Зидари живота
ња, мочвара и шума поседује тако јако осећање за лепоту, и погледајте само како се то осећање код њих брзо и снажно развија. Уметнички музеји Хелсинкфорса и Абоа заслужују најозбиљнију пажњу. Нема их много, али онолико колико их је у уметничком погледу много вреде. Сликарство им је изврсно, скулптура још боља, архитектура понајбоља. Финац, као становник севера, обично почиње са спољашњим зидовима, а затим прелази на покућство. Са мном је у Хелсинкфорсу једном био један бугарски писац. Он се зауставио пред финским позориштем и са средине трга дуго га посматрао са уживањем. Приближио му се, разгледао га са свих страна и чисто са завишћу рекао: - Да, ово разумем: зграда има свој лик. И сада је гледаш са задовољством, и касније је не можеш заборавити. Није то, као код нас у Софији: подигли су народно позориште, утрошили силан новац, а зграда као какав велики сандук. Позориште није усамљен пример. Финци, кад би хтели, могли би да издају велики албум од самих уметничких зграда, које се подижу по целој земљи. У Абоу, на пример, уметнички музеј, или у Тамерфорсу - нови протестантски храм. Не можеш их се нагледати. Не само да су у уметничком погледу те зграде лепе него и у целини. Красан је сваки поједини део. Свака врата, сваки прозор, жљеб, све линије углова и карниза. Изгледа да сва17