­ра­на Ару­но­вић

РЕЧ СПОРТИСТА:

ЈЕДИНСТВО, СОЛИДАРНОСТ, ПОМОЋ...

Да­мир Ми­кец над­гле­да ху­ма­ни­тар­ни ла­нац

Спор­т и­с ти ни­с у кри­л и ве­л и­ ку спрем­ност и же­љу да по­мог­ну. Ви­де­ло се то и по ко­ли­чи­ни при­ ку­п ље­н их до­ба­ра и на кра­ј у по за­до­вољ­ству што је ак­ци­ја Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та ус­пе­ла. – Дра­го ми је да смо се у те­шком тре­нут­ку за наш на­род удру­жи­ли. Же­л им да по­р у­ч им угро­ж е­н ом

Те­квон­до клуб Га­леб је од­мах по­кре­нуо при­ку­пља­ње по­мо­ћи, ко­ја је до­не­та у Олим­пиј­ску ку­ ћу. Тре­нер Дра­ган Јо­вић је ре­као: – У по­чет­ку као да ни­смо схва­ та­ли сра­зме­ре не­сре­ће. Са­да, ова­ ко ор­га­ни­зо­ва­ни, же­ли­мо да на­ ста­ви­м о и ка­да се во­да по­ву­ч е.

ста­нов­ни­штву да из­др­жи, а ми смо ту да по­мог­не­мо.Са­да смо ура­ди­ ли до­ста али не сме­мо да ста­не­мо. Ве­ру­јем да ће и у на­ред­ном пе­ри­о­ ду би­ти по­треб­но слич­них ак­ци­ја и за­то по­зи­вам све гра­ђа­не да бу­ ду со­ли­дар­ни и да се као и до са­да др­жи­мо за­јед­но – ре­кла је стре­лац Ан­дреа Ар­со­вић.

Па­ко­ва­ње: Вла­де Ди­вац и На­та­ша Ко­ва­че­вић

Нај­тро­феј­ни­ја олим­пиј­ка Ја­сна Ше­ка­рић

Ђор­ђа Пе­ри­ши­ћа по­здра­вља­ју Ми­ли­ца Ман­дић и Дра­ган Јо­вић

Љу­ди­ма са тих под­руч­ја ће и та­да би­ти по­треб­на по­моћ. Не­ве­на Иг­ња­то­вић, на­ша нај­бо­ ља ски­ја­ши­ца је од­мах по по­зи­ву, по­че­ла са уку­ћа­ни­ма да при­ку­пља по­моћ и у Олим­пиј­ски ко­ми­тет сти­гла је са сно­у­бор­де­ком Ни­ном Ми­цић, обе пре­пу­них ру­ку. – На рас­по­ла­га­њу сам и у на­ред­

Бојан Јањић

ном пе­ри­о­ду. Пу­тем дру­штве­них мре­жа по­зи­вам при­ја­те­ље из ино­ стран­ства са се укљу­че у по­моћ на­ шем на­ро­ду – ре­кла је Не­ве­на. Дра­ги­ца Ђу­рић би­ла је у де­ле­ га­ци­ји Ру­ко­мет­ног са­ве­за Ср­би­је ко­ја је до­не­ла по­моћ: – За крат­ко вре­ме смо се ор­га­ ни­зо­ва­ли и на­ста­вља­мо да уче­ ству­је­мо у свим слич­ним ак­ци­ ја­ма.На­ши спор­ти­сти у зе­мљи и ино­стран­ству су та­ко­ђе укљу­че­ ни у раз­ли­чи­те ак­ци­је ор­га­ни­зо­ ва­не по­во­дом ка­та­стро­фе ко­ја је по­го­ди­ла наш на­род. Отво­ри­ће­ мо ра­чун на ко­ји ће мо­ћи да до­ ни­ра­ју сред­ства за жр­тве по­пла­ва, а на­ста­ви­ће­мо и да пра­ти­мо ак­ци­ је Олим­пиј­ског ко­ми­те­та и Ми­ни­ стар­ства омла­ди­не и спор­та. По­моћ је до­не­ла и На­та­ша Ко­ ва­че­вић, до­бит­ни­ца Тро­фе­ја МОК „Спорт као шко­ла жи­во­та”. Ко­шар­ ка­ши­ца, ко­јој је ам­пу­ти­ра­на но­га по­сле са­о­бра­ћај­не не­сре­ће, до­шла је у Олим­пиј­ску ку­ћу да до­не­се по­ моћ и из­ра­зи со­ли­дар­ност са угро­ же­ним ста­нов­ни­штвом: – Дра­го ми је кад ви­дим ко­ли­ ко је мно­го љу­ди у ак­ци­ји. По­зи­ вам све спор­ти­ста да нам се при­ дру­же. Функ­ци­о­ни­ше­мо као је­дан тим. Љу­ди су из­г у­би­ли мно­го у

по­пла­ва­ма, али ће­мо све за­јед­но из­гра­ди­ти. Ве­о­ма ак­тив­ни би­ли су и стрел­ ци. Ме­ђу пр­ви­ма сти­гли су и Ја­ сна Ше­ка­рић, Зо­ра­на Ару­но­вић, Ива­на Мак­си­мо­вић, Да­мир Ми­ кец, из Но­вог Са­да је сти­гао Не­ ма­ња Ми­ро­са­вљев, а Зо­ра­на Ару­ но­вић је по­но­сно ре­кла: – Чи­ни ме срећ­ним то ка­ко смо се со­ли­да­ри­са­ли, као и је­дин­ство ко­је смо по­ка­за­ли у овој ак­ци­ји. Си­г ур­на сам да ће­мо ус­пе­ти да знат­но по­мог­не­мо угро­же­ном ста­ нов­ни­штву. Ве­слач и олим­пи­јац Ра­до­је Ђе­ рић је до­дао: – Наш на­род је увек са на­ма ка­ да смо на так­ми­че­њи­ма. Ми смо уз на­род ка­да је по­треб­но, а то је да­нас ви­ше не­го ика­да. У Олим­пиј­ској ку­ћи ви­ђе­ни су с лич­н им до­н а­ц и­ј а­м а ка­п и­т ен од­бој­ка­шке ре­пре­зен­та­ци­је Бо­ јан Ја­нић, злат­ни ва­тер­по­ли­ста из 1968. Ђор­ђе Пе­ри­шић... Апе­ле пре­ко дру­штве­них мре­жа да се по­ мог­не по­стра­да­ли­ма упу­ти­ли су атле­ти­чар Емир Бе­крић, ру­ко­ме­ та­ши­ца Јо­ва­на Ри­со­вић и мно­ги дру­ги, ко­ји су и лич­но уче­ство­ва­ ли у ак­ци­ји Очим­пиј­ског ко­ми­те­ та Ср­би­је.

Нико није хтео да изостане

Парт­нер ОКС „Прок­тер и Гембл” при­ско­чио у по­моћ По­ро­ди­ца­ма ко­је су ева­ку­и­са­не из сво­јих до­мо­ва због ка­та­стро­фал­них по­пла­ва, ко­је су ра­зо­ри­ле по­је­ди­на под­руч­ја Ср­би­је, ком­па­ни­ја „Прок­ тер и Гембл”, ду­го­го­ди­шњи парт­нер Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је, до­ ни­ра­ла је хи­ги­јен­ске про­из­во­де. Ком­па­ни­ја „Прок­тер и Гембл” бри­не о дру­штве­ној за­јед­ни­ци у ко­јој по­слу­је, и сви за­по­сле­ни, као и њи­хо­ви парт­не­ри за­јед­нич­ким сна­га­ма по­ку­ша­ва­ју да по­мог­ну и до­при­не­су сво­јим брен­до­ви­ма ба­рем де­ли­ мич­ној нор­ма­ли­за­ци­ји ста­ња у по­стра­да­лим под­руч­ји­ма. – На­жа­лост, по­пла­ве су оста­ви­ле мно­ге љу­де у Ср­би­ји без до­ма, нео­ п­ход­них усло­ва за жи­вот и основ­них сред­ста­ва за одр­жа­ва­ње лич­не хи­ ги­је­не. На­да­мо се да ће­мо овом до­на­ци­јом ба­рем ма­ло по­мо­ћи они­ма ко­ји­ма је нај­те­же и до­не­ти на­ду у бо­ље су­тра – из­ја­ви­ла је Кор­не­ли­ја Со­фро­ние, пред­став­ни­ца ком­па­ни­је „Прок­тер и Гембл”. Већ у пр­вим да­ни­ма по­пла­ва „Прок­тер и Гембл” је, у са­рад­њи са сво­ јим ди­стри­бу­те­ром ком­па­ни­јом „Нелт”, до­ни­рао 10.000 пе­ле­на, а Цр­ ве­ном кр­сту Ср­би­је уру­чио још хи­ги­јен­ских про­из­во­да, по­пут пе­ле­на „Пам­перс” пе­ле­на и вла­жних ма­ра­ми­ца, „Вош енд гоу” шам­по­на, „Сеј­ фгард” са­пу­на, „На­ту­ре­ла” хи­ги­јен­ских уло­жа­ка, Бо­нукс” де­тер­џе­на­та и „Фе­ри” теч­но­сти за пра­ње по­су­ђа. „Прок­тер и Гембл Ду­ра­сел” до­ни­рао је ви­ше од 15.000 ба­те­ри­ја при­ хват­ним цен­три­ма Цр­ве­ног кр­ста.

Број 10

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

Сребро Милици Мандић, бронза Ани Бајић Ми­ли­ца Ман­дић осво­ји­ла је сре­бр­ну ме­да­ љу у ка­те­го­ри­ји до 73 ки­ло­гра­ма на Европ­ском пр­вен­ству у Ба­куу, а Ана Ба­јић је у ка­те­го­ри­ји из­над 73 кг осво­ји­ла брон­зу. Ми­ли­ца је у пр­вом ко­лу би­ла бо­ља од до­ма­ће так­ми­чар­ке Та­де­је­ве (13:1), a у бор­би за ме­да­ љу са­вла­да­ла је Гр­ки­њу Ди­ми­тро­пу­лу (13:5). У ме­чу за фи­на­ле Ман­ди­ће­ва је са­вла­да­ла По­ља­ ки­њу Кже­мје­нец­ку (10:2), а у фи­на­лу из­гу­би­ла je од Хр­ва­ти­це Ра­дош (6:3). – За­до­вољ­на сам ре­зул­та­том, али и да­ље сам под ути­ском фи­на­ла. Ми­слим да сам ипак ма­ло ви­ше оште­ће­на у ва­жном тре­нут­ку. Али шта је ту је, идем да­ље, све че­стит­ке про­тив­ни­ци – ре­ кла је Ман­ди­ће­ва.

31. МАЈ 2014.

Два три­јум­фа Зи­мо­њи­ћа и Не­сто­ра

НА ПУТУ КА РИЈУ

Му­ш ка ре­п ре­з ен­та­ц и­ј а Ср­б и­ј е осво­ј и­л а је 24. ме­сто у кон­ку­рен­ци­ји 38 се­лек­ци­ја на Пр­вен­ству Евро­пе у спорт­ској гим­на­сти­ци у Со­фи­ји и пла­си­ра­ла се на пр­ве Европ­ске игре у Ба­куу иду­ће го­ди­не. Тај успех оства­ри­ли су Ми­лош Па­у­но­вић, Га­ври­ло Илић (Ниш), Бо­ јан Де­ја­но­вић, Ро­берт Ме­штер и Сте­фан Илић (Вој­во­ди­на, Но­ви Сад). У Со­фи­ји је пр­ви пут на европ­ским шам­пи­о­ на­ти­ма Ср­би­ја има­ла и ју­ни­ор­ску еки­пу ко­ја је за­у­зе­ла 22. ме­сто у кон­ку­рен­ци­ји 30 се­лек­ци­ја. Ње­ни чла­но­ви би­ли су Пе­тар Ве­фић (Пар­ти­зан, Ко­сто­лац), Пе­тар Ве­лич­ко­вић (Ниш), Иван Де­ја­

На­ви­кли на тро­фе­је: Зи­мо­њић и Не­стор

До­ве­сла­ле до сре­бра: се­стре Мол­до­ван

У Ми­ла­ну два сре­бра (38,849), док је тре­ће при­па­ло Ма­ђа­ри­ца­ма Га­ бри­је­ли Са­бо и Ни­не­ти Вад (39,221). Си­мо Бол­тић и Вла­ди­мир То­ру­ба­ров осво­ји­ли су сре­бр­ну ме­да­љу за­вр­шив­ши фи­нал­ну тр­ку са 1:29,093 ми­ну­та, са­мо 20 сто­тин­ки иза по­бед­ни­ ка Ти­бо­ра Хуф­на­ге­ла и Гер­ге­ља Бо­ро­ша из Ма­ ђар­ске. Тре­ће ме­сто за­у­зе­ли су Пор­ту­гал­ци Фер­ нан­до Пи­мен­та и Ема­ну­ел Сил­ва (1:29,153).

Јо­ва­на тре­ћа на Свет­ском ку­пу Ана је у пр­вом ко­лу би­ла бо­ља од Не­ми­це Вајс (7:3), док је у бор­би за ме­да­љу са­вла­да­ла Фран­ цу­ски­њу Епанж (9:6). Ме­ђу­тим, у по­лу­фи­на­лу до­жи­ве­ла је по­раз од Бри­тан­ке Вок­ден (6:0). – Ни­је би­ло ла­ко до­ћи до ме­да­ље. Мо­гло је да бу­де и бо­ље, али за­до­вољ­на сам. Же­лим да се за­ хва­лим свим тре­не­ри­ма ре­пре­зен­та­ци­је, це­лом струч­ном шта­бу, а нај­ви­ше мом клуп­ском тре­ не­ру Дар­ку Ку­ки­ћу. Та­ко­ђе, же­лим да ка­жем и да су сви на­ши ре­пре­зен­та­тив­ци би­ли све вре­ме уз ме­не и бо­дри­ли ме –ре­кла је Ана Ба­јић.

Гим­на­сти­ча­ри Ср­би­је иду у Ба­ку

Не­над Зи­мо­њић и Да­ни­јел Не­стор, по­но­во игра­ју за­јед­но у ду­блу и – ус­пе­си не из­о­ста­ју. Пр­во су осво­ји­ли шам­пи­он­ску ти­ту­лу на тур­ ни­ру Ма­стерс се­ри­је 1000 у Ма­дри­ду, са­вла­ дав­ши у фи­на­лу свет­ски дубл број 1 Аме­ри­кан­ це Бо­ба и Мај­ка Бра­ја­на са 6:4, 6:2. Та по­бе­да до­не­ла је Зи­мо­њи­ћу 51. ти­ту­лу у ка­ри­је­ри, док је Не­стор сла­вио 84. пут, а у Ри­му на тур­ни­ру истог ран­га по­пра­ви­ли су би­ланс. Овог пу­та у фи­на­лу са­вла­да­ли су фи­на­лу Хо­ лан­ђа­ни­на Ро­би­на Ха­сеа и Шпан­ца Фе­ли­си­ја­ на Ло­пе­са из Шпа­ни­је са 6:4, 7:6 (7-2).

Ни­су за­бо­ра­ви­ли по­стра­да­ле: гим­на­сти­ча­ри Ср­би­је

Ни­ко­ли­на и Оли­ве­ра Мол­до­ван осво­ји­ле су сре­бр­ну ме­да­љу у ди­сци­пли­ни К-2 на 200 ме­та­ра, а исто од­лич­је из­бо­ри­ли су и Си­мо Бол­тић и Вла­ ди­мир То­ру­ба­ров у ди­сци­пли­ни К-2 500 м. Ни­ко­ли­на и Оли­ве­ра су се пла­си­ра­ле ди­ рект­но у фи­на­ле по­бе­дом у ква­ли­фи­ка­ци­о­ној тр­ци а он­да са 39,073 се­кун­ди из­бо­ри­ле дру­го ме­сто иза Не­ми­ца Ко­ни Ва­смут и Ти­не Ди­це

По­сле свет­ске и Европ­ска брон­за: Ана Ба­јић

У дру­гој тр­ци Свет­ског ку­па у аустра­лиј­ском гра­ду Ка­и­ринс на­ша ре­пре­зен­та­тив­ка Јо­ва­на Цр­но­го­рац (Сал­ка­но) осво­ји­ла је тре­ће ме­сто у ди­сци­пли­ни олим­пиј­ски крос-кан­три. Она је пр­ва од на­ших так­ми­ча­ра, би­ло у му­шкој или жен­ ској кон­ку­рен­ци­ји, ко­ја је из­бо­ри­ла ме­сто на по­сто­љу на так­ми­че­њу овог ран­га. – Ово је ре­зул­тат ко­ји смо ду­го че­ка­ли и ми, а још ви­ше наш би­ци­кли­зам. То­ли­ко смо срећ­ни да не мо­гу да опи­шем, знао сам да она то мо­же, али је до­сад увек ма­ло не­до­ста­ја­ ло да се све „по­кло­пи”. Јо­ва­на је за тре­ће ме­сто осво­ји­ла 60 бо­до­ва за свет­ску ли­сту – пре­нео је ути­ске из Аустра­ли­је тре­нер ис елек­тор Не­ма­ња Вајс, по­сле јед­ног од нај­ве­ћих ре­зул­та­та у но­ви­јој исто­ри­ји срп­ског би­ци­кли­зма.

но­вић и Ни­ко­ла Јур­ко­вић (Вој­во­ди­на, Но­ви Сад). Струч­ни тим са­чи­ња­ва­ли су тре­не­ри Вла­ди­мир Дра­ку­лић, Ду­шан Ма­ро­вић и Ја­коб Ма­тић, а во­ђа ти­ма и шеф де­ле­га­ци­је био је Ге­за Ми­кеш. Ру­ко­вод­ство ре­пре­зен­та­ци­је оба­ве­сти­ло је зе­мље уче­сни­це о до­га­ђа­ји­ма у Ср­би­ји и мо­ гућ­но­сти по­мо­ћи на­стра­да­ли­ма, а у до­го­во­ру са ор­га­ни­за­то­ри­ма и Европ­ском гим­на­стич­ ком фе­де­ра­ци­јом на­пра­вље­на је и фо­то­гра­фи­ ја свих чла­но­ва на­шег ти­ма са тран­спа­рен­том „По­мо­зи­те Ср­би­ји у бор­би про­тив по­пла­ва”, ко­ја је об­ја­вље­на на сај­ту и на феј­сбук стра­ни Пр­вен­ства Евро­пе.

Та­маш за исто­ри­ју на­шег ди­за­ња те­го­ва Ни­кад до ово­го­ди­шњег Европ­ ског пр­вен­ства за так­ми­ча­ре до 17 го­ди­на ни је­дан наш ре­пре­зен­та­ ти­вац ни у јед­ној ста­ро­сној кон­ ку­рен­ци­ји ни­је ус­пео да осво­ји европ­ску ме­да­љу.

Све бли­жа свет­ском вр­ху: Јо­ва­на Цр­но­го­рац

Ива­на Мак­си­мо­вић ди­пло­ми­ра­ла

Осво­ји­ла пр­ву ди­пло­му: Ива­на Мак­си­мо­вић

7

Олим­пиј­ска ви­це­шам­пи­он­ка Ива­на Мак­си­мо­вић од­бра­ни­ла је ди­ плом­ски рад на Фа­кул­те­ту за ту­ри­стич­ки и хо­те­ли­јер­ски ме­наџ­мент Уни­вер­зи­те­та „Син­ги­ду­нум”. Те­ма ди­плом­ског ра­да би­ла је „Уло­га стре­ља­штва у спорт­ском ту­ри­ зму Ср­би­је”, а Ива­на је сте­кла зва­ње ди­пло­ми­ра­ног еко­но­ми­сте. У ко­ ми­си­ји су би­ли мен­тор про­фе­сор др Вер­ка Јо­ва­но­вић и де­кан про­фе­сор др Кру­но­слав Чур­чић. – Би­ло ми је за­до­вољ­ство да се ба­вим овом те­мом и при­пре­мим рад, у ко­ме сам спо­ји­ла сту­ди­је и оно чи­ме се ба­вим. За­хвал­ност ду­гу­јем и Ва­си Спа­со­је­ви­ћу ис­так­ну­том стре­љач­ком тре­не­ру из Ја­го­ди­не, ко­ји је, сво­је­вре­ме­но, био мен­тор мом оцу Го­ра­ну у од­бра­ни ди­плом­ског ра­да на Фа­кул­те­ту за спорт и фи­зич­ко вас­пи­та­ње у Бе­о­гра­ду. Пла­ни­рам да уско­ро за­вр­шим и сту­ди­је и на Ви­шој спорт­ској и здрав­стве­ној шко­ли – ре­кла је Ива­на Мак­си­мо­вић, ко­ја ће би­ти „Узор мла­дим спор­ти­сти­ ма” Олим­пиј­ским игра­ма мла­дих у Нан­кин­гу.

Три ме­да­ље: Та­маш Кај­до­чи

Пр­ви, ко­јем је то по­шло за ру­ ком је Су­бо­ти­ча­нин Та­маш Кај­ до­чи, члан КДТ Спар­так, ко­ји је из Че­ха­но­ва у Пољ­ској до­нео три од­лич­ја! У ка­те­го­ри­ји так­ми­ча­ра из­над 94 кг Кај­д о­ч и је у ди­с ци­п ли­н и тр­зај осво­јио сре­бр­ну ме­да­љу по­ ди­гав­ши 155 кг. У из­ба­ча­ју је по­ ди­гао 185 кг и осво­јио брон­за­ну

ме­да­љу, а од­лич­је истог сја­ја при­ па­ло му је и у укуп­ном пла­сма­ну за по­диг­ну­тих 340 кг. По­б ед­н ик Јер­м е­н ин Си­м он Мар­ти­ро­сјан је осво­јио све три злат­не ме­да­ље са но­вим свет­ским ре­кор­ди­ма (182 кг, 2015 кг и 397 кг), а дру­го­пла­си­ра­ни Рус Ју­р иј Ах­м е­д и­ј а­н ов (151 кг, 190 кг и 341 кг) за­хва­љу­ју­ћи бо­ љем из­ба­ча­ју ус­пео да над­ма­ши Та­ма­ша Кај­до­чи­ја за са­мо је­ дан ки­ло­грам... Осва­ј а­ч а пр­в их европ­с ких ме­д а­љ а у ди­з а­њу те­го­в а за Ср­б и­ј у, на­ц и­о ­н ал­ ног тре­не­ра Сти­па­ на Вер­та, као и пред­став­ни­ке Са­ ве­за Ср­би­је за ди­за­ње те­го­ва, ко­је је пред­во­дио пред­сед­ник Ми­лан Ми­хај­ло­вић, при­мио је и др­жав­ ни се­кре­тар за спорт Пре­драг Пе­ ру­ни­чић, а Кај­до­чи је у Че­ха­но­ву но­вим др­жав­ним ре­кор­ди­ма и ме­ да­ља­ма из­бо­рио ста­тус спор­ти­сте ме­ђу­на­род­ног ран­га у се­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји.

Че­тве­рац до­ве­слао до брон­зе На Европ­ском ве­слач­ком пр­вен­ству за ју­ни­о­ре у Ха­зе­вин­ке­лу че­тве­ рац са кор­ми­ла­ром у са­ста­ву Ни­ко­ла Цви­је­тић, Ду­шан Слав­нић, Ми­ лош Ми­ли­ће­вић, Не­ма­ња Ле­чић, кор­ми­лар Ма­те­ја Јо­шић, осво­јио је са 6:25,24 ми­ну­та брон­за­ну ме­да­љу, иза по­са­да Укра­ји­не (6:20,88) и Ита­ли­је (6:24,64). Чла­но­ви че­твер­ца про­ду­жи­ли су та­ко кон­ти­ну­и­тет осва­ја­ња ме­да­ља на­ших мла­дих ве­сла­ча на ве­ли­ким так­ми­че­њи­ма. У вред­не ре­зул­та­те убра­ја­ју се и по­бе­де у Б фи­на­ли­ма ко­је су оства­ ри­ли Љи­ља­на Јо­шић у ски­фу и Игор Ђе­рић и Урош Ди­ми­три­је­вић у дубл ску­лу.

Ка­ри­је­ре за­по­че­ли европ­ском брон­зом

Број 10

6

ОЛИМПИЈСКА

ВЕСТИ

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

9

Но­вак Ђо­ко­вић осво­јио Рим Наш нај­бо­љи те­ни­сер Но­вак Ђо­ко­вић осво­јио је тур­нир Ма­стерс 1000 се­ри­је у Ри­му са­вла­дав­ ши у фи­на­лу Ра­фа­е­ла На­да­ла са 4:6, 6:3, 5:3.

По­са­да че­твер­ца има брон­зу, али и зла­то: Болтић, Терзић, Холперт и Торубаров

Дво­се­ду зла­то, че­твер­цу брон­за На Тре­ћем свет­ском ку­пу у Се­ге­ди­ну на­ши ка­ја­ка­ши осво­ји­ли су брон­зу у олим­пиј­ској ди­сци­пли­ни К-4 1.000 м и зла­то у нео­лим­пиј­ ској ди­сци­пли­ни К-2 500 м. Че­тве­рац у са­ста­ву Ер­вин Хол­перт, Де­јан Тер­зић, Си­мо Бол­тић и Вла­ди­мир То­ру­ба­ров нај­спрем­ни­ји од на­ших по­са­да до­че­као је ово так­ми­че­ње, од­лу­чу­ју­ће за из­бор на­ших по­са­да за пр­вен­ство Евро­пе, а то по­твр­ђу­је и чи­ње­ни­ца да су злат­ну ме­да­ љу на 500 м у дво­се­ду осво­ји­ли чла­но­ви че­ твер­ца Си­мо Бол­тић и Вла­ди­мир То­ру­ба­ров. Они су по­бе­ди­ли у А фи­на­лу са 1:30,525 ми­ ну­та, ис­пред тро­феј­них Ма­ђа­ра Дом­би­ја и Бо­ ро­ша (1:30,597) и Не­ма­ца Гро­са и Рендшми­та (1:30,837). Та­ко су, по­сле сре­бра на де­би­ју на

Свет­ском ку­пу у Ми­ла­ну, осво­ји­ли нај­сјај­ни­ је од­лич­је. Че­т ве­р ац је у овом са­с та­в у де­б и­то­в ао на Свет­ском ку­пу у Ми­ла­ну и за­у­зео че­твр­то ме­ сто, а у се­г е­д и­н у је осво­ј ио тре­ћ е остав­ш и до по­след­њ ег сан­т и­м е­т ра у бор­б и и за зла­ то. Оно је, ипак, при­п а­л о Аустра­л и­ј ан­ц и­ ма, олим­пиј­ским шам­пи­о­ни­ма из Лон­до­на (2:59,926), а сре­бро пр­вој по­са­ди Ма­ђар­ске (3:00,058), ко­ја ће очи­глед­но би­ти нај­ве­ћи ри­в ал на­ш им ка­ј а­к а­ш и­м а на пред­с то­ј е­ћ ем Европ­ском пр­вен­ству. Ре­зул­тат по­са­де тре­ не­ра Дра­га­на Плав­ши­ћа би­ло је 3:00,424 ми­ ну­та, са­мо 0,498 се­кун­де за по­бед­нич­ком по­ са­дом.

Вред­на по­бе­да Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа уочи Ро­лан Га­ро­са

То је , по­сле по­бе­да у Ма­ја­ми­ју и Ин­ди­јан Вел­су, Но­ва­ков тре­ћи тро­феј осво­јен ове се­зо­ не, 19. на ма­стер­си­ма, а укуп­но 44. ти­ту­ла у ка­ри­је­ри од ко­ји је шест осво­је­но на грен слем тур­ни­ри­ма. Ђо­ко­вић је овом по­бе­дом зна­чај­но сма­њио пред­ност На­да­ла, во­де­ћег на АТП ли­сти.

Акош Вар­га по­сре­брио стре­лу Акош Вар­га је осво­јио пр­ву ме­да­љу у исто­ ри­ји стре­ли­чар­ства Ср­би­је на так­ми­че­њи­ма нај­ви­шег ран­га, по­што се оки­тио сре­бром на Европ­ском пр­вен­ству за мла­де.

Све бли­жа гра­ни­ци од се­дам ме­та­ра: Ива­на Шпа­но­вић

Ива­на Шпа­но­вић – 6,85 М Ива­на Шпа­но­вић је на Ди­ја­мант­ској ли­ги у Шан­га­ју, свом пр­вом на­сту­пу у се­зо­ни на отво­ ре­ном, осво­ји­ла дру­го ме­сто по­пра­вив­ши свој др­жав­ни ре­корд за три сан­ти­ме­тра и он са­да из­ но­си 6,85 м. Као и на Свет­ском пр­вен­ству у Мо­скви про­шле го­ди­не, ка­да је осво­ји­ла пр­ву свет­ску ме­да­љу за на­шу атле­ти­ку Шпа­но­ви­ће­ва је и у Шан­га­ју би­ла иза сјај­не Ни­ге­риј­ке Бле­синг Окаг­ба­ре. У Мо­скви Окаг­ба­ре је би­ла дру­га, Шпа­но­ви­ће­ва тре­ћа, а у Шан­га­ју за­у­зе­ле су пр­во и дру­го ме­сто и то ско­ко­ ви­ма у пр­вој се­ри­ји. Окаг­ба­ре је пре­ско­чи­ла 6,86 и за 13 сан­ти­ме­та­ра по­пра­ви­ла ре­корд ми­тин­га ко­ји је 2012. по­ста­ви­ла Аме­ри­кан­ка Де­ло­уч, а Шпа­но­ви­ће­ва је ско­чи­ла сан­ти­ме­тар ма­ње. Тре­ће ме­сто за­у­зе­ла је Не­ми­ца Мо­гу­е­на­ра са 6,79, че­твр­то Шве­ђан­ка Јар­дер са 6,66, пе­то Ру­ ски­ња Кли­ши­на са 6,62, ше­сто Ку­че­рен­ко­ва, та­ко­ђе Ру­ски­ња, са 6,61. – Са­мим ре­зул­та­том за­и­ста сам пре­срећ­на. По­че­ти се­зо­ну ско­ком од 6,85 м по­ка­зу­је да смо вред­ но и на­пор­но тре­ни­ра­ли и да смо на до­бром пу­ту ка још бо­љим оства­ре­њи­ма – ре­кла је Ива­на. Дра­га­на То­ма­ше­вић, на­ша ре­кор­дер­ка у ба­ца­њу ди­ска ни­је оства­ри­ла сво­је ци­ље­ве у Шан­га­ ју. Са 56,85 из два ис­прав­на хи­ца за­вр­ши­ла је на прет­по­след­њем, 10. ме­сту.

Ни зла­то ни­је би­ло да­ле­ко: Акош Вар­га

Акош је до сре­бра у Љу­бља­ни до­шао у ди­ сци­пли­ни ком­па­унд лук, ка­да је са 14. ме­ста у ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма ушао у ели­ми­на­ци­о­ни део тур­ни­ра и имао од­лич­не на­сту­пе у на­ред­на че­ ти­ри ме­ча. Са­вла­дао је тро­ји­цу бо­ље ран­ги­ра­них так­ми­ ча­ра и сти­гао до фи­на­ла, ко­је је би­ло не­из­ве­сно до са­мог кра­ја, али је на кра­ју зла­то при­па­ло Сте­фа­ну Хан­се­ну из Дан­ске.

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

ИЗ ОКС

31. МАЈ 2014.

ВЕСТИ

11

Ме­ња се про­грам ме­ди­те­ран­ских ига­ра

Сед­ни­ца Из­вр­шног од­бо­ра ОКС

Пет­на­ест кан­ди­да­та за олим­пиј­ску шко­ла­ри­ну На осно­ву пред­ло­га Про­грам­ске ко­ми­си­је Из­вр­шни од­бор Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је је од­лу­чио да за олим­пиј­ску шко­ла­ри­ну „Рио 2016” у ин­ди­ви­ду­ал­ним спор­то­ви­ма бу­ду пред­ло­же­ни: Ми­ли­ца Ман­дић и Ана Ба­јић (те­квон­до), Ива­на Мак­си­мо­вић, Ан­дри­ја Зла­тић, Ан­дреа Ар­со­вић и Зо­ра­на Ару­но­вић (стре­ља­штво), Ива­на Шпа­но­вић, Емир Бе­ крић и Асмир Ко­ла­ши­нац (атле­ти­ка), Дал­ма Бе­не­дек-Ру­жи­чић и Мар­ко Дра­го­са­вље­вић (ка­јак), Ни­ко­ла Сто­јић и Не­над Бе­ђик (ве­сла­ње), Ве­ли­ мир Стје­па­но­вић (пли­ва­ње) и Алек­сан­дар Мак­си­мо­вић (рва­ње). Уче­шће у про­гра­му „Рио 2016”, на осно­ву оства­ре­них ре­зул­та­та, из­ бо­рио је рвач Вик­тор Не­меш, док је уче­сник Раз­вој­ног про­гра­ма по­стао ди­зач те­го­ва Та­маш Кај­до­чи. Из­вр­шни од­бор ОКС је усво­јио но­ве, оштри­је кри­те­ри­ју­ме за ка­те­го­ ри­за­ци­ју зим­ских спор­то­ва и на ли­сти ка­те­го­ри­са­них за Зим­ске игре у Пјонг­чан­гу 2018. су са­мо Не­ве­на Иг­ња­то­вић (алп­ско ски­ја­ње) и Ми­ лан­ко Пе­тро­вић (би­а­тлон).

Ге­не­рал­ни се­кре­тар Олим­пиј­ ског ко­ми­те­та Ср­би­је Ђор­ђе Ви­ шац­ки уче­ство­вао је у ра­ду Тех­ нич­к е ко­м и­с и­ј е Ме­ђ у­н а­р од­н ог ко­ми­те­та Ме­ди­те­ран­ских ига­ра (МКМИ) у Та­ра­го­ни (Шпа­ни­ја), до­ма­ћи­ну на­ред­них Ига­ра. – Об­и­шли смо објек­те на ко­ји­ма ће се спор­ти­сти так­ми­чи­ти 2017. го­ди­не и ге­не­рал­ни ути­сак је да је ин­фра­струк­ту­ра на ја­ко ви­со­ком ни­воу. По­сто­ји ја­сан план раз­во­ ја обје­ка­та Игре, као и за њи­хо­ ву ка­сни­ју упо­тре­бу. На са­стан­ку Тех­нич­ке ко­ми­си­је ана­ли­зи­ра­ни су спор­то­ви са до­са­да­шњих Ига­ ра, као и број уче­сни­ка. Спор­то­ви и ди­сци­пли­не по­де­ље­ни су у три гру­пе: од­ре­ђе­ни су спор­то­ви и ди­ сци­пли­не ко­ји ће оста­ти на про­ гра­му, они ко­ји ће би­ти до­дат­но ана­ли­зи­ра­ни и они ко­ји ће ис­па­ сти са про­гра­ма – ре­као је Ђор­ђе Ви­шац­ки. По­ред са­стан­ка Тех­нич­ке ко­ми­ си­је, са­стан­ке су одр­жа­ле и Ме­ди­ цин­ска и Ан­ти­до­пинг ко­ми­си­ја, са­ стао се Из­вр­шни ко­ми­тет МКМИ,

Ђор­ђе Ви­шац­ки

као и за­јед­нич­ки скуп пред­став­ни­ ка МКМИ и Ор­га­ни­за­ци­о­ног ко­ ми­те­та „Та­ра­го­на 2017”. Ме­ди­те­ран­ске игре у Та­ра­го­ни одр­жа­ће се од 30. ју­на до 9. ју­ла 2017.

ОКС ну­ди „Ка­ри­је­ру по­сле спор­та” Евро­пи На сед­н и­ц и Ге­н е­р ал­н е скуп­ шти­н е ор­г а­н и­з а­ц и­ј е „ЕНГ­С О омла­ди­на” Ми­лош Ми­лен­ко­вић, ме­на­џер про­гра­ма Олим­пиј­ске со­ли­дар­но­сти ОКС, пред­ста­вио је про­грам „Ка­ри­је­ра по­сле спор­ та”, ко­ји ОКС спро­во­ди у са­рад­њи са ком­па­ни­јом „Аде­ко”.

Ми­лош Ми­лен­ко­вић

О не­за­по­сле­но­сти мла­дих во­ де се ди­с ку­с и­ј а ши­р ом Евро­п е, а „ЕНГ­СО омла­ди­на” са сво­јим парт­н е­р и­м а, ме­ђ у ко­ј и­м а је и ОКС, по­ку­ша­ва да про­на­ђе ква­ ли­т ет­н о ре­ш е­њ е овог ве­л и­к ог про­бле­ма. – Кроз про­грам „Ка­ри­је­ра по­ сле спор­та” ОКС по­ма­же спор­ти­ сти­ма да на пра­ви на­чин раз­ми­ шља­ју о жи­во­ту на­кон за­вр­шет­ка спорт­ске ка­ри­је­ре, укљу­чу­ју­ћи и ди­рект­ну по­моћ ком­па­ни­је „Аде­ ко” у про­на­ла­же­њу по­сла, из­ра­ди „си-ви­ја” и при­пре­ми за ин­тер­вјуе. ОКС је пред­с та­в ио уло­г у ко­ј у спорт игра код мла­дих љу­ди, као и осо­ би­не ко­је се раз­ви­ја­ју кроз спорт, а ко­је ће би­ти од ве­ли­ке ко­ри­сти и при­ли­ком про­на­ла­же­ња по­сла. По­ну­ди­ли смо кон­крет­не при­ме­ ре, као што је зна­чај ор­га­ни­за­ци­је ве­ли­ких спорт­ских до­га­ђа­ја, ко­ји пру­жа­ју шан­су мла­дим љу­ди­ма из ра­зних сфе­ра да стек­ну рад­но ис­ ку­ство, спо­зна­ју еле­мен­те пла­ни­ ра­ња, ор­га­ни­зо­ва­ња, ру­ко­во­ђе­ња и ко­му­ни­ка­ци­је – ре­као је Ми­лош Ми­лен­ко­вић.

Да­мир Штај­нер представља систем управљања у ОКС

Ба­ку бр­жи од пла­но­ва Из­вр­шни ди­рек­тор Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је Да­мир Штај­нер и ме­на­џер про­гра­ма олим­пиј­ске со­ли­дар­но­сти Ми­лош Ми­лен­ко­вић уче­ ство­ва­ли су на дво­днев­ном се­ми­на­ру Европ­ских олим­пиј­ских ко­ми­те­ та (ЕОК) и фо­ру­му Олим­пиј­ске со­ли­дар­но­сти на Ки­пру. Да­мир Штај­нер је на фо­ру­му Олим­пиј­ске со­ли­дар­но­сти одр­жао пре­ зен­та­ци­ју о си­сте­му упра­вља­ња у Олим­пиј­ском ко­ми­те­ту Ср­би­је као при­ме­ру до­бре прак­се. По­ред Ср­би­је, пре­зен­та­ци­је су има­ле и Хо­лан­ ди­ја, Тур­ска, Грч­ка и Укра­ји­на. Пред­став­ни­ци ОКС има­ли су и ве­о­ма ко­ри­сне са­стан­ке са пред­став­ ни­ци­ма Олим­пиј­ске со­ли­дар­но­сти Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­ те­та о ре­а­ли­за­ци­ји ре­дов­них го­ди­шњих про­гра­ма. Уче­сни­ци­ма се­ми­на­ра ЕОК из­ве­шта­је су под­не­ли ор­га­ни­за­ци­о­ни ко­ ми­те­ти „Рио 2016”, „Нан­кинг 2014”, „Тби­ли­си 2015”, „Мон­та­фон 2015”, „Ли­ле­ха­мер 2016” и „Бу­е­нос Ај­рес 2018”. По­себ­на па­жња би­ла је по­ све­ће­на Ба­куу и пр­вим Европ­ским (олим­пиј­ским) игра­ма, ко­је ће се одр­жа­ти иду­ће го­ди­не. Оце­ње­но је при­пре­ме за Европ­ске игре на­пре­ду­ју ви­ше не­го за­до­ во­ља­ва­ју­ћим тем­пом, док су ор­га­ни­за­то­ри Олим­пиј­ских ига­ра у Ри­ју, упр­кос за­ка­шње­њу и про­бле­ми­ма с ко­ји­ма се су­сре­ћу, из­не­ли уве­ра­ва­ ња да ће све ус­пе­ти да за­вр­ше на вре­ме. На­ред­ни се­ми­нар ЕОК одр­жа­ће се сле­де­ће го­ди­не у Ан­та­ли­ји у ор­га­ ни­за­ци­ји Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Тур­ске.

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

31. МАЈ 2014.

Сви смо прискочили у помоћ људима у невољи

Лич­на кар­та Ми­ли­це Ман­дић Ро­ђе­на 6. де­цем­бра 1991. у Бе­о­гра­ду. Члан Те­квон­до клу­ба Га­леб. Тре­нер Дра­ган Јо­вић. БРОН­ЗА Свет­ско пр­вен­ство мла­дих (– 68 кг) 2008. БРОН­ЗА Свет­ско пр­вен­ство (– 73 кг) 2011. СРЕ­БРО Европ­ско пр­вен­ство (– 73 кг) 2012. ЗЛА­ТО Олим­пиј­ске игре (+ 67 кг) 2012. БРОН­ЗА Свет­ско сту­дент­ско пр­вен­ство (+ 73 кг) 2012. СРЕ­БРО Ме­ди­те­ран­ске игре (+ 67 кг) 2013. СРЕ­БРО Европ­ско пр­вен­ство (– 73 кг) 2014. Нај­бо­ља спор­тист­ки­ња Ср­би­је 2012. Члан Те­квон­до ку­ће слав­них од 2013.

као и на сле­де­ћем так­ми­че­њу у Швај­цар­ској, а тек он­да на ред до­ла­зе нај­ва­жни­ја так­ми­че­ња ко­ја до­но­се нај­ви­ше по­е­на и на ко­ји­ма се мо­же на­док­на­ди­ти и ако не­што про­пу­сти­те.

Н

Пу­не ру­ке по­мо­ћи

МИ­ЛИ­ЦА: Ту­жно је то што нам се до­го­ди­ло. При­род­но је да то про­бу­ди у сва­ком чо­ве­ку же­ љу да по­мог­не... Љу­ди су оста­ли без иче­га, из­гу­ би­ли су све што су ра­ни­је има­ли. Сва­ко од нас има где да се вра­ти, да бу­де с не­ким, да спа­ва да је­де. Због то­га се из­у­зет­но по­но­сим чла­но­ви­ма на­шег клу­ба, њи­хо­вим ро­ди­те­љи­ма, при­ја­те­ љи­ма клу­ба. Сви су ре­а­го­ва­ли, сва­ко у скла­ду са сво­јим мо­гућ­но­сти­ма, и при­ско­чи­ли у по­ моћ укљу­чив­ши се у на­шу ак­ци­ју, али и мно­ге дру­ге. За са­мо дан са­ку­пи­ли смо мно­го ства­ри ко­је су по­треб­не љу­ди­ма ко­ји су оста­ли без до­ мо­ва и од­не­ли у Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је,

МИЛИЦА МАНДИЋ

На по­бед­нич­ком по­сто­љу у Ба­куу са сре­бром

Олимпијска шампионка у теквондоу је после европског сребра освојеног у Бакуу, заједно са осталим врхунским спортистима Србије, освојила злато за хуманост и солидарност

а­ши спор­ти­сти, олим­пиј­сци укљу­чи­ ли су се у ек­ци­је при­ку­пља­ња по­мо­ћи за по­стра­да­ле у ка­та­стро­фалн­мим по­ пла­ва­ма, а ме­ђу нај­а­гил­ни­ји­ма би­ла је те­квон­до­ист­ки­ња Ми­ли­ца Ман­дић, ко­ја је на Игра­ма у Лон­до­ну осво­ји­ла пр­ву злат­ну ме­да­ љу за наш спорт под за­ста­вом Ср­би­је. Го­то­во да ни­је би­ло ак­ци­је, без ов­зи­ра ко ју је ор­га­ни­зо­вао, а да се нај­бо­ља спор­тист­ки­ња на­ ше зе­мље у 2012. у из­бо­ру ОКС, ни­је ода­зва­ла да по­мог­не де­ли­ма и ре­чи­ма, за­јед­но са сво­јим тре­не­ром Дра­га­ном Јо­ви­ћем, дру­го­ви­ма из Га­ ле­ба, олим­пиј­ци­ма из дру­ги спор­то­ва...

13

ко­ји је ме­ђу пр­ви­ма и ор­га­ни­зо­вао ак­ци­ју при­ ку­пља­ња по­мо­ћи ме­ђу, олим­пиј­ци­ма. Мно­ги чла­но­ви на­шег клу­ба, али и оста­лих те­квон­до клу­бо­ва оти­шли су да во­лон­ти­ра­ју у цен­три­ма за сме­штај по­стра­да­лих, у „Пи­о­ни­ру”, у „Аре­ ни”. Мно­ги су би­ли би­ли на на­си­пи­ма, у Шап­ цу, Но­вом Бе­о­гра­ду... Али, још ви­ше ме ра­ду­је што ми ни­смо из­у­зе­так, на чи­тав на­чин ре­а­го­ ва­ла је чи­та­ва зе­мља, цео спорт. Ипак, вр­хун­ске спор­ти­сте че­ка­ју ва­жна так­ми­че­ња. Тре­на­жни про­цес не сме да се пре­ки­да. Ка­ко си тре­нин­ге ускла­ди­ла са ак­ ци­ја­ма у ко­ји­ма си уче­ство­ва­ла? МИ­ЛИ­ЦА: Да, то ва­жи и за ме­не, али окол­ но­сти су ван­ред­не и тре­нинг мо­же да се по­ме­ ри за сат, два за ка­сни­је или ра­ни­је, да би се не­ком по­мо­гло. Сви то чи­ни­мо, па и ја. За­и­ста да­је­мо све од се­бе, а чи­ни­ће­мо до и да­ље. Док год је по­треб­но. Да­кле, на­сту­пи­ћеш спрем­на у Ин­збру­ку, на тур­ни­ру ко­ји по­чи­ње овог ви­кен­да? МИ­ЛИ­ЦА: Ве­ру­јем да ме све ово што се де­ ша­ва­ло не­ће оме­сти на Отво­ре­ном пр­вен­ству Аустри­је, так­ми­че­њу из Б1 ка­те­го­ри­је. Оно се бо­ду­је за ранг ли­сту, зла­то вре­ди де­сет по­е­на,

Ове се­зо­не пред то­бом су че­ти­ри Свет­ска ку­па, од ко­јих ће умно­го­ме за­ви­си­ти на ком ћеш ме­сту на свет­ској ли­сти до­че­ка­ти пре­ до­лим­пиј­ску се­зо­ну. МИ­ЛИ­ЦА: Пр­ви гран при је у Су­жоу у Ки­ни и то ми је дру­ги „пик” у се­зо­ни. Европ­ско пр­ вен­ство је би­ло пр­ви, по­сле европ­ског ма­ло сам се од­ма­ра­ла, за­јед­но са тре­не­ром ана­ли­зи­ра­ла бор­бе. Сре­ђи­ва­ли смо ути­ске - шта смо ра­ди­ ли и шта смо по­сти­гли. А он­да сам по­че­ла при­ пре­ме за гран при тур­ни­ре. На њих до­ла­зи 32 нај­бо­љих са свет­ске ли­сте у сва­кој ка­те­го­ри­ји, а по­бе­да вре­ди 40 по­е­на. На гран при фи­на­лу по­бе­да је 80 по­е­на и то ће има­ти огро­ман ути­ цај на ранг ли­сту. Ово је пр­ва зва­нич­на се­зо­на гран при так­ми­че­ња. Ни­смо оче­ки­ва­ли да ће их би­ти чак че­ти­ри. Про­шле го­ди­не де­би­то­ва­ ла сам на гран при фи­на­лу, тек да про­бам, и би­ ла сам пе­та. Осво­ји­ла сам „не­ке” по­е­не али ни­ сам би­ла за­до­вољ­на. На­дам се да ћу ове го­ди­не би­ти успе­шни­ја. Да ли си за­до­вољ­на дру­гим уза­стоп­ним сре­ бром са Европ­ског пр­вен­ства? МИ­ЛИ­ЦА: За­до­вољ­на сам пре све на­чи­ном на ко­ји сам од­ра­ди­ла све бор­бе. Ни­сам оти­шла у Ба­ку да по сва­ку це­ну бу­дем пр­ва. Тре­нер ме је ап­со­лут­но рас­те­ре­тио оба­ве­зе да не­што мо­ рам, јер ја умем да са­ма се­би на­мет­нем не­по­ тре­бан при­ти­сак, да не­што пре­ви­ше же­лим, а

Чла­но­ви Га­ле­ба до­не­ли су у ОКС по­моћ за по­стра­да­ле

то ни­је увек до­бро. Пред тур­нир у Ба­куу мно­го смо при­ча­ли о то­ме и до­го­во­ри­ли смо се да иде­ мо бор­бу по бор­бу. Тре­нер ме је во­дио кроз њих и при­пре­ма­ма за сва­ки меч, сва­ку про­тив­ни­цу и у бор­би од по­е­на до по­е­на и сти­гла сам до сре­ бра. И ја­ко сам за­до­вољ­на укуп­ним учин­ком. У твом гла­су не­ма огор­че­ња због не­при­зна­ тих уда­ра­ца у гла­ву ко­је си за­да­ла про­тив­ ни­ци... МИ­ЛИ­ЦА: По­сле бор­бе не вре­ди ку­ка­ти. Она је пр­ва, ја сам дру­га и о то­ме ви­ше не же­лим да раз­ми­шљам, по­го­то­во не да се жа­лим да су ме по­кра­ли. Су­диј­ске од­лу­ке, па и по­гре­шне, део су игре и у те­квон­доу, као и у ко­шар­ци, фуд­ба­ лу бок­су. Не­кад има­те не­при­стра­сне су­ди­је, не­ кад су на­кло­ње­ни ва­ма, а не­кад про­тив­ни­ку. То је та­ко у спор­ту. Про­блем је што ка­ци­га ни­је по­кри­ве­на елек­трон­ском опре­мом за ре­ги­стра­ци­ју уда­ра­ца, као штит­ник за те­ло. Да ли ће се то уско­ро про­ме­ни­ти? МИ­ЛИ­ЦА: На јед­ном тур­ни­ру у Швед­ској те­ сти­ра­не су пр­ве елек­трон­ске ка­ци­ге, али уоче­ не су и не­ке гре­шке и оне су вра­ће­не на до­ра­ ду. Чак и ако јед­ног да­на по­ста­ну зва­нич­не то не­ће пот­пу­но ис­кљу­чи­ти ути­цај су­ди­ја. „Про­ стор” за сло­бод­но су­диј­ско уве­ре­ње не­ће не­ста­ ти, оста­ју удар­ци у ли­це где не­ма елек­тро­ни­ке, опо­ме­не ко­је из­ри­чу су­ди­је и ко­је мо­гу да од­ лу­че ис­ход бор­бе. Си­гур­но у ми­сли­ма имаш же­љу да од­бра­ ниш олим­пиј­ско зла­то из Лон­до­на. Бу­ду­ ћи да је те­квон­до спорт мла­дих шам­пи­о­на, ка­ко оце­њу­јеш тво­ју кон­ку­рен­ци­ју у овом олим­пиј­ском ци­клу­су ко­ји ће се за­вр­ши­ти у Ри­ју 2016? МИ­ЛИ­ЦА: У овом тре­нут­ку у тој кон­ку­рен­ ци­ји са­мо је Фран­цу­ски­ња Гле­дис Епанж ста­ ри­ја. Има 32 го­ди­не и ве­ли­ко ис­ку­ство, али сад ју је на Европ­ском по­бе­ди­ла на­ша Ана Ба­јић. Оста­ле так­ми­чар­ке из вр­ха свет­ске ранг ли­сте

су до­ста мла­ђе. Мно­ге су мла­ђе и од ме­не – но­ ва Ру­ски­ња, но­ва Мек­си­кан­ка. Олим­пиј­ска кон­ку­рен­ци­ја је знат­но те­жа од свет­ске, јер на олим­пиј­ским игра­ма по­ сто­је са­мо че­ти­ри ка­те­го­ри­је, па се у сва­кој над­ме­ћу бор­ци из две ка­те­го­ри­је на оста­ лим так­ми­че­њи­ма, а то зна­чи да ће­те има­ ти и знат­но те­же и ја­че ри­вал­ке... МИ­ЛИ­ЦА: На то смо сви на­вик­ну­ти. Тре­нут­ но сам на олим­пиј­ској ранг ли­сти, у ка­те­го­ри­ ји из­над 67 ки­ло­гра­ма, на че­твр­том ме­сто. Кад се бу­ду об­ра­чу­на­ли бо­до­ви са европ­ског би­ћу на тре­ћем. Ис­пред ме­не би­ће пр­во­пла­си­ра­на Фран­цу­ски­ња Ка­ро­ли­на Граф, ко­ју сам по­бе­ди­ ла у олим­пиј­ском фи­на­лу, дру­го­пла­су­ра­на Ол­га Ива­но­ва (то је та но­ва Ру­ски­ња), а иза Мак­си­ кан­ка Ба­ла­ре­зо, јед­на од мла­ђих од ме­не, као и ње­на зе­мља­ки­ња Еспи­но­за ко­ја је већ ду­го у свет­ском вр­ху. Ту је и Епанж ко­ју сам већ по­ ме­ну­ла, Бри­тан­ка Гле­дис Вок­ден с ко­јом сам пре Европ­ског пр­вентсва тре­ни­ра­ла 10 да­на у Ман­че­сте­ру. То су ри­вал­ке на ко­је ра­чу­нам, још не­ка Ко­реј­ка, Хо­лан­ђан­ка... А до­ма­ћа кон­ку­рен­ци­ја? МИ­ЛИ­ЦА: Ка­да је у пи­та­њу олим­пиј­ска ка­ те­го­ри­ја то је Ана Ба­јић, ко­ја је на Европ­ском пр­вен­ству осво­ји­ла брон­зу. Ми­слим да ме не­ће угро­зи­ти. Тре­нут­но је на 24 ме­сто на олим­пиј­ ској ранг ли­сти. И она ће на­пре­до­ва­ти на но­вој, јун­ској ли­сти. За­јед­но ће­мо ићи на све гран при тур­ни­ре на ко­ји­ма се де­ли ве­ли­ки број по­е­на, та­ко да ни­ко ни­шта не мо­же да га­ран­ту­је... Да ли по­не­кад „од­вр­тиш” у ми­сли­ма бор­бе у Лон­до­ну 2012? – На­рав­но. То је за са­да нај­ва­жни­ји до­га­ђај у мом жи­во­ту. У 20. го­ди­ни осво­ји­ти олим­пиј­ску злат­ну ме­да­љу. С вре­ме­на на вре­ме по­гле­дам и бор­бе и шта се све де­ша­ва­ло. И да­ље ми је ле­ по кад се на то вра­тим, али за­и­ста не ми­слим да ћу да жи­вим од то­га. Би­ће још мно­го так­ми­ че­ња и иза­зо­ва.

Број 10

12

ОЛИМПИЈСКА

ИН­ТЕР­ВЈУ

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

МОСКВА 1980.

15

МО­СКВА 1980. 1. ДР Не­мач­ка

6:24,33

2. ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈА

6:26.34

3. ЧССР

6:29,01

4. В. Бри­та­ни­ја

6:31,13

5. СССР

6:35,34

6. Пољ­ска

6:39,60

ЛОС АН­ЂЕ­ЛЕС 1984

Ми­ло­рад Ста­ну­лов и Зо­ран Пан­чић по­сле свог нај­ве­ћег успе­ха

1. САД

6:36,87

2. Бел­ги­ја

6:38,19

3. ЈУ­ГО­СЛА­ВИ­ЈА

6:39,59

4. СР Не­мач­ка

6:40,41

5. Ита­ли­ја

6:44,29

6. Ка­на­да

6:46,48

Да су имали још 200 метара... Зоран Панчић и Милорад Станулов освојили су олимпијско сребро у дубл скулу и постигли највећи успех југословенског веслања после Игара у Хелсинкију 1952. Олим­п иј­с ки сал­д о на­ш ег ве­ сла­ња био би мно­го си­ро­ма­шни­ ји да јед­н ог да­н а на при­п ре­м а­ ма у Лу­ц ер­н у Зо­р ан Пан­ч ић и Ми­л о­р ад Ста­н у­л ов ни­с у од­л у­ чи­ли да се оку­ша­ју за­јед­но у дубл ску­лу. Вр­шња­ци, ро­ђе­ ни 1953, про­ц е­н и­л и су да би на Олим­пиј­ским игра­ ма у Мо­скви мо­гли да ура­ де не­што ви­ше не­го до­тад. Исти­н а, Ста­н у­л ов је две го­д и­н е ра­н и­ј е осво­ј ио у ски­фу брон­зу на Свет­ском пр­вен­ству на Но­вом Зе­лан­ ду, Пан­чић је имао ис­ку­ство из груп­них ча­ма­ца, али олим­ пиј­ска ме­да­ља за ју­го­сло­вен­ско ве­сла­ње би­ла је не­до­сти­жна још од 1952. и зла­та че­твер­ца без кор­ ми­ла­ра. Због те од­лу­ке мо­ра­ли су да про­ ме­не на­чин жи­во­та јер Зре­ња­ни­ нац Ста­ну­лов ве­слао је на Бе­ге­ју, Но­во­са­ђа­нин Пан­чић на Ду­на­ву. „Па­нон­ски мор­на­ри” би­ли су спрем­ни на све, јер су се на­да­ли да би мо­гли до по­бед­нич­ког по­ сто­ља и – ни­су по­гре­ши­ли. – Го­во­ри­ли су да смо до­вољ­ни је­дан дру­гом, ди­са­ли смо као је­дан – при­се­ћао се Ста­ну­лов. На­пор­не при­пре­ме, пре­ве­сла­ не хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра, пре­тр­ча­ни ко зна ко­ли­ко, по­диг­ну­то на то­не

те­ре­та. С не­стр­пље­њем су че­ка­ли Игре у Мо­скви. – Се­ћам се да смо у ква­ли­фи­ка­ ци­о­ној тр­ци 20. ју­ла, би­ли у гру­ пи дру­ги иза Ис­точ­них Не­ма­ца. Пр­в о­п ла­с и­р а­н и из две гру­п е су ишли ди­рект­но у фи­на­ле, а оста­ли у ре­пе­саж, за још че­ ти­ри ме­ста у за­вр­шној тр­ци – ка­же Зо­ран Пан­чић. У ре­пе­са­жу, два да­на ка­ сни­је Ју­го­сла­ви­ја је по­бе­ди­ ла у сво­јој гру­пи, 24 сто­тин­ке ис­пред Че­ха Печ­ке и Во­хо­ шке. Да­л е­к о иза су оста­л и чам­ци Шпа­ни­је и Бу­гар­ске. На фи­на­ле се че­ка­ло пет да­ на. Не­стр­пље­ње, гро­зни­ца, оп­ти­ ми­зам. На стар­ту по­са­де ДР Не­

На по­сто­љу и у „Ел-Еју” Ни­је то би­ла је­ди­на тро­феј­на олим­пиј­ска при­ча на­ших ве­сла­ча. У Лос Ан­ђе­ле­су че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је осво­ји­ли су брон­зу. – Та­да је би­ло стра­ха. До­би­ли смо нов ча­мац и ни­ка­ко ни­смо мо­гли да ус­по­ста­ви­мо наш ри­там. Би­ли смо бе­сни, ни­смо зна­ли шта се до­га­ђа. Он­да смо уста­но­ви­ли да јед­но ве­сло има по­гре­шан угао. По­сле је све би­ло ка­ко тре­ба – ка­же Ста­ну­лов. Пан­чић још до­да­је: – Во­зи­ли смо од­лич­но. На по­ло­ви­ни ста­зе би­ли дру­ги. Ме­ђу­тим у дру­гом де­лу су нас су­сти­гли и на кра­ју ми се чи­ни­ло да су нас Нем­ ци по­ме­ри­ли и са тре­ћег ме­ста. У бе­су сам ба­цио ве­сло, али ми је Ста­ну­лов по­ка­зао на се­ма­фор. Пи­са­ло је да смо тре­ћи.

мач­ке, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, СССР, ЧССР, Пољ­ске и Ју­го­сла­ви­је. – Ва­жи­ли смо за ла­ке ве­сла­че и на стар­ту смо увек би­ли спо­ри­ји. Се­ћам се да смо на 500 ме­та­ра би­ ли тек пе­ти, Нем­ци су би­ли да­ле­ко од­ма­кли. Већ су мо­гли да бу­ду си­ гур­ни у зла­то. Та­да смо по­ве­ћа­ли број за­ве­сла­ја, кре­ну­ли син­хро­ни­ зи­ва­но, бр­зо, сна­жно. Сти­за­ли смо ри­ва­ле, на кра­ју и че­хо­сло­вач­ки ча­мац – као да и са­да ве­сла при­ча Зо­ран Ста­ну­лов. Вре­ме је би­ло 6:26,34. Ис­точ­ ни Нем­ци Јо­а­ким Дриф­ке и Кла­ ус Кре­пе­лајн су би­ли бо­љи за две се­кун­де. Али... – Да смо има­ли још 200 ме­та­ра си­гур­но би их до­сти­гли... Био је то ве­л и­к и дан за ју­го­ сло­вен­ски спорт, ве­сла­ње по­себ­ но. Истог да­на до брон­за­не ме­да­ ље су осво­ји­ли још јед­на ве­слач­ка по­са­да – дво­јац с кор­ми­ла­ром у ком су на­сту­пи­ли Спли­ћа­ни Це­ лент, Мр­ду­љаш и кор­ми­лар Ре­ић, као и рвач сло­бод­ним сти­лом Се­ и­ди. ––– – Сјај­н а је би­л а ат­м ос­ф е­р а у олим­пиј­ском се­лу. У пра­вље­њу ат­мос­фе­ре пред­ња­чи­ли су ва­тер­ по­ли­сти и ру­ко­ме­та­ши­це ко­ји су ка­сни­је та­ко­ђе осво­ји­ли оли­ми­ пиј­ска од­лич­ја – са се­том го­во­ри Ми­ло­рад Ста­ну­лов.

Број 10

ПРИЧА О МЕДАЉИ

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

31. МАЈ 2014.

Упаљен пламен за Олимпијске игре младих

У СУСРЕТ НАНКИНГУ

Све­ча­ност на ста­ди­о­ну Па­на­те­на­и­кон у Ати­ни

Уче­сни­ци Олим­пиј­ског фе­сти­ва­ла са го­сти­ма

Обележено 100 дана до ЈОГ Осмог ма­ја, Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је и „Вој­во­ђан­ска бан­ка” ор­га­ни­зо­ва­ли су Олим­ пиј­ски фе­сти­вал у О. Ш. „Иво Ан­дрић” у Ра­ ко­ви­ци. Уче­ни­ци­ма и го­сти­ма, ме­ђу ко­ји­ма је био и пред­сед­ник Оп­шти­не Ра­ко­ви­ца Ми­ло­сав Ми­

лич­ко­вић, обра­тио се Ђор­ђе Ви­шац­ки, ге­не­ рал­ни се­кре­тар Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­ је: – Да­нас обе­ле­жа­ва­мо 100 да­на до отва­ра­ња Олим­пиј­ских ига­ра мла­дих у Ки­ни. Има­ће­те при­ли­ке да за­јед­но са на­шим спор­ти­сти­ма про­

Но­ви пут­ни­ци Де­јан и Дра­го­слав Тим Ср­б и­ј е за дру­г е Олим­п иј­с ке игре мла­ дих уве­ћао за два чла­ на, кон­ста­то­ва­но је на сед­ни­ци Из­вр­шног од­ бо­ра ОКС, и са­да има 16 так­ми­ча­ра у 8 спор­то­ва: пли­ва­њу, ве­сла­њу, ка­ја­ ку, би­ци­кли­зму, џу­доу, стре­ља­штву, те­квон­доу и бад­мин­то­ну. Но­ви пут­ ни­ци за Нан­кинг су Де­ јан То­мић (те­квон­до) и Дра­г о­с лав Пе­т ро­в ић (бад­м ин­т он), а мо­г ућ­ ност да се ква­ли­фи­ку­ју има­ј у још гим­н а­с ти­ч а­ ри, атле­ти­ча­ри (овог ви­ кен­да), те­ни­се­ри и пли­ ва­чи. Основ­ци цр­та­ју ма­ско­сту ЈОГ „Ле­ле­иа”

17

ђе­те кроз број­не ра­ди­о­ни­це, а они ће вам по­ ка­за­ти ка­ко да јед­ног да­на до­стиг­не­те озбиљ­не успе­хе у спор­ту и ка­сни­је у жи­во­ту. За­хва­љу­јем се на­шем ду­го­го­ди­шњем парт­не­ру „Вој­во­ђан­ ској бан­ци” на по­др­шци у ор­га­ни­за­ци­ји Олим­ пиј­ског фе­сти­ва­ла и пред­став­ни­ци­ма Ам­ба­са­

де На­род­не Ре­пу­бли­ке Ки­не ко­ја ће, си­гу­ран сам, би­ти сја­јан ор­га­ни­за­тор овог так­ми­че­ња. И Ченг Каи, тре­ћи се­кре­тар Ам­ба­са­де Ки­ не, обра­тио се уче­сни­ци­ма Олим­пиј­ског фе­ сти­ва­ла: – Ве­ли­ка ми је част што сам ов­де са ва­ма на Олим­пиј­ском фе­сти­ва­лу. За­хва­љу­јем на по­зи­ ву у име Од­се­ка за кул­ту­ру Ам­ба­са­де На­род­ не Ре­пу­бли­ке Ки­не у Ср­би­ји. Да­на­шњи до­га­ђај је од из­у­зет­ног зна­ча­ја, не са­мо за про­мо­ци­ју овог так­ми­че­ња, већ и за ши­ре­ње олим­пиј­ских вред­но­сти и олим­пиј­ског ду­ха ме­ђу љу­ди­ма. У су­срет Олим­пиј­ским игра­ма мла­дих у Нан­кин­ гу, при­ја­тељ­ство и раз­у­ме­ва­ње из­ме­ђу Ср­би­је и Ки­не још ви­ше до­би­ја на зна­ча­ју. Уче­ни­ци­ма су пред­ста­вље­ни мла­ди спор­ти­ сти кан­ди­да­ти за за уче­шће у Нан­кин­гу, а ис­ ку­сни олим­пиј­ци Зо­ра­на Ару­но­вић, Бо­ба­на Ве­лич­ко­вић, Да­мир Ми­кец, Алек­сан­дар Мак­ си­мо­вић, Алек­сан­дар Ку­кољ, Си­мо Бол­тић и Вла­ди­мир То­ру­ба­ров до­шли су да им пру­же по­др­шку. У скло­пу про­гра­ма „Ср­би­ја до Нан­кин­га” ђа­ ци су се опро­ба­ли у спор­то­ви­ма у ко­ји­ма ће се на­ши ре­пре­зен­та­тив­ци так­ми­чи­ти у Ки­ни, а по­ма­га­ли су им мла­ди олим­пиј­ци као и њи­хо­ве ста­ри­је ко­ле­ге. Да би основ­ци схва­ти­ли ко­ли­ко је обра­зо­ва­ње бит­но у ка­ри­је­ри сва­ког спор­ти­ сте, ор­га­ни­зо­ван је и олим­пиј­ски квиз . Шко­ла „Иво Ан­дрић” уче­ству­је у про­гра­му „Удру­жи­ва­ње шко­ла”, јед­ном од мно­го­број­них кул­тур­них и еду­ка­тив­них про­је­ка­та ко­је су по­ кре­ну­ли ор­га­ни­за­то­ри Олим­пиј­ских игра мла­ дих. – Хва­ла Олим­пиј­ском ко­ми­те­ту Ср­би­је ко­ји је у на­шој шко­ли пре­по­знао по­у­зда­ног парт­не­ ра и на­дам се да ће­мо ор­га­ни­за­ци­јом овог, али и на­ред­них до­га­ђа­ја, то по­ве­ре­ње оправ­да­ти. Же­лим ти­му Ср­би­је пу­но успе­ха у Нан­кин­гу – ре­као је ди­рек­тор Ми­лан Па­шић. „Вој­во­ђан­ска бан­ка” по­кло­ни­ла је уче­ни­ци­ ма шко­ле „Иво Ан­дрић” 10 ра­чу­на­ра. – Вој­во­ђан­ска бан­ка ” је зва­нич­на бан­ка Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је већ че­ти­ри ци­ клу­са за ре­дом и пра­во нам је за­до­вољ­ство да ши­ри­мо олим­пиј­ски дух и вред­но­сти као што су из­вр­сност, фер плеј, по­што­ва­ње, со­ли­дар­ ност. На­да­мо се да ће ове ма­ле до­на­ци­је у ра­ чу­на­ри­ма по­мо­ћи уче­ни­ци­ма то­ком про­це­са уче­ња и охра­бри­ти их да по­ка­зу­ју из­вр­сност у све­му што ра­де – ре­кла је Зо­ри­ца Џи­да, ме­на­ џер за ак­тив­но­сти дру­штве­но кор­по­ра­тив­не од­го­вор­но­сти.

Олим­пиј­ски пла­мен за Олим­пиј­ске игре мла­дих, ко­је ће се одр­жа­ти од 16. до 28. ав­гу­ста у Нан­кин­гу, упа­љен је 2. ма­ја пре­ма про­то­ко­лу ко­ ји се раз­ли­ку­је од оног за „ве­ли­ке олим­пиј­ске игре”. Це­ре­мо­ни­ји, та­ко­ђе ин­спи­ри­са­ној тра­ди­ци­о­нал­ним па­ље­њем олим­ пиј­ске ва­тре по­мо­ћу сун­че­вих зра­ка, на ста­ди­о­ну Па­на­те­на­и­кон у Ати­ ни при­су­ство­ва­ли су по­ча­сни пред­сед­ник Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та Жак Рог, пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Грч­ке Спи­рос Ка­пра­лос, пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ки­не Лиу Пенг и пред­ став­ни­ци Ор­га­ни­за­ци­о­ног ко­ми­те­та Олим­пиј­ских ига­ра за мла­де у Нан­кин­гу.

Дра­го­слав Пе­тро­вић пи­ше исто­ри­ју на­шег бад­мин­то­на

Дра­го­слав Пе­тро­вић у ак­ци­ји

Уче­сник Раз­вој­ног про­гра­ма Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је Дра­го­слав Пе­тро­вић још јед­ ном је по­ме­рио гра­ни­це успе­ха срп­ског бад­ мин­то­на. На Ме­ђу­на­род­ном ју­ни­ор­ском тур­ ни­ру „Изра­ел 2014” наш нај­бо­љи ју­ни­ор је осво­јио сре­бр­ну ме­да­љу у син­глу и по­сти­гао нај­ве­ћи успех на­шег бад­мин­то­на на овим так­ ми­че­њи­ма. Дра­го­слав Пе­тро­вић је сре­бром по­твр­дио пла­сман на Олим­пиј­ске игре мла­дих у Нан­ кин­гу та­ко да ће срп­ски бад­мин­тон пр­ви пут има­ти пред­став­ни­ка на нај­ве­ћем спорт­ском так­ми­че­њу свет­ског под­млат­ка, а то је био циљ свих так­ми­ча­ра до 19 го­ди­на из це­лог све­та. Ме­ђу­тим, ме­ста ће би­ти са­мо за 32 нај­бо­љих. – Пре­сре­ћан сам ме­да­љом и пла­сма­ном на Олим­пиј­ске игре мла­дих. Од по­чет­ка тур­ни­ ра сам био си­гу­ран у се­бе и по­сле сва­ког ме­ча сам све ви­ше ве­ро­вао да мо­гу до по­сто­ља. У че­тврт­фи­на­лу сам по­бе­дио од­лич­ног Сло­вен­ ца Кра­пе­жа што ми је да­ло још ве­ћу сна­гу да

у су­сре­ту за пла­сман у фи­на­ле бу­дем на свом нај­ви­шем ни­воу. Без ре­спек­та сам ушао у меч са из­ван­ред­ним Хо­лан­ђа­ни­ном Вла­ром и баш у том окр­ша­ју сам до­ка­зао и се­би и дру­ги­ма да при­па­дам свет­ском ју­ни­ор­ском вр­ху. У фи­на­ лу Укра­ји­нац је био за ни­јан­су бо­љи и по­бе­ дио, а ја сам већ пла­сма­ном у фи­на­ле пре­ма­ шио свој циљ – ре­као је Ра­до­слав по­сле ве­ли­ког успе­ха. – Пе­тро­вић је у Изра­е­лу на­пра­вио огро­ ман под­виг, а у фи­нал­ном ду­е­лу се ви­де­ло да Пе­тро­вић, ако у на­ред­ном пе­ри­о­ду успе да у нај­ва­жни­јим ме­че­ви­ма оства­ри кон­стант­ност у игри, мо­же да ра­чу­на на вр­хун­ске ре­зул­та­ те на свет­ској сце­ни – ре­као је тре­нер Дра­ ган Ан­тић, под­се­тив­ши да су Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та и Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­ би­је уочи­ли ње­гов по­тен­ци­јал и пру­жи­ли му мак­си­мал­ну по­др­шку и из­ра­зив­ши на­ду да ће се њи­ма при­дру­жи­ти и ло­кал­на са­мо­у­пра­ва Кру­шев­ца.

Број 10

16

ОЛИМПИЈСКА

ВЕСТИ

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

РЕВИЈА

СПОН­ЗОР­СКИ ПУЛ

31. МАЈ 2014.

19

„ЕКО СРБИЈА”

ПО­ДР­ШКА ПЕ­ТРО­СА КА­РА­ЛИ­СА Пе­трос Ка­ра­лис, ди­рек­тор ин­тер­на­ци­о­нал­них мар­ке­ тинг ак­тив­но­сти гру­па­ци­је „Хе­ле­ник Пе­тро­ле­ум”: – По­н о­с ни смо што смо део ова­квог до­га­ђа­ја. На­ ша са­рад­ња са Олим­пиј­ ским ко­ми­те­том Ср­би­је је ква­ли­тет­на и са­да ће, уве­ рен сам, би­ти још бо­ља. Вла­де Ди­вац и Го­ран Де­ја­но­вић пот­пи­су­ју уго­вор о брон­за­ном спон­зор­ству

Ка Рију с 98-октанским горивом Потписивањем уговора „ЕКО Србија” постао бронзани спонзор нашег олимпијског тима за Игре 2016. Успе­шан тим не тре­ба да се ме­ња. Ти­ме су – Сви зна­те да смо пр­ви кре­ну­ли са 98-ок­тан­ се ру­ко­во­ди­ли пред­став­ни­ци Олим­пиј­ског ко­ ским го­ри­вом. Иде­мо као ком­па­ни­ја на­пред, а ми­те­та Ср­би­је и Ком­па­ни­је „ЕКО Ср­би­ја” де­ла си­гу­ран сам да ће то осе­ти­ти и на­ши при­ја­те­ грч­ког „Хе­ле­ник пе­тро­ле­у­ма”, при­ли­ком пот­ љи из Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је. Из да­на пи­си­ва­ња но­вог Уго­во­ра о са­рад­њи. у да­на сви ће­мо би­ти бо­љи. – Ушли смо са­да у ше­сту го­ди­ну парт­нер­ства, Вла­де Ди­вац се за­хва­лио на би­ра­ним ре­чи­ да ли сам у пра­ву Вла­де? – ре­као је на це­ре­мо­ ма и ис­та­као: ни­ји пот­пи­си­ва­ња Го­ран Де­ја­но­вић ге­не­рал­ни ди­ рек­тор „ЕКО Ср­би­ја”. По­сле по­тврд­ног од­го­ во­ра пр­вог чо­ве­ка срп­ске олим­пиј­ске по­ро­ди­це Де­ ја­но­вић је на­ста­вио: – У Грч­кој из­у­зет­но це­ не срп­ске спор­ти­сте. Ов­ де је Жар­к о Па­с паљ о ком при­ча­ју све нај­леп­ ше. На­рав­но ду­бок траг су оста­ви­ли Ду­шан Ив­ко­ вић, Жељ­ко Об­ра­до­вић, о Див­цу се све зна. Опро­ сти­те ми ве­ћи сам фан ко­ шар­ке не­го фуд­ба­ла, али су и фуд­ба­ле­ри из­у­зет­но по­пу­лар­ни. Кон­ста­ту­ју­ћи да „ЕКО Ср­би­ја” ула­же у спорт, а са­мим тим и у раз­вој дру­ штва Де­ја­но­вић је ка­зао: – На­ш а са­р ад­њ а те­ч е на обо­с тра­н о за­д о­в ољ­ Ге­не­рал­ни ди­рек­тор „ЕКО Ср­би­ја” до­био је за­ста­ву ОКС ство. Пра­ти­мо ре­зул­та­те на­ших при­ја­те­ља, ра­до­ва­ли смо се свим осво­ – Ми смо парт­не­ри али пре све­га ве­ли­ки је­ним ме­да­ља­ма на Игра­ма у Лон­до­ну. Си­гу­ при­ја­те­љи. Са­рад­њу смо са­да по­ди­гли на ни­во ран сам да ће их на на­ред­ним Олим­пиј­ским ви­ше, „ЕКО Ср­би­ја” је наш брон­за­ни спон­зор у игра­ма у Ри­ју 2016 би­ти још ви­ше. ти­му за Рио 2016. Са­рад­ња ће по­мо­ћи на­шим Као ар­гу­мент ви­ше Де­ја­но­вић је ис­та­као: спор­ти­сти­ма у при­пре­ма­ма и так­ми­че­њи­ма и,

на кра­ју, оства­ри­ва­њу ква­ли­тет­них ре­зул­та­та у Рио де Жа­не­и­ру. Ду­гу­је­мо им за­хвал­ност као и свим на­шим по­слов­ним при­ја­те­љи­ма по­што су у на­ма пре­по­зна­ли мо­гућ­ност да сво­ју по­ слов­ну стра­те­ги­ју гра­де у ра­ду са на­ма. На­дам се да ће нас го­ри­во „ЕКО Ср­би­ја”по­гу­ра­ти да бу­де­мо бо­љи у од­но­су на Лон­дон. У име ОКС овој све­ча­но­сти у „Хо­ли­деј ину” при­су­ство­ва­ ли су пот­пред­сед­ник Жар­ко Па­спаљ, ге­не­рал­ни се­кре­тар Ђор­ђе Ви­шац­ки и из­вр­шни ди­рек­тор Да­мир Штај­нер. Го­ри­ва из по­ну­де ЕКО пум­ пи у Ср­би­ји, би­ће и зва­нич­на го­ри­ва ко­јим ће се снаб­де­ва­ ти Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­ би­ј е. На овај на­ч ин ком­п а­ ни­ја „ЕКО Ср­би­ја” по­др­жа­ва дух и вред­но­сти олим­пи­зма, под­сти­че фер плеј, по­што­ва­ ње пра­ви­ла, рав­но­прав­ност и так­ми­чар­ски дух ка­ко ме­ђу сво­јим за­по­сле­ни­ма, та­ко и у од­но­су са по­тро­ша­чи­ма. Ком­п а­н и­ј а „ЕКО Ср­б и­ ја” лан­си­ра­ла је ЕКО „Смајл клуб” кар­т и­ц у ко­ј а на­г ра­ ђу­ј е ло­ј ал­н ост по­т ро­ш а­ч а, а ин­спи­ри­са­на је енер­ги­јом олим­пи­ја­ца и по­све­ће­на њи­ хо­вим при­пре­ма­ма за на­ступ на Олим­пиј­ским игра­ма у Ри­ ју 2016. ЕКО „Смајл клуб” екс­клу­зи­ван по то­ме што на­гра­ђу­је ло­јал­не по­тро­ша­че про­из­во­ди­ ма ко­ји но­се обе­леж­је Олим­пиј­ског ти­ма Ср­ би­је, а ко­ји су пред­ста­вље­ни у но­вом „Смајл” ка­та­ло­гу.

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ ПА­СОШ ДИ­ЗА­ЊА ТЕ­ГО­ВА

31. МАЈ 2014.

21

ДИЗАЊЕ ТЕГОВА

Број ига­ра: 25 (му­шкар­ци од 1896, же­не од 2000). Број ди­сци­пли­на: 15 (му­шкар­ци 8, же­не 7) На­пу­ште­не ди­сци­пли­не: 5 (му­шкар­ци). Уче­сни­ци: 2.708 (2.428 му­шка­ра­ца, 280 же­на) из 148 зе­ма­ља. Нај­мла­ђи уче­сник: Ко­дор ал Ај­ван, Ли­бан (15 го­ди­на, 190 да­на), 1988. Нај­ста­ри­ји уче­сник: Рих Шац, САД (46 го­ди­на, 353 да­на), 1992. Нај­у­спе­шни­ји спор­ти­ста: Пи­рос Ди­мас (Грч­ка) 4 (3, 0, 1). Нај­у­спе­шни­ја зе­мља: СССР 62 (39, 21, 2). Пи­рос Ди­мас

Спорт дивова и „моћних мишева” Ди­за­ње те­го­ва је 1896. гди­не у Ати­ни одр­жа­но је као део атлет­ског про­гра­ма на Ста­ди­о­ну Па­на­ те­на­и­кон, уоста­лом у то вре­ме и код нас за­јед­но с рва­њем би­ло је део „те­шке атле­ти­ке”. Та­ко је би­ ло и 1904. у Сент Лу­и­су, а на про­гра­му Ига­ра у Па­ри­зу 1900, Лон­до­ну 1908. и Сток­хол­му 1912. ни­је би­ло ме­ста за ди­за­че те­го­ва. На Игре су се вра­ти­ли по­сле „Ве­ли­ког ра­та” 1920. као са­мо­ ста­лан спорт, а так­ми­ча­ри су има­ли два ди­за­ња с јед­ном и јед­но с две ру­ке и ре­зул­та­ти су се са­ би­ра­ли. И да­ље су се бо­ри­ли сви про­тив свих, јер је по­сто­ја­ла са­мо ап­со­лут­на ка­те­го­ри­ја. Тек у Лос Ан­ђе­ле­су 1932. уве­де­не су те­жин­ске ка­те­го­ри­је (по­че­ло се са пет) а по­бед­ник је до­би­ јан са­би­ра­њем те­жи­на по­диг­ну­тих с обе ру­ке у три сти­ла – из­вал­че­њем, тр­за­јем и из­ба­ча­јем. Та­ко је би­ло све до 1972. а по­сле Ига­ра у Мин­ хе­ну из про­гра­ма је из­ба­че­но из­вла­че­ње и так­ ми­ча­ри се од та­да над­ме­ћу са­мо у тр­за­ју и из­ба­ ча­ју, а и је­дан и дру­ги део дао је до­ста ве­ли­ких шам­пи­о­на. Со­вјет­ски ди­зач Ва­си­лиј Алек­се­јев (19422011) „по­ми­рио” је ова два пе­ри­о­да по­што је у Мин­хе­ну по­стао по­след­њи шам­пи­он у су­пер­те­ шкој ка­те­го­ри­ји (био је ви­сок 185 цм и те­жак

Ха­лил Му­тлу

160 кг) у услов­но ре­че­но „три­а­тло­ну”, а у Мон­ тре­а­лу 1976. у „би­и­а­тло­ну”. И да­нас се сма­тра нај­бо­љим так­ми­ча­рем у сзпер­те­шкој ка­те­го­ри­ји свих вре­ме­на. Био је не­по­бе­див од 1970. до 1978, осво­јио је по осам ти­ту­ла пр­ва­ка Евро­пе и све­та и по­ста­вио укуп­но 80 свет­ских ре­кор­да. Ње­гов прет­ход­ник Ле­о­нид Жа­бо­тин­ски, та­ ко­ђе ре­пре­зен­та­ти­вац СССР (189 цм, 163 кг) не­зва­нич­ну ти­ту­лу нај­ја­чег чо­ве­ка на све­ту осво­јио је три­јум­фу­ју­ћи у То­ки­ју 1964. у кон­ ку­рен­ци­ји нај­те­жих так­ми­ча­ра (та­да је то би­ла те­шка ка­те­го­ри­ја, доц­ни­је су­пер­те­шка). На тим Игра­ма иза­шао је из сен­ке до­та­да­шњег шам­пи­ о­на Ју­ри­ја Вла­со­ва, а ти­ту­лу је успе­шно од­бра­ нио у Мек­си­ку 1968. Ипак, ви­ше олим­пиј­ских ме­да­ља од ових го­ ро­ста­са, осво­ји­ли су так­ми­ча­ри у лак­шим ка­те­ го­риј­ма, по­го­то­во у но­ви­је вре­ме, а они углав­ ном до­ла­зе са Бал­ка­на и углав­ном не осва­ја­ју ме­да­ље за зе­мље у ко­ји­ма су ро­ђе­ни. Пр­ви тро­стру­ки олим­пиј­ски шам­пи­он је Тур­ чин На­им Су­леј­ма­но­глу (150 цм, 60-64 кг), ро­ ђен у Бу­гар­ској као На­им Су­леј­ма­нов. Ка­да му је 1985. ми­мо ње­го­ве во­ље про­ме­ње­но име у На­ ум Ша­ла­мо­нов од­лу­чио је да на­пу­сти Бу­гар­ску

и оде у Тур­ску пра­по­стој­би­ну сво­јих ро­ди­те­ља. До­зво­лу да се так­ми­чи под тур­ском за­ста­вом до­ био је 1988. али тек ка­да је тур­ска вла­да пла­ти­ ла Бу­гар­ској ми­ли­он до­ла­ра и он је то вра­тио са три уза­соп­на олим­пиј­ска зла­та као На­им Су­леј­ ма­но­глу, али у свет­ском спор­ту сви га зна­ју као „џеп­ног Хер­ку­ла”. Уоста­лом, још 1984. пр­ви пут по­ди­гао је сво­ју тро­стру­ку те­жи­ну... Ње­гов на­след­ник је Ха­лил Му­тлу (150 цм, 5256 кг), ро­ђен као Ху­бен Ху­бе­нов у Бу­гар­ској, ко­ ји је као и Су­ле­ма­но­глу осво­јио за Тур­ску три уза­стоп­на зла­та на игра­ма (1996, 2000, 2004) у му­ва ка­те­го­ри­ји. Ње­гов на­ди­мак је „моћ­ни миш” јер је и он ди­гао те­го­ве три пу­та те­же од ње­га. Ипак, усп­ше­ни­ји од њих и нај­у­спе­шни­ји ди­ зач те­го­ва на Игра­ма је Грк Пи­рос Ди­мас (173 цм, 82-84 кг), ро­ђен као Пи­ро Ди­ма у Ал­ба­ни­ ји: Са же­љом да по­ста­не нај­бо­љи ди­зач те­го­ва свих вре­ме­на 1991. је еми­гри­рао у Грч­ку и оста­ врио свој сан. У ла­ко­те­шкој ка­те­го­ри­ји осво­јио је злат­не ме­да­ље 1992, 1996. и 2000. го­ди­не, њи­ ма је 2004. до­дао и брон­зу. Че­ти­ри олим­пиј­ска од­лич­ја има још са­мо Аме­ри­ка­нац Ше­ман­ски али они ни­су та­ко сјај­ ни (по јед­но зла­то и сре­бро и две брон­зе).

На­им Су­леј­ма­но­глу

Ва­си­лиј Алек­се­јев

ДЕ­СЕТ нај­у­спе­шни­јих зе­маља злато

сребро

бронза

укупно

1. СССР

39

21

2

62

2. Ки­на

29

13

8

50

3. САД

16

16

9

4. Бу­гар­ска

12

16

5. Фран­цу­ска

9

3

6. Тур­ска

8

7. Грч­ка

ДЕ­СЕТ НАЈ­У­СПЕ­ШНИ­ЈИХ СПОР­ТИ­СТА злато

сребро

бронза

укупно

1. Пи­рос Ди­мас (Грч­ка)

3

0

1

4

41

2. Ака­ки­ос Ка­ки­а­сви­ли (Грч­ка)

3

0

0

3

8

36

2. Ха­лил Му­тлу (Тур­ска)

3

0

0

3

4

16

2. На­им Су­леј­ма­но­глу (Тур­ска)

3

0

0

3

1

2

11

5. Луј Остен (Фран­цу­ска)

2

1

0

3

7

5

4

16

5. Јо­ши­но­бу Ми­ја­ке (Ја­пан)

2

1

0

3

8. Не­мач­ка

6

7

12

25

5. То­ми Ко­но (САД)

2

1

0

3

9. Пољ­ска

5

6

21

32

8. Ар­ка­диј Во­ро­бјов (СССР)

2

0

1

3

10. Иран

5

5

6

16

9. 12 спор­ти­ста

2

0

0

2

На­ши ди­за­чи да­ле­ко од ме­да­ља

Владимир Зрнић

У ди­за­њу те­го­ва СФРЈ су пред­ста­вља­ла че­тво­ри­ ца ди­за­ча те­го­ва, јед­ног од нај­ста­ри­јих олим­пиј­ ских спор­то­ва (на­ла­зио се на про­гра­му ига­ра у Ати­ ни 1896), СРЈ са­мо је­дан, а СЦГ и Ср­би­ја ни­су има­ли ни јед­ног уче­сни­ка. Олим­пиј­ски де­би има­ли су ју­го­сло­вен­ски ди­за­чи те­го­ва има­ли су тек 1972. го­ди­не на Игра­ма у Мин­хе­ ну. Ле­о­полд Хе­рен­чић је у ла­кој ка­те­го­ри­ји (67,5 кг), у кон­ку­рен­ци­ји 22 так­ми­ча­ра из 20 зе­ма­ља за­у­зео 13. ме­сто са 400,0 кг (142,5; 115,0; 142,5). У по­лу­те­шкој (82,5 кг) Јо­же Уран­кар је у кон­ку­рен­ци­ји 24 так­ми­ ча­ра из 21 зе­мље за­у­зео 16 ме­сто са 425,0 кг (160,0; 120,0; 145,0). До сле­де­ћег на­сту­па до­шло је у Мо­скви 1980. и та­да је нај­бо­љи пла­сман свих вре­ме­на оства­ рио Вла­ди­мир Зр­нић де­ве­тим ме­стом у по­лу­те­шкој ка­те­го­ри­ји, исти­на у кон­ку­рен­ци­ји са­мо 14 так­ми­ ча­ра из 12 зе­ма­ља. Зр­нић је по­ди­гао 330,0 кг (187,5; 142,5). Наш дру­ги пред­став­ник био је Ду­шан Мир­ ко­вић у сред­њој ка­те­го­ри­ји (75 кг). Са 290 кг (162,5; 127,5) био је 12 од 16 атле­та из 14 зе­ма­ља. По­след­њи на­ступ и јед­ни за СРЈ у Атлан­ти 1996. оства­рио је Ми­о­драг Ко­ва­чић (до 64 кг) и био 34. од 36 так­ми­ча­ра из исто то­ли­ко зе­ма­ља. По­ди­гао је 247,5 кг (137,5; 110,0).

Да­ка­ко, о ме­да­ља­ма ни­је би­ло ни ре­чи, а су­де­ћи по оно­ме што је Мом­чи­ло Та­па­ви­ца при­чао сво­јим са­ вре­ме­ни­ци­ма, мо­гло је да се де­си да пр­ви Ср­бин осва­ јач олим­пиј­ске ме­да­ље (за Ма­ђар­ску) осво­ји и од­лич­ је у ди­за­њу те­го­ва у Ати­ни 1896. Та­па­ви­ца је, по­зна­то је, осво­јио брон­зу у те­ни­су, а то му је био „ре­зер­вни” спорт. Нај­ви­ше је оче­ки­вао од те­шке атле­ти­ке... У Ати­ни ни­је би­ло те­жин­ских ка­те­го­ри­ја. Сви уче­сни­ци на­сту­па­ли су у ап­со­лут­ној ка­те­го­ри­ји, а на про­гра­му су би­ле две ди­сци­пли­не – ди­за­ње те­го­ ва са две ру­ке и ди­за­ње те­го­ва с јед­ном ру­ком. Пр­ва ди­сци­пли­на би­ла је ди­за­ње те­го­ва са две ру­ке у ко­ јој је са 111,5 кг три­јум­фо­вао Да­нац Ви­го Јен­сен, а пре­ма из­во­ри­ма из дру­ге ру­ке Та­па­ви­ца, ро­дом из На­да­ља код Но­вог Са­да, је или гре­шком, или што је био убе­ђен у сна­гу сво­јих ми­ши­ца те­жи­ну за две ру­ ке по­ку­шао да по­диг­не с јед­ном. Та­да се по­вре­дио и због то­га је са две ру­ке по­ди­гао са­мо 80 кг и за­вр­шио на по­след­њем ше­стом ме­сту. Због то­га се ни­је так­ ми­чио у ди­за­њу јед­ном ру­ком, а с по­вре­ђе­ном де­ сни­цом стар­то­вао је и у рва­њу, та­ко­ђе у ап­со­лут­ној ка­те­го­ри­ји и из­гу­био од до­ма­ћег так­ми­ча­ра Хри­сто­ пу­ло­са... Он и Бри­та­нац Ели­от по­де­ли­ли су по­след­ ње, че­твр­то ме­сто.

Број 10

20

ОЛИМПИЈСКА

СПОР­ТО­ВИ

Број 10

ОЛИМПИЈСКА


22

Op

РЕВИЈА

31. МАЈ 2014.

ОЛИМ­ПИЈ­СКИ СИМ­БО­ЛИ

Број 10

ОЛИМПИЈСКА

КРУГОВИ

По­гре­шно ту­ма­че­ње олим­пиј­ских кру­го­ва

Континент или континуитет... „Дизајнер” олимпијских кругова имао је сасвим другачију идеју од оне која се данас уврежила у јавности Ако пи­та­те не­ког шта озна­ча­ва­ју „олим­пиј­ски кру­го­ви” ве­ли­ки про­ це­нат оних ко­ји ми­сле да зна­ју од­ го­вор ре­ћи ће – „кон­ти­нен­те спо­ је­не олим­пиј­ском иде­јом”. Они још бо­ље „по­зна­ју ства­ри” ре­ћи ће и да пла­ви круг у гор­њем ре­ду сим­бо­ ли­зу­је Евро­пу, да цр­ни круг цр­ни озна­ча­ва Афри­ку, а цр­ве­ни Аме­ ри­ку, а да жу­ти круг у до­њем ре­ду пред­ста­вља Ази­ју, а зе­ле­ни Аустра­ ли­ју. Без об­зи­ра што би ова­кво ту­ма­ че­ње мо­гло да по­ве­же са ра­сним те­о­ри­ја­ма, или не­чим још го­рим, мно­ги по­зна­ва­о­ци олим­пиј­ског по­кре­та ни­су се ли­би­ли да ус­твр­ де зи­мус, ка­да се на све­ча­но­сти отва­ра­ња Зим­ских олим­пиј­ских ига­ра у Со­чи­ју ни­је отво­рио је­дан од кру­го­ва то­ком сло­же­не и со­фи­ сти­ци­ра­не ко­ре­о­гра­фи­је да је реч о кру­гу ко­ји озна­ча­ва аме­рич­ки кон­ ти­нент. За­кљу­чи­ли су то на осно­ву пре­ду­бе­ђе­ња да је бо­ја сва­ког кру­га сим­бо­ли­зу­је од­ре­ђе­ни кон­ти­нент. Са­свим по­гре­шно. Овај сим­бол, ра­зно­бој­не ис­пре­ пле­та­не кру­го­ве у два ре­да на бе­лој под­ло­зи, 1912. го­ди­не „сми­слио” је, или што би се да­на­шњим реч­ ни­ком ре­кло „ди­зај­ни­рао”, лич­но ба­рон Пјер де Ку­бер­тен, осни­вач

На­ши те­ни­се­ри под олим­пиј­ским кру­го­ви­ма у Лон­до­ну 2012.

мо­дер­ног олим­пиј­ског по­кре­та, с са­свим дру­га­чи­јом иде­јом. „... ком­би­на­ци­јом ових пет бо­ја укљу­чу­ју­ћи и бе­лу ко­ја чи­ни по­за­ ди­ну мо­гу­ће је ре­про­ду­ко­ва­ти бо­ је свих на­ци­ја, без из­у­зет­ка. Пла­ва и жу­та за Швед­ску, бе­ла и пла­ва за Грч­ку, три бо­је за Фран­цу­ску, Ен­гле­ ску и Аме­ри­ку, Не­мач­ку, Бел­ги­ју, Ита­ли­ју, Ма­ђар­ску, жу­та и цр­ве­на за Шпа­ни­ју... То је истин­ски ме­ђу­ на­род­ни сим­бол” об­ја­снио је сво­ју „ди­зај­нер­ску” иде­ју Де Ку­бер­тен у ав­гу­стов­ском бро­ју гла­си­ла Ме­ђу­ на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та „Олим­пик” из 1912. го­ди­не.

Ку­бер­тен је у тек­сту на­пи­сао да ове бо­је по­кри­ва­ју и бо­је (за­ста­ ве) но­вај­ли­је Бра­зи­ла или Аустра­ ли­је, ста­рог Ја­па­на и но­ве Ки­не, а ми му мо­же­мо да за­ме­ри­мо што је про­пу­стио да уз но­вај­ли­ју Бра­зил по­ме­не и но­вај­ли­ју Ср­би­ју ко­ја је не­што ра­ни­је те го­ди­не, на за­се­ да­њу МОК у Сток­хол­му, у вре­ме В олим­пиј­ских ига­ра при­мље­на у МОК. Бо­је олим­пиј­ских кру­го­ва (и по­за­ди­не) по­кри­ва­ју и за­ста­ ву Кра­ље­ви­не Ср­би­је, али ми не зна­мо ка­да је Де Ку­бер­тен дао свој ру­ко­пис уред­ни­ку ре­ви­је „Олим­ пик”...

Иако је Де Ку­бер­тен пре 102 го­ ди­не упо­тре­био бо­је ко­ји­ма је мо­ гу­ће на­цр­та­ти за­ста­ве свих зе­ма­ ља та­да учла­ње­них у МОК и иако МОК са­да има го­то­во де­сет пу­та ви­ше чла­но­ва и опет би све за­ста­ ве мо­гле да се обо­је, ако не ин­си­ сти­ра­те, ре­ци­мо, на од­ре­ђе­ној ни­ јан­си пла­ве бо­је... Аме­р ич­к и исто­р и­ч ар Ро­б ерт Бар­н и у „Олим­п иј­с кој ре­в и­ј и” МОК (но­вем­бар 1992) об­ја­снио је да је иде­ју о по­ве­за­ним кру­го­ви­ма Де Ку­бер­тен „по­зај­мио” од За­јед­ ни­це фран­цу­ских спорт­ских дру­ шта­ва (УСФСА), пре­те­че Олим­пиј­ ског ко­ми­те­та Фран­цу­ске, чи­ји су знак чи­ни­ла два по­ве­за­на кру­га, а круг је сим­бол кон­ти­ну­и­те­та, а не кон­ти­нен­та... Због Ве­ли­ког ра­та ни­су одр­жа­не Игре VI олим­пи­ја­де и свет и олим­ пиј­ски по­крет пр­ви пут ви­де­ли су олим­пиј­ске кру­го­ве, но­ви сим­бол МОК. 1920. на Олим­пиј­ским игра­ ма у Ан­твер­пе­ну. Да­нас су олим­пиј­ски кру­го­ви, не са­мо сим­бол олим­пи­зма и МОК, већ и јед­на од нај­по­зна­ти­јих и нај­ ску­пљих роб­них мар­ки на све­ту. Ис­кљу­чи­во пра­во екс­пло­а­та­ци­је олим­пиј­ских кру­го­ва има Ме­ђу­ на­род­ни олим­пиј­ски ко­ми­тет.


Olimpijska revija br10  

Olimpijska revija broj 10 milica mandić poplave pomoć

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you