Page 1

Member of Press Publishing Group

JUN 2012.  Broj 38

ZA OLIMPIJSKU REVIJU GOVORE I PI[U: Dragan Nikoli} Jovan Memedovi} Ceca Kiti} Miroslav Ili} Dejan Cuki} Milo{ Niki} Vuk Bojovi} Alisa Mari} @arko Ze~evi} Aca Seltik Marko Nicovi} Vlade Divac

30. OLIMPIJSKE IGRE

London calling 20 dana do po~etka 113 srpskih sportista


KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Po broju sportista na Igrama u Londonu prvi smo u regionu Stigli smo pred vrata Londona. Nikad u ve}em broju, nikad u boljem raspolo`enju. Dok ovo pi{em znamo da }e Srbiju predstavljati 113 sportista u 15 sportova. Zadovoljni? Svakako i vi{e od toga. Sve ono {to smo zamislili 2009. sada dobija konkretne obrise. Planirali smo 80-90 takmi~ara, vremenom je taj broj rastao, da bi do{ao do cifre koja nas ~ini ponosnim, ambicioznim i nestrpljivim. Ponosni? Ko ne bi bio. Srbija je u vremenima finansijske krize, koja je zahvatila ~itav svet, tra`ila i na{la na~in da sportistima omogu}i odgovaraju}e uslove za rad. Sa prijateljima, partnerima, ~lanovima sponzorskog pula „Zajedno za London“ uradili smo sve {to je bilo u na{im mogu}nostima i uspeli smo da sportistima obezbedimo ono {to oni zaslu`uju. Neko }e re}i da je moglo i bolje. Vrlo verovatno, jer uvek mo`e bolje i uvek te`imo boljem, ali zadovoljni smo postignutim i to je velika stvar. Ambiciozni? Sa pravom, za{to da ne. Svaki plasman, svako ostvareno odli~je i izborena norma u konkurenciji svetskih asova daju nam pravo da se nadamo i verujemo. Vode}i smo u regionu po broju u~esnika na Olimpijskim igrama. Dolazimo sa nekoliko pojedinaca i ekipa pred kojima se svet klanja. Nestrpljivi? Naravno, ko ne bi bio. London i Olimpijske igre }e mnogima biti kruna karijere. Igrao sam u Seulu i Atlanti. Znam kakav je ose}aj i sportistima mogu samo da poru~im da u`ivaju u svakom svom olimpijskom trenutku. Neka u`ivaju u svakom me~u i u svakoj borbi. U~e{}e na Igrama ostaje u se}anju ~itavog `ivota. ^esto se ovih dana prave ankete, izbacuju prognoze, tra`e favoriti. Ne}e biti lako sti}i do odli~ja i ne}e biti lako na{im sportistima da ostvare ono ka ~emu te`e, jer u Londonu ne}e biti slabih protivnika, a svaki sportista `ivi za to da se popne na pobedni~ko postolje. Zato je za na{e sportiste danas najva`nije da se oslobode pritiska javnosti i o~ekivanja gra|ana. Bi}e im sasvim dovoljan pritisak koji su sebi nametnuli pobedama i medaljama. Mi moramo da budemo tu da verujmo u njih, da navijamo, da ih svim srcem podr`imo.

Member of Press Publishing Group

Ponosni? Ko ne bi bio. Srbija je u vremenima finansijske krize, koja je zahvatila ~itav svet, tra`ila i na{la na~in da sportistima omogu}i odgovaraju}e uslove za rad

Ambiciozni? Sa pravom, za{to da ne. Dolazimo sa nekoliko pojedinaca i ekipa pred kojima se svet klanja

Nestrpljivi? Naravno. Igrao sam u Seulu i Atlanti. Znam kakav je ose}aj i sportistima mogu samo da poru~im da u`ivaju u svakom svom olimpijskom trenutku

Igre nisu samo takmi~enje. U pozadini su biznis i marketing, dugotrajan naporan rad kako MOK, tako i nacionalnih komiteta

U proteklom periodu smo prokrstarili Srbijom. Deci smo predstavljali olimpijske vrednosti, u~ili ih sportskim na~elima, prenosili iskustva sa ranijih Olimpijskih igara. Sa tim saznanjima }e biti u prilici da sada posmatraju i praksu, u~e{}e svetskih velikana na najve}em takmi~enju. Hajde da verujemo da }e na{i olimpijski ~asovi, poja~ani TV prenosima sa Igara biti mamac mnogim klincima da po`ele da budu poput starih i novih sportskih zvezda. Igre nisu samo takmi~enje. U pozadini su biznis i marketing, dugotrajan naporan rad kako MOK, tako i nacionalnih komiteta. I sve je to u funkciji takmi~enja. Letnje olimpijske igre su doga|aj koji sa naslovnih strana potiskuje ratove, politi~ke sukobe, finansijske probleme. Kao u staroj Gr~koj kada je u vreme takmi~enja sve stajalo, tako i danas u modernom vremenu sport je u tih 15-20 dana tema broj jedan. Ako Srbija ~esto ka`e da je sport njen najbolji proizvod, ako se doda da su sportisti najbolji ambasadori, za{to da ne o~ekujemo da }emo u poslednjim danima jula i prvoj polovini avgusta imati razloga za ponos. Srpska olimpijska knjiga bi}e ispisana novim stranicama. Bi}e radosti, mogu}e i neko razo~aranje, ali sve je to sport. Ciljamo stotu medalju, ali smo uvereni da se na{i sportisti ne}e tu zaustaviti. Za to je potrebna vera u sebe, koncentracija, mirno}a, odanost poslu, naravno malo sportske sre}e, ali i velika `elja i re{enost. Siguran sam da to na{i sportisti imaju. Najva`nije je da osete atmosferu zajedni{tva, duh pripadnosti istom cilju, dostojnom predstavljanju i sebe i zemlje iz koje dolaze i da jedni drugima budu najve}a podr{ka. Ako u tome uspemo onda }emo, kada se sve zavr{i, ponosno pogledati jedni druge, ~estitati i re}i da idemo dalje. Jednom sam ve} rekao da Rio de @aneiro nije tako daleko kao {to se ~ini. Mi smo pre ~etiri godine po~eli veliki projekat. Proleteo je kao tren. Sada, sa novim iskustvima, mirnije ~ekamo godine pred sobom. U me|uvremenu u`ivajmo u Londonu. To su zaslu`ili sportisti, treneri, ~lanovi olimpijske porodice i iznad svega srpski narod, bez ~ije podr{ke se ne bi stizalo do velikih rezultata. U`ivajmo, dr`imo pesnice i verujmo u Tim Srbije!

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

[tampa PPG {tamparija


RE^ SPORTISTA

Intervju Milo{ Niki} odbojka{ki reprezentativac

I najve}i Crnogorci me podr`avaju  Prilaze mi da mi ~estitaju, da me podr`e, ohrabre i svi ka`u da sam napravio ispravan potez, doneo pravu odluku kada sam kao ro|eni Budvanin odlu~io da igram za Srbiju. I jesam ada je 2006. godine, po razdvajanju Srbije i Crne Gore, Budvanin Milo{ Niki} odlu~io da igra za „orlove“, bilo je jasno da je na{a odbojka dobila pravog naslednika Vanje Grbi}a. Fantasti~ni prima~ servisa ponikao je u Budvanskoj rivijeri i posle samo jedne sezone nastavio da gradi karijeru u inostranstvu, a pro{le godine bio je jedan od vode}ih igra~a u ~eti Igora Kolakovi}a, koja se okitila titulom prvaka Evrope. Do Londona najbolji tim na kontinentu morao je da ide zaobilaznim putem, ~ak preko Tokija i kvalifikacionog turnira na Dalekom istoku, gde je ponovo Niki} blistao u dresu nacionalnog tima Srbije. Uporan, radan, samouveren, ali skroman i s obe noge na zemlji, Niki} je poru~io da mu je osnovni cilj da mu{ka odbojka{ka selekcija Srbije na Olimpijskim igrama popravi utisak iz Pekinga i ako mo`e, stigne makar do polufinala i borbe za jednu od medalja.

K

 Zavr{en je turnir Svetske lige i sada mo`ete na miru da se posvetite pripremama za Olimpijske igre. Ose}ate li uzbu|enje s obzirom na to da se bli`i trenutak polaska za London? - Dobili smo nekoliko dana da se odmorimo i svako od nas gleda da to vreme provede kod ku}e, jer smo pre toga ~ak 45 dana proveli na turneji zbog Svetske lige. Kad se okupimo ponovo, kre}emo na Kranjsku goru, gde }emo odraditi pripreme za London. Me|utim, bio sam u Pekingu pre ~etiri godine, znam kakav je ose}aj, pa }u ovog puta verovatno druga~ije da do`ivim Olimpijske igre.  [ta to zna~i? Kako vam je bilo u Pekingu, {ta pamtite sa tog takmi~enja? - Svi smo bili pod utiskom spektakularnog doga|aja. Podlegli smo tome... Bili smo impresionirani, ve}ina nas. 4 Olimpijska revija 2012. jun

Samo se jednog dana na|e{ na istom mestu s najboljim sportistima sveta. Sa svim onim likovima koje si gledao na TV-u i divio im se sada odjednom sedi{ za istim stolom i ru~ate zajedno u Olimpijskom selu. Kada se tome doda organizacija... Svega se se}am, sve mi je bilo fantasti~no i zato nam je nekako rezultat nesvesno bio u drugom planu. Sada smo stariji, bogatiji za to iskustvo, spremniji na izazove i re{eni da rezultat ovog puta bude osnovna vodilja.  Koji su realni dometi aktuelnih evropskih prvaka ako se uzme u obzir da odli~na Kuba, koja je bila silovita u Svetskoj ligi, ne}e u~estvovati u Londonu? - Zato {to su kvalifikacije za OI specifi~ne i te{ko je izboriti vizu, ali zapravo je Svetsko prvenstvo, pa ~ak i Evropsko, ja~e nego turnir na Igrama. Nedostaja}e Kuba, ali tu su ostale sjajne selekcije.  Vi nosite te{ko nasle|e od prethodnih generacija. Koliko }e biti te{ko izboriti se s tim? - Verovatno ste i vi pre svega mislili na 2000. godinu kada je na{a zemlja postala olimpijski prvak. Dakle, to {to se dogodilo pre 12 godina pravo je ~udo, ne{to gotovo nestvarno i nije lako ni razmi{ljati da se tako ne{to ponovi. A kamoli ostvariti isti u~inak. Ipak, kao {to sam rekao, ovog puta rezultat }e nam biti u prvom planu. Imamo paklenu grupu sa Rusima, Brazilom i SAD, ali nadam se da za po~etak mo`emo do ~etvrtfinala, a mo`da i do polufinala. Neko }e mo`da re}i da je cilj i vi{e od toga, ali polufinalom bih bio zadovoljan.

s 0 0 0 . 1 u } i v a r Nap

 Mo`da je vi{e sklekova potrebno za bolji rezultat? Ho}e li ih biti u Londonu, kao {to su bili oni ~uveni u Be~u? - I vi{e od toga. Za medalju }u da radim i po 1.000 sklekova na svakom me~u, ma sve {to treba...  Da li bi to mogao da postane neki va{ za{titni znak ili


RE^ SPORTISTA

PEKING Sa svim onim likovima koje si gledao na TV-u i divio im se sada odjednom sedi{ za istim stolom i ru~a{ u Olimpijskom selu. Podlegli smo tome LONDON Sada smo stariji, bogatiji za to iskustvo, spremniji na izazove i re{eni da rezultat ovog puta bude osnovna vodilja ritual pred me~eve ako ve} nemate neki drugi? - Pravo da vam ka`em, i nemam neki ritual. A i ne treba mi, jer igranje za reprezentaciju za mene je zaista ne{to posebno, iznad svega. Igram s velikom motivacijom, kao {to su nekada Vladimir Grbi}, Goran Vujevi}, igra~i od kojih sam mnogo nau~io gledaju}i ih kako igraju za svoju zemlju. Nekad, eto, volim da poslu{am neku pesmu, nekad samo da sedim u ti{ini i da se koncentri{em, nekad da razgovaram s nekim od saigra~a, ali pravila nema.  Neizbe`no pitanje kada je va{a reprezentativna karijera u pitanju jeste izbor koji ste svojevremeno napravili da kao ro|eni Budvanin igrate za Srbiju, a ne za Crnu Goru? - Od tada do danas bukvalno niko nije imao da mi ka`e nijednu zamerku, nijednu kritiku, lo{u re~. I, {to se ka`e, najve}i Crnogorci mi prilaze da mi ~estitaju, da me podr`e, ohrabre i svi ka`u da sam napravio ispravan potez, doneo pravu odluku. I jesam. To ose}am od prvog dana, dilema nikada nije postojala, niti sam ikada pomislio da je trebalo da uradim druga~ije. Uostalom, u istom dresu pro{ao sam sve mla|e kategorije, stekao afirmaciju, nau~io sve {to znam i ne bi bilo ispravno da sam bilo {ta menjao u seniorskom uzrastu.

u j l a d e m a z a v 0 skleko

 Karijeru je trebalo da nastavite u Monci, pa ste mogli taman da stignete na trke Formule 1 po~etkom septembra. Koje sportove volite osim odbojke? - Na`alost, odbojka{ki klub u Monci je pred ga{enjem i tamo ne}u nastaviti karijeru, ve} najverovatnije u Rusiji. Ali o klubu }emo da pri~amo kada sve bude gotovo. [to se Formule ti~e, volim da gledam. I{ao sam ve} zbog toga u Moncu, ali nisam uspeo da uhvatim trke „najbr`eg cirkusa“, ve} smo gledali Ferari ~elend`. Volim brzu vo`nju, pa sam u`ivao. A volim sve sportove, kad imam vremena volim sve da pogledam, a poslednjih mesec dana u`ivao sam u Evropskom  prvenstvu u fudbalu.

Ne volim Italijane  Da li ste se nervirali kada su Italijani izgubili finale EP u fudbalu, s obzirom na to da ste dugo na Apeninskom poluostrvu? - Nije! Stvarno nije, jer ne{to mi nisu „legli“, nije se rodila ljubav izme|u nas. Navijao sam za [pance. Italijane ne volim, naro~ito su nam se pokvarili odnosi posle onog finala u Be~u, kada su se pona{ali kako su se pona{ali. Najbla`e re~eno - ned`entlmenski i nesportski.

26 GODINA IMA MILO[ NIKI]

Bi}e te{ko bez Ivana, ali tim mo`e sve  Prvi put posle du`e vremena reprezentacija }e na velikom takmi~enju igrati bez Ivana Miljkovi}a, apsolutnog lidera. Koliko }e vam nedostajati biv{i kapiten? - Nedostaja}e, jer je to bio igra~ koji je pravio razliku i sam po sebi predstavljao prednost za nas. Kada je bilo te{ko, mogli smo da se oslonimo na njega, a toga sada ne}e biti. Ipak, jaki smo kao celina, pravi smo tim, takva je atmosfera i igramo svi za jednog i jedan za sve. Verujem da tim mo`e sve.

jun 2012. Olimpijska revija 5


Ajde, Nole, t, javne ao i sav normalan sve str plj eli~ no sti u Srb iji s ne ak Olimnjem o~ekuju po~et onu. Nand pijskih igara u Lo sve tljih jbo na a otr jve }a sm bra do g ko ti~ od an sk ih sp ort ist a jo{ c za ma ma i k ita u` vi pre dstav lja pra {tvenih slojeva i predstavnike svih dru nadmetanju vru ju iva zanimanja da u` hunskih atleta.

K

ditelji, muzi~ari, Tako i poznati TV vo aju da na Ostrv u fun kc ion eri jedva ~ek a \okovi}a, Mivak No ju ovog leta gleda oliste i odbojka{e lorada ^avi}a, vaterp lav no m o~ ek uju ug se jih Srb ije , od ko pre dstav nike ale me da lje . Ali i sve ost tar ne zvezd e ne pla i o ka , na {e zem lje veliki broj faji ko , poput Juseina Bolta storu od Supro na i a im o dn nova o~igle botice do Pre{eva.

Koje Igre su na vas ostavile najja~i utisak, kojih se uvek setite?

3 2 1 [ta o~ekujete od srpskih sportista u Londonu?

Koju disciplinu ili kojeg pojedinca s nestrpljenjem o~ekujete da gledate na OI?

Jovan Memedovi}

1.

Na{i sportisti osvojili su tri medalje u Pekingu, pa bi sada bilo dobro kada bi doneli makar jednu vi{e. Ipak, mislim da su Novak \okovi}, Milorad ^avi} i vaterpolisti ponovo najozbiljniji kandidati. Ne znam da li ljudi u Srbiji shvataju kolika je vrednost makar i jedne medalje sa Olimpijskih igara za zemlju kao {to je na{a, a kamoli tri odli~ja. Pre vi{e od deset godina stru~njaci su izra~unali da jedna medalja na Igrama, kada se uzme u obzir trud, rad, ulo`eno vreme, ko{ta oko milion evra. Taj iznos je do Pekinga drasti~no porastao i iznosio 20 miliona, koliko su Kinezi izra~unali da su ulo`ili za svaku svoju medalju. Neka bude da je optimalna suma koja se ula`e negde izme|u toga, odnosno 10 miliona. Ako znamo da se kod nas ni pribli`no ne ula`e, jasno je da nam olimpijske medalje gotovo padaju s neba. Jedva ~ekam da vidim Novaka \okovi}a, i to na pobedni~kom postolju, i da prvi put ~ujemo na{u himnu. To je velika satisfakcija za sve nas, jer \okovi} time doprinosi da nas u svetu vi{e uva`avaju. Kada ti ime nekog sportiste u|e u u{i, onda ose}a{ blagonaklonost prema zemlji iz koje dolazi. To se posebno doga|a kada imate pobednike na Olimpijskim igrama. Trebalo bi da malo pro~e{ljam arhivu da bih neke Igre posebno izdvojio, ali najsve`ije su mi uspomene na Peking. Poga|a me nepravda koja se napravi prema svim onim sportistima koji su bili ~etvrti, peti... Samo su oni s medaljama zvezde, u novinama, na televiziji, o njima se pi{e i pri~a. Od ostalih niko ne ulazi u anale i nikog ne pamte, iako im je medalja mo`da izmakla za dlaku. Ali svestan sam da je to tako i da tu nema leka. Organizatori u Pekingu ponosili su se poslom koji su uradili, dobijali su pohvale i

2.

3.

6 Olimpijska revija 2012. jun

~estitke, ali jedino {to su pri`eljkivali bilo je da ba{ u Kini Majkl Felps osvoji osam zlatnih medalja i da Jusein Bolt obori svetski rekord. I bili su nagra|eni jer se upravo to i dogodilo. Tako su Igre u Pekingu dobile svoj pe~at.  Dejan Cuki} O~ekujem pre svega da daju sve od sebe, da budu najbolji {to mogu i da probaju da ostvare najbolje rezultate. Vide}emo za {ta }e to biti dovoljno. Verovatno }e teniseri ili pliva~i, odnosno vaterpolisti da nas obraduju medaljama. A poznato je da smo uvek bili jaki u kolektivnim sportovima, dakle tipujem jo{ na odbojka{ice, odbojka{e, rukometa{e... Veliki sam ljubitelj ko{arke i ~im na{a ko{arka{ka selekcija ne u~estvuje na Igrama, onda i moje interesovanje drasti~no opada. Recimo da }u u tom slu~aju najvi{e `eleti da gledam Novaka, ali i ostale na{e predstavnike. Moja ljubav prema ko{arci po~inje upravo sa OI 1968. u Meksiku. Kada smo pobedili Ruse u polufinalu, ~uvenim bacanjima Vladimira Cvetkovi}a, i to je ne{to {to }u pamtiti zauvek.

1.

2.

3.

 Svetlana Kiti} Magi} Ne mogu da budem objektivna kada govorim o rukometa{ima, ali od njih o~ekujem da iznenade ba{ kao {to su to u~inili na Evropskom prvenstvu u Beogradu, kada su osvojili srebro. Pored njih favoriti su uvek vaterpolisti, teniseri, pliva~i... Vidim da su i atleti~ari sve bolji.

1.

2.

Meni su svi sportisti podjednako dragi jer znam koliko su se odricali u `ivotu i koliko su radili da bi stigli do Olimpijskih igara. Mnogi pri~aju o Boltu, ovom ili onom timu, ali svaku Boltovu trku bih menjala za bilo koju borbu na{ih sportista. Patriota sam i jedva ~ekam da bodrim srpske sportiste. Meni su, naravno, posebno drage Igre u Los An|elesu 1984, kada sam osvojila zlatnu medalju. Pamtim i Moskvu ~etiri godine ranije, tada je bila prva medalja, ali Los An|eles je ipak posebna pri~a.

3.

 Marko Nicovi} O~ekujem da, pre svih ostalih, odbojka{i ostvare rezultat vredan medalje. Tekvondoka Milica Mandi} tako|e je moj favorit, a i na{i strelci su uvek u vrhu, i uz malo sre}e sigurno bismo mogli do uspeha. Pod utiskom smo i zbog uspeha atleti~ara u Helsinkiju, ali u Londonu }e konkurencija biti paklena i tu se ipak ne nadam medaljama. Poznato je da su meni borila~ki sportovi najdra`i, tako da }u u`ivati u turnirima u boksu, tekvondou, d`udou... S druge strane, ono {to Olimpijskim igrama daje posebnu esenciju jesu atletske trka~ke discipline na 100 i 200 metara, koje ceo svet posmatra s posebnom pa`njom. To su najbr`i ljudi na planeti i izazivaju posebnu pa`nju.

1.

2.


OLIMPIJSKA GROZNICA

uzmi zlato Zauvek }u pamtiti Olimpijske igre u Tokiju 1964. godine, kada se d`udo prvi put pojavio kao olimpijski sport. I naro~ito se se}am finala kada je Holan|anin Anton Gesing stigao do zlata pored svih Japanaca, Sovjeta i ostalih takmi~ara.

3.

 Dragan Nikoli} Sre}an sam najpre zbog toga {to je na{a delegacija, koliko sam upoznat, najbrojnija do sada. Jer svaki sportista `ivi za to da se na|e na Olimpijskim igrama. [to se u~inka ti~e, verovatno bismo od tenisera ili recimo vaterpolista mogli da o~ekujemo visok plasman ili medalju. Koliko mi vreme i obaveze budu dozvolile trudi}u se pre svega da ispratim nastupe svih na{ih sportista. Iskren da budem, ja sam fudbalski navija~, ali u fudbalu, na`alost, ne}e biti Argentine. 3. Uvek se rado setim Meksika 1968. godine, kada je Vladimir Cvetkovi} dao ona bacanja u polufinalu protiv Rusa. [alim se na njegov ra~un, pa ka`em - da nije bilo Cveletovih bacanja, danas niko od tih igra~a ne bi imao nacionalne penzije.

1.

2.

 @arko Ze~evi} Postali smo jaki i u pojedina~nim sportovima, a to je pokazalo i nedavno Evropsko prvenstvo u atletici. [to se Londona ti~e, o~ekujem da Novak \okovi} donese medalju, a mo`da i jo{ neko od tenisera. Od ekipnih sportova, o~ekujem dosta od odbojka{a, mada imaju strahovito te{ku grupu i, ako je pro|u, onda sigurno mogu do medalje. I ja sam kao ostali svet. @elim, naravno, da gledam Juseina Bolta, od kojeg se o~ekuje da dominira i mo`da ponovo obori svetski rekord. Auh... Znate li vi da Igre pratim, evo, 50 godina, to je 12 ciklusa, ko }e se setiti svega! Svake od tih Olimpijskih igara imale su svoje heroje, doga|aje koje su ih obele`avali i zbog kojih je svaki turnir ostajao pri~a za sebe. Zato stvarno ne bih nijedne izdvajao jer Olimpijske igre su ne{to posebno.

1.

2. 3.

 Miroslav Ili} Gleda}u, naravno, Olimpijske igre. Mo`da ne}u biti u prilici da pogledam ba{ sve {to bih `eleo zbog obaveza, ali trudi}u se da na{e sportiste ispratim. Koliko znam ima}emo vi{e do 110 takmi~ara, {to je samo po se-

1.

bi uspeh. Najrealnije je da medalju osvojimo u tenisu, a tradicionalno smo dobri u ekipnim sportovima. S posebnim u`ivanjem }u gledati pliva~e, ta~nije trku izme|u Milorada ^avi}a i Majkla Felpsa. Nadam se da }e mu na{ ^avi} vratiti za onaj Peking i nepravdu koja mu je u~injena. Meni su nekako kao najdra`e u se}anju ostale Igre 1972. godine u Minhenu, kada je Mate Parlov osvojio zlatnu medalju. A Zvonimir Vujin bronzu. Bile su to, ina~e, zlatne godine na{eg boksa, koji smo svi voleli da gledamo.

2. 3.

 Aca Seltik Po tradiciji, od vaterpolista se o~ekuje medalja, a pretpostavljam da bi teniseri mogli da donesu jednu ili vi{e. [to se svih ostalih ti~e, mislim da bi najbolje moglo da se opi{e re~ima: mo`e, a i ne mora da bude. Izuzetno me zanima {ta }e Bolt uraditi, pogotovo sad po{to vidim da ga ovaj Blejk mu~i. Ne znam da li je to deo taktike, da }e Jusein tek da podigne formu pred sam po~etak OI ili se stvarno sprema smena na vrhu. Turnir u mu{kom tenisu bi}e posebno zanimljiv, kao i svaki od grend slemova koje pratimo. Noletu fali upravo ta zlatna medalja i on `eli da je osvoji, a onda Rolan Garos, o tom potom. Meni su Igre iz Los An|elesa 1984. u posebnom se}anju, ali ne zbog sportskih de{avanja. ]ale mi je doneo majicu s maskotom, onim orli}em, a tu majicu i dalje ~uvam negde u ormanu. Ne kao uspomenu na same OI, ve} na neko lep{e vreme. I jo{ jedna stvar, turnir u Los An|elesu bojkotovao je ceo isto~ni blok i samo smo se mi tamo pojavili i dobili gromoglasan aplauz. A jedna anegdota me se}a na Barselonu 1992. godine, kada sam tokom celih Igara ~ekao finale u basketu i tog dana kada se igralo, re{io sam malo da dremnem. Umesto da se probudim u sedam po podne, ustao sam iz kreveta u sedam sati narednog jutra i, naravno, nisam ispratio finale.

1.

Na{ najve}i adut ipak je Novak \okovi}, a ako on re{i da osvoji zlato, onda ne vidim na~in da ga neko zaustavi. U svakom slu~aju, o~ekujem {to vi{e medalja, a manje je bitno koje }e boje one biti. Obo`avam da gledam sve atletske discipli ne i borila~k e sportove. Volim ta odmeravanja jedan na jedan, kada nema timova, kada ste u ringu sa svojim protivnikom, prepu{teni sebi i svojoj ve{tini. To }u s posebnom pa`njom pratiti, kao i sve nastupe srpskih takmi~ara. Veliki sam zaljubljenik u Olimpijske igre i sam olimpij ski pokret, sve {to on promovi{e. Zato ih pratim jo{ od stare Gr~ke, kroz predanja i pisane dokum ente, sve do danas. ^etiri godine jedva ~ekam da do|u nove Igre i uvek ih gledam s u`ivanjem i zato mi je te{ko da izdvojim bilo koje.

2.

3.

2.

3.

 Vuk Bojovi}

1.

Verujem da na{i atleti~ari imaju dobre predispozicije za velike uspehe, i to ne samo zbog poslednjih rezultata na Evropskom prvenstvu. Oni bi mogli da nas obraduju, a kvalitetni smo u ekipnim sportovima.

 Alisa Mari} Uspeh je, za po~etak, {to }emo imati vi{e predstavnika u Londonu nego {to ih je bilo u Pekingu pre ~etiri godine. Od tenisera o~ekujem dve medalje, pa neka se dogovore kako }e da ih raspodele. Odbojka{i i vaterpolisti su nas navikli da od njih najvi{e o~ekujemo. Tu je jo{ i Milorad ^avi}, kao i strelci... Prva asocijacija, kada se pomenu Olimpijske igre, za mene je atletika. U te ~etiri godine izme|u Igara, iskrena da budem, ne pratim toliko atletska takmi~enja, ali na Igrama obo`avam da gledam i navijam. Sada su sve o~i uprte u Bolta, kao nekada u Karla Luisa, Sergeja Bupku. A volim i gimnastiku. Imala sam priliku da 2004. godine budem u Atini na Olimpijskim igrama sa srpskom delegacijom. ^itavo to iskustvo za mene je bilo fantasti~no. Videla sam koliko se organizacija Igara razlikuje od na{e [ahovske olimpijade. Selo, toliko vrhunskih sportista na jednom mestu, re`im `ivota tih dana i ~itava ta atmosfera, sve su to stvari koje su me oborile s nogu.  Zato }u Atinu pamtiti zauvek.

1.

2.

3.

jun 2012. Olimpijska revija 7


OD NJEGA MNOGO O^EKUJEMO Emir Bekri} osvojio srebro na EP

U London sa 113 sportista  U mesecu kada po~inju Olimpijske igre vizu su obezbedili odbojka{i, pliva~i Markovi} i Najdanovski, atleti~arka Marina Mun}an

rethodni su nam doneli brojne radosne trenutke. Ni juni nije bio izuzetak. Sjaj atleti~ara, kajaka{a, odbojka{a, Novaka \okovi}a... U London sti`emo sa 113 sportista. Fantasti~no!

P

Atleti~ari odu{evili Veliki uspeh srpske atletike na Prven-

stvu Evrope u Helsinkiju. Dve medalje, jedno ~etvrto mesto i nekoliko finala. Odavno na{a kraljica sporta nije ostvarila takve rezultate. Sjajni Emir Bekri} je u trci na 400 metara s preponama osvojio drugo mesto sa 49,49, dok je Asmir Kola{inac u bacanju kugle bio tre}i sa rezultatom 20,36. Emir je stazu pretr~ao za 49 sekundi i 49 stotinki, 12 stotinki sporije nego u polufinalu. Pobednik Vilijams stazu pretr~ao je za 49,33, dok je tre}i Meljnikov na cilj stigao za 49,69 stotinki. Kola{inac je hitac za drugu medalju Srbije u Helsinkiju bacio u drugoj seriji, kada je dobacio 20,36 metara. Uspeh ravan medalji ostvario je desetobojac Mihail Duda{. Zauzeo je ~etvrto mesto po{to je sakupio 8.154 poena, {to mu je drugi najbolji rezultat. Borio se Mihail sa Iljom [urenkovim za bronzu, ali je na kraju ipak ostao bez postolja. Rus je obezbedio medalju sa 8.219 poena. Tatjana Jela~a bila je sedma u bacanju koplja. Dragana Toma{evi} je do devete pozicije u disku do{la sa hicem od 58,34 metra. Za osmo mesto i dodatna tri poku{aja u borbi za medalje srpskoj atleti~arki nedostajao je za 30 centimetara bolji hitac. Goran Nava osvojio je osmo mesto u finalnoj trci na 1.500 metara. Nava je trku zavr{io za 3:47,74, dok je vreme pobednika iznosilo 3:46,20. Marina Mun}an je u `enskoj konkurenciji na 1.500 metara zauzela poslednje mesto u finalu. Ivana [panovi} nije uspela da se na|e me|u 12 najboljih. Pored dva prestupa, zabele`ila je 6,33 metra, {to nije bilo dovoljno za finale. Dragutin Topi} bio je uspe{an na 2,10 metara u skoku uvis, jednom je ru{io na 2,15 i zatim je odustao od takmi~enja.

Zlatni Novakovi} Marko Novakovi} postao je {ampion Evrope u olimpijskoj disciplini K-1 200 metara na Evropskom prvenstvu u Zagrebu. Dan ranije je dobio odluku da }e biti u~esnik Olimpijskih igara. Srebrnom medaljom okitio se dvosed Stanojevi}-Paji}, dok je olimpijski ~etverac doveslao do bronze. Novakovi} je do najvi{eg mesta na po8 Olimpijska revija jun 2012.


DO LONDONA

STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 30.6.2012.

bedni~kom postolju i titule prvaka Evrope do{ao preveslav{i stazu za 34 sekunde i 437 stotinki. - U {oku sam. Jo{ nisam svestan {ta sam uradio. Hvala svima na podr{ci. Mislim da sam ovim rezultatom potvrdio da poziv u London nije bio slu~ajan - konstatovao je {ampion Evrope i olimpijac Marko Novakovi}. Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} su se posle ~etvrtog mesta u disciplini K-2 1.000 m popeli na pobedni~ko postolje u disciplini K-2 na 500 m. Stazu su preveslali u vremenu od 1:27,382 minuta, pro{av{i kroz cilj ispred posade Belorusije, a iza dvoseda Francuske. Posle Svetskog kupa u Poljskoj, kada su osvojili bronzu, u Zagrebu su se popeli stepenik vi{e i nastavili kontinuitet osvajanja odli~ja. Olimpijski ~etverac u sastavu Milenko Zori}, Ervin Holpert, Aleksandar Aleksi} i Dejan Terzi} osvojio je bronzanu medalju u disciplini K-4 1.000 m, preveslav{i stazu za 2:59,959 minuta. Olimpijka Nikolina Moldovan zauzela je {esto mesto u A finalu discipline K-1 200 m. Kanuista Goran Cvitanovi} bio je {estoplasirani u disciplini C-1 200 m u B finalu, dok su sprinteri Dragan Zori} i Ognjen Filipovi} osvojili prvo mesto u B finalu u K-2 na 200m.

Odbojka{i polo`ili Prvaci Evrope, odbojka{i Srbije ispunili su obe}anje. Pobedili su na poslednjem kvalifikacionom turniru za odlazak na Igre i tako obezbedili {esto u~e{}e. Takmi~enje je odr`ano u Tokiju, a Srbija je zabele`ila svih sedam pobeda. Srbija }e tako na Olimpijskim igrama imati, {to se odbojke ti~e, predstavnike u obe konkurencije. I to je ve} samo po sebi ogroman uspeh. Poznati su i rivali na olimpijskom turniru. Srbija }e u Londonu prvu utakmicu odigrati protiv aktuelnih olimpijskih prvaka SAD, u nedelju 29. jula. Izabranici Igora Kolakovi}a }e u Grupi B igrati jo{ sa Brazilom, Rusijom, Nema~kom i Tunisom, dok }e se u Grupi A boriti Velika Britanija, Italija, Poljska, Argentina, Bugarska i Australija.

Novi ~lanovi tima Srpsko plivanje }e u Londonu biti brojnije za dvoje ~lanova. Svetska pliva~ka federacija (FINA), uputila je poziv za u~e{}e na 400 slobodno \or|u Markovi}u na osnovu isplivane B olimpijske norme 3:52.58 na Otvorenom prvenstvu Australije, u martu ove godine. Na{e plivanje }e prvi put u istoriji vodenih sportova imati pliva~ku {tafetu na Olimpijskim igrama. U {tafeti 4Ă—100 metara slobodno }e plivati Milorad ^avi}, Ivan Len|er, Velimir Stjepanovi} i \or|e Markovi}. FINA je pozvala i Miroslavu Najdanovski da sa B normom 55,57 u~estvuje u takmi~enju na 100 m slobodno. Atleti~arka Marina Mun}an je odlazak u London obezbedila na mitingu u Njujorku. Na 1.500 m istr~ala je B normu 4:08,39 minuta. To je najbolji srpski rezultat u toj disciplini.  jun 2012. Olimpijska revija 9


KAJAKA[I Marko Tomi}evi} i Marko Novakovi}

GRUPNI PORTRET ^elnici OKS s gostima

MANEKENKA Dragana Gladovi} u „\ivova“ trenerci

Obu~eni da pobede  Olimpijski komitet Srbije predstavio opremu za London Olimpijski komitet Srbije (OKS) u petak 29. juna na sve~anosti u Olimpijskoj ku}i predstavio je opremu koju }e sportisti nositi na Igrama u Londonu. Olimpijce Srbije obla~i italijanska kompanija „\ivova“, a opremu su predstavili ~lanovi srpskog tima - strelkinja Ivana Maksimovi}, kajaka{i Marko Novakovi} i Marko Tomi}evi}, reprezentativka u tekvondu Dragana Gladovi}i i stonoteniser Marko Jeftovi}. Predsednik OKS Vlade Divac rekao je da je ostalo manje od mesec dana do po~etka OI i da svi sa nestrpljenjem o~ekuju po~etak takmi~enja. On je ponovio da se nada da }e Srbija, u godini kada proslavlja 100 godina od prvog u~e{}a na OIimpijskim igrama, osvojiti i 100. olimpijsku medalju. - Sportisti su svojim zalaganjem i uspesima izborili privilegiju da predstavljaju zemlju na OI, to je najve}a ~ast i priznanje za sportistu. U~inili ste veliku stvar, postigli ste ne{to o ~emu ve}ina ljudi mo`e da sanja. Znam da }ete jedni drugima biti podr{ka u Londonu i nadam se da }emo se zajedno radovati va{im uspesima - poru~io je Divac.  10 Olimpijska revija 2012. jun

MIKS Marko Novakovi} i Ivana Maksimovi}

ZAJEDNO Novakovi}, Maksimovi}, Jevtovi}, Gladovi} i Tomi}evi}


AKTIVNOSTI OKS

ODR@ANA DVA MEDICINSKA SEMINARA

Koliki napor sportisti mogu da podnesu Zdravstvena komisija OKS, u saradnji sa Zavodom za sport i medicinu sporta, organizovala je seminar pod nazivom „U susret Olimpijskim igrama“. Cilj je bio da se u olimpijskoj godini lekari, koji su do sada pratili sportiste na najve}im velikim me|unarodnim takmi~enjima, {to bolje pripreme i razmene iskustava. Seminar je organizovan u prostorijama restorana „Satelit“ na otvorenim plivali{tima Republi~kog zavoda za sport i medicinu sporta u Ko{utnjaku, a u~esnici su bili svi lekari i fizioterapeuti sportskih saveza olimpijskih sportova. Teme predavanja su bile: Statistika povre|ivanja na Olimpijskim igrama, Iskustva Olimpijskog komiteta Srbije, Fizikalna terapija akutnih povreda, Savremeni pristup rekonstrukcije prednje ukr{tene veze, Akutni lumbalni bol, Sindrom prenaprezanja u sportskim aktivnostima i druge. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac obratio se prisutnima: - Nama je zdravlje sportista na prvom mestu. Zbog toga je Zdravstvena komisija OKS veoma

va`an segment na{e organizacije, kao i vi koji pru`ate sportistima preventivnu za{titu. Veoma nam je va`no da damo sportistima informacije koliko su oni u svakom trenutku fizi~ki spremni i koliko napora mogu da podnesu. Zdravstvena komisija OKS, u saradnji sa Zavodom za sport i medicinu sporta, organizovala je tako|e seminar sa temom „Fizikalna terapija sportskih povreda - u susret Olimpijskim igrama“. Teme predavanja su bile: Naj~e{}e povrede mekih tkiva, Naj~e{}i prelomi i luksacije, Poreme}aji metabolizma i disajnih sistema, Prepo-

ruke za ishranu pre, tokom i posle takmi~enja, Farmakologija dopinga i druge. Generalni sekretar Olimpijskog komiteta Srbije \or|e Vi{acki pozdravio je prisutne: - Teme kojima se vi bavite prepoznate su u strategiji Olimpijskog komiteta Srbije kao okosnica na{eg sporta. Ljudi su usmereni ka sportskim rezultatima i procesu treninga jer je to ono {to je vidljivo, a iza tog procesa nalazite se vi koji sedite ovde. @elimo da zajedno sa vama radimo za dobrobit na{ih vrhunskih sportista i olimpijaca, jer oni promovi{u zdrav `ivot i prenose to na svu omladinu u Srbiji. 

jun 2012. Olimpijska revija 11


Priredio Branislav ]uki}

Let’s start  Sve je spremno za ceremoniju otvaranja 30. Olimpijskih igara u Londonu, koje }e po~eti 27. jula u 22 ~asa. Britanci }e poku{ati da nadma{e nezaboravni spektakl iz Pekinga pre ~etiri godine

a m d a n l j o B i n e D e } i Da l

Program Umetni~ki program osmislio je proslavljeni britanski reditelj Deni Bojl, tvorac filmskih hitova „Trejnspoting“ i „Milioner iz blata“. Zvani~an naziv ceremonije koja }e ko{tati 27 miliona funti je „Zeleno i prijatno“, a procene su da }e TV prenos gledati milijardu ljudi. Otvaranje OI po~inje u 22 sata po na{em vremenu, a program }e trajati tri sata. Prvo }e i}i „sat vremena kulture“, pa defile sportista, a zatim paljenje plamena i vatromet.

U~esnici

10.000 volontera ovaca

70 12 10 10 9 3 3 2

„@elimo da projekat izgleda tako da ~itavo ve~e gledate film u`ivo. Scenografija }e obuhvatati reke i polja, a volonteri }e glumiti seljake, porodice na pikniku i ljude koji se bave sportom“ Deni Bojl

konja

pili}a pataka

gusaka psa

krave

koze

12 Olimpijska revija 2012. jun

Pojavi}e se i D`ejms Bond  Organizatori }e na ceremoniji koristiti melodi~no zvono te{ko ~ak 23 tone, visoko dva, a {iroko tri metra  Koristi}e se ozvu~enje ja~ine milion vati  Kostimografi su napravili oko 23.000 razli~itih kostima za ceremonije otvaranja i zatvaranja  Na ceremoniji }e se pojaviti i D`ejms Bond, najpoznatiji tajni agent na svetu. Njegov lik tuma~i}e glumac Danijel Krejg, koji je u saradnji sa Bojlom snimio kratki film u kom agent 007 odlazi u Bakingemsku palatu, gde dobija zadatak da je njegova najnovija misija otvaranje Igara 2012.


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

t the game

ma{iti Zanga Jimo ua

BOJL JE PLANIRAO DA CEO TEREN NA OLIMPIJSKOM STADIONU BUDE PRETVOREN U TIPI^NO BRITANSKI SEOSKI KRAJOLIK

KO ]E UPALITI PLAMEN: vanzemaljci, kraljica, Stiven Redgrejv...  Britanske kladionice postavile su koeficijente na pitanje koje je trenutno izuzetno aktuelno: ko }e upaliti olimpijski plamen na otvaranju Olimpijskih igara? Jedna od ponu|enih opcija je u domenu nau~ne fantastike jer mo`e da se odigra na to da }e olimpijski plamen upaliti vanzemaljci! Pri~u je za~inio jedan {aljivi Englez koji je uplatio 15 funti upravo na takvu opciju. U slu~aju da se pojave „mali zeleni“ i upale plamen, zaradi}e 15.000 funti. Koeficijent da }e to biti britanska kraljica Elizabeta II je okruglih 500. Kad su u pitanju ozbiljne procene, onda se kao najve}i favoriti pojavljuju petostruki olimpijski pobednik u veslanju ser Stiven Redgrejv i legendarni atleti~ar ser Rod`er Baniste.

Izvo|a~i Numera britanske grupe „Mjuz“ pod nazivom „Survival“ bi}e zvani~na pesma Olimpijskih igara u Londonu Bi}e izvo|ene numere izvo|a~a koji su obele`ili britansku muzi~ku scenu u periodu od Drugog svetskog rata do danas. Kontroverzna pesma „God Save the Queen“, grupe „Seks pistols“, na{la se na plej-listi od 86 pesama koje bi se mogle ~uti na sve~anom otvaranju Olimpijskih igara 27. jula. Iako organizatori jo{ nisu napravili kona~an izbor, mnogi Britanci smatraju da bi ova numera, koja sadr`i stihove „Bo`e, sa~uvaj kraljicu, ona nije ljudsko bi}e“, predstavljala uvredu za kraljicu Elizabetu koja }e prisustvovati ceremoniji otvaranja. Od ostalih numera i izvo|a~a treba izdvojiti Pola Mekartnija, „Prodid`i“, Adel, Ejmi Vajnhaus i „Rolingstonse“

Cenovnik Cene ulaznica za ceremoniju otvaranja kre}u se od 20,12 do

2.102 funte Prose~na cena no}enja u nekom londonskom hotelu u periodu igara od 27. jula do 12. avgusta iznosi oko 160 funti za no}, {to je ~ak 75 procenata vi{e u odnosu na isti period pro{le godine Ukupan bud`et OI iznosi

9,3 milijarde funti jun 2012. Olimpijska revija 13


Olimpijski dan Va`no je tr~ati  Dan Me|unarodnog olimpijskog komiteta tradicionalno obele`en i u na{oj zemlji a trim-stazi u Ko{utnjaku po 18. put u na{oj zemlji obele`en dan Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Svi u~esnici Olimpijskog dana tr~ali su da podr`e olimpijski tim Srbije na putu ka Londonu, ka olimpijskoj slavi i medaljama. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac obratio se okupljenima. - Olimpijski dan je vreme za dru`enje, u`ivanje u prirodi, {irenje olimpijskog du-

N

14 Olimpijska revija 2012. jun

Poruka @aka Roga Poruku predsednika MOK @aka Roga u~esnicima Olimpijskog dana pro~itala je Zorana Arunovi}. - Svake godine u junu mesecu svet proslavlja Olimpijski dan. Nacionalni olimpijski komiteti {irom sveta okupljaju stotine hiljada ljudi i {ire olimpijski duh. Olimpijski dan je vi{e od dana kada obele`avamo ro|enje modernog olimpijskog pokreta. To je dan kada se podse}amo da u bavljenju sportom treba da u`ivaju svi bez obzira na godine, pol i sportske ve{tine. U ovoj olimpijskoj godini, vi{e nego ikada, ovaj dan predstavlja priliku i mogu}nost da zajedno otkrijemo zna~aj sporta i vrednosti koje nosi. Uvek moramo davati sve od sebe. Poraz i pobeda su neva`ni, va`no je kako igramo igru. Sport svim generacijama donosi zdraviji, uravnote`en `ivot i ~ini da se ose}aju bolje. Dragi u~esnici i posmatra~i, u`ivajte u svakom trenutku Olimpijskog dana i, pre svega, dobro se zabavite.

ha i promociju olimpijskih vrednosti, ~uvanje `ivotne sredine i, naravno, podsticanje na bavljenje fizi~kom aktivno{}u. Tr~imo da podr`imo olimpijski tim Srbije! Imamo jak i jedinstven tim. Sada je na svima nama da im poka`emo da }e, kada odu za London, ~itava nacija svim srcem navijati za njih i biti uz njih na putu do olimpijskih medalja - rekao je Divac. Pored trka za decu na 200 i 400 metara i trke zadovoljstva na 3.600 metara za sve uzraste, na Olimpijskom danu odr`ane su i porodi-


AKTIVNOSTI OKS

~na trka u kojoj su u~estvovali roditelji i deca i {tafetna-sponzorska trka u kojoj su svoje {tafete imali Olimpijski komitet Srbije, „Mekdonalds Srbija“ i predstavnici kompanija ~lanica sponzorskog pula OKS „Zajedno za London“. Ove godine u~estvovale su {tafete kompanija „Telenor“, „Merkatora S“, „Dunav osiguranja“, „Verano grupe“, „Elektroprivrede Srbije“, „EKO Srbije“, „Ujedinjenih srpskih pivara“, „Zekstre“, Radio Televizije Srbije, dnevnih novina Press, „Kolor Press grupe“, Radija S, „Po{ta Srbije“ i agencije „Mesid`“. U {tafeti OKS uz predsednika Vlade Divca tr~ali su izvr{ni menad`er OKS Damir [tajner, direktorka Fonda sporta i olimpizma Nata{a Jankovi} i olimpijci strelkinja Ivana Maksimovi}, tekvondoka Dragana Gladovi} i kajaka{ Aleksandar Aleksi}. Kompanija „Telenor“ poklonila je najbrojnijoj i najstarijoj porodici po tablet ra~unar „Telenor ta~ped“ i pripejd karticu sa 12 GB saobra}aja. Kompanija „Merkator S“, zlatni sponzor na{ih olimpijaca dodelio je najbrojnijoj porodici poklon vau~er za kupovinu u prodajnim objektima „Merkatora“ i „Rode“ . Ve} tradicionalno generalni sponzor Olimpijskog dana, kompanija „Mekdonalds Srbija“, obezbedila je za u~esnike majice i osve`enje, a kao i prethodnih godina, svim u~esnicima trka dodeljene su diplome Me|unarodnog olimpijskog komiteta. 

\ACI U POSETI „FRIKOMU“

Tamo gde se pravi „sre}ko“ U dru{tvu predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divca, u~enici Osnovne {kole „Svetozar Markovi}“ iz Beograda posetili su fabriku „Frikom“. Na licu mesta su mogli da saznaju kako se prave omiljene ledene poslastice. U sali za prijem, uz degustaciju omiljenih „frikom“ sladoleda predstavljena im je veb igrica „Frikom olimpijada“ koju su imali prilike i da igraju. Deca su mogla da u`ivaju u sladoledu „sre}ko“, zvani~nom sladoledu olimpijskog tima Srbije.

Osnovci su dugo razgovarali sa Vladom Divcem, koji im je prepri~avao anegdote sa Igara u Atlanti i Seulu na kojima je u~estvovao, ali i odgovarao na ozbiljna pitanja najmla|ih navija~a o dometima Novaka, Ane, vaterpolista, odbojka{a i ostalih ~lanova. Osnovci su na poklon dobili i album pod nazivom „Sto godina u~e{}a na Olimpijskim igrama“, u koji }e mo}i da zalepe sli~ice iz sladoleda „sre}ko“ i u kojem }e prona}i mnogo zanimljivih informacija o nastupima na{e reprezentacije na najve}oj sportskoj smotri proteklih godina. 

jun 2012. Olimpijska revija 15


Olimpijska revija i dalje u Pressu

limpijski komitet Srbije i kompanije „Kolor pres grupa“ i „Press pabli{ing grupa“ potpisali su u beogradskom hotelu „Zira“ Ugovor o partnerstvu kojim nastavljaju saradnju i u novom olimpijskom ciklusu - Rio 2016.

O

 Olimpijski komitet Srbije produ`io saradnju sa „Press pabli{ing grupom“ i „Kolor pres grupom“ do Rio de @aneira 2016.

Ugovore sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Vladom Divcem potpisali su Robert ^oban, predsednik „Kolor pres grupe“ i Vuk Vu~urevi}, direktor „Press pabli{ing grupe“. U samom fini{u priprema za London, Olimpijski komitet Srbije dobio je prve par-

PARTNERI Robert ^oban, Vlade Divac i Vuk Vu~urevi}

16 Olimpijska revija 2012. jun


AKTIVNOSTI OKS

SVA IZDANJA

„D`oj“, CKM... „D`oj“, „Helou“, CKM i „Lepota i zdravlje“, kao magazini „Kolor pres grupe“ i Pressa kao dnevnih novina, bili su i bi}e i u novom ciklusu partneri Olimpijskog komiteta Srbije, kako u promociji vrhunskih sportista i ~lanova olimpijskog tima Srbije, tako i u aktivnosti Olimpijskog komiteta koje se ne ti~u samo sporta ve} promocije svih olimpijskih vrednosti kao pravih `ivotnih vrednosti. tnere za naredni ciklus. „Kolor pres grupa“ bila je uz na{e olimpijce i na putu za Peking, dok se „Press pabli{ing grupa“ priklju~ila olimpijskoj porodici Srbije na putu ka Londonu. - Bili smo uz olimpijski tim Srbije u Pekingu, sada smo i u Londonu, a bi}emo zajedno i u Riju. Verujem da su na{i sportisti, kako oni iz Pekinga, tako i ovi {to }e nas predstavljati u Londonu, zadovoljni svojim predstavljanjem u na{im magazinima. O~ekujem da na{a saradnja i u naredne ~etiri godine, kao i do sada, bude veoma uspe{na - rekao je Robert ^oban. ^itaoci }e imati prilike da i nakon Igara u Londonu ~itaju „Olimpijsku reviju“, koja izlazi kao dodatak u dnevnom listu Press. SEDMA SILO Vuk Vu~urevi}, direSvi znamo ktor „Press pabli{ing koliko je grupe“, rekao je: „sedma sila“ - ^ast nam je sto smo uticajna u protekle ~etiri godine dana{nje vreme bili uz Olimpijski komitet Srbije i olimpijski Vlade Divac, predsednik OKS tim Srbije i {to nastavljamo saradnju u novom ciklusu. Potrudi}emo se da doprinesemo op{tem uspehu na{ih olimpijaca, prvo u Londonu, a kasnije i u Riju. Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, gospodin Vlade Divac, zahvalio je dugogodi{njim partnerima na ukazanom poverenju i odli~noj saradnji koja }e se nastaviti i u budu}nosti. - Kao biv{i sportista znam da tim koji pobe|uje ne treba menjati. Za uspeh je potrebno da budete okru`eni ljudima sa kojima delite iste vrednosti i kojima verujete, a poverenje se sti~e upravo dugogodi{njom uspe{nom saradnjom, kakvu mi imamo. Svi znamo koliko je „sedma sila“ uticajna u dana{nje vreme. Olimpijcima Srbije mnogo zna~i {to ih podr`avaju ovako ugledni {tampani mediji, koji promovi{u vrhunske sportiste i olimpijce Srbije, ali i olimpijske vrednosti i duh olimpizma. Hvala vam {to ste do sada bili uz nas. Idemo zajedno do 100. medalje u Londonu, a onda zajedno i do Rija - rekao je Divac. Predsednik OKS poklonio je partnerima zastave Olimpijskog komiteta Srbije u znak zahvalnosti za dugogodi{nju uspe{nu saradnju i kao znak prepoznavanja olimpijskih partnera.  jun 2012. Olimpijska revija 17


AKTIVNOSTI OKS

STRELCI NA DE^JOJ OLIMPIJADI U Osnovnoj {koli „Anton Skala“ odr`ana je jubilarna, 25. De~ja olimpijada, u kojoj su u~estvovali u~enici svih beogradskih {kola za decu sa smetnjama u razvoju, kao i mnogi drugi gosti. Moto ovogodi{nje De~je olimpijade, u kojoj je u~estvovalo preko 400 dece, bio je „Svetski a na{ - veliki si koliko drugome da{„. U sklopu programa, kojim je predvi|eno da se deca upoznaju sa velikanima iz oblasti nauke, sporta i kulture, sa |acima su se dru`ili na{i olimpijci, ~lanovi strelja~kog tima srbije za London Ivana Maksimovi}, Andrea Arsovi}, Zorana Arunovi} i Damir Mikec. - Veoma mi je drago {to smo ovde, {to imamo priliku da se upoznamo i dru`imo sa vama. Nadam se da }ete navijati za nas - rekao je Mikec.

PREDSEDNI[TVO OKS: USVOJENI PROGRAMI ZA 2013. GODINU Na 32. sednici Predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije usvojeni su programi OKS za 2013, kao i programi nacionalnih granskih sportskih saveza olimpijskih sportova kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta. Generalni sekretar OKS \or|e Vi{acki upoznao je ~lanove Predsedni{tva sa detaljima programa Olimpijskog komiteta za 2013. godinu koji predstavljaju kontinuitet razvojnih programa iz teku}eg olimpijskog ciklusa i nastavak dugoro~nog planiranja razvoja vrhunskog sporta. Programi obuhvataju sve aktivnosti i sadr`aje u vezi sa takmi~enjima u 2013, kao i sportske i edukativne programe. Predsedni{tvo je usvojilo i programe nacionalnih granskih sportskih saveza olimpijskih sportova, koji }e prvi put za 2013. Olimpijski komitet Srbije objedinjeno podneti Ministarstvu omladine i sporta Republike Srbije. Redovna ta~ka na sednici Predsedni{tva OKS ticala se Olimpijskih igara u Londonu. [ef Misije Olimpijskog komiteta Srbije preneo je ~lanovima Predsedni{tva da je u prethodnom periodu odr`an niz sastanaka sa predstavnicima saveza ~iji }e sportisti nastupiti u Londonu u cilju {to efikasnije pripreme po pitanju svih elemenata vezanih za odlazak i u~e{}e sportista Srbije na Olimpijskim igrama. Konstatovano je da se zdravstveni pregledi kvalifikovanih sportista za Olimpijske igre u Londonu obavljaju prema utvr|enoj dinamici u Republi~kom zavodu za sport.

„AMBASADOR PAKETI“

„Telenor“ olimpijcima poklonio mobilne Kompanija „Telenor“, generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije, poklonio je olimpijcima Srbije koji }e predstavljati zemlju na Igrama u Londonu mobilne telefone i specijalno osmi{ljene „ambasador pakete“. - U Londonu slavimo 100 godina od prvog u~e{}a na Igrama, ima}emo vi{e od 100 sportista u timu i verujem da }emo sti}i i do 100. olimpijske medalje. Najpre pripreme, a onda i uspe{an nastup u velikoj meri zavise od podr{ke sponzorskog pula. Zahvaljuju}i „Telenoru“, na{i sportisti mo}i }e da u realnom vremenu prenesu utiske iz britanske prestonice. Nadam se i verujem da }e se prenositi dobre vesti

- ka`e Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. - „Telenor“ je drugi ciklus zaredom generalni sponzor Olimpijskog tima. Kao uspe{noj kompaniji va`no nam je da budemo deo dobrih stvari. Olimpijski tim Srbije ima odli~ne sportiste koji zaslu`uju da ostvare veliki uspeh u Londonu. Kako bismo im olak{ali komunikaciju sa njihovim porodicama, prijateljima, ali i navija~ima, osmislili smo za njih posebne pakete da bi mogli brzo i jednostavno da prenose svima nama u Srbiji pozitivnu atmosferu sa takmi~enja - ka`e Marek Sla~ik, izvr{ni direktor marketinga i prodaje kompanije „Telenor“. 

POZNATI POBEDNICI SPORTSKOG KVIZA „OLIMPIJAC“

Dva Aleksandra, Novak i Marko dobili nagradno putovanje na Olimpijske igre Generalni sponzor Olimpijskog tima Srbije kompanija „Telenor“ nagradila je pobednike sportskog kviza „Olimpijac“ Aleksandra \uri}a, Aleksandra Marjanovi}a, Novaka Maletina i Marka ]iti}a putovanjem na Olimpijske igre u Londonu. Paket aran`mani za pobednike sadr`e avionsku kartu, hotelski vau~er, po jednu ulaznicu za sva nadmetanja na{ih sportista i d`eparac. „Telenor“ je pokrenuo kviz „Olimpijac“ s ciljem da se tokom olimpijske godine podigne svest, pre svega, o uspesima doma}ih sportista i dodatno promovi{e Sre}ko, masko18 Olimpijska revija jun 2012.

ta Olimpijskog komiteta Srbije. „Olimpijac“ ima bazu od 10.000 pitanja, od kojih su mnoga pripremljena na osnovu informacija iz monografije „Olimpijski vekovnik“, najmerodavnijeg izvora podataka iz istorije srpskog olimpizma. Za potrebe polufinala i finala osmi{ljeno je dodatnih 2.000 pitanja. Za ne{to vi{e od mesec dana, koliko je takmi~enje trajalo, u~estvovalo je vi{e od 16.000 igra~a. Zbog velikog uspeha kviza „Telenor“ je odlu~io da kviz nastavi da postoji i nakon finala sa dodatnih 2.000 pitanja u svojoj bazi. 


FIZI^KA KULTURA

Javni ~as strelja{tva za novinare Pripadnici sedme sile nisu mogli da po`ele bolje u~itelje za ulazak u svet takmi~arskog strelja{tva od Zorane Arunovi} i Damira Mikeca. U streljani na Carevoj }upriji demonstrirali su kako se puca iz malokalibarskog pi{tolja. Posle toga je usledio razgovor na temu Igara. Dvostruka prvakinja i dvostruka vice{ampionka sveta jesu titule koje Zorana Arunovi} najradije isti~e i dodaje: - Pripreme traju dugo, zadovoljna sam kako se sve odvija. Jaka sam u obe discipline i `elja mi je da ovakav ose}aj potraje i da se slegne sve do Londona. Damir Mikec je na poslednja dva Svetska kupa osvojio zlatnu i srebrnu medalju i dospeo na prvo mesto svetske rang liste. - Ba{ mi imponuje {to }u sa takvim statusom nastupiti na svojim drugim Olimpijskim igrama. U Novom Sadu me posle priprema u Nema~koj o~ekuje jako me|unarodno takmi~enje i dr`avno prvenstvo, a nakon toga idem u London. 

jun 2012. Olimpijska revija 19


Intervju Aleksandar Poznani} Direktor marketinga „Jafe“

limpijski komitet Srbije i kompanija „Jafa“ iz Crvenke potpisali su ugovor o partnerstvu. Jedan od najomiljenijih brendova u Srbiji priklju~io se sponzorskom pulu OKS „Zajedno za London“ ~ime je „jafa“ postala zvani~ni biskvit olimpijskog tima Srbije. Aleksandar Poznani}, direktor marketinga kompanije „Jafa“, u prvom intervjuu za Olimpijsku reviju govori o razlozima zbog kojih se njegova kompanija odlu~ila na ovaj korak, planovima za budu}nost i `eljama za Olimpijske igre...  Slogan brenda „jafa keks“ je „Hvala ti {to postoji{„, prigodan je i za na{e olimpijce, da li je princip saradnje uspe{nih jedan od klju~nih razloga za potpisivanje ugovora o sponzorstvu sa OKS? - Naravno. Pored toga „jafa keks“ i olimpijski pokret u osnovama nose optimizam kao jednu od klju~nih vrednosti, pa je ova istovetnost umnogome doprinela dogovaranju saradnje. Nadam se da }emo svojim sloganom zahvaljivati olimpijcima na medaljama (smeh).  Ugovor o sponzorstvu sa Olimpijskim komitetom nije prvi kojim „Jafa“ ula`e u sport u Srbiji? - „Jafa“ je kao dru{tveno odgovorna kompanija dosad ulagala u decu i mlade. Dve godine zaredom sponzori smo teniskog turnira „Jafa mini-tenis open“, kojim se tenis promovi{e me|u na{im najmla|im sugra|anima. Tako|e, ove godine podr`ali smo najtalentovanije matemati~are prilikom odlaska na Matemati~ku olimpijadu u Argentini. Trudimo se da podr`imo projekte koji su plemeniti i va`ni celom dru{tvu.  „Jafa“ je jedan od najomiljenijih bren-

Medalje }e biti O sla|e uz „jafu“ Kompanija „Jafa“ postala je sponzor Olimpijskog komiteta Srbije, a „jafa keks“ zvani~ni biskvit olimpijskog tima Srbije „Jafa“ je omiljena poslastica svih nas i mislim da }e i sportistima pomo}i nakon nastupa, ka`e Poznani} za Olimpijsku reviju

20 Olimpijska revija jun 2012.


SPONZORSKI PUL

„JAFA“

NOVA POSLASTICA

Olimpijska „jafa“  Kako ste do{li na ideju da potro{a~ima ponudite olimpijsku „jafu“? - Olimpijska „jafa“ - posebno pakovanje za vreme Olimpijskih igara, jeste letnje ruho „jafa keksa“. Ovo je potpuno logi~an korak za brend i nadamo se da }e navija~ima zasladiti sportske predstave i, verujemo, na{e nove medalje.

dova u Srbiji. Da li se sla`ete s tim da su i sportisti Srbije jedan od najja~ih brendova Srbije? - Apsolutno. Sport i sportisti su ne{to ~ime Srbija mo`e da se ponosi.  [ta „Jafa“ kao sponzor o~ekuje od na{ih sportista i kojim rezultatom biste bili zadovoljni? - Mi smo vo|eni sloganom va`no je u~estvovati, ali svakako da o~ekujemo pobede. Verujemo da }e svi sportisti na igrama pru`iti maksimum i da }emo se na kraju ponositi njima.  „Jafa“ je zvani~ni biskvit HVALA TI olimpijskog tima Srbije. Nadam se da Verujete li da bi svaki oli}emo svojim mpijac voleo da ima kutisloganom ju „jafe“ u svojoj torbi za „Hvala ti {to trening? postoji{“ za- „Jafa“ je omiljena poslahvaljivati olimpijcima na stica svih nas i mislim da }e i sportistima pomo}i nakon medaljama nastupa - da ih oraspolo`i, uveseli i u~ini im boravak u Londonu jo{ prijatnijim.  Koje sportove biste voleli da gledate u Londonu? - S obzirom na Novakove uspehe, svakako bih voleo da gledam finale teniskog turnira.  Od kojih na{ih sportista najvi{e o~ekujete? - Pored tenisera, najvi{e o~ekujem od vaterpolista, strelaca i vesla~a. Naravno da navijamo i za ostale i dr`imo pesnice da uspeju.  Da li ste se bavili nekim sportom? - Ranije sam se vi{e bavio muzikom nego sportom (smeh), ali danas igram tenis kada  mi obaveze to dozvole. jun 2012. Olimpijska revija 21


OLIMPIJSKA ^ITANKA

NAJBOLJI Ni{ovi}, Ljubek (levo) i Trstena

atletika biciklizam boks dizanje tegova gimnastika hokej na travi

ZLATNI SPORT Vaterpolisti Jugoslavije

[AMPIONI Anton Josipovi} i Dragan Nikitovi}

rvanje jedrenje d`udo kajak i kanu na mirnim vodama ko{arka konji~ki sport

ma~evanje moderni petoboj fudbal odbojka plivanje rukomet

sinhrono plivanje skokovi u vodu streli~arstvo strelja{tvo vaterpolo veslanje

Jugoslavija - [panija 18 : 5  Kakva je to Olimpijada bila za zemlju u kojoj smo tada `iveli! Na{i sportisti su po broju medalja razbili dana{nju sportsku supersilu [paniju, pritom ih je „objektivna ameri~ka publika“ na otvaranju do~ekala ovacijama Marija Pavlovi} alifornijski grad Los An|eles 1984. godine po drugi put je bio doma}in Olimpijskih igara. Me|unarodni olimpijski komitet se, nakon finansijskog kraha u Montrealu i bojkota u Moskvi, na{ao pred velikim problemom - kako da prona|e kandidata koji bi bio doma}in slede}ih Igara. Javio se jedino Los An|eles, koji je prvi put ponudio da se Igre organizuju privatnim novcem. MOK nije imao izbora, pristao je na tu ponudu, a osim toga, s obzirom na to {to su prethodne Igre bile dodeljene Moskvi, smatralo se da }e se ravnote`a izme|u dve tada{nje supe-

K

22 Olimpijska revija jun 2012.

rsile odr`ati ako se slede}e dodele Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Igre su odr`ane od 28. jula do 12. avgusta uz u~e{}e 6.797 sportista, i to 1.567 `ena 5.320 mu{karaca iz 140 zemalja. Takmi~ilo se u 23 sporta i 221 disciplini, a Olimpijadu je otvorio predsednik SAD Ronald Regan. SAD su na prethodnoj Olimpijadi 1980. u znak protesta zbog sovjetske invazije na Avganistan organizovale bojkot Igara u Moskvi, zbog ~ega je SSSR odgovorio istom merom tako {to je 8. maja 1984. najavljen bojkot od strane 14 zemalja tada{njeg Isto~nog bloka. Jedina zemlja Isto~nog bloka koja nije bojkotovala Igre bila je Rumunija. Zbog toga su je gledaoci na olimpijskom stadionu posebno toplo

pozdravili za vreme sve~anog otvaranja, a sli~no su pozdravljeni i predstavnici Jugoslavije, koju su mnogi u publici pogre{no smatrali delom sovjetskog bloka. Ameri~ki organizatori nisu bili nimalo obeshrabreni niti previ{e razo~arani ionako o~ekivanim bojkotom. Nedolazak sportista iz isto~nih zemalja samo je smanjio konkurenciju njihovim sportistima u osvajanju medalja. Ove Igre bile su veoma popularne i zasad predstavljaju jedine koje su ostvarile finansijsku korist. Organizacioni komitet prodao je televizijska prava mre`i Ej-Bi-Si za 225 miliona dolara, zatim dvema evropskim mre`ama Evroviziji i Interviziji za 22 miliona i Japancima za 11, a od 30 velikih sponzora zara|eno je jo{ 30 miliona. Organizacioni komitet ukupno je zaradio 200 miliona dolara. Za Amerikance je isto tako bilo va`no da ~etiri godine nakon moskovskih Igara doka`u tehnolo{ku i svaku drugu superiornost nad SSSR-om. Zato su bile izvrsno organizovane i prepune spektakla, ~emu je svoj doprinos dao i Holivud.


ANTOLOGIJSKA TRKA NA 3.000 METARA

XXIII LETNJE OI - LOS ANGELES 1984.

Obra~un Zole Bad i Meri Deker

Pregled osvojenih medalja

@ensku trku na 3.000 metara obele`io je i jedan peh. Naime, miljenica publike i favorit Meri Deker pala je posle kontakta sa bosonogom Ju`noafrikankom Zolom Bad, koja je tr~ala za Veliku Britaniju. Meri je od 1974. sa svojih 16 godina dr`ala mnoge rekorde, a ve} 1982. postavila je {est svetskih rekorda na distancama od jedne milje do 10.000 metara, dok je na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 1983. pobedila na 1.500 i 3.000 metara. Zbog povrede nije u~estvovala na Olimpijadi 1976, a 1980. su SAD bojkotovale, zbog ~ega je trebalo da ove budu vrhunac njene karijere. Zola Bad je 1984. postavila svetski rekord na 5.000 metara koji nije priznat jer Ju`na Afrika nije bila u svetskoj sportskoj porodici zbog aparthejda. Me|utim, po{to je Zolin deda bio Britanac, nagovorio je njene roditelje da zatra`e britansko dr`avljanstvo i uz veliko anga`ovanje me-

U Los An|elesu sportisti biv{e Jugoslavije postigli su najbolji rezultat do tada. U 16 sportova nastupilo je 140 takmi~ara. Osvojili su rekordan broj medalja, ukupno 18 - sedam zlatnih, ~etiri srebrne i sedam bronzanih. Kakav je to uspeh govori podatak da je dana{nja sportska velesila [panija osvojila samo pet medalja. Najuspe{niji jugoslovenski sportisti na ovoj Olimpijadi bili su kajaka{i Matija Ljubek i Mirko Ni{ovic, koji su osvojili po jednu zlatnu i srebrnu medalju. Za jugoslovenski pojedina~ni sport najve}i uspeh u Los An|elesu postigao je tada 23-godi{nji bokser banjalu~ke Slavije Anton Ante Josipovi}. Osvojio je zlatnu medalju u polute{koj kategoriji, a zanimljivo je da finalnu borbu nije ni boksovao. Naime, u polufinalnom duelu Novozelan|anina Kevina Berija i Amerikanca Ivandera Holifilda sudija je diskvalifikovao Holifilda, nakon {to je, poPOSAO sle gonga, nokautirao svog Igre su prvi put protivnika. Kako nije prido tada organihva}ena Holifildova `alba, zovane privata Beri nije mogao da boknim novcem i suje zbog posledica nojedine su kauta, Josipovi} je do zladonele dobit organizatorima ta do{ao bez borbe. Uz Josipovi}a, rukometa{e i kanuiste Ljubeka i Ni{ovi}a, zlatom su se u Los An|elesu okitili vaterpolisti i rukometa{ice Jugoslavije, kao i rva~i Vlado Lisjak i [aban Trstena. Srebrne medalje za biv{u Jugoslaviju u Los An|elesu su osvojili rva~ Refik Memi{evi}, bokser Red`ep Red`epovski, kajaka{ Milan Jani} i kanuisti Ljubek i Ni{ovi}. Bronzu su osvojili reprezentativci u ko{arci i fudbalu, te rva~i [aban Seidi i Jo`ef Tertei, vesla~i Milorad Stanulov i Zoran Pan~i} i bokseri Mirko Puzovi} i Aziz Salihu. [to se ostalih sportskih rezultata ti~e doma}ini su dominirali i u atletici i u drugim disciplinama, osvojiv{i ukupno 174 medalje, od ~ega 83 zlatne. Posebno se istakao Karl Luis, koji je osvojio ~etiri zlata, u trkama na 100 i 200 metara, skoku udalj i {tafeti 4x100, dok je Ed Mozes pobedio u tr-

dija, Zola dobija dr`avljanstvo na vreme i ostvaruje zapa`ene rezultate kvalifikuju}i se za Olimpijske igre. U finalnoj trci u LA Meri Deker je vodila trku, dok je bosonoga Zola tr~ala neposredno uz nju sa desne strane. Na 500 metara dolazi do prvog kontakta, koji ih nije poremetio. Negde na polovini trke Zola prelazi u vo|stvo, me|utim Meri kukom dodiruje njenu nogu i Zola jedva uspeva da odr`i ravnote`u. Nakon toga dolazi do ponovnog kontakta i Zola Bad se zanosi, a Meri pada. Zola je nastavila jo{ par stotina metara, nakon ~ega se osvr}e, gubi brzinu i sti`e sedma na cilj. Godinama je postojala dilema da li je Zola presekla put Meri Deker ili Meri nije po{tovala pravilo da pazi na trka~a ispred sebe. Prva je na cilj stigla Rumunka Maricika Pujka, koja je po mnogima bila jedna od favoritkinja ove trke.

MA^KA NA STAZI Florens Grifit D`ojner

ci na 400 metara s preponama, ponoviv{i zlato iz 1976. Od Britanaca su najzapa`eniji bili Sebastijan Kou i Dejli Tompson, koji su postavili nove olimpijske rekorde na 1.500 m, odnosno u desetoboju. Portugalac Karlos Lopez doneo je prvu zlatnu medalju svojoj zemlji pobedom u maratonu, postaviv{i rekord koji je opstao naredne 24 godine. Los An|eles je ostao upam}en i kao grad u kojem je, u sportskom smislu, simboli~no okon~ana emancipacija `ena. Uveden je maraton za ZLATNI `ene, kao i biciklisti~ko taPOTPIS kmi~enje, tj. pojedina~na Patike Karla Luisa drumska trka na 79,2 kilometra. Amerikanka Koni Karpenter, biv{a olimpijka u brzom klizanju, postala je prva `ena osvaja~ zlata u biciklizmu. Druga Amerikanka, D`oan Benoa, postala je prva `ena osvaja~ zlata u maratonu, a njeno postignuto vreme na ovim Igrama bi joj ~ak osi-

Dr`ava Zlato 1. SAD 83 2. Rumunija 20 3. Z. Nema~ka 17 4. Kina 15 5. Italija 14 6. Kanada 10 7. Japan 10 8. Novi Zeland 8 9. Jugoslavija 7 10. J. Koreja 6 11. V. Britanija 5 12. Francuska 5 13. Holandija 5 14. Australija 4 15. Finska 4 16. [vedska 2 17. Meksiko 2 18. Maroko 2 19. Brazil 1 20. [panija 1 21. Belgija 1 22. Austrija 1 23. Kenija 1 24.Portugalija 1 25. Pakistan 1 26. [vajcarska 0 27. Danska 0 28. Jamajka 0 Norve{ka 0 30. Gr~ka 0 Nigerija 0 Portoriko 0 33. Kolumbija 0 O. Slonova~e 0 Egipat 0 Irska 0 Peru 0 Sirija 0 Tajland 0 40. Turska 0 Venecuela 0 42. Al`ir 0 43. Kamerun 0 Tajvan 0 Dominikana 0 Island 0 Zambija 0

Srebro 61 16 19 8 6 18 8 1 4 6 11 7 2 8 2 11 3 0 5 2 1 1 0 0 0 4 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

Bronza 30 17 23 9 12 16 14 2 7 7 21 16 6 12 6 6 1 0 2 2 2 1 2 2 0 4 3 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 3 2 1 1 1 1 1

Ukupno 174 53 59 32 32 44 32 11 18 19 37 28 13 24 12 19 6 2 8 5 4 3 3 3 1 8 6 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 3 3 2 1 1 1 1 1

guralo zlatnu medalju u 13 od ukupno 19 istr~anih maratona na svim Olimpijskim igrama dotad. Ovaj maraton }e ostati upam}en i po tridesetdevetogodi{njoj takmi~arki iz [vajcarske Gabi Andersen, koja je usled iscrpljenosti od napora i vru}ine posrtala u celom poslednjem krugu. Iako su posledice iscrpljenosti bile vidljive, maraton je zavr{ila 37, a posle samo dva sata iz bolnice je pu{tena oporavljena. Naval el Mutavakil iz Maroka pobedila je u trci 400 metara s preponama, postav{i prva Afrikanka koja je osvojila olimpijsku medalju, kao i prva sportistkinja iz islamskih zemalja koja je osvojila medalju i prva `ena iz Maroka osvaja~ medalje. U `enskoj gimnastici Amerikanka Meri Lu Reton sa samo 16 godina osvaja zlatnu medalju u pojedina~nom vi{eboju i tako postaje prva gimnasti~arka van isto~ne Evrope koja pobe|uje u toj disciplini. U preskoku i u ekipnom takmi~enju osvojila je srebrne medalje, a bronzane na dvovisinskom razboju i u parteru. Treneri su joj bili Bela i Marta Karolji, biv{i treneri Na|e Komane~i. Posle Los An|elesa nikada se vi{e nije takmi~ila na OI.  jun 2012. Olimpijska revija 23


Olimpijska revija broj 38  

Olimpijska revija broj 38

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you