Issuu on Google+

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

SamarxiÊ: Izborna farsa u Kosovskoj Mitrovici, 17. novembra

`KOLEKTIVNO GLASAWE` U `OPSADNOM STAWU`

God. LX|V

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan SamarxiÊ ocenio je danas da ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici predstavqaju izbornu farsu, koja se odvijala pod "veoma Ëudnim i nasilnim okolnostima".

SamarxiÊ tvrdi i da je podatak da je na biraliπta izaπlo oko 5.200 qudi "veoma sumwiv", a rekao i da je prema izveπtaju organizacije "TreÊa Srbija" na biraliπta izaπlo izmeu 1.600 i 1.700 qudi.

SamarxiÊ je na konferenciji za novinare, rekao da je na juËeraπwim ponovoqenim izborima u Kosovskoj Mitrovici, postojalo i kolektivno glasawe, kakvo se nije moglo videti ni u doba komunizma.

On je rekao i da EU "dræi crni povez preko oËiju" kada je reË o lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. "Ako EU smatra da su izbori dobro proπli, iako je na terenu viπe unifromisanih lica nego onih u civilu... onda i ja wima æelim takve izbore u buduÊnosti", naveo je SamarxiÊ.

"Postojali su pritisak i pretwe na direktore javnih preduzeÊa da izvedu radnike na biraliπta, a na wih da izvedu svoje porodice. Tako je organizovano kolektivno glasawe kakvog nije bilo ni u doba komunizma kada se glasalo za jednu partiju", kazao je SamarxiÊ. On je naveo i da su nakon toga te organizovane grupe "imale zadatak" da πetaju od jednog do drugog biraËkog mesta kako bi stvorile utisak da qudi izlaze na biraliπta u velikom broju. SamarxiÊ je rekao i da, prema preliminarnim rezultatima ponovqenih izbora, u drugi krug idu Krstimir PantiÊ i Oliver IvanoviÊ, koje je potpredsednik D S S nazvao "jadnim i kukavnim pobednicima izbora koji svojim delovawem treba da operu prqave radwe" koje su se deπavale oko lokalnih izbora u Pokrajini. Prema SamarxiÊevim reËima, u severenoj Kosovskoj Mitrovici juËe je bilo "opsadno stawe" jer je bilo viπe unoformisanih lica i neuniformisanih pripadnika razliËitih bezbednosnih sluæbi nego πto je bilo graana koji su izlazili na biraliπta. Potpredsednik D S S tvrdi da je bilo pripadnika KPS, KFOR-a, ameriËkih marinaca, italijanskih karabiwera i neidentifikovanih bezbednosnih sluæbi, a πto predstavqa okolnosti u kojima "normalni izbori nikako ne mogu da se odræe". "Koliko god qudi da je izaπlo oni zbog tih okolnosti ne mogu biti priznati", smatra SamarxiÊ koji je ponovio i da nelegitimnost izbora na Kosovu i Metohiji ostaje.

On je odbacio moguÊnost da D S S u drugom krugu izbora podræi Olivera IvanoviÊa kao kandidata za gradonaËelnika. Demokratska stranka Srbije smatra da su ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici, bez obzira na to πto je na wih izaπlo oko 20 odsto graana, fijasko. Poslanica te stranke Sandra RaπkoviÊ IviÊ ocenila je da su izbori odræani u atmosferi „poluratnog stawa”, buduÊi da su u tom gradu, kao je rekla, bile prisutne „jedinice svih vrsta”. Ona je uporedila juËeraπwe glasawe sa izborima iz 1945. godine. „To je bilo u stilu 1945. kada su direktori iπli sa svojim radnicma na glasawe i kada se glasalo za kraqa ili Tita”, rekla je RaπkoviÊ IviÊ. Ona smatra i da CIK i OEBS priznaju takve rezultate jer je reË o æeqi meunarodne zajednice da se zavrπi taj posao i da se pitawe Kosova i Metohije stavi ad akta.Time se, kako je ocenila, zaokruæava dræavnost Kosova, a Srbija odlazi sa tog prostora. Ona je ponovila stav DSS da ne priznaje tako organizovane izbore, veÊ samo one koje bi trebalo da raspiπe predsednik Skupπtine Srbije Nebojπa StefanoviÊ 18.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Tanjug

1. decembar 2013.

1231

Србија nije независна држава ako је води izvrπilac tue politike

VU»I∆EV©TINA

Mало пажљивији посматрач садашње политичке сцене Србије мораo би да види да је Александар Вучић wen несумњиви господар са диктаторским овлашћењима. Како је његов „рејтинг” (популарност), објективно говорећи, необично висок - он још дуго намерава да posluje диктаторски. Mорало bi se daqe приметити, да је Вучићев нагао успон дошао кад је Srbija била на најкритичнијој прекретници (Косово, ЕУ, однос са Русијом), а једва годину дана пошто је са Николићем дошао на власт. При томе, se најзад морамо запитати да ли је све то планирано. Ако јесте, питања која се сама намећу јесу: од кога, зашто и како? Не би требало заобићи ни контра питање: „Aко није планирано”, шта онда? Tada преостаје једино мала диверзија о спонтаности. Спонтаност

Кад је пак реч о њој, требало би се присетити Дарвина. Он је на слепој спонтаности - минималним и мaјушним позитивним развојним stupwevima амебе - милијардама година доцније дошао преко мајмуна до човека; о настајању амебе и универze ни речи! И направио од очигледне глупости „науку” којој се свет клања „до земљице црне” јер је Бога негирао као Планера и Творца човека и svemira. Оваква анализа примењена на Вучића указује да је он само велики „шарлантан” који мења критичне животне позиције кад му се хоће (од velikog националисте у неколико година постао је protivnik nacionalizma) али и да би их наметнуо Србији. Има нечег психолошки погубног и болесног у њему - неизлечиви нарцисизам! Туђински планови о Србији и окружењу

Ко то од странаца планира Србијом? Историјски, али сувише уопшено, могло би се рећи - Запад! Почиње то Берлинским конгресом од 1878, којим су доминирале Немачка и Аустро-угарска (Ау), а којим је Србија добила независност, али је за БиХ (у којој је српски живаљ био релативно већински) закључено да постане А-у „мандатно подручје”. Како су њене амбиције била анексија БиХ, што се и остварило 1908. године, долазило је до

опште антисрпског деловања А-у не само у БиХ већ и према Србији. Из таквог односа, после Принциповог атентата на А-у престолонаследнички пар у Сарајеву, дошло је до А-у „ултимата” и објаве рата Србији, који се нешто доцније претворио у Први светски рат. Почевши још од 1854. године Кримским ратом, Енглези су спречавали да царистичка Русија избије преко Босfора на Средоземно море. Од тада eнглеска политика према Балкану а специјално према Србији била je отворено антисрпска. Тек кад је Првим светским ратом, било Енглезима потребно српско „топовско месо”, они су Србе признали за „савезнике”. Од Запада само је Француска тада - тако је бар изгледало - била „пријатељски” наклоњена према Србији. Америка је због своје изолационистичке политике била незаинтересована Европом све до Другог светског рата, сем што је са Енглеском финансијски помагала рушење царског режима у Русији и инсталирању комунизма тамо, што се десило у другом десетлећу прошлог века. У односу на Србију, САД интерес за њу постаје огроман тек са Клинтоновом антисрпском а происламском и прохрватском политиком, а поводом ратова око растакања СФРЈ, што се догађало у деведеситим годинама прошлог столећа, дакле, око 20 година од тада. Ту се формирало мишљење да су у тим ратовима Срби једини кривци за све. Отпочела је демонизација Срба и Србије. Хашки трибунал верно осликава ту демонизацију. Срби су до сада добили преко 1000 година казне док су сви остали (Хрвати, Муслимани, Шиптари) свега око stotinak. САД казнена политика према Србији

Из свега овога произашла је САД геноцидна политика за садашњу и будућу Србију. Кроз историју Србија се супротстављала одлукама великих сила - била, дакле, „реметилачки фактор”. Треба је зато казнити тако да се то више никад не догоди. Главна смерница те САД казнене политике јесу: политички - нема приступа светским, политичким, етничким и спортским токовима и организацијама (Јеремић је био изузетак, који је прилично omekπao овај САД захтев); разбити везу са Русијом; државно - власт дозволити само српским евро-атланским ентузијастима; национално - убијање и промену


VuËiÊevπtina...

српске свести - психоцид; територијално - расцепкати је што је више могуће - Косово; максимализација права мањина - за почетак „република” Војводина је циљ, pa Зукорлићев Санџак, на место традиционалне и немањинске српске Рашке; војно - свести је на неколико чета за параду Вучићу и Николићу. `Evolucija` радикала у напредњаке

Могло би се приметити, да све ово изречено напред нема много везе са Вучићем, а о њему је реч. Формално је ова примедба можда тачна. Суштински пак није, ако се присетимо како су Шешељеви радикали претворени у Вучићеве и Николићеве напредњаке. Прво, ангажован је бивши САД амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери за 7 хиљада евра месечно zа `savetnika` са циљем: радикале претворити у демократе америчког стила; друго, сама идеја ове измене дошла је verovatno od Вучића; треће, али тако да Вучић и у измењеним околностима има одлучујућу позицију; четврто, Вучић je oduπevqeno usvojio i `progutao` Montgomerijev `savet`, a ovaj ga остварио; пето, tako je Вучић постао saradnik i izvrπilac САД politike u Srbiji; и шесто, уз двоструку примедбу, ту `saradwu` Вучић је морао да плати (а) личном ценом, ако је био приморан и (б) бесплатно, ако је био добровољац. Сва је прилика да је посреди реч о добровољцу. Oбјаснимо то мало јасније: Вучић је добровољни izvodilac САД politike у Београду. Шта то значи? Он има да спроводи САД казнену политику према Србији како је изложена напред.

* Ако сте приметили, круг се овде затворио. Почето је с чињеницом да је Вучић несумњив господар Србије. Па је постављено питање чије интересе он заступа: nacionalne или туђе. И у потрази за њима - странцима - нађосмо да Вучић у Београду спроводи САД казнену политику према Србији, што се до сада само могло наслутити. Да би taj svoj nenarodni rad сакрио од јавности, понаша se диктаторски да би се створио код домаће публике утисак да се ради o samostalnom Ëoveku у независној држави - nasuprot stvarnosti, da je VuËiÊ samo `egzekutor` SAD politike u Srbiji. N. QotiÊ

IZ SADRÆAJA Sve za nezavisno Kosovo i EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 SNS `rusofili` - stvarno posluπnici Zapada. . . . . . .6 Dinamika nasiqa VuËiÊevog reæima. . . . . . . . . . . . . ,7 Srbija neÊe moÊi da blokira Kosovo. . . . . . . . . . . . . .11 Najosetqivija pitawa rusko-srpskih odnosa. . . . . . .13 B92 film `Energetski (ne)sporazum`. . . . . . . . . . . . . .19 Vlajki: Izdaja srpstva u Srbiji i RS. . . . . . . . . . . . . .21 Rat u Siriji, Rusija i mi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Dr Jelena Jurijevna Guskova:

Ne moæe se tajno sa NATO savezom, a javno sa Rusijom Da li je buduÊnost Srbije u EU ili u bliskoj saradwi s Rusijom. O ovom i drugim pitawima, redakcija „Srbin.info” je razgovarala sa dr Jelenom Guskovom:

Srbin.info: Kako Srbija moæe da se prikquËi evroazijskim integracijama? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Bilo koja srpska vlast mora da ima strategiju u kom smeru i kako treba da se razvija dræava, πto ja ne vidim kod aktuelne vlade u Beogradu. Srpski politiËari moraju da znaju πta hoÊe za Srbiju u narednih 100 godina. Ako Êe da krene u EU i NATO πta Ëeka srpski narod i dræavu? Da li Êe uslediti i otcepqewe juga Srbije? Vlast bi morala da ima strategiju kako da saËuva Srbiju od daqeg rasparËavawa. Po mom miπqewu, spas za Srbiju je samo tamo gde je Rusija. To znaËi umesto EU, evroazijske integracije. Ako postoji takva strategija, ako postoji takva politiËka liËnost koja bi sve to mogla da stavi na papir, onda bi Srbija lako mogla da se prikquËi evroazijskim integracijama.

Srbin.info: Kako komentariπete to πto Srbija u isto vreme „flertuje” sa Rusijom i ispuwava sve ultimatume EU i NATO? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Ne moæete da oËekujete da budete deo evroazijskih integracija, tajno krijuÊi od svog naroda bezuslovno teæite NATO i EU Ëlanstvu. Na taj naËin se dræave meusobno ne povezuju. To se radi diplomatski. Trebalo bi da znate da srpska diplomatija ima prednost u Rusiji. Kada dou Ëak i nezvaniËno, u privatnu posetu, umaju vrlo dobar doËek u Moskvi. ZnaËi, ako Srbija krene u pravcu evroazijskih integracija ona Êe ih i dobiti. Ali, igra na dve stolice je nemoguÊa.

Srbin.info: EU ima poznate „vrednosti”: gej prava umesto porodice, moÊ bankarima i velikim korporacijama... Koje su vrednosti Evroazijske unije? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Vrednosti koje poËivaju na osnovama nacionalne i odgovorne dræave. Takoe, one su, kao i sam evroazijski savez, u fazi izgradwe, πto znaËi da i Srbi, kao i drugi slovenski narodi koji æele da pristupe ovom savezu, mogu svojim stavom i pozicijom da doprinesu formirawu sistema istinskih vrednosti, umesto onih koje promoviπe Brisel - zakquËuje Guskova.

Otvoreno pismo ambasadoru SAD u CG. . . . . . . . . . . . .27

15.11.2013.

2

Sajt: <srbin.info>

Iskra 1. decembar 2013. .

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga Miπu RadmanoviÊa Andra MandiÊ $ 25 Naπem dragom Miπi veËni mir i pokoj duπi wegovoj, a porodici naπe iskreno sauËeπÊe Marko i Radmila Sunara $ 50 Kumu Miπi RadmanoviÊu, za pokoj duπe uz molitve Gospodu da mu podari mir i utehu u carstvu nebeskom Kumovi OjdroviÊi $ 25 Za pokoj duπe naπeg dragog druga Miπe RadmanoviÊa, koji je bio dugogodiπwi Ëlan Udruæewa Jadran, i iskreni prijateq svima nama. VeËna mu pamjat! »lanovi i Ëlanice `Jadran` $ 50 U spomen dragog druga Miπe i wegove supruge Boni RadmanoviÊ. Porodicama Brace i Marka RadmanoviÊa naπe iskreno sauËeπÊe Milan i Rut Bilbija K$ 100 Prilog Iskri Dr Slavoqub MatoviÊ

E 70

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2013.

ДСС ИНСИСТИРA НA ТEМAМA O КOСOВУ

Рaспрaвoм у пojeдинoстимa o прeдлoжeнoм зaкoну o сeдиштимa и пoдручjимa судoвa и jaвних тужилaштвa дoминирaлa je дaнaс тeмa oпстaнкa судoвa нa Кoсoву и Meтохиjи, дeшaвaњa нa лoкaлним избoримa у Кoсoвскoj Mитрoвици и стaв дa je усвajaњe тoг зaкoнa прeтхoдницa увoђeњa Брисeлскoг спoрaзумa у прaвни систeм Србиje, нa чeму су инсистирaли пoслaници Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje. Пoслaници ДСС су oцeнили дa сe нa Брисeлскoм спoрaзуму и зaснивa прaвни систeм Србиje, a нe нa Устaву.

Aкo би сe oвaj прeдлoг зaкoнa зaснивao нa Устaву Србиje, oндa би трeбaлo дa знaтe дa je судскa влaст jeдинствeнa и дa нe мoжeтe дa je цeпaтe изoстaвљajући мрeжу судoвa нa Кoсoву и Meтoхиjи, рeкao je пoслaник ДСС Пeтaр Пeткoвић.

Oн je дoдao дa сe, пoштo сe зaкoн зaснивa нa Брисeлскoм спoрaзуму, слeди и нaрeдбa из члaнa 10-тoг спoрaзумa дa ћe судскa влaст бити интeгрисaнa и дa ћe функциoнисaти у oквиру прaвнoг систeмa Кoсoвa. Пeткoвић je министру прaвдe Никoли Сeлaкoвићу, кojи учeствуje у рaсрпaви, рeкao дa у зaкoну пишe дa ћe судoви нa Кoсoву нaстaвити дa рaдe и упитao гa зaштo oндa ниje тo прoмeњeнo у зaкoну.

Пoслaникa ДСС je зaнимaлo и прeд ким ћe судиje тих судoвa нa Кoсoву пoлaгaти зaклeтву прeд прeдсeдникoм Скупштинe Србиje или прeд прeдсeдникoм “лaжнe држaвe Кoсoвo”. Oд министрa прaвдe пoслaницa ДСС Сaндa Рaшкoвић Ивић зaтрaжилa je oдгoвoр дa ли ћe oнимa кojи су рaзбиjaли глaсaчкe

+ Miloπ - Miπa RadmanoviÊ U Milvoki, SAD, umro je 6. novembra 2013. posle duæe bolesti, naπ drug i bivπi srpski dobrovoqac, Miloπ - Miπa RadmanoviÊ (82). Miπa je kao deËko, pred ustaπkim pokoqima, izbegao iz Bosne. Prihvatio ga je naπ pokojni drug i pisac, Sava JankoviÊ. Miπa je zajedno sa Savom stupio u dobrovoqce, uËestovao u svim borbama svojih jedinica u Srbiji, povlaËewu u Sloveniju, te æivotu u vojno-izbegliËkim logorima u Italiji i NemaËkoj. Emigrira je u SAD, gde se æeni suprugom Boni. U braku su izrodili dva sina iz Ëijih porodica su dobili Ëetvoro unuËadi. Kao mlad imigrant, Miπa je mobilisan, a potom bio ameriËki vojnik u Koreanskom ratu. `Mali` Miπa bio je omiqen drug i vredan i odan Ëlan naπe dobrovoqaËke zajednice i Udruæewa Jadran u Milvoki. Opelo pokojnog Miπe obavqeno je 12. novembra u katedrali Sv. Save. Sahrawen je na grobqu `Dobre nade` u Milvoki. Porodici pokojnika naπe duboko sauËeπÊe. Molimo se Vaskrslom Hristu, da naπem dragom Miπi podari veËni æivot! S. PiroÊanac кутиje бити суђeнo пo српским или кoсoвским зaкoнимa и кoм суду ћe сe oни жaлити, суду у Србиjи или у Приштини?

Aкo сe нaђу, a нaдaмo сe дa хoћe, oни кojи су рaзбиjaли кутиje у Кoсoвскoj Mитoвици и утврди сe дa je дeo њих из цeнтрaлнe Србиje, a дeo из Кoсoвскe Mитрoвицe, гдe ћe њимa бити суђeнo и пo кojим зaкoнимa, питaлa je Рaшкoвић Ивић министрa. (Vesti, 20.11.2013. PeËat)

Svim naπim čitaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Božić i Nova godina! Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


Revzionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (175)

Nacionalni interes ærtva opsesije nenarodnog reæima

MIROSLAV MAJKL –OR–EVI∆ & DOBRICA ∆OSI∆: PREPISKA 1991-1999 Miroslav Majkl –oreviÊ, predsednik Kongresa srpskog ujediwewa u Americi, i Dobrica ∆osiÊ, vodeÊi srpski pisac danas, vodili su prepisku 1991-1999. godina. Miroslav se upoznao sa Dobricom u Beogradu u avgustu 1991., kojom prilikom su razgovarali o goruÊim problemima sa kojima se srpski narod u to doba suoËavao. Wih dvojica, Miroslav je æeleo da zna πta se deπavalo u vezi sa Srbijom, i Dobrica, ne samo kao uspeπan pisac romana veÊ i kao vodeÊi srpski intelektualac, susretali su se da o tome razgovaraju. Posledica toga je duga prepiska 1991-1999, koja je sada objavqena kao kwiga .(1) I Dobrica i Miroslavse slaæu da je srpski narod u velikoj krizi, Ëak i u opasnosti da jednog dana nestane. Tome su u velikoj meri doprinele strane sile, ali i sam srpski narod optereÊen velikim karakternim manama, kao πto su korupcija, pohlepa za vlast, tvrdoglavost, samouverenost i preterano visoko miπqewe o sebi. ∆osiÊ se jada: „Naπa drama se pretvara u istinsku tragediju. Spoqni Ëinioci su weni glavni generator. Unutraπwe prilike, osobito ekonomske, blizu se velikim nesreÊama. PolitiËka misao tupa, ideoloπka, nestvaralaËka. Vlast ne vaqa, opozicija oËajna. Potreban nam je gigantski i dug napor da se izvuËemo iz ponora vlastite istorije.”(50) Jedna od glavnih duænosti, u miπqewu obojice, je oËuvawe srpstva. ∆osiÊ je tu odluËan, kao i Miroslav, koji tvrdi: „U komunizmu smo morali da zaboravimo da smo Srbi i da branimo svoj drevni identitet, svoja legitimna istorijska prava i svoju Bogom danu i precima odræanu egzistenciju.”(11) On takoe smatra, izmeu ostalog, da je potrebno izgraditi novu dræavu i druπtvo i novog Ëoveka, novog Srbina, gde su vaæni „oseÊaj za pravdu koja `dræi zemqu i gradove`, `Ëojstvo i junaπtvo`, poπtewe, rad i stvaralaπtvo, respekt za druge, wihovu liËnost i miπqewe, tolerantnost i civilno ophoewe.”(28) Miroslav vidi tri bitna zadatka: ograniËiti novu dræavu, urediti tu dræav u, i raditi tako (a i danonoÊno) da se ta dræava i narod oËuvaju i ojaËaju.(39) Sva ova pisma bave se sliËnim problemima i miπqewima. PojedinaËni osvrti odnose se na uticaj zapadnih sila i kako se s wima ophoditi, propagandu satanske `velike Srbije`, uticaj Vatikana, Balkansko slobodno

30

træiπte, stvarawe Srbije kao finansijski i ekonomski centar otvoren prema svima, veza sa Amerikom i Rusijom i mnoge druge teme.(42) Ima u tome i omaπki u predviawima, ali razumqivo je kad se na wihova predviawa gleda danas. Ipak, whove ideje su bile mawe-viπe ispravne. Najvaænija ideja bila je neophodnost da preporod srpskog druπtva bude duhovne prirode. Miroslav komentariπe ∆osiÊeve reËi da „spas ove zemqe se nalazi u woj, a ne u svetu, da bi trebalo da bude parola za demokratske stranke i struje u Srbiji danas, i da istina mora da se prepozna, primi unutar svih nas i postane program za akciju. PokretaË razvoja i kreditor buduÊnosti ove zemqe je wem vlastiti narod, wegova intelektualna i moralna moÊ.”(139) ∆osiÊ podvlaËi ideju da smo mi nacija izgubqenog vremena.(148) Joπ jedna znaËajna ∆osiÊeva izjava: „Pred svima nama, i `pobednicima` i `poraæenima`, stoji ozbiqan umni, moralni, patriotski Ëin: uviawe da smo u olujama istorije 20. veka svi poraæeni. Svi!”(158) Miroslav uspeπno analizira ∆osiÊev roman Vreme vlasti, naroËito Ëiwenicu da je Srbija ogrezla u kriminalu, korupciji i vrπqawu partija. Glavne liËnosti romana ukazuju, po –oreviÊu, na nasuπnu potrebu promene morala u srpskoj politici putem moralnog pokreta, kojeg su komunisti videli u komunistiÊkoj partiji. Spomiwu se reËi savet, veÊe, sabor, veza, itd. ∆osiÊ pomiwe da je potreban „nacionalni pokret”.(158) Zanimqvo, Miroslav ne pomiwe Ëesto Milana NediÊa i Dimitrija QotiÊa. QotiÊ je osnovao 1935. godine ZBOR, politiËki POKRET (ne partiju) uglavnom da bi uveo moral u politiku. Umesto toga imali smo komunistiËku partiju kao obeÊawe svih obeÊawa. Iako nisu sva pisma saËuvana ili objavqena, ova kwiga posluæiÊe bar nekim istoriËarima, izmeu ostalog, za pravilno ophoewe prema dogaajima u bivπoj Jugoslaviji krajem proπlog veka, kao i o buduÊoj biografiji Dobrice ∆osiÊa. Vasa MihailoviÊ --------------1 Miroslav Majkl –oreviÊ & Dobrica ∆osiÊ, Prepiska 1991-1999 (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2011), 199 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. decembar 2013.

SVE ZA NEZAVISNO KOSOVO I EU Заиста је невероватна размера подлости, дрскости и покварености актуелног евроунијатског режима у Београду. Прво су, не питајући никога, потписали срамну издају и рушење Устава сопствене државе, на који су положили заклетву, у виду Бриселског споразума, а онда су кренули свом силом да утерују Србе на северу Косова и Метохије у евроунијатску и америчку злочиначку творевину звану ''Репубљик Косове''. Ово је заиста јединствен пример бешчашћа, велеиздаје и антидржавног деловања до сада не забележен у људској историји. Наиме, никада се није десило да се једна државна власт на овај начин одриче свог сопственог народа и свесно га гура на кланицу у наручје оних који су извршили геноцид над тим народом и то без капитулације у рату у условима када ратних дејстава нема, већ је то део политике да учлањење у неку организацију ''нема алтернативу''. Оваква гадост још није забележена у историји људског рода и ако по ичему Николић, Вучић и Дачић остану запамћени, остаће запамћени по овоме.

Непојмљиво је колико домаћа политичка ''елита'' презире и потцењује сопствени народ, нарочито на Косову и Метохији. Зар су те бедне марионетске, корумпиране, отуђене евроатлантске слугерање Вашингтона, Берлина и Брисела из Београда уопште и помислиле да избори на северу Косова и Метохије могу успети? Тамошњи народ већ 15 година одолева шиптарским терористима, НАТО и ЕУ окупаторима, свим њиховим лукавствима и подлостима, народ који је показао способност да голорук са барикада одоли сваком покушају да их утерају у злочиначку творевину у Приштини, који је отимао пушке из руку америчких и немачких војника, сада по Вучићу и Дачићу треба само да климне главом и да прихвати да поништи сопствено постојање и борбу само зато што то од њега тражи бивши портпарол ЈУЛ-а и Мире Марковић ''дечко који обећава'' Вулин, омиљени Тачијев Србин северно од Ибра Ољивер Ивановићи и онај несрећник Крстимир Пантићи. Режимске ништарије из Београда, које хвале сви српски непријатељи, желе да одговорност за сопствену бедну издају превале на леђа страдалног народа. Што је много, много је. Каквим се све средствима најпрљавије и најприземније пропаганде и манипулације свешћу нису служили. Колико су јадни, провидни и немаштовити показују случајеви тзв. ''инцидената''. У време док на самом РТС-у иде реприза серије ''Бела лађа'' и где сви можемо да видимо Шојића са његовом ортопедском крагном, дан уочи избора на екране искаче Крстимир Пантић�� са модрицама и фластерима и причом како су га противници избора претукли. Све је то пропраћено заглушујућом и заглупљујућом пропагандом да је напад на Крстимира напад на државу. Ово је, иначе, једна од омиљених Вучићевих фраза, који себи неки пут дозволи да напусти позу смерног језуите са склопљеним прстима и тихог, хипнотишућег гласа, попут Iskra 1. decembar 2013.

настојника фрањевачког самостана. Наиме, по Вучићу, свако неслагање са њим и његовом политиком представља ни мање ни више него ''напад на државу'', односно напад на Вучића, који попут Луја XIV тврди ''држава то сам ја''. И ко је уопште могао да нападне Пантићија када је стално шетао Косовском Митровицом у друштву три ''гориле'' из обезбeђења?

То што се данас Пантићи осећа сигурније у јужном делу Митровице него у северном, то већ говори о томе колико се удаљио од сопственог народа и прихватио да буде Тачијева икебана. Ако сте се случајно питали откуд се то води предизборна кампања за време предизборне тишине, то је могуће зато што су то избори ''друге државе'' коју су наши режимски европејци признали у Бриселу, па се предизборна тишина на остатак Србије не односи. Уосталом, да је прошла ова изборна гадост, о Србима на Косову и Метохији би у будућности слушали на ''нашим'' медијима таман колико слушамо о српској дијаспори у Малезији.

Када су Вучић, Дачић, Вулин, Пантићи, Ивановићи и сл. видели мизеран одзив на Тачијеве изборе, активирао се план Б. Треба поставити крајње логично и резонско питање зашто би они који су успешно спровели бојкот избора ишли на разбијање бирачких кутија и њихово понављање? То разбијање је једино одговарало евроунијатским слугерањама из Београда и њиховим присталицама Тачијеве злочиначке творевине, јер су доживели врућу шамарчину и политички фијаско од сопственог народа и поред свих уцена, претњи отпуштањем, нападима и сличним провокацијама како би Србе на северу натерали на изборе које је расписала самозвана ''председница Косове'' Атифета Јахјага по ''уставу и законима'' те злочиначке творевине. Не треба бити много паметан па закључити да су они који су разлупали бирачке кутије и палили гласачки материјал на три бирачка места били другови из надлежних служби и припадници ко зна каквих група и организација који спроводе Дачићеве, Вучићеве и Вулинове налоге, а Тачи им радо омогућава присуство, јер спроводе оно што његови ''УЧК-РОСУ'' специјалци нису могли. Један који је ухваћен је идентификован и брзо пуштен из Приштине. Испада да је полупано таман толико кутија да на поновљеним изборима на тим местима ''вучићевци и дачићевци'' ''нагребу'' онолико гласова колико им треба да устоличе Пантићија за Тачијевог градоначелника. Идиотска пропаганда се наставља. Замислите какве ми имамо медије са националном фреквенцијом на којима се Тачи назива ''премијером Косова'', Јахјага ''председницом'', Рамуш Харадинај је вођа ''опозиционе Алијансе за будућност Косова'', а Агим Чеку ''кандидат за градоначелника'', док Марка Јакшића називају

3


Sve za... ''десничарским екстремистом, криминалним елементом'' и сл. У каквој ми то држави живимо? И сада Дачић поручује да ако Срби не гласају на поновљеним изборима да ће им Албанац бити градоначелник. Да ли неко зна ко је Ардита Хашани? Она је била по Тачијевим изборима ''градоначелник'' Лепосавића већ 4 године. Али, као што је познато, она се у Лепосавићу ништа није питала, нити је привирила у њега, јер су у њему функционисали органи Републике Србије. Сада када су ти органи Бриселским споразумом укинути, зар је битно да ли ће градоначелник бити Србин или Албанац када он примењује устав и законе ''Косове'', а надлежно министарство и влада су му у Приштини? Уосталом, зар је Шиптаре било брига ко је био градоначелник Ђаковице 90-тих када су имали своје паралелне органе власти?

Срби треба да држе своје органе власти по Уставу Републике Србије, а не да се иде на ''нормализацију односа'', која би се на крају завршила узајамним признањем Београда и Приштине на путу ка ЕУ ништавилу. Међутим, Николић, Вучић и Дачић преузели су обавезе према својим ЕУ газдама и сада све морају да испуне, а то ће значити признање независног ''Косова'' и успостављање ''добросуседских'' односа уз промену Устава Србије, где ће бити задат коначан ударац Србији као држави. И нека нико не мисли да ће се запад зауставити. Следећи су Војводина и Рашка област. Запитајте се зашто Пајтић не прави друштво Новаковићу у затвору, иако за њега има много више доказа о криминалним аферама у Развојној банци и Фонду за капитална улагања. Једноставно, Вучић зна да ће и Војводину предати Берлину, Бриселу, Вашингтону и Лондону у виду неког новог ''Бриселског споразума'', зато Пајтића не сме ни да пипне, али га зато користи како би преко његове сецесије политички дотукао ДС до краја, јер је СНС-у битнија партијска власт, макар и у неком ''Београдском пашалуку'' него српски национални и државни интереси. Наше прозападне слугерање имају обичај да кажу да смо у позицији да не смемо да се инатимо са међународном заједницом и великим силама. Они су и у овоме недоследни, или је много тачније да они под ''међународном заједницом и великим силама'' подразумевају само запад предвођен САД-ом. Русију, очигледно, не сматрају великом силом, јер гледају на све могуће начине да јој забадају прст у око, иако тиме Русију неће много оштетити, али ће зато нанети велику штету српским интересима. Последњи покушај рушења пројекта изградње гасовода ''Јужни ток'' избио је и у ширу јавност и медије, јер чак ни Томислав Николић више није могао да поднесе да га сопствена Влада саботира и да због тога црвени и иде на рибање код Путина.

Све је ово било јасно одавно, спадам међу оне који су и раније писали о томе како Сорошева спонзоруша из ''Ајсак фондације'' и некадашња активисткиња Г 17+ а актуелна министарка за енергетику Зорана Михаиловић руши и

4

ружи гасни споразум са Русијом и сам пројекат ''Јужни ток''. Имали смо прилике да то и на делу видимо кроз најновије остварење Inside(r) Brankica and Zorana in real hot action - рушење ''Јужног тока''. За све се побринула Лени Рифенштал ''европске'' Србије Бранкица Станковић са још једним серијалом ''Инсајдера'', који је увек ишао као медијска баражна паљба која најављује ''лов на вештице'', односно Бранкицина борба против свих ''антиевропских, антидемократских и антихашких'' снага које се опиру преламању мозга и промени свести по мери Брисела. Сама њена емисија са злокобном музиком у позадини, разним инсинуацијама, квалификацијама, оценама типа ''ако би, може да се деси, прети опасност од...'' и сл., Бранкицин глас који звучи као ''са оне стране гроба'', док гледаоци треба да дрхте од страха за своју ''европску будућност'' због ''хулигана, десничарских клерофашиста, ектремиста, неонациста, антихашког лобија, тајних служби нереформисаних снага безбедности, политичке позадине атентата на Ђинђића, криминалаца са севера Косова и злокобног Путина, који је најновија реинкарнација Ивана Грозног и Стаљина и који прети нашој европској срећи''.

Сама Бранкица се уживела у улогу жртве, јер јој ужасни ''десничарски екстремисти и националисти прете'', а и навијачи су изводили перформансе са лутком са њеним ликом. За своју ''храброст'' иза које стоји читав режимски, НВО и евроатлантски апарат у виду васпитне батине која удара по глави непослушне Србе, Бранкица је добила и бројне новинарске награде за своје пропагандне измишљотине, полуистине и квалификације, а стигла је и да објави књигу, па нас сада са сваког киоска осуђујуће гледа са насловне стране у виду ''невине жртве'' која ће коначно пресудити свом ''мучитељу'' и кривцу за њена ''страдања''. За Бранкицу, кривац је српски народ, кога она медијски бије у главу већ више од деценије. Сада када је та прљава игра око рушења ''Јужног тока'' јавно проваљена и када Вучићева ботокс-силиконска министарка-барбика Зорана Михаиловић иде у Москву да покуса све оно што је замесила у последњих више од годину дана зарад интереса њених западних газда, слушамо невешта министаркина правдања како је она имала за циљ смену Бајатовића и руководства ''Србија гаса'', а не да угрози ''Јужни ток''. Не знам само ко јој у то верује.

Није спорно да Бајатовић мора да буде смењен и да одговара за оно што је урадио, али њен коначни циљ је био рушење целог гасног пројекта, који је нападала и омаловажавала више него Бајатовића. Уосталом, сам Николић је изјавио да је прошле године већ потписан споразум са Русијом министарка Михаиловић без ичијег знања сама преправљала, па када су Руси то видели настала је врло непријатна ситуација. Зорана Михаиловић је за своје покушаје рушења ''Јужног тока'' од стране господара Вучића награђена о(п)станком у ''реконструисаној'' Влади, али сада је у непријатној ситуацији и иде у Москву да и њој Путин, како сама каже, ''шмекерски'' одговори. Не треба сумњати да ће јој Путин са задовољством објаснити ''која ципела

Iskra 1. decembar 2013.

ТОТАЛИТАРНО ПРЕКРАЈАЊЕ ВОЉЕ НАРОДА У ГРЧКОЈ

Грчки народ је представнике Златне зоре изабрао за свој парламент потпуно слободно, а сада слуге Брисела и Вашингтона и лево-либерални лоби који влада Грчком, покушавају да их избаце из тог парламента и баце право у затвор. Тај социјал-демо(но)кратски лоби, ко��и више од тридесет година уништава Грчку, довевши је до економског колапса, није могао часно да се одупре политичкој конкуренцији, и сада прибегава уобичајеним терористичким методама, што и није неочекивано. У тренутку кад је подршка грчког народа националистичком политичком покрету - Златној зори, достигла ниво од 20% бирчког тела, мондијалистички и евроунијатски режим у Атини одлучио је да искористи један трагичан догађај, као повод за почетак жестоког обрачуна са овом организацијом и њеним руководством. Наиме, у суботу 26.9. ујутру, полиција је спровела противуставни и незаконити чин над једном од најснажнијих опозиционих политичких организација у земљи. У овој терористичкој акцији режима, уз председника покрета, Николаоса Михалолиакоса, ухапшено је још 35 људи, међу којима и више чланова грчког парламента. Takoe je odluËeno da se Zlatnoj zori ukine novËana pomoÊ dræave koju ustavno dobijaju sve skupπtinske stranke.

Pовод за ову репресију је недавно убиство реп музичара, декларисаног левичара, за које је оптужена особа, која је наводно припадник Златне зоре. Упркос чињеници да је руководство Златне зоре одмах саопштило да осуђује овај чин и да оптужени није припадник покрета, медији су отпочели агресивну клеветничку кампању против грчких националиста, а као што се и очекивало, левичарска хистерија у медијима била је само увод у отворено насиље. Нема сумње да је у Грчкој отпочело дубоко тоталитарно безакоње и анти-национални терор. Јер данас, Златна зора трећа је по популарности политичка снага у Грчкој, а број њених присталица наставља да расте из дана у дан, услед све веће пљачке народа, промоције либералних анти-вредности и неконтролисаног прилива имиграната из Африке и Азије. Posledwa istraæivawa pokazuju da je danas najpopularnija stranka u GrËkoj uprkos progona. Наравно, од такве тенденције убрзаног јачања Златне зоре као покрета грчког препорода, режим се успаничио, те је покренуо процес њеног бруталног гушења. Бруталног и незаконитог, јер је грчки народ изабрао представнике овог покрета за свој парламент потпуно слободно, а сада слуге Брисела и Вашингтона и лево-либерални лоби који влада Грчком, покушавају да их избаце из тог парламента и баце право у затвор. Тај социјал-демо(но)кратски лоби, који више од тридесет година уништава Грчку, довевши је до економског колапса, није могао часно да се оду-

IIskra 1. decembar 2013.

пре политичкој конкуренцији, и сада прибегава уобичајеним терористичким методама, што и није неочекивано.

Треба рећи и то да се режим у Грчкој обрушио на Златну зору свега неколико дана након што су шефови ЕУ запретили Грчкој да ће изгубити председавање Европском унијом ако се не учини нешто по питању овог покрета. То је свакако доказ да систем мондијалистичког тоталитаризма има сопствено тумачење демократије, по коме је народни избор легитиман и прихватљив само уколико је подударан вољи господара Европске уније. То је и показатељ концепта либерал-демократаског лажног слободарства, где је слобода да се бира и буде изабран, зајемчена само представницима „политички коректних” партија, које испред народног интереса стављају обавезу служења крупном капиталу и интернационалним политичким центрима моћи. Добра вест је да је подршка најснажнијем покрету грчких родољуба стигла и из крила Грчке Цркве, у виду изјаве једног од најугледнијих грчких архијереја - митрополитa глифадског Павла, који је осудио прогон над Златном зором, између осталог рекавши: „Политичари старих партија су покрали државу, али су они поштеђени. Народ врло добро зна колико њих је завршило у затвору. Уместо њих, утамничени су људи који су жртве”.

Недуго потом (1.11.2013), левичарски терористи извршили су брутални злочин куквичког убиства двојице припдника Златне зоре Јоргоса Фунтулиса и Манолиса Капелониса. Тиме су грчки родољуби изгубили двојицу вредних сабораца и политичких војника. Изгубили су их на фронту овоземаљске борбе, али су оваквом жртвом несумњиво добили снажан духовни и морални импулс који ће ојачати њихов покрет, упркос прогонима и упркос овом кукавичком злочину анархистичких терориста, уз подршку прорежимских медија. Наиме, грчки медији су недељама ширили најодвратније лажи и измишљотине о покрету Златна зора, припремавши на тај начин терен за злочин убиства двојице грчких родољуба. Али као што знамо да васкрса нема без страдања, верујемо да ће Господ укрепити утамничене припаднике Златне зоре, који су несумњиво политички носиоци православног духа у савременој Грчкој. Стога верујемо да ће ово искушење само ојачати и њих и њихов покрет, те да ће он наставити да води хеленски народ ка националном препороду. Даће Бог и да жртва Јоргоса и Маноса не буде узалудна, већ да њихова крв проливена за грчку нацију буде семе које ће умножити снагу грчког националистичког фронта.

И. Средојевић

29


Otvoreno pismo... jetnik za nacionalnu sigurnost Bijele kuÊe, o Ëemu detaqno piπe ugledni povjesniËar William Engdahl . Podsjetit Êu: rijeË je o dokumentu Memorandum o studiji VijeÊa za nacionalnu sigurnost 200, skraÊeno NSSM 200. Vaπ predsjednik Gerald Ford objavio je Memorandum kojim potvruje potrebu za 'ameriËkom kontrolom nad pitawima svjetske populacije'! Izmeu ostaloga, piπe da porast stanovniπtva u odreenim zemqama u razvoju, koje imaju strateπka bogatstva potrebna ameriËkom gospodarstvu, predstavqa potencijalnu 'prijetwu nacionalnoj sigurnosti SAD-a'. Ovo meu redovima, gospoo Braun, miriπe na neπto mnogo opasnije od bilo kojeg rata, u povijesti planete. Ratujete podræavajuÊi ratnohuπkaËe, sadaπwe i bivπe, sa svih meridijana, sve dok se wihovi ratovi poklapaju s vaπim, time uniπtavajuÊi dræave i druπtva, koje vam dou kao kolateralna πteta. Tu vaπu matricu globalne politike æivimo i mi, u Crnoj Gori. OdliËno Vi znate, gospoo Braun, tko je naπ sedmerostruki premijer Milo –ukanoviÊ. Vi ste ga, takoer, stvarali. Vama je trebao, prije svega za vaπ rat protiv Slobodana MiloπeviÊa, pa, sada, za osiguravawe ulaska Crne Gore u vaπ, zloËinaËki, NATO savez. Najopasnije: i daqe ga, uporno, majËinski πtitite. Vi i vaπi, tako, postajete wegov suuËesnik, Mrs. Brown. Jer, znate Vi, do u detaqe, o kakvom je politiËaru rijeË: u presudi Kasacionog suda Italije, 2004. godina, Milo –ukanoviÊ je okarakteriziran kao 'opasan meunarodni kriminalac' za koga je zatraæeno uhiÊewe! »ovjek Ëije se ime nalazilo, trenutno arhivirano, na prvom mjestu meu petnaest osoba osumwiËenih za mafijaπko udruæivawe. PolitiËar za kojeg je nekadaπwi ministar financija Italije i dugogodiπwi πef dræavne Agencije za borbu protiv mafije Ottaviano del Turco kazao: 'Bez –ukanoviÊa ne bi bilo Prudentina, najmoÊnijeg, najbogatijeg i najopasnijeg πvercera na Mediteranu. S druge strane, bez Prudentina ne bi bilo –ukanoviÊa.' Gospoo Braun, da ste sluπali vaπe velike umove, recimo onog, ovih dana aktuelnog - Martina Luthera Kinga, nikada ne bi doπli do ovoga: da ste, u kontinuitetu, decenijama, pretvorili SAD u zemqu straπilo, dræavu pendrek, imperiju grube sile, planetarnog izvoznika rata, a time i masovnih stradawa. Za naπe i vaπe dobro, nemojte ovako pomagati. Ni Iranu. Ni Siriji. Ni Europi. Ni Crnoj Gori. Please. (Podvukla - Iskra)

Marko MilaËiÊ novinar tjednika "Monitor" i kolumnista dnevnika "Vijesti"

(Pismo dobijeno 23.10.2013. od ministra g. R. LiËine, Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu).

28

РУШИТЕЉИ СРПСКИХ ТЕМЕЉА

Rat u Siriji... (sa str. 26) Srbija nije stala uz Rusiju i ostale zemqe meunarodne zajednice koje su se protivile agresiji, veÊ je podræala namere Zapada, i uvela sankcije Siriji. Time je indirektno podræala agresiju, Merkale, RaËak, bombardovawe Srbije, otimawe sopstvene teritorije, U»K teroriste, trgovce qudskim organima, progon i ubistva. Ëak ni srpski narod, koji je poznat po pravednosti, nije izrazio protest protiv nepravde koju je i sam doæiveo. Da li je ostalo imalo dostojanstva u Srbiji i svesti o nacionalnim interesima? Izostanak podrπke Siriji najboqe govori o tome da dræava ne poseduje suverenitet, i da marionetska vlast brani interese Zapada. Umesto da Srbija kao ærtva bombardovawa iskoristi promene odnosa snaga u svetu, i povede politiËku borbu protiv nametnute krivice, srpska vlast daje legitimitet agresorima. U ovakvoj situaciji jedina slamka spasa moæe da bude insistirawe Rusije na odbrani srpskih interesa. Odnos izmeu nove srpske vlasti i Rusije je definisan u kratkom roku. Ako prazan marketing moæe da zamaæe oËi srpskoj javnosti, ruskoj vlasti nikako ne moæe. Pogreπan je i sam pokuπaj takve postavke. Evo πta je o Sirijskom sukobu izjavio ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar »epurin: „RadeÊi u Srbiji, sastajuÊi se sa mnogim qudima, dobijajuÊi posledwih nedeqa mnogo pisama, faksova, elektronskih poruka, vidim kako se ovde doæivqava situacija oko Sirije. Ona se obiËno doæivqava iz ugla doskoraπweg srpskog istorijskog iskustva, kada je kao formalni razlog za poËetak bombardovawa Jugoslavije od strane NATO snaga naveden veoma sporan incident. Otada se sliËni scenario ponavqao viπe puta. SeÊamo se i Iraka i Libije. U situaciji sa Sirijom bili su preduzeti pokuπaji da se poe veÊ utabanim putem. Ali to nije uspelo. I to je dobra vest”. Mi smo u situaciji da ruski zvaniËnici govori u ime srpskog naroda, dok srpska vlast Êuti. Da li Rusi ipak moraju da budu veÊi Srbi od Srba? Srbija je obespravqena u svakom pogledu, a srpska vlast je uspela i da je obesmisli. Rusiji nije potrebna saradwa sa Srbijom pod kolonijalnom vlaπÊu SAD i EU, veÊ suverena Srbija kao saveznik. Srbija ne moæe da kontroliπe tokove u zemqi, jer su sve institucije pod kontrolom Zapada, ali je neminovno da Êe geopolitiËke promene i ponovno uspostavqawe meunarodnog prava, uticati i na politiËku situaciju u Srbiji, ma koliko posluπniËka vlast beæala od toga. Juæni tok je velika investicija koja Êe promeniti bezbednosnu i ekonomsku poziciju Srbije, hteli to mi ili ne. NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu se sve viπe suæava prostor za manipulaciju, a na woj su zapravo i zasnovali vlast. Umesto revizije istorije, uslediÊe revizija falsifikovawa. (Autor je za 16 glavnih citata u ovom napisu naveo izvore koje je Iskra, zbog duæine Ëlanka, izostavila). Srpski kulturni klub 18.11.2013.

Dragana TrifkoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2013.

У времену када ми данашњи Срби, своју државу имамо малтене само формлно и фиктивно, са великом сигурношћу можемо да тврдимо да у нашој отаџбини постоје извесне организационе структуре са врло широким спектром деловања. Ове структуре, по дозволи антинародних власти, најчешће у виду невладиних организација или приватних медијских кућа, финасиране наравно из непознатих или недовољно познатих извора из иностранства, углавном врше креирање јавног мњења и имају велики утицај на формирање психе просечног Србина. Ове структуре, које заиста јесу најопаснији рушитељи наших истинских националних темеља, свакодневно бомбардују свест просечног човека. Хиљаде информација и података, који су прет-ходно обрађени и добро „скувани” у кухињи званој Нови светски поредак и са којима рушитељи врло тесно сарађују и најгласнији су му весници, теку разним видео, интернет и ТВ сигналима; исто тако, брујање штампарија не престаје док се ређају тискови свежих новина. Путем тих средстава информисања можете за врло кратко време постати паметни, популарни, па чак и можете лепо изгледати. Само уз претплату. Ако само на моменат заборавимо на јефтине, полу-интелигентне савете, и загребемо у суштину ствари, можемо врло лако да разобличимо суштину свега на коју ногу иде''...

Шта рећи на крају? Вучићев, Николићев и Дачићев режим доживео је први већи пораз и то на питању Косова и Метохије. Њихова подла, преварантска, дрска и изродска улога коју су покушали да упакују у још једну ''патриотску амбалажу'' и тако је продају народу, није прошла. Услед тога постали су много нервозни, јер децембар долази и испоставиће се да нису добили никакав датум за ЕУ и поред све сервилности и издаје сопствене земље. То ће за њих бити нови ударац. А следећи ће брзо уследити у виду економског потпуног слома који се ближи, јер ћемо се наредне године задужити за још преко 5 милијарди евра на име отплате доспелих и узимања нових кредита, тако да ни онај набеђени ''јеловац'' и економска незналица у служби западних банкара и корпоративних моћника Лазар Крстић неће више моћи да обмањује нацију са својом ''имиџологијом''.

Сада је неопходно уједињење свих националних снага и јасна осуда свих лажних ЕУ ''дисидената'', а новокомпонованих ''вучићеваца'', који су стали у службу режима зарад личних интереса и злоупотребљавају некадашњи ''патриотски педигре'' из времена борбе против Тадићевог режима. А најважније је да Тачијеви избори који ће бити поновљени и онда пропадну и да пропадне и да се доведе у питање цео Бриселски споразум. То ће бити почетак српског ослобођења. Нови Сад

Iskra 1. decembar 2013.

Жарко Јанковић

тога.

Колико год тешко то било, покушајмо на моменат да заборавимо на те ревносне покушаје заглупљивања и интелектуалног геноцида који је непрестано у току. Стубови нашег националног бића и српског идентитета су се као никада пре заљуљали. У општој поплави најгнуснијих лажи и подвала нашем народу, сејачи истих не помишљају да стану док не испуне свој циљ.

Не прође ни дан, а да на ТВ екранима не видимо неко зајапурено лице, мрачно лице, препуно беса и мржње прему свему што је српско. Такав типични медијски дегенерик, маше некаквим папирима, и под светлима камерманских екипа изгледа још мрачније док бунца о томе како је погрешно бити Србин. Најгледаније су управо такве емисије, где се недвосмислено тврди да су родољубље и љубав према отаџбинилекарска дијагноза. Он српске хероје назива издајницима, а њихове поклонике идиотима без мозга које је време одавно требало да збрише. За њега је Косовски мит дечја бајка, скројена да поквари омладину, и то је рекао тек неколико дана након што је са неком врстом омладине шетао по граду под заставама дугиних боја. Водитељка је пресрећна због таквих изјава, и заједно са публиком која је у некој врсти делиријума, и сама почиње да аплаудира. Такви су антисрпски медији антисрпских власти које претходних дана и недеља, терају напаћени српски народ на шиптарске изборе на Косову и Метохији, и које ослобађају шиптарске крволоке, чиме настављају срамну традицију свих срборушилачких режима од 5.10.2000. године. Вредности од којих смо као народ вековима ковани, идеали ка којима смо увек стремили, вера која нам је удисала живот свакога дана, јесу стубови које желе да разобличе својом пропагандом, и после свега униште, глобални лихвари са својим подружницама у Србији. Као никада пре, ове србске традиције се развлаче по ТВ дуелима, јавним дебатама, новинским фељтонима, и наравно на крају сваке стоји знак питања.

У данашњем шашавом новом свету је дозвољено бити све. Хомосексулац, педофил, проститутка, наркоман, криминалац, као и много других категорија које су сваким даном све ближи легализацији у нашем друштву. Ко представља највећу препреку Новом светском поретку у креирању безличне зомби заједнице испраног мозга? То је Србин који је нормалан, поносан, вредан и лојалан својој Отаџбини. Није их још превише преостало, али они су последња линија одбране наше земље и нашег рода. Докле год они постоје, ова вечита борба између добра и зла, мрака и светла, и пре свега живота и смрти, неће бити завршена. Старогрчки мислилац Еурипид је једном рекао: „Докле год имате шансу, не дајте себе у ропство!” Боримо се против овог зла!

А. Гојковић

5


SNS - pred narodom `rusofili` - stvarno posluπnici Zapada Otkako je sa Zapada dobio naloge da gasi Juæni tok, a sa Istoka informacije da se Rusi aktivno ukquËuju u politiku u Srbiji, Aleksandar VuËiÊ je postao primetno nervozan... Oktobar je mesec koji je u novijoj srpskoj istoriji Ëesto donosio burne i sudbonosne promene, te je na taj naËin i uticao na pravac kojim Êe se u svetskim geopolitiËkim odnosima kretati i sama Srbija. I ovoga Oktobra desio se dogaaj koji ima sve elemente prvorazrednog znaËaja za buduÊe pozicionirawe Srbije u geostrateπkim odnosima u Evropi i svetu. To je srpsko-ruski ekspertski okrugli sto u organizaciji Instituta za evropske studije i Fonda „GorËakov”, koji prema proceni naπeg Javnog servisa evropske Srbije a verovatno i nekih politiËara, ne zavreuje Ëak ni to da bude pomenut. Nasuprot tome, u medijima se naπla vest o „Energetskoj areni” u kojoj je po ko zna koji put ministarka energetike Zorana MihajloviÊ skrenula paæwu na neodræiv kurs energetske stabilnosti Srbije upuÊujuÊi otrovne strelice pre svega uticaju ruskih energetskih interesa u Srbiji. Zbog Ëega je to tako kada se naπi vrli napredwaci iz sve snage upiwu da se pred narodom pokaæu kao „rusofili” a koji su na fonu te politike i dobili mandat da vladaju Srbijom. Naime, primetna je sve veÊa nervoza prvog potpredsenika Srbije Aleksandra VuËiÊa koja je direktno proporcionalna sa popularnoπÊu koje on ima u narodu. Iako to deluje zaËuujuÊe, s obzirom da ogromna veÊina naroda podræava poteze PPV Aleksandra VuËiÊa (koji u svakoj bitnijoj Ëorbi predstavqa miroiju, i bez koga se ne moæe), razloga za nervozu moæda zaista ima. ©ta bi se desilo kada bi recimo Javni servis evropske Srbije, pored gomile spinovanih informacija i veliËawa reËi i dela Alekse VuËiÊa prikazao komentar ambasadora RF Aleksandara »epurina na tom „nebitnom” okruglom stolu a koji je izmeu ostalog rekao: - Srbija (tj. Aleksandar VuËiÊ i ekipa p.a.) je sebi postavila ulazak u EU kao ciq. Istovremeno ona se nalazi u najteæem ekonomskom poloæaju. U tim uslovima teæwa ka EU pretvorila se u evrofetiπizam. Qudi oËekuju da Êe se posle 20 godina Ëekawa, po ulasku u EU desiti Ëudo. Ali, rekao je on, TO NE BIVA. Da li bi bilo prikladno pustiti u etar jedan takav komentar koji baπ i nije u saglasju sa „svetlom buduÊnoπÊu” ka kojoj Êe nas povesti Aleksandar VuËiÊ, jer EU nema alternativu, suviπno je komentarisati. Posle ulaska u EU, kaæe »epurin, neÊe se desiti niπta, a ako Srbija ne obezbedi træiπte za svoje robe, πto se za sada ne nazire, mogla bi i umreti kao dræava. Evrofetiπizam je opasan i pun iluzija: govori se o ulasku Srbije u Evropu - a gde je Srbija do tada bila, na Marsu, zakquËuje »epurin... BiÊe da se vi druæe »epurine ne razumete u namere i iskrenost naπih evropskih prijateqa da nas odvedu u svetlu buduÊnost bez alternative. A ni u ekonomiju se ne razumete kada tvrdite da su optuæbe u medijima protiv Rusije neosnovane. Pa joπ i kaæete da NIS niko nije æeleo da kupi i da kojim sluËajem nije zakquËen energetski sporazum, da bi se i danas za NIS izdvajalo iz dræavnog buxeta. A i to πto tvrdite da su bespredmetne i izmiπqene gluposti priËe da je neko od Rusa imao nekakve privilegije u energetici samo je znak da niste odgledali serijal „Insajder” u kome je naπa ministarka Zorana MihajloviÊ i ekipa sve lepo

6

elaborirala. Zar da sumwamo u reË i delo naπe ministarke koja je eto reπila da se obraËuna sa svim faktorima koji su na liniji energetsko-gasnog sporazuma izmeu Rusije i Srbije. Zaista, kakav bi to haos nastupio u glavama naπih lakovernih graana da se kojim sluËajem u nekom udarnom terminu emitovao ovaj okrugli sto i iz usta ambasadora RF Ëula ovakva kakofonija i poremetila boæanski sklad reËi i dela Aleksandra VuËiÊa i wegove kamarile. Ili zamislite da narod vidi i Ëuje iz usta ambasadora RF sledeÊi komentar: - Nemamo niπta protiv EU i kaæemo da je to vaπ izbor. Tokom deset godina sve u Srbiji je usmereno na pristupawe EU, ali vidimo da je i daqe teπka situacija. Sada se oËekuje joπ deset godina. »eka se neko Ëudo da se desi, ALI ONO SE NE∆E DESITI. Ma ajte molim vas gospodine ambasadore, nemojte unositi defetizam u naπu skladnu viziju i put kojom Êe nas povesti naπ mili i vrli Aleksandar VuËiÊ. - Zbog toga se NE SME DOZVOLITI da ekonomija joπ viπe padne, poruËio je »epurin i nastavio: saradwa sa Evrazes za Srbiju donosi velike koristi. Srbija tako moæe postati zemqa u kojoj se ceni intelektualni rad, a da ne bude sirotiwska provincijalna teritorija. Ali, Ëvrste odnose moæemo graditi tek onda kada su zasnovani na ekonomskim osnovama. Da li je zbog toga nervozan Aleksandar VuËiÊ? Da li zbog toga ne silazi sa TV ekrana, troπi tue pare na svoju promociju, sopstvene graane tera u tuu dræavu, prodaje je kao da mu je dedovina.....Nije. Nervozan je zbog nekih drugih izjava tog istog Aleksandra »epurina, koje mu paraju mozak i zbog kojih ne moæe da spava. UËestvujuÊi u diskusiji, ambasador »epurin je naglasio da se u ruskom spoqnopolitiËkom delovawu uloga „meke sile” u najnovijem periodu znatno pojaËava, a u svetlu toga Nikita Bodarjev je potvrdio da se u Beogradu otvara Povereniπtvo Ruskog instituta za strateπka istraæivawa (RISI) Ëiji je pokroviteq Vladimir Putin. Uloga i uticaj Rusije Êe u smislu „meke sile” u Srbiji rasti πto predpostavqa da Êe ovakve stavove Aleksandra »epurina iznete na okruglom stolu Aleksandar VuËiÊ sve teæe moÊi da sakriva od javnosti. I to je noÊna mora Aleksandra VuËiÊa. Zato je nervozan i izmiπqa neprijateqe tamo gde ih nema. Nervozan jer zna da pre svega Srpske Dveri a i druge rodoqubive organizacije Ëvrsto stoje na stanoviπtu koje je izneo ambasador »epurin. Moæda narod i veruje PPV Aleksandru VuËiÊu, onoliko koliko veruju da A.V. igra neku dvostruku igru i da Êe se na kraju okrenuti Rusiji. Toga je svestan i Aleksandar VuËiÊ kao i toga da niko viπe od predstavnika Ruske Federacije ne moæe da ima veÊu teæinu u narodu pa Ëak i od wega samog. Aleksandar VuËiÊ je svestan da je u igri samo onoliko dugo koliko narod misli da igra na liniji ruskih interesa. Ovoga Oktobra neki novi vetrovi poËeli su da duvaju u Srbiji. Vetrovi koji Êe oduvati viπedeceniske prodavce magle i stvoriti mesta za one koji se nedvosmisleno zalaæu za Evroaziske integracije. I zbog toga Srpske Dveri sa svojom politikom imaju buduÊnost i nikakva VuËiÊeva magla neÊe moÊi da zamagli nove vidike pravde i slobode. 1.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Dveri

Iskra 1. decembar 2013.

OTVORENO PISMO AMBASADORU SAD U CRNOJ GORI, GOSPO–I SUE K. BROWN Vaπ najpoznatiji planetarni brend nije Coca Cola, veÊ rat. Nije civilni ËetvorokotaË Ford, veÊ vojni helikopter Apache. Nije New York Times, veÊ ratni nosaË aviona. Ne McDonald's, veÊ Pentagon. Spremate se za novi rat, vi i vaπi nadreeni. Nije se ni ohladilo razoreno libijsko tlo od vaπih bombi, a veÊ punite ratne brodove raketama tipa tomahawk, u Sredozemqu. Nije se ni sprala krv Moamera Gadafija, a veÊ imate novu metu, Bashara al Assada. Ratujete i dok spavate. Ratujete dok pregovarate. Volite da ratujete. Uæivate u ratovawu. Rat je, gospoo Braun, za vas i vaπe, oËigledno - boca s kisikom. Vaπe prirodno stawe. Stawe vaπeg mira. Ratujete na viπe frontova istovremeno. ZapoËiwete nove ratove, ne zavrπavajuÊi stare. Ratujete, navodno, za mir, pri Ëemu u vaπim ratovawima za mir, mira, najËeπÊe, ima koliko i u onom naπem ratovawu za mir, devedesetih. Ni trunku. Pretvorili ste se u zemqu, pretvorili ste vaπu zemqu, ima tome naroËito neπto viπe od pola stoqeÊa, u zemqu za rat, zemqu u ratu i zemqu od rata. Tomahawk zemqu. RijeËima svjetski priznatog intelektualca Tariq Ali-a, izgovorenih meni, u intervjuu: 'Rat je sada legitimni instrument dok god se koristi uz odobrewe SAD ili, radije, uz direktno uËeπÊe SAD. Ova kolonizacija 21. stoqeÊa je potpomognuta globalnim medijskim mreæama, potpornim stupom za politiËke i vojne operacije.' Ratujete na kopnu: Afganistan, Irak... Ratujete iz zraka: Jugoslavija, Libija... Ratujete sa mora. Ratujete s odobrewem VijeÊa sigurnosti UNa. Ratujete bez VijeÊa sigurnosti UN-a. Ratujete pod okriqem NATO saveza. Ratujete samostalno. Ratujete sa saveznicima. Ratujete bez saveznika. Ratujete javno. Ratujete tajno. Ratujete iz potrebe. Ratujete iz interesa. Ratujete 'preventivno'. Ratujete 'humanitarno'. Ratujete 'milosrdno'. Ratujete iz 'qubavi'. Skoro svaki ameriËki predsjednik nakon Drugog svjetskog rata imao je kuÊnog qubimca i svoj rat. Ratujete sa vojnim buxetom, 800 milijardi dolara, veÊim od vojnih buxeta svih ostalih svjetskih zemaqa skupa! Okupirali ste Irak laæuÊi da vaπnekadaπwi prijateq Saddam Hussein posjeduje oruæje za masovno uniπtewe. Kanite se udariti na Siriju, jer je tamoπwi reæim Assada, navodno, koristio kemijsko oruæje, πto nikako vaqano da dokaæete. Uniπtili ste Libiju i zbrisali vaπeg starog partnera Gaddafija zbog preuveliËanih tvrdwi o civilnim ærtvama, nikada dokazanim.

Iskra 1. decembar 2013.

Upali u Afganistan, navodno, kao odgovor na ruπewe torweva blizanaca, da tamo, po nepristupaËnim planinskim vrletima, traæite πaku, navodno - odmetnika. Talibana, koje ste, uzgred, vi sa peËatom CIA, stvorili, sedamdesetih. Ratujete, navodno, protiv terorizma, time raspirujuÊi terorizam. Vaπa zemqa, tako, je najveÊi izvoznik terorizma u svijetu. Ratovali ste, raketirali ste: ...Koreju 1950 - 1953, Gvatemalu 1954, Indoneziju 1958, Kubu 1959 - 1961, Guatemalu 1960, Kongo 1964, Peru 1965, Laos 1964- 1973, Vijetnam 1961 - 1973, Kamboxu 1969 1970, Guatemalu 1967 - 1969, Grenadu 1983, Libanon 1983 - 1984, El Salvador i Nikaragvu - osamdesetih, Libiju 1986, Iran 1987, Panamu 1989, Irak 1991, Somaliju 1993, Sudan 1998, Afganistan 1998, Jugoslaviju 1999, Afganistan 2001, Irak 2003, Libiju 2011... Na red vam je, sada, doπla suverena Sirija. Na putu do suverenog Irana, sutra. Do suverene Rusije, prekosutra. Ratujete protiv svih oblika suverenosti, za raËun one vaπe, na silu nametnute . Ratujete s podrπkom Vaπih skoro tisuÊu vojnih baza (detaqno: Tuga imperije, Amerikanac Chalmers Johnson) koliko imate πirom planete, na svim kontinentima osim Antarktika, od kojih je jedna od najveÊih (vidqiva sa Mjeseca), Bondsteel tu, na vaπem Kosovu. Slika vaπe miroqubivosti: do poËetka sedamdesetih otok Diego Garcia, u IIndijskom oceanu, bio je naseqen lokalnim stanovniπtvom. Pedesetih godina, poËiwe etniËko ËiπÊewe od strane Velike Britanije, kako bi se ostrvo iznajmilo vama, SAD, u vojne svrhe. Tu se, danas, nalazi jedna, od ukupno tri antene, dio Globalnog pozicijskog sustava (GPS) i najvaænija ameriËka vojna baza za Indijski ocean. Starosjedioci i wihova djeca, od tada se bore za povratak. Chagossiancima, ima ih stotiwak, travwa 2006, dozvoqeno je da pod pratwom vojnika vaπe, ameriËke vojske, posjete otok na tjedan dana, kako bi obiπli grobove najbliæih i posjetili rodna mjesta.' Na tjedan dana! U pratwi vojnika! Za posjetu svojoj zemqi! Ratujete na sve naËine, svuda, stalno. Ratujete, druge potpirujuÊi na rat. Tue ratove, ako uopÊe ima ratova u koje niste umijeπani, koristite za svoja ratovawa. Najnovije otkriÊe, bazirano na dokumentima CIA-e: Washington - onaj koji sada æeli bombardirati Siriju zbog navodnog koriπtewa kemijskog oruæja - tijekom rata izmeu Iraka i Irana, osamdesetih, davao je obavjeπtajne podatke IraËanima iako su znali, iako ste znali, da Êe Irak primijeniti kemijsko oruæje. Ratujete svakojako, gospoo Braun. Kako zaboraviti 1974. godinu, i ono πto je objavio vaπ politiËki strateg Henry Kissinger, tadaπwi sav

27


Rat u Siriji...

pobuwenika u napade.

osnovali ameriËki generali, obuËavala hrvatske snage tokom rata 1991-1995(6). Bez wihove pomoÊi i naoruæawa, Hrvatska ne bi mogla da izvede genocid i protera oko 200.000 Srba. U BiH su naoruæavali muslimanske snaga, i konstruisali ratna deπavawa koja su dovela do vojne intervencije. Kasnije su iste metode primewene za projektovawe srpske „krivice” na KiM i joπ jedno bombardovawe Srba.

I UN i zapadni zvaniËnici i mediji i pobuwenici igraju u istom timu. Tom prilikom su se toliko zaigrali da je BBC objavio fotografiju masakra civila u Iraka iz 2003. godine, sa pojaπwewem da je na slici prikaz tela dece u Huli pre sahrane. Namera je otkrivena kada je fotograf Marko Di Lauro video svoju fotografiju na televiziji. Ovde moramo da se prisetimo sliËnog dogaaja koji je poznat kao „zloËin u RaËku”, i koji je bio povod za bombardovawe Srbije. Tada su teroristi U»K koji su ubijeni u obraËunu sa policijom predstavqeni kao civilne ærtve srpskih agresora. Mediji su prikazali fotografije, na kojima su bila tela ubijenih terorista, ali je prethodno ukloweno oruæje, uniforme i obeleæja U»K. Vilijam Voker, ameriËki diplomata koji je radio u misiji OEBS na KiM 1999. predstavio je falsifikovani dogaaj, a medijski xelati su bez ikakvog dokaza izveli smrtnu kaznu nad Srbijom, uz veliki doprinos zapadnih zvaniËnika. Potpis autora isti je kao u Siriji (ali i Iraku i Libiji). Nakon agresije na Srbiju, pojavili su se dokazi da je RaËak jedna velika prevara. NemaËki fotograf, koji je snimao navodni masakr u RaËku, dao je na uvid nemaËkoj javnosti fotografije na kojima se vide ubijeni teroristi u uniformama U»K sa oruæjem. Drugi primer je napad hemijskim oruæjem u predgrau Damaska, za koju je Zapad optuæio zvaniËnu Siriju, meutim ispostavilo se da su napad izveli pobuwenici. U Bosni je 1995. uspeπno podmetnut napad na Merkale srpskoj strani, i on je posluæio za bombardovawe srpskih poloæaja u Bosni od strane NATO-a. Prilikom bombardovawa u Bosni, zapadne sile su koristile osiromaπeni uranijum, koji je takoe upotrebwen 1999. U Srbiji. Zaπtitnici qudskih prava nisu postavili pitawe podmetawa zloËina i koriπÊewe uranijumskih ih bombi, niti je iko odgovarao za zloËinaËko bombardovawe Srbije. Naprotiv, glavni vinovnici su nagraeni ekonomskim privilegijama na okupiranoj teritoriji.

Vaæan podatak je da su grupe sirijskih pobuwenika proπle obuku na teritoriji Kosova i Metohije koja je pod kontrolom narko-teroristiËkih vlasti tj. upravom NATO alijanse i SAD. Za uzvrat, Sirijski pobuwenici su obeÊali vlastima u Priπtini da Êe priznati „nezavisnost” Kosova ukoliko dou na vlast. O tome je govorio predstavnik Rusije na sednici Saveta bezbednosti UN, tokom koje je izneo Ëiwenice o povezanosti islamskih terorista i vlasti u Priπtini. SAD podstiËu radikalni islamizam i terorizam protiv hriπÊana. Posebno su ugroæeni pravoslavni hriπÊani πto se pokazalo u Jugoslaviji, a zatim i na Bliskom istoku . Saradnici Zapada u Siriji su teroristi, plaÊene ubice, radikalni islamisti i sl. Ëiji karakter najboqe moæe da se vidi na jezivom snimku, gde pripadnik pobuwenika raspara telo ubijenog vojnika sirijske vojske, vadi wegovo srce i jede ga, πaquÊi istovremeno preteÊe poruke Baπaru Al Asadu. Haπim TaËi je jedan od bliskih saradnika Zapada, iako je U»K koju je on predvodio, bila oznaËena od strane zapadnih obaveπtajnih sluæbi kao teroristiËka organizacija koja se finansira od trgovine drogom. Osim ubistva, progona, silovawa i muËewa, TaËi je umeπan i u trgovinu qudskim organima. Moæda bi krvnik koji jede srce vojnika na snimku bio premijer Sirije, da su se planovi Zapada ostvarili. Rat protiv terorizma zapravo vode teroristi. SAD i EU sarauju sa najmonstruoznijim zloËincima koji vade, prodaju i jedu qudske organe, predstavqajuÊi ih kao borce za „slobodu”. U ciqu pronalaæewa povoda za intervenciju u Siriji, Zapad je inscenirao nekoliko napada i krvoproliÊa. Jedan od wih je ubistvo civila u Huli i Hami, za koje su zapadni zvaniËnici i mediji odmah optuæili Baπara Al Asada. „Generalni sekretar UN Ban Kimun i izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan, izdali su zajedniËko saopπtewe u kojem su osudili „uæasan i brutalan zloËin” u kojem je nasumiËno koriπÊena neproporcijalno velika sila a ceo Ëin predstavqa „flagrantno krπewe” meunarodnog zakona i krπewe obeÊawa sirijske vlade da neÊe koristiti teπko naoruæawe ili nasiqe”. U osudi su se pridruæili i zapadni zvaniËnici, pa je britanski ministar spoqnih poslova izjavio da Êe traæiti snaænu reakciju „meunarodne zajednice” za taj zloËin. UN su nakon toga zatraæile hitnu intervenciju meunarodne zajednice isto kao i sirijski pobuwenici. Rusija, Kina i ostatak meunarodne zajednice je traæio dokaze za takve navode, meutim oni su vodili na suprotnu stranu. Iako su mediji optuæili zvaniËnu Siriju za upotrebu hemijskog oruæja, pre zavrπetka istrage, RF je imala materijalne dokaze o odgovornosti pobuwenika za napade hemijskim oruæjem. Rusija je predala izveπtaj na sto strana UN o nalazima istrage i umeπanosti

26

Uspeπan bojkot TaËijevih izbora 3. novembra i...

Da je pokuπaj napada na Siriju ponovqeni scenario iz Srbije, shvatili su i ameriËki novinari, koji su na konferenciji za πtampu povodom Sirije (odræanoj u avgustu ove godine) u Stejt departmentu postavili viπe pitawa na tu temu, ali nisu dobili odgovore. Jedno od pitawa je bilo „Da li je odluka da se bombarduje Jugoslavija 1999. bila legalna” meutim Vaπington nije æeleo da poredi situaciju u Siriji sa Jugoslavijom. Jasno je i zbog Ëega. Srpsko-ruski odnosi. U septembru ove godine, kada je napetost dostigla vrhunac, SAD i Izrael su lansirale dve rakete na Siriju iz Sredozemnog mora. Rusko ministarstvo odbrane je saopπtilo da su zabeleæili lansirawe raketa. Obe rakete su zavrπile u moru, a Pentagon je nakon toga izdao saopπtewe da testirawe rakete nema veze sa Sirijom. Izgleda da postoji joπ neπto izmeu redova, πto nismo proËitali u πtampi. Pre nekoliko dana, ameriËki nosaË aviona i razaraË, koji su bili spremni za napad na Siriju, krenuli su iz Sredozemnog mora nazad u bazu. Amerika je odustala od napada. Rusija je glavna snaga (pokuπaja - Iskra) ponovnog uspostavqawa meunarodnog pravnog poretka. (Kraj na str. 28/2)

Iskra 1. decembar 2013.

DINAMIKA NASIQA VU»I∆EVOG REÆIMA

Пошто сам пре два месеца упозорио да је унутрашња динамика режима ескалација насиља, сада могу само да констатујем докле је режим у томе стигао. *** Александар Вучић нас је, као шеф Бироа за координацију служби безбедности, после седнице Бироа „посвећене проблему хулигана, насиља на утакмицама и инцидентима на северу КиМ” (а то је, је л` тако, све једно те исто), обавестио да ће се „Србија сурово обрачунати са свима који раде против државе”, те у том смислу најавио да ће бити формиране две посебне државно-безбедносне службе: „једна за борбу против екстремизма и тероризма и друга за борбу против дилера дроге”. Да не бисмо имали сумње ко су ти „екстремисти” са којима ће ова најновија служба државне безбедности „сурово обрачунати”, побринуле су се Вечерње новости. Оне су „незванично сазнале” да је на поменутој седници Бироа речено како су „безбедносне службе идентификовале око 20 насилника који су разбијали гласачке кутије на три бирачка места у Косовској Митровици. Међу њима су припадници десничарских организација попут СНП `Наши` и `Заветници`. Сви би требало да буду процесуирани у наредним данима”.

Они који су ломљење бирачких кутија поредили са Кристалном ноћи или са паљењем Рајхстага, а формирање Службе за борбу против екстремизма са прављењем Политичке полиције (Geheime Staatspolizei, скр. Гестапо) нису много погрешили. Режим је заиста применио стару, добру матрицу: најпре власт сама изврши насиље, затим за то насиље оптужи политичке противнике, а на крају, под изговором „борбе против екстремизма и тероризма” формира тајну политичку полицију која ће, с протеком времена, почети све више грађана да прогони и да држи у страху.

А ширење атмосфере страха долази управо са врха власти, при чему застрашивање није уперено само против „екстремиста”. Јер, не прети се само Србима са севера Косова да ће, како је добро примећено, „имати рат у сваком случају у коме не послушају Ивицу и Вучића”. Држава се у најновијим наступима људи из врха власти непрестано представља као тољага која сваки час треба некоме да разбије главу. Послушајмо Вучића: „држава не може то да трпи”, „држава ће се обрачунати”, „неки су радили против своје државе и то потпуно јавно”, „Србија ће се сурово обрачунати са свима који раде против државе”, „Борба ће бити немилосрдна, јер никоме нећемо дозволити да се игра са државом”... Иако је глава коју ће државна тољага ускоро да разбије, засада, глава навијача-криминалаца и „екстремиста” са севера Косова, тон ових претњи не може а да и код других не изазива страх. Јер, када

IIskra 1. decembar 2013.

Вучић каже: „За нас је теже у Косовској Митровици јер немамо ефективну власт, али ћемо наћи начина и показати да ће бити кажњени сви они који су злоупотребљавали све слободе које су им дозвољене”, онда је то порука свима да је држава (тј. власт), ваљда, само „дозволила” нашу садашњу слободу, али да ћемо бити строго „кажњени”, ако је случајно „злоупотребимо”.

А ми ћемо, рецимо, слободу гласања „злоупотребити” ако не „послушамо државу” када нам каже да морамо да гласамо. Јер, како нам је то Вучић већ лепо објаснио, „не може држава бити добра само кад исплаћује плате и пензије, а лоша ако замоли да (грађани) изађу на изборе”. Дакле, плате и пензије нису нешто што су људи зарадили, већ су само награда коју власт даје грађанима за њихову послушност, па сада, када власт тражи да се гласа, има да се гласа и квит. И може Први потпредседник до сутра да се, у својим слаткоречивим монолозима, позива на Вебера. Али из ових његових речи много више проговара заправо дух Џугашвилија - слободе, плате и пензије држава (власт) даје грађанима у замену за њихову послушност, па ко није послушан „држава” му може узети и посао и слободу.

А за лакше одузимање радног места ускоро ће да се побрине нови Закон о раду, који, узгред, предвиђа да „у уговорима о раду више нема обавезности уношења висине зараде и трајања радног времена” (значи, радићемо 12 сати дневно за 5 евра, како наш послодавац, приватни или јавни, већ одлучи). А ако нам падне на памет да се због тога побунимо, ту је нови Закон о штрајку којима се протест ван радног места, на путу или прузи, квалификује као кривично дело (па послодавци неће кршити закон кад 6 месеци не исплате зараду запосленима, али ће радници прекршити закон ако због тога изађу на улицу).

А што се тиче одузимања слободе, ево нама нове Службе за борбу против екстремизма, па да видимо ко ће смети да „ради против своје државе и то потпуно јавно” (Вучић). И неће само „екстремисти попут СНП `Наши` и `Заветници`” бити предмет занимања Службе. Ту је и ДСС који, како рече Александар Вулин, „баца љагу на државу Србију” и „ради против државе", а који је, по Марку Ђурићу, главни кривац за „оркестрирано насиље" на бирачким местима у К. Митровици. Ту је, упозорава Александар Вучић, и „велики, широки лоби за бојкот избора”, то јест људи који су позивајући на бојкот „радили против своје државе и то потпуно јавно” - где се, некако одмах, препознајемо и ми из НСПМ (Вукадиновић; Антонић). Ту су, по Драгану Шормазу, и „разне Качавенде, Артемији и артемијевци, разни`Образи`, навијачке групе, Наши`, `Двери`”, који као „насилници и промотори насиља морају бити кажњени”.

7


Dinamika nasiqa...

Па када наша политичка полиција крене да се „сурово обрачуна” са свим тим „екстремистима” - од којих су неки толико дрски да чак захтевају поштовање Устава Србије! - ево нас у ЕУ већ до 2020. *** Проблем са „екстремизмом” као категоријом којом треба да се бави тајна полиција, јесте тај што он није сасвим јасно одређен појам, па његову садржину власт може да попуњава како хоће.

У политичкој теорији, екстремним се називају оне политичке групације које се налазе на крајњим тачкама политичког спектра. Али, граница између „мејнстрима”, „радикалности” и „екстремизма” више је арбитрарна него стварна. Радикали из Друге Србије - попут Е - новина (који, узгред буди речено, чврсто подржавају Вучића и његов режим) - све евроскептике и критичаре Бриселског споразума називају „екстремистима” (почев од ДСС-а - којем би се пре могла спочитати пасивност и инертност, него било какав "екстремизам"; па до нас из НСПМ које већ, готово рутински, називају „Нова српска фашистичка мисао”). И пошто је напредњачка власт преузела програм ЛДП и идеологију Друге Србије, последња дешавања указују на то да су Вучић и компанија на путу да преузму и ову, другосрбијанску дефиницију „екстремизма”. Али, једна је ствар када некога критичари или политички супарници назову екстремистом. То може бити смешно, непријатно или увредљиво, али се означени од тога може бранити контра-етикетирањем или грађанском тужбом за увреду. Сасвим је, међутим, друга ствар ако је власт образовала безбедносно-обавештајну Службу за борбу против екстремизма, па затим некога квалификује као екстремисту. Онда је већ ђаво однео шалу. Јер, како се бранити од шпијунирања, праћења, ометања, уцена и шта већ све не ради тајна политичка полиција?

Зато је, не само за потенцијалне жртве, већ и за све учеснике јавног живота врло опасно ако оваква власт има једну такву службу. Наиме, свако се кад тад може наћи у улози мањинског критичара власти. Зато свако може да, по неком политичком питању, буде оквалификован као „екстремиста” и да против њега буде покренут државни апарат. А тада то заиста престаје да буде парламентарни или демократски поредак, и постаје нешто сасвим друго. *** Најновија ескалација вербалног и симболичког насиља режима - од ломљења бирачких кутија, преко срамног захтева за „Вучићевих 45 минута”, до формирања тајне политичке полиције - последица је тешког пораза који је режим доживео 3. новембра.

Иако су напредњаци галамили како „бојкот није успео”, званични подаци су показали да је на северу Косова гласало 7,4 одсто бирача (Звечан), 7,9 одсто (Северна Митровица) 12,5 одсто (Лепосавић) и 13,4 одсто бирача (Зубин Поток). Ако је толико мало бирача изашло са „неуспелим бојкотом”, колико би тек мало њих изашло да је бојкот успео.

8

Наравно, бојкот је био апсолутно успешан, чиме је власт доведена у озбиљан шкрипац. Најпре, видевши да ће бити поражена, власт је извела представу са ломљењем гласачких кутија. Режим се надао да ће то довести до поништења целог гласања и да ће добити нову шансу да ефикасније организује притисак на Србе северено од Ибра. Међутим, гласање је поништено само на три групације бирачких места, а њихови страни патрони оштро су осудили „насиље екстремиста” и затражили да „екстремисти морају да одговарају”. Вучић, наравно, не може да казни своје људе. Он зато мора лажно да оптужи неког другог, за шта су најзгоднији управо они који му пружају најжешћи отпор. Но лажне оптужбе увек су деликатна ствар. Да би подметање успело, за саучеснике морате да узмете људе из полиције, тужилаштва и судства. Што више људи умешаних у подметање, тим већа вероватноћа да ће вас сутра неко од њих уценити или разоткрити.

Али, није то главни проблем са 3. новембром. Проблем је што се тога дана на очигледан начин распала лажна слика о консенсуалној подршци српског друштва капитулантској политици Вучићевог режима. Та слика је образована тако што је, иза димне завесе подршке Вучићевој борби против корупције, дошло до стратешког заокрета напредњака од еврореализма (у предизборној кампањи), до радикалног евровазалства (тзв. бриселизација напредњака). Резултат тог стратешког заокрета био је Бриселски споразум (тачније, Бриселска капитулација). Пошто је отпор Бриселском споразуму у српском парламенту, српској јавности и на српским улицама био доста мали, режим је поверовао да је завршио посао. И заиста, у политичкој теорији се, још од Џона Лока, сматра да су грађани, у уређеном и правном поретку (демократији), сагласни са свим актима власти осим уколико се директно не супротставе неком акту („ћутање је одобравање”). И пошто је Бриселска капитулација релативно безболно прошла - јер су критичари тог акта, не само у парламенту, остали у поприличној мањини - власт је са правом могла да протумачи да се цело српско друштво сагласило са предајом Северног Косова Приштини. (Кажем са правом, јер су конформизам и материјалистичке аспирације, везане за ЕУ, већег дела нашег друштва, резултирали његовом прећутном сагласношћу са Бриселском капитулацијом).

Међутим, 3. новембра је постало јасно да убедљиво највећи део Срба са севера Косова одбија Бриселски споразум. Незгода са овим неслагањем је то што се Бриселски споразум управо на њих односи. Оваква јасна порука довела је у питање успостављени консенсус. Власт је могла да уради две ствари. Или да покуша да убеди севернокосовске Србе да је Бриселски споразум добар и за њих, те да тако симболички обнови сагласност. Или да их једноставно избаци из српског друштва и тако поново успостави сагласност, али овога пута у једном ужем обиму. Власт се одлучила за ово друго. *** Јер, заиста, Дачићева претња севернокосовским Србима да ће их „држава” препустити ратном (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. decembar 2013.

Iz ugla svetskih zbivawa

RAT U SIRIJI, RUSIJA I MI Uzrok sirijskog sukoba Arapsko proleÊe je prouzrokovalo seriju potresa na Bliskom istoku i severu Afrike, kojima su ove oblasti dugoroËno destabilizovane. Nakon smene reæima u Tunisu i Egiptu, podele Sudana, guπewa protesta u Jemenu i Bahreinu, u Libiji je izvrπena vojna intervencija. Isti scenario zadesio bi i Siriju, da Amerika nije naiπla na otpor. Rusija i Kina su stavile veto na rezoluciju SB UN o Siriji, koju su zapadne zemqe predloæile, u ciqu ruπewa vlasti Baπara Al Asada. S obzirom da je Zapad odavno odbacio pravo i uveo vladavinu sile, to ih nije spreËilo u nameri da smene legalno izabran sirijski reæim i instaliraju marionetsku vlast koja bi ispuwavala sve wihove zahteve. ZahvaqujuÊi nepokolebqivom stavu, politiËkoj i diplomatskoj borbi Rusije, Ëiji zahtev je reπavawe sukoba mirnim putem uz poπtovawe suvereniteta Sirije, Amerika je morala da odustane od svojih planova.

situacije u Siriji, za one koji je dobro poznaju, nije uloga Baπara Al Asada u wima. Svakako da wegova vladavina moæe da primi odreene kritike (ne one koje Zapad nameÊe) i pored toga πto ima veliku podrπku naroda, meutim rat u Siriji se ne vodi zbog Baπara Al Asada, niti zbog unutraπwih problema dræave kojom on vlada. AmeriËka doktrina o zaπtiti qudskih prava je pokriÊe za krπewe qudskih prava, odnosno sredstvo za agresiju nad drugim dræavama. Preuzimawe kontrole nad suverenim dræavama putem uklawawa neposluπnih reæima, finansirawem, obuËavawem i vrπi se naoruæavawem opozicionih snaga, kriminalnih struktura kao i ubacivawem stranih plaÊenika i terorista u redove pobuwenika, a zatim konstrusawem nekog dogaaja kao povoda za intervenisawe NATO alijanse. Uz to joπ treba pomenuti politiËku, diplomatsku i medijsku logistiku svih faktora koji su u sluæbi Zapada.

Nedavno je u Vaπington postu, Majkl AbramoviÊ (Michael Abramowitz) predsednik centra za spreËavawe genocida pri Muzeju holokausta u Vaπingtonu podsetio na ameriËku doktrinu: „Dræave moraju da zaπtite vlastito stanovniπtvo od genocida, ratnih zloËina, zloËina protiv ËoveËnosti i etniËkog ËiπÊewa, i moraju da preduzmu akciju kako bi pomogle drugim dræavama Ëije vlade ne mogu ili neÊe da zaπtite vlastito stanovniπtvo. Svet posebno ima odgovornost da interveniπe onda kad dræave same sprovode nasiqe masovnih razmera nad sopstvenim stanovniπtvom, kakav je sluËaj nesumwivo u Siriji gde je po meunarodnim procenama ubijeno viπe od sto hiqada qudi, viπe od pet miliona izmeπteno iz svojih domova, a viπe od dva miliona se naπlo u izbegliπtvu pred ratnim zloËinima meu kojima je i upotreba hemijskog oruæja kao najdrastiËniji pojedinaËni zloËin u nasiqu koje traje veÊ dve godine”.

Sirijski sukob je prekretnica u preraspodeli svetskih sila. Vreme hegemonistiËke vladavine SAD, koje je trajalo od zavrπetka hladnog rata tj. raspada SSSR-a, definitivno je zavrπeno. Zapad pokuπava veπtaËki da odræi svoje pozicije, iako ekonomski i politiËki naglo slabi. AmeriËke vojne intervencije nemaju viπe uporiπte i podrπku, Ëak ni na zapadu. Zbog spoqne politike Vaπingtona, Amerika je postala predmet mræwe mnogih naroda πirom sveta. Nakon viπedecenijske primene sile nad daleko mawim i slabijim ærtvama, svetskoj javnosti je postalo jasno zaπto Amerika sprovodi svoju divqaËki agresivnu spoqnu politiku. (Treba se Ëuvati kategoriËkih i poæeqnih zakquËaka kao `definitivno`. I pored svih unutraπwih teπkoÊa i protivreËnosti viskog kapitalizma kojim je optereÊena, Amerika joπ uvek ima znatne prednosti u odnosu na svoje rivale. To je dobro poznato Kini, Rusiji i ostalom tzv. `nesvrtanom svetu`, ako takav (jedinstven) uopπte postoji. Niti je `svetskoj javnosti`, uglavnom manipulisanoj moÊnim zapadnim medijima, `postalo jasno` πta se stvarno odigrava πirom planete. - Donbronamerna primedba - Iskra). Razlog je ekonomski i politiËki interes Zapada ili interesnih grupa koje imaju veliki uticaj na vlast, a ne zaπtita qudskih prava.

Dogaaju na Bliskom istoku i severu Afrike, nisu nimalo sluËajni, niti se radi o sluËaju koji AbramoviÊ propagira. Naprotiv, oni su inspirisani i kontrolisani od strane SAD i Ëine deo strategijskog plana Veliki Bliski istok, koji je smiπqen radi ostvarivawa ameriËke imperijalistiËke politike. Kao πto je poznato iz istorije proπlih sukoba, zapadne sile ne biraju sredstva za ostvarivawe svojih ciqeva. Ærtve rata i uniπtena buduÊnost neke zemqe, predstavqa samo uzgrednu πtetu (Srbija, Irak, Libija itd.). Podaci koje je Majkl AbramoviÊ naveo o broju ærtava su taËni, ali je sve ostalo viπe nego problematiËno. Krvavi sirijski rat poËeo je u martu 2011. protestima protiv sirijskog predsednika Baπara Al Asada. U Siriji su sukobqene regularna sirijska vojska sa jedne strane i pobuwenici sa druge, u Ëijim redovima se osim Sirijaca bore mnogobrojni plaÊenici, teroristi, xihadisti, Ëlanovi Al Kaide. U formacijama pobuwenika nalaze se i uËesnici ratova na prostoru bivπe Jugoslavije, odnosno muslimani iz BiH i Arbanasi sa KiM. Tema razmatrawa

Iskra 1. decembar 2013.

Paralele sa Srbijom. Sukob u Siriji ima mnogo sliËnosti sa deπavawima u Srbiji, odnosno na prostoru bivπe Jugoslavije. Rat u Siriji je nametnut kao i u sluËaju bivπe Jugoslavije. SAD su imale pripremqenu strategiju za Jugoslaviju, mnogo pre poËetka rata na tim prostorima. Otkrivena je uloga stranih obaveπtajnih sluæbi Zapada u wima, o Ëemu postoje brojni dokazi, izveπtaji, izjave i svedoËewa zvaniËnika i raznih sluæbenika. Zapad je naoruæavao i obuËavao ekstremistiËke i teroristiËke grupe u Hrvatskoj i BiH, kao πto to sada radi u Siriji. U Hrvatskoj je privatna vojna firma Military Professional Resources Inc, koju su

25


VuËiÊevi πeici naprasno zaboravili na srpsku poqoprivredu Tokom nedavne posete dræavne delegacije Srbije Abu Dabiju, najavqeni su novi moguÊi poslovni poduhvati Ujediwenih Arapskih Emirata u naπoj zemqi ali na iznenaewe javnosti gotovo niπta se nije moglo Ëuti o ranije najavqenoj kupovini osam srpskih poqoprivrednih kombinata. Naime, sa kompanijom Al Dahra potpisan je predugovor o kupovini PKB korporacije iz Padinske Skele, AgrobaËke iz BaËa, Bratstva i jedinstva iz Neuzina, Dragana MarkoviÊa iz Obrenovca, Nova Gajdobre, Mladog borca iz Sonte, Omoqice i Vojvodine iz StarËeva. Na taj naËin bi kompanija iz Ujediwenih Arapskih Emirata dobila pravo da upravqa zemqiπtem od 9.000 hektara. Predugovorom koji je u januaru bivπi ministar finansija i privrede Mlaan DinkiÊ potpisao u Abu Dabiju „u vezi sa projektom investicionog ulagawa u poqoprivredu izmeu Srbije i Ujediwenih Arapskih Emirata” predvieno je da se formira zajedniËka nova kompanija. Al Dahra u okviru zajedniËkog ulagawa ima obavezu da investira oko 200 miliona evra u osam poqoprivrednih dræavnih gazdinstava u Srbiji. Iznos od 100 miliona evra trebalo bi da bude uloæen u izgradwu sistema za navodwavawe i nabavku savremene opreme, dok Êe sa dodatnih oko 100 miliona platiti svoj udeo u zajedniËkim preduzeÊima. Na osnovu tog uloga Al Dahra Êe steÊi 80 odsto udela, a preostalih 20 odsto kapitala biÊe u vlasniπtvu Srbije i Grada Beograda, koji ujedno neÊe imati obavezu da objediwuju sredstva niti garancije, ali Êe zajedniËkoj firmi da pruæe logistiku. OËekivalo se da Êe ugovor o tom poslu biti potpisan u martu a do kraja jula je trebalo da bude obavqen prenos imovine. Meutim, do danas to nije uËiweno, a kada Êe biti pokrenuta dogovorena procedura ne zna se ni posle posete srpske dræavne delegacije Abu Dabiju. Od Ministarstva poqoprivrede do zakquËewa ovog broja naπeg lista nismo informaciju o Ëemu je ministar Dragan GlamoËiÊ razgovarao sa svojim kolegama u Abu Dabiju, ali nam je naglaπeno da posao vezan za kupovinu poqoprivrednih kombinata nije dogovaran od strane tog ministarstva. U Ministarstvu privrede (nastalom nakon smene Mlaana DinkiÊa i podele wegovog ministarstva finansija i privrede na dva dela) reËeno nam je da pitawe dokle se stiglo u poslu prodaje kombinata i kada Êe ugovor biti realizovan nije za wih. To je obrazloæeno time da ministar RaduloviÊ nije putovao u Abu Dabi. Izjavu o tom pitawu juËe nismo uspeli da dobijemo ni od Mlaana DinkiÊa, zamenika predsednika Komiteta za saradwu sa Ujediwenim Arapskim Emiratima.

24

Mahmud Buπatlija, konsultant za strana ulagawa istiËe za Danas da se pregovori Srbije i Ujediwenih Arapskih Emirata o saradwi u oblasti poqoprivrede „ne odvijaju dobro”. - OËito je da postoji neki zastoj, da nije tako posle posete Abu Dabiju bi se mnogo viπe i konkretnije znalo o poslu o kupovini kombinata koji se sada uopπte i ne spomiwe. To πto je potpisan predugovor u poslovnom smislu ne znaËi niπta jer je to samo izjava dve strane o dobroj voqi. Zbog Ëega je doπlo do zastoja u o pregovorima moæemo samo nagaati. Moæda je zapelo oko procene imovine ili oko nekog drugog pitawa. Moj utisak je da smo mi od samog poËetka pogreπno pristupili pregovorima sa EmiraÊanima. Naime, nakon πto je potpisan meudræavni sporazum, politiËari nisu imali πta viπe da traæe u toj priËi i mesto je trebalo da ustupe profesionalcima. Primer je to πto su veÊ u drugom koraku, u pregovore oko stvarawa Er Srbije EmiraÊani sa svoje strane imenovali Ëoveka iz struke. Sa naπe strane se to nije desilo jer su i daqe u prvom planu ostali politiËari a ne struËwaci - naglaπava Buπatlija. Milan Prostran, ekspert za poqoprivredu smatra da je period od godinu dana od kada je najavqeno da se kompanije iz Ujediwenih Arapskih Emirata interesuju za ulagawa u srpsku poqoprivredu sasvim dovoqan da se zakquËi konkretan ugovor. - Zbog Ëega do toga nije doπlo, a najavquju se neki novi poslovi sa Abu Dabijem, je neπto πto bi trebalo da bude legitimno pitawe nadleænima. Teπko je spekulisati ali pretpostavqam da bi problemi, do kojih je oËito doπlo, mogu da budu vezani za imovinska pitawa ili izmene nekih zakonskih regulativa kako bi se ispunilo ono πto EmiraÊani æele. U svakom sluËaju, ja sam pozdravio potpisivawe predugovora i koliko znam on je naiπao i na zadovoqstvo zaposlenih u poqoprivrednim kombinatima jer bi se na taj naËin obezbedio daqi nesmetani rad tih preduzeÊa kao i egzistencija radnika i wihovih porodica -zakquËuje naπ sagovornik. - Velika je greπka to πto je Mlaan DinkiÊ izbaËen iz Vlade a ostavqen je u pregovaraËkom timu sa EmiraÊanima. Arapi su tradicionalan svet i uopπte nije dobro nuditi im kao pregovaraËa nekoga za koga smatrate da za wega nema mesta u vaπoj Vladi. To moæe dosta da utiËe na EmiraÊane da postanu rezervisani prema samom poslu - smatra Mahmud Buπatlija. Danas, 6.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Q. BukviÊ, G. VlaoviÊ

Iskra 1. decembar 2013.

Reæim gura kosovske Srbe u TaËijevu dræavu

IZBORI 3. NOVEMBRA U KOSOVSKOJ MITROVICI Тренутно је у Србији на делу једна надреалана и у историји незабележена ситуација; да се држава, која формално није окупирана, одриче сопствене територије у корист државе коју не признаје, при том избацује 70.000 сопствених грађана који желе да остану њени грађани и насилно их утерује у другу државу коју она сама не признаје. Због надреалности ситуације, и чињенице да нема преседана у светској историји, већина грађана Србије још увек није свесна ове чињенице, а медијско испирање мозга тера их у потпуну конфузију и незнање када је у питању ситуација на Косову и Метохији. Због тога је неопходно мало појаснити и подсетити како је до ове ситуације уопште дошло. Последњих година, главна борба око Косова води се заправо око тога коме ће припасти северни део покрајине, насељен Србима, који су 1999. успели да избегну судбину остатка српског народа на КиМ, и сачувају институције и живот под окриљем Србије. Не постоји ни један аргумент за одвајање ове територије од Србије - ни правни, ни историјски, ни етнички, ни демократски. И са становишта међународног права (што важи за читаво Косово и Метохију), али и са становишта „права народа на самоопредељење”, на које су се толико позивали у Вашингтону и Приштини, север Косова је саставни део Србије!

Међутим, по Вашингтону, Бриселу и Берлину, али - након потписивања Бриселског споразума - и по Вучићу, Дачићу и Николићу, четири српске општине на северу КиМ (Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) неотуђиви су део суседне независне државе, и све што тамошњи Срби могу да добију јесте климава аутономија у саставу „Републике Косово”.

Одустајање од Косова (укључујући и север) у саставу Србије, његови поборници називају „прихаватање реалности на терену”. Међутим, ови „реалисти” превиђају чињеницу да се та територија преко сто година у континуитету налази у саставу Србије, и да се чак и током Другог светског рата, када су многе српске земље раскомадане, север Косова, укључујући Косовску Митровицу, налазио у саставу Недићеве Србије. Да и не говоримо о реалности да све ове године, након 1999. приштински челници нису могли слободно да уђу северно од Ибра, баш као што ни српски челници нису могли у Приштину. Уважавајући ову чињеницу и ову реалност, чак је и Борис Тадић 2010. морао да одбије захтев Ангеле Меркел да на северу укине институције Србије, што је две године касније платио губитком власти. Николић, Вучић и Дачић, међутим, нису имали моралну дилему око тога да - због власти или личних интереса - промене ту севернокосовску реалност на штету Србије, а у корист сепаратиста из Приштине. Ова власт је себи задала - или га је доби-

IIskra 1. decembar 2013. .

ла - двоструки задатак у вези Косова, који је до сада прилично глатко извршавала. Са једне стране, да повуче Србију са севера покрајине и изручи четири српске општине Приштини (зарад обавеза према западним газдама). А, са друге стране, да ова велеиздаја у остатку Србије прође готово неприметно и неосетно (зарад очувања сопственог рејтинга и популарности у народу). Уз тоталну подршку медијске машинерије, која подразумева државне медије (РТС, Новости), приватне таблоиде (Курир, Информер, Наше) и медије у власништву западних корпорација (Блиц, Б92), све је пролазило без већих проблема по велеиздајнике. Саграђен је гранични прелаз на Јарињу; потписан је антиуставан Бриселски споразум, у коме се нигде не спомиње Србија, али зато на више места „устав и закони Косова”; незаконито су распуштени органи локалне власти на КиМ, који су легитимно и легално изабрани на локалним изборима 2012. године, склопљен погубан споразум о енергетици и телекомуникацијама.

Међутим, када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова”, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац. Односно, у Београду и остатку Србије је можда то још и могло да има прођу, али не и међу Србима на северу Косова. Нема тог медија, ни тог политичара који вас може убедити да вас „за ваше добро” избацују из државе и изручују Тачију. Зато је одговор Срба са севера заиста био у складу са антиизборним слоганом: 0% Тачију, Дачићу и Вучићу! 100% БОЈКОТ! Главни утисак бурног 3. новембра јесте храброст, патриотизам и јединство српског народа на северу КиМ који су исказани кроз масовни бојкот, али исто тако и демонстрација бруталности, квислинштва и злобе режима и медија, који су, очито, по сваку цену решени да ампутирају север Косова од Србије и интегришу 70.000 Срба у Тачијеву државу. Бахатост и осионост режима и медија испољавала се на свим питањима везаним за изборе. Једно су лажи, манипулације и обмане које су пласиране до избора, али након што је та политика доживела дебакл 3. новембра, спинови не само да нису спласнули, него се кренуло са још бруталнијим, готово фашистичким методама обрачуна са неистомишљеницима и противницима издаје Косова.

Прво је тражење узрока бојкота у суманутим и бесмисленим теоријама попут, на пример, оне да „екстремисти нису дозоволили грађанима да изађу на изборе”, Чињеница је да последњих месеци противници Бриселског споразума немају никакву власт на северу, пошто их је Влада незаконито сменила. Сви локални медији били су под контролом београдског режима, као и сви директори јавних предуз��ћа. Фактичку власт имао је Вулин. Грађани севера КиМ бојкотовали су изборе

9


Izbori 3. novembra...

упркос вишемесечним притисцима и манипулацијама од свих нивоа власти и свих медија - како оних великих са националном фреквенцијом, тако и локалних. По суманутој званичној теорији режима, испада да Марко Јакшић и Ђорђе Вукадиновић (нападнут од стране саветника предсеника Србије Марка Ђурића за „подстицање бојкота”) имају већи ауторитет и моћ од председника, премијера, првог потпредседика и комплетне државно-безбедносне и медијске структуре Републике Србије.

Други скандалозан потез режима у фашистичком маниру јесте „паљење Рајхстага” односно насилничко прекидање избора у Митровици, како би имали повод да оптуже заговорнике бојкота за „екстремизам” и „тероризам”, а изборе понове, уз још „бољу припрему” и још већу медијску и физичку тортуру. Пошто су увидели да бојкот избора успева, неко из власти је одлучио да пошаље своје преторијанце у цивилу да упадну на неколико биралишта и полупају гласачке кутије и тако своје београдске шефове спасу од пораза и понижења. А овај неуспех и крах шиптарских избора на северу моментално је у „српским” медијима прекрштен у „прекид избора од стране српских екстремиста”. Нема везе што није било никакве логике да бојкоташи, који су већ однели победу због чињенице да су бирачка места у Митровици углавном зврјала празна, сада прекидају изборе и дају аргумент за њихово понављање. Нема везе што су на сав глас још од јутра најављивали да ће режим послати маскиране нападаче да прекину изборе уколико излазност буде ниска. Не. Бело је црно, црно је бело, тврде београдска власт и београдски медији, без изузетка.

На крају, врхунац безобразлука званичног Београда јесте стална претња „албанском влашћу” у српским општинама на северу, уколико бојкот успе. Чак су и западни медији јавили да ако излазност на северу буде сувише ниска, избори неће имати никакав кредибилитет и овде неће бити могућа примена Бриселског споразума. То међутим, није подстакло београдске властодршце да преиспитају своју политику према северу КиМ, да уваже став апсолутне већине својих грађана са севера покрајине, и почну да разговарају са њиховим легалним и легитимним представницима. Не. Београд хладнокрвно инсистира на томе да, ако Срби не изађу на косовске изборе, локалну власт на северу преузму Шиптари, док ће ових 70.000 Срба третирати као грађане другог реда. То наравно није изводљиво, нити могуће, нити сами становници неколико албанских села северно од Ибра имају нарочите амбиције да владају читавим севером, али то открива суштину механизма београдске квислиншке власти - „Интегрисаћемо север Косова у „Републику Косово”, са или без Срба”. Питање опстанка Срба и Србије на северу Косова њих уопште не занима, интересују их једино да испуне своје обећање и дуг Западу, и да истовремено почињеном велеиздајом ни мало не „усталасају духове” у апатичној и дефетистичкој Србији. А да ли ће у томе успети, од нас зависи. NSPM, 4.11.2013. (Podvukla - Iskra)

10

Игор Марковић

Dinamika nasiqa... (sa str.8)

(освајању непријатеља (уколико изласком на изборе не дају сагласност за сопствено мирно искључење из Србије), није ништа друго до симболичко избацивање из државе. Наиме, основна функција државе је да својим грађанима обезбеди заштиту од оружаног насиља. Када је Дачић, као председник српске владе, рекао да ће севернокосовски Срби или морати да, изласком на изборе, пристану на добровољно исписивање из српског друштва (тзв. ексматрикулација), или ће из њега бити избачени тако што ће их власт просто препустити на милост и немилост непријатељу, он није ништа друго урадио него свима ставио до знања да држава Србија севернокосовске Србе, како год да се узме, препушта другој држави или их враћа у „природно стање”.

Сличну функцију избацивања из „друштвеног уговора” имала је и Дачићева изјава да „Србија неће да жртвује своју будућност због десет хиљада људи”, уз ексклудирајући поздрав за непослушне „Нек' им је са срећом!”. Масовно искључење својих грађана из „друштвеног уговора” манифестују само тзв. дегенерирајуће државе. Код њих власт, најчешће диктаторска или узурпаторска, почиње да унутар једне државе, тајно и неформализовано, ствара нову државу коју чине носиоци власти и само они грађани који ту власт прихватају. Сви пак чланови друштва који се противе власти избацују се у „природно стање”, односно, држава симболички проглашава да она или нека друга држава може са њима да раде шта им је воља. А управо то је урадио Дачић изјавом о „срећном им путу” за непослушних „десет хиљада” Срба.

Али када једном почне узурпаторска ексклузија, логика збивања води непрестаном смањењу обима државе (друштва). Данас ћете из „друштвеног уговора” да избаците „десет хиљада” севернокосовских Срба, сутра ћете то да урадите са „екстремистима”, прекосутра са „салонским и викенд националистима”... И где је онда томе крај?

Но, главна теоријска - али и практична консеквенца оваквог понашања власти јесте да враћањем дела својих грађана у „природно стање” она заправо поништава „друштвени уговор” са грађанима. Тада власт више нема легитимитет, односно грађани који су „избачени” из друштва - али и они који сматрају да је власт довела у питање „друштвени уговор” - могу предузимати акте самоодбране. Стога таква власт производи само нове кругове насиља. Зато је садашњи режим, као што сам већ упозорио, не само штеточински са становиш-

та националних интереса. Он је штеточински и са становишта демократског поретка, али и са становишта било каквог грађанског поретка.

Овај режим просто производи насиље. И, не заустави ли се на време, у насиљу ће и скончати. NSPM, 16.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Слободан Антонић

Iskra 1. decembar 2013. .

Privatizacija u Srbiji pojela 800.000 radnih mesta i uniπtila privredu TEK svaki deseti radnik koji je bio zaposlen u nekom od giganata devedesetih godina u Beogradu i danas ima posao. Tada su samo dve fabrike, Industrija motora Rakovica i Industrija motora i traktora, angaæovale oko 18.000 qudi, a danas ih u svim pogonima u prestonici nema viπe od 13.000! Ekonomisti i sindikati slaæu se s Ëiwenicom da se privatizacija u Srbiji slomila preko lea radnika. U proteklim decenijama, donela je pad proizvodwe, mnogobrojne malverzacije tokom promene vlasniËke strukture, korupciju, siromaπtvo i - armiju nezaposlenih. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Qubodrag SaviÊ, podseÊa da je pre dvadeset godina u Srbiji u industriji bilo angaæovano 1,1 milion qudi i napomiwe da ih danas ima jedva 275.000. Bez posla je, dakle, tokom privatizacije ostalo viπe od 800.000 radnika! - Najteæe su pogoene sredine u kojima je postojala po jedna fabrika od koje je æiveo Ëitav grad, a sa wihovim gaπewem su ta mesta opustela i „umrla” - priËa SaviÊ. -Sada je neuspeh privatizacije doveo do velikih razlika meu regionima, a najgore je u pograniËnim podruËjima, juænoj i istoËnoj Srbiji, Kurπumliji, Prokupqu, Vrawu, Pirotu. U Niπu je bilo viπe od pet giganata, a danas ne postoje ni maπinska industrija ni elektroindustrija u ovom gradu. I dr Nada NovakoviÊ, struËni saradnik u Institutu druπtvenih nauka u Beogradu smatra da su radnici ili „plave kragne” najveÊi gubitnici srpske tranzicije. - Optuæeni su kao „bivπi samoupravqaËi”, a sve πto su ranije generacije i oni stvarali je prodato - napomiwe dr NovakoviÊ. -Ukinuto im je pravo na rad, ali i na leËewe i sigurnost za vreme traæewa novog posla. Radnici su razjediweni, osiromaπeni i sukobqeni, a to je povoqno tle na kome se uveÊava interes kapitala, a ofanziva preduzetnika protiv radnika se zahuktava. Tranzicija je radnicima donela materijalnu i drugu nesigurnost, od gubitka posla do nemoguÊnosti zadovoqavawa osnovnih æivotnih potreba. REZULTATI KONA»AN rezultat privatizacije u Srbiji su uniπtena privreda, industrija i poqoprivreda, kao i viπedecenijska tehnoloπka zaostalost za razvijenim zemqama i uniπtena radniËka klasa - smatra Nada NovakoviÊ. -Posledica loπih prodaja preduzeÊa su i paralelna ili „siva” ekonomija, monopoli na træiπtu, privreda bez stalnih i domaÊih izvora finansirawa, nemoguÊnost vraÊawa dugova i pokretawa novog proizvodnog ciklusa. Srbija je postala poligon na kojem interese ostvaruju strani i domaÊi kapitalisti, a cenu plaÊaju zaposleni i ostali graani. Naπa sagovornica podseÊa da je Srbiji 2001. godine ponuen kredit za sveobuhvatan socijalni program, ali da ga je tadaπwa vladajuÊa ekipa odbila. - OdluËili su se za strategiju „od sluËaja do sluËaja”, odnosno socijalni program je bio tamo gde je dræava to odredila - objaπwava struËni saradnik Instituta druπtvenih nauka. -Novi vlasnik ga je isplaÊivao u zavisnosti od prilika i bliskosti sa

Iskra 1. decembar 2013.

vlastima. Socijalni programi su dodatno raslojili radniπtvo i sukobili wihove interese. Viπe od 90 odsto novca otiπlo je u potroπwu i nije moglo bitnije da poveÊa zaposlenost. Najbrojniju i najugroæeniju grupu radnika Ëine oni koji uopπte nisu dobijali sredstva za otpremnine, poput tekstilaca i koæara. Posebno teπko su do svog socijalnog programa doπli radnici TK „Raπka” iz Novog Pazara. Radnice su protestovale 57 dana, Ëak su i πtrajkovale glau, da bi dræava pronaπla „izgubqena” sredstva socijalnog programa. Od onih koji su dobili otkaze, nisu mnogo boqe proπli ni radnici koji su nastavili da rade u privatizovanim preduzeÊima, jer mnogi ne primaju plate po viπe meseci, Ëak i godina, a zarade im se isplaÊuju „na ruke” bez uplate doprinosa. Profesor SaviÊ istiËe da je bilo i mnogo malverzacija i zloupotreba vlasnika, koji su „izvlaËewem” kapitala umawivali vrednost akcija zaposlenih i firme postepeno uvodili u steËaj. - Osim izgubqenih radnih mesta, naπu privatizaciju svrstavaju u red najloπije sprovedenih i zbog uniπtene industrije i proizvodwe koja nije ni blizu predtranzicionom periodu -istiËe profesor SaviÊ. IZNEVERENA O»EKIVAWA PROBLEM je u tome πto je promena vlasniπtva bila sama sebi ciq - smatra profesor SaviÊ. -Verovalo se da Êe to preko noÊi reπiti veÊinu dugotrajnih problema. Tako je privatizacija iskoriπÊena da se godinama gomilano druπtveno bogatstvo u kratkom periodu transferiπe u posed qudima bliskim vlasti, ali i onima sa sumwivim kapitalom, Ëak i kriminalcima. To je dodatno razorilo inaËe loπ privredni ambijent. Ozbiqan kapital doπao je samo u nekoliko firmi, poput duvanske industrije, cementara. U veÊini ostalih sluËajeva, nijedan od proklamovanih ciqeva tog procesa nije ostvaren. - UËeπÊe industrije u BDP-u je na kraju raspada bivπe Jugoslavije bilo 44 odsto, a sada je svega 18,1 odsto. ©tetu zbog loπe privatizacije Êemo plaÊati i u narednom periodu. BiÊe nam potrebno bar 20 godina da se „vratimo” na nivo na kojem smo bili 1990. godine. StruËwaci navode da je konaËan rezultat privatizacije poraæavajuÊi - od fijaska zbog niske cene za koju smo prodali naπe fabrike do sumwivih poslovnih aranæmana Ëije Êemo posledice trpeti i u narednim godinama. - PoraæavajuÊi je podatak da je skoro sve rasprodato i da za sve to, u periodu od 2001. do 2012. godine Srbija nije dobila viπe od 2,8 milijardi evra - istiËe Nada NovakoviÊ. - U meuvremenu su javni i ostali dugovi viπestruko uveÊani, u zemqu je uπla 71 milijarda (krediti, donacije, depoziti graana), a ilegalno je izneto 50 milijardi evra! Rezultat svega je da nema kapitala za pokretawe privrede niti za sanirawe nastalog siromaπtva graana. I profesor Qubodrag SaviÊ smatra da smo naπe fabrike prodali za bagatelu... 11.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Sajt: <srbijadanas>

23


Trenutno se...

B29 film... (sa str. 19)

otprilike dva kraka: s jedne strane se svaquje sva krivica na Slobodana MiloπeviÊa i ostale koji su vodili politiku srpskog naroda do 2000. godine jer su otprilike odbijali saradwu s tim novim snagama globalizma, a ona rukovodstva koja su doπla posle 2000 godine su navodno kriva jer nisu uloæili dovoqno truda i novca za lobirawa u stranim centrima odluËivawa i sliËno - rekao je VukadinoviÊ, naglasivπi da se iz Vlajkijevih kwiga moæe jasno videti koliko su te teze netaËne i opasne, jer obe prebacuju odgovornost za ono πto se deπavalo iskquËivo na naπu stranu. - To je ta naivnost i glupost, a Ëesto i zlonamernost s kojom se mi suoËavamo, a koja postaje bespredmetna kada je suoËimo sa Vlajkijevom analizom - rekao je VukadinoviÊ, zakquËivπi svoje izlagawe reËima da moæda ipak nije sve izgubqeno jer taj socijal-darvinistiËki sistem drastiËno gubi svoju moÊ onda kada se demaskira wegova lepa "qudsko-pravaπka" fasada i kada se jasno pokaæe πta stoji iza i ispod te "humanistiËke" i humanitarne retorike. Autor kwiga Emil Vlajki je u svom kratkom obraÊawu rekao da se otiπlo predaleko kada je demonizacija Srba u pitawu, jer je jedna stvar kada se neko demonizuje spoqa, a potpuno drugaËije kada taj neko sam sebe poËne da demonizuje iznutra. - To je onda jedna teπka patologija. U ovom Ëasu srpstvo propada u svakom smislu, teritorijalno, duhovno i moralno. I u Srbiji i Republici Srpskoj se trenutno vrπi izdaja srpstva od skoro svih politiËkih stranaka i snaga, i ako se ovako nastavi srpstva vrlo brzo viπe neÊe biti - primetio je Vlajki, napomenuvπi da u Srpskoj sve ide ka unifikaciji BiH, dok je Srbija u fazi rasparËavawa. Rekavπi da u ovom trenutku u Republici Srpskoj ne vidi naËin kako da dopre do javnosti, Vlajki je primetio da ni situacija u Srbiji nije mnogo boqa. - Ne mogu praktiËno niπta viπe kritiËki reÊi, iako me naizgled puno objavquju. Stvar je u tome πto objavquju samo ono πto odgovara vladajuÊem sistemu i medijima, pa tako ispada da ja svaki put neπto drugo kaæem od onoga πto sam praktiËno rekao i napisao, jer u Srpskoj vi viπe nemate slobodnih medija, kao πto ih nema ni u Srbiji. Pored Nove srpske politiËke misli i PeËata ja praktiËno i ne vidim neki drugi medij koji bi zanimala sudbina srpskog naroda - istakao je Vlajki, zakquËivπi da je najverovatniji ciq novog talasa demonizovawa srpstva, koji je zapoËet stavqawem znaka jednakosti izmeu Gavrila Principa i Osame bin Ladena, otcepqewe Vojvodine od Srbije, nakon πto se situacija oko Kosova smiri. NSPM, 26.10.2013. (Podvukla - Iskra)

22

Marko RadovanoviÊ

a, izgradwe „Juænog toka”, i uopπte saradwe sa Rusijom u energetskoj sferi, sasvim suprotno govore sledeÊe Ëiwenice. NIS je zaista prodat „Gaspromweftu” bez tendera, ali, pre svega, to samo po sebi nije protivzakonito, a drugo, Rusija je u zamenu za prodaju kompanije bez otvorenog konkursa preuzela na sebe odreene obaveze, πto je i naglaπeno u srpsko-ruskom sporazumu 2008. Ruska strana je platila relativno nisku cenu — 400 miliona evra, ali je zato neuporedivo viπe uloæila u NIS. Ne samo da je vratila dugove kompanije koja je u tom trenutku bila veliki gubitaπ (ti dugovi su po reËima wenog sadaπweg direktora Kirila KravËenka premaπivali milijardu dolara), nego se obavezala da u NIS investira 547 miliona evra. Za posledwih nekoliko godina sredstva uloæena u NIS iznose milijardu i po evra. Tu brojku je u maju ove godine naveo Vladimir Putin u susretu sa Tomislavom NikoliÊem, obeÊavπi da Êe u narednih nekoliko godina u NIS biti uloæeno joπ milijardu i po evra. Dva meseca ranije Moskva i Beograd su sklopili dugoroËni ugovor na 10 godina, koji za Srbiju predvia sniæewe cena isporuke ruskog gasa sa 399 na 370 dolara za 1000 kubnih metara. Viπe o rusko-srpskim odnosima ©to se tiËe same izgradwe „Juænog toka” kroz teritoriju Srbije, treba reÊi da je, na primer, glavni izvrπni direktor projekta „Juæni tok” Marsel Kramer izjavio da Êe to omoguÊiti da se u Srbiji otvori oko 2,5 hiqade novih radnih mesta i privuËe 1,5 milijardi evra direktnih investicija. O vaænosti „Juænog toka” govore i mnogi zapadnoevropski politiËari kao πto je Mario Monti, bivπi premijer Italije. On je izjavio da „projekat `Juæni tok` mi doæivqavamo kao novu vaænu polugu koja je neophodna za razvoj Evropske unije i Italije”. »lan saveta izvrπnih direktora nemaËkog hemijskog koncerna „BASF CE” Herald ©vager takoe je pruæio podrπku „Juænom toku”, pomenuvπi uspeπnu saradwu Rusije i NemaËke u okviru izgradwe gasovoda „Severni tok”: „VeÊ smo na primeru transbaltiËke gasne magistrale `Severni tok` pokazali kako moæemo pojaËati stabilnost u snabdevawu gasom”. Prema tome, nikako se ne moæe reÊi da projekat „Juæni tok” nije unosan za Srbiju. Navedene Ëiwenice svedoËe upravo obrnuto, da Srbija ima viπe nego oËiglednu korist od prodaje NIS-a Rusiji i izgradwe dela „Juænog toka” na svojoj teritori... S druge strane, postoje i oni kojima ovaj gasovod i uËvrπÊivawe pozicije Rusije u Evropi koje on donosi nikako ne idu u prilog. VeÊina tih protivnika je vezana za alternativne projekte kao πto je izgradwa gasovoda „Nabuko”, koji predstavqa najveÊu konkurenciju „Juænom toku”. ReË je o naftnim i gasnim kompanijama susednih zemaqa, poput maarske kompanije MOL ili austrijske OMV. One ne æele konkurenciju „Gasproma” i Rusije... Ruska reË, 30.10.2013. (Podvukla - Iskra)

©tefan File, evropski komesar za proπirewe

SRBIJA NE∆E MO∆I DA BLOKIRA ULAZAK KOSOVA U EU Dve strane ne smeju da ometaju jedna drugu u evrointegracijama. Ne traæimo od Beograda da prizna nezavisnost Priπtine. PREGOVARA»KI okvir za Srbiju joπ se „krËka” u Evropskom savetu pre nego πto bude defintivno usvojen za mesec dana, posle Ëega Êe odmah zapoËeti dijalog za stupawe u punopravno Ëlanstvo. Ekskluzivno za „Novosti” evropski komesar za proπirewe ©tefan File otkriva πta Êe nam u predstojeÊem periodu biti najteæi zadaci, u procesu koji Êe, kako istiËe, morati da ide „ruku pod ruku” s normalizacijom odnosa sa Priπtinom.

©ta Êe biti najzahtevnije obaveze Beograda i imamo li administrativnih kapaciteta da brzo napredujemo? - Meu kquËnim pitawima je vladavina prava, naroËito reforma pravosua i borba protiv korupcije, za πta smo sa Srbijom veÊ pokrenuli veoma aktivan proces analitiËkim pregledom pregovaraËkih poglavqa 23 i 24. Srbija Êe, takoe, morati u potpunosti da se angaæuje u sveukupnoj reformi javne administracije, ukquËujuÊi i unapreewe kapaciteta dræavne uprave, i poboqπawe upravqawa javnim finansijama. Veliki izazov je u tome πto su to horizontalne reforme koje Êe uticati na hiqade dræavnih sluæbenika, i na centralnom, i na lokalnom nivou, bilo da se radi o tome kako se priprema dræavni buxet, sprovode javne nabavke, kontroliπe vladina potroπwa ili kako se pruæaju razliËite usluge graanima. Poboqπawe kapaciteta lokalne samouprave je veoma vaæno, jer Êe se najveÊi deo buduÊih politika EU, na primer u oblasti æivotne sredine, sprovoditi na lokalnom nivou.

Da li ste zadovoqni dosadaπwim uËinkom srpske vlade u tim kquËnim oblastima? - Bez snaænog Vladinog politiËkog sprovoewa, ove reforme nisu moguÊe. Evropska komisija zato pozdravqa to πto se Srbija angaæovala u pripremi horizontalne strategije reforme dræavne uprave i akcionog plana, koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. U skladu s novom strategijom proπirewa EU, koja se usredsreuje na ekonomsko upravqawe, takoe se oËekuje da Srbija pripremi detaqni akcioni plan o reformi upravqawa javnim finansijama. Evropska komisija Êe veÊ od 2014. godine zapoËeti stalni dijalog sa Srbijom u kontekstu Sporzuma o stabilizaciji i pridruæivawu da bi redovno pratila primenu ovih akcionih planova.

Da li je Kosovo, ipak, najvaænije pitawe u okviru pristupnog procesa? - Normalizacija odnosa s Kosovom Êe zaista morati da ide ruku pod ruku s procesom pristupnih pregovora, u skladu sa junskim zakquËcima Evropskog saveta. Sveobuhvatna i odræiva reπewa su potrebna da bi se razreπila brojna otvorena pitawa koja spreËavaju normalizaciju odnosa izmeu Srbije i Kosova. Treba postepeno pronaÊi dovoqan stepen normalizacije odnosa s Kosovom, tako da svaka strana moæe da nastavi svoj put ka EU, bez blokirawa druge.

ZnaËi li to da Êemo na kraju evropskog puta moæda ipak biti dovedeni pred dilemu da biramo izmeu Kosova i Evrope? - Govori se o normalizaciji odnosa izmeu Beograda i Priπtine. Ne radi se o tome da traæimo od Srbije da prizna Kosovo.

Kako ste, uopπte, tehniËki mogli da zapoËnete pregovore za SSP s Priπtinom, ako EU ima statusno neutralan pristup, imajuÊi u vidu da Ëlanice EU postaju dræave, a ne regioni? - MoguÊnost EU da zakquËuje meunarodne sporazume nije limitirana na meunarodno priznate dræave. Meunarodni sporazumi mogu da budu zakquËeni s bilo kojim entitetom ukoliko druga ugovorna strana, u ovom sluËaju EU, prihvata da moæe da sklopi sporazum koji Êe se rukovoditi meunarodnim javnim pravom. S izriËitim pozivawem na odgovarajuÊe stavove zemaqa Ëlanica o statusu, moguÊe je, dakle, sklopiti Sporazum o stabilizaciji i pridruæivawu na statusno neutralan naËin. MERIMO I SLOBODU MEDIJA

OVA prelomna evropska godina za Srbiju poklopila se i sa πezdesetim roendanom „Novosti”. U kojoj meri su mediji u Srbiji slobodni i hoÊe li Brisel insistirati da se dræava povuËe iz ove oblasti? TaËno je da je ovo suπtinski period u integracionim naporima Srbije koja je ostvarila znaËajne prekretnice. Vi, takoe, s ostalim medijima u zemqi, doprinosite evropskoj agendi. Stavqamo veliki naglasak na slobodu govora i medija, jer je to meu osnovnim vrednostima EU. Zato istiËemo da je u zemqi potrebno daqe usmeriti paæwu i na sprovoewe medijske strategije. VeËerwe Novosti 18.11.2013.

GORAN »VOROVI∆ (Podvukla - Iskra)

Mihail VaπËenko

Iskra 1. decembar 2013.

Iskra 1. decembar 2013.

11


Skupπtina AP KiM

Emil Vlajki:

Izbori od 3. i 17. novembra su nelegitimni i ne mogu se priznati ZakquËci sa Ëetvrte sednice Skupπtine AP Kosova i Metohije od 14.11.2013. godine 1. Izbori od 3.11.2013. godine i nastavak istih (17.11.2013. godine) su nelegitimni i neregularni i kao takvi se ne mogu priznati ni u zemqi ni u inostranstvu, uprkos zalagawima faktora politiËke i druge moÊi da im se potvrdi opπta i pravna regularnost i legitimnost. 2. Srpski narod sa Severa Kosova i Metohije ogromnom veÊinom od preko 90% bojkotovao je takozvane izbore 3. novembra 2013. godine i na taj naËin iskazao svoj konaËan stav da nikada neÊe prihvatiti institucije nepriznate dræave Kosovo. Ponavqawe takozvanih izbora 17. novembra u Kosovskoj Mitrovici je farsa kojom se veπtaËki i silom æeli promeniti voqa graana, te iz tih razloga Srbi sa severa Kosova i Metohije proglaπavaju pobedu bojkota nad takozvanim kosovskim izborima i ne æele da uËestvuju u tom politiËkom cirkusu. 3. Najoπtrije se osuuju sve vrste pritisaka, zastraπivawa i uslovqavawa graana. Poslanici Skupπtine su nedvosmisleno protiv primene bilo kakvog nasiqa, izazivawa incidenata, ugroæavawa ili krπewa javnog reda i mira i to sa bilo koje strana od bilo kojih pojedinaca, grupa ili politiËkih subjekata. Skupπtina AP Kosova i Metohije zahteva od Narodne skupπtine Republike Srbije da donese odluku o formirawu anketnog odbora Ëiji bi zadatak bio utvrivawe pune istine o upadu na biraËka mesta i razbijawu glasaËkih kutija 3. novembra 2013 godine u Kosovskoj Mitrovici. 4. Skupπtina AP KiM posebno konstatuje da predsednik Narodne skupπtine Srbije nije postupio po zakonski propisanom roku u skladu sa odredbama Ëlana 86. Zakona o lokalnoj samoupravi i joπ uvek nije raspisao lokalne izbore za opπtine Kosovska Mitrovica, ZveËan, LeposaviÊ i Zubin Potok u kojima su po istom zakonu, bez ispuwewa zakonskih uslova raspuπtene legalno izabrane skupπtine, smeweni svi izvrπni organi i uvedene privremene mere do raspisivawa novih izbora i konstituisawa novih skupπtina i organa lokalne samouprave sve po zakonima i Ustavu Republike Srbije. 5. Teritorijalno ureewe opπtina, wihov pravni status, kao i ustavno pravni poloæaj

12

graana i lokalnih samouprava u Ëetiri opπtine na severu Kosova i Metohije, ne mogu se mewati mimo referendumske voqe graana i predhodne promene Ustava Republike Srbije. Briselski i drugi politiËki dogovori koji nisu pravno ratifikovani ne mogu biti pravni osnov za formirawe posebnih zajednica - asocijacija opπtina koje nisu zakonom regulisane. Na sednici privremene Skupπtine KiM predstavqen "VodiË za bojkot izbora" Protivnici izlaska na lokalne izbore na Kosovu predstavili su danas u Rudaru na severu Kosova vodiË za graane Kosovske Mitrovice u kojem ih savetuju da u nedequ, 17. novembra, ne glasaju na ponovqenim izborima, koje organizuje priπtinska vlast. VodiË u kojem se graani savetuju da u nedequ iskquËe telefone i odu na izlet predstavqen je danas na sednici privremene Skupπtine Kosova i Metohije odræanoj u ugostiteqskom objektu "Rudare" u Rudaru kod ZveËana. Privremenu Skupπtinu Kosova i Metohije osnovali su odbornici sa severa Kosova, ali wu ne priznaje Vlada Srbije. U vodiËu za bezbedan 17. novembar graanima se savetuje da u nedequ iskquËe telefone, odu na izlet, ne idu u πkole jer one tog dana ne rade i da ne daju glas za nezavisno Kosovo. Marko JakπiÊ: Mi smo 3. novembra pobedili, ne zanima nas politiËki cirkus koji radi Beograd. Poslanik Skupπtine Srbije Marko JakπiÊ iz Demokratske stranke Srbije je rekao da su oni koji su protiv lokalnih izbora koje organizuje Priπtina, punih 14 godina bili dosledni svojoj politici uprkos pritiscima. JakπiÊ je optuæio dræavni vrh Srbije da vrπi pritisak na graane na severu Kosova da izau na izbore u nedequ 17. novembra u Kosovskoj Mitrovici. "Mi u ovoj borbi ne moæemo da budemo poraæeni. Mi smo 3. novembra pobedili, nas ne zanima politiËki cirkus koji radi Beograd", rekao je JakπiÊ. 15.11.2013.

Beta-NSPM

Iskra 1. decembar 2013.

Trenutno se vrπi izdaja srpstva od skoro svih stranaka u Srbiji i Republici Srpskoj Na Sajmu kwiga u Beogradu juËe je odræana promocija kwiga Emila Vlajkija „Demonizacija Srba” (dopuweno izdawe), „AmeriËki teror” i „Bednici moderniteta” u izdawu izdavaËke kuÊe „Filip ViπwiÊ” iz Beograda i „Srpskog kulturnog druπtva” iz Gacka, na kojoj su govorili sociolog Milimir MuËibabiÊ, urednik Nove srpske politiËke misli –ore VukadinoviÊ, kao i sam autor. Milimir MuËibabiÊ je rekao da je autor pokuπao da shvati ciqeve tzv. „amerikanizacije” sveta. U tom kontekstu, naslov kwige „Demonizacija Srba” lako moæe Ëitaoca da navede na stranputicu, jer sama demonizacija srpskog naroda nije wena kquËna tema, veÊ viπe svojevrsni metod da se pokaæe naËin delovawa neo-liberalnog globalizma. - Autor polazi od pretpostavke da mi danas æivimo u surovosti totalitarne dræave Ëije je drugo ime globalizam. Ta totalitarna dræava, koja represijom i surovoπÊu stvara stawe u kojem se Ëak i racionalnost podreuje dobitku koji se naziva profitom, za ciq ima da osvoji planetu, pri Ëemu se tom osvajawu daje neka druga dimenzija naglasio je MuËibabiÊ, dodavπi da se ta totalitarna dræava krije iza raznih formi poput borbe za humanizam, demokratiju ili qudska prava. - Narodi, a bogami i pojedinci, koji se usude da bilo πta o tome govore bivaju naprosto demonizovani. Zbog toga su Srbi u te male stripove uπli kao vandali, do te mere da su Srbe predstavqali kao jedinu prepreku koju je potrebno prevladati kako bi univerzalno dobro pobedilo dodao je MuËibabiÊ, istakavπi da se autor u svojoj kwizi upravo sluæi empirijskim podacima (od pojedinaËnih primera ka opπtem stawu) kako bi uspeo da dopre do istine.

zakquËivπi da taj sistem ide dotle da namerno mewa znaËewe nekih humanistiËkih pojmova, poput slobode, demokratije, qudskih prava i sliËnih. –ore VukadinoviÊ je, nakon konstatacije da je Vlajki retka pojava na ovdaπwoj javnoj i politiËkoj sceni, buduÊi da poseduje jedan πirok pristup obrade druπtvenih pitawa, rekao da je u danaπwe vreme teπko imati takav pristup jer je javnost preplavqena gomilom informacija, poluinformacija i dezinformacija πto uzrokuje u krajwem rezultatu da veÊina nije u stawu da, narodski reËeno, „od drveta vidi πumu”. - Baπ zato Vlajki u samim uvodima kwiga „AmeriËki teror” i „Demonizacija Srba” daje kvalitetne filozofsko-teorijske uvide i na taj naËin definiπe svoju poziciju. »italac zbog toga zaista moæe da se razoËara, ukoliko u ovim kwigama oËekuje samo neku vrstu kataloga ameriËkih zloËina koji su poËiweni u odreenom periodu, odnosno evidencije medijskih primera demonizacije srpskog naroda u prethodnim decenijama rekao je VukadinoviÊ, primetivπi da ta simbioza empirijskog i teorijskog pristupa ima svoju namenu jer daje dodatnu ozbiqnost autorovoj analizi, kakvih Ëesto nedostaje na domaÊoj javnoj sceni. Podsetivπi da ove Vlajkijeve kwige poseduju neπto πto se moæe nazvati trajnim delovawem, jer su prva izdawa nastala pre viπe od deset godina, VukadinoviÊ je primetio da je neobiËno πto se demonizacijom Srba bavi autor koji je, po sopstvenom priznawu, „Hrvat jugoslovenske provinijencije”, koji je, pored toga, (preko majke) Jevrejin.

Primetivπi da mnogi autori sa Zapada pokuπavaju da stave znak jednakosti izmeu delovawa nemaËke nacistiËke partije i nacionalnog delovawa Srba, prof. MuËibabiÊ je konstatovao da bi to znaËilo da su Srbi svojom æeqom da odbrane svoju zemqu, ideologijom „krvi i tla”, sami po sebi genocidni u istom smislu kao πto su bili pripadnici nacistiËke partije u NemaËkoj polovinom 20. veka.

- To samo pokazuje da intelektualna odgovornost, hrabrost i poπtewe nemaju domovinu, ali ujedno predstavqa i svojevrsnu opomenu ovdaπwim autorima, kojima u liËnim kartama piπe da su srpske nacionalnosti, da (osim wih nekoliko koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke) nisu pokuπali makar neπto sliËno kao g. Vlajki istakao je VukadinoviÊ, napomenuvπi da se autor u svojim kwigama ograuje od povrπnog antiamerikanizma, i da zapravo tvrdi da ta ideologija neoliberalizma i socijal-darvinizma u velikoj meri potËiwava i same Amerikance.

- U tom smislu amerikanizacija, ideologija koja æeli da se predstavi kao globalizacija (dakle sistem koji je sinonim za slobodu i jednakost) jeste imala svoju deceniju uspeha u kom smo uËestvovali svi mi, dok nismo imali snage da prepoznamo sve to. Ove kwige su stoga, ujedno i govor protiv univerzalnog terora i totalitarne dræave, koji je za sve nas obavezujuÊi - istakao je MuËibabiÊ,

- Srbija nije izuzetak, veÊ samo prva ærtva ovog globalistiËkog imperijalizma. Vi kada Ëitate ovu kwigu jasno vidite da politiËka rukovodstva koja su vodila Srbiju, i Srbe s obe strane Drine devedesetih godina prethodnog veka, nisu mogla da urade neπto mnogo viπe za nacionalni interes od onoga πto jesu uËinila. Posebno naivno zvuËe sve one teze koje sluπam veÊ 20 godina koje imaju

Iskra 1. decembar 2013.

21


SRBIJA ZEMQA NESRE∆E I DRU©TVENOG RASCEPA Srbija je zemqa nesreÊe. Da je ova izjava egzaktna Ëiwenica, a ne tek puka retorska fraza pokazuje posledwe istraæivawe Ert instituta (The Earth Institute) ameriËkog Univerziteta Kolumbija (Columbia University). Po nalazima tog instituta, Srbija je po nesreÊi svojih stanovnika na 8. mestu u svetu. Od graana Srbije nesreÊniji su samo graani: Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Toga, Palestine, Jermenije i Iraka. Kredibilitet tom podatku daju i okoliπni dokazi. Koji su to? 1. Zemqa samoubica Po stopi samoubistava Srbija spada takoe u svetski vrh: 13. smo na svetu. A samoubistva Ëine tuæni, depresivni qudi, koji smatraju da nema izlaza iz æivotnih problema. 2. Zemqa puπaËa i alkoholiËara Da su stanovnici Srbije skloni tuzi okoliπni dokaz je i rasprostrawenost loπih zdravstvenih navika. U Srbije se mnogo puπi. Puπe svi: stari i mladi, muπki i æenski. PuπaËi veruju da Êe im cigarete „smiriti æivce”. NeÊe. Ona Êe ih samo joπ viπe razdraæiti. Osim toga, kupovinom cigareta ostaju i bez novaca, a to ne doprinosi sreÊi. Simptom naπe neurotiËnosti je i sklonost ka alkoholnim piÊima. Pije se mnogo i Ëesto. Ako je pijewe alkoholnih piÊa pokuπaj da se „ubije tuga” onda imamo mnogo dokaza da smo vrlo tuæni. U Srbiji se mnogo pije i kafa. I to je u suπtini pokuπaj da se „popravi raspoloæewe”. Gde zaista postoji dobro raspoloæewe potreba za veπtaËkim stimulansima nije toliko jaka. Ako je suditi po naπim zdravstvenim navikama vrlo smo neurotiËni. 3. Zemqa psovaËa Naπa sklonost psovawu takoe je indikator naπe neurotiËnosti. U Srbiji psuje svako: i mlado i staro, i muπko i æensko, i neobrazovani i obrazovani. Psuje se mnogo i soËno. A psovka je izraz agresije i nemoÊi. Ako je suditi po psovawu, vrlo smo agresivni i nemoÊni. 4. Zemqa Ëedomorki O naπoj neurotiËnosti svedoËi i veliki broj ubistava neroene dece. Utrobna Ëedomorstva mogu imati razliËite uzroke, ali se svi oni svode na neverovawe da Êe nam roeno dete imati sreÊan æivot. Da ga liπimo buduÊih muka, mi ga ubijamo. Ne dajemo mu priliku da se rodi i pokuπa da bude sreÊnije od nas. 5. Zemqa „belih monaha” O naπoj neurotiËnosti svedoËi i podatak da se poveÊava broj samaca i samica, „belih monaha” i „belih monahiwa”, kao i broj razvedenih. PoveÊawe broja osoba koje æive u nevoqnom celibatu indikacija je, a ujedno i generator naπe neurotiËnosti. 6. Ekonomska beda Na pitawe zaπto smo depresivni svako moæe da da mnogo dobrih odgovora. Prvi odgovor koji nam pada na pamet jeste ekonomska beda. Zaista, Srbija spada u ekonomski najsiromaπnije zemqe Evrope. VodeÊi smo po broju nezaposlenih. Zemqa u kojoj po-

20

stoji veliki broj nezaposlenih ne moæe biti zemqa sreÊe. 7. Socijalna anomija Na pitawe zaπto smo neurotiËni drugi set odgovora moæe se klasifikovati u kategoriju „socijalne anomije”. Naπu neurotiËnost podstiËe i haos u sistemu vrednosti. Druπtva u kojima vlada haos u vrednostima sociolozi nazivaju „anomiËnim”. ReË „anomija” („anomie”) - prema grËkom predloπku - skovao je francuski sociolog Emil Dirkem (Émile Durkheim, 1858-1917). Po wemu, anomija je pojava rasula u druπtvenim vrednostima. Mi smo tipiËan primer takvog druπtva. Naπe druπtvo je πizofreno: faktiËki imamo dva glavna grada (Beograd i Novi Sad), dva pisma (Êirilicu i latinicu), dva standardna izgovora (ekavski i i/jekavski), dva kalendara (gregorijanski i julijanski), dve Nove godine (1. januara i 14. januara), dve... Dvoglavi smo. O naπoj inherentnoj πizofreniji svedoËi i Ëiwenica da nam je dræava zvaniËno republika, a da na wenom grbu (i zastavi) postoji kruna - simbol monarhije. Naπa πizofrenija se ogleda i u Ëiwenici da nam je druπtvo zvaniËno sekularno, a da je prva reÊ u naπoj himni teistiËka par excellence („Boæe”!). 8. PolitiËka anarhija Ta kulturoloπka πizofrenost ispoqava se i na planu opπte politiËke podeqenosti na „prvu Srbiju” i „drugu Srbiju”. Jedni su za EU, drugi protiv, jedni su za ekumenizam, drugi protiv, jedni su republikanci, drugi monarhisti, jedni leviËari, drugi desniËari, jedni nacionalisti, drugi graanisti, treÊi vojvoanisti, Ëetvrti jugonostalgiËari... Podela ima u svakoj dræavi, ali malo gde su podele toliko duboke i toliko fundamentalne kao kod nas. Mi smo - terminom Samjuela P. Hantingtona (Samuel P. Huntington, 1927-2008) - „pocepano” druπtvo. O naπoj apsurdnoj socijalnoj anomiËnosti, politiËkoj anarhiËnosti i kulturnoj anemiËnosti vaqda najviπe svedoËi Ëiwenica da je Srbija jedina zemqa na svetu u kojoj se pridev izveden iz wenog naziva (srbijanski) ne nalazi u nazivu nijedne wene institucije. Zapravo, on ima peæorativne konotacije! O tempora, o mores! S obzirom da æivimo u zemqi s toliko nekonzistentnosti, apsurda, nereda, aqkavosti i neureenosti pravo je Ëudo da smo i ovoliko mentalno zdravi koliko jesmo. 9. ZakquËak NeurotiËni smo i depresivni jer smo socijalno, kulturoloπki i politiËki „anomiËni” πizofreni. Ne postoji ta druπtvena sila koja ima smelosti da na sebe uzme rizik da preseËe naπ Gordijev Ëvor. Demokratsko druπtveno ureewe koje je aksiom - naπu πizofrenost ne moæe da prevlada. ©taviπe, ono je podstiËe. Srpski kulturni klub, 7.11.2013.

Vladislav –oreviÊ

Iskra 1. decembar 2013.

Razgovor sa Aleksandrom »epurinom, ambasadorom RF

O najosetqivijim pitawima rusko-srpskih odnosa

Иако се односи Србије и Русије традиционално описују као одлични и пријатељски иако се почесто један од пријатеља - Србија - показивао као не сасвим искрен, прошле недеље је први пут и јавно исказано признање да проблема у овом односу има. Од „Нафтне индустрије Србије” до „Јужног тока” испоставља се да се у Србији производе препреке јачању српско-руске сарадње од које, иначе, наша земља има огромне користи. Док је потенцијална корист још много већа. О превазилажењу ових проблема и продубљивању сарадње између две земље, следеће недеље ће у Београду са нашим званичницима разговарати Сергеј Шојгу, министар одбране Русије и један од најважнијих сарадника председника Владимира Путина. Овим поводима, у жељи да сазнамо да ли је Русија љута на Србију и хоће ли настали проблеми бити превазиђени, разговарамо са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији. Који су разлози посете министра Шојгуа Србији? Које су поруке које ће пренети српским властима? Министра Шојгуа добро познају у Србији. У тешка времена он је као министар за ванредне ситуације имао активну улогу у помоћи српском становништву. Ударио је темељ Руско-српског хуманитарног центра (РСХЦ) у Нишу. Русија је издвојила Србији за потребе РСХЦ-а 65 милиона долара. У тешка времена природних катаклизми обични Срби имаће велике користи од тога. Србија за Сергеја Шојгуа није само страна држава, има овде познаника и пријатеља. Све то придодаје посети више посебности. Мислим да ће му бити драго да прими високо одликовање из руку председника Србије. Церемонија је предвиђена у току посете. Сада Шојгу долази у Србију у својству министра одбране Руске Федерације. Посета ће се одржати од 12. до 13. новембра. Министар Шојгу је сада-један од највиших званичника Руске Федерације. Сарадња између војних ресора Русије и Србије се развија, а у последње време за то се исказује све више интереса. Ове године Русију су посетили министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије, парафиран је Нацрт споразума о војној сарадњи и током ове посете планира се потписивање овог веома важног споразума. Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података. Војно-техничка сарадња, наиме, може се успоставити само ако постоје споразуми који уређују деловање у

Iskra 1. decembar 20

тако осетљивим сферама као што су одбрана, наоружање и војна сарадња. Биће размотрене и све кључне теме које интересују две стране, као што су образовање војних кадрова, војна медицина, различити заједнички подухвати у војној привреди... Јер, ви знате да је до ове године сарадња такве врсте изостајала. Јако је битно успоставити сарадњу, нарочито успостављање везе између две војске. Такође ће се разматрати и питање бесплатне обуке српских официра у вишим војним школама у РФ, као и руских војних лица на Војној академији у Србији. Ако могу да приметим, после ових споразума војна сарадња Србије и Русије могла би да се приближи нивоу сарадње Србије и НАТО-а. Србија има стару традицију неутралности, на шта је утицао читав низ објективних околности. Југославија је више деценија била лидер Покрета несврстаних. Њен углед у свету је био велики. Сасвим објективно, руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже... Осим тога, у последње време врло активно су се разматрала питања куповине опреме за потребе ваздухопловних снага Србије, противваздушне одбране, наоружања и војне технике. Био је одржан низ војних посета и једне и друге стране. Разговарало се о могућности пружања кредита. Пре свега се радило о авионима МиГ-29 М, о противваздушној одбрани, било је разговора и о модернизацији авиона „супергалеб” који се користи у Србији... Наравно, много тога ће зависити и од стања привреде и финансија у Србији, и њених могућности. Русија је отворена за разговор, уз узимање у обзир животних интереса Србије. Иако ће посета министра Шојгуа бити посвећена војним питањима, хоће ли се разматрати и друга економска и политичка питања? Министар Шојгу је код нас политичар првог реда и сасвим природно је да је сфера његових ингеренција и одговорности много шира него чисто војна сарадња. Због тога мислим да ће током његових контаката са руководством Србије бити дотакнуто и више питања билатералних односа. Можда нисам у позицији да сада набрајам сва питања, али пошто претпостављам шта ћете ме даље питати, верујем да ће и та питања свакако бити дотакнута. Два најактуелнија питања су „Нафтна индустрија Србије” и почетак изградње деонице „Јужног тока” кроз Србију. У само два дана добили смо први пут званична признања да постоје проблеми, и то са српске стране. Да кренемо од НИС-а; и сам председник Србије признао је да постоје људи у Србији којима смета ближа

13


O najosetqivijim... српско-руска сарадња, а посебно је апострофирана спорна одлука Владе Србије која угрожава пословање НИС-а. Како то коментаришете? Ја мислим да сви видимо шта се овде дешава и шта се одвија и у пословној пракси и у медијима. Видимо наравно да има и бирократије, а има и људи који своје деловање усмеравају на ометање даљег развоја односа са Русијом. Постоји једна руска пословица „На лопову чак и капа сагори”. Када видимо да неко брзо реагује на нешто, чак и ако на први поглед нема директне везе с тим...Разумете, никада руски бизнис овде није имао привилегован положај; обично су Русима нуђени пројекти за које нико други није био заинтересован. Међутим, треба имати у виду чињеницу да руске суперкомпаније имају избор да послују и у неким другим земљама и за њих се то питање избора не ограничава само на Србију, иако је реч о пријатељској земљи. Овом питању треба приступати без дискриминације. Јер, када се појави дискриминација, јако тешко је рачунати на долазак инвестиција које су неопходне. Русија, наиме, у читавом низу грана привреде има напредне позиције, поред осталог и у енергетици. Искрено да вам кажем, то је сад основ привреде, који подразумева и високу технологију и може да донесе доходак и подигне ниво живота, напуни буџет, ојача положај Србије у регији и у свету. Али српске власти замолиле су „Гаспромњефт” да купи НИС? Српске власти, да. Мислим да је „Гаспромњефт” купио НИС само због тога што су га српске власти замолиле да помогне да се компанија извади из кризе и ћорсокака у коме се налазила. А добро се зна да је пре куповине НИС имао скоро 1 милијарду долара дугова и пад производње по свим показатељима већ неколико година заредом. Пре пет година сигурно да нико није ни помишљао да ће ова компанија пунити 12 одсто буџета Србије, доносећи скоро милијарду евра. Али у међувремену су начињена улагања, модернизована је производња, изграђене су рафинерије... Сада компанија може да ради. Та иста Србија сада може да буде не само енергетски зависна регија, која у суседним земљама тражи електричну енергију, гориво, она може да постане земља која ће сама продавати енергетске ресурсе. Уз то, ресурсе високог квалитета. Србија у ствари може да постане енергетски центар Балкана и може да заради на томе. Управо такав циљ је постављен за НИС у његовој стратегији развоја. Можемо да зарађујемо заједно, ако буде паметних, заинтересованих за успех партнера. Да, али, имајући у виду ове бројке и перспективе, сведоци смо истовремене систематске медијске кампање против руског присуства у српском енергетском сектору, која сада као да је кулминирала споменутом Владином одлуком од 9. августа. Како то коментаришете? Јер рационалних разлога, макар из овога што сте до сада изложили, нема.

14

Ми Словени смо често ирационални... С друге стране, склони смо да завршимо било које започето дело, чак и ако то захтева велике напоре и жртве. Те врлине би требало да искористимо, а мане да мало нивелишемо. Кад је реч о НИС-у, тешко је рећи зашто. Знате, кад је нешто јако лоше, онда за то нема никаквог интересовања, јер сви мисле да ће одумрети и нестати колико сутра. Кад почне успешан рад, одмах се појаве они који желе да убирају плодове. То је, и иначе, општи проблем бизниса. И то би требало да се учини логично и рационално, јер ће бирократе погубити сваку успешну компанију. Мислим да је српски председник изговорио апсолутно исправне ствари када је рекао да је Србија заинтересована да развија односе са РФ и да ово такозвано источно раме, или источно крило, остаје на снази и да је оно јако важно за Србију. И да ћемо радити на цивилизован начин. Када сам данас видео неке коментаре у новинама, рецимо, тврдњу да је уредба Владе 9. августа била усаглашена са НИС-ом... Већ је то, одмах након објављивања, демантовало руководство НИС-а. Моја бака-а читав живот је радила као школска учитељица на селу - говорила је: „Све ћу опростити, али није лепо да лаже”. Ја мислим да је то лоша навика. Овакво понашање није могуће ни у Русији, ни у Француској, ни у Немачкој. Када политика званичника иде у сасвим супротном смеру од политике председника земље, председника и првог потпредседника владе, који су са своје стране усмерени ка развоју и продубљивању односа са Русијом, о чему они стално и говоре. Изгледа да је председник Николић у Москви баш ово желео да истакне: Србија је заинтересована за узајамно користан и поштен развој сарадње са Русијом. Значи, мислите да је проблем у бирократији? Сматрам да, ако би у наредних пет година било услова да дође још пет-шест руских и неруских компанија које би могле да се развијају и пуне буџет новцем, онда уопште не би било проблема за српску привреду и за оне који су корисници буџета, војна лица, пензионери, учитељи, лекари... Сада постоји и пројекат „Јужни ток” и низ других пројеката и сви се суочавају са проблемима. Руским фирмама нису потребни посебни услови, то нису фирме које живе само један дан. Потребни су нормални партнери, који би волели Србију и желели да раде ефикасно у интересу њеног успона на узајамно корисној основи. О спремности Србије за то, како сам схватио, говорио је председник Николић. Постоје опструкције и у вези са Јужним током? Поставља се и питање „Јужног тока”. Овај пројекат је много већи него пројекат НИСа. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља Iskra 1. decembar 2013.

Rusi Ëiwenicama odbijaju napad na `Juæni tok`

B92 FILM `ENERGETSKI (NE)SPORAZUM` Autori dokumentarnog filma televizije B92 „Energetski (ne)sporazum” tvrde da je uËeπÊe Srbije u projektu „Juæni tok” πtetno za wene interese, kao i uopπte cela saradwa sa Rusijom u oblasti energetike. Da li prezentovani materijal dokazuje tu tvrdwu? Krajem septembra i poËetkom novembra ove godine na beogradskoj televiziji B92 u okviru popularnog programa „Insajder” prikazan je dokumentarni film „Energetski (ne)sporazum” u Ëetiri nastavka, gde se oπtro kritikuje ukquËivawe Srbije u projekat „Juæni tok” i daje krajwe negativna ocena rusko-srpske saradwe na poqu energetike. Za uËeπÊe Beograda u izgradwi „Juænog toka” ove godine se izjasnilo 73% stanovnika Srbije. Novinari koji su obavili istraæivawe u okviru ovog projekta doπli su, izmeu ostalog, do sledeÊih zakquËaka: (1) za Srbiju je potpisivawe sporazuma o „Juænom toku” ekonomski neisplativo; (2) delovawe kompanija koje se bave organizacijom izgradwe srpskog ogranka gasovoda i isporuke gasa u Srbiju („South Stream Serbia AG” i „Jugorosgas” — srpsko-ruska kompanija za izgradwu gasovoda, transport i prodaju prirodnog gasa osnovana joπ 1996) dovodi do poskupqewa gasa u Srbiji; (3) sediπte „South Stream Serbia AG” nalazi se u ©vajcarskoj, πto automatski znaËi da je posredi prawe novca; (4) sporazum o izgradwi srpske deonice „Juænog toka” je samo jedan u nizu sporazuma sa Rusijom koji nanose πtetu interesima Srbije (u takve poslove oni ubrajaju prodaju NIS-a Rusiji „bez tendera”, po ceni koja za Srbiju nije povoqna). Projekat gasovoda „Juæni tok” pripremqen je sa ciqem da se uveÊa dugoroËna stabilnost isporuke gasa iz Rusije u Evropu i da se smawi zavisnost prodavaca i kupaca od tranzitnih zemaqa, na primer od Ukrajine. Joπ u decembru 2006, tj. pola godine pre zvaniËne najave da Êe se graditi „Juæni tok”, „Gasprom” i „Srbijagas” su potpisali preliminarni sporazum o sprovoewu ekspertize moguÊnosti izgradwe srpske deonice gasovoda. Rusija i Srbija su 2008. potpisale sporazum o energetskoj saradwi i prodaji NIS-a Rusiji, a 2009. je osnovano zajedniËko preduzeÊe za organizaciju izgradwe srpskog ogranka „Juænog toka”, „South Stream Serbia AG”. PoËetak izgradwe srpske deonice gasovoda planiran je za januar 2014. Pre svega treba reÊi da nema niËeg neobiËnog u tome πto se sediπte zajedniËke kompanije za upravqawe izgradwom „Juænog toka” nalazi u ©vajcarskoj. „Gasprom” je to praktikovao i u saradwi sa Italijom, a ona je glavni partner Rusije u projektu „Juæni tok”. Naime, zajedniËko ruskoitalijansko preduzeÊe „South Stream” registrovano je u ©vajcarskoj joπ poËetkom 2008. ©vajcarska je jedna od zemaqa u kojoj su po tradiciji smeπtena sediπta razliËitih meunarodnih organizacija.

Iskra 1. decembar 2013.

Kao πto smo rekli, Srbija nije jedina zemqa sa kojom je Rusija osnovala zajedniËko preduzeÊe za isporuku gasa. Rusija ima takva preduzeÊa praktiËno sa svim zemqama u koje ili kroz koje se transportuje ruski gas. Te kompanije se bave stvarawem, razvojem i odræavawem gasovodne infrastrukture. „Energetski (ne)sporazum” podseÊa na „dokumentarna istraæivawa” iz Rusije 1990-ih. Naravno, cena usluga vezanih za transport gasa uvek je ukquËena u konaËnu cenu gasa, ali po zakonima træiπta ti troπkovi su neizbeæni. Ne treba zaboraviti da cene gasa zavise pre svega od cena nafte na svetskom træiπtu, i da kompanije posrednici nemaju nikakve veze sa tim, a „South Stream Serbia AG” i „Jugorosgas” su upravo firme posrednici Ëiji je zadatak da optimalizuju eksploataciju i transport gasa u Srbiju i kroz Srbiju. To nisu nekakve kriminalne strukture, kako pokuπavaju da ih predstave novinari B92, zasnivajuÊi svoje tvrdwe samo na pretpostavkama. Pristrasno tumaËewe pitawa vezanih za izgradwu „Juænog toka” u Srbiji u „Insajderu” ogleda se i kroz izbor intervjuisanih uËesnika filma. Glavni konsultant ovog istraæivawa je Zorana MihajloviÊ, aktuelna ministarka energetike Srbije, koja se u „Insajderu” oπtro protivila „Juænom toku”. Nije na odmet reÊi da je MihajloviÊeva Ëlan proameriËkih nevladinih organizacija „Ist-vest brix” i „Isak fond”, koje se, prema reËima wihovih predstavnika, bave podrπkom Srbiji na putu ka evropskim vrednostima i Ëlanstvu u EU i evroatlantskim strukturama. Grafikon: Projekat gasovoda „Juæni tok” U „Energetskom (ne)sporazumu” se koriste najprimitivniji metodi delovawa na gledaoce sa ciqem da im se sugeriπe odreeno glediπte. Kadrovi TV hronike koja prikazuje kako srpski i ruski politiËari potpisuju gasni sporazum praÊeni su dramatiËnom egzaltiranom muzikom koja izaziva tegoban utisak, a gledaocu se pokazuju nekakvi „jedinstveni” dokumenti do kojih je ekipa B92 doπla na neki neverovatan naËin. Dokumenti se ne prikazuju u celini, nego samo pojedini wihovi fragmenti koji odgovaraju autorima serije, πto dovodi u sumwu i samu verodostojnost tih „dokumenata”. Metodi koje su koristili tvorci „Energetskog (ne)sporazuma” podseÊaju autora ovih redova na sliËna „dokumentarna istraæivawa” koja su u Rusiji bila popularna krajem 1990-ih (tzv. „ratovi kompromitovawem”) i koja su se prikazivala sa ciqem javnog uniæavawa pojedinih liËnosti na TV kanalima Ëiji su vlasnici bili oligarsi, izmeu ostalih i sada veÊ pokojni Boris Berezovski. ©to se tiËe „neisplativosti” prodaje NIS(Kraj na str. 22/2)

19


O najosetqivijim... (sa str. 16) Баш се овде поставља питање шта ће од тога бити када Србија уђе у ЕУ? Мислим да је то сасвим јасно и не треба посебно објашњавати. Ту је, такође, и питање виза. Сада имамо безвизни режим, који је један од основа за проширивање туристичке размене. Без сумње је да ће приступање Србије ЕУ и то угрозити. Неке земље улажу у фабрике у Србији само због тога што производе могу да извозе у Русију без царина; на руској телевизији можете да видите рекламе „Горења”, а њихов извоз врши се преко Србије, зато што за робу из ЕУ постоје други услови. То је још једно питање које ће бити постављено. Сада сам набројао само неколико примера, а има их још много. Сви ће они ићи у негативну страну биланса. Видимо и земље као што су Румунија и Бугарска. Оне су већ годинама чланице ЕУ, али ситуација са запосленошћу није баш добра. Португалија је већ двадесет година у ЕУ, па ситуација није много боља него у Србији. То је лепа земља на мору, али 26 одсто незапослених... У Шпанији је иста прича, и у пола Италије... Хрватска се не тако давно прикључила ЕУ. Троши за одржавање великих канцеларија ЕУ више него што добије из Брисела. Шта је битно за привреду? Све наде уложене су у прођу цигарета у Србију, која је изван Уније. Читав процес приступања Европској унији ће, дакле, имати и предности и мана. Неће ваљати ако буде више мана. Са моје тачке гледишта, питање се не тиче брзине приступања Србије, чиме толико воле да се хвале (не десет него осам, шест година, до 2020. године) него се ради о условима под којима ће се учланити, у заштити њене привреде, интереса. Журба, како се каже у Русији, добра је само током лова на буве. Није то оно што ће пролепшати живот Срба. Како би тек приближавање Србије НАТО-у могло да се одрази на српско-руске односе? Ми полазимо од тога да је НАТО остатак, атавизам из доба Хладног рата између САД-а и СССР-а. Сад постоје покушаји да за нови циљ изаберу Русију, а Русија активно предлаже да буде склопљен правно обавезујући договор о европској безбедности који би подразумевао недељивост безбедности, одустајање од јачања властите безбедности на рачун других, превазилажење блоковских приступа. Ако они тврде да се и сами за то залажу, зашто не бисмо потписали такав споразум? Србија је више година била неутрална земља. Због каквог циља би требало да мења став? Можда из осећања захвалности на бомбардовању 1999. године? Или зато што је преплашена? Уосталом, да ли би чланство Србије у НАТО-у решило проблеме на Балкану? Да ли у НАТО-у и у Србији гледају једнако на те проблеме? Ово је питање, наравно, сасвим реторичко. Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може

18

уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије. Еврoазијске интеграције

Ако се само говори да ЕУ нема алтернативу, онда губите своју снагу у преговорима. Тако је увек у дипломатији. Погледајмо две најбогатије земље у Европи, Швајцарску и Норвешку. Оне нису чланице ЕУ, а нису пропале. Дакле, то су различите ствари, благостање и чланство у Европској унији. Притом, није сигурно да ће месо, млеко и шљиве из Србије потећи у ЕУ када Србија постане њен члан. Бугари нису успели. Ни Грци. Суштина је у томе да алтернатива постоји. Јер ако ЕУ нема алтернативе, постављаће вам стално нове услове, и на крају привреда Србијесрушена, народ пати, култура у паду, ћирилица је укинута, односи са братским народима покварени. Једно радује - свакодневно ће се лако одржавати „параде”, говорити младим људима и деци да је то супер, да је то тако европски - урушавати породицу, уништавати корене Срба, дању и ноћу јешће се ГМО храна, и сви ће бити задовољни ... Алтернатива? У последњој деценији говорило се о Заједници независних држава, али сада се све више ради о Евроазијском економском савезу (узгред речено, Европска унија јесте исто савез, али због неких разлога у Србији се употребљава „изворно словенска” реч за то - унија) који тренутно укључује три земље: Русију, Белорусију и Казахстан. Савез ће се формирати и почети живот од јануара 2015. године и за сарадњу са њим заинтересоване су многе земље, на пример, Израел, Индија, чак и Турска. Али, пре учлањења у Европску унију и после учлањења, у интересу Србије и српске привреде било би да пронађе моделе сарадње са Евроазијским економским савезом. Савез је у Србији још слабо представљен иако би могао да буде веома користан за читаву земљу. Деветог новембра у Центру „Сава” биће одржана друштвенополитичка конференција о овим интеграцијама. А 25. новембра договорили смо се са Групом пријатељства са Русијом у Народној скупштини Србије, узгред речено, најбројнијом у Скупштини-62 посланика, доћи ће представници Евроазијске економске комисије и депутати руске државне Думе и стручњаци политиколози, који ће српским посланицима предочити различите модалитете интеграција у Евроазијски савез. Мислим да ће то бити веома корисно за Србе, зато што се живот не завршава на преговорима са Европском унијом. Не почиње од прикључења Европској унији. Фетишизам овде није згодан. PeËat, 8.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Никола Врзић

Iskra 1. decembar 2013. .

питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради? Нећу сад говорити шта ће Србији донети „Јужни ток”. То је веома добро познато. То је један од оних пројеката у којима је од самог почетка сасвим јасно да ће пре свега бити користан за Србију. Ипак, овим пројектима треба приступати паметно. Не ради се о томе да неко покушава да себи прибави корист на лукав начин; потребно је да људи буду професионалци. Да раде за Србију и за српски народ, иначе ништа неће моћи да се уради. Русија је наравно партнере тражила у пријатељским земљама. И Бугарска је наш пријатељ, и Србија, чак и са Мађарском и Словенијом имамо добре односе. И Италија је један од наших најближих пријатеља. Сада је потребно да заједно све реализујемо, а онда ће стићи и добит, посебно узимајући у обзир чињеницу да ће „Гаспром” покрити све трошкове. Постоје и други пројекти. Њих ће реализовати неке земље које су јужније од Србије и оне ће остваривати добит, а губитник ће да испадне Србија. И Русија, заједно са Србијом. Ми јако ценимо оно што је председник Николић рекао у Москви, да ће се овај пројекат са српске стране реализовати квалификовано, у духу пријатељства и узимајући у обзир неопходност његове реализације. Ако ће се радити на такав начин, онда неће бити никаквих проблема. Ако сам добро разумео, постоји могућност да читава прича око „Јужног тока” кроз Србију пропадне због нечега што су српске власти урадиле, или нису урадиле а било је договорено? Не, ја говорим о таквом контексту. Ви сте наравно чули изјаве председника Николића и Путина у Москви и тамо је речено да проблеме који постоје треба решавати у духу пријатељских односа. Значи, две ствари. С једне, да проблем постоји, с друге стране да они морају и требало би да буду решени. А зависи од Србије да ли ће бити решени? Ево да погледамо. Сада је већ новембар, а ми смо се договарали још прошле године да ће до децембра све бити усаглашено. То су биле техничке ствари; и њих је потребно урадити на време, тамо нема суштинских питања. Људи који се баве тим питањима овде, требало би да раде на време. Да раде професионално. Надам се да ће господин Алексеј Милер допутовати у најскорије време, кад ове ствари буду разрешене. Са Бугарском су се договорили о свему, бугарску деоницу су већ почели да изграђују и тако би требало да урадимо и у Србији. Мислим да ће тако и бити. Али, сад ја видим реакције неких људи у медијима. Видим да то нису реакције оних људи који су заинтересовани да овај пројекат почне да се реализује, него реакције људи који би урадили све како би овај пројекат пропао. Ми знамо за чију корист они раде. То није корист ни Русије, ни Србије. Пред Србијом стоје два кључна изазова: привлачење инвестиција и проналажење тржишта за производе. Онда би се привреда уздигла, људи би почели да живе боље и могли би се решавати и Iskra 1. decembar 2013.

други проблеми. Тачно се то десило у Русији од 2000. године, од тога је све почело. И у првом и у другом питању, Русија има суштински значај за Србију. Имам утисак да Србија не користи довољно ту прилику? Да ради у корист своје штете. Мислим да је то тачно-оно о чему је говорио господин Николић. Да је потребно боље користити могућности које имамо. Значи, потребни су људи који би разумели у чему је интерес Србије, паметни професионалци, стручњаци који су спремни за партнерство и који брзо могу да претворе потенцијале у стварност. Више пута смо до сада споменули званичну посету председника Николића Москви. Од тога што је чекао председника Путина сат и по времена до онога што је изговорено стекао се утисак да није примљен баш добро. Да ли је Русија љута на српско руководство? Између г. Путина и г. Николића већ су успостављени врло добри лични односи. Ја не знам колико је он чекао, јер нисам био тамо. Зато што сама посета није имала карактер званичне посете. Званичне посете припремају се пола године унапред и планирају у детаље. То је било приватно радно путовање. Пре неколико дана о томе је одлучио председник: с обзиром на важност за привреду Србије - отворити Инвестициони форум српских компанија у Москви. Ово је, ви знате, јако важно за успех форума такве врсте. То се практикује. Господин Николић је донео одлуку, коју је мени само саопштио, да за три дана отпутује у својству радног путовања на отварање Инвестиционог сајма у Москви. У петак је из председниковог Кабинета стигла молба за састанак са председником Русије. Остала су била још само два радна дана. Путин је пронашао време у свом радном плану и примио председника Србије. Сама чињеница да га је примио била је знак личне симпатије и пријатељства према српском народу. Разговор је био користан и срдачан. Дакле, није било неке скривене поруке у томе? Пробајте да одете незванично у неку од земаља којима се Србија прикључује, у приватну посету, а онда да замолите пријем код њеног председника...У САД или у Немачку, на пример. Читава ствар је протумачена потпуно обрнуто. Ипак, због свега што се догађа са НИС-ом и „Јужним током”, морам да поставим питање да ли је Русија очекивала више од нових власти у Србији? У читавом низу грана привреде Русија поседује предности и има могућности за улагања. Русији притом нису потребне никакве погодности. Ми само говоримо о томе да Русија не жели да буде дискриминисана. Не говоримо, дакле, о томе да су на власт дошле неке снаге које су пријатељски расположене према Русији и да ми тражимо неке посебне услове. Не говоримо о томе. Него говоримо о томе да постоји читав низ грана привреде у којима би Русија и Србија могле да сарађују. Сада је бар потребно да покренете ово питање са „Јужним током”, „Руским железницама”

15


O najosetqivijim...

(реновирање железничких пруга) „Лукојлом”. Да пређемо на политичка питања. У среду сте изговорили нешто што се одавно није чуло из уста неког од званичника Србије - да је Косово и Метохија саставни део Србије. Како објашњавате ту чињеницу? Jа мислим да у то нема никакве сумње. У Русији су одувек јасно говорили да Косово и Метохија јесте Србија. У складу са читавим међународним законодавством, то јесте тако. Русија је заузела став да следи приступ који се разрађује и планира у самој Србији. Постоји изрека само слога Србина спасава; и у овом случају потребно је договарати се и имати заједнички приступ том проблему. А Русија је спремна да подржи тај заједнички став. Било је овде различитих приступа. Прва ствар, која још дозвољава Србији да покушава да пронађе решење, јесте чињеница да не признаје Косово као државу. И без обзира на то ко шта каже, Русија се труди да ову ситуацију држи у статусу кво. Русија се, притом, труди да одржи пријатељске односе са свима. Ми имамо наравно и своје интересе и желимо што мање проблема у том смислу. Без обзира на то, Русија сваки пут у Уједињеним нацијама, у Савету безбедности, гласа на другачији начин од осталих. Русија увек гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи? Дакле, ми чинимо све што је могуће у садашњим околностима. Сам Београд нас је замолио да не учествујемо у преговорима с Косовом у својству посредника. Рачунао је да ће Европска унија помоћи у одржању територијалног интегритета Србије. Надамо се да ће тако и бити. Ми реагујемо онако како то Србија сматра да ће за њу бити боље. У недељу су одржани локални избори по уставу и законима независног Косова. Како ће се Русија односити према томе? Још једна ствар треба да буде јасна, а тиче се Срба који живе на Косову. По овом питању ми се увек јасно изражавамо, јер су Срби живели тамо и треба и даље да живе тамо. Да би тамо живели и даље, не смеју да постоје претње њиховој безбедности. Све док таква претња постоји, снаге УН-а које су тамо распоређене, треба да буду распоређене и даље. Ми говоримо да смо пријатељи Србије и ми се залажемо да тамо остану снаге УН-а које обезбеђују сигурност Срба који тамо живе. Ви замолите друге ваше пријатеље, нека се и они заложе да тамо остану снаге УН-а које ће осигуравати животе Срба на Косову. Ако они кажу да то није потребно и да је потребно уклонити снаге УН-а из покрајине иако ће то створити претњу за Србе, опет се поставља

16

исто питање: па какви су то пријатељи? У сваком случају, противимо се насилном решавању проблема. Они се морају решавати дипломатским средствима. Много ће лакше бити решени када се земља осећа снажнијом, када је на путу економског опоравка и када има подршку пријатеља. Иначе, проблем је јако тешко решити. Потребно је, такође, обезбедити и српске манастире на Косову. Русија је донирала неколико милиона долара за обнову манастира. Ко је још од ваших пријатеља учинио нешто слично да би очувао српске светиње на Косову? Ако ништа нису урадили, па какви су то пријатељи? Овде се поставља читав низ различитих питања, а ми радимо у оквиру могућег. Још једно питање везано за Косово. Постоји ли сценарио по коме би Русија дозволила у СБ да Косово постане чланица УН? Све док Србија каже да заузима непромењен став, ми нећемо променити наш став. Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање. Са Косовом је нераскидиво повезан српски пут у ЕУ. Може ли он да се покаже као претња по односе Србије и Русије, да ли би могао да их угрози? Што се тиче ЕУ, Русија је увек заузимала јасан став и ту нема никаквог проблема. Србија није пре годину дана кренула у ЕУ, већ скоро 1015 година ЕУ је основ српског спољнополитичког курса. Дакле, већ више од десет година све снаге и напори Србије су усмерени ка приступању ЕУ. Мислим да ће тај процес потрајати још дуго. Ми се са поштовањем односимо према таквом ставу српског руководства. Али, Србија јесте независна држава и она сама одређује своју спољну политику. Она сама бира у какве организације или регионалне структуре жели да се учлани. То је једна страна приче. Друга страна приче је за нас јако важна, због могућности да ова приступања не нанесу штету нашим билатералним односима. Јер ми са Србијом имамо односе различитих врста, од културе и духовности до привреде. Надамо се да се у процесу прикључења неће наћи услови који ће нанети штету таквим нашим односима. Наравно, европски званичници и српско руководство кажу да такве штете неће бити. Ми се томе и надамо. Неке ствари ће, наравно, бити закомпликоване. Можда чак и суштински. Отворено да кажемо, центри развоја сада се налазе на Истоку. То је азијско-пацифичка регија. Тржишта се налазе тамо, а руско тржиште је значајно. Не само за пољопривредну производњу. Српски пољопривредни производи у Русију стижу без царина. Српски сељак и руски сељак у Русији своју робу сада продају под истим условима. Већ сада се у Русију извозе значајне количине пољопривредних производа из Србије; уз паметнији приступ организацији, те количине би могле бити драстично веће. Здраво село је основ сваке државе. (Kraj na str. 18) Iskra 1. decembar 2013.

Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије

МИНИСТАРКА МИХАЈЛОВИћ САБОТИРА СПОРАЗУМ НИКОЛИћА И ПУТИНА

НЕДЕЉНИК НИН - као тему боја - објавио је текст под насловом „Јужни ток против Северне алијансе”. И са поднасловом: „Има ли интензивирана динамика односа Београда и Москве везе са „птичицом” која је Данијела Сервера обавестила о уласку Србије у НАТО до 2020.”

Саставни делови темата су и ауторски текста др Мише Ђурковића „Руси долазе?” и интервју са Леонидом Решетњиковом, директорома Руско института за стратешка истраживања.

Факти преносе у целини тај интервју који је НИН објавио под насловом „Зорана Михајловић саботира споразум”: „Министарка енергетике Зорана Михајловић саботира споразум председника Томислава Николића и Владимира Путина, каже у интервјуу за НИН Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије.

„Николић и Путин су разговарали о питањима везаним за изградњу Јужног тока. На жалост, став Србије о овом питању прилично је недоследан - два председника се договарају о једном, а затим српска министарка енергетике износи измењени став који Русија не може да одобри. Још прошлог септембра руски председник је рекао Николићу - усагласите ставове око Јужног тока, немогуће је да председник говори једно, а његова министарка нешто сасвим супротно. У протеклој години никаквих промена у том смислу није било, Зорана Михајловић наставља да саботира споразум између два председника.

Поводом последњег сусрета лидера две земље у српским медијима се појавила вест да је Путин рекао Николићу - „Договорите се, на крају, ко је газда у кући”. Званични руски медији ове речи не преносе, али у принципу немамо разлога да сумњамо да је Путин могао овако нешто да изјави. Конфузија и оклевање у српском руководству, к��да десна рука не зна шта ради лева, не могу да не изазову недоумице код руских власти.

Јесу ли спекулације о могућем уласту у НАТО разлог повећаног интересовања Русије за Србију?

Истраживања јавног мњења показују да је у Србији подршка приступању НАТО минимална. Мало веће шансе има ступање у НАТО уколико је повезано са уласком у ЕУ, али и у том случају ово решење подржава мањина. Српски народ је врло добро разумео да НАТО и ЕУ немају будућност у Србији, да ће половина Срба бити конобари у немачким ресторанима, а друга половина гинути по Африци или Азији због интереса САД и земаља Запада који су страни Србима. Дакле, за руковод-

Iskra 1. decembar 2013.

ство Србије имам само једну жељу - да слушају свој народ и делују у интересу свог народа.

Шта ће долазак руског Института за стратешка истраживања (РИСИ) у Београд значити за Русију, а шта за Србију?

Циљ представништва РИСИ у Србији је подршка и спрега између руске и српске научне и стручне заједнице, као и подршка дипломатских активности. РИСИ не долази у Србију као представник било какве „меке силе” или друге врсте моћи. Имајући у виду традиционално добре руско-српске односе, заједничке геостратегијске интересе, заинтересованост крупног капитала Русије за проширење сарадње у Србији, није било потребе за коришћењем било каквог софистицираног технолошког утицаја са Запада, тзв. „меке силе”. Упознаћемо руску политичку заједницу са стварном ситуацијом у Србији, а Србе са реалном позицијом Русије, јер и средства масовне комуникације и поједини политичари често нарушавају суштину руско-српског дијалога и располажу са чињеницама онако како им највише одговара. Такође, у блиској будућности намеравамо да организујемо низ манифестација поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, који је имао фундаменталног значаја и за историју Русије и за историју Србије.

Институт ради на политичком програму у ком би биле формулисане тезе руског присуства у Србији. Да ли се већ назиру основне тезе?

Основни савремени проблем руског присуства у Србији састоји се у томе што званична руска дипломатија, друштвене организације и руски бизнис делују појединачно. Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да променимо ту ситуацију, да три стуба руског присуства у Србији - званичне структуре (Амбасада, трговинска представништва, представништво Россотрудничества), друштвене организације и НВО, бизнис (пре свих Газпромњефт и НИС), приближимо једне другима. У принципу смо, у протеклих годину дана, приметили значајан прогрес у том правцу, али желимо да наставимо тај развој. Што се тиче принципа на којима ће бити засновано руско присуство у Србији у будућности, ја само их већ напоменуо: то је наша заједничка вера и јединствени словенско-византијски културни код, то историјско проживање интереса Русије и Србије из кога се развило изражено русофилство код Срба, та сличност геополитичких и геостратегијских интереса двеју земаља у савременом свету - Русији је потребна јака, независна Србија, а Србији снажна Русија”. NIN, 6.11.2013. (Podvukla - Iskra)

др Мишa Ђурковић

17


O najosetqivijim...

(реновирање железничких пруга) „Лукојлом”. Да пређемо на политичка питања. У среду сте изговорили нешто што се одавно није чуло из уста неког од званичника Србије - да је Косово и Метохија саставни део Србије. Како објашњавате ту чињеницу? Jа мислим да у то нема никакве сумње. У Русији су одувек јасно говорили да Косово и Метохија јесте Србија. У складу са читавим међународним законодавством, то јесте тако. Русија је заузела став да следи приступ који се разрађује и планира у самој Србији. Постоји изрека само слога Србина спасава; и у овом случају потребно је договарати се и имати заједнички приступ том проблему. А Русија је спремна да подржи тај заједнички став. Било је овде различитих приступа. Прва ствар, која још дозвољава Србији да покушава да пронађе решење, јесте чињеница да не признаје Косово као државу. И без обзира на то ко шта каже, Русија се труди да ову ситуацију држи у статусу кво. Русија се, притом, труди да одржи пријатељске односе са свима. Ми имамо наравно и своје интересе и желимо што мање проблема у том смислу. Без обзира на то, Русија сваки пут у Уједињеним нацијама, у Савету безбедности, гласа на другачији начин од осталих. Русија увек гласа онако како је потребно Србији. И фактички, ко још? Још само Кина. Ми чинимо то, без обзира на реакције. Сви који себе називају пријатељима Србије требало би да гласају тако. Ми говоримо да је Русија пријатељ Србије и да Косово и Метохија јесте Србија. Па нека и остали ваши пријатељи тако кажу, нека кажу да је Косово Србија. Ако то не говоре, па какви су то онда пријатељи? Дакле, ми чинимо све што је могуће у садашњим околностима. Сам Београд нас је замолио да не учествујемо у преговорима с Косовом у својству посредника. Рачунао је да ће Европска унија помоћи у одржању територијалног интегритета Србије. Надамо се да ће тако и бити. Ми реагујемо онако како то Србија сматра да ће за њу бити боље. У недељу су одржани локални избори по уставу и законима независног Косова. Како ће се Русија односити према томе? Још једна ствар треба да буде јасна, а тиче се Срба који живе на Косову. По овом питању ми се увек јасно изражавамо, јер су Срби живели тамо и треба и даље да живе тамо. Да би тамо живели и даље, не смеју да постоје претње њиховој безбедности. Све док таква претња постоји, снаге УН-а које су тамо распоређене, треба да буду распоређене и даље. Ми говоримо да смо пријатељи Србије и ми се залажемо да тамо остану снаге УН-а које обезбеђују сигурност Срба који тамо живе. Ви замолите друге ваше пријатеље, нека се и они заложе да тамо остану снаге УН-а које ће осигуравати животе Срба на Косову. Ако они кажу да то није потребно и да је потребно уклонити снаге УН-а из покрајине иако ће то створити претњу за Србе, опет се поставља

16

исто питање: па какви су то пријатељи? У сваком случају, противимо се насилном решавању проблема. Они се морају решавати дипломатским средствима. Много ће лакше бити решени када се земља осећа снажнијом, када је на путу економског опоравка и када има подршку пријатеља. Иначе, проблем је јако тешко решити. Потребно је, такође, обезбедити и српске манастире на Косову. Русија је донирала неколико милиона долара за обнову манастира. Ко је још од ваших пријатеља учинио нешто слично да би очувао српске светиње на Косову? Ако ништа нису урадили, па какви су то пријатељи? Овде се поставља читав низ различитих питања, а ми радимо у оквиру могућег. Још једно питање везано за Косово. Постоји ли сценарио по коме би Русија дозволила у СБ да Косово постане чланица УН? Све док Србија каже да заузима непромењен став, ми нећемо променити наш став. Ми апсолутно тачно и прецизно поштујемо све договоре које имамо са Србијом и блокираћемо сваки покушај да Косово постане члан УН-а. Ако сама Србија и Београд кажу: признајте, онда је то друго питање. Са Косовом је нераскидиво повезан српски пут у ЕУ. Може ли он да се покаже као претња по односе Србије и Русије, да ли би могао да их угрози? Што се тиче ЕУ, Русија је увек заузимала јасан став и ту нема никаквог проблема. Србија није пре годину дана кренула у ЕУ, већ скоро 1015 година ЕУ је основ српског спољнополитичког курса. Дакле, већ више од десет година све снаге и напори Србије су усмерени ка приступању ЕУ. Мислим да ће тај процес потрајати још дуго. Ми се са поштовањем односимо према таквом ставу српског руководства. Али, Србија јесте независна држава и она сама одређује своју спољну политику. Она сама бира у какве организације или регионалне структуре жели да се учлани. То је једна страна приче. Друга страна приче је за нас јако важна, због могућности да ова приступања не нанесу штету нашим билатералним односима. Јер ми са Србијом имамо односе различитих врста, од културе и духовности до привреде. Надамо се да се у процесу прикључења неће наћи услови који ће нанети штету таквим нашим односима. Наравно, европски званичници и српско руководство кажу да такве штете неће бити. Ми се томе и надамо. Неке ствари ће, наравно, бити закомпликоване. Можда чак и суштински. Отворено да кажемо, центри развоја сада се налазе на Истоку. То је азијско-пацифичка регија. Тржишта се налазе тамо, а руско тржиште је значајно. Не само за пољопривредну производњу. Српски пољопривредни производи у Русију стижу без царина. Српски сељак и руски сељак у Русији своју робу сада продају под истим условима. Већ сада се у Русију извозе значајне количине пољопривредних производа из Србије; уз паметнији приступ организацији, те количине би могле бити драстично веће. Здраво село је основ сваке државе. (Kraj na str. 18) Iskra 1. decembar 2013.

Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије

МИНИСТАРКА МИХАЈЛОВИћ САБОТИРА СПОРАЗУМ НИКОЛИћА И ПУТИНА

НЕДЕЉНИК НИН - као тему боја - објавио је текст под насловом „Јужни ток против Северне алијансе”. И са поднасловом: „Има ли интензивирана динамика односа Београда и Москве везе са „птичицом” која је Данијела Сервера обавестила о уласку Србије у НАТО до 2020.”

Саставни делови темата су и ауторски текста др Мише Ђурковића „Руси долазе?” и интервју са Леонидом Решетњиковом, директ��рома Руско института за стратешка истраживања.

Факти преносе у целини тај интервју који је НИН објавио под насловом „Зорана Михајловић саботира споразум”: „Министарка енергетике Зорана Михајловић саботира споразум председника Томислава Николића и Владимира Путина, каже у интервјуу за НИН Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије.

„Николић и Путин су разговарали о питањима везаним за изградњу Јужног тока. На жалост, став Србије о овом питању прилично је недоследан - два председника се договарају о једном, а затим српска министарка енергетике износи измењени став који Русија не може да одобри. Још прошлог септембра руски председник је рекао Николићу - усагласите ставове око Јужног тока, немогуће је да председник говори једно, а његова министарка нешто сасвим супротно. У протеклој години никаквих промена у том смислу није било, Зорана Михајловић наставља да саботира споразум између два председника.

Поводом последњег сусрета лидера две земље у српским медијима се појавила вест да је Путин рекао Николићу - „Договорите се, на крају, ко је газда у кући”. Званични руски медији ове речи не преносе, али у принципу немамо разлога да сумњамо да је Путин могао овако нешто да изјави. Конфузија и оклевање у српском руководству, када десна рука не зна шта ради лева, не могу да не изазову недоумице код руских власти.

Јесу ли спекулације о могућем уласту у НАТО разлог повећаног интересовања Русије за Србију?

Истраживања јавног мњења показују да је у Србији подршка приступању НАТО минимална. Мало веће шансе има ступање у НАТО уколико је повезано са уласком у ЕУ, али и у том случају ово решење подржава мањина. Српски народ је врло добро разумео да НАТО и ЕУ немају будућност у Србији, да ће половина Срба бити конобари у немачким ресторанима, а друга половина гинути по Африци или Азији због интереса САД и земаља Запада који су страни Србима. Дакле, за руковод-

Iskra 1. decembar 2013.

ство Србије имам само једну жељу - да слушају свој народ и делују у интересу свог народа.

Шта ће долазак руског Института за стратешка истраживања (РИСИ) у Београд значити за Русију, а шта за Србију?

Циљ представништва РИСИ у Србији је подршка и спрега између руске и српске научне и стручне заједнице, као и подршка дипломатских активности. РИСИ не долази у Србију као представник било какве „меке силе” или друге врсте моћи. Имајући у виду традиционално добре руско-српске односе, заједничке геостратегијске интересе, заинтересованост крупног капитала Русије за проширење сарадње у Србији, није било потребе за коришћењем било каквог софистицираног технолошког утицаја са Запада, тзв. „меке силе”. Упознаћемо руску политичку заједницу са стварном ситуацијом у Србији, а Србе са реалном позицијом Русије, јер и средства масовне комуникације и поједини политичари често нарушавају суштину руско-српског дијалога и располажу са чињеницама онако како им највише одговара. Такође, у блиској будућности намеравамо да организујемо низ манифестација поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, који је имао фундаменталног значаја и за историју Русије и за историју Србије.

Институт ради на политичком програму у ком би биле формулисане тезе руског присуства у Србији. Да ли се већ назиру основне тезе?

Основни савремени проблем руског присуства у Србији састоји се у томе што званична руска дипломатија, друштвене организације и руски бизнис делују појединачно. Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да променимо ту ситуацију, да три стуба руског присуства у Србији - званичне структуре (Амбасада, трговинска представништва, представништво Россотрудничества), друштвене организације и НВО, бизнис (пре свих Газпромњефт и НИС), приближимо једне другима. У принципу смо, у протеклих годину дана, приметили значајан прогрес у том правцу, али желимо да наставимо тај развој. Што се тиче принципа на којима ће бити засновано руско присуство у Србији у будућности, ја само их већ напоменуо: то је наша заједничка вера и јединствени словенско-византијски културни код, то историјско проживање интереса Русије и Србије из кога се развило изражено русофилство код Срба, та сличност геополитичких и геостратегијских интереса двеју земаља у савременом свету - Русији је потребна јака, независна Србија, а Србији снажна Русија”. NIN, 6.11.2013. (Podvukla - Iskra)

др Мишa Ђурковић

17


O najosetqivijim... (sa str. 16) Баш се овде поставља питање шта ће од тога бити када Србија уђе у ЕУ? Мислим да је то сасвим јасно и не треба посебно објашњавати. Ту је, такође, и питање виза. Сада имамо безвизни режим, који је један од основа за проширивање туристичке размене. Без сумње је да ће приступање Србије ЕУ и то угрозити. Неке земље улажу у фабрике у Србији само због тога што производе могу да извозе у Русију без царина; на руској телевизији можете да видите рекламе „Горења”, а њихов извоз врши се преко Србије, зато што за робу из ЕУ постоје други услови. То је још једно питање које ће бити постављено. Сада сам набројао само неколико примера, а има их још много. Сви ће они ићи у негативну страну биланса. Видимо и земље као што су Румунија и Бугарска. Оне су већ годинама чланице ЕУ, али ситуација са запосленошћу није баш добра. Португалија је већ двадесет година у ЕУ, па ситуација није много боља него у Србији. То је лепа земља на мору, али 26 одсто незапослених... У Шпанији је иста прича, и у пола Италије... Хрватска се не тако давно прикључила ЕУ. Троши за одржавање великих канцеларија ЕУ више него што добије из Брисела. Шта је битно за привреду? Све наде уложене су у прођу цигарета у Србију, која је изван Уније. Читав процес приступања Европској унији ће, дакле, имати и предности и мана. Неће ваљати ако буде више мана. Са моје тачке гледишта, питање се не тиче брзине приступања Србије, чиме толико воле да се хвале (не десет него осам, шест година, до 2020. године) него се ради о условима под којима ће се учланити, у заштити њене привреде, интереса. Журба, како се каже у Русији, добра је само током лова на буве. Није то оно што ће пролепшати живот Срба. Како би тек приближавање Србије НАТО-у могло да се одрази на српско-руске односе? Ми полазимо од тога да је НАТО остатак, атавизам из доба Хладног рата између САД-а и СССР-а. Сад постоје покушаји да за нови циљ изаберу Русију, а Русија активно предлаже да буде склопљен правно обавезујући договор о европској безбедности који би подразумевао недељивост безбедности, одустајање од јачања властите безбедности на рачун других, превазилажење блоковских приступа. Ако они тврде да се и сами за то залажу, зашто не бисмо потписали такав споразум? Србија је више година била неутрална земља. Због каквог циља би требало да мења став? Можда из осећања захвалности на бомбардовању 1999. године? Или зато што је преплашена? Уосталом, да ли би чланство Србије у НАТО-у решило проблеме на Балкану? Да ли у НАТО-у и у Србији гледају једнако на те проблеме? Ово је питање, наравно, сасвим реторичко. Заступање уласка Србије у НАТО је несхватљиво, али будала има свуда. Видео сам неколико таквих људи, и сам њихов изглед може

18

уплашити. Мислим да јавно мњење неће поћи таквим путем за наредних 100 година, али покушаји да се Србија у то увуче наравно да постоје. Они који дају паре, проналазе оне који за паре раде. Овде су неки људи спремни да раде и против интереса Србије. Еврoазијске интеграције

Ако се само говори да ЕУ нема алтернативу, онда губите своју снагу у преговорима. Тако је увек у дипломатији. Погледајмо две најбогатије земље у Европи, Швајцарску и Норвешку. Оне нису чланице ЕУ, а нису пропале. Дакле, то су различите ствари, благостање и чланство у Европској унији. Притом, није сигурно да ће месо, млеко и шљиве из Србије потећи у ЕУ када Србија постане њен члан. Бугари нису успели. Ни Грци. Суштина је у томе да алтернатива постоји. Јер ако ЕУ нема алтернативе, постављаће вам стално нове услове, и на крају привреда Србијесрушена, народ пати, култура у паду, ћирилица је укинута, односи са братским народима покварени. Једно радује - свакодневно ће се лако одржавати „параде”, говорити младим људима и деци да је то супер, да је то тако европски - урушавати породицу, уништавати корене Срба, дању и ноћу јешће се ГМО храна, и сви ће бити задовољни ... Алтернатива? У последњој деценији говорило се о Заједници независних држава, али сада се све више ради о Евроазијском економском савезу (узгред речено, Европска унија јесте исто савез, али због неких разлога у Србији се употребљава „изворно словенска” реч за то - унија) који тренутно укључује три земље: Русију, Белорусију и Казахстан. Савез ће се формирати и почети живот од јануара 2015. године и за сарадњу са њим заинтересоване су многе земље, на пример, Израел, Индија, чак и Турска. Али, пре учлањења у Европску унију и после учлањења, у интересу Србије и српске привреде било би да пронађе моделе сарадње са Евроазијским економским савезом. Савез је у Србији још слабо представљен иако би могао да буде веома користан за читаву земљу. Деветог новембра у Центру „Сава” биће одржана друштвенополитичка конференција о овим интеграцијама. А 25. новембра договорили смо се са Групом пријатељства са Русијом у Народној скупштини Србије, узгред речено, најбројнијом у Скупштини-62 посланика, доћи ће представници Евроазијске економске комисије и депутати руске државне Думе и стручњаци политиколози, који ће српским посланицима предочити различите модалитете интеграција у Евроазијски савез. Мислим да ће то бити веома корисно за Србе, зато што се живот не завршава на преговорима са Европском унијом. Не почиње од прикључења Европској унији. Фетишизам овде није згодан. PeËat, 8.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Никола Врзић

Iskra 1. decembar 2013. .

питање ко је тај играч који шутира у сопствени гол? За кога он ради? Нећу сад говорити шта ће Србији донети „Јужни ток”. То је веома добро познато. То је један од оних пројеката у којима је од самог почетка сасвим јасно да ће пре свега бити користан за Србију. Ипак, овим пројектима треба приступати паметно. Не ради се о томе да неко покушава да себи прибави корист на лукав начин; потребно је да људи буду професионалци. Да раде за Србију и за српски народ, иначе ништа неће моћи да се уради. Русија је наравно партнере тражила у пријатељским земљама. И Бугарска је наш пријатељ, и Србија, чак и са Мађарском и Словенијом имамо добре односе. И Италија је један од наших најближих пријатеља. Сада је потребно да заједно све реализујемо, а онда ће стићи и добит, посебно узимајући у обзир чињеницу да ће „Гаспром” покрити све трошкове. Постоје и други пројекти. Њих ће реализовати неке земље које су јужније од Србије и оне ће остваривати добит, а губитник ће да испадне Србија. И Русија, заједно са Србијом. Ми јако ценимо оно што је председник Николић рекао у Москви, да ће се овај пројекат са српске стране реализовати квалификовано, у духу пријатељства и узимајући у обзир неопходност његове реализације. Ако ће се радити на такав начин, онда неће бити никаквих проблема. Ако сам добро разумео, постоји могућност да читава прича око „Јужног тока” кроз Србију пропадне због нечега што су српске власти урадиле, или нису урадиле а било је договорено? Не, ја говорим о таквом контексту. Ви сте наравно чули изјаве председника Николића и Путина у Москви и тамо је речено да проблеме који постоје треба решавати у духу пријатељских односа. Значи, две ствари. С једне, да проблем постоји, с друге стране да они морају и требало би да буду решени. А зависи од Србије да ли ће бити решени? Ево да погледамо. Сада је већ новембар, а ми смо се договарали још прошле године да ће до децембра све бити усаглашено. То су биле техничке ствари; и њих је потребно урадити на време, тамо нема суштинских питања. Људи који се баве тим питањима овде, требало би да раде на време. Да раде професионално. Надам се да ће господин Алексеј Милер допутовати у најскорије време, кад ове ствари буду разрешене. Са Бугарском су се договорили о свему, бугарску деоницу су већ почели да изграђују и тако би требало да урадимо и у Србији. Мислим да ће тако и бити. Али, сад ја видим реакције неких људи у медијима. Видим да то нису реакције оних људи који су заинтересовани да овај пројекат почне да се реализује, него реакције људи који би урадили све како би овај пројекат пропао. Ми знамо за чију корист они раде. То није корист ни Русије, ни Србије. Пред Србијом стоје два кључна изазова: привлачење инвестиција и проналажење тржишта за производе. Онда би се привреда уздигла, људи би почели да живе боље и могли би се решавати и Iskra 1. decembar 2013.

други проблеми. Тачно се то десило у Русији од 2000. године, од тога је све почело. И у првом и у другом питању, Русија има суштински значај за Србију. Имам утисак да Србија не користи довољно ту прилику? Да ради у корист своје штете. Мислим да је то тачно-оно о чему је говорио господин Николић. Да је потребно боље користити могућности које имамо. Значи, потребни су људи који би разумели у чему је интерес Србије, паметни професионалци, стручњаци који су спремни за партнерство и који брзо могу да претворе потенцијале у стварност. Више пута смо до сада споменули званичну посету председника Николића Москви. Од тога што је чекао председника Путина сат и по времена до онога што је изговорено стекао се утисак да није примљен баш добро. Да ли је Русија љута на српско руководство? Између г. Путина и г. Николића већ су успостављени врло добри лични односи. Ја не знам колико је он чекао, јер нисам био тамо. Зато што сама посета није имала карактер званичне посете. Званичне посете припремају се пола године унапред и планирају у детаље. То је било приватно радно путовање. Пре неколико дана о томе је одлучио председник: с обзиром на важност за привреду Србије - отворити Инвестициони форум српских компанија у Москви. Ово је, ви знате, јако важно за успех форума такве врсте. То се практикује. Господин Николић је донео одлуку, коју је мени само саопштио, да за три дана отпутује у својству радног путовања на отварање Инвестиционог сајма у Москви. У петак је из председниковог Кабинета стигла молба за састанак са председником Русије. Остала су била још само два радна дана. Путин је пронашао време у свом радном плану и примио председника Србије. Сама чињеница да га је примио била је знак личне симпатије и пријатељства према српском народу. Разговор је био користан и срдачан. Дакле, није било неке скривене поруке у томе? Пробајте да одете незванично у неку од земаља којима се Србија прикључује, у приватну посету, а онда да замолите пријем код њеног председника...У САД или у Немачку, на пример. Читава ствар је протумачена потпуно обрнуто. Ипак, због свега што се догађа са НИС-ом и „Јужним током”, морам да поставим питање да ли је Русија очекивала више од нових власти у Србији? У читавом низу грана привреде Русија поседује предности и има могућности за улагања. Русији притом нису потребне никакве погодности. Ми само говоримо о томе да Русија не жели да буде дискриминисана. Не говоримо, дакле, о томе да су на власт дошле неке снаге које су пријатељски расположене према Русији и да ми тражимо неке посебне услове. Не говоримо о томе. Него говоримо о томе да постоји читав низ грана привреде у којима би Русија и Србија могле да сарађују. Сада је бар потребно да покренете ово питање са „Јужним током”, „Руским железницама”

15


O najosetqivijim... српско-руска сарадња, а посебно је апострофирана спорна одлука Владе Србије која угрожава пословање НИС-а. Како то коментаришете? Ја мислим да сви видимо шта се овде дешава и шта се одвија и у пословној пракси и у медијима. Видимо наравно да има и бирократије, а има и људи који своје деловање усмеравају на ометање даљег развоја односа са Русијом. Постоји једна руска пословица „На лопову чак и капа сагори”. Када видимо да неко брзо реагује на нешто, чак и ако на први поглед нема директне везе с тим...Разумете, никада руски бизнис овде није имао привилегован положај; обично су Русима нуђени пројекти за које нико други није био заинтересован. Међутим, треба имати у виду чињеницу да руске суперкомпаније имају избор да послују и у неким другим земљама и за њих се то питање избора не ограничава само на Србију, иако је реч о пријатељској земљи. Овом питању треба приступати без дискриминације. Јер, када се појави дискриминација, јако тешко је рачунати на долазак инвестиција које су неопходне. Русија, наиме, у читавом низу грана привреде има напредне позиције, поред осталог и у енергетици. Искрено да вам кажем, то је сад основ привреде, који подразумева и високу технологију и може да донесе доходак и подигне ниво живота, напуни буџет, ојача положај Србије у регији и у свету. Али српске власти замолиле су „Гаспромњефт” да купи НИС? Српске власти, да. Мислим да је „Гаспромњефт” купио НИС само због тога што су га српске власти замолиле да помогне да се компанија извади из кризе и ћорсокака у коме се налазила. А добро се зна да је пре куповине НИС имао скоро 1 милијарду долара дугова и пад производње по свим показатељима већ неколико година заредом. Пре пет година сигурно да нико није ни помишљао да ће ова компанија пунити 12 одсто буџета Србије, доносећи скоро милијарду евра. Али у међувремену су начињена улагања, модернизована је производња, изграђене су рафинерије... Сада компанија може да ради. Та иста Србија сада може да буде не само енергетски зависна регија, која у суседним земљама тражи електричну енергију, гориво, она може да постане земља која ће сама продавати енергетске ресурсе. Уз то, ресурсе високог квалитета. Србија у ствари може да постане енергетски центар Балкана и може да заради на томе. Управо такав циљ је постављен за НИС у његовој стратегији развоја. Можемо да зарађујемо заједно, ако буде паметних, заинтересованих за успех партнера. Да, али, имајући у виду ове бројке и перспективе, сведоци смо истовремене систематске медијске кампање против руског присуства у српском енергетском сектору, која сада као да је кулминирала споменутом Владином одлуком од 9. августа. Како то коментаришете? Јер рационалних разлога, макар из овога што сте до сада изложили, нема.

14

Ми Словени смо често ирационални... С друге стране, склони смо да завршимо било које започето дело, чак и ако то захтева велике напоре и жртве. Те врлине би требало да искористимо, а мане да мало нивелишемо. Кад је реч о НИС-у, тешко је рећи зашто. Знате, кад је нешто јако лоше, онда за то нема никаквог интересовања, јер сви мисле да ће одумрети и нестати колико сутра. Кад почне успешан рад, одмах се појаве они који желе да убирају плодове. То је, и иначе, општи проблем бизниса. И то би требало да се учини логично и рационално, јер ће бирократе погубити сваку успешну компанију. Мислим да је српски председник изговорио апсолутно исправне ствари када је рекао да је Србија заинтересована да развија односе са РФ и да ово такозвано источно раме, или источно крило, остаје на снази и да је оно јако важно за Србију. И да ћемо радити на цивилизован начин. Када сам данас видео неке коментаре у новинама, рецимо, тврдњу да је уредба Владе 9. августа била усаглашена са НИС-ом... Већ је то, одмах након објављивања, демантовало руководство НИС-а. Моја бака-а читав живот је радила као школска учитељица на селу - говорила је: „Све ћу опростити, али није лепо да лаже”. Ја мислим да је то лоша навика. Овакво понашање није могуће ни у Русији, ни у Француској, ни у Немачкој. Када политика званичника иде у сасвим супротном смеру од политике председника земље, председника и првог потпредседника владе, који су са своје стране усмерени ка развоју и продубљивању односа са Русијом, о чему они стално и говоре. Изгледа да је председник Николић у Москви баш ово желео да истакне: Србија је заинтересована за узајамно користан и поштен развој сарадње са Русијом. Значи, мислите да је проблем у бирократији? Сматрам да, ако би у наредних пет година било услова да дође још пет-шест руских и неруских компанија које би могле да се развијају и пуне буџет новцем, онда уопште не би било проблема за српску привреду и за оне који су корисници буџета, војна лица, пензионери, учитељи, лекари... Сада постоји и пројекат „Јужни ток” и низ других пројеката и сви се суочавају са проблемима. Руским фирмама нису потребни посебни услови, то нису фирме које живе само један дан. Потребни су нормални партнери, који би волели Србију и желели да раде ефикасно у интересу њеног успона на узајамно корисној основи. О спремности Србије за то, како сам схватио, говорио је председник Николић. Постоје опструкције и у вези са Јужним током? Поставља се и питање „Јужног тока”. Овај пројекат је много већи него пројекат НИСа. Ми - Русија и Србија - заједно учествујемо у пројекту каквог није било у Европи за много година. Сада радимо, да тако кажем, у једном фудбалском тиму. Али постоје и други тимови. Када неко у нашем тиму почне да трчи по терену и даје голове у наш гол, онда се поставља Iskra 1. decembar 2013.

Rusi Ëiwenicama odbijaju napad na `Juæni tok`

B92 FILM `ENERGETSKI (NE)SPORAZUM` Autori dokumentarnog filma televizije B92 „Energetski (ne)sporazum” tvrde da je uËeπÊe Srbije u projektu „Juæni tok” πtetno za wene interese, kao i uopπte cela saradwa sa Rusijom u oblasti energetike. Da li prezentovani materijal dokazuje tu tvrdwu? Krajem septembra i poËetkom novembra ove godine na beogradskoj televiziji B92 u okviru popularnog programa „Insajder” prikazan je dokumentarni film „Energetski (ne)sporazum” u Ëetiri nastavka, gde se oπtro kritikuje ukquËivawe Srbije u projekat „Juæni tok” i daje krajwe negativna ocena rusko-srpske saradwe na poqu energetike. Za uËeπÊe Beograda u izgradwi „Juænog toka” ove godine se izjasnilo 73% stanovnika Srbije. Novinari koji su obavili istraæivawe u okviru ovog projekta doπli su, izmeu ostalog, do sledeÊih zakquËaka: (1) za Srbiju je potpisivawe sporazuma o „Juænom toku” ekonomski neisplativo; (2) delovawe kompanija koje se bave organizacijom izgradwe srpskog ogranka gasovoda i isporuke gasa u Srbiju („South Stream Serbia AG” i „Jugorosgas” — srpsko-ruska kompanija za izgradwu gasovoda, transport i prodaju prirodnog gasa osnovana joπ 1996) dovodi do poskupqewa gasa u Srbiji; (3) sediπte „South Stream Serbia AG” nalazi se u ©vajcarskoj, πto automatski znaËi da je posredi prawe novca; (4) sporazum o izgradwi srpske deonice „Juænog toka” je samo jedan u nizu sporazuma sa Rusijom koji nanose πtetu interesima Srbije (u takve poslove oni ubrajaju prodaju NIS-a Rusiji „bez tendera”, po ceni koja za Srbiju nije povoqna). Projekat gasovoda „Juæni tok” pripremqen je sa ciqem da se uveÊa dugoroËna stabilnost isporuke gasa iz Rusije u Evropu i da se smawi zavisnost prodavaca i kupaca od tranzitnih zemaqa, na primer od Ukrajine. Joπ u decembru 2006, tj. pola godine pre zvaniËne najave da Êe se graditi „Juæni tok”, „Gasprom” i „Srbijagas” su potpisali preliminarni sporazum o sprovoewu ekspertize moguÊnosti izgradwe srpske deonice gasovoda. Rusija i Srbija su 2008. potpisale sporazum o energetskoj saradwi i prodaji NIS-a Rusiji, a 2009. je osnovano zajedniËko preduzeÊe za organizaciju izgradwe srpskog ogranka „Juænog toka”, „South Stream Serbia AG”. PoËetak izgradwe srpske deonice gasovoda planiran je za januar 2014. Pre svega treba reÊi da nema niËeg neobiËnog u tome πto se sediπte zajedniËke kompanije za upravqawe izgradwom „Juænog toka” nalazi u ©vajcarskoj. „Gasprom” je to praktikovao i u saradwi sa Italijom, a ona je glavni partner Rusije u projektu „Juæni tok”. Naime, zajedniËko ruskoitalijansko preduzeÊe „South Stream” registrovano je u ©vajcarskoj joπ poËetkom 2008. ©vajcarska je jedna od zemaqa u kojoj su po tradiciji smeπtena sediπta razliËitih meunarodnih organizacija.

Iskra 1. decembar 2013.

Kao πto smo rekli, Srbija nije jedina zemqa sa kojom je Rusija osnovala zajedniËko preduzeÊe za isporuku gasa. Rusija ima takva preduzeÊa praktiËno sa svim zemqama u koje ili kroz koje se transportuje ruski gas. Te kompanije se bave stvarawem, razvojem i odræavawem gasovodne infrastrukture. „Energetski (ne)sporazum” podseÊa na „dokumentarna istraæivawa” iz Rusije 1990-ih. Naravno, cena usluga vezanih za transport gasa uvek je ukquËena u konaËnu cenu gasa, ali po zakonima træiπta ti troπkovi su neizbeæni. Ne treba zaboraviti da cene gasa zavise pre svega od cena nafte na svetskom træiπtu, i da kompanije posrednici nemaju nikakve veze sa tim, a „South Stream Serbia AG” i „Jugorosgas” su upravo firme posrednici Ëiji je zadatak da optimalizuju eksploataciju i transport gasa u Srbiju i kroz Srbiju. To nisu nekakve kriminalne strukture, kako pokuπavaju da ih predstave novinari B92, zasnivajuÊi svoje tvrdwe samo na pretpostavkama. Pristrasno tumaËewe pitawa vezanih za izgradwu „Juænog toka” u Srbiji u „Insajderu” ogleda se i kroz izbor intervjuisanih uËesnika filma. Glavni konsultant ovog istraæivawa je Zorana MihajloviÊ, aktuelna ministarka energetike Srbije, koja se u „Insajderu” oπtro protivila „Juænom toku”. Nije na odmet reÊi da je MihajloviÊeva Ëlan proameriËkih nevladinih organizacija „Ist-vest brix” i „Isak fond”, koje se, prema reËima wihovih predstavnika, bave podrπkom Srbiji na putu ka evropskim vrednostima i Ëlanstvu u EU i evroatlantskim strukturama. Grafikon: Projekat gasovoda „Juæni tok” U „Energetskom (ne)sporazumu” se koriste najprimitivniji metodi delovawa na gledaoce sa ciqem da im se sugeriπe odreeno glediπte. Kadrovi TV hronike koja prikazuje kako srpski i ruski politiËari potpisuju gasni sporazum praÊeni su dramatiËnom egzaltiranom muzikom koja izaziva tegoban utisak, a gledaocu se pokazuju nekakvi „jedinstveni” dokumenti do kojih je ekipa B92 doπla na neki neverovatan naËin. Dokumenti se ne prikazuju u celini, nego samo pojedini wihovi fragmenti koji odgovaraju autorima serije, πto dovodi u sumwu i samu verodostojnost tih „dokumenata”. Metodi koje su koristili tvorci „Energetskog (ne)sporazuma” podseÊaju autora ovih redova na sliËna „dokumentarna istraæivawa” koja su u Rusiji bila popularna krajem 1990-ih (tzv. „ratovi kompromitovawem”) i koja su se prikazivala sa ciqem javnog uniæavawa pojedinih liËnosti na TV kanalima Ëiji su vlasnici bili oligarsi, izmeu ostalih i sada veÊ pokojni Boris Berezovski. ©to se tiËe „neisplativosti” prodaje NIS(Kraj na str. 22/2)

19


SRBIJA ZEMQA NESRE∆E I DRU©TVENOG RASCEPA Srbija je zemqa nesreÊe. Da je ova izjava egzaktna Ëiwenica, a ne tek puka retorska fraza pokazuje posledwe istraæivawe Ert instituta (The Earth Institute) ameriËkog Univerziteta Kolumbija (Columbia University). Po nalazima tog instituta, Srbija je po nesreÊi svojih stanovnika na 8. mestu u svetu. Od graana Srbije nesreÊniji su samo graani: Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Toga, Palestine, Jermenije i Iraka. Kredibilitet tom podatku daju i okoliπni dokazi. Koji su to? 1. Zemqa samoubica Po stopi samoubistava Srbija spada takoe u svetski vrh: 13. smo na svetu. A samoubistva Ëine tuæni, depresivni qudi, koji smatraju da nema izlaza iz æivotnih problema. 2. Zemqa puπaËa i alkoholiËara Da su stanovnici Srbije skloni tuzi okoliπni dokaz je i rasprostrawenost loπih zdravstvenih navika. U Srbije se mnogo puπi. Puπe svi: stari i mladi, muπki i æenski. PuπaËi veruju da Êe im cigarete „smiriti æivce”. NeÊe. Ona Êe ih samo joπ viπe razdraæiti. Osim toga, kupovinom cigareta ostaju i bez novaca, a to ne doprinosi sreÊi. Simptom naπe neurotiËnosti je i sklonost ka alkoholnim piÊima. Pije se mnogo i Ëesto. Ako je pijewe alkoholnih piÊa pokuπaj da se „ubije tuga” onda imamo mnogo dokaza da smo vrlo tuæni. U Srbiji se mnogo pije i kafa. I to je u suπtini pokuπaj da se „popravi raspoloæewe”. Gde zaista postoji dobro raspoloæewe potreba za veπtaËkim stimulansima nije toliko jaka. Ako je suditi po naπim zdravstvenim navikama vrlo smo neurotiËni. 3. Zemqa psovaËa Naπa sklonost psovawu takoe je indikator naπe neurotiËnosti. U Srbiji psuje svako: i mlado i staro, i muπko i æensko, i neobrazovani i obrazovani. Psuje se mnogo i soËno. A psovka je izraz agresije i nemoÊi. Ako je suditi po psovawu, vrlo smo agresivni i nemoÊni. 4. Zemqa Ëedomorki O naπoj neurotiËnosti svedoËi i veliki broj ubistava neroene dece. Utrobna Ëedomorstva mogu imati razliËite uzroke, ali se svi oni svode na neverovawe da Êe nam roeno dete imati sreÊan æivot. Da ga liπimo buduÊih muka, mi ga ubijamo. Ne dajemo mu priliku da se rodi i pokuπa da bude sreÊnije od nas. 5. Zemqa „belih monaha” O naπoj neurotiËnosti svedoËi i podatak da se poveÊava broj samaca i samica, „belih monaha” i „belih monahiwa”, kao i broj razvedenih. PoveÊawe broja osoba koje æive u nevoqnom celibatu indikacija je, a ujedno i generator naπe neurotiËnosti. 6. Ekonomska beda Na pitawe zaπto smo depresivni svako moæe da da mnogo dobrih odgovora. Prvi odgovor koji nam pada na pamet jeste ekonomska beda. Zaista, Srbija spada u ekonomski najsiromaπnije zemqe Evrope. VodeÊi smo po broju nezaposlenih. Zemqa u kojoj po-

20

stoji veliki broj nezaposlenih ne moæe biti zemqa sreÊe. 7. Socijalna anomija Na pitawe zaπto smo neurotiËni drugi set odgovora moæe se klasifikovati u kategoriju „socijalne anomije”. Naπu neurotiËnost podstiËe i haos u sistemu vrednosti. Druπtva u kojima vlada haos u vrednostima sociolozi nazivaju „anomiËnim”. ReË „anomija” („anomie”) - prema grËkom predloπku - skovao je francuski sociolog Emil Dirkem (Émile Durkheim, 1858-1917). Po wemu, anomija je pojava rasula u druπtvenim vrednostima. Mi smo tipiËan primer takvog druπtva. Naπe druπtvo je πizofreno: faktiËki imamo dva glavna grada (Beograd i Novi Sad), dva pisma (Êirilicu i latinicu), dva standardna izgovora (ekavski i i/jekavski), dva kalendara (gregorijanski i julijanski), dve Nove godine (1. januara i 14. januara), dve... Dvoglavi smo. O naπoj inherentnoj πizofreniji svedoËi i Ëiwenica da nam je dræava zvaniËno republika, a da na wenom grbu (i zastavi) postoji kruna - simbol monarhije. Naπa πizofrenija se ogleda i u Ëiwenici da nam je druπtvo zvaniËno sekularno, a da je prva reÊ u naπoj himni teistiËka par excellence („Boæe”!). 8. PolitiËka anarhija Ta kulturoloπka πizofrenost ispoqava se i na planu opπte politiËke podeqenosti na „prvu Srbiju” i „drugu Srbiju”. Jedni su za EU, drugi protiv, jedni su za ekumenizam, drugi protiv, jedni su republikanci, drugi monarhisti, jedni leviËari, drugi desniËari, jedni nacionalisti, drugi graanisti, treÊi vojvoanisti, Ëetvrti jugonostalgiËari... Podela ima u svakoj dræavi, ali malo gde su podele toliko duboke i toliko fundamentalne kao kod nas. Mi smo - terminom Samjuela P. Hantingtona (Samuel P. Huntington, 1927-2008) - „pocepano” druπtvo. O naπoj apsurdnoj socijalnoj anomiËnosti, politiËkoj anarhiËnosti i kulturnoj anemiËnosti vaqda najviπe svedoËi Ëiwenica da je Srbija jedina zemqa na svetu u kojoj se pridev izveden iz wenog naziva (srbijanski) ne nalazi u nazivu nijedne wene institucije. Zapravo, on ima peæorativne konotacije! O tempora, o mores! S obzirom da æivimo u zemqi s toliko nekonzistentnosti, apsurda, nereda, aqkavosti i neureenosti pravo je Ëudo da smo i ovoliko mentalno zdravi koliko jesmo. 9. ZakquËak NeurotiËni smo i depresivni jer smo socijalno, kulturoloπki i politiËki „anomiËni” πizofreni. Ne postoji ta druπtvena sila koja ima smelosti da na sebe uzme rizik da preseËe naπ Gordijev Ëvor. Demokratsko druπtveno ureewe koje je aksiom - naπu πizofrenost ne moæe da prevlada. ©taviπe, ono je podstiËe. Srpski kulturni klub, 7.11.2013.

Vladislav –oreviÊ

Iskra 1. decembar 2013.

Razgovor sa Aleksandrom »epurinom, ambasadorom RF

O najosetqivijim pitawima rusko-srpskih odnosa

Иако се односи Србије и Русије традиционално описују као одлични и пријатељски иако се почесто један од пријатеља - Србија - показивао као не сасвим искрен, прошле недеље је први пут и јавно исказано признање да проблема у овом односу има. Од „Нафтне индустрије Србије” до „Јужног тока” испоставља се да се у Србији производе препреке јачању српско-руске сарадње од које, иначе, наша земља има огромне кори��ти. Док је потенцијална корист још много већа. О превазилажењу ових проблема и продубљивању сарадње између две земље, следеће недеље ће у Београду са нашим званичницима разговарати Сергеј Шојгу, министар одбране Русије и један од најважнијих сарадника председника Владимира Путина. Овим поводима, у жељи да сазнамо да ли је Русија љута на Србију и хоће ли настали проблеми бити превазиђени, разговарамо са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији. Који су разлози посете министра Шојгуа Србији? Које су поруке које ће пренети српским властима? Министра Шојгуа добро познају у Србији. У тешка времена он је као министар за ванредне ситуације имао активну улогу у помоћи српском становништву. Ударио је темељ Руско-српског хуманитарног центра (РСХЦ) у Нишу. Русија је издвојила Србији за потребе РСХЦ-а 65 милиона долара. У тешка времена природних катаклизми обични Срби имаће велике користи од тога. Србија за Сергеја Шојгуа није само страна држава, има овде познаника и пријатеља. Све то придодаје посети више посебности. Мислим да ће му бити драго да прими високо одликовање из руку председника Србије. Церемонија је предвиђена у току посете. Сада Шојгу долази у Србију у својству министра одбране Руске Федерације. Посета ће се одржати од 12. до 13. новембра. Министар Шојгу је сада-један од највиших званичника Руске Федерације. Сарадња између војних ресора Русије и Србије се развија, а у последње време за то се исказује све више интереса. Ове године Русију су посетили министар одбране и начелник Генералштаба Војске Србије, парафиран је Нацрт споразума о војној сарадњи и током ове посете планира се потписивање овог веома важног споразума. Још три документа сад пролазе додатно усаглашавање и они ће највероватније бити потписани током наредног састанка на високом нивоу. То су Споразум о војно-техничкој сарадњи, Споразум о заштити интелектуалне својине у процесу војно-техничке сарадње и Споразум о заштити тајних података. Војно-техничка сарадња, наиме, може се успоставити само ако постоје споразуми који уређују деловање у

Iskra 1. decembar 20

тако осетљивим сферама као што су одбрана, наоружање и војна сарадња. Биће размотрене и све кључне теме које интересују две стране, као што су образовање војних кадрова, војна медицина, различити заједнички подухвати у војној привреди... Јер, ви знате да је до ове године сарадња такве врсте изостајала. Јако је битно успоставити сарадњу, нарочито успостављање везе између две војске. Такође ће се разматрати и питање бесплатне обуке српских официра у вишим војним школама у РФ, као и руских војних лица на Војној академији у Србији. Ако могу да приметим, после ових споразума војна сарадња Србије и Русије могла би да се приближи нивоу сарадње Србије и НАТО-а. Србија има стару традицију неутралности, на шта је утицао читав низ објективних околности. Југославија је више деценија била лидер Покрета несврстаних. Њен углед у свету је био велики. Сасвим објективно, руско крило српске војне политике треба да остане живо. Иначе, Србија ће летети само са једним крилом, што је мало теже... Осим тога, у последње време врло активно су се разматрала питања куповине опреме за потребе ваздухопловних снага Србије, противваздушне одбране, наоружања и војне технике. Био је одржан низ војних посета и једне и друге стране. Разговарало се о могућности пружања кредита. Пре свега се радило о авионима МиГ-29 М, о противваздушној одбрани, било је разговора и о модернизацији авиона „супергалеб” који се користи у Србији... Наравно, много тога ће зависити и од стања привреде и финансија у Србији, и њених могућности. Русија је отворена за разговор, уз узимање у обзир животних интереса Србије. Иако ће посета министра Шојгуа бити посвећена војним питањима, хоће ли се разматрати и друга економска и политичка питања? Министар Шојгу је код нас политичар првог реда и сасвим природно је да је сфера његових ингеренција и одговорности много шира него чисто војна сарадња. Због тога мислим да ће током његових контаката са руководством Србије бити дотакнуто и више питања билатералних односа. Можда нисам у позицији да сада набрајам сва питања, али пошто претпостављам шта ћете ме даље питати, верујем да ће и та питања свакако бити дотакнута. Два најактуелнија питања су „Нафтна индустрија Србије” и почетак изградње деонице „Јужног тока” кроз Србију. У само два дана добили смо први пут званична признања да постоје проблеми, и то са српске стране. Да кренемо од НИС-а; и сам председник Србије признао је да постоје људи у Србији којима смета ближа

13


Skupπtina AP KiM

Emil Vlajki:

Izbori od 3. i 17. novembra su nelegitimni i ne mogu se priznati ZakquËci sa Ëetvrte sednice Skupπtine AP Kosova i Metohije od 14.11.2013. godine 1. Izbori od 3.11.2013. godine i nastavak istih (17.11.2013. godine) su nelegitimni i neregularni i kao takvi se ne mogu priznati ni u zemqi ni u inostranstvu, uprkos zalagawima faktora politiËke i druge moÊi da im se potvrdi opπta i pravna regularnost i legitimnost. 2. Srpski narod sa Severa Kosova i Metohije ogromnom veÊinom od preko 90% bojkotovao je takozvane izbore 3. novembra 2013. godine i na taj naËin iskazao svoj konaËan stav da nikada neÊe prihvatiti institucije nepriznate dræave Kosovo. Ponavqawe takozvanih izbora 17. novembra u Kosovskoj Mitrovici je farsa kojom se veπtaËki i silom æeli promeniti voqa graana, te iz tih razloga Srbi sa severa Kosova i Metohije proglaπavaju pobedu bojkota nad takozvanim kosovskim izborima i ne æele da uËestvuju u tom politiËkom cirkusu. 3. Najoπtrije se osuuju sve vrste pritisaka, zastraπivawa i uslovqavawa graana. Poslanici Skupπtine su nedvosmisleno protiv primene bilo kakvog nasiqa, izazivawa incidenata, ugroæavawa ili krπewa javnog reda i mira i to sa bilo koje strana od bilo kojih pojedinaca, grupa ili politiËkih subjekata. Skupπtina AP Kosova i Metohije zahteva od Narodne skupπtine Republike Srbije da donese odluku o formirawu anketnog odbora Ëiji bi zadatak bio utvrivawe pune istine o upadu na biraËka mesta i razbijawu glasaËkih kutija 3. novembra 2013 godine u Kosovskoj Mitrovici. 4. Skupπtina AP KiM posebno konstatuje da predsednik Narodne skupπtine Srbije nije postupio po zakonski propisanom roku u skladu sa odredbama Ëlana 86. Zakona o lokalnoj samoupravi i joπ uvek nije raspisao lokalne izbore za opπtine Kosovska Mitrovica, ZveËan, LeposaviÊ i Zubin Potok u kojima su po istom zakonu, bez ispuwewa zakonskih uslova raspuπtene legalno izabrane skupπtine, smeweni svi izvrπni organi i uvedene privremene mere do raspisivawa novih izbora i konstituisawa novih skupπtina i organa lokalne samouprave sve po zakonima i Ustavu Republike Srbije. 5. Teritorijalno ureewe opπtina, wihov pravni status, kao i ustavno pravni poloæaj

12

graana i lokalnih samouprava u Ëetiri opπtine na severu Kosova i Metohije, ne mogu se mewati mimo referendumske voqe graana i predhodne promene Ustava Republike Srbije. Briselski i drugi politiËki dogovori koji nisu pravno ratifikovani ne mogu biti pravni osnov za formirawe posebnih zajednica - asocijacija opπtina koje nisu zakonom regulisane. Na sednici privremene Skupπtine KiM predstavqen "VodiË za bojkot izbora" Protivnici izlaska na lokalne izbore na Kosovu predstavili su danas u Rudaru na severu Kosova vodiË za graane Kosovske Mitrovice u kojem ih savetuju da u nedequ, 17. novembra, ne glasaju na ponovqenim izborima, koje organizuje priπtinska vlast. VodiË u kojem se graani savetuju da u nedequ iskquËe telefone i odu na izlet predstavqen je danas na sednici privremene Skupπtine Kosova i Metohije odræanoj u ugostiteqskom objektu "Rudare" u Rudaru kod ZveËana. Privremenu Skupπtinu Kosova i Metohije osnovali su odbornici sa severa Kosova, ali wu ne priznaje Vlada Srbije. U vodiËu za bezbedan 17. novembar graanima se savetuje da u nedequ iskquËe telefone, odu na izlet, ne idu u πkole jer one tog dana ne rade i da ne daju glas za nezavisno Kosovo. Marko JakπiÊ: Mi smo 3. novembra pobedili, ne zanima nas politiËki cirkus koji radi Beograd. Poslanik Skupπtine Srbije Marko JakπiÊ iz Demokratske stranke Srbije je rekao da su oni koji su protiv lokalnih izbora koje organizuje Priπtina, punih 14 godina bili dosledni svojoj politici uprkos pritiscima. JakπiÊ je optuæio dræavni vrh Srbije da vrπi pritisak na graane na severu Kosova da izau na izbore u nedequ 17. novembra u Kosovskoj Mitrovici. "Mi u ovoj borbi ne moæemo da budemo poraæeni. Mi smo 3. novembra pobedili, nas ne zanima politiËki cirkus koji radi Beograd", rekao je JakπiÊ. 15.11.2013.

Beta-NSPM

Iskra 1. decembar 2013.

Trenutno se vrπi izdaja srpstva od skoro svih stranaka u Srbiji i Republici Srpskoj Na Sajmu kwiga u Beogradu juËe je odræana promocija kwiga Emila Vlajkija „Demonizacija Srba” (dopuweno izdawe), „AmeriËki teror” i „Bednici moderniteta” u izdawu izdavaËke kuÊe „Filip ViπwiÊ” iz Beograda i „Srpskog kulturnog druπtva” iz Gacka, na kojoj su govorili sociolog Milimir MuËibabiÊ, urednik Nove srpske politiËke misli –ore VukadinoviÊ, kao i sam autor. Milimir MuËibabiÊ je rekao da je autor pokuπao da shvati ciqeve tzv. „amerikanizacije” sveta. U tom kontekstu, naslov kwige „Demonizacija Srba” lako moæe Ëitaoca da navede na stranputicu, jer sama demonizacija srpskog naroda nije wena kquËna tema, veÊ viπe svojevrsni metod da se pokaæe naËin delovawa neo-liberalnog globalizma. - Autor polazi od pretpostavke da mi danas æivimo u surovosti totalitarne dræave Ëije je drugo ime globalizam. Ta totalitarna dræava, koja represijom i surovoπÊu stvara stawe u kojem se Ëak i racionalnost podreuje dobitku koji se naziva profitom, za ciq ima da osvoji planetu, pri Ëemu se tom osvajawu daje neka druga dimenzija naglasio je MuËibabiÊ, dodavπi da se ta totalitarna dræava krije iza raznih formi poput borbe za humanizam, demokratiju ili qudska prava. - Narodi, a bogami i pojedinci, koji se usude da bilo πta o tome govore bivaju naprosto demonizovani. Zbog toga su Srbi u te male stripove uπli kao vandali, do te mere da su Srbe predstavqali kao jedinu prepreku koju je potrebno prevladati kako bi univerzalno dobro pobedilo dodao je MuËibabiÊ, istakavπi da se autor u svojoj kwizi upravo sluæi empirijskim podacima (od pojedinaËnih primera ka opπtem stawu) kako bi uspeo da dopre do istine.

zakquËivπi da taj sistem ide dotle da namerno mewa znaËewe nekih humanistiËkih pojmova, poput slobode, demokratije, qudskih prava i sliËnih. –ore VukadinoviÊ je, nakon konstatacije da je Vlajki retka pojava na ovdaπwoj javnoj i politiËkoj sceni, buduÊi da poseduje jedan πirok pristup obrade druπtvenih pitawa, rekao da je u danaπwe vreme teπko imati takav pristup jer je javnost preplavqena gomilom informacija, poluinformacija i dezinformacija πto uzrokuje u krajwem rezultatu da veÊina nije u stawu da, narodski reËeno, „od drveta vidi πumu”. - Baπ zato Vlajki u samim uvodima kwiga „AmeriËki teror” i „Demonizacija Srba” daje kvalitetne filozofsko-teorijske uvide i na taj naËin definiπe svoju poziciju. »italac zbog toga zaista moæe da se razoËara, ukoliko u ovim kwigama oËekuje samo neku vrstu kataloga ameriËkih zloËina koji su poËiweni u odreenom periodu, odnosno evidencije medijskih primera demonizacije srpskog naroda u prethodnim decenijama rekao je VukadinoviÊ, primetivπi da ta simbioza empirijskog i teorijskog pristupa ima svoju namenu jer daje dodatnu ozbiqnost autorovoj analizi, kakvih Ëesto nedostaje na domaÊoj javnoj sceni. Podsetivπi da ove Vlajkijeve kwige poseduju neπto πto se moæe nazvati trajnim delovawem, jer su prva izdawa nastala pre viπe od deset godina, VukadinoviÊ je primetio da je neobiËno πto se demonizacijom Srba bavi autor koji je, po sopstvenom priznawu, „Hrvat jugoslovenske provinijencije”, koji je, pored toga, (preko majke) Jevrejin.

Primetivπi da mnogi autori sa Zapada pokuπavaju da stave znak jednakosti izmeu delovawa nemaËke nacistiËke partije i nacionalnog delovawa Srba, prof. MuËibabiÊ je konstatovao da bi to znaËilo da su Srbi svojom æeqom da odbrane svoju zemqu, ideologijom „krvi i tla”, sami po sebi genocidni u istom smislu kao πto su bili pripadnici nacistiËke partije u NemaËkoj polovinom 20. veka.

- To samo pokazuje da intelektualna odgovornost, hrabrost i poπtewe nemaju domovinu, ali ujedno predstavqa i svojevrsnu opomenu ovdaπwim autorima, kojima u liËnim kartama piπe da su srpske nacionalnosti, da (osim wih nekoliko koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke) nisu pokuπali makar neπto sliËno kao g. Vlajki istakao je VukadinoviÊ, napomenuvπi da se autor u svojim kwigama ograuje od povrπnog antiamerikanizma, i da zapravo tvrdi da ta ideologija neoliberalizma i socijal-darvinizma u velikoj meri potËiwava i same Amerikance.

- U tom smislu amerikanizacija, ideologija koja æeli da se predstavi kao globalizacija (dakle sistem koji je sinonim za slobodu i jednakost) jeste imala svoju deceniju uspeha u kom smo uËestvovali svi mi, dok nismo imali snage da prepoznamo sve to. Ove kwige su stoga, ujedno i govor protiv univerzalnog terora i totalitarne dræave, koji je za sve nas obavezujuÊi - istakao je MuËibabiÊ,

- Srbija nije izuzetak, veÊ samo prva ærtva ovog globalistiËkog imperijalizma. Vi kada Ëitate ovu kwigu jasno vidite da politiËka rukovodstva koja su vodila Srbiju, i Srbe s obe strane Drine devedesetih godina prethodnog veka, nisu mogla da urade neπto mnogo viπe za nacionalni interes od onoga πto jesu uËinila. Posebno naivno zvuËe sve one teze koje sluπam veÊ 20 godina koje imaju

Iskra 1. decembar 2013.

21


Trenutno se...

B29 film... (sa str. 19)

otprilike dva kraka: s jedne strane se svaquje sva krivica na Slobodana MiloπeviÊa i ostale koji su vodili politiku srpskog naroda do 2000. godine jer su otprilike odbijali saradwu s tim novim snagama globalizma, a ona rukovodstva koja su doπla posle 2000 godine su navodno kriva jer nisu uloæili dovoqno truda i novca za lobirawa u stranim centrima odluËivawa i sliËno - rekao je VukadinoviÊ, naglasivπi da se iz Vlajkijevih kwiga moæe jasno videti koliko su te teze netaËne i opasne, jer obe prebacuju odgovornost za ono πto se deπavalo iskquËivo na naπu stranu. - To je ta naivnost i glupost, a Ëesto i zlonamernost s kojom se mi suoËavamo, a koja postaje bespredmetna kada je suoËimo sa Vlajkijevom analizom - rekao je VukadinoviÊ, zakquËivπi svoje izlagawe reËima da moæda ipak nije sve izgubqeno jer taj socijal-darvinistiËki sistem drastiËno gubi svoju moÊ onda kada se demaskira wegova lepa "qudsko-pravaπka" fasada i kada se jasno pokaæe πta stoji iza i ispod te "humanistiËke" i humanitarne retorike. Autor kwiga Emil Vlajki je u svom kratkom obraÊawu rekao da se otiπlo predaleko kada je demonizacija Srba u pitawu, jer je jedna stvar kada se neko demonizuje spoqa, a potpuno drugaËije kada taj neko sam sebe poËne da demonizuje iznutra. - To je onda jedna teπka patologija. U ovom Ëasu srpstvo propada u svakom smislu, teritorijalno, duhovno i moralno. I u Srbiji i Republici Srpskoj se trenutno vrπi izdaja srpstva od skoro svih politiËkih stranaka i snaga, i ako se ovako nastavi srpstva vrlo brzo viπe neÊe biti - primetio je Vlajki, napomenuvπi da u Srpskoj sve ide ka unifikaciji BiH, dok je Srbija u fazi rasparËavawa. Rekavπi da u ovom trenutku u Republici Srpskoj ne vidi naËin kako da dopre do javnosti, Vlajki je primetio da ni situacija u Srbiji nije mnogo boqa. - Ne mogu praktiËno niπta viπe kritiËki reÊi, iako me naizgled puno objavquju. Stvar je u tome πto objavquju samo ono πto odgovara vladajuÊem sistemu i medijima, pa tako ispada da ja svaki put neπto drugo kaæem od onoga πto sam praktiËno rekao i napisao, jer u Srpskoj vi viπe nemate slobodnih medija, kao πto ih nema ni u Srbiji. Pored Nove srpske politiËke misli i PeËata ja praktiËno i ne vidim neki drugi medij koji bi zanimala sudbina srpskog naroda - istakao je Vlajki, zakquËivπi da je najverovatniji ciq novog talasa demonizovawa srpstva, koji je zapoËet stavqawem znaka jednakosti izmeu Gavrila Principa i Osame bin Ladena, otcepqewe Vojvodine od Srbije, nakon πto se situacija oko Kosova smiri. NSPM, 26.10.2013. (Podvukla - Iskra)

22

Marko RadovanoviÊ

a, izgradwe „Juænog toka”, i uopπte saradwe sa Rusijom u energetskoj sferi, sasvim suprotno govore sledeÊe Ëiwenice. NIS je zaista prodat „Gaspromweftu” bez tendera, ali, pre svega, to samo po sebi nije protivzakonito, a drugo, Rusija je u zamenu za prodaju kompanije bez otvorenog konkursa preuzela na sebe odreene obaveze, πto je i naglaπeno u srpsko-ruskom sporazumu 2008. Ruska strana je platila relativno nisku cenu — 400 miliona evra, ali je zato neuporedivo viπe uloæila u NIS. Ne samo da je vratila dugove kompanije koja je u tom trenutku bila veliki gubitaπ (ti dugovi su po reËima wenog sadaπweg direktora Kirila KravËenka premaπivali milijardu dolara), nego se obavezala da u NIS investira 547 miliona evra. Za posledwih nekoliko godina sredstva uloæena u NIS iznose milijardu i po evra. Tu brojku je u maju ove godine naveo Vladimir Putin u susretu sa Tomislavom NikoliÊem, obeÊavπi da Êe u narednih nekoliko godina u NIS biti uloæeno joπ milijardu i po evra. Dva meseca ranije Moskva i Beograd su sklopili dugoroËni ugovor na 10 godina, koji za Srbiju predvia sniæewe cena isporuke ruskog gasa sa 399 na 370 dolara za 1000 kubnih metara. Viπe o rusko-srpskim odnosima ©to se tiËe same izgradwe „Juænog toka” kroz teritoriju Srbije, treba reÊi da je, na primer, glavni izvrπni direktor projekta „Juæni tok” Marsel Kramer izjavio da Êe to omoguÊiti da se u Srbiji otvori oko 2,5 hiqade novih radnih mesta i privuËe 1,5 milijardi evra direktnih investicija. O vaænosti „Juænog toka” govore i mnogi zapadnoevropski politiËari kao πto je Mario Monti, bivπi premijer Italije. On je izjavio da „projekat `Juæni tok` mi doæivqavamo kao novu vaænu polugu koja je neophodna za razvoj Evropske unije i Italije”. »lan saveta izvrπnih direktora nemaËkog hemijskog koncerna „BASF CE” Herald ©vager takoe je pruæio podrπku „Juænom toku”, pomenuvπi uspeπnu saradwu Rusije i NemaËke u okviru izgradwe gasovoda „Severni tok”: „VeÊ smo na primeru transbaltiËke gasne magistrale `Severni tok` pokazali kako moæemo pojaËati stabilnost u snabdevawu gasom”. Prema tome, nikako se ne moæe reÊi da projekat „Juæni tok” nije unosan za Srbiju. Navedene Ëiwenice svedoËe upravo obrnuto, da Srbija ima viπe nego oËiglednu korist od prodaje NIS-a Rusiji i izgradwe dela „Juænog toka” na svojoj teritori... S druge strane, postoje i oni kojima ovaj gasovod i uËvrπÊivawe pozicije Rusije u Evropi koje on donosi nikako ne idu u prilog. VeÊina tih protivnika je vezana za alternativne projekte kao πto je izgradwa gasovoda „Nabuko”, koji predstavqa najveÊu konkurenciju „Juænom toku”. ReË je o naftnim i gasnim kompanijama susednih zemaqa, poput maarske kompanije MOL ili austrijske OMV. One ne æele konkurenciju „Gasproma” i Rusije... Ruska reË, 30.10.2013. (Podvukla - Iskra)

©tefan File, evropski komesar za proπirewe

SRBIJA NE∆E MO∆I DA BLOKIRA ULAZAK KOSOVA U EU Dve strane ne smeju da ometaju jedna drugu u evrointegracijama. Ne traæimo od Beograda da prizna nezavisnost Priπtine. PREGOVARA»KI okvir za Srbiju joπ se „krËka” u Evropskom savetu pre nego πto bude defintivno usvojen za mesec dana, posle Ëega Êe odmah zapoËeti dijalog za stupawe u punopravno Ëlanstvo. Ekskluzivno za „Novosti” evropski komesar za proπirewe ©tefan File otkriva πta Êe nam u predstojeÊem periodu biti najteæi zadaci, u procesu koji Êe, kako istiËe, morati da ide „ruku pod ruku” s normalizacijom odnosa sa Priπtinom.

©ta Êe biti najzahtevnije obaveze Beograda i imamo li administrativnih kapaciteta da brzo napredujemo? - Meu kquËnim pitawima je vladavina prava, naroËito reforma pravosua i borba protiv korupcije, za πta smo sa Srbijom veÊ pokrenuli veoma aktivan proces analitiËkim pregledom pregovaraËkih poglavqa 23 i 24. Srbija Êe, takoe, morati u potpunosti da se angaæuje u sveukupnoj reformi javne administracije, ukquËujuÊi i unapreewe kapaciteta dræavne uprave, i poboqπawe upravqawa javnim finansijama. Veliki izazov je u tome πto su to horizontalne reforme koje Êe uticati na hiqade dræavnih sluæbenika, i na centralnom, i na lokalnom nivou, bilo da se radi o tome kako se priprema dræavni buxet, sprovode javne nabavke, kontroliπe vladina potroπwa ili kako se pruæaju razliËite usluge graanima. Poboqπawe kapaciteta lokalne samouprave je veoma vaæno, jer Êe se najveÊi deo buduÊih politika EU, na primer u oblasti æivotne sredine, sprovoditi na lokalnom nivou.

Da li ste zadovoqni dosadaπwim uËinkom srpske vlade u tim kquËnim oblastima? - Bez snaænog Vladinog politiËkog sprovoewa, ove reforme nisu moguÊe. Evropska komisija zato pozdravqa to πto se Srbija angaæovala u pripremi horizontalne strategije reforme dræavne uprave i akcionog plana, koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. U skladu s novom strategijom proπirewa EU, koja se usredsreuje na ekonomsko upravqawe, takoe se oËekuje da Srbija pripremi detaqni akcioni plan o reformi upravqawa javnim finansijama. Evropska komisija Êe veÊ od 2014. godine zapoËeti stalni dijalog sa Srbijom u kontekstu Sporzuma o stabilizaciji i pridruæivawu da bi redovno pratila primenu ovih akcionih planova.

Da li je Kosovo, ipak, najvaænije pitawe u okviru pristupnog procesa? - Normalizacija odnosa s Kosovom Êe zaista morati da ide ruku pod ruku s procesom pristupnih pregovora, u skladu sa junskim zakquËcima Evropskog saveta. Sveobuhvatna i odræiva reπewa su potrebna da bi se razreπila brojna otvorena pitawa koja spreËavaju normalizaciju odnosa izmeu Srbije i Kosova. Treba postepeno pronaÊi dovoqan stepen normalizacije odnosa s Kosovom, tako da svaka strana moæe da nastavi svoj put ka EU, bez blokirawa druge.

ZnaËi li to da Êemo na kraju evropskog puta moæda ipak biti dovedeni pred dilemu da biramo izmeu Kosova i Evrope? - Govori se o normalizaciji odnosa izmeu Beograda i Priπtine. Ne radi se o tome da traæimo od Srbije da prizna Kosovo.

Kako ste, uopπte, tehniËki mogli da zapoËnete pregovore za SSP s Priπtinom, ako EU ima statusno neutralan pristup, imajuÊi u vidu da Ëlanice EU postaju dræave, a ne regioni? - MoguÊnost EU da zakquËuje meunarodne sporazume nije limitirana na meunarodno priznate dræave. Meunarodni sporazumi mogu da budu zakquËeni s bilo kojim entitetom ukoliko druga ugovorna strana, u ovom sluËaju EU, prihvata da moæe da sklopi sporazum koji Êe se rukovoditi meunarodnim javnim pravom. S izriËitim pozivawem na odgovarajuÊe stavove zemaqa Ëlanica o statusu, moguÊe je, dakle, sklopiti Sporazum o stabilizaciji i pridruæivawu na statusno neutralan naËin. MERIMO I SLOBODU MEDIJA

OVA prelomna evropska godina za Srbiju poklopila se i sa πezdesetim roendanom „Novosti”. U kojoj meri su mediji u Srbiji slobodni i hoÊe li Brisel insistirati da se dræava povuËe iz ove oblasti? TaËno je da je ovo suπtinski period u integracionim naporima Srbije koja je ostvarila znaËajne prekretnice. Vi, takoe, s ostalim medijima u zemqi, doprinosite evropskoj agendi. Stavqamo veliki naglasak na slobodu govora i medija, jer je to meu osnovnim vrednostima EU. Zato istiËemo da je u zemqi potrebno daqe usmeriti paæwu i na sprovoewe medijske strategije. VeËerwe Novosti 18.11.2013.

GORAN »VOROVI∆ (Podvukla - Iskra)

Mihail VaπËenko

Iskra 1. decembar 2013.

Iskra 1. decembar 2013.

11


Izbori 3. novembra...

упркос вишемесечним притисцима и манипулацијама од свих нивоа власти и свих медија - како оних великих са националном фреквенцијом, тако и локалних. По суманутој званичној теорији режима, испада да Марко Јакшић и Ђорђе Вукадиновић (нападнут од стране саветника предсеника Србије Марка Ђурића за „подстицање бојкота”) имају већи ауторитет и моћ од председника, премијера, првог потпредседика и комплетне државно-безбедносне и медијске структуре Републике Србије.

Други скандалозан потез режима у фашистичком маниру јесте „паљење Рајхстага” односно насилничко прекидање избора у Митровици, како би имали повод да оптуже заговорнике бојкота за „екстремизам” и „тероризам”, а изборе понове, уз још „бољу припрему” и још већу медијску и физичку тортуру. Пошто су увидели да бојкот избора успева, неко из власти је одлучио да пошаље своје преторијанце у цивилу да упадну на неколико биралишта и полупају гласачке кутије и тако своје београдске шефове спасу од пораза и понижења. А овај неуспех и крах шиптарских избора на северу моментално је у „српским” медијима прекрштен у „прекид избора од стране српских екстремиста”. Нема везе што није било никакве логике да бојкоташи, који су већ однели победу због чињенице да су бирачка места у Митровици углавном зврјала празна, сада прекидају изборе и дају аргумент за њихово понављање. Нема везе што су на сав глас још од јутра најављивали да ће режим послати маскиране нападаче да прекину изборе уколико излазност буде ниска. Не. Бело је црно, црно је бело, тврде београдска власт и београдски медији, без изузетка.

На крају, врхунац безобразлука званичног Београда јесте стална претња „албанском влашћу” у српским општинама на северу, уколико бојкот успе. Чак су и западни медији јавили да ако излазност на северу буде сувише ниска, избори неће имати никакав кредибилитет и овде неће бити могућа примена Бриселског споразума. То међутим, није подстакло београдске властодршце да преиспитају своју политику према северу КиМ, да уваже став апсолутне већине својих грађана са севера покрајине, и почну да разговарају са њиховим легалним и легитимним представницима. Не. Београд хладнокрвно инсистира на томе да, ако Срби не изађу на косовске изборе, локалну власт на северу преузму Шиптари, док ће ових 70.000 Срба третирати као грађане другог реда. То наравно није изводљиво, нити могуће, нити сами становници неколико албанских села северно од Ибра имају нарочите амбиције да владају читавим севером, али то открива суштину механизма београдске квислиншке власти - „Интегрисаћемо север Косова у „Републику Косово”, са или без Срба”. Питање опстанка Срба и Србије на северу Косова њих уопште не занима, интересују их једино да испуне своје обећање и дуг Западу, и да истовремено почињеном велеиздајом ни мало не „усталасају духове” у апатичној и дефетистичкој Србији. А да ли ће у томе успети, ��д нас зависи. NSPM, 4.11.2013. (Podvukla - Iskra)

10

Игор Марковић

Dinamika nasiqa... (sa str.8)

(освајању непријатеља (уколико изласком на изборе не дају сагласност за сопствено мирно искључење из Србије), није ништа друго до симболичко избацивање из државе. Наиме, основна функција државе је да својим грађанима обезбеди заштиту од оружаног насиља. Када је Дачић, као председник српске владе, рекао да ће севернокосовски Срби или морати да, изласком на изборе, пристану на добровољно исписивање из српског друштва (тзв. ексматрикулација), или ће из њега бити избачени тако што ће их власт просто препустити на милост и немилост непријатељу, он није ништа друго урадио него свима ставио до знања да држава Србија севернокосовске Србе, како год да се узме, препушта другој држави или их враћа у „природно стање”.

Сличну функцију избацивања из „друштвеног уговора” имала је и Дачићева изјава да „Србија неће да жртвује своју будућност због десет хиљада људи”, уз ексклудирајући поздрав за непослушне „Нек' им је са срећом!”. Масовно искључење својих грађана из „друштвеног уговора” манифестују само тзв. дегенерирајуће државе. Код њих власт, најчешће диктаторска или узурпаторска, почиње да унутар једне државе, тајно и неформализовано, ствара нову државу коју чине носиоци власти и само они грађани који ту власт прихватају. Сви пак чланови друштва који се противе власти избацују се у „природно стање”, односно, држава симболички проглашава да она или нека друга држава може са њима да раде шта им је воља. А управо то је урадио Дачић изјавом о „срећном им путу” за непослушних „десет хиљада” Срба.

Али када једном почне узурпаторска ексклузија, логика збивања води непрестаном смањењу обима државе (друштва). Данас ћете из „друштвеног уговора” да избаците „десет хиљада” севернокосовских Срба, сутра ћете то да урадите са „екстремистима”, прекосутра са „салонским и викенд националистима”... И где је онда томе крај?

Но, главна теоријска - али и практична консеквенца оваквог понашања власти јесте да враћањем дела својих грађана у „природно стање” она заправо поништава „друштвени уговор” са грађанима. Тада власт више нема легитимитет, односно грађани који су „избачени” из друштва - али и они који сматрају да је власт довела у питање „друштвени уговор” - могу предузимати акте самоодбране. Стога таква власт производи само нове кругове насиља. Зато је садашњи режим, као што сам већ упозорио, не само штеточински са становиш-

та националних интереса. Он је штеточински и са становишта демократског поретка, али и са становишта било каквог грађанског поретка.

Овај режим просто производи насиље. И, не заустави ли се на време, у насиљу ће и скончати. NSPM, 16.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Слободан Антонић

Iskra 1. decembar 2013. .

Privatizacija u Srbiji pojela 800.000 radnih mesta i uniπtila privredu TEK svaki deseti radnik koji je bio zaposlen u nekom od giganata devedesetih godina u Beogradu i danas ima posao. Tada su samo dve fabrike, Industrija motora Rakovica i Industrija motora i traktora, angaæovale oko 18.000 qudi, a danas ih u svim pogonima u prestonici nema viπe od 13.000! Ekonomisti i sindikati slaæu se s Ëiwenicom da se privatizacija u Srbiji slomila preko lea radnika. U proteklim decenijama, donela je pad proizvodwe, mnogobrojne malverzacije tokom promene vlasniËke strukture, korupciju, siromaπtvo i - armiju nezaposlenih. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Qubodrag SaviÊ, podseÊa da je pre dvadeset godina u Srbiji u industriji bilo angaæovano 1,1 milion qudi i napomiwe da ih danas ima jedva 275.000. Bez posla je, dakle, tokom privatizacije ostalo viπe od 800.000 radnika! - Najteæe su pogoene sredine u kojima je postojala po jedna fabrika od koje je æiveo Ëitav grad, a sa wihovim gaπewem su ta mesta opustela i „umrla” - priËa SaviÊ. -Sada je neuspeh privatizacije doveo do velikih razlika meu regionima, a najgore je u pograniËnim podruËjima, juænoj i istoËnoj Srbiji, Kurπumliji, Prokupqu, Vrawu, Pirotu. U Niπu je bilo viπe od pet giganata, a danas ne postoje ni maπinska industrija ni elektroindustrija u ovom gradu. I dr Nada NovakoviÊ, struËni saradnik u Institutu druπtvenih nauka u Beogradu smatra da su radnici ili „plave kragne” najveÊi gubitnici srpske tranzicije. - Optuæeni su kao „bivπi samoupravqaËi”, a sve πto su ranije generacije i oni stvarali je prodato - napomiwe dr NovakoviÊ. -Ukinuto im je pravo na rad, ali i na leËewe i sigurnost za vreme traæewa novog posla. Radnici su razjediweni, osiromaπeni i sukobqeni, a to je povoqno tle na kome se uveÊava interes kapitala, a ofanziva preduzetnika protiv radnika se zahuktava. Tranzicija je radnicima donela materijalnu i drugu nesigurnost, od gubitka posla do nemoguÊnosti zadovoqavawa osnovnih æivotnih potreba. REZULTATI KONA»AN rezultat privatizacije u Srbiji su uniπtena privreda, industrija i poqoprivreda, kao i viπedecenijska tehnoloπka zaostalost za razvijenim zemqama i uniπtena radniËka klasa - smatra Nada NovakoviÊ. -Posledica loπih prodaja preduzeÊa su i paralelna ili „siva” ekonomija, monopoli na træiπtu, privreda bez stalnih i domaÊih izvora finansirawa, nemoguÊnost vraÊawa dugova i pokretawa novog proizvodnog ciklusa. Srbija je postala poligon na kojem interese ostvaruju strani i domaÊi kapitalisti, a cenu plaÊaju zaposleni i ostali graani. Naπa sagovornica podseÊa da je Srbiji 2001. godine ponuen kredit za sveobuhvatan socijalni program, ali da ga je tadaπwa vladajuÊa ekipa odbila. - OdluËili su se za strategiju „od sluËaja do sluËaja”, odnosno socijalni program je bio tamo gde je dræava to odredila - objaπwava struËni saradnik Instituta druπtvenih nauka. -Novi vlasnik ga je isplaÊivao u zavisnosti od prilika i bliskosti sa

Iskra 1. decembar 2013.

vlastima. Socijalni programi su dodatno raslojili radniπtvo i sukobili wihove interese. Viπe od 90 odsto novca otiπlo je u potroπwu i nije moglo bitnije da poveÊa zaposlenost. Najbrojniju i najugroæeniju grupu radnika Ëine oni koji uopπte nisu dobijali sredstva za otpremnine, poput tekstilaca i koæara. Posebno teπko su do svog socijalnog programa doπli radnici TK „Raπka” iz Novog Pazara. Radnice su protestovale 57 dana, Ëak su i πtrajkovale glau, da bi dræava pronaπla „izgubqena” sredstva socijalnog programa. Od onih koji su dobili otkaze, nisu mnogo boqe proπli ni radnici koji su nastavili da rade u privatizovanim preduzeÊima, jer mnogi ne primaju plate po viπe meseci, Ëak i godina, a zarade im se isplaÊuju „na ruke” bez uplate doprinosa. Profesor SaviÊ istiËe da je bilo i mnogo malverzacija i zloupotreba vlasnika, koji su „izvlaËewem” kapitala umawivali vrednost akcija zaposlenih i firme postepeno uvodili u steËaj. - Osim izgubqenih radnih mesta, naπu privatizaciju svrstavaju u red najloπije sprovedenih i zbog uniπtene industrije i proizvodwe koja nije ni blizu predtranzicionom periodu -istiËe profesor SaviÊ. IZNEVERENA O»EKIVAWA PROBLEM je u tome πto je promena vlasniπtva bila sama sebi ciq - smatra profesor SaviÊ. -Verovalo se da Êe to preko noÊi reπiti veÊinu dugotrajnih problema. Tako je privatizacija iskoriπÊena da se godinama gomilano druπtveno bogatstvo u kratkom periodu transferiπe u posed qudima bliskim vlasti, ali i onima sa sumwivim kapitalom, Ëak i kriminalcima. To je dodatno razorilo inaËe loπ privredni ambijent. Ozbiqan kapital doπao je samo u nekoliko firmi, poput duvanske industrije, cementara. U veÊini ostalih sluËajeva, nijedan od proklamovanih ciqeva tog procesa nije ostvaren. - UËeπÊe industrije u BDP-u je na kraju raspada bivπe Jugoslavije bilo 44 odsto, a sada je svega 18,1 odsto. ©tetu zbog loπe privatizacije Êemo plaÊati i u narednom periodu. BiÊe nam potrebno bar 20 godina da se „vratimo” na nivo na kojem smo bili 1990. godine. StruËwaci navode da je konaËan rezultat privatizacije poraæavajuÊi - od fijaska zbog niske cene za koju smo prodali naπe fabrike do sumwivih poslovnih aranæmana Ëije Êemo posledice trpeti i u narednim godinama. - PoraæavajuÊi je podatak da je skoro sve rasprodato i da za sve to, u periodu od 2001. do 2012. godine Srbija nije dobila viπe od 2,8 milijardi evra - istiËe Nada NovakoviÊ. - U meuvremenu su javni i ostali dugovi viπestruko uveÊani, u zemqu je uπla 71 milijarda (krediti, donacije, depoziti graana), a ilegalno je izneto 50 milijardi evra! Rezultat svega je da nema kapitala za pokretawe privrede niti za sanirawe nastalog siromaπtva graana. I profesor Qubodrag SaviÊ smatra da smo naπe fabrike prodali za bagatelu... 11.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Sajt: <srbijadanas>

23


VuËiÊevi πeici naprasno zaboravili na srpsku poqoprivredu Tokom nedavne posete dræavne delegacije Srbije Abu Dabiju, najavqeni su novi moguÊi poslovni poduhvati Ujediwenih Arapskih Emirata u naπoj zemqi ali na iznenaewe javnosti gotovo niπta se nije moglo Ëuti o ranije najavqenoj kupovini osam srpskih poqoprivrednih kombinata. Naime, sa kompanijom Al Dahra potpisan je predugovor o kupovini PKB korporacije iz Padinske Skele, AgrobaËke iz BaËa, Bratstva i jedinstva iz Neuzina, Dragana MarkoviÊa iz Obrenovca, Nova Gajdobre, Mladog borca iz Sonte, Omoqice i Vojvodine iz StarËeva. Na taj naËin bi kompanija iz Ujediwenih Arapskih Emirata dobila pravo da upravqa zemqiπtem od 9.000 hektara. Predugovorom koji je u januaru bivπi ministar finansija i privrede Mlaan DinkiÊ potpisao u Abu Dabiju „u vezi sa projektom investicionog ulagawa u poqoprivredu izmeu Srbije i Ujediwenih Arapskih Emirata” predvieno je da se formira zajedniËka nova kompanija. Al Dahra u okviru zajedniËkog ulagawa ima obavezu da investira oko 200 miliona evra u osam poqoprivrednih dræavnih gazdinstava u Srbiji. Iznos od 100 miliona evra trebalo bi da bude uloæen u izgradwu sistema za navodwavawe i nabavku savremene opreme, dok Êe sa dodatnih oko 100 miliona platiti svoj udeo u zajedniËkim preduzeÊima. Na osnovu tog uloga Al Dahra Êe steÊi 80 odsto udela, a preostalih 20 odsto kapitala biÊe u vlasniπtvu Srbije i Grada Beograda, koji ujedno neÊe imati obavezu da objediwuju sredstva niti garancije, ali Êe zajedniËkoj firmi da pruæe logistiku. OËekivalo se da Êe ugovor o tom poslu biti potpisan u martu a do kraja jula je trebalo da bude obavqen prenos imovine. Meutim, do danas to nije uËiweno, a kada Êe biti pokrenuta dogovorena procedura ne zna se ni posle posete srpske dræavne delegacije Abu Dabiju. Od Ministarstva poqoprivrede do zakquËewa ovog broja naπeg lista nismo informaciju o Ëemu je ministar Dragan GlamoËiÊ razgovarao sa svojim kolegama u Abu Dabiju, ali nam je naglaπeno da posao vezan za kupovinu poqoprivrednih kombinata nije dogovaran od strane tog ministarstva. U Ministarstvu privrede (nastalom nakon smene Mlaana DinkiÊa i podele wegovog ministarstva finansija i privrede na dva dela) reËeno nam je da pitawe dokle se stiglo u poslu prodaje kombinata i kada Êe ugovor biti realizovan nije za wih. To je obrazloæeno time da ministar RaduloviÊ nije putovao u Abu Dabi. Izjavu o tom pitawu juËe nismo uspeli da dobijemo ni od Mlaana DinkiÊa, zamenika predsednika Komiteta za saradwu sa Ujediwenim Arapskim Emiratima.

24

Mahmud Buπatlija, konsultant za strana ulagawa istiËe za Danas da se pregovori Srbije i Ujediwenih Arapskih Emirata o saradwi u oblasti poqoprivrede „ne odvijaju dobro”. - OËito je da postoji neki zastoj, da nije tako posle posete Abu Dabiju bi se mnogo viπe i konkretnije znalo o poslu o kupovini kombinata koji se sada uopπte i ne spomiwe. To πto je potpisan predugovor u poslovnom smislu ne znaËi niπta jer je to samo izjava dve strane o dobroj voqi. Zbog Ëega je doπlo do zastoja u o pregovorima moæemo samo nagaati. Moæda je zapelo oko procene imovine ili oko nekog drugog pitawa. Moj utisak je da smo mi od samog poËetka pogreπno pristupili pregovorima sa EmiraÊanima. Naime, nakon πto je potpisan meudræavni sporazum, politiËari nisu imali πta viπe da traæe u toj priËi i mesto je trebalo da ustupe profesionalcima. Primer je to πto su veÊ u drugom koraku, u pregovore oko stvarawa Er Srbije EmiraÊani sa svoje strane imenovali Ëoveka iz struke. Sa naπe strane se to nije desilo jer su i daqe u prvom planu ostali politiËari a ne struËwaci - naglaπava Buπatlija. Milan Prostran, ekspert za poqoprivredu smatra da je period od godinu dana od kada je najavqeno da se kompanije iz Ujediwenih Arapskih Emirata interesuju za ulagawa u srpsku poqoprivredu sasvim dovoqan da se zakquËi konkretan ugovor. - Zbog Ëega do toga nije doπlo, a najavquju se neki novi poslovi sa Abu Dabijem, je neπto πto bi trebalo da bude legitimno pitawe nadleænima. Teπko je spekulisati ali pretpostavqam da bi problemi, do kojih je oËito doπlo, mogu da budu vezani za imovinska pitawa ili izmene nekih zakonskih regulativa kako bi se ispunilo ono πto EmiraÊani æele. U svakom sluËaju, ja sam pozdravio potpisivawe predugovora i koliko znam on je naiπao i na zadovoqstvo zaposlenih u poqoprivrednim kombinatima jer bi se na taj naËin obezbedio daqi nesmetani rad tih preduzeÊa kao i egzistencija radnika i wihovih porodica -zakquËuje naπ sagovornik. - Velika je greπka to πto je Mlaan DinkiÊ izbaËen iz Vlade a ostavqen je u pregovaraËkom timu sa EmiraÊanima. Arapi su tradicionalan svet i uopπte nije dobro nuditi im kao pregovaraËa nekoga za koga smatrate da za wega nema mesta u vaπoj Vladi. To moæe dosta da utiËe na EmiraÊane da postanu rezervisani prema samom poslu - smatra Mahmud Buπatlija. Danas, 6.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Q. BukviÊ, G. VlaoviÊ

Iskra 1. decembar 2013.

Reæim gura kosovske Srbe u TaËijevu dræavu

IZBORI 3. NOVEMBRA U KOSOVSKOJ MITROVICI Тренутно је у Србији на делу једна надреалана и у историји незабележена ситуација; да се држава, која формално није окупирана, одриче сопствене територије у корист државе коју не признаје, при том избацује 70.000 сопствених грађана који желе да остану њени грађани и насилно их утерује у другу државу коју она сама не признаје. Због надреалности ситуације, и чињенице да нема преседана у светској историји, већина грађана Србије још увек није свесна ове чињенице, а медијско испирање мозга тера их у потпуну конфузију и незнање када је у питању ситуација на Косову и Метохији. Због тога је неопходно мало појаснити и подсетити како је до ове ситуације уопште дошло. Последњих година, главна борба око Косова води се заправо око тога коме ће припасти северни део покрајине, насељен Србима, који су 1999. успели да избегну судбину остатка српског народа на КиМ, и сачувају институције и живот под окриљем Србије. Не постоји ни један аргумент за одвајање ове територије од Србије - ни правни, ни историјски, ни етнички, ни демократски. И са становишта међународног права (што важи за читаво Косово и Метохију), али и са становишта „права народа на самоопредељење”, на које су се толико позивали у Вашингтону и Приштини, север Косова је саставни део Србије!

Међутим, по Вашингтону, Бриселу и Берлину, али - након потписивања Бриселског споразума - и по Вучићу, Дачићу и Николићу, четири српске општине на северу КиМ (Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) неотуђиви су део суседне независне државе, и све што тамошњи Срби могу да добију јесте климава аутономија у саставу „Републике Косово”.

Одустајање од Косова (укључујући и север) у саставу Србије, његови поборници називају „прихаватање реалности на терену”. Међутим, ови „реалисти” превиђају чињеницу да се та територија преко сто година у континуитету налази у саставу Србије, и да се чак и током Другог светског рата, када су многе српске земље раскомадане, север Косова, укључујући Косовску Митровицу, налазио у саставу Недићеве Србије. Да и не говоримо о реалности да све ове године, након 1999. приштински челници нису могли слободно да уђу северно од Ибра, баш као што ни српски челници нису могли у Приштину. Уважавајући ову чињеницу и ову реалност, чак је и Борис Тадић 2010. морао да одбије захтев Ангеле Меркел да на северу укине институције Србије, што је две године касније платио губитком власти. Николић, Вучић и Дачић, међутим, нису имали моралну дилему око тога да - због власти или личних интереса - промене ту севернокосовску реалност на штету Србије, а у корист сепаратиста из Приштине. Ова власт је себи задала - или га је доби-

IIskra 1. decembar 2013. .

ла - двоструки задатак у вези Косова, који је до сада прилично глатко извршавала. Са једне стране, да повуче Србију са севера покрајине и изручи четири српске општине Приштини (зарад обавеза према западним газдама). А, са друге стране, да ова велеиздаја у остатку Србије прође готово неприметно и неосетно (зарад очувања сопственог рејтинга и популарности у народу). Уз тоталну подршку медијске машинерије, која подразумева државне медије (РТС, Новости), приватне таблоиде (Курир, Информер, Наше) и медије у власништву западних корпорација (Блиц, Б92), све је пролазило без већих проблема по велеиздајнике. Саграђен је гранични прелаз на Јарињу; потписан је антиуставан Бриселски споразум, у коме се нигде не спомиње Србија, али зато на више места „устав и закони Косова”; незаконито су распуштени органи локалне власти на КиМ, који су легитимно и легално изабрани на локалним изборима 2012. године, склопљен погубан споразум о енергетици и телекомуникацијама.

Међутим, када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова”, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац. Односно, у Београду и остатку Србије је можда то још и могло да има прођу, али не и међу Србима на северу Косова. Нема тог медија, ни тог политичара који вас може убедити да вас „за ваше добро” избацују из државе и изручују Тачију. Зато је одговор Срба са севера заиста био у складу са антиизборним слоганом: 0% Тачију, Дачићу и Вучићу! 100% БОЈКОТ! Главни утисак бурног 3. новембра јесте храброст, патриотизам и јединство српског народа на северу КиМ који су исказани кроз масовни бојкот, али исто тако и демонстрација бруталности, квислинштва и злобе режима и медија, који су, очито, по сваку цену решени да ампутирају север Косова од Србије и интегришу 70.000 Срба у Тачијеву државу. Бахатост и осионост режима и медија испољавала се на свим питањима везаним за изборе. Једно су лажи, манипулације и обмане које су пласиране до избора, али након што је та политика доживела дебакл 3. новембра, спинови не само да нису спласнули, него се кренуло са још бруталнијим, готово фашистичким методама обрачуна са неистомишљеницима и противницима издаје Косова.

Прво је тражење узрока бојкота у суманутим и бесмисленим теоријама попут, на пример, оне да „екстремисти нису дозоволили грађанима да изађу на изборе”, Чињеница је да последњих месеци противници Бриселског споразума немају никакву власт на северу, пошто их је Влада незаконито сменила. Сви локални медији били су под контролом београдског режима, као и сви директори јавних предузећа. Фактичку власт имао је Вулин. Грађани севера КиМ бојкотовали су изборе

9


Dinamika nasiqa...

Па када наша политичка полиција крене да се „сурово обрачуна” са свим тим „екстремистима” - од којих су неки толико дрски да чак захтевају поштовање Устава Србије! - ево нас у ЕУ већ до 2020. *** Проблем са „екстремизмом” као категоријом којом треба да се бави тајна полиција, јесте тај што он није сасвим јасно одређен појам, па његову садржину власт може да попуњава како хоће.

У политичкој теорији, екстремним се називају оне политичке групације које се налазе на крајњим тачкама политичког спектра. Али, граница између „мејнстрима”, „радикалности” и „екстремизма” више је арбитрарна него стварна. Радикали из Друге Србије - попут Е - новина (који, узгред буди речено, чврсто подржавају Вучића и његов режим) - све евроскептике и критичаре Бриселског споразума називају „екстремистима” (почев од ДСС-а - којем би се пре могла спочитати пасивност и инертност, него било какав "екстремизам"; па до нас из НСПМ које већ, готово рутински, називају „Нова српска фашистичка мисао”). И пошто је напредњачка власт преузела програм ЛДП и идеологију Друге Србије, последња дешавања указују на то да су Вучић и компанија на путу да преузму и ову, другосрбијанску дефиницију „екстремизма”. Али, једна је ствар када некога критичари или политички супарници назову екстремистом. То може бити смешно, непријатно или увредљиво, али се означени од тога може бранити контра-етикетирањем или грађанском тужбом за увреду. Сасвим је, међутим, друга ствар ако је власт образовала безбедносно-обавештајну Службу за борбу против екстремизма, па затим некога квалификује као екстремисту. Онда је већ ђаво однео шалу. Јер, како се бранити од шпијунирања, праћења, ометања, уцена и шта већ све не ради тајна политичка полиција?

Зато је, не само за потенцијалне жртве, већ и за све учеснике јавног живота врло опасно ако оваква власт има једну такву службу. Наиме, свако се кад тад може наћи у улози мањинског критичара власти. Зато свако може да, по неком политичком питању, буде оквалификован као „екстремиста” и да против њега буде покренут државни апарат. А тада то заиста престаје да буде парламентарни или демократски поредак, и постаје нешто сасвим друго. *** Најновија ескалација вербалног и симболичког насиља режима - од ломљења бирачких кутија, преко срамног захтева за „Вучићевих 45 минута”, до формирања тајне политичке полиције - последица је тешког пораза који је режим доживео 3. новембра.

Иако су напредњаци галамили како „бојкот није успео”, званични подаци су показали да је на северу Косова гласало 7,4 одсто бирача (Звечан), 7,9 одсто (Северна Митровица) 12,5 одсто (Лепосавић) и 13,4 одсто бирача (Зубин Поток). Ако је толико мало бирача изашло са „неуспелим бојкотом”, колико би тек мало њих изашло да је бојкот успео.

8

Наравно, бојкот је био апсолутно успешан, чиме је власт доведена у озбиљан шкрипац. Најпре, видевши да ће бити поражена, власт је извела представу са ломљењем гласачких кутија. Режим се надао да ће то довести до поништења целог гласања и да ће добити нову шансу да ефикасније организује притисак на Србе северено од Ибра. Међутим, гласање је поништено само на три групације бирачких места, а њихови страни патрони оштро су осудили „насиље екстремиста” и затражили да „екстремисти морају да одговарају”. Вучић, наравно, не може да казни своје људе. Он зато мора лажно да оптужи неког другог, за шта су најзгоднији управо они који му пружају најжешћи отпор. Но лажне оптужбе увек су деликатна ствар. Да би подметање успело, за саучеснике морате да узмете људе из полиције, тужилаштва и судства. Што више људи умешаних у подметање, тим већа вероватноћа да ће вас сутра неко од њих уценити или разоткрити.

Али, није то главни проблем са 3. новембром. Проблем је што се тога дана на очигледан начин распала лажна слика о консенсуалној подршци српског друштва капитулантској политици Вучићевог режима. Та слика је образована тако што је, иза димне завесе подршке Вучићевој борби против корупције, дошло до стратешког заокрета напредњака од еврореализма (у предизборној кампањи), до радикалног евровазалства (тзв. бриселизација напредњака). Резултат тог стратешког заокрета био је Бриселски споразум (тачније, Бриселска капитулација). Пошто је отпор Бриселском споразуму у српском парламенту, српској јавности и на српским улицама био доста мали, режим је поверовао да је завршио посао. И заиста, у политичкој теорији се, још од Џона Лока, сматра да су грађани, у уређеном и правном поретку (демократији), сагласни са свим актима власти осим уколико се директно не супротставе неком акту („ћутање је одобравање”). И пошто је Бриселска капитулација релативно безболно прошла - јер су критичари тог акта, не само у парламенту, остали у поприличној мањини - власт је са правом могла да протумачи да се цело српско друштво сагласило са предајом Северног Косова Приштини. (Кажем са правом, јер су конформизам и материјалистичке аспирације, везане за ЕУ, већег дела нашег друштва, резултирали његовом прећутном сагласношћу са Бриселском капитулацијом).

Међутим, 3. новембра је постало јасно да убедљиво највећи део Срба са севера Косова одбија Бриселски споразум. Незгода са овим неслагањем је то што се Бриселски споразум управо на њих односи. Оваква јасна порука довела је у питање успостављени консенсус. Власт је могла да уради две ствари. Или да покуша да убеди севернокосовске Србе да је Бриселски споразум добар и за њих, те да тако симболички обнови сагласност. Или да их једноставно избаци из српског друштва и тако поново успостави сагласност, али овога пута у једном ужем обиму. Власт се одлучила за ово друго. *** Јер, заиста, Дачићева претња севернокосовским Србима да ће их „држава” препустити ратном (Kraj na str. 10/2)

Iskra 1. decembar 2013.

Iz ugla svetskih zbivawa

RAT U SIRIJI, RUSIJA I MI Uzrok sirijskog sukoba Arapsko proleÊe je prouzrokovalo seriju potresa na Bliskom istoku i severu Afrike, kojima su ove oblasti dugoroËno destabilizovane. Nakon smene reæima u Tunisu i Egiptu, podele Sudana, guπewa protesta u Jemenu i Bahreinu, u Libiji je izvrπena vojna intervencija. Isti scenario zadesio bi i Siriju, da Amerika nije naiπla na otpor. Rusija i Kina su stavile veto na rezoluciju SB UN o Siriji, koju su zapadne zemqe predloæile, u ciqu ruπewa vlasti Baπara Al Asada. S obzirom da je Zapad odavno odbacio pravo i uveo vladavinu sile, to ih nije spreËilo u nameri da smene legalno izabran sirijski reæim i instaliraju marionetsku vlast koja bi ispuwavala sve wihove zahteve. ZahvaqujuÊi nepokolebqivom stavu, politiËkoj i diplomatskoj borbi Rusije, Ëiji zahtev je reπavawe sukoba mirnim putem uz poπtovawe suvereniteta Sirije, Amerika je morala da odustane od svojih planova.

situacije u Siriji, za one koji je dobro poznaju, nije uloga Baπara Al Asada u wima. Svakako da wegova vladavina moæe da primi odreene kritike (ne one koje Zapad nameÊe) i pored toga πto ima veliku podrπku naroda, meutim rat u Siriji se ne vodi zbog Baπara Al Asada, niti zbog unutraπwih problema dræave kojom on vlada. AmeriËka doktrina o zaπtiti qudskih prava je pokriÊe za krπewe qudskih prava, odnosno sredstvo za agresiju nad drugim dræavama. Preuzimawe kontrole nad suverenim dræavama putem uklawawa neposluπnih reæima, finansirawem, obuËavawem i vrπi se naoruæavawem opozicionih snaga, kriminalnih struktura kao i ubacivawem stranih plaÊenika i terorista u redove pobuwenika, a zatim konstrusawem nekog dogaaja kao povoda za intervenisawe NATO alijanse. Uz to joπ treba pomenuti politiËku, diplomatsku i medijsku logistiku svih faktora koji su u sluæbi Zapada.

Nedavno je u Vaπington postu, Majkl AbramoviÊ (Michael Abramowitz) predsednik centra za spreËavawe genocida pri Muzeju holokausta u Vaπingtonu podsetio na ameriËku doktrinu: „Dræave moraju da zaπtite vlastito stanovniπtvo od genocida, ratnih zloËina, zloËina protiv ËoveËnosti i etniËkog ËiπÊewa, i moraju da preduzmu akciju kako bi pomogle drugim dræavama Ëije vlade ne mogu ili neÊe da zaπtite vlastito stanovniπtvo. Svet posebno ima odgovornost da interveniπe onda kad dræave same sprovode nasiqe masovnih razmera nad sopstvenim stanovniπtvom, kakav je sluËaj nesumwivo u Siriji gde je po meunarodnim procenama ubijeno viπe od sto hiqada qudi, viπe od pet miliona izmeπteno iz svojih domova, a viπe od dva miliona se naπlo u izbegliπtvu pred ratnim zloËinima meu kojima je i upotreba hemijskog oruæja kao najdrastiËniji pojedinaËni zloËin u nasiqu koje traje veÊ dve godine”.

Sirijski sukob je prekretnica u preraspodeli svetskih sila. Vreme hegemonistiËke vladavine SAD, koje je trajalo od zavrπetka hladnog rata tj. raspada SSSR-a, definitivno je zavrπeno. Zapad pokuπava veπtaËki da odræi svoje pozicije, iako ekonomski i politiËki naglo slabi. AmeriËke vojne intervencije nemaju viπe uporiπte i podrπku, Ëak ni na zapadu. Zbog spoqne politike Vaπingtona, Amerika je postala predmet mræwe mnogih naroda πirom sveta. Nakon viπedecenijske primene sile nad daleko mawim i slabijim ærtvama, svetskoj javnosti je postalo jasno zaπto Amerika sprovodi svoju divqaËki agresivnu spoqnu politiku. (Treba se Ëuvati kategoriËkih i poæeqnih zakquËaka kao `definitivno`. I pored svih unutraπwih teπkoÊa i protivreËnosti viskog kapitalizma kojim je optereÊena, Amerika joπ uvek ima znatne prednosti u odnosu na svoje rivale. To je dobro poznato Kini, Rusiji i ostalom tzv. `nesvrtanom svetu`, ako takav (jedinstven) uopπte postoji. Niti je `svetskoj javnosti`, uglavnom manipulisanoj moÊnim zapadnim medijima, `postalo jasno` πta se stvarno odigrava πirom planete. - Donbronamerna primedba - Iskra). Razlog je ekonomski i politiËki interes Zapada ili interesnih grupa koje imaju veliki uticaj na vlast, a ne zaπtita qudskih prava.

Dogaaju na Bliskom istoku i severu Afrike, nisu nimalo sluËajni, niti se radi o sluËaju koji AbramoviÊ propagira. Naprotiv, oni su inspirisani i kontrolisani od strane SAD i Ëine deo strategijskog plana Veliki Bliski istok, koji je smiπqen radi ostvarivawa ameriËke imperijalistiËke politike. Kao πto je poznato iz istorije proπlih sukoba, zapadne sile ne biraju sredstva za ostvarivawe svojih ciqeva. Ærtve rata i uniπtena buduÊnost neke zemqe, predstavqa samo uzgrednu πtetu (Srbija, Irak, Libija itd.). Podaci koje je Majkl AbramoviÊ naveo o broju ærtava su taËni, ali je sve ostalo viπe nego problematiËno. Krvavi sirijski rat poËeo je u martu 2011. protestima protiv sirijskog predsednika Baπara Al Asada. U Siriji su sukobqene regularna sirijska vojska sa jedne strane i pobuwenici sa druge, u Ëijim redovima se osim Sirijaca bore mnogobrojni plaÊenici, teroristi, xihadisti, Ëlanovi Al Kaide. U formacijama pobuwenika nalaze se i uËesnici ratova na prostoru bivπe Jugoslavije, odnosno muslimani iz BiH i Arbanasi sa KiM. Tema razmatrawa

Iskra 1. decembar 2013.

Paralele sa Srbijom. Sukob u Siriji ima mnogo sliËnosti sa deπavawima u Srbiji, odnosno na prostoru bivπe Jugoslavije. Rat u Siriji je nametnut kao i u sluËaju bivπe Jugoslavije. SAD su imale pripremqenu strategiju za Jugoslaviju, mnogo pre poËetka rata na tim prostorima. Otkrivena je uloga stranih obaveπtajnih sluæbi Zapada u wima, o Ëemu postoje brojni dokazi, izveπtaji, izjave i svedoËewa zvaniËnika i raznih sluæbenika. Zapad je naoruæavao i obuËavao ekstremistiËke i teroristiËke grupe u Hrvatskoj i BiH, kao πto to sada radi u Siriji. U Hrvatskoj je privatna vojna firma Military Professional Resources Inc, koju su

25


Rat u Siriji...

pobuwenika u napade.

osnovali ameriËki generali, obuËavala hrvatske snage tokom rata 1991-1995(6). Bez wihove pomoÊi i naoruæawa, Hrvatska ne bi mogla da izvede genocid i protera oko 200.000 Srba. U BiH su naoruæavali muslimanske snaga, i konstruisali ratna deπavawa koja su dovela do vojne intervencije. Kasnije su iste metode primewene za projektovawe srpske „krivice” na KiM i joπ jedno bombardovawe Srba.

I UN i zapadni zvaniËnici i mediji i pobuwenici igraju u istom timu. Tom prilikom su se toliko zaigrali da je BBC objavio fotografiju masakra civila u Iraka iz 2003. godine, sa pojaπwewem da je na slici prikaz tela dece u Huli pre sahrane. Namera je otkrivena kada je fotograf Marko Di Lauro video svoju fotografiju na televiziji. Ovde moramo da se prisetimo sliËnog dogaaja koji je poznat kao „zloËin u RaËku”, i koji je bio povod za bombardovawe Srbije. Tada su teroristi U»K koji su ubijeni u obraËunu sa policijom predstavqeni kao civilne ærtve srpskih agresora. Mediji su prikazali fotografije, na kojima su bila tela ubijenih terorista, ali je prethodno ukloweno oruæje, uniforme i obeleæja U»K. Vilijam Voker, ameriËki diplomata koji je radio u misiji OEBS na KiM 1999. predstavio je falsifikovani dogaaj, a medijski xelati su bez ikakvog dokaza izveli smrtnu kaznu nad Srbijom, uz veliki doprinos zapadnih zvaniËnika. Potpis autora isti je kao u Siriji (ali i Iraku i Libiji). Nakon agresije na Srbiju, pojavili su se dokazi da je RaËak jedna velika prevara. NemaËki fotograf, koji je snimao navodni masakr u RaËku, dao je na uvid nemaËkoj javnosti fotografije na kojima se vide ubijeni teroristi u uniformama U»K sa oruæjem. Drugi primer je napad hemijskim oruæjem u predgrau Damaska, za koju je Zapad optuæio zvaniËnu Siriju, meutim ispostavilo se da su napad izveli pobuwenici. U Bosni je 1995. uspeπno podmetnut napad na Merkale srpskoj strani, i on je posluæio za bombardovawe srpskih poloæaja u Bosni od strane NATO-a. Prilikom bombardovawa u Bosni, zapadne sile su koristile osiromaπeni uranijum, koji je takoe upotrebwen 1999. U Srbiji. Zaπtitnici qudskih prava nisu postavili pitawe podmetawa zloËina i koriπÊewe uranijumskih ih bombi, niti je iko odgovarao za zloËinaËko bombardovawe Srbije. Naprotiv, glavni vinovnici su nagraeni ekonomskim privilegijama na okupiranoj teritoriji.

Vaæan podatak je da su grupe sirijskih pobuwenika proπle obuku na teritoriji Kosova i Metohije koja je pod kontrolom narko-teroristiËkih vlasti tj. upravom NATO alijanse i SAD. Za uzvrat, Sirijski pobuwenici su obeÊali vlastima u Priπtini da Êe priznati „nezavisnost” Kosova ukoliko dou na vlast. O tome je govorio predstavnik Rusije na sednici Saveta bezbednosti UN, tokom koje je izneo Ëiwenice o povezanosti islamskih terorista i vlasti u Priπtini. SAD podstiËu radikalni islamizam i terorizam protiv hriπÊana. Posebno su ugroæeni pravoslavni hriπÊani πto se pokazalo u Jugoslaviji, a zatim i na Bliskom istoku . Saradnici Zapada u Siriji su teroristi, plaÊene ubice, radikalni islamisti i sl. Ëiji karakter najboqe moæe da se vidi na jezivom snimku, gde pripadnik pobuwenika raspara telo ubijenog vojnika sirijske vojske, vadi wegovo srce i jede ga, πaquÊi istovremeno preteÊe poruke Baπaru Al Asadu. Haπim TaËi je jedan od bliskih saradnika Zapada, iako je U»K koju je on predvodio, bila oznaËena od strane zapadnih obaveπtajnih sluæbi kao teroristiËka organizacija koja se finansira od trgovine drogom. Osim ubistva, progona, silovawa i muËewa, TaËi je umeπan i u trgovinu qudskim organima. Moæda bi krvnik koji jede srce vojnika na snimku bio premijer Sirije, da su se planovi Zapada ostvarili. Rat protiv terorizma zapravo vode teroristi. SAD i EU sarauju sa najmonstruoznijim zloËincima koji vade, prodaju i jedu qudske organe, predstavqajuÊi ih kao borce za „slobodu”. U ciqu pronalaæewa povoda za intervenciju u Siriji, Zapad je inscenirao nekoliko napada i krvoproliÊa. Jedan od wih je ubistvo civila u Huli i Hami, za koje su zapadni zvaniËnici i mediji odmah optuæili Baπara Al Asada. „Generalni sekretar UN Ban Kimun i izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan, izdali su zajedniËko saopπtewe u kojem su osudili „uæasan i brutalan zloËin” u kojem je nasumiËno koriπÊena neproporcijalno velika sila a ceo Ëin predstavqa „flagrantno krπewe” meunarodnog zakona i krπewe obeÊawa sirijske vlade da neÊe koristiti teπko naoruæawe ili nasiqe”. U osudi su se pridruæili i zapadni zvaniËnici, pa je britanski ministar spoqnih poslova izjavio da Êe traæiti snaænu reakciju „meunarodne zajednice” za taj zloËin. UN su nakon toga zatraæile hitnu intervenciju meunarodne zajednice isto kao i sirijski pobuwenici. Rusija, Kina i ostatak meunarodne zajednice je traæio dokaze za takve navode, meutim oni su vodili na suprotnu stranu. Iako su mediji optuæili zvaniËnu Siriju za upotrebu hemijskog oruæja, pre zavrπetka istrage, RF je imala materijalne dokaze o odgovornosti pobuwenika za napade hemijskim oruæjem. Rusija je predala izveπtaj na sto strana UN o nalazima istrage i umeπanosti

26

Uspeπan bojkot TaËijevih izbora 3. novembra i...

Da je pokuπaj napada na Siriju ponovqeni scenario iz Srbije, shvatili su i ameriËki novinari, koji su na konferenciji za πtampu povodom Sirije (odræanoj u avgustu ove godine) u Stejt departmentu postavili viπe pitawa na tu temu, ali nisu dobili odgovore. Jedno od pitawa je bilo „Da li je odluka da se bombarduje Jugoslavija 1999. bila legalna” meutim Vaπington nije æeleo da poredi situaciju u Siriji sa Jugoslavijom. Jasno je i zbog Ëega. Srpsko-ruski odnosi. U septembru ove godine, kada je napetost dostigla vrhunac, SAD i Izrael su lansirale dve rakete na Siriju iz Sredozemnog mora. Rusko ministarstvo odbrane je saopπtilo da su zabeleæili lansirawe raketa. Obe rakete su zavrπile u moru, a Pentagon je nakon toga izdao saopπtewe da testirawe rakete nema veze sa Sirijom. Izgleda da postoji joπ neπto izmeu redova, πto nismo proËitali u πtampi. Pre nekoliko dana, ameriËki nosaË aviona i razaraË, koji su bili spremni za napad na Siriju, krenuli su iz Sredozemnog mora nazad u bazu. Amerika je odustala od napada. Rusija je glavna snaga (pokuπaja - Iskra) ponovnog uspostavqawa meunarodnog pravnog poretka. (Kraj na str. 28/2)

Iskra 1. decembar 2013.

DINAMIKA NASIQA VU»I∆EVOG REÆIMA

Пошто сам пре два месеца упозорио да је унутрашња динамика режима ескалација насиља, сада могу само да констатујем докле је режим у томе стигао. *** Александар Вучић нас је, као шеф Бироа за координацију служби безбедности, после седнице Бироа „посвећене проблему хулигана, насиља на утакмицама и инцидентима на северу КиМ” (а то је, је л` тако, све једно те исто), обавестио да ће се „Србија сурово обрачунати са свима који раде против државе”, те у том смислу најавио да ће бити формиране две посебне државно-безбед��осне службе: „једна за борбу против екстремизма и тероризма и друга за борбу против дилера дроге”. Да не бисмо имали сумње ко су ти „екстремисти” са којима ће ова најновија служба државне безбедности „сурово обрачунати”, побринуле су се Вечерње новости. Оне су „незванично сазнале” да је на поменутој седници Бироа речено како су „безбедносне службе идентификовале око 20 насилника који су разбијали гласачке кутије на три бирачка места у Косовској Митровици. Међу њима су припадници десничарских организација попут СНП `Наши` и `Заветници`. Сви би требало да буду процесуирани у наредним данима”.

Они који су ломљење бирачких кутија поредили са Кристалном ноћи или са паљењем Рајхстага, а формирање Службе за борбу против екстремизма са прављењем Политичке полиције (Geheime Staatspolizei, скр. Гестапо) нису много погрешили. Режим је заиста применио стару, добру матрицу: најпре власт сама изврши насиље, затим за то насиље оптужи политичке противнике, а на крају, под изговором „борбе против екстремизма и тероризма” формира тајну политичку полицију која ће, с протеком времена, почети све више грађана да прогони и да држи у страху.

А ширење атмосфере страха долази управо са врха власти, при чему застрашивање није уперено само против „екстремиста”. Јер, не прети се само Србима са севера Косова да ће, како је добро примећено, „имати рат у сваком случају у коме не послушају Ивицу и Вучића”. Држава се у најновијим наступима људи из врха власти непрестано представља као тољага која сваки час треба некоме да разбије главу. Послушајмо Вучића: „држава не може то да трпи”, „држава ће се обрачунати”, „неки су радили против своје државе и то потпуно јавно”, „Србија ће се сурово обрачунати са свима који раде против државе”, „Борба ће бити немилосрдна, јер никоме нећемо дозволити да се игра са државом”... Иако је глава коју ће државна тољага ускоро да разбије, засада, глава навијача-криминалаца и „екстремиста” са севера Косова, тон ових претњи не може а да и код других не изазива страх. Јер, када

IIskra 1. decembar 2013.

Вучић каже: „За нас је теже у Косовској Митровици јер немамо ефективну власт, али ћемо наћи начина и показати да ће бити кажњени сви они који су злоупотребљавали све слободе које су им дозвољене”, онда је то порука свима да је држава (тј. власт), ваљда, само „дозволила” нашу садашњу слободу, али да ћемо бити строго „кажњени”, ако је случајно „злоупотребимо”.

А ми ћемо, рецимо, слободу гласања „злоупотребити” ако не „послушамо државу” када нам каже да морамо да гласамо. Јер, како нам је то Вучић већ лепо објаснио, „не може држава бити добра само кад исплаћује плате и пензије, а лоша ако замоли да (грађани) изађу на изборе”. Дакле, плате и пензије нису нешто што су људи зарадили, већ су само награда коју власт даје грађанима за њихову послушност, па сада, када власт тражи да се гласа, има да се гласа и квит. И може Први потпредседник до сутра да се, у својим слаткоречивим монолозима, позива на Вебера. Али из ових његових речи много више проговара заправо дух Џугашвилија - слободе, плате и пензије држава (власт) даје грађанима у замену за њихову послушност, па ко није послушан „држава” му може узети и посао и слободу.

А за лакше одузимање радног места ускоро ће да се побрине нови Закон о раду, који, узгред, предвиђа да „у уговорима о раду више нема обавезности уношења висине зараде и трајања радног времена” (значи, радићемо 12 сати дневно за 5 евра, како наш послодавац, приватни или јавни, већ одлучи). А ако нам падне на памет да се због тога побунимо, ту је нови Закон о штрајку којима се протест ван радног места, на путу или прузи, квалификује као кривично дело (па послодавци неће кршити закон кад 6 месеци не исплате зараду запосленима, али ће радници прекршити закон ако због тога изађу на улицу).

А што се тиче одузимања слободе, ево нама нове Службе за борбу против екстремизма, па да видимо ко ће смети да „ради против своје државе и то потпуно јавно” (Вучић). И неће само „екстремисти попут СНП `Наши` и `Заветници`” бити предмет занимања Службе. Ту је и ДСС који, како рече Александар Вулин, „баца љагу на државу Србију” и „ради против државе", а који је, по Марку Ђурићу, главни кривац за „оркестрирано насиље" на бирачким местима у К. Митровици. Ту је, упозорава Александар Вучић, и „велики, широки лоби за бојкот избора”, то јест људи који су позивајући на бојкот „радили против своје државе и то потпуно јавно” - где се, некако одмах, препознајемо и ми из НСПМ (Вукадиновић; Антонић). Ту су, по Драгану Шормазу, и „разне Качавенде, Артемији и артемијевци, разни`Образи`, навијачке групе, Наши`, `Двери`”, који као „насилници и промотори насиља морају бити кажњени”.

7


SNS - pred narodom `rusofili` - stvarno posluπnici Zapada Otkako je sa Zapada dobio naloge da gasi Juæni tok, a sa Istoka informacije da se Rusi aktivno ukquËuju u politiku u Srbiji, Aleksandar VuËiÊ je postao primetno nervozan... Oktobar je mesec koji je u novijoj srpskoj istoriji Ëesto donosio burne i sudbonosne promene, te je na taj naËin i uticao na pravac kojim Êe se u svetskim geopolitiËkim odnosima kretati i sama Srbija. I ovoga Oktobra desio se dogaaj koji ima sve elemente prvorazrednog znaËaja za buduÊe pozicionirawe Srbije u geostrateπkim odnosima u Evropi i svetu. To je srpsko-ruski ekspertski okrugli sto u organizaciji Instituta za evropske studije i Fonda „GorËakov”, koji prema proceni naπeg Javnog servisa evropske Srbije a verovatno i nekih politiËara, ne zavreuje Ëak ni to da bude pomenut. Nasuprot tome, u medijima se naπla vest o „Energetskoj areni” u kojoj je po ko zna koji put ministarka energetike Zorana MihajloviÊ skrenula paæwu na neodræiv kurs energetske stabilnosti Srbije upuÊujuÊi otrovne strelice pre svega uticaju ruskih energetskih interesa u Srbiji. Zbog Ëega je to tako kada se naπi vrli napredwaci iz sve snage upiwu da se pred narodom pokaæu kao „rusofili” a koji su na fonu te politike i dobili mandat da vladaju Srbijom. Naime, primetna je sve veÊa nervoza prvog potpredsenika Srbije Aleksandra VuËiÊa koja je direktno proporcionalna sa popularnoπÊu koje on ima u narodu. Iako to deluje zaËuujuÊe, s obzirom da ogromna veÊina naroda podræava poteze PPV Aleksandra VuËiÊa (koji u svakoj bitnijoj Ëorbi predstavqa miroiju, i bez koga se ne moæe), razloga za nervozu moæda zaista ima. ©ta bi se desilo kada bi recimo Javni servis evropske Srbije, pored gomile spinovanih informacija i veliËawa reËi i dela Alekse VuËiÊa prikazao komentar ambasadora RF Aleksandara »epurina na tom „nebitnom” okruglom stolu a koji je izmeu ostalog rekao: - Srbija (tj. Aleksandar VuËiÊ i ekipa p.a.) je sebi postavila ulazak u EU kao ciq. Istovremeno ona se nalazi u najteæem ekonomskom poloæaju. U tim uslovima teæwa ka EU pretvorila se u evrofetiπizam. Qudi oËekuju da Êe se posle 20 godina Ëekawa, po ulasku u EU desiti Ëudo. Ali, rekao je on, TO NE BIVA. Da li bi bilo prikladno pustiti u etar jedan takav komentar koji baπ i nije u saglasju sa „svetlom buduÊnoπÊu” ka kojoj Êe nas povesti Aleksandar VuËiÊ, jer EU nema alternativu, suviπno je komentarisati. Posle ulaska u EU, kaæe »epurin, neÊe se desiti niπta, a ako Srbija ne obezbedi træiπte za svoje robe, πto se za sada ne nazire, mogla bi i umreti kao dræava. Evrofetiπizam je opasan i pun iluzija: govori se o ulasku Srbije u Evropu - a gde je Srbija do tada bila, na Marsu, zakquËuje »epurin... BiÊe da se vi druæe »epurine ne razumete u namere i iskrenost naπih evropskih prijateqa da nas odvedu u svetlu buduÊnost bez alternative. A ni u ekonomiju se ne razumete kada tvrdite da su optuæbe u medijima protiv Rusije neosnovane. Pa joπ i kaæete da NIS niko nije æeleo da kupi i da kojim sluËajem nije zakquËen energetski sporazum, da bi se i danas za NIS izdvajalo iz dræavnog buxeta. A i to πto tvrdite da su bespredmetne i izmiπqene gluposti priËe da je neko od Rusa imao nekakve privilegije u energetici samo je znak da niste odgledali serijal „Insajder” u kome je naπa ministarka Zorana MihajloviÊ i ekipa sve lepo

6

elaborirala. Zar da sumwamo u reË i delo naπe ministarke koja je eto reπila da se obraËuna sa svim faktorima koji su na liniji energetsko-gasnog sporazuma izmeu Rusije i Srbije. Zaista, kakav bi to haos nastupio u glavama naπih lakovernih graana da se kojim sluËajem u nekom udarnom terminu emitovao ovaj okrugli sto i iz usta ambasadora RF Ëula ovakva kakofonija i poremetila boæanski sklad reËi i dela Aleksandra VuËiÊa i wegove kamarile. Ili zamislite da narod vidi i Ëuje iz usta ambasadora RF sledeÊi komentar: - Nemamo niπta protiv EU i kaæemo da je to vaπ izbor. Tokom deset godina sve u Srbiji je usmereno na pristupawe EU, ali vidimo da je i daqe teπka situacija. Sada se oËekuje joπ deset godina. »eka se neko Ëudo da se desi, ALI ONO SE NE∆E DESITI. Ma ajte molim vas gospodine ambasadore, nemojte unositi defetizam u naπu skladnu viziju i put kojom Êe nas povesti naπ mili i vrli Aleksandar VuËiÊ. - Zbog toga se NE SME DOZVOLITI da ekonomija joπ viπe padne, poruËio je »epurin i nastavio: saradwa sa Evrazes za Srbiju donosi velike koristi. Srbija tako moæe postati zemqa u kojoj se ceni intelektualni rad, a da ne bude sirotiwska provincijalna teritorija. Ali, Ëvrste odnose moæemo graditi tek onda kada su zasnovani na ekonomskim osnovama. Da li je zbog toga nervozan Aleksandar VuËiÊ? Da li zbog toga ne silazi sa TV ekrana, troπi tue pare na svoju promociju, sopstvene graane tera u tuu dræavu, prodaje je kao da mu je dedovina.....Nije. Nervozan je zbog nekih drugih izjava tog istog Aleksandra »epurina, koje mu paraju mozak i zbog kojih ne moæe da spava. UËestvujuÊi u diskusiji, ambasador »epurin je naglasio da se u ruskom spoqnopolitiËkom delovawu uloga „meke sile” u najnovijem periodu znatno pojaËava, a u svetlu toga Nikita Bodarjev je potvrdio da se u Beogradu otvara Povereniπtvo Ruskog instituta za strateπka istraæivawa (RISI) Ëiji je pokroviteq Vladimir Putin. Uloga i uticaj Rusije Êe u smislu „meke sile” u Srbiji rasti πto predpostavqa da Êe ovakve stavove Aleksandra »epurina iznete na okruglom stolu Aleksandar VuËiÊ sve teæe moÊi da sakriva od javnosti. I to je noÊna mora Aleksandra VuËiÊa. Zato je nervozan i izmiπqa neprijateqe tamo gde ih nema. Nervozan jer zna da pre svega Srpske Dveri a i druge rodoqubive organizacije Ëvrsto stoje na stanoviπtu koje je izneo ambasador »epurin. Moæda narod i veruje PPV Aleksandru VuËiÊu, onoliko koliko veruju da A.V. igra neku dvostruku igru i da Êe se na kraju okrenuti Rusiji. Toga je svestan i Aleksandar VuËiÊ kao i toga da niko viπe od predstavnika Ruske Federacije ne moæe da ima veÊu teæinu u narodu pa Ëak i od wega samog. Aleksandar VuËiÊ je svestan da je u igri samo onoliko dugo koliko narod misli da igra na liniji ruskih interesa. Ovoga Oktobra neki novi vetrovi poËeli su da duvaju u Srbiji. Vetrovi koji Êe oduvati viπedeceniske prodavce magle i stvoriti mesta za one koji se nedvosmisleno zalaæu za Evroaziske integracije. I zbog toga Srpske Dveri sa svojom politikom imaju buduÊnost i nikakva VuËiÊeva magla neÊe moÊi da zamagli nove vidike pravde i slobode. 1.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Dveri

Iskra 1. decembar 2013.

OTVORENO PISMO AMBASADORU SAD U CRNOJ GORI, GOSPO–I SUE K. BROWN Vaπ najpoznatiji planetarni brend nije Coca Cola, veÊ rat. Nije civilni ËetvorokotaË Ford, veÊ vojni helikopter Apache. Nije New York Times, veÊ ratni nosaË aviona. Ne McDonald's, veÊ Pentagon. Spremate se za novi rat, vi i vaπi nadreeni. Nije se ni ohladilo razoreno libijsko tlo od vaπih bombi, a veÊ punite ratne brodove raketama tipa tomahawk, u Sredozemqu. Nije se ni sprala krv Moamera Gadafija, a veÊ imate novu metu, Bashara al Assada. Ratujete i dok spavate. Ratujete dok pregovarate. Volite da ratujete. Uæivate u ratovawu. Rat je, gospoo Braun, za vas i vaπe, oËigledno - boca s kisikom. Vaπe prirodno stawe. Stawe vaπeg mira. Ratujete na viπe frontova istovremeno. ZapoËiwete nove ratove, ne zavrπavajuÊi stare. Ratujete, navodno, za mir, pri Ëemu u vaπim ratovawima za mir, mira, najËeπÊe, ima koliko i u onom naπem ratovawu za mir, devedesetih. Ni trunku. Pretvorili ste se u zemqu, pretvorili ste vaπu zemqu, ima tome naroËito neπto viπe od pola stoqeÊa, u zemqu za rat, zemqu u ratu i zemqu od rata. Tomahawk zemqu. RijeËima svjetski priznatog intelektualca Tariq Ali-a, izgovorenih meni, u intervjuu: 'Rat je sada legitimni instrument dok god se koristi uz odobrewe SAD ili, radije, uz direktno uËeπÊe SAD. Ova kolonizacija 21. stoqeÊa je potpomognuta globalnim medijskim mreæama, potpornim stupom za politiËke i vojne operacije.' Ratujete na kopnu: Afganistan, Irak... Ratujete iz zraka: Jugoslavija, Libija... Ratujete sa mora. Ratujete s odobrewem VijeÊa sigurnosti UNa. Ratujete bez VijeÊa sigurnosti UN-a. Ratujete pod okriqem NATO saveza. Ratujete samostalno. Ratujete sa saveznicima. Ratujete bez saveznika. Ratujete javno. Ratujete tajno. Ratujete iz potrebe. Ratujete iz interesa. Ratujete 'preventivno'. Ratujete 'humanitarno'. Ratujete 'milosrdno'. Ratujete iz 'qubavi'. Skoro svaki ameriËki predsjednik nakon Drugog svjetskog rata imao je kuÊnog qubimca i svoj rat. Ratujete sa vojnim buxetom, 800 milijardi dolara, veÊim od vojnih buxeta svih ostalih svjetskih zemaqa skupa! Okupirali ste Irak laæuÊi da vaπnekadaπwi prijateq Saddam Hussein posjeduje oruæje za masovno uniπtewe. Kanite se udariti na Siriju, jer je tamoπwi reæim Assada, navodno, koristio kemijsko oruæje, πto nikako vaqano da dokaæete. Uniπtili ste Libiju i zbrisali vaπeg starog partnera Gaddafija zbog preuveliËanih tvrdwi o civilnim ærtvama, nikada dokazanim.

Iskra 1. decembar 2013.

Upali u Afganistan, navodno, kao odgovor na ruπewe torweva blizanaca, da tamo, po nepristupaËnim planinskim vrletima, traæite πaku, navodno - odmetnika. Talibana, koje ste, uzgred, vi sa peËatom CIA, stvorili, sedamdesetih. Ratujete, navodno, protiv terorizma, time raspirujuÊi terorizam. Vaπa zemqa, tako, je najveÊi izvoznik terorizma u svijetu. Ratovali ste, raketirali ste: ...Koreju 1950 - 1953, Gvatemalu 1954, Indoneziju 1958, Kubu 1959 - 1961, Guatemalu 1960, Kongo 1964, Peru 1965, Laos 1964- 1973, Vijetnam 1961 - 1973, Kamboxu 1969 1970, Guatemalu 1967 - 1969, Grenadu 1983, Libanon 1983 - 1984, El Salvador i Nikaragvu - osamdesetih, Libiju 1986, Iran 1987, Panamu 1989, Irak 1991, Somaliju 1993, Sudan 1998, Afganistan 1998, Jugoslaviju 1999, Afganistan 2001, Irak 2003, Libiju 2011... Na red vam je, sada, doπla suverena Sirija. Na putu do suverenog Irana, sutra. Do suverene Rusije, prekosutra. Ratujete protiv svih oblika suverenosti, za raËun one vaπe, na silu nametnute . Ratujete s podrπkom Vaπih skoro tisuÊu vojnih baza (detaqno: Tuga imperije, Amerikanac Chalmers Johnson) koliko imate πirom planete, na svim kontinentima osim Antarktika, od kojih je jedna od najveÊih (vidqiva sa Mjeseca), Bondsteel tu, na vaπem Kosovu. Slika vaπe miroqubivosti: do poËetka sedamdesetih otok Diego Garcia, u IIndijskom oceanu, bio je naseqen lokalnim stanovniπtvom. Pedesetih godina, poËiwe etniËko ËiπÊewe od strane Velike Britanije, kako bi se ostrvo iznajmilo vama, SAD, u vojne svrhe. Tu se, danas, nalazi jedna, od ukupno tri antene, dio Globalnog pozicijskog sustava (GPS) i najvaænija ameriËka vojna baza za Indijski ocean. Starosjedioci i wihova djeca, od tada se bore za povratak. Chagossiancima, ima ih stotiwak, travwa 2006, dozvoqeno je da pod pratwom vojnika vaπe, ameriËke vojske, posjete otok na tjedan dana, kako bi obiπli grobove najbliæih i posjetili rodna mjesta.' Na tjedan dana! U pratwi vojnika! Za posjetu svojoj zemqi! Ratujete na sve naËine, svuda, stalno. Ratujete, druge potpirujuÊi na rat. Tue ratove, ako uopÊe ima ratova u koje niste umijeπani, koristite za svoja ratovawa. Najnovije otkriÊe, bazirano na dokumentima CIA-e: Washington - onaj koji sada æeli bombardirati Siriju zbog navodnog koriπtewa kemijskog oruæja - tijekom rata izmeu Iraka i Irana, osamdesetih, davao je obavjeπtajne podatke IraËanima iako su znali, iako ste znali, da Êe Irak primijeniti kemijsko oruæje. Ratujete svakojako, gospoo Braun. Kako zaboraviti 1974. godinu, i ono πto je objavio vaπ politiËki strateg Henry Kissinger, tadaπwi sav

27


Otvoreno pismo... jetnik za nacionalnu sigurnost Bijele kuÊe, o Ëemu detaqno piπe ugledni povjesniËar William Engdahl . Podsjetit Êu: rijeË je o dokumentu Memorandum o studiji VijeÊa za nacionalnu sigurnost 200, skraÊeno NSSM 200. Vaπ predsjednik Gerald Ford objavio je Memorandum kojim potvruje potrebu za 'ameriËkom kontrolom nad pitawima svjetske populacije'! Izmeu ostaloga, piπe da porast stanovniπtva u odreenim zemqama u razvoju, koje imaju strateπka bogatstva potrebna ameriËkom gospodarstvu, predstavqa potencijalnu 'prijetwu nacionalnoj sigurnosti SAD-a'. Ovo meu redovima, gospoo Braun, miriπe na neπto mnogo opasnije od bilo kojeg rata, u povijesti planete. Ratujete podræavajuÊi ratnohuπkaËe, sadaπwe i bivπe, sa svih meridijana, sve dok se wihovi ratovi poklapaju s vaπim, time uniπtavajuÊi dræave i druπtva, koje vam dou kao kolateralna πteta. Tu vaπu matricu globalne politike æivimo i mi, u Crnoj Gori. OdliËno Vi znate, gospoo Braun, tko je naπ sedmerostruki premijer Milo –ukanoviÊ. Vi ste ga, takoer, stvarali. Vama je trebao, prije svega za vaπ rat protiv Slobodana MiloπeviÊa, pa, sada, za osiguravawe ulaska Crne Gore u vaπ, zloËinaËki, NATO savez. Najopasnije: i daqe ga, uporno, majËinski πtitite. Vi i vaπi, tako, postajete wegov suuËesnik, Mrs. Brown. Jer, znate Vi, do u detaqe, o kakvom je politiËaru rijeË: u presudi Kasacionog suda Italije, 2004. godina, Milo –ukanoviÊ je okarakteriziran kao 'opasan meunarodni kriminalac' za koga je zatraæeno uhiÊewe! »ovjek Ëije se ime nalazilo, trenutno arhivirano, na prvom mjestu meu petnaest osoba osumwiËenih za mafijaπko udruæivawe. PolitiËar za kojeg je nekadaπwi ministar financija Italije i dugogodiπwi πef dræavne Agencije za borbu protiv mafije Ottaviano del Turco kazao: 'Bez –ukanoviÊa ne bi bilo Prudentina, najmoÊnijeg, najbogatijeg i najopasnijeg πvercera na Mediteranu. S druge strane, bez Prudentina ne bi bilo –ukanoviÊa.' Gospoo Braun, da ste sluπali vaπe velike umove, recimo onog, ovih dana aktuelnog - Martina Luthera Kinga, nikada ne bi doπli do ovoga: da ste, u kontinuitetu, decenijama, pretvorili SAD u zemqu straπilo, dræavu pendrek, imperiju grube sile, planetarnog izvoznika rata, a time i masovnih stradawa. Za naπe i vaπe dobro, nemojte ovako pomagati. Ni Iranu. Ni Siriji. Ni Europi. Ni Crnoj Gori. Please. (Podvukla - Iskra)

Marko MilaËiÊ novinar tjednika "Monitor" i kolumnista dnevnika "Vijesti"

(Pismo dobijeno 23.10.2013. od ministra g. R. LiËine, Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu).

28

РУШИТЕЉИ СРПСКИХ ТЕМЕЉА

Rat u Siriji... (sa str. 26) Srbija nije stala uz Rusiju i ostale zemqe meunarodne zajednice koje su se protivile agresiji, veÊ je podræala namere Zapada, i uvela sankcije Siriji. Time je indirektno podræala agresiju, Merkale, RaËak, bombardovawe Srbije, otimawe sopstvene teritorije, U»K teroriste, trgovce qudskim organima, progon i ubistva. Ëak ni srpski narod, koji je poznat po pravednosti, nije izrazio protest protiv nepravde koju je i sam doæiveo. Da li je ostalo imalo dostojanstva u Srbiji i svesti o nacionalnim interesima? Izostanak podrπke Siriji najboqe govori o tome da dræava ne poseduje suverenitet, i da marionetska vlast brani interese Zapada. Umesto da Srbija kao ærtva bombardovawa iskoristi promene odnosa snaga u svetu, i povede politiËku borbu protiv nametnute krivice, srpska vlast daje legitimitet agresorima. U ovakvoj situaciji jedina slamka spasa moæe da bude insistirawe Rusije na odbrani srpskih interesa. Odnos izmeu nove srpske vlasti i Rusije je definisan u kratkom roku. Ako prazan marketing moæe da zamaæe oËi srpskoj javnosti, ruskoj vlasti nikako ne moæe. Pogreπan je i sam pokuπaj takve postavke. Evo πta je o Sirijskom sukobu izjavio ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar »epurin: „RadeÊi u Srbiji, sastajuÊi se sa mnogim qudima, dobijajuÊi posledwih nedeqa mnogo pisama, faksova, elektronskih poruka, vidim kako se ovde doæivqava situacija oko Sirije. Ona se obiËno doæivqava iz ugla doskoraπweg srpskog istorijskog iskustva, kada je kao formalni razlog za poËetak bombardovawa Jugoslavije od strane NATO snaga naveden veoma sporan incident. Otada se sliËni scenario ponavqao viπe puta. SeÊamo se i Iraka i Libije. U situaciji sa Sirijom bili su preduzeti pokuπaji da se poe veÊ utabanim putem. Ali to nije uspelo. I to je dobra vest”. Mi smo u situaciji da ruski zvaniËnici govori u ime srpskog naroda, dok srpska vlast Êuti. Da li Rusi ipak moraju da budu veÊi Srbi od Srba? Srbija je obespravqena u svakom pogledu, a srpska vlast je uspela i da je obesmisli. Rusiji nije potrebna saradwa sa Srbijom pod kolonijalnom vlaπÊu SAD i EU, veÊ suverena Srbija kao saveznik. Srbija ne moæe da kontroliπe tokove u zemqi, jer su sve institucije pod kontrolom Zapada, ali je neminovno da Êe geopolitiËke promene i ponovno uspostavqawe meunarodnog prava, uticati i na politiËku situaciju u Srbiji, ma koliko posluπniËka vlast beæala od toga. Juæni tok je velika investicija koja Êe promeniti bezbednosnu i ekonomsku poziciju Srbije, hteli to mi ili ne. NikoliÊu, VuËiÊu i DaËiÊu se sve viπe suæava prostor za manipulaciju, a na woj su zapravo i zasnovali vlast. Umesto revizije istorije, uslediÊe revizija falsifikovawa. (Autor je za 16 glavnih citata u ovom napisu naveo izvore koje je Iskra, zbog duæine Ëlanka, izostavila). Srpski kulturni klub 18.11.2013.

Dragana TrifkoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2013.

У времену када ми данашњи Срби, своју државу имамо малтене само формлно и фиктивно, са великом сигурношћу можемо да тврдимо да у нашој отаџбини постоје извесне организационе структуре са врло широким спектром деловања. Ове структуре, по дозволи антинародних власти, најчешће у виду невладиних организација или приватних медијских кућа, финасиране наравно из непознатих или недовољно познатих извора из иностранства, углавном врше креирање јавног мњења и имају велики утицај на формирање психе просечног Србина. Ове структуре, које заиста јесу најопаснији рушитељи наших истинских националних темеља, свакодневно бомбардују свест просечног човека. Хиљаде информација и података, који су прет-ходно обрађени и добро „скувани” у кухињи званој Нови светски поредак и са којима рушитељи врло тесно сарађују и најгласнији су му весници, теку разним видео, интернет и ТВ сигналима; исто тако, брујање штампарија не престаје док се ређају тискови свежих новина. Путем тих средстава информисања можете за врло кратко време постати паметни, популарни, па чак и можете лепо изгледати. Само уз претплату. Ако само на моменат заборавимо на јефтине, полу-интелигентне савете, и загребемо у суштину ствари, можемо врло лако да разобличимо суштину свега на коју ногу иде''...

Шта рећи на крају? Вучићев, Николићев и Дачићев режим доживео је први већи пораз и то на питању Косова и Метохије. Њихова подла, преварантска, дрска и изродска улога коју су покушали да упакују у још једну ''патриотску амбалажу'' и тако је продају народу, није прошла. Услед тога постали су много нервозни, јер децембар долази и испоставиће се да нису добили никакав датум за ЕУ и поред све сервилности и издаје сопствене земље. То ће за њих бити нови ударац. А следећи ће брзо уследити у виду економског потпуног слома који се ближи, јер ћемо се наредне године задужити за још преко 5 милијарди евра на име отплате доспелих и узимања нових кредита, тако да ни онај набеђени ''јеловац'' и економска незналица у служби западних банкара и корпоративних моћника Лазар Крстић неће више моћи да обмањује нацију са својом ''имиџологијом''.

Сада је неопходно уједињење свих националних снага и јасна осуда свих лажних ЕУ ''дисидената'', а новокомпонованих ''вучићеваца'', који су стали у службу режима зарад личних интереса и злоупотребљавају некадашњи ''патриотски педигре'' из времена борбе против Тадићевог режима. А најважније је да Тачијеви избори који ће бити поновљени и онда пропадну и да пропадне и да се доведе у питање цео Бриселски споразум. То ће бити почетак српског ослобођења. Нови Сад

Iskra 1. decembar 2013.

Жарко Јанковић

тога.

Колико год тешко то било, покушајмо на моменат да заборавимо на те ревносне покушаје заглупљивања и интелектуалног геноцида који је непрестано у току. Стубови нашег националног бића и српског идентитета су се као никада пре заљуљали. У општој поплави најгнуснијих лажи и подвала нашем народу, сејачи истих не помишљају да стану док не испуне свој циљ.

Не прође ни дан, а да на ТВ екранима не видимо неко зајапурено лице, мрачно лице, препуно беса и мржње прему свему што је српско. Такав типични медијски дегенерик, маше некаквим папирима, и под светлима камерманских екипа изгледа још мрачније док бунца о томе како је погрешно бити Србин. Најгледаније су управо такве емисије, где се недвосмислено тврди да су родољубље и љубав према отаџбинилекарска дијагноза. Он српске хероје назива издајницима, а њихове поклонике идиотима без мозга које је време одавно требало да збрише. За њега је Косовски мит дечја бајка, скројена да поквари омладину, и то је рекао тек неколико дана након што је са неком врстом омладине шетао по граду под заставама дугиних боја. Водитељка је пресрећна због таквих изјава, и заједно са публиком која је у некој врсти делиријума, и сама почиње да аплаудира. Такви су антисрпски медији антисрпских власти које претходних дана и недеља, терају напаћени српски народ на шиптарске изборе на Косову и Метохији, и које ослобађају шиптарске крволоке, чиме настављају срамну традицију свих срборушилачких режима од 5.10.2000. године. Вредности од којих смо као народ вековима ковани, идеали ка којима смо увек стремили, вера која нам је удисала живот свакога дана, јесу стубови које желе да разобличе својом пропагандом, и после свега униште, глобални лихвари са својим подружницама у Србији. Као никада пре, ове србске традиције се развлаче по ТВ дуелима, јавним дебатама, новинским фељтонима, и наравно на крају сваке стоји знак питања.

У данашњем шашавом новом свету је дозвољено бити све. Хомосексулац, педофил, проститутка, наркоман, криминалац, као и много других категорија које су сваким даном све ближи легализацији у нашем друштву. Ко представља највећу препреку Новом светском поретку у креирању безличне зомби заједнице испраног мозга? То је Србин који је нормалан, поносан, вредан и лојалан својој Отаџбини. Није их још превише преостало, али они су последња линија одбране наше земље и нашег рода. Докле год они постоје, ова вечита борба између добра и зла, мрака и светла, и пре свега живота и смрти, неће бити завршена. Старогрчки мислилац Еурипид је једном рекао: „Докле год имате шансу, не дајте себе у ропство!” Боримо се против овог зла!

А. Гојковић

5


Sve za... ''десничарским екстремистом, криминалним елементом'' и сл. У каквој ми то држави живимо? И сада Дачић поручује да ако Срби не гласају на поновљеним изборима да ће им Албанац бити градоначелник. Да ли неко зна ко је Ардита Хашани? Она је била по Тачијевим изборима ''градоначелник'' Лепосавића већ 4 године. Али, као што је познато, она се у Лепосавићу ништа није питала, нити је привирила у њега, јер су у њему функционисали органи Републике Србије. Сада када су ти органи Бриселским споразумом укинути, зар је битно да ли ће градоначелник бити Србин или Албанац када он примењује устав и законе ''Косове'', а надлежно министарство и влада су му у Приштини? Уосталом, зар је Шиптаре било брига ко је био градоначелник Ђаковице 90-тих када су имали своје паралелне органе власти?

Срби треба да држе своје органе власти по Уставу Републике Србије, а не да се иде на ''нормализацију односа'', која би се на крају завршила узајамним признањем Београда и Приштине на путу ка ЕУ ништавилу. Међутим, Николић, Вучић и Дачић преузели су обавезе према својим ЕУ газдама и сада све морају да испуне, а то ће значити признање независног ''Косова'' и успостављање ''добросуседских'' односа уз промену Устава Србије, где ће бити задат коначан ударац Србији као држави. И нека нико не мисли да ће се запад зауставити. Следећи су Војводина и Рашка област. Запитајте се зашто Пајтић не прави друштво Новаковићу у затвору, иако за њега има много више доказа о криминалним аферама у Развојној банци и Фонду за капитална улагања. Једноставно, Вучић зна да ће и Војводину предати Берлину, Бриселу, Вашингтону и Лондону у виду неког новог ''Бриселског споразума'', зато Пајтића не сме ни да пипне, али га зато користи како би преко његове сецесије политички дотукао ДС до краја, јер је СНС-у битнија партијска власт, макар и у неком ''Београдском пашалуку'' него српски национални и државни интереси. Наше прозападне слугерање имају обичај да кажу да смо у позицији да не смемо да се инатимо са међународном заједницом и великим силама. Они су и у овоме недоследни, или је много тачније да они под ''међународном заједницом и великим силама'' подразумевају само запад предвођен САД-ом. Русију, очигледно, не сматрају великом силом, јер гледају на све могуће начине да јој забадају прст у око, иако тиме Русију неће много оштетити, али ће зато нанети велику штету српским интересима. Последњи покушај рушења пројекта изградње гасовода ''Јужни ток'' избио је и у ширу јавност и медије, јер чак ни Томислав Николић више није могао да поднесе да га сопствена Влада саботира и да због тога црвени и иде на рибање код Путина.

Све је ово било јасно одавно, спадам међу оне који су и раније писали о томе како Сорошева спонзоруша из ''Ајсак фондације'' и некадашња активисткиња Г 17+ а актуелна министарка за енергетику Зорана Михаиловић руши и

4

ружи гасни споразум са Русијом и сам пројекат ''Јужни ток''. Имали смо прилике да то и на делу видимо кроз најновије остварење Inside(r) Brankica and Zorana in real hot action - рушење ''Јужног тока''. За све се побринула Лени Рифенштал ''европске'' Србије Бранкица Станковић са још једним серијалом ''Инсајдера'', који је увек ишао као медијска баражна паљба која најављује ''лов на вештице'', односно Бранкицина борба против свих ''антиевропских, антидемократских и антихашких'' снага које се опиру преламању мозга и промени свести по мери Брисела. Сама њена емисија са злокобном музиком у позадини, разним инсинуацијама, квалификацијама, оценама типа ''ако би, може да се деси, прети опасност од...'' и сл., Бранкицин глас који звучи као ''са оне стране гроба'', док гледаоци треба да дрхте од страха за своју ''европску будућност'' због ''хулигана, десничарских клерофашиста, ектремиста, неонациста, антихашког лобија, тајних служби нереформисаних снага безбедности, политичке позадине атентата на Ђинђића, криминалаца са севера Косова и злокобног Путина, који је најновија реинкарнација Ивана Грозног и Стаљина и који прети нашој европској срећи''.

Сама Бранкица се уживела у улогу жртве, јер јој ужасни ''десничарски екстремисти и националисти прете'', а и навијачи су изводили перформансе са лутком са њеним ликом. За своју ''храброст'' иза које стоји читав режимски, НВО и евроатлантски апарат у виду васпитне батине која удара по глави непослушне Србе, Бранкица је добила и бројне новинарске награде за своје пропагандне измишљотине, полуистине и квалификације, а стигла је и да објави књигу, па нас сада са сваког киоска осуђујуће гледа са насловне стране у виду ''невине жртве'' која ће коначно пресудити свом ''мучитељу'' и кривцу за њена ''страдања''. За Бранкицу, кривац је српски народ, кога она медијски бије у главу већ више од деценије. Сада када је та прљава игра око рушења ''Јужног тока'' јавно проваљена и када Вучићева ботокс-силиконска министарка-барбика Зорана Михаиловић иде у Москву да покуса све оно што је замесила у последњих више од годину дана зарад интереса њених западних газда, слушамо невешта министаркина правдања како је она имала за циљ смену Бајатовића и руководства ''Србија гаса'', а не да угрози ''Јужни ток''. Не знам само ко јој у то верује.

Није спорно да Бајатовић мора да буде смењен и да одговара за оно што је урадио, али њен коначни циљ је био рушење целог гасног пројекта, који је нападала и омаловажавала више него Бајатовића. Уосталом, сам Николић је изјавио да је прошле године већ потписан споразум са Русијом министарка Михаиловић без ичијег знања сама преправљала, па када су Руси то видели настала је врло непријатна ситуација. Зорана Михаиловић је за своје покушаје рушења ''Јужног тока'' од стране господара Вучића награђена о(п)станком у ''реконструисаној'' Влади, али сада је у непријатној ситуацији и иде у Москву да и њој Путин, како сама каже, ''шмекерски'' одговори. Не треба сумњати да ће јој Путин са задовољством објаснити ''која ципела

Iskra 1. decembar 2013.

ТОТАЛИТАРНО ПРЕКРАЈАЊЕ ВОЉЕ НАРОДА У ГРЧКОЈ

Грчки народ је представнике Златне зоре изабрао за свој парламент потпуно слободно, а сада слуге Брисела и Вашингтона и лево-либерални лоби који влада Грчком, покушавају да их избаце из тог парламента и баце право у затвор. Тај социјал-демо(но)кратски лоби, који више од тридесет година уништава Грчку, довевши је до економског колапса, није могао часно да се одупре политичкој конкуренцији, и сада прибегава уобичајеним терористичким методама, што и није неочекивано. У тренутку кад је подршка грчког народа националистичком политичком покрету - Златној зори, достигла ниво од 20% бирчког тела, мондијалистички и евроунијатски режим у Атини одлучио је да искористи један трагичан догађај, као повод за почетак жестоког обрачуна са овом организацијом и њеним руководством. Наиме, у суботу 26.9. ујутру, полиција је спровела противуставни и незаконити чин над једном од најснажнијих опозиционих политичких организација у земљи. У овој терористичкој акцији режима, уз председника покрета, Николаоса Михалолиакоса, ухапшено је још 35 људи, међу којима и више чланова грчког парламента. Takoe je odluËeno da se Zlatnoj zori ukine novËana pomoÊ dræave koju ustavno dobijaju sve skupπtinske stranke.

Pовод за ову репресију је недавно убиство реп музичара, декларисаног левичара, за које је оптужена особа, која је наводно припадник Златне зоре. Упркос чињеници да је руководство Златне зоре одмах саопштило да осуђује овај чин и да оптужени није припадник покрета, медији су отпочели агресивну клеветничку кампању против грчких националиста, а као што се и очекивало, левичарска хистерија у медијима била је само увод у отворено насиље. Нема сумње да је у Грчкој отпочело дубоко тоталитарно безакоње и анти-национални терор. Јер данас, Златна зора трећа је по популарности политичка снага у Грчкој, а број њених присталица наставља да расте из дана у дан, услед све веће пљачке народа, промоције либе��алних анти-вредности и неконтролисаног прилива имиграната из Африке и Азије. Posledwa istraæivawa pokazuju da je danas najpopularnija stranka u GrËkoj uprkos progona. Наравно, од такве тенденције убрзаног јачања Златне зоре као покрета грчког препорода, режим се успаничио, те је покренуо процес њеног бруталног гушења. Бруталног и незаконитог, јер је грчки народ изабрао представнике овог покрета за свој парламент потпуно слободно, а сада слуге Брисела и Вашингтона и лево-либерални лоби који влада Грчком, покушавају да их избаце из тог парламента и баце право у затвор. Тај социјал-демо(но)кратски лоби, који више од тридесет година уништава Грчку, довевши је до економског колапса, није могао часно да се оду-

IIskra 1. decembar 2013.

пре политичкој конкуренцији, и сада прибегава уобичајеним терористичким методама, што и није неочекивано.

Треба рећи и то да се режим у Грчкој обрушио на Златну зору свега неколико дана након што су шефови ЕУ запретили Грчкој да ће изгубити председавање Европском унијом ако се не учини нешто по питању овог покрета. То је свакако доказ да систем мондијалистичког тоталитаризма има сопствено тумачење демократије, по коме је народни избор легитиман и прихватљив само уколико је подударан вољи господара Европске уније. То је и показатељ концепта либерал-демократаског лажног слободарства, где је слобода да се бира и буде изабран, зајемчена само представницима „политички коректних” партија, које испред народног интереса стављају обавезу служења крупном капиталу и интернационалним политичким центрима моћи. Добра вест је да је подршка најснажнијем покрету грчких родољуба стигла и из крила Грчке Цркве, у виду изјаве једног од најугледнијих грчких архијереја - митрополитa глифадског Павла, који је осудио прогон над Златном зором, између осталог рекавши: „Политичари старих партија су покрали државу, али су они поштеђени. Народ врло добро зна колико њих је завршило у затвору. Уместо њих, утамничени су људи који су жртве”.

Недуго потом (1.11.2013), левичарски терористи извршили су брутални злочин куквичког убиства двојице припдника Златне зоре Јоргоса Фунтулиса и Манолиса Капелониса. Тиме су грчки родољуби изгубили двојицу вредних сабораца и политичких војника. Изгубили су их на фронту овоземаљске борбе, али су оваквом жртвом несумњиво добили снажан духовни и морални импулс који ће ојачати њихов покрет, упркос прогонима и упркос овом кукавичком злочину анархистичких терориста, уз подршку прорежимских медија. Наиме, грчки медији су недељама ширили најодвратније лажи и измишљотине о покрету Златна зора, припремавши на тај начин терен за злочин убиства двојице грчких родољуба. Али као што знамо да васкрса нема без страдања, верујемо да ће Господ укрепити утамничене припаднике Златне зоре, који су несумњиво политички носиоци православног духа у савременој Грчкој. Стога верујемо да ће ово искушење само ојачати и њих и њихов покрет, те да ће он наставити да води хеленски народ ка националном препороду. Даће Бог и да жртва Јоргоса и Маноса не буде узалудна, већ да њихова крв проливена за грчку нацију буде семе које ће умножити снагу грчког националистичког фронта.

И. Средојевић

29


Revzionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (175)

Nacionalni interes ærtva opsesije nenarodnog reæima

MIROSLAV MAJKL –OR–EVI∆ & DOBRICA ∆OSI∆: PREPISKA 1991-1999 Miroslav Majkl –oreviÊ, predsednik Kongresa srpskog ujediwewa u Americi, i Dobrica ∆osiÊ, vodeÊi srpski pisac danas, vodili su prepisku 1991-1999. godina. Miroslav se upoznao sa Dobricom u Beogradu u avgustu 1991., kojom prilikom su razgovarali o goruÊim problemima sa kojima se srpski narod u to doba suoËavao. Wih dvojica, Miroslav je æeleo da zna πta se deπavalo u vezi sa Srbijom, i Dobrica, ne samo kao uspeπan pisac romana veÊ i kao vodeÊi srpski intelektualac, susretali su se da o tome razgovaraju. Posledica toga je duga prepiska 1991-1999, koja je sada objavqena kao kwiga .(1) I Dobrica i Miroslavse slaæu da je srpski narod u velikoj krizi, Ëak i u opasnosti da jednog dana nestane. Tome su u velikoj meri doprinele strane sile, ali i sam srpski narod optereÊen velikim karakternim manama, kao πto su korupcija, pohlepa za vlast, tvrdoglavost, samouverenost i preterano visoko miπqewe o sebi. ∆osiÊ se jada: „Naπa drama se pretvara u istinsku tragediju. Spoqni Ëinioci su weni glavni generator. Unutraπwe prilike, osobito ekonomske, blizu se velikim nesreÊama. PolitiËka misao tupa, ideoloπka, nestvaralaËka. Vlast ne vaqa, opozicija oËajna. Potreban nam je gigantski i dug napor da se izvuËemo iz ponora vlastite istorije.”(50) Jedna od glavnih duænosti, u miπqewu obojice, je oËuvawe srpstva. ∆osiÊ je tu odluËan, kao i Miroslav, koji tvrdi: „U komunizmu smo morali da zaboravimo da smo Srbi i da branimo svoj drevni identitet, svoja legitimna istorijska prava i svoju Bogom danu i precima odræanu egzistenciju.”(11) On takoe smatra, izmeu ostalog, da je potrebno izgraditi novu dræavu i druπtvo i novog Ëoveka, novog Srbina, gde su vaæni „oseÊaj za pravdu koja `dræi zemqu i gradove`, `Ëojstvo i junaπtvo`, poπtewe, rad i stvaralaπtvo, respekt za druge, wihovu liËnost i miπqewe, tolerantnost i civilno ophoewe.”(28) Miroslav vidi tri bitna zadatka: ograniËiti novu dræavu, urediti tu dræav u, i raditi tako (a i danonoÊno) da se ta dræava i narod oËuvaju i ojaËaju.(39) Sva ova pisma bave se sliËnim problemima i miπqewima. PojedinaËni osvrti odnose se na uticaj zapadnih sila i kako se s wima ophoditi, propagandu satanske `velike Srbije`, uticaj Vatikana, Balkansko slobodno

30

træiπte, stvarawe Srbije kao finansijski i ekonomski centar otvoren prema svima, veza sa Amerikom i Rusijom i mnoge druge teme.(42) Ima u tome i omaπki u predviawima, ali razumqivo je kad se na wihova predviawa gleda danas. Ipak, whove ideje su bile mawe-viπe ispravne. Najvaænija ideja bila je neophodnost da preporod srpskog druπtva bude duhovne prirode. Miroslav komentariπe ∆osiÊeve reËi da „spas ove zemqe se nalazi u woj, a ne u svetu, da bi trebalo da bude parola za demokratske stranke i struje u Srbiji danas, i da istina mora da se prepozna, primi unutar svih nas i postane program za akciju. PokretaË razvoja i kreditor buduÊnosti ove zemqe je wem vlastiti narod, wegova intelektualna i moralna moÊ.”(139) ∆osiÊ podvlaËi ideju da smo mi nacija izgubqenog vremena.(148) Joπ jedna znaËajna ∆osiÊeva izjava: „Pred svima nama, i `pobednicima` i `poraæenima`, stoji ozbiqan umni, moralni, patriotski Ëin: uviawe da smo u olujama istorije 20. veka svi poraæeni. Svi!”(158) Miroslav uspeπno analizira ∆osiÊev roman Vreme vlasti, naroËito Ëiwenicu da je Srbija ogrezla u kriminalu, korupciji i vrπqawu partija. Glavne liËnosti romana ukazuju, po –oreviÊu, na nasuπnu potrebu promene morala u srpskoj politici putem moralnog pokreta, kojeg su komunisti videli u komunistiÊkoj partiji. Spomiwu se reËi savet, veÊe, sabor, veza, itd. ∆osiÊ pomiwe da je potreban „nacionalni pokret”.(158) Zanimqvo, Miroslav ne pomiwe Ëesto Milana NediÊa i Dimitrija QotiÊa. QotiÊ je osnovao 1935. godine ZBOR, politiËki POKRET (ne partiju) uglavnom da bi uveo moral u politiku. Umesto toga imali smo komunistiËku partiju kao obeÊawe svih obeÊawa. Iako nisu sva pisma saËuvana ili objavqena, ova kwiga posluæiÊe bar nekim istoriËarima, izmeu ostalog, za pravilno ophoewe prema dogaajima u bivπoj Jugoslaviji krajem proπlog veka, kao i o buduÊoj biografiji Dobrice ∆osiÊa. Vasa MihailoviÊ --------------1 Miroslav Majkl –oreviÊ & Dobrica ∆osiÊ, Prepiska 1991-1999 (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2011), 199 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. decembar 2013.

SVE ZA NEZAVISNO KOSOVO I EU Заиста је невероватна размера подлости, дрскости и покварености актуелног евроунијатског режима у Београду. Прво су, не питајући никога, потписали срамну издају и рушење Устава сопствене државе, на који су положили заклетву, у виду Бриселског споразума, а онда су кренули свом силом да утерују Србе на северу Косова и Метохије у евроунијатску и америчку злочиначку творевину звану ''Репубљик Косове''. Ово је заиста јединствен пример бешчашћа, велеиздаје и антидржавног деловања до сада не забележен у људској историји. Наиме, никада се није десило да се једна државна власт на овај начин одриче свог сопственог народа и свесно га гура на кланицу у наручје оних који су извршили геноцид над тим народом и то без капитулације у рату у условима када ратних дејстава нема, већ је то део политике да учлањење у неку организацију ''нема алтернативу''. Оваква гадост још није забележена у историји људског рода и ако по ичему Николић, Вучић и Дачић остану запамћени, остаће запамћени по овоме.

Непојмљиво је колико домаћа политичка ''елита'' презире и потцењује сопствени народ, нарочито на Косову и Метохији. Зар су те бедне марионетске, корумпиране, отуђене евроатлантске слугерање Вашингтона, Берлина и Брисела из Београда уопште и помислиле да избори на северу Косова и Метохије могу успети? Тамошњи народ већ 15 година одолева шиптарским терористима, НАТО и ЕУ окупаторима, свим њиховим лукавствима и подлостима, народ који је показао способност да голорук са барикада одоли сваком покушају да их утерају у злочиначку творевину у Приштини, који је отимао пушке из руку америчких и немачких војника, сада по Вучићу и Дачићу треба само да климне главом и да прихвати да поништи сопствено постојање и борбу само зато што то од њега тражи бивши портпарол ЈУЛ-а и Мире Марковић ''дечко који обећава'' Вулин, омиљени Тачијев Србин северно од Ибра Ољивер Ивановићи и онај несрећник Крстимир Пантићи. Режимске ништарије из Београда, које хвале сви српски непријатељи, желе да одговорност за сопствену бедну издају превале на леђа страдалног народа. Што је много, много је. Каквим се све средствима најпрљавије и најприземније пропаганде и манипулације свешћу нису служили. Колико су јадни, провидни и немаштовити показују случајеви тзв. ''инцидената''. У време док на самом РТС-у иде реприза серије ''Бела лађа'' и где сви можемо да видимо Шојића са његовом ортопедском крагном, дан уочи избора на екране искаче Крстимир Пантићи са модрицама и фластерима и причом како су га противници избора претукли. Све је то пропраћено заглушујућом и заглупљујућом пропагандом да је напад на Крстимира напад на државу. Ово је, иначе, једна од омиљених Вучићевих фраза, који себи неки пут дозволи да напусти позу смерног језуите са склопљеним прстима и тихог, хипнотишућег гласа, попут Iskra 1. decembar 2013.

настојника фрањевачког самостана. Наиме, по Вучићу, свако неслагање са њим и његовом политиком представља ни мање ни више него ''напад на државу'', односно напад на Вучића, који попут Луја XIV тврди ''држава то сам ја''. И ко је уопште могао да нападне Пантићија када је стално шетао Косовском Митровицом у друштву три ''гориле'' из обезбeђења?

То што се данас Пантићи осећа сигурније у јужном делу Митровице него у северном, то већ говори о томе колико се удаљио од сопственог народа и прихватио да буде Тачијева икебана. Ако сте се случајно питали откуд се то води предизборна кампања за време предизборне тишине, то је могуће зато што су то избори ''друге државе'' коју су наши режимски европејци признали у Бриселу, па се предизборна тишина на остатак Србије не односи. Уосталом, да је прошла ова изборна гадост, о Србима на Косову и Метохији би у будућности слушали на ''нашим'' медијима таман колико слушамо о српској дијаспори у Малезији.

Када су Вучић, Дачић, Вулин, Пантићи, Ивановићи и сл. видели мизеран одзив на Тачијеве изборе, активирао се план Б. Треба поставити крајње логично и резонско питање зашто би они који су успешно спровели бојкот избора ишли на разбијање бирачких кутија и њихово понављање? То разбијање је једино одговарало евроунијатским слугерањама из Београда и њиховим присталицама Тачијеве злочиначке творевине, јер су доживели врућу шамарчину и политички фијаско од сопственог народа и поред свих уцена, претњи отпуштањем, нападима и сличним провокацијама како би Србе на северу натерали на изборе које је расписала самозвана ''председница Косове'' Атифета Јахјага по ''уставу и законима'' те злочиначке творевине. Не треба бити много паметан па закључити да су они који су разлупали бирачке кутије и палили гласачки материјал на три бирачка места били другови из надлежних служби и припадници ко зна каквих група и организација који спроводе Дачићеве, Вучићеве и Вулинове налоге, а Тачи им радо омогућава присуство, јер спроводе оно што његови ''УЧК-РОСУ'' специјалци нису могли. Један који је ухваћен је идентификован и брзо пуштен из Приштине. Испада да је полупано таман толико кутија да на поновљеним изборима на тим местима ''вучићевци и дачићевци'' ''нагребу'' онолико гласова колико им треба да устоличе Пантићија за Тачијевог градоначелника. Идиотска пропаганда се наставља. Замислите какве ми имамо медије са националном фреквенцијом на којима се Тачи назива ''премијером Косова'', Јахјага ''председницом'', Рамуш Харадинај је вођа ''опозиционе Алијансе за будућност Косова'', а Агим Чеку ''кандидат за градоначелника'', док Марка Јакшића називају

3


VuËiÊevπtina...

српске свести - психоцид; територијално - расцепкати је што је више могуће - Косово; максимализација права мањина - за почетак „република” Војводина је циљ, pa Зукорлићев Санџак, на место традиционалне и немањинске српске Рашке; војно - свести је на неколико чета за параду Вучићу и Николићу. `Evolucija` радикала у напредњаке

Могло би се приметити, да све ово изречено напред нема много везе са Вучићем, а о њему је реч. Формално је ова примедба можда тачна. Суштински пак није, ако се присетимо како су Шешељеви радикали претворени у Вучићеве и Николићеве напредњаке. Прво, ангажован је бивши САД амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери за 7 хиљада евра месечно zа `savetnika` са циљем: радикале претворити у демократе америчког стила; друго, сама идеја ове измене дошла је verovatno od Вучића; треће, али тако да Вучић и у измењеним околностима има одлучујућу позицију; четврто, Вучић je oduπevqeno usvojio i `progutao` Montgomerijev `savet`, a ovaj ga остварио; пето, tako je Вучић постао saradnik i izvrπilac САД politike u Srbiji; и шесто, уз двоструку примедбу, ту `saradwu` Вучић је морао да плати (а) личном ценом, ако је био приморан и (б) бесплатно, ако је био добровољац. Сва је прилика да је посреди реч о добровољцу. Oбјаснимо то мало јасније: Вучић је добровољни izvodilac САД politike у Београду. Шта то значи? Он има да спроводи САД казнену политику према Србији како је изложена напред.

* Ако сте приметили, круг се овде затворио. Почето је с чињеницом да је Вучић несумњив господар Србије. Па је постављено питање чије интересе он заступа: nacionalne или туђе. И у потрази за њима - странцима - нађосмо да Вучић у Београду спроводи САД казнену политику према Србији, што се до сада само могло наслутити. Да би taj svoj nenarodni rad сакрио од јавности, понаша se диктаторски да би се створио код домаће публике утисак да се ради o samostalnom Ëoveku у независној држави - nasuprot stvarnosti, da je VuËiÊ samo `egzekutor` SAD politike u Srbiji. N. QotiÊ

IZ SADRÆAJA Sve za nezavisno Kosovo i EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 SNS `rusofili` - stvarno posluπnici Zapada. . . . . . .6 Dinamika nasiqa VuËiÊevog reæima. . . . . . . . . . . . . ,7 Srbija neÊe moÊi da blokira Kosovo. . . . . . . . . . . . . .11 Najosetqivija pitawa rusko-srpskih odnosa. . . . . . .13 B92 film `Energetski (ne)sporazum`. . . . . . . . . . . . . .19 Vlajki: Izdaja srpstva u Srbiji i RS. . . . . . . . . . . . . .21 Rat u Siriji, Rusija i mi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Dr Jelena Jurijevna Guskova:

Ne moæe se tajno sa NATO savezom, a javno sa Rusijom Da li je buduÊnost Srbije u EU ili u bliskoj saradwi s Rusijom. O ovom i drugim pitawima, redakcija „Srbin.info” je razgovarala sa dr Jelenom Guskovom:

Srbin.info: Kako Srbija moæe da se prikquËi evroazijskim integracijama? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Bilo koja srpska vlast mora da ima strategiju u kom smeru i kako treba da se razvija dræava, πto ja ne vidim kod aktuelne vlade u Beogradu. Srpski politiËari moraju da znaju πta hoÊe za Srbiju u narednih 100 godina. Ako Êe da krene u EU i NATO πta Ëeka srpski narod i dræavu? Da li Êe uslediti i otcepqewe juga Srbije? Vlast bi morala da ima strategiju kako da saËuva Srbiju od daqeg rasparËavawa. Po mom miπqewu, spas za Srbiju je samo tamo gde je Rusija. To znaËi umesto EU, evroazijske integracije. Ako postoji takva strategija, ako postoji takva politiËka liËnost koja bi sve to mogla da stavi na papir, onda bi Srbija lako mogla da se prikquËi evroazijskim integracijama.

Srbin.info: Kako komentariπete to πto Srbija u isto vreme „flertuje” sa Rusijom i ispuwava sve ultimatume EU i NATO? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Ne moæete da oËekujete da budete deo evroazijskih integracija, tajno krijuÊi od svog naroda bezuslovno teæite NATO i EU Ëlanstvu. Na taj naËin se dræave meusobno ne povezuju. To se radi diplomatski. Trebalo bi da znate da srpska diplomatija ima prednost u Rusiji. Kada dou Ëak i nezvaniËno, u privatnu posetu, umaju vrlo dobar doËek u Moskvi. ZnaËi, ako Srbija krene u pravcu evroazijskih integracija ona Êe ih i dobiti. Ali, igra na dve stolice je nemoguÊa.

Srbin.info: EU ima poznate „vrednosti”: gej prava umesto porodice, moÊ bankarima i velikim korporacijama... Koje su vrednosti Evroazijske unije? Dr Jelena Jurijevna Guskova: Vrednosti koje poËivaju na osnovama nacionalne i odgovorne dræave. Takoe, one su, kao i sam evroazijski savez, u fazi izgradwe, πto znaËi da i Srbi, kao i drugi slovenski narodi koji æele da pristupe ovom savezu, mogu svojim stavom i pozicijom da doprinesu formirawu sistema istinskih vrednosti, umesto onih koje promoviπe Brisel - zakquËuje Guskova.

Otvoreno pismo ambasadoru SAD u CG. . . . . . . . . . . . .27

15.11.2013.

2

Sajt: <srbin.info>

Iskra 1. decembar 2013. .

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga Miπu RadmanoviÊa Andra MandiÊ $ 25 Naπem dragom Miπi veËni mir i pokoj duπi wegovoj, a porodici naπe iskreno sauËeπÊe Marko i Radmila Sunara $ 50 Kumu Miπi RadmanoviÊu, za pokoj duπe uz molitve Gospodu da mu podari mir i utehu u carstvu nebeskom Kumovi OjdroviÊi $ 25 Za pokoj duπe naπeg dragog druga Miπe RadmanoviÊa, koji je bio dugogodiπwi Ëlan Udruæewa Jadran, i iskreni prijateq svima nama. VeËna mu pamjat! »lanovi i Ëlanice `Jadran` $ 50 U spomen dragog druga Miπe i wegove supruge Boni RadmanoviÊ. Porodicama Brace i Marka RadmanoviÊa naπe iskreno sauËeπÊe Milan i Rut Bilbija K$ 100 Prilog Iskri Dr Slavoqub MatoviÊ

E 70

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2013.

ДСС ИНСИСТИРA НA ТEМAМA O КOСOВУ

Рaспрaвoм у пojeдинoстимa o прeдлoжeнoм зaкoну o сeдиштимa и пoдручjимa судoвa и jaвних тужилaштвa дoминирaлa je дaнaс тeмa oпстaнкa судoвa нa Кoсoву и Meтохиjи, дeшaвaњa нa лoкaлним избoримa у Кoсoвскoj Mитрoвици и стaв дa je усвajaњe тoг зaкoнa прeтхoдницa увoђeњa Брисeлскoг спoрaзумa у прaвни систeм Србиje, нa чeму су инсистирaли пoслaници Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje. Пoслaници ДСС су oцeнили дa сe нa Брисeлскoм спoрaзуму и зaснивa прaвни систeм Србиje, a нe нa Устaву.

Aкo би сe oвaj прeдлoг зaкoнa зaснивao нa Устaву Србиje, oндa би трeбaлo дa знaтe дa je судскa влaст jeдинствeнa и дa нe мoжeтe дa je цeпaтe изoстaвљajући мрeжу судoвa нa Кoсoву и Meтoхиjи, рeкao je пoслaник ДСС Пeтaр Пeткoвић.

Oн je дoдao дa сe, пoштo сe зaкoн зaснивa нa Брисeлскoм спoрaзуму, слeди и нaрeдбa из члaнa 10-тoг спoрaзумa дa ћe судскa влaст бити интeгрисaнa и дa ћe функциoнисaти у oквиру прaвнoг систeмa Кoсoвa. Пeткoвић je министру прaвдe Никoли Сeлaкoвићу, кojи учeствуje у рaсрпaви, рeкao дa у зaкoну пишe дa ћe судoви нa Кoсoву нaстaвити дa рaдe и упитao гa зaштo oндa ниje тo прoмeњeнo у зaкoну.

Пoслaникa ДСС je зaнимaлo и прeд ким ћe судиje тих судoвa нa Кoсoву пoлaгaти зaклeтву прeд прeдсeдникoм Скупштинe Србиje или прeд прeдсeдникoм “лaжнe држaвe Кoсoвo”. Oд министрa прaвдe пoслaницa ДСС Сaндa Рaшкoвић Ивић зaтрaжилa je oдгoвoр дa ли ћe oнимa кojи су рaзбиjaли глaсaчкe

+ Miloπ - Miπa RadmanoviÊ U Milvoki, SAD, umro je 6. novembra 2013. posle duæe bolesti, naπ drug i bivπi srpski dobrovoqac, Miloπ - Miπa RadmanoviÊ (82). Miπa je kao deËko, pred ustaπkim pokoqima, izbegao iz Bosne. Prihvatio ga je naπ pokojni drug i pisac, Sava JankoviÊ. Miπa je zajedno sa Savom stupio u dobrovoqce, uËestovao u svim borbama svojih jedinica u Srbiji, povlaËewu u Sloveniju, te æivotu u vojno-izbegliËkim logorima u Italiji i NemaËkoj. Emigrira je u SAD, gde se æeni suprugom Boni. U braku su izrodili dva sina iz Ëijih porodica su dobili Ëetvoro unuËadi. Kao mlad imigrant, Miπa je mobilisan, a potom bio ameriËki vojnik u Koreanskom ratu. `Mali` Miπa bio je omiqen drug i vredan i odan Ëlan naπe dobrovoqaËke zajednice i Udruæewa Jadran u Milvoki. Opelo pokojnog Miπe obavqeno je 12. novembra u katedrali Sv. Save. Sahrawen je na grobqu `Dobre nade` u Milvoki. Porodici pokojnika naπe duboko sauËeπÊe. Molimo se Vaskrslom Hristu, da naπem dragom Miπi podari veËni æivot! S. PiroÊanac кутиje бити суђeнo пo српским или кoсoвским зaкoнимa и кoм суду ћe сe oни жaлити, суду у Србиjи или у Приштини?

Aкo сe нaђу, a нaдaмo сe дa хoћe, oни кojи су рaзбиjaли кутиje у Кoсoвскoj Mитoвици и утврди сe дa je дeo њих из цeнтрaлнe Србиje, a дeo из Кoсoвскe Mитрoвицe, гдe ћe њимa бити суђeнo и пo кojим зaкoнимa, питaлa je Рaшкoвић Ивић министрa. (Vesti, 20.11.2013. PeËat)

Svim naπim čitaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Božić i Nova godina! Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

SamarxiÊ: Izborna farsa u Kosovskoj Mitrovici, 17. novembra

`KOLEKTIVNO GLASAWE` U `OPSADNOM STAWU`

God. LX|V

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan SamarxiÊ ocenio je danas da ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici predstavqaju izbornu farsu, koja se odvijala pod "veoma Ëudnim i nasilnim okolnostima".

SamarxiÊ tvrdi i da je podatak da je na biraliπta izaπlo oko 5.200 qudi "veoma sumwiv", a rekao i da je prema izveπtaju organizacije "TreÊa Srbija" na biraliπta izaπlo izmeu 1.600 i 1.700 qudi.

SamarxiÊ je na konferenciji za novinare, rekao da je na juËeraπwim ponovoqenim izborima u Kosovskoj Mitrovici, postojalo i kolektivno glasawe, kakvo se nije moglo videti ni u doba komunizma.

On je rekao i da EU "dræi crni povez preko oËiju" kada je reË o lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji. "Ako EU smatra da su izbori dobro proπli, iako je na terenu viπe unifromisanih lica nego onih u civilu... onda i ja wima æelim takve izbore u buduÊnosti", naveo je SamarxiÊ.

"Postojali su pritisak i pretwe na direktore javnih preduzeÊa da izvedu radnike na biraliπta, a na wih da izvedu svoje porodice. Tako je organizovano kolektivno glasawe kakvog nije bilo ni u doba komunizma kada se glasalo za jednu partiju", kazao je SamarxiÊ. On je naveo i da su nakon toga te organizovane grupe "imale zadatak" da πetaju od jednog do drugog biraËkog mesta kako bi stvorile utisak da qudi izlaze na biraliπta u velikom broju. SamarxiÊ je rekao i da, prema preliminarnim rezultatima ponovqenih izbora, u drugi krug idu Krstimir PantiÊ i Oliver IvanoviÊ, koje je potpredsednik D S S nazvao "jadnim i kukavnim pobednicima izbora koji svojim delovawem treba da operu prqave radwe" koje su se deπavale oko lokalnih izbora u Pokrajini. Prema SamarxiÊevim reËima, u severenoj Kosovskoj Mitrovici juËe je bilo "opsadno stawe" jer je bilo viπe unoformisanih lica i neuniformisanih pripadnika razliËitih bezbednosnih sluæbi nego πto je bilo graana koji su izlazili na biraliπta. Potpredsednik D S S tvrdi da je bilo pripadnika KPS, KFOR-a, ameriËkih marinaca, italijanskih karabiwera i neidentifikovanih bezbednosnih sluæbi, a πto predstavqa okolnosti u kojima "normalni izbori nikako ne mogu da se odræe". "Koliko god qudi da je izaπlo oni zbog tih okolnosti ne mogu biti priznati", smatra SamarxiÊ koji je ponovio i da nelegitimnost izbora na Kosovu i Metohiji ostaje.

On je odbacio moguÊnost da D S S u drugom krugu izbora podræi Olivera IvanoviÊa kao kandidata za gradonaËelnika. Demokratska stranka Srbije smatra da su ponovqeni izbori u severnoj Kosovskoj Mitrovici, bez obzira na to πto je na wih izaπlo oko 20 odsto graana, fijasko. Poslanica te stranke Sandra RaπkoviÊ IviÊ ocenila je da su izbori odræani u atmosferi „poluratnog stawa”, buduÊi da su u tom gradu, kao je rekla, bile prisutne „jedinice svih vrsta”. Ona je uporedila juËeraπwe glasawe sa izborima iz 1945. godine. „To je bilo u stilu 1945. kada su direktori iπli sa svojim radnicma na glasawe i kada se glasalo za kraqa ili Tita”, rekla je RaπkoviÊ IviÊ. Ona smatra i da CIK i OEBS priznaju takve rezultate jer je reË o æeqi meunarodne zajednice da se zavrπi taj posao i da se pitawe Kosova i Metohije stavi ad akta.Time se, kako je ocenila, zaokruæava dræavnost Kosova, a Srbija odlazi sa tog prostora. Ona je ponovila stav DSS da ne priznaje tako organizovane izbore, veÊ samo one koje bi trebalo da raspiπe predsednik Skupπtine Srbije Nebojπa StefanoviÊ 18.11.2013. (Podvukla - Iskra)

Tanjug

1. decembar 2013.

1231

Србија nije независна држава ako је води izvrπilac tue politike

VU»I∆EV©TINA

Mало пажљивији посматрач садашње политичке сцене Србије мораo би да види да је Александар Вучић wen несумњиви господар са диктаторским овлашћењима. Како је његов „рејтинг” (популарност), објективно говорећи, необично висок - он још дуго намерава да posluje диктаторски. Mорало bi se daqe приметити, да је Вучићев нагао успон дошао кад је Srbija била на најкритичнијој прекретници (Косово, ЕУ, однос са Русијом), а једва годину дана пошто је са Николићем дошао на власт. При томе, se најзад морамо запитати да ли је све то планирано. Ако јесте, питања која се сама намећу јесу: од кога, зашто и како? Не би требало заобићи ни контра питање: „Aко није планирано”, шта онда? Tada преостаје једино мала диверзија о спонтаности. Спонтаност

Кад је пак реч о њој, требало би се присетити Дарвина. Он је на слепој спонтаности - минималним и мaјушним позитивним развојним stupwevima амебе - милијардама година доцније дошао преко мајмуна до човека; о настајању амебе и универze ни речи! И направио од очигледне глупости „науку” којој се свет клања „до земљице црне” јер је Бога негирао као Планера и Творца човека и svemira. Оваква анализа примењена на Вучића указује да је он само велики „шарлантан” који мења критичне животне позиције кад му се хоће (од velikog националисте у неколико година постао је protivnik nacionalizma) али и да би их наметнуо Србији. Има нечег психолошки погубног и болесног у њему - неизлечиви нарцисизам! Туђински планови о Србији и окружењу

Ко то од странаца планира Србијом? Историјски, али сувише уопшено, могло би се рећи - Запад! Почиње то Берлинским конгресом од 1878, којим су доминирале Немачка и Аустро-угарска (Ау), а којим је Србија добила независност, али је за БиХ (у којој је српски живаљ био релативно већински) закључено да постане А-у „мандатно подручје”. Како су њене амбиције била анексија БиХ, што се и остварило 1908. године, долазило је до

опште антисрпског деловања А-у не само у БиХ већ и према Србији. Из таквог односа, после Принциповог атентата на А-у престолонаследнички пар у Сарајеву, дошло је до А-у „ултимата” и објаве рата Србији, који се нешто доцније претворио у Први светски рат. Почевши још од 1854. године Кримским ратом, Енглези су спречавали да царистичка Русија избије преко Босfора на Средоземно море. Од тада eнглеска политика према Балкану а специјално према Србији била je отворено антисрпска. Тек кад је Првим светским ратом, било Енглезима потребно српско „топовско месо”, они су Србе признали за „савезнике”. Од Запада само је Француска тада - тако је бар изгледало - била „пријатељски” наклоњена према Србији. Америка је због своје изолационистичке политике била незаинтересована Европом све до Другог светског рата, сем што је са Енглеском финансијски помагала рушење царског режима у Русији и инсталирању комунизма тамо, што се десило у другом десетлећу прошлог века. У односу на Србију, САД интерес за њу постаје огроман тек са Клинтоновом антисрпском а происламском и прохрватском политиком, а поводом ратова око растакања СФРЈ, што се догађало у деведеситим годинама прошлог столећа, дакле, око 20 година од тада. Ту се формирало мишљење да су у тим ратовима Срби једини кривци за све. Отпочела је демонизација Срба и Србије. Хашки трибунал верно осликава ту демонизацију. Срби су до сада добили преко 1000 година казне док су сви остали (Хрвати, Муслимани, Шиптари) свега око stotinak. САД казнена политика према Србији

Из свега овога произашла је САД геноцидна политика за садашњу и будућу Србију. Кроз историју Србија се супротстављала одлукама великих сила - била, дакле, „реметилачки фактор”. Треба је зато казнити тако да се то више никад не догоди. Главна смерница те САД казнене политике јесу: политички - нема приступа светским, политичким, етничким и спортским токовима и организацијама (Јеремић је био изузетак, који је прилично omekπao овај САД захтев); разбити везу са Русијом; државно - власт дозволити само српским евро-атланским ентузијастима; национално - убијање и промену


Iskra1231