„Kralj se vratio 1.9. sa Bleda, a 2.9. (1931. godine) sam bio primljen u audijenciju“ - kaže Ljotić. „Ona je trajala preko jednog sata i bila je ispunjena neobično živim razgovorom. -
-
-
Šta je, reče mi, pri ulasku nasmejan. Vi otkazujete saradnju? Mislim da Vaše Veličanstvo treba saradnike i izvan vlade. Ali pitanje zbog koga podnosim ostavku je tako važno, da kad bih i hteo da ostanem, ne bi trebalo da ostanem, jer Ministri, Vaše Veličanstvo, treba da su uvereni u jednu stvar tako osnovnu, da bi za nju mogli da se založe svom snagom. Kao što Vam je poznato, ja je smatram katastrofalnom i zato ne mogu ostati na mestu koje ste mi poverili. Nisam znao, g. Ljotiću, reče Kralj, da ste tako malodušni! E, sad će Vaše Veličanstvo da mi dozvoli, da ga podsetim na jednu zajedničku uspomenu iz rata, o kojoj nikad nismo govorili. Seća li se Vaše Veličanstvo one naredbe Vrhovne komande u Solunu 1918 god. u kojoj sam premešten sa položaja ađutanta bataljona za disciplinskog oficira u zavojište Moravske divizije? Sećam se, odgovori Kralj. Da li se seća Vaše Veličanstvo jesam li ispunio naređenje i otišao, ili sam, naprotiv, napisao raport u kome sam rekao da neću ići s fronta i molim još da odem za vodnika u pešačku četu. Sećam se. Kao što vidi Vaše Veličanstvo nisam ja uvek bio malodušan. Oprostite mi što Vam uopšte ovo iznosim, ali moram da Vam to kažem, ne zbog svoje sujete, već zbog istine, čije Vam je poznavanje u Vašem opštem interesu najpotrebnije. Vidite sada, na frontu nisam bio „malodušan“ jer sam verovao. Danas, Veličanstvo, ne verujem da je dobro što Vam se predlaže, što ste, izgleda, primili, i zato idem.542
Posle nekoliko Ljotićevih primedbi, razgovor uzima ovakav tok: -
Nisam znao da Vi svuda vidite da Vas neko goni - primeti Kralj.
Nasmeših se na to, a Kralj reče: -
542 543
Isto, 114. Isto, 115.
Oprostite, vidim da sam Vas uvredio. Ali ja sam mislio da i ja Vama mogu da kažem štogod neprijatno, posle toliko neprijatnih stvari koje ste Vi meni rekli. Što se toga tiče. Veličanstvo, sigurno je da u tome, Vaše Veličanstvo, mora imati veći kredit kod mene nego ja kod Njega. Samo ima jedna razlika ako sam Vam i rekao što god neprijatno, to nisam rekao da Vam kažem neprijatno, već samo da Vam kažem istinu, koju treba da znate, a koja može da Vam bude i neprijatna. A Vi ste meni rekli neprijatnu stvar, ali i netačnu, jer ono što sam Vam rekao jesu neosporne, svakom proveravanju podložne činjenice, a ne plod kakvog uobraženog gonjenja.543