Page 1

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Doskoraπwi predsednik »eπke, Vaclav Klaus:

NA »ELU DRÆAVA SU MARIONETE! Doskoraπwi predsednik »eπke Vaclav Klaus ostaÊe upamÊen kao veliki evroskeptik, tradicionalista, ali i prijateq Srbije. U nedavnom intervjuu za poqski nedeqnik „Rzeczi”, Klaus je kao bivπi predsednik jedne evropske dræave objasnio ko zapravo upravqa Evropom.

Odlazite sa funkcije predsednika posle dva mandata. ©ta je najveÊa stvar koju ste za to vreme postigli, a za Ëim æalite? - Mogu da kaæem πta je bio moj najveÊi æivotni napor, a to je stvarawe istinski slobodnog druπtva. Druga je stvar koliko smo u tome kao nacija uspeli. Danas, 2013. godine sloboda u mojoj zemqi, ali i celoj Evropi je znatno mawa nego 2003. godine. »lanstvo u Evropskoj uniji nas je oslabilo i umawilo moguÊnost da kao zemqa samostalno odluËujemo. Kako danas vidite Evropsku uniju? Da li treba biti zabrinut ili optimista? - Razloga za optimizam nema. Pored gubitka slobode koji sam veÊ pomenuo, tu je i potpuni neuspeh ekonomskog sistema, ali i intenzivirawe takozvane politiËke korektnosti, koja je potpuno preuzela moÊ nad nama, graanima i medijima. Transnacionalne ambicije su oslabile nacijedræave. Upravo te multinacionalne organizacije na Ëelo pojedinaËnih dræava dovode marionete, kontrolisane i posluπne politiËare. Zajedno æive u svom svetu, potpuno bez dodira sa stvarnoπÊu i obiËnim qudima.

osnovnih razlika izmeu nas dvojice. Prolazi dvadeset godina od podele »ehoslovaËke. Da li biste i danas podræali tu ideju? - Da, πtaviπe, to nije bila moja odluka. Moj zadatak je bio da sprovodem odluku, koja je zapravo bila æeqa SlovaËke. Slovaci su ti koji su æeleli da imaju svoju nezavisnu dræavu. U Poqskoj ne shvataju vaπ otvoren pristup prema Rusiji. Mnogi zameraju Ruskoj federaciji na nedostatku demokratije? - Vaπe pitawe me pomalo zasmejava, jer pristrasne etikete su niπta drugo do nerazumevawe savremene ruske stvarnosti. Znam da je istorijski, poqska veza sa Rusijom bila znatno tragiËnija od »eπke, ali mislim da je boqe imati otvoren pristup, nego apriori pristrasan zbog sukoba u proπlosti. Za mene, Rusija je velika i vaæna zemqa. Volim i rusku kulturu, posebno kwiæevnost i oseÊam ogromnu patwu Rusa u proπlom veku, naroËito zbog komunizma. Niπta viπe i niπta mawe. Danas nije Rusija najveÊa opasnost za dræavu poput »eπke. Æivot u »eπkoj ili Poqskoj ne odreuje Moskva, veÊ Evropska unija. Da li joπ ima smisla da neko danas prihvati zajedniËku evropsku valutu? - Moje miπqewe je da je projekat zajedniËke evropske valute propao i prihvatawe evra sada definitivno ne bih nikome preporuËio.

Da li dræave poput Ëeπke ili Poqske uopπte mogu samostalno da odluËuju pored „velikih igraËa” u EU? - Naπe pozicije su slabe, moæda je Poqska u neπto boqem poloæaju jer je veÊa zemqa od »eπke, ali je suπtinski sve isto. Usvajawe Lisabonskog sporazuma nanelo je veliku πtetu malim dræavama u EU. Zato sam se ja i borio protiv toga, verovatno najæustrije od svih politiËara u Evropi.

Savremeni liberalizam je usvojen od strane Evropske leve strane. ta liberalizam zapravo znaËi danas? - Po meni, takozvani savremeni liberalizam je suprotnost klasiËnog liberalizma. „Obamovski” liberalizam je zapravo antidemokratski i antiliberalan, a postao je opπte prihvaÊena „vrednost” zapadnog sveta. Ova ideologija naæalost, nema mnogo protivnika u Evropi. Pravo je nikada slabije, gotovo i da ne postoji.

Pojedini publicisti vas porede sa vaπim prethodnikom Vaclavom Havelom? - Havel i ja smo dva razliËita sveta. Umesto demokratije, Havel je zagovarao elitistiËku post-demokratiju, umesto konzervativizma i tradicionalnih vrednosti, zagovarao je modernistiËki neoliberalizam, koji uniπtava postojeÊi qudski poredak. Bio je za ratobornu spoqnu politiku, podræavao vojne intervencije i „humano bombardovawe” Srbije, umesto da poπtuje svaku zemqu na svetu. Ovo je samo kratka naznaka

Kakvu ulogu danas mogu da imaju nacionalni ponos i tradicija? - Ne znam za ulogu, ali znam da savremeni globalisti imaju osnovni zadatak da napadaju nacionalni ponos i tradiciju. Ipak, raduje me da veliki broj qudi, uprkos neverovatnom pritistku medija ne gubi razum. To je nada za buduÊnost poruËuje Vaclav Klaus. Sajt: <Srbin.info> 16.2.2013.

Pavle RadovanËeviÊ (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

Broj 1222

1. mart 2013.

Iz perspektive DaËiÊevog reπavawa kosovskog pitawa nazire se...

POSTKOSOVSKA ZLA SUDBINA SRBA Pitawe Kosova, tj. wegove nezavisnosti, u Srbiji nikako ne umire. PrevrÊem stare Iskre sve isto, nikakav viπegodiπwi stvaran pomak. Nazire se, meutim, da je „godina odluke” pred nama. Kako? Dvojac, VuËiÊ-DaËiÊ, ubrzano radi da nezavisno Kosovo obezbedi za ©iptare. Mada wihovo meusobno rivalstvo stalno preti da sruπi DaËiÊevu vladu, na pitawu Kosova izgledaju jedinstveniji, nego VuËiÊ sa svojim dojuËeraπwim πefom NikoliÊem. A DaËiÊ Ëesto najavquje da Êe wegova vlada da reπi Kosovsko pitawe `za uvek`. ZaprepaπÊeni ste?! A NikoliÊ? Srbija? Predizborna obeÊawa? DramatiËni dani posle –urevdana 2012. godine –urevdanskim izborima 2012, Toma NikoliÊ postao je predsednik Srbije, ali wegov SNS (Srpska napredna stranka), nema veÊinu u Skupπtini. Jedini izlaz - koalicija! PreporuËili su se za partnere Mlaan DinkiÊ (URS -Udruæeni regioni Srbije) i Ivica DaËiÊ (SPS - SocijalistiËka partija Srbije, bivπa MiloπeviÊeva stranka). Problem sa DaËiÊem je dvostruk: hoÊe da bude premijer ali nema „kredibilitet” u Vaπingtonu. Posle povratka iz Vaπingtona gde je VuËiÊ otiπao radi DaËiÊevog kredibiliteta, on ni reËi o tome, ali reËe da ima jako loπe vesti o Kosovu. Izgleda da su mu SAD strukture rekle: pravog ste Ëoveka naπli za priznawe kosovske nezavisnosti, ali bruka izdaje nije na vama. Sve u svemu, dva po vas „dobra” ste ukwiæili za sebe. Pretpostavqena SAD ujdurma je nekako odmah postala u Srbiji izvrπna: DaËiÊ postao premijer i glavni pregovaraË s kosovskim premijerom TaËijem, uz sadejstvo grofice Eπton iz EU. A VuËiÊ, da bio πto daqe od kosovske blamaæe, ali i da bi uzdigao svoju popularnost meu Srbima, pored kontrole vojske i svih bezbednosnih sluæbi, poveo je odluËnu i opasnu po æivot borbu protiv korupcije i mafije (ne boji je se), stalno i uporno naglaπava da je on „prvi potpredsednik vlade”, odnosno DaËiÊev gazda. Ovako ustrojena srpska „stabilna” izvrπna vlast, reπena je da problem Kosova reπi „jednom za uvek” - stvarno i logiËno protivreËnim stavom

- da wegovu nezavisnost „nikad neÊe priznati”, s jedne, i „bezalternativnim ulaskom u EU”, s druge strane. Ovim je VuËiÊ ustvari reciklirao TadiÊevo „i Kosovo i EU”, s razlikom πto „godina odluke” TadiÊu nije bila oroËena. VuËiÊu, ova 2013, izgleda jeste. Indirektno je to potvrdila grofica Eπton, ministar spoqwih poslova EU, rekavπi da se pregovori Beograda i Priπtine imaju zavπiti do juna 2013. godine. Nova srpska vlada na delu Gleda to sve, „penzionisani” iz politike, da bi bio predsednik „svih graana Srbije”, Toma NikoliÊ, pa Êe reÊi, ne moæe se reπavati pitawe Kosova bez konsenzusa odnosno zajedniËke „platforme” svih relevantnih politiËkih faktora a to sve potvreno Skupπtinom Srbije. Ovaj Tomin zahtev je izreËen joπ juna meseca poπto je formirana DaËiÊeva vlada. Toma je mislio da vlada radi na platformi, pa Ëeka. Nekih 6 meseci po formirawu vlade veÊ su zakazani i pregovori sa Priπtinom, joπ nema „platforme”. Sredinom januara 2013. godine, kad su se DaËiÊ i TaËi sreli po prvi put radi upoznavawa, vidi Toma da je „avo odneo πalu” te je na brzinu skrojio svoju platformu i „naredio” vladi - ima da se postupa po woj. Odmah mu se usprotivio DaËiÊ - spoqna i unutraπwa politika jeste funkcija vlade a ne predsednika; pa daqe, predsednikova platforma nije „Sveto pismo”, te stoga, wu treba usaglasiti i preinaËiti u smislu vladinog viewa tih pregovora, pogotovo πto je on, DaËiÊ, glavni pregovoraË s Priπtinom. Najzad, ali ne pre nego πto je DaËiÊ u NikoliÊevu platformu „upakovao” sve elemente, prethodno usaglaπene s VuËiÊem a koji vode neformalnom priznawu Kosova i „bezalternativnom” ulasku u EU, platforma je javno objavqena i potvrena Rezolucijom Skupπtine (daqe: Rezolucija), tako „prilagoena” NikoliÊeva platforma. Za wu (Rezoluciju) Êe reÊi jedan bivπi pripadnik CIA, sad politiËki analitiËar (David Kenin), da je DaËiÊ, buduÊi Ëovek „vizije”, nadvisio inaËe veÊinskog NikoliÊa.


Postkosovska zla... Rezolucija na prvom ali i kritiËnom ispitu Baπ ovih dana, izgleda isprobavaÊe se „in vivo” (uæivo) vrednost Rezolucije u pogledu nezavisnosti Kosova od Srbije. Naime, ovih dana bi trebalo da se sastanu DaËiÊ i TaËi po temi, koju im je zadala g-a Eπton: „reπavawe pitawa paralelnih institucija na severu Kosova”. ZnajuÊi da je ovo krajwe kritiËno pitawe za Srbiju, jer u junu bi trebalo da se oluËi o poËetku pregovora ove za ulazak u EU, pod uslovom da se ukinu srpske paralelne institucije na KiM, lukavi TaËi je unapred objavio stav Priπtine po tom pitawu. To ustvari nije niπta novo, veÊ primena tzv. Ahtisarijevog plana za sever srpskog Kosova koji je Koπtunicina vlada veÊ ranije odbila. Evo πta je TaËi konkretno rekao: Priπtina nudi autonomiju srpskom narodu tamo, ali ne Srbiji i srpskoj vladi i dræavi. Kako DaËiÊ i liËno zagovora sliËnu politiku, a i Rezolucija je `elastiËna` po tom pitawu, DaËiÊ Êe morati da prihvati (inaËe propade „datum” pregovora za ulazak u EU) TaËijevu ponudu, pogotovo jer se navodno ne greπi o Rezoluciju. Reπewe je veÊ najavqeno: ne razgovara se viπe o srpskim institucijama na Kosovu, veÊ kosovskim institucijama Srba. ©to je time uËinio neπto protivustavno (tj. ugasio srpske institucije na severu Kosova - simbol, dakle, srpskog suvereniteta nad pokrajinom), nije ga briga, jer je Rezolucija sada preÊutno iznad Ustava. Ustav Srbije - bezvredna hartija Ovo je ustvari samo jedan oËigledan primer kako se od Ustava Srbije pravi bezvredna hartija. Ako se nezavisnost Kosova oznaËi sa 100%, a maksimalno ukidawe „simbola” srpske ustavnosti sa 99%, onda je „suverenost” Srbije na Kosovu po datom „simbolu” (100% - 99%) svedena svega na 1%. Poπto na Kosovu takvih simbola srpske suverenosti ima nebrojeno mnogo, od kojih je ogroman broj wihov ugaπen veÊ samim Ëinom jednostrane secesije i automatskog priznawa iste od strane Zapada (EU i SAD), ovde je reË samo joπ o preostalim simbolima. Neki su veÊ takoe ugaπeni (sa ostatkom srpske suverenosti od 1%). Kao primer nek posluæi, prekrajawe administrativne granice izmeu Srbije i Kosova u stvarno dræavnu granicu, koju je NikoliÊ nasledio od TadiÊa i Borka StefanoviÊa. Dakle od preostalih simbola ostali su, pored „paralelnih institucija na Severu Kosova”, koje bi ovih dana trebalo da dobiju svoje `konaËno reπewe` wihovim `prekrπtavawem` u `kosovske`, kao i joπ jedan Ëitav kompleks pitawa o pravima Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) na Kosovu, o bezbednosti izbeglica u pogledu wihovog povratka, æivqewa, kretawa i zaposlewa. Zatim znaËajna pitawa iz oblasti ekonomije - srpskoj dræavnoj imovini i rudnom blagu. Kako su veÊina od ovih pitawa veÊ predrasudno reπena u korist ©iptara samim Ëinom secesije priznate od strane najmoÊnijih zapadnih dræava, DaËiÊu je preostalo

2

ne viπe od stotinak da ih joπ reπava sa TaËijem sa minimalnim izgledima da srpske interese uspeπno zaπtiti ili ostvari. I tu sad DaËiÊ i VuËiÊ prave katastrofalnu greπku - da li iz neznawa ili namerno, viπe nije bitno - jer umesto da preostala pomenuta praktiËna pitawa dræe izolovana od pitawa same ustavnosti, povezuju ih sa ostatkom srpske minimalne dræavnosti na Kosovu i slavodobitno dovikuju sebi i svetu oko sebe: ko kaæe da mi krπimo Ustav Srbije. Mi ga, naprotiv, u celosti podræavamo i praktiËno primewujemo. Zaboravqaju, siroti, da su wihovi planovi za Kosovo (ogrnuti sumwivom ustavnoπÊu), gde ih treba ostvariti, u najveÊoj meri zavisni od TaËijeve voqe da ih prihvati, jer su uglavnom sve `karte` i podrπka tzv. `meunarodne zajednice` na wegovoj strani. ZakquËak - zla sudbina Srbije ©ta praktiËno znaËi poigravawe DaËiÊa i VuËiÊa sa stvarnim nepoπtovawem ustavnosti Srbije u pregovorima sa TaËijem? To, po narodnoj, najavquje da je „car” doveden „do duvara”, odnosno nezavisnost Kosova suπtinski priznata od Srbije, bez πanse za povratak na polazne pozicije. Poπto EU i SAD ostaju i daqe nezadovoqni, sledeÊi wihov diktat, jer o suπtini nema viπe πta da se razgovara, jeste - formalno priznawe nezavisnosti Kosova od strane dræave Srbije. Mogu se srpski rukovodioci sa Tomom NikoliÊem na Ëelu, pravdati Rezolucijom koja ih obavezuje na nepriznavawe kosovske nezavisnosti i izgovorom da Zapad navodno to od Srbije ne traæi, oni Êe to morati, jer bi inaËe junski rok (a moguÊe i svi drugi) za poËetak pregovora o ulasku u EU, otiπao u nepovrat. Da iz krilatice: „I Kosovo i EU” ne bi na oba fonta bili gubitnici, NikoliÊu i druπtvu se æuri u EU. Jedan ruski velikodostojnik je tu æurbu povezao sa „ukrcavawem na brod koji tone” pa Êe napredni Srbi (naæalost i Srbija s wima) izgleda i na tom frontu doæiveti svoj debakl, ali - konaËan. Sve, dakle, po genocidnom skriptu uniπtewa Srba i Srbije kao remetilaËkog faktora za globalne planove svetskih moÊnika u regionu i na Balkanu. N. QotiÊ IZ SADRÆAJA Srbija i problem sistema vlasti. . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Ogledalo Svetog Save. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 U Srbiji vlada plan: EU ili smrt. . . . . . . . . . . . . . . . . 7

PRILOZI ISKRI SeÊawe na drage drugove Svetu BjelopetroviÊa, Duπka NikoliÊa, Miku DostaniÊa i Nikolu ÆivanoviÊa Dragomir PanteliÊ E 20 Za pokoj duπe naπeg dragog druga, Mije TodoroviÊa Marko i Rada Sunara $ 50 Za pokoj duπe moje supruge Jelene, sa kojom sam proveo 50 godina u braku. Naπih petoro dece i petoro unuËadi stalno tuguju za majkom i bakom. Milan Koprivica $ 10 Za pokoj duπe Mije TodoroviÊa VeËna mu pamjat! Qubica-Seka DobriloviÊ $ 100 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog i vrlog druga i saborca Milivoja ∆ordaπa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe dobrog druga Mije TodoroviÊa, uz molitve Gospodu da wegovoj plemenitoj duπi podari rajsko naseqe Seka OjdroviÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Potvren plan TreÊeg svetskog rata. . . . . . . . . . . . . . . .11

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Dodikovo raskrπÊe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

©kolujeπ se besplatno, ali uzaludno . . . . . . . . . . . . . .19 Prestolonaslednik: Monarhija, vlast i opozicija . . . 23 Novi svetski poredak i staro rezonovawe. . . . . . . . . . 24 „Ni kolex, ni tamnica”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. mart 2013. .

Iskra 1. mart 2013.

+ ACA PETROVI∆

VuËiÊ - parajlija

U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 2. februara 2013, naπ drug dobovoqac TreÊeg puka SDK, Akeksandar-Aca PetroviÊ. Roen je u selu GrmËara, kod Loznice, 5. decembra 1922, gde je zavrπio osnovno πkolovawe. Posle stupawa u dobrovoqce, borbi svoga puka u Srbiji, povlaËewu iz Slovenije i æivota u vojno-izbegliËkim logorima Italije i NemaËke, nastawuje se u Britaniji. Æeni se u Engleskoj. Æivot ga nije mazio. Imali su sina koji je rano tragiËno umro. Æena je posle toga teπko obolela i za Acinu smrt Ëula u bolnici. Opelo je obavqeno u crkvi Lazarici u Birmingamu 15. februara. »inodejstvovao je zamenik paroha otac Leonid, koji se na kraju od Ace prigodno oprostio. Opelu je prisustvao i stareπine hrama, prota Milenko ZebiÊ. Posle sahrane prireeno je u crkvenoj sali poduπje za oko 30 Acinih drugova i prijateqa porodice. Naπe duboko sauËeπÊe Acinoj porodici. Naπem drugu Aci slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËni mir i rajsko naseqe! Iskra

»uo sam, nedavno, preko konobara jednog beogradskog restorana, da je gospodin Aleksandar VuËiÊ izveo arapskog πeika na ruËak i platio raËun iz ”svog xepa”, odnosno, od svoje plate, a ne preko ”potpisa” i na raËun vlade. Taj gest je oduπevio konobare... RaËun je iznosio oko 80 000 dinara (skoro 800 evra). ©eik je svim konobarima (wih 4-5) ostavio po 100 evra za bakπiπ...

Deset hiqada dolara za srpku decu KiM Draga i Bora DragaπeviÊ darovali su 10,000 dolara, Ëist prihod od Borine kwige `Stopama predaka` koje je on zavetovao najsiromaπnijoj srpskoj deci na Kosovu. Wihov poklon uruËen je maliπanima na slavi humanitarne organizacije DeËja Radost u Gwilanu. (Iskra) Za pokoj duπa i umesto voπtanice na grobove naπih dobrih drugova Aleksandra Rubeπe i Milivoja ∆ordaπa Voja MiletiÊ £ 10 Za pokoj duπe naπeg dobrog druga Milivoja ∆ordaπa. Hvala mu za sve πto je dao od sebe za dobro naπeg naroda Bane LazareviÊ £ 100

Meutim, ostaju pitawa bez odgovora? Prvo, kako arapski πeik moæe da bude liËni gost potpredsednika vlade Srbije kada je doπao u zvaniËnu posetu Srbiji? Da li je gospodin VuËiÊ od svoje plate dao novac i za dræavno obezbeewe, gorivo za sluæbene automobile? Da li su kombinati koje prodaje πeiku wegova privatna imovina? Da li oËekuje proviziju od πeika posle prodaje tih kombinata? Drugo, odakle novac politiËaru koji ceo æivot radi za poslaniËku platu, ili sada ministarsku, a koja je malo viπe od 80 000 dinara, da plati u restoranu raËun od 80 000 dinara? Od Ëega Êe da æivi do kraja meseca? Koliku je prijavio uπteevinu?... Da li je objasnio πeiku da je to skoro cela wegova plata... Da li je objasnio πeiku da su to 3-4 meseËne plate radnika koji rade u kombinatima koje Êe kupiti?... Ako je pozajmio 80 000 dinara da bi izveo πeika na ruËak, zaπto je to uradio? Da li je hteo da ispadne πeik pred πeikom? Na kraju, da li je neka dræavna institucija obaveπtena da je g. VuËiÊ izveo arapskog πeika na ruËak i da je od svojih para platio raËun od 80000 dinara? Da li Êe negde priloæiti taj raËun? Srpski kulturni klub Nikola VARAGI∆ 7.2.2013.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2003. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


+ MILISAV MILOJEVI∆

+ O. DU©AN VAVI∆

Posle dugog bolovawa, preminuo je u Kanadi Srpski dobrovoqac Milisav Mile MilojeviÊ, jedan od posledwih koji je bio u 2. bataqonu Petog puka SDK i ratovao u Raπkoj u zajednici za crnogorskim Ëetnicima pod komandom vojvode Pavla –uriπiÊa. Mile je roen 1924. godine u Guberevcu u domaÊinskoj porodici. Kada je Srbija okupirana od Nemaca, a na poziv generala Milana NediÊa, Mile je u 18. godini postao Srpski dobrovoqac. Bio je visokog rasta i odliËan puπkomitraqezac. Ratovao je πirom Srbije, da bi svojim udelom spreËavao bioloπko uniπtewe srpskog naroda. Iz tih burnih dana potiËe i moje prijateqstvo sa wim. Posle akcije u Raπkoj (februara do juna 1944.) bataqon je bio na poloæajima kod Leskovca. U zoru 11. oktobra krenuli smo ka Niπu - krajwi ciq Slovenija. U Niπu su nas doËekali transparentima „Æiveli oslobodioci” - partizani. Nemaci su zapalili instalacije benzina i dobijala se slika da ceo Niπ gori. Krenuli smo napred, ali su partizani veÊ bili zauzeli okolne poloæaje. Da ne bi bili opkoqeni krenuli smo da preko Jastrebca stignemo u Raπku. Prilikom povlaËewa bili smo napadnuti od udruæenih snaga partizana i Bugara, samo mesec dana ranije nemaËkih saveznika. Napali su nas bivπim nemaËkim `πtuka` avionima, i skoro uniπtili deo naπeg bataqona. Naredio je komandant bataqona Slavko IliÊ da sa Milom i joπ jednim drugom, krenem dolinom Jastrebca i pokupim preæivele dobrovoqce i da je zborno mesto u ponoÊ na vrhu Jastrebca. Tu su nas trojicu zarobili partizani. SreÊom smo pobegli i izbegli ubistvo na mostu sela Mramor u podnoæju planine. Posle tri dana preπli smo Jastrebac i doπli u Raπku. Mile je krenuo sa ostatkom bataqona, wih oko 50, za Sloveniju. Uspeo je da preæivi KoËevje. Naπli smo se ponova u logoru Eboli. Sledio je premeπtaj u NemaËku u logore kao `reseqena lica”. Mile je otiπao u Englesku i posle nekoliko godina posetio Italiju. U izbegliËkom logoru kod Rima upoznao je prelepu Dalmatinku Lusiju. Lusija je bila katolkiwa, a wen otac prihvatio Srbina za zeta i Êerki naredio: „Kada dobijete decu treba da ih krstite kao pravoslavce”. Lusija je decu - Êerku Milicu i sinove Petra i Aleksandra - krstila u pravoslavnoj crkvi i redovno sa muæem dolazila na DobrovoqaËke slave i ostale aktivnost. Deca su rasla, zavrπila univerzitet. Petar je visoki πef nuklearne energije u Ontariu. Aleksandar viπi Ëinovnik u gradskoj kuÊi Bramptona, kod Toronta. Posledwih godina Mile je poËeo da poboqeva. Izdahnuo je 27. novembra 2012. na rukama svoje odane supruge, okruæen svojom velikom porodicom. Prota Mihajlo Doder je sluæio pomen u kapeli pogrebnog zavoda a sledeÊeg dana opelo, te oprostio s Milom istiËuÊi wegovu qubav i privræenost crkvi i nacionalnom Srpstvu. Oba dana kapela je bila prepuna; preko 300 prisutnih. U ime porodice govorili su Êerka Milica. i sin Petar; u ime Srpskih dobrovoqaca Bora DragaπeviÊ. Buket cveÊa uz DobrovoqaËku zastavu krasili su wegov kovËeg. Neka je veËan spomen Milisavu Milu MilojeviÊu. Bog da mu duπu prosti. Bora DragaπeviÊ

U Feniksu, Arizona, umro je 20. januara 2013. godine, sveπtenik o. Duπan VaviÊ, bivπi srpski dobrovoqac u prvom borbenom odredu pod komandom kapetana Budimira-Bude NikiÊa.

30

Pokojni o. Duπan roen je 4. jula 2019. u selu Krwevu (kod Smedereva) od oca Æivana i majke Rajne. Rano je ostao je bez oca i odgajen od majke kojoj je bio privræen, te kao najstariji od troje dece, pomagao joj u podizawu mlae sabraÊe. U selu je zavrπio osnovnu πkolu, a gimnaziju u Smederevu. Poboæan i odan crkvi, zavrπio je bogoslovske studije u Beogradu 1943. godine. Oæenio se 1941. svojom suprugom Dragicom iz Velokog Oraπja i zajedno nastanili u Smederevu, gde je jedno vreme predavao kao verouËiteq, dok nije stupio u dobrovoqce. UËestvovao je u svim borbama svojih dobrovoqaËkih jedinica protiv komunista, te krajem 1944. wihovom povlaËewu u Sloveniju, a maja 1945. u Italiju. Tu sa suprugom Dragicom æivi u raznim izbegliËkim logorima. U SAD emigriraju 1949. godine i opet raaju troje dece; ranijih Ëetvoro, na golemu tugu supruænika, nisu preæiveli rat. Otac Duπan je rukopoloæen za akona u Alhambri, Kalifornija, 1952. a potom za sveπtenika. Godine 1960. ponuena mu je parohija SPC u Italiji koju rado prihvata, da bi ponovo bio bliæe svom narodu i rodnoj Jugoslaviji. Potom sluæi crkvi na raznim parohijskim duænostima sve do svoje penzije 1982. NaroËito misionarski i povratku veri deluje meu peËalabarima iz Titove Jugoslavije koji su `trbuhom za kruhom` plavili zapadnu Evropu. Zajedno sa porodicom pastirski deluje u nekim evropskim gradovima. U Hamburgu, NemaËka, obnavqa parohiju zamrlu od 1945. godine. Po odlasku u penziju, vraÊa se sa porodicom u SAD i nastawuje u Feniksu. Ali ni tu ne miruje zadugo. »esto je u Srbiji, gde opet revnuje u crkvi, naroËito u Beogradu i Niπu. Zajedno sa porodicom provodi nekoliko godina u Australiji, uglavnom aktivan u wenom crkvenom æivotu. Do svoje 90. godine sasluæivao je na liturgiji sa parohijskim sveπtenikom u Feniksu. Godinu dana pre svoje smrti zamonaπio se kao monah Sava. Umro je u svojoj 94. godini od posledica slomqenog kuka. (Podaci iz glasnika `SPC za severnu i juænu Ameriku`). Naπem drugu dobrovoqcu, ocu Duπanu VaviÊu, slava i hvala, a wegovoj supruzi Dragici, wihovoj deci i unuËadi naπe iskreno sauËeπÊe. Molimo se vaskrslom Gospodu da mu daruje veËni æivot! Iskra

Iskra 1. mart 2013.

ДаНашња Србија и проблем СиСтема влаСти

Из муља политичке колотечине домаћих актуелности, извире прегршт проблема и недаћа са којима се суочава сваки здравомислећи и патриотски оријентисани Србин, како на личном плану тешког социјалног статуса, тако и на плану ширих оквира друштвено-националних беспућа. У таквим околностима, оштрица национал-политичког бунта (тачније, њен данашњи прилично иступљени и истрошени остатак), усмерена је углавном тек обичним негодовањем против мондијалистичке клике, као и негодовањем против текуће окупације Косова и Метохије, и других наших крајева, посредно или непосредно окупираних евроатлантском чизмом.

Мало је нажалост патриота који неће попут наведене дводимензионалности остати на површини националистичког бунта, већ ће дубљим созерцавањем схватити да истинска националистичка акција, мора имати ослонац у доследној идејној доктрини, која подразумева симбиозу унутрашње и спољашње слободе. Наиме, следбеници таквог гледишта знају, да све и када би некаквим чаробним штапићем била створена уједињена и велика Србија, ослобођена НАТО окова, она би била ништа друго до кућа без темеља или кула од песка коју би сваки ветар развејао и уништио, уколико се дух који влада у њеним границама, не би радикално променио, и уколико њен унутрашњи поредак не би био заснован на социјално праведним односима. Дакле, таква перцепција, не остаје зачаурена само у површној тежњи за ослобођењем Србије од спољњег окупатора, већ понире и у чињеницу о нужности унутрашње слободе као поретка у коме нема тајкунских и иних котерија које паразитирају на народној грбачи, и где је народ заштићен од хипнозе бездушне рекламаторске и капиталистичке културе. Народна слобода и систем власти

Како би створили чврст идејни темељ овакве наше визије унутрашње слободе, која је пак предуслов постојаности и дуготрајности спољашње слободе, корисно је изнова разобличавати кључне стубове либерал-демократских догми, уз созерцавање савремених алтернатива заснованих на органској мисли.

Мало је појмова који се налазе у тако специфичној међузависности, какви су народна слобода и систем власти. Као што систем власти, односно правно-политички израз духа времена у једном друштву, неминовно креира начин понашања и размишљања људи који одрастају и васпитавају се у датом систему власти, тако и народ својим духовним успонима и падовима, има могућност да посредно или непосредно утиче на евентуални опстанак једног система власти, или његову замену другим. Iskra 1. mart 2013.

Када је реч о оном делу нашег народа, који настоји да се у животу заиста руководи личним, професионалним и националним интересом (који су међусобно неодвојиви), природно је да му временом, постаје све јаснија чињеница, односно истина да су са таквим стремљењем неспојиве, како културне, тако и политичко друштвене тековине савремене цивилизације, коју називамо евро-америчка или западна, а која је још од својих зачетака настојала (и то прилично успешно) да се утврди и прошири на читаво човечанство и затре сваку оригиналност и особеност. Но да се не би све сводило на критику, ваља се идејно усмерити ка залагању за алтернативан систем власти, заснован на органском погледу на друштво и аутентичним традиционалним вредностима народа у којима се поменути систем власти треба остварити. Предуслов таквог интелектуалног и делатносног усмерења, јесте прецизно утврђивање његовог циља, односно разлога због кога је човеку и Србину сам појам државе, права и система власти уопште битан. Најпре, у светлости хришћанског гледишта, знамо да је власт од Бога и да јој се начелно треба покоравати, као и то да су државе у свом појавном облику средства којим се конкретне нације самоуређују и штите, односно да државе представљају њихов правно-политички израз. Нација као својеврстан организам, сачињен од људи, повезаних судбински, културно, језички и расно, представља самим тим најмању историјску јединицу чији је покрет релевантан у људској историји, и најконкретнију заједницу ближњих. А по заповести Господњој, знамо да ближњег свог требамо љубити као себе самога, и да за њих требамо и живот свој положити како би посведочили љубав од које веће нема. Хришћански призив државотворне обнове

Дакле, сваки Србин који у основи препознаје нераскидиву спону између своје хришћанске и националне одговорности са борбом за правичан систем власти, неминовно ће стремити поретку који ће јемчити - физичку, духовну и социјалну заштиту својих сународника и осталих лојалних држављана сопствене државе. При томе, главна ствар је управо тежња да народна држава својим правно-политичким устројством утиче на постојање такве духовне климе у њој самој, која би била што кориснија хришћанској борби њених житеља за духовну (есхатолошку) егзистенцију. Јер хришћанина може у потпуности задовољити само Царство Небеско, а држава и право требају бити схваћени као потенцијална средства при тежњи да се оно задобије. Управо Богочовек Христос јесте апсолутна мера свих земних ствари, па тако и државе и система вла сти. Они заправо и вреде само онолико колико човека могу приближити Богу.

3


Danaπwa Srbija...

Извори наше вере, Свето Писмо и Свето Предање, дају нам основне координате таквог поретка, чија је срж искристалисана кроз византијску основу философије државности - тзв. теорију симфоније (сагласја) Цркве и државе (која се са становишта сваког народа, треба спроводити кроз сопствену народну државу и народну помесну Цркву). Континуитет држава овако устројених, прекида се релативно давно, најпре услед азијатског ига, а касније и постепеним продором антихришћанских идеја међу православне народе. Због тога је у данашњем времену модерне (у техничком смислу) државе и условима развијене инфраструктуре и разгранатог система професија, потребно формулисати савремени израз одређених детаља везаних за систем власти који би имао хришћански печат. Такав систем се од савременог секуларног и демократског, разликује суштински, то јест у односу према основама на којима заједница почива, а из те основне разлике происходе све остале. Несумњиво је да у оквиру православно-хришћанског система власти највећи утицај треба да има православни Владар, а саборно са њим треба да функционишу, извршна, судска и законодавна власт, као и одговарајући привредни режим. Сви ови елементи, треба да под својеврсним надзором Владара, функционишу у систему релативног јединства, саборности и координације. Такав систем, логично подразумева битно другачији начин избора, састава и уопште функционисања ових органа, у односу на демократске режиме. Струке као стуб органског схватања државе

Да би се то увидело и закључило, довољно је објаснити и образложити барем један од аспеката идеала савремене хришћанско-органске државе, упоређујући га притом са демократским решењем по истом питању. То је, чини се, најприличније учинити са оним што се у демократији назива системом законодавне власти и народним представништвом. Осим што почива на богоборној идеји „народне суверености" (негирајући притом да је власт од Бога), ова идеја посматра личности као атомизована бића, издвојена из заједница којима оне по правилу органски припадају (породица, нација, струка, црква). У складу са тим идејама демократије, постоји и функционише народно представништво, као законодавна власт у држави, састављено од представника политичких странака – организација које настају са циљем освајања власти, а које имају монопол на кандидовање за избор чланова у поменуто народно представништво. У савременој православно-хришћанској држави, народно представништво треба доносити законе, чија ће правноснажност у крајњој линији зависити од Владара, као миропомазаника Божијег. Таква потчињеност владару, од стране бирача и изабраних, упућује исте на смирење и навикава их на покоравање ауторитету, који је по казивању Светих Отаца, „онај који задржава", односно онај који је брана

4

ширењу зла. Насупрот томе, стоји поменута демократска идеја „народне суверености" која у својој грандоманској умишљености и митоманији само распламсава свеопшту гордост, из које происходе и остали симптоми људске палости. Насупрот томе, хришћанска вера и органска мисао, конститутивним делом личности сматрају чињеницу да је она саставни део заједнице, без које по правилу не може опстати и у којој по правилу живи. Хришћанска држава, за разлику од демократске мора уважити ту чињеницу при одређивању састава и избора народног представништва. Наиме, она мора државу сагледати као организам сачињен из делова са стварном и сврсисходном функцијом. Такви делови, односно групације на чијем постојању држава почива, јесу струке, које постоје од кад постоји и подела рада у друштву. Разгранатост и постојаност струка јесте предуслов подмирености егзистенцијалних друштвених потреба, а насупрот њима, политичке странке су паразитске организације које живе на рачун државе (а држава, како рекосмо, почива на струкама) због чега је и апсурд да управо оне њоме управљају. Управо због тога, место партија у народном представништву, треба да заузму организације које окупљају све припаднике исте струке. Такве организације би уместо партија имале своје представнике у законодавној власти, а сами избори би се одржали на нивоима струковних организација (сваке појединачно). На тај начин, бирач за разлику од демократских партијских избора, одлучује у границама сопствене стручности и компетентности (чиме се усмерава ка своме призиву и умножавању талената), бирајући представнике из сопственог професионалног круга, о којима је много боље обавештен. Тиме је битно сужена могућност манипулације и обмане, која постоји у парламентарној демократији, где бирач одлучује по питањима за која није компетентан и бира људе о којима често не зна довољно. Даље, опште је познато, да су партије једне другима конкуренција, и да су тиме упућене на стални сукоб који се преноси и на народ. За разлику од њих, струке су међусобно постављене као делови организма који морају саборно сарађивати како би организам функционисао. Сваки појединац и поред припадности одређеној струци, мора поштовати и све остале струке, јер му је њихово постојање неопходно, како би могао подмирити своје разнолике потребе. Због тога овакав систем искључује или битно сужава могућност перманентних сукоба које носи парламентарна демократија са својим партијама. Свака струковна организација би у представништву имала број представника који је сразмеран заступљености струке (коју она организационо представља) у датом друштву. Због тога, овакав систем омогућава и пројектовање друштвене структурне сразмере струка, на народно представништво (нпр. ако у држави има 10 % здравствених радника, толико ће их бити и у народном представништву) што у демократији није случај. Струковне организације би своју улогу имале и у чисто економском функционисању државе, где би дошла до изражаја и њихова (Kraj na str. 6/2) Iskra 1. mart 2013.

+ MILIVOJE ∆ORDA© Kao πto smo veÊ javili, u Londonu, Engleska, umro je 17. januara 2013. godine, posle duge bolesti, naπ drug i bivπi dobrovoqac Prvog puka SDK, Milivoje ∆ordaπ. Milivoje je roen u mestu Æirova, Lika, 1923. godine. Osnovnu πkolu je zavrπio u Dvoru na Uni, a gimnaziju i maturu u Bosanskoj Kostajnici. Posle napada NemaËke na Kraqevinu Jugoslaviju, kratkotrajnog aprilskog rata 1941. i stvarawa Nezavisne Dræave Hrvatske, doæiveo je teπku porodiËnu i svoju æivotnu tragediju. Ustaπe su mu pobili sve srodnike, a porodiËnu kuÊu spalili. Milivoje se jedva spasao begstvom u NediÊevu Srbiju. Posle teπke ekslozije nagomilane municije u sredwevekovnoj tvravi –ura BrankoviÊa 5. juna 1941. i Smederevo razoreno, Milivoje stupa u Smederevsku dobrovoqnu radnu sluæbu koju su uglavnom saËiwavali omladinci JNP Zbora koji su se tu sakupili iz raznih krajeva razbijene i okupirane Jugoslavije. Ratno siroËe, mladi Milivoje, tu sreÊe svoje vrπwake, mlade oduπevqewe qude nadahnute hriπÊanskom qubavqu, spremne na svaku ærtvu za bliæwe, pomoÊ razorenom gradu i porobqenoj otaxbini. Nalazi u wima iskrene i drage drugove i prijateqe, srae sa wima; postaje i sam Ëlan snaæne duhovne zajednice, koja Êe zajedniËki prolazeÊi kroz teπka ratna i poratna iskuπewa, izrasti u pravu πiroku porodicu neraskidivih duhovnih veza. Duhovne srodnike u kojima Milivoje traæi i nalazi utehu i zamenu za svoju uniπtenu krvnu porodicu. Posle rasformirawa Smederevske radne sluæbe, krajem avgusta 1941, Milivoje odlazi sa grupom omladinaca, mahom izbeglica, u Beograd, zborno mesto prostorije u Garaπaninovoj ulici, gde je trebalo da se obuËe za ulazak u novoformirane policiske snage Srpske vlade generala NediÊa. Ako se ne varamo, 6. serptembra 1941, dok su buduÊi policajci straæarili oko upraæwene stolice mladog izbeglog Kraqa Petra ||, i tako simboliËno slavili wegov roendan, stiæe glas da je Srpska vlada, u akutnoj krizi zbog neuspeha veÊ formiranih podoficirskih jedinica da se efikasno suprotstave komunistiËkim ustanicima, odluËila da obrazuje dobrovoqaËke odrede, oruæano i idejno opremqene, da se bore sa komunistima. Tako je grupa mladiÊa iz Garaπaninove, wih oko 25 meu kojima i Milivoje, mesto policajci, postala stoæer oko koga se stvarno formirao prvi dobrovoqaËki odred. Wima se odmah pridruæila i veÊa grupa drugih dobrovoqaca, preteæno omladinaca-zboraπa. Tako je ovaj brzo formiran prvi odred, pod komandom aktivnog poruËnika, kasnije kapetana, Budimira-Bude NikiÊa, odmah krenuo u poteru za komunistima. Joπ u septembru izvojevao je nekoliko ubedqivih pobeda nad ustanicima. Ove pobede ohrabrile su Srpsku vladu da ubrazano pomogne stvarawe drugih dobrovovaËkih odreda, istog duhovno-idejnog opredeqewa, tako da ih je na kraju 1941. bilo veÊ 12. A i oni, kao i prvi odred, redovno su pobeivali komuniste.

Iskra 1. mart 2013.

Objektivna analiza stawa u NediÊevoj Srpskoj vladi krajem avgusta 1941, opπte pometwe u narodu izazvane okupacijom, pojavom dva oruæana otpora, nemaËkim odmazdama; Ëiwenice da su Tito i Draæa MihajloviÊ poËetno saraivali i neki Ëetnici uËestvovali u ratnim operacijama zajedno sa partizanima do sloma Titove UæiËke republike pokazaÊe znaËaj ovih dobrovoqaËkih pobeda za sreivawe stawa u Srbiji. Istorija Êe kad-tad zakquËiti da su pobede dobrovoqaca spreËile ostavku Srpske vlade u za narod kritiËnom trenutku; doprinele snaæewu i snazi autoriteta NediÊa i wegove vlade tokom cele okupacije; u krajwoj analizi uzroËile raspad neprirodne `koalcije` Draæa-Tito; bile `kapisla` i ohrabrile jedinstvo naroda i svih nacionalno orjentisanih snaga u opπti srpski borbeni front, koji je, kako reËe jedan od vrhunskih komunista, isterao krajem 1941. `kao kuËiÊe` Tita i partizane iz Srbije. VraÊajuÊi se naπem Milivoju, a u nedostatku prostora, da samo pomenemo, da u Prvom puku SDK napreduje do Ëina vodnika, prolazi kroz veÊ poznatu dobrovoqaËku epopeju i borbe od Srbije do Slovenije, povlaËewe u Italiju, æivot u vojnoizbegliËkim logorima Forli i Eboli; od proleÊa 1947. u okupiranoj NemaËkoj, te celo vreme obogaÊuje æivot naπe πiroke duhovno-borbene zajednice svojom hrabroπÊu, vrednoÊom i drugim svojim nesumwivim vrednostima. Godine 1948. prelazi sa mnoπtvom drugih bivπih dobrovoqaca u Britaniju. Prvo radi u ©kotskoj, a potom po potrebi obaveznog radnog ugovora, premeπtaju ga u Todmorden, mawi grad na severu Engleske, nedaleko ManËestera. Tu sreÊe svoju suprugu Magdalenu-Vesti, naπu FolksdojËerku iz Inije. Rodili su sina Petra, danas uspeπnog preduzetnika, koji ima sopstvenu porodicu. Milivoje je tu zapaæen i predusretqiv u πiroj srpskoj zajednici, naroËito novodoπlim porodicama koje su se pridruæile svojim u ratu izbeglim oËevima. TumaËi im, pomaæe im u traæewu poslova, uvodi ih u veÊ ustanovqena naπa druπtva... Milivojev borben i preduzimqiv duh goni ga bliæe centru naπih zbivawa i delatnosti; seli se sa porodicom u London. Tu je glavni radnik u naπoj idejno-politiËkoj zajednici, a svih 80-ih godina domaÊin celopupne naπe duhovne porodice u Velikoj Britaniji. Opelo i sahrana pokojnog Milivoja obavqeni su 31. januara u Londonu. Opelo su sluæili otac Dragan LaziÊ i arjhijerejski zamenik prota Radomir AÊimoviÊ, koji se na kraju prigodno i sadræajno oprostio od Milivoja. Posle `celovanija` Milivoje je sahrawen na srpskom grobqu u Brukvudu. Na grob je poloæen cvetni krst Srpskih dobrovoqaca. Posle pogreba porodica je u crkvenoj sali posluæila poduπje za uËesnike. Naπoj Vesti, sinu Petru i wegovoj deci naπe roaËko sauËeπÊe. Naπem radnom i odanom drugu Milivoju slava i hvala. Molimo se Vaskrslom Hristu da mu daruje æivot veËni! Iskra

29


Apostol veËnih vrednosti utemeqenih u Hristu

+ MIODRAG MIJA TODOROVI∆

OGLEDALO SVETOG SAVE Teπko je govoriti o Ëoveku koji je samo 4 nedeqe pre smrti joπ fiziËki radio u svojoj profesiji. Bio je, mada u 90 godine, svojim osmehom, srdaËnoπÊu, dræawem i brzim hodom simbol zdravqa i dugoveËnosti. Ali Mijina smrt je pokosila sve te wegove divne kvalitete. Mora se, dakle, neπto reÊi o wemu, makar Ëovek i nespreman bio. Miodrag Mija TodoroviÊ rodio se 25. marta 1922 godine u Baroπevcu kod Kragujevca. Bilo je wih Ëetvoro braÊe. Pri poroaju najmlaÊeg brata, majka je umrla. Neπto docwje i Mijin otac je umro prilikom zakasnele operacije od rana i povreda zadobijenih joπ u Prvom svetskom ratu. Mija i braÊa mu postali su tako siroËad u trenutku kad im je roditeqsko starawe bilo najpotrebnije. Ko zna kako bi se sve to tragiËno zavrπilo, da ih wihov kum, sveπtewk (docnije protojerej) Vlasta TomiÊ i supruga mu Pola, wsu preuzeli i pridruæili svojima, meu kojima je bio Miroslav TomiÊ, takoe naπ dobrovoqac. Kad je doπlo vreme, o. Vlasta je obezbedio Miji izuËavawe πusterskog zanata. Dogodila su se ratna vremena i komunistiËka revolucija u Srbiji pa se Miodrag TodoroviÊ odazvao pozivu generala Milana NediÊa i postao dobrovoqac. Usledile su: 1945. Slovenija, Italija (Palma Nova, Eboli) i logori za izbeglice u NemaËkoj. Mija se tako najzad nastanio u Lingenu Ems. U Lingenu Mija se upoznao sa devojkom Katarinom SokaËiÊ iz Smedereva (Katarine, iz miloπte zvanom Seka, ovo je bilo drugo izbegliπtvo jer su se SokaËiÊi kao izbeglice iz istoËne Slavonije naselili u Smederevu). Mija i Seka su se u Lingenu i venËali. Iz toga braka rodili su se ovim redom Branka, Tomislav (Toma) i Dejana. Toma je umro pre 10 godina, a oko 6 godina posle majËine smrti. Branka, i Dejana su ovde meu nama. One su, svaka prema svojim moguÊnostima, naroËito Dejana, olakπavale i oplakivale Mijine kratke predsmrtne dane. U Mije TodoroviÊa postoji jedna crta koja najboqe objaπwava wegov duhovw lik. Ta crta nije niπta drugo nego dar Boæji - pomoÊi, pomoÊi drugim qudskim biÊima kojima je potrebna pomoÊ. Jedino na toj bazi moæe se razumeti (Mija im je na neki svoj naËin pomagao) prisustvo oko najmawe 150 osoba i 4 sveπtewka pri pomenu odræanom u kapeli pogrebnog preduzeÊa uoËi sahrane, kao i sutradan na opelu i sahrani. ZadræaÊu se, meutim, na dva sluËaja. Prvi je od pre 70 godina; drugi je ovovremen. Nemci su ratom 1941. Kraqevinu Jugoslaviju razorili, a Srbiju okupirali. Jula meseca iste godinene poËinje na srpskom tlu i Titova komunistiËka revolucija. Partizani ubiju po nekog Nemca, a oni za odmazu neselektivno (bez isleewa) primewuju svoju bezbednosnu formulu smrti: streqaju 100 Srba za svakog ubijenog i 50 za svakog rawenog Nemca. Kako pri odmazdama, partizani beæe, stradaju uvek nevii srpski civili. Usled toga, da bi u novim odmazdama izbegli smrt, mnogi civili odlaze u partizane. Nemci, dakle,

28

zbog svoj glupe politike smrti, uveÊavaju partizanske snage. Po jednoj onovremenoj statistici u Srbiji je do kraja 1941. godine poginulo 150 Nemaca od strane partizana, a u nemaËkim odmazdama stradalo oko 20 hiqada Srba. Ova statistika smrti zabrinula je rodoqubive Srbe, jer potrebno je da u Srbiji izgine samo 20 hiqada Nemaca, (da 2 miliona Srba muπkaraca bude pobijeno) - eto bioloπkog uniπtewa Srba. Da taj genocid nad Srbijom spreËi, doπao je za predsednika vlade okupirane Srbije general Milan NediÊ. U ovim uslovima Nemci su prihvatili da Srbija formira svoju vojsku - tako su nastali dobrovoqci, a oni postepeno preuzeli sve veÊe borbe protiv partizana. (NemaËke odmazde bile su najjaËe do pred kraj 1942, a onda otpoËelo wihovo jewavawe. PoËetkom 1944. jedva da ih ja bilo; na kraju ove i sve do maja 1945, one su potpuno prestale, iako su Nemci u Srbiji tad najviπe ginuli). Eto, kako je pomagawe tj. karakterna crta Miodraga TodoroviÊa, odluËila wegovu sudbinu. Postao je dobrovoqac da bi pomogao nastojawu generala NediÊa da se Srbija spase od bioloπkog uniπtewa, a verovatno i zbog toga πto je on taj genocid nad Srbijom, wegovu kragujevaËku verziju liËno osetio, streqawem 2,300 KragujevËana za 23 Nemaca. Kao dobrovoqac, Mija je bio u Artiqerijskom divizionu pod komandom kapetana Mome –oreviÊa. Divizion je u punom sastavu sa topovima stigao u Postojinu (Slovenija) preko Bosne i Hrvatske, tek januara 1945. Za razliku od prvog, drugi primer Mijinog pomagawa, jeste ovovremen - tu je pred nama. Radi se o crkvi Voskresewa Hristovog u »ikagu. Woj, odnosno materijalnoj strani wenog æivqewa, Mija je posvetio ceo svoj æivot. Kao glavni tutor on se starao o svemu: nabavka i prodaja sveÊa, pretapawu wihovih ostataka ponovo u vosak; svakodnevno prikupqawe novca, wegovo kwiæewe i predaja crkvenoj blagajni. (Nisam siguran da li je u to ukquËeno i ËiπÊene crvenih prostorija; ako jeste, ne bi me iznenadilo, da je tu bio glavni, moæda Ëesto i jedini radnik). Sve su to mali i sitni poslovi, koji zahtevaju celog jednog Ëoveka da bi ostali neprimeÊeni. Da bi takvi bili i ostali, Mija je svake nedeqe i praznikom bio prvi u crkvi i doËekivao nas, te i svojim primerom nenamerno nas „ukoravao”, da bi i mi trebalo da budemo tako revnosni. ReËju, wegovom doslednoπÊu mi smo bili potpuno „razmaæeni”. Ta nam je razmaæenost i pomogla (nije ga bilo u crkvi), da instinktivno osetimo da se sa Mijom neπto sudbinski znaËajno dogaÊa - poËeo je da odbrojava svoje joπ preostale predsmrtne dane. Po wegoovoj smrti, doËekao ga je Hristos pa ]e mu reÊi: Dobri i verni slugo ui u radost Gospodara svoga. Slava i veËan pomen Miodragu Miji TodoroviÊu! N. QotiÊ

Iskra 1. mart 2013.

Povodom ovogodiπweg obeleæavawe Dana Svetog Save (nedeqa 27. januar), podsetimo i ponovimo da je naπ narod sve πto mu je vaæno povezivao sa Svetim Savom. To je u naËelu dobro jer tako svedoËimo da je Sveti Sava naπ najveÊi autoritet, iako nije sve u naπem nacionalnom æivotu Savinog porekla. ©to reËe nedavno jedan pesnik: „Sveti Sava nije bio Ëlan nijedne partije, a mi smo ga uËlanili u mnoge.” MoguÊe je da su neki pokuπali da od svetosavqa stvore nacionalnu ideologiju ili su je na druge naËine zloupotrebili, ali ako razgrnemo istorijske neautentiËne naslage ugledaÊemo svetosavqe kao put ucrkovqewa. Ucrkovqewe je podvig sabornog okupqawa oko Hrista - Ëeæwa za vozglavqewem i svejedinstvom u Hristu. Pobornici „apstraktnog bogoslovqa” Ëesto prenebregavaju ovu preobraæewsku i spasiteqsku silu koju ima svetosavski etos. PUT ÆIVOTA Sveti Sava se naziva, u crkvenim pesmama, „uËiteq puta koji vodi u æivot”. Iz wegovog æitija saznajemo da taj put ima dva smera, a jedan ciq. Ciq je Ëeæwa za zajednicom sa Æivim Bogom, Gospodom Hristom ovaploÊenim i vaskrslim, za slavom nebeskom, kao i sa veËnim vrednostima, koje mladog Rastka, prvo, odvode u Svetu Goru. Ova mladalaËka Ëeæwa za domom Oca nebeskog uËinila je mladog Rastka, verovatno prvi i jedini put neposluπnog roditeqima zemaqskim. On suprotno voqi svojih roditeqa napuπta dvor, otaxbinu, beæi od kuÊe da bi primio monaπki postrig. Zarad novog æivota u Hristu, gladan i æedan nebeske pravde i svetlosti on napuπta zemaqsku slavu, vlast i moÊ i zemaqski naËin postojawa. Ovim dvigom ka manastiru i ka æivoj svetlosti æivog Boga Rastko NemawiÊ Êe dve decenije kasnije postaviti temeqe nove prosvete koja Êe preporoditi i prosvetiti narod wegov. Kada je sebe oËistio, prosvetio i oboæio, on je poæeleo da qubav i milost Boæju podeli sa svojim narodom. Povratak u otaxbinu predstavqa drugi smer wegovog puta ka istom ciqu. Wegov æivotni put ne zavrπava se sozercawem i podvigom u samoÊi monaπke isposnice. Wega ozarenost slavom Boæjom vodi u dinamiku ovog sveta. Ta ovozemaqska i mogli bismo reÊi spoqaπwa dinamika se u asketskoj literaturi naziva mnogometeænost i wu Sveti Sava svojom aktivnoπÊu, svojom unutraπwom dinamikom preobraæava. –oko SlijepËeviÊ lepo primeÊuje: „Ono neobiËno u liËnosti Svetog Save πto su uoËili i najprostiji qudi srpske zemqe wegovog vremena, bilo je satkano od velikih podviga i ærtve svetiteqa, koji je umeo da veËno sjedini sa praktiËnim i da svoje sunarodnike uvodi u tajne vere podviæuÊi ih istovremeno i privredno.” Tom simfonijom duha i materije, liËnog unutraπweg podviga i javnog dela Sveti Sava je jednom zasvagda jevanelskim kvascem preobrazio srpsku kulturu, prosvetu, zdravstvo, zakonodavstvo i celokupni æivot Srbinov. Stvorio je Srpsku crkvu, a sa oltara Srpske crkve siπli su i srpska dræava i celokupna kultura. Zrno goruπiËno je posadio u srpsku zemqu i uËinio ne samo da ono donese stostrukog ploda, nego i da blagoslovi naπu zemqu i

Iskra 1. mart 2013. .

uËini je „zemqom æivom”. Svetlost „sunca mira i qubavi”, koje je zadobio u manastiru, svetiteq nije zadræao samo za sebe. Pohitao je da wome razveje crne oblake mræwe, koji su se nadvili nad wegovom otaxbinom. Da zavaenu braÊu pomiri, da neuke prosveti, da nemoÊne ukrepi. Da svima pokaæe put ka smislu æivota. FORMIRAWE SRPSKOG »OVEKA Sveti Sava je postavio smernice formirawa i razvoja srpskog Ëoveka. I to je moæda i najveÊe delo Svetog NemawiÊa. NaroËito u danaπwe vreme Êe ovo delo biti znaËajno, kad bi trebalo da odaberemo svoj put i svoju politiËku, ekonomsku, bezbednosnu i geopolitiËku orijentaciju. Pre nego πto se odredimo u vezi sa pitawem ovih orijentacija trebalo bi da se odredimo oko antropoloπke orjentacije, kakav koncept Ëoveka æelimo. Danas su svetosavskog Ëoveka, gotovo potpuno, potisnuli homo-balkanicus, odnosno homo-heroicus, koga Qubomir MiciÊ naziva barbarogenijem i modernista i realista, a zapravo Ëovek sa duhom samoponiπtavawa. Neko je rekao „kada Srbin hoÊe da bude objektivan on pree na stranu protivnika”. AutentiËni srpski Ëovek je svetosavac. Centralni organ wegovog biÊa je srce, a ne samo razum. Srce je sabornik uma, voqe oseÊawa, intuicije, blagodati Boæje... takav Ëovek svoju vertikalu, svoju kiËmu ustrojava na vrednostima i to vaskrsewskim vrednostima koje prevazilaze greh, smrt i zlo. Nasuprot tome je Ëovek „realista”, Ëiji glavni organ je mozak, a smisao æivota ostvarivawe liËnog interesa. Baπ kao i kod civilizovanih naroda Zapada. Barbarogenije je protivnik Zapada, ovosvetskog zla i reklo bi se oponent po vokaciji. Wemu nekakva izgradwa etosa nije ni bitna, on je zadovoqan hibrisom, buntom i pobunom protiv nepravde, a opasnost bioloπkog nestanka Êe se spreËiti prosto reprodukcijom. To je zaista i moglo da funkcioniπe dok su Srbi imali najveÊi natalitet u Evropi, ali danas ovaj koncept Ëoveka odveπÊe nas do lipsandrije.

VeËne vrednosti koje nam je otkrio Sveti Sava i zanavek ugradio u biÊe naπeg naroda daju nam orijentaciju i u mnogometeænosti savremenog doba. Te vrednosti izoπtravaju naπ vid i pomaæu nam da jasnije moæemo sagledati i razluËiti dobro od zla, istinu od laæi, dobronamernost od podlosti, æito od kukoqa. U jevanequ je reËeno da se æito i kukoq ne razdvajaju do drugog Hristovog dolaska, ali bi ih svakako trebalo razlikovati. Blagovest Savine nauke topi gorËinu u naπim duπama. A svetlost wegovog lika se, kao u ogledalu, odsijava u licima dece koja najboqe znaju kako se proslavqa Sveti Sava i slava Boæja. U liËnosti Svetog Save otkriva nam se lik bogoËoveka Hrista, zato je on najlepπe srpsko dete. Apostolski ideal je poznati Hrista i biti wegov svedok u svetu. Ovaj ideal ostvario je Sveti Sava, a mi bismo mogli reÊi da poznati Svetog Savu znaËi poznati samog Hrista. Srbima se ponekad prigovara da svetosavqem zamagquju pravoslavqe, da je tonekakva nacionalna ideologija. To nije taËno,

5


Ogeldalo Svetog... „svetosavqe je pravoslavqe srpskog stila i iskustva” (prepodobni otac Justin PopoviÊ), to je ovaploÊeno hriπÊanstvo u naπem narodu. Ne zaklawa se svetosavqem hriπÊanstvo i pravoslavqe, veÊ gordim i povrπnim nacionalizmom, koji bi mogli nazvati sebeslavqe. Proslavqe samog sebe individualno i kolektivno jeste izraz gordosti i nespojivo je sa pravoslavqem i svetosavqem, baπ kao πto i odbacivawe patriotizma zbog Ëistote apostolske hriπÊanske vere nije drugo do manihejsko povlaËewe iz sveta bogoovaploÊewa, gde nema niπta neutralnog u odnosu na qubav Boæju. Sve πto je dobro i Ëestito moæe i trebalo bi da bude povezano sa Hristom i osvetqeno svetloπÊu Boæjom. U tome se i ogleda svetosavska prosveta. To je on ostavio i svojim delima, naroËito u „Zakonopravilu”, u Ëijem pogovoru je napisao: „Svaki pak... ko ima uËiteqski Ëin, ako ne zna dobro ove kwige - ni samog sebe ne zna ko je, a proniknuvπi u dubinu ovih bogonadahnutih kwiga, kao u ogledalu videÊe i sebe kakav je, i kakav treba da bude, i druge Êe poznati i nauËiti...” NA© NAJVEÊI AUTORITET Kao πto je nemoguÊe posmatrati Svetog Savu izvan zajednice sa Hristom i Svima svetima, dakle kao naslednika apostola, tako je svetosavqe neodvojivo od jedne svete saborne i apostolske crkve. Nije svetosavqe samo naπ nacionalni identitet, naπa tradicija i jezgro naπe kulture, ono je naπ æivot u Hristu. Æivot u Hristu je smisao misije Svetog Save. Duh Sveti je taj koji nas raa za novi æivot u zajednici sa Hristom. Sveti Sava je prvo svoju duπu ispunio blagodaÊu Duha svetog, a potom i ceo naπ narod „kao maslinu zasadio u duhovnom raju”, kako se kaæe u wegovom troparu”. Identitet je priËa o tome ko smo, odakle dolazimo i Ëemu idemo. Iz tog razloga identitet je i razmiπqawe o tome ko sam ja i ko su moji drugi. Identitet je i svest o tom pitawu. Identitet je i savest kojom se na to pitawe traæi ili daje odgovor, i to uæivo: u individualnoj i kolektivnoj istoriji, poπto nikad nismo sami. Identitet se ostvaruje utemeqewem u osovinskim vrednostima. A vrednosti su sve ono πto sluæi Ëistom i dobrom æivotu. Sveti Sava je naπ identitet, jer on je naπa osnovna vrednost i naπ temeqni smisao.” (Bogdan LubardiÊ) Dakle, da podvuËemo joπ jednom, identitet koji nam je dao Sveti Sava osmiπqava naπ æivot. I to ne samo u svom ili u nekom konkretnom istorijskom vremenu nego i u svako vreme. Jer za nas koji verujemo u vaskrslog i dolazeÊeg Hrista, Sveti Sava nije samo znaËajna liËnost iz proπlosti, on je æiv u carstvu nebeskom i iskustvo susreta sa wim tek Êemo doæiveti. Zato on koji je personifikacija svih naπih vrednosti predstavqa naπe ogledalo, ali ne iz proπlosti, nego ono koje gledamo okrenuti ka buduÊnosti, ono ka kojem tek idemo. Sa Ëvrstom verom i nadom da Êemo na tom putu u susret svetosavskom ogledalu prevaziÊi smrt, greh i zlo. Sveti Sava je sve πto je u æivotu dobro povezao sa blagodaÊu Boæjom. Ologosio je naπ æivot. Srpski kulturni klub 30.1.2013.

6

Dejan PeriπiÊ (Podvukla - Iskra)

Koπtunica: Sramno nasiqe Zapada

mladih u Smederevskoj Palanci... Udovoqivπi ovom zahtevu, potpuno sam zaboravio na izloæbu, da bih danima kasnije u svim medijima Ëitao o woj kao o rehabilitaciji faπizma.

Srbija ni po koju cenu, a najmawe zbog fantomskog datuma za poËetak pregovora sa EU, ne sme da bude sauËesnik u sramnom nasiqu koje Zapad sprovodi nad Srbijom pokuπavajuÊi da nam otme Kosovo, rekao lider DSS-a Vojislav Koπtunica.

Isprva, tvrdwu sam uoËio na radiju 021, ali zbog poznate dnevnopolitiËke opredeqenosti te redakcije, nisam pridavao paæwu istoj. Ipak, kasnije se elektronskim medijima muwevito proπirila panika oko veliËawa nacizma i faπizma u mom gradu. Javili li su o ovome i B92, Telegrafska agencija nove Jugoslavije, VeËerwe novosti, kao i mnogi internet portali, najavquju se prilozi na Prvoj i RTS-u. Dakle, priËa je uπla u æiæu javnosti. Tako reπih da iπËitam sve Ëlanke i proverim, nisam li moæda i ja, postvqawem reËene najave tribine, preπao na stranu Hitlera i PaveliÊa, a da toga nisam bio svestan.

"Pre pet godina albanski separatisti su pod neposrednim rukovodstvom zapadnih sila, i uz vojno prisustvo NATO pakta, protiv pravno prekrπili Povequ UN i Rezoluciju 1244 jednostrano proglaπavajuÊi nezavisnost. I posle pet godina svima je jasno da ova laæna dræava nema nikakav legitimitet i da je napravqena i da se odræava golom silom i najgorom nepravdom, rekao je Koπtunica. Predsednik DSS je dodao da ne vredi golo nasiqe, dok god se Srbija pridræava meunarodnog prava i svog Ustava. Umesto πto Srbija bezglavo hrli u EU, odriÊuÊi se svega πto istinski vredi, posledwi je trenutak da se vlast trgne i najodluËnije brani naπe neotuivo pravo da Kosovo pripada Srbiji. BiÊe velika i nezabeleæena sramota ako Srbija postane sauËesnik i pridruæi se otimaËima naπe teritorije, navoodi se u pisanoj izjavi Vojislava Koπtunice. RTS

17.2.2013. (Podvukla - Iskra)

Danaπwa Srbija... (sa str. 4)

социјална улога, али нешто више о томе, у следећим чланцима наше критичко(анти)демократске колумне.

У овим и свим осталим сегментима идеала савремене хришћанске државе, огледа се њихова поприлична удаљеност од актуелних система власти, због чега би пожељан био и мали помак ка поменутом идеалу. Али кључни предуслов за такве друштвене преображаје, јесте стални рад како на доктринарној разради идеје, тако и на њеној промоцији, чији је пак кључни предуслов управо примена наведених домаћинских, хришћанских и органских принципа, превасходно у личном животу сваког саборца наших политичких идеја.

илија Средојевић

Iskra 1. mart 2013.

Veru da ipak nisam mi je pobudio spisak onih koji protestuju. Sa izuzetkom Jevrejske opπtine u Novom Sadu, svi ostali, a to Êe reÊi, LDP, LSV, AFANS, Udruæewe za istinu o NOB i drugi leviËari, veÊ decenijama kukaju nad nedostatkom tolerancije u Srbiji i wenom sklizavawu u antievropsko mraËwaπtvo. Nasuprot tome, svojim zahtevom za zabranu izloæbe o Zavodu, oni upravo pozivaju na cenzuru, netoleranciju, diktaturu i nasiqe. Osnova wihovog napada, nije æeqa da argumentima sruπe motiv i ideju postavqaËa ove izloæbe, veÊ da mu se uskrati pravo na govor. Oni uopπte ne æele raspravu. HoÊe da budu apsolutni i jedini tumaËi istine. Priæeqkuju æezlo onih, koji, po sopstvenom nahoewu, daju i oduzimaju reË. U najboqem maniru boqπevika, etiketirawem i stigmatizacijom, se bore protiv drugaËijeg miπqewa. LiËno, jedan sam od retkih Srba koji nemaju stranu u Drugom svetskom ratu. Sigurno je da nisam ni komunista ili simpatizer titoizma, ali nisam ni ravnogorac, nediÊevac ili qotiÊevac. Ne znam previπe o pomenutim grupacijama, taj period istorije nikada nije izazivao moje interesovawe. U nekolikim kwigama koje sam proËitao, zakquËio sam da stvari svakako nisu jednostavne i jednoznaËne. Sam Dejan MedakoviÊ, u fantastiËnom i viπestruko nagraivanom „Efemerisu” tvrdi da je NediÊev reæim spasao na hiqade æivota srpskih izbeglica iz NDH. Tu se moæe proËitati i da su neki nemaËki oficiri liËno i jedino zasluæni za spasavawe srpskog duhovnog blaga iz fruπkogorskih manastira od ustaπkog orgijawa. Dakle, iako pripadnici vermahta... ovi qudi su uËinili i neπto mnogo dobro, πto zasluæuje da ne bude zaboravqeno. Ima autora sa tvrdwom da su u Titovom reæimu nasilno izjednaËeni Ëetnici i nediÊevci sa ustaπama i domobranima, radi rehabilitacije Hrvatskog naroda. Hrvat koji voli Srbe, stogodiπwi SpliÊanin, Hrvoje MagazinoviÊ, pristupio je QotiÊevom SDK pobegavπi od ustaπke kame u Bawa Luci. U svojoj kwizi, „Kroz jedno muËno sto-

Iskra 1. mart 2013.

qeÊe” sasvim drukËije, nego komunisti govori o samom QotiÊu i wegovoj organizaciji. Kod wega sam saznao da su QotiÊevi zboraπi u sredwoj πkoli otkrili mladog, talentovanog Miodraga PetroviÊa, posle rata svima znanog »kaqu. »iwenica je da je samo u Srbiji vaæilo pravilo sto za jednog, a da su najæeπÊi partizanski, ali i ËetniËki sukobi s nacistima, baπ naπu republiku imali za popriπte. Ovaj fakat, mnogi vide kao NediÊev motiv da se bori protiv komunista. Jednako i QotiÊev. Elem, æeleli su da bioloπki opstane srpski narod, prepuπtajuÊi velikima da ratuju protiv Hitlera. Zanimqivo je da ih danas nazivaju izdajnicima i okupatorskim slugama, upravo oni koji danaπwu Srbiju pozivaju da prihvati realnost i verifikuje voqu Imperije da Kosmet postane nezavistan. U Drugom ratu, po wima, bilo je greh formirati vladu pod okupacijom i smirivati narod kako ne bi ginuo u sukobu velikih sila, dok je danas ispravno povinovati se okupatoru Kosova i Metohije, te prepustiti Arnautima ovu postojbinu naπe dræave. Tu nije primewena ista logika. Ako je s NediÊeve i QotiÊeve strane bilo ikakvih ideoloπkih simpatija prema Hitleru, to je zloËin i za svaku osudu. Ali Ëak i tada, ako su u toku rata uËinili neπto dobro, to treba da se kaæe. Ëini se da su autori izloæbe u Prometeju, upravo imali za ciq da pokaæu da sve stvari iz Drugog svetskog rata na naπem tlu nisu crne i bele kako je to oduvek prikazivala komunistiËka propaganda. Organizator misli da je NediÊev reæim omladinu prinudno slao u ovaj Zavod da je okupator ne bi zatvarao u logore i pred streqaËki vod. Neka kritiËari ovo opovrgnu dokazima, ali neka ne zapuπavaju usta izlagaËima... »udi da toleratori ne dopuπtaju pregledawe dokumentacije, veÊ insistiraju da se sudi naslepo... Dakle, oni su za toleranciju onih koji se sa wima slaæu, Ëim je neko s druge strane, oni su za uÊutkivawe. Nije li upravo to totalitarizam?... Srpski kulturni klub 9.2.2013

Ostoja SimetiÊ

Izveπtaj „Novog videla” Изложбу је отворио наш брат Дарко Mилојковић. Prisutno oko 100 duπa... Nikola VelimiroviÊ je kazivao odlomke iz kwige Бранислава Жоржа о Васпитном заводу у Смедеревској Паланци... Kasnije смо разговарали о протеклој изложби и медијској пажњи коју је ова изложба изазвала. Интересовање за поновно одржавање овe изложбе су показали Београђани, конкретно Центар за конзервативне студије и г-дин Миша Ђурковић, политиколог. Iзложба je одржи у Београду у галерији Арт - центар у понедељак 18. фебруара 2013. Интересовање постоји и у Нишу... Prometej nam nudi prostorije za ciklus sliËnih predavawa... Изложба је привукла пажњу и радија Слободна Европа... Na izloæbu se uglavnom povoqno osvrnula i televzija RTS u emisiji Magazin `Oko`. Planiramo izloæbu o страдању Срба у Пребиловцима.

27


Ni kolex... - Upravnik Milovan PopoviÊ, filozof i predratni voa AntikomunistiËkog pokreta Jugoslavije (PopoviÊ nije bio `voa` pokreta veÊ sekretar AntimarksistiËkog komiteta i nije ga `postavio` NediÊ, jer je komitet osnovan nekoliko godina pre rata - Iskra) kojeg je na to mesto postavio NediÊ, svake veËeri nam je dræao predavawa na razne teme, s ciqem da nas odvrati od leviËarskih ideja. Tako smo, recimo, pisali zadatke na temu "Marks ili Sveti Sava", mada o Marksu, realno, tada pojma nismo imali - kaæe Puriπa –oreviÊ za "Novosti". Od 1.270 mladih qudi koji su "prevaspitavani" u Zavodu, danas je æivo tek desetak. Jedan od wih je i filmski rediteq Puriπa –oreviÊ. On kaæe da Zavod nije bio logor poput Mathauzena, ali je bio ograen æicom i sa Ëuvarima iz "Zbora". (VeÊina vaspitaËa bili su omladinci i Ëlanovi Zbora, ne i `Ëuvari`. Svi izvori jasno kaæu da je to bila Srpska dræavna straæa. - Iskra). –oreviÊ se seÊa da su metode prevaspitavawa uglavnom bile nenasilne, mada je bilo i noÊnih pretresa agenata specijalne policije. Posle jednog od takvih pretresa, nekoliko "pitomaca" iz Uæica kod kojih je pronaen partizanski materijal, poslato je u logor na Bawici. NajtragiËnija je, ipak, bila sudbina onih koji su promenili predratne ideje. - Tridesetak qudi koji su, pristavπi da promene ideje, postali logorski vodnici, partizani su pobili odmah po osloboewu - objaπwava –oreviÊ. - Jedna od najdramatiËnijih je i sudbina Slobodanke StefanoviÊ iz Poæarevca. Posle prevaspitawa, puπtena je kuÊi, da bi, po osloboewu, wen predratni momak, visoki partizanski funkcioner, naredio da je streqaju. Ta tragiËna sudbina mi je, svojevremeno, bila inspiracija za film "Jutro". IZLOÆBA NIKOM NE SUDI REAKCIJE na izloæbu u "Prometeju" su, kaæe istoriËar –ore SrbuloviÊ, posledica decenijskog uverewa da je antifaπizam bio samo ono πto je radila KPJ, a da je sve πto je bilo protiv we bio faπizam. - Izloæba je uraena profesionalno, s ciqem da informiπe, a ne da sudi. Iz autentiËne dokumentacije jasno je da Zavod nije bio humanitarna ustanova, ali ni koncentracioni logor. VeËerwe novosti,

On je istakao da je istakao da je Mirko BojiÊ, nekada i sam pripadnik QotiÊevog ZBOR-a, u jednom kritiËkom prikazu ovog pokreta, objasnio suπtinu osnivawa Zavoda za prinudno vaspitawe omladine. On kaæe da je to bio prirodan izraz NediÊeve i QotiÊeve politiËke voqe da se bioloπki spasava srpski narod, dakle i omladina, -a onda da se ta omladina, koju su Ëinili simpatizeri SKOJ-a i KP ili partizana, prevaspita u nacionalnom duhu. AdamoviÊ je ispriËao jednu anegdotu iz politiËkog æivota Srbije izmeu dva rata, kada je Dimitrije QotiÊ kao kritiËar vlasti dopao zatvora pod nominalno desniËarskim reæimom Milana StojadinoviÊa. Tada je QotiÊ imao priliku da se sretne sa svojim politiËkim protivnicima (napr, Dragoqubom JovanoviÊem, πefov ekstremo leve SocijalistiËe partije - Iskra), odnosno komunistima i sa wima je provodio dosta vremena u razgovorima. „Onda mu je jedan komunista rekao, da se desi da Dimitrije QotiÊ i wegov pokret jednog dana dou na vlast, da bi on sigurno sve komuniste pobio. Ne, rekao je on; on to ne bi uradio; on bi ih sve o troπku dræave poslao u Sovjetski savez, da na licu mesta vide i uvere se kakva je to politiËka praksa komunizma. QotiÊ je smatrao da najveÊi broj qudi u Kraqevini Jugoslaviji nema pojma πta je to komunizam, da nikada nisu ni Ëitali klasike marksizma, da su se o komunizmu najËeπÊe obavπtavali iz broπurica KPJ i da to nije dovoqno. Jedini uslov koji je postavio Dimitrije QotiÊ bio je taj da kada se vrate u otaxbinu, moraju da govore istinu. Mogu i da ostanu komunisti, ali moraÊe da govore istinu o onome πto su videli u SSSR”, ispriËao je AdamoviÊ...

–. VukmiroviÊ

Izloæba o Zavodu za prinudno vaspitawe zbog koje grme LSV, AFANS i druπtvo U Novom Sadu je veËeras otvorena izloæba „Ni kolex, ni tamnica“, na temu Zavoda za prinudno vaspitawe omladine koji je bio organizovan u Smederevskoj Palanci... asocira na joπ uvek podeqena miπqewa πta je u periodu od 1942. do 1944. godine ta ustanova predstavqala...

26

Pored autora, na otvarawu je govorio i istoriËar Saπa AdamoviÊ. „Zaista, kako reÊi istinu, kada Ëitav svet tvrdi suprotno. Kada ste vi onaj usamqeni glas koi treba da objavi istinu, a wu viπe nema ko da Ëuje”, poËeo je svoje izlagawe AdamoviÊ. AdamoviÊ je rekao da mu je bila velika Ëast da govori na otvarawu ove vaæne i neophodne izloæbe, a da je poziv da uËestvuje prihvatio iz dva razloga: prvo, zato πto se svojim diplomskim radiom bavio Dimitrijem QotiÊem, a u skolopu toga i Zavodom za prinudno vaspitawe omladine. Drugi razlog je liËni, kako je kazao, zato πto je 1991. godine u Dizeldorfu imao priliku da upozna upravnicu æenskog dela zavoda dr Dragojlu OstojiÊ PopoviÊ, tada veÊ Pivac, jednu od najumnijih i najlepπih æena koje je sreo u svom æivotu.

Srpski kulturni klub 7.2.2013.

Dragomir BiliÊ

Izloæba u Prometeju ili Faπisti vs antifaπisti Pre nekih dve nedeqe, dobio sam elektronskom poπtom zamolnicu da na sajt Kluba uvrstim vest o postavqawu izloæbe „Ni kolex, ni tamnica” o Zavodu za prinudno vaspitavawe

Iskra 1. mart 2013.

Zavisni smo od briselske droge

U SRBIJI VLADA PLAN: EVROPSKA UNIJA ILI SMRT Sociolog Slobodan AntoniÊ govori za „Novosti” o nacionalnoj politici Srbije, novim kosovskim izazovima, Briselu, eliti. GOLIM okom se moæe videti zaokret dræave u ratu protiv korupcije, u proteklih πest meseci, otkada se promenila vlast u Srbiji. Polemika nastaje pred pitawem - u kojoj meri je dræavni vrh uspeo da spremi nove odgovore na krupne nacionalne izazove koji nas Ëekaju u 2013. godini. Kao na dnu levka, u narednim mesecima, ponovo Êe sve da se "zgusne": novi i joπ teæi krugovi pregovora sa Priπtinom, Ëesto nepredvidivi pritisci sa Zapada, javni i prikriveni uslovi za dobijawe datuma za poËetak pregovora sa Evropskom unijom... Mnogo dilema, nepoznanica i teπko reπivih jednaËina stalo je pred politiËku elitu koja sve ËeπÊe i glasnije uvodi u igru i moguÊnost novih izbora i joπ jedno deqewe politiËkih karata. Doktor sociologije i politiËki analitiËar Slobodan AntoniÊ procewuje u razgovoru za "Novosti" da se Srbija ne kreÊe pravim putem i da se Ëesto ponaπamo kao "zavisnik" koji Ëeka neËiju milostiwu i sve prodaje iz kuÊe kako bi dobio "dozu" da preæivi.

* Vidite li ipak razlike u politici nove vlade prema najvaænijim nacionalnim pitawima u odnosu na proπlu vlast? - Najvaænije nacionalno pitawe svakako je Kosovo, a tu su, izgleda mi, obe vlasti radile naopako. TadiÊ je napravio istorijsku greπku πto je, 9. septembra 2010, zamenio JeremiÊevu rezoluciju u UN svojom. Jer, wegova rezolucija poziva da nam u pregovorima sa Priπtinom arbitar bude ne UN, veÊ EU. Meutim, briselska birokratija nije niπta drugo do drugi globalni "kosovarski" lobi. Prvi je, naravno, Vaπington. Tako nas je TadiÊ doveo u poloæaj da nam Brisel kroji kosovsko reπewe. A wihovo reπewe je odavno znano: Srbija treba πto pre da prizna secesiju.

* SloæiÊete se da je nova vlast nasledila priliËno zamrπen kosovski Ëvor i nezavidnu poziciju Srbije u wemu? Kakav je zaokret mogao uopπte da se oËekuje? - Situacija sa "Borkovim pregovorima" nije bila sasvim nepopravqiva, jer niπta nije bilo zvaniËno potpisano. Nove vlasti su mogle to da dovedu u pitawe. Meutim, ovi novi ne samo da su nastavili gde su tadiÊevci stali, veÊ su otiπli i tri koraka daqe. Prvo su uËinili da Vlada i Skupπtina legalizuju "Borkove parafe", pa se sada pravi granica tamo gde nikada nije bila. Onda se

Iskra 1. mart 2013. .

premijer DaËiÊ poËeo zvaniËno sastajati sa "premijerom" TaËijem, kao ravan s ravnim. I treÊe, DaËiÊ je lansirao priËu o tome da Srbija, pod nekim uslovima, moæe da dopusti Kosovu da ima stolicu u UN. Ëak je i to bilo malo, nego su najavqena joπ dva nova koraka: da se razmontiraju posledwe ustanove dræave Srbije na severu Kosova i da se NikoliÊ sastane sa Jahjagom. Bojim se da sve bræe idemo putem koji nas vodi u joπ jedan nacionalni poraz.

* HoÊe li srpski politiËki vrh uspeti da pomiri dva, Ëesto suprostavqena, ali proklamovana dræavna ciqa - da Srbija dobije datum za poËetak pregovora sa EU i da odbrani dræavnu celovitost i teritorijalni integritet na Kosovu? - To je oËigledno nemoguÊe. NemaËki ambasador nam je jasno poruËio da za dobijawe datuma joπ ne moramo da priznamo Kosovo, ali da Êemo to svakako u jednom trenutku morati da uËinimo, ako mislimo u EU. Ëak ni vlast viπe ne pomiwe floskulu "i Kosovo, i EU". Samo gledaju nekako da spasu obraz i da odricawe od Kosova zarad "ostanka na evropskom putu" ne bude suviπe oËigledno. Samo, problem je u tome πto se ni naπa javnost, kako vidim, baπ previπe ne buni zbog toga. Jedni πto ne shvataju πta se deπava, a drugi πto im je svejedno.

* Ima li Srbija uopπte unutraπwih kapaciteta da se iπËupa iz matrice neprekidnog ispuwavawa briselskih uslova kako bismo postali Ëlanica EU? - Mi smo kao narkoman koga je diler navukao na drogu, pa sad ima problem kako da se skine. Briselski i vaπingtonski establiπment nas je navikao na pozajmice kojima odræavamo ovo malo standarda πto ga imamo, dok nam se privreda raspada. Naravno da bi bilo bolno da moramo da se u jednom trenutku spustimo na joπ niæe plate i penzije. Ali hoÊemo li tako da nastavimo dok ne dotaknemo dno? Mi sve rasprodajemo πto imamo, evo, veÊ se priËa i o prodaji EPS-a. Baπ kao pravi narkoman, koji prodaje sve πto mu se zateklo po kuÊi. Ali kad sve budemo rasprodali, i toliko se zaduæili da nam viπe niko niπta neÊe da pozajmi, sledi bankrot i duæniËko ropstvo. Pa Êemo onda da se lupamo u glavu kako smo mogli biti tako lakomisleni.

* Kojim drugim putem Srbija moæe da krene da bi to spreËila? - Potreban je preokret ka realnoj ekonomiji i realnom buxetu. Ali vlast se s pravom boji da Êe izgubiti popularnost ako penzije i plate u javnom sektoru poËnu da kasne, ili se Ëak stane s isplatama. Potrebna je hraborst i mudrost da se

7


U Srbiji... napravi zaokret, a da posledice budu πto mawe bolne. Da se posluæim onom metaforom sa narkomanom, treba naÊi nekog ko Êe nam dati "metadon", bar dok ne savladamo krizu odvikavawa. Ali ni tada to ne moæe biti bezbolno. Samo te hraborsti i mudrosti nema ni kod naπe elite, a ni kod jednog dela naroda. Zato smo i daqe na ovoj nizbrdici.

* Koliki je zaista uticaj moÊnih svetskih dræava na nacionalnu politiku Srbije? Da li je zemqa i danas pred laænim dilemama - Zapad ili Istok, Amerika ili Rusija, EU ili evroazija...? - Kakve laæne dileme? Pa svaka dræava, pogotovo kad zapadne u πkripac, razmatra sve opcije kako da se izvuËe. Mi smo dozvolili da nam ambasade Brisela i Vaπingtona budu Ëetvrta grana vlasti. Ne treba sad to da postanu ni ambasade Moskve, ili Pekinga. Nego ambasadori treba da prestanu da igraju ulogu srpskog monarha koji nam kroji vladu, ili spoqnu politiku. Ali mi smo im to dozvolili, taËnije, naπa politiËka elita. Posledwi naπ politiËar koji se tome javno suprotstavio bio je Zoran –iniÊ. Posle wega se viπe niko iz srpske vlasti nije usudio da se poæali na nasrtqive ambasadore. Takvo ponaπawe se danas u Beogradu smatra prirodnim.

* Jesu li, po vaπem miπqewu, izvesni izbori u 2013. godini, o kojima se sve viπe i glasnije spekuliπe? - To pitawe mi, ovih dana, Ëesto postavqaju. Na wega obiËno odgovaram tako πto kaæem da izbori zavise od dobijawa datuma i hapπewa nekog novog "kapitalca". Popularnost VuËiÊa i SNS bi u tom trenutku dostigla vrhunac, pa bi VuËiÊ tada verovatno iπao na izbore. Ali dozvolite da se sad ja zapitam - a πta bi to izbori promenili? Jedna stranka bi imala viπe vlasti, druga mawe. Ali da li bismo dobili novu politiku? Da li bismo napravili neki strateπki zaokret, i pokuπali da se spasemo od novih poraza i poniæewa? Ja mislim da ne. Dobili bismo samo novo marketinπko pakovawe starih populistiËkih fraza o tome kako Êemo sjajno da æivimo kad jednog dana uemo u EU, ili bar kad poËnemo da koristimo Ëuvene "pretpristupne fondove". PriËe za malu decu...

* Smatrate li da je moguÊe da se SNS, posle eventualnih izbora, okrene saradwi sa DS ili DSS u sluËaju zaokreta u spoqnoj politici? - Ne verujem da do tog zaokreta u spoqnoj politici moæe da doe. Suviπe je naπa politiËka elita srasla sa briselskim i vaπingtonskim establiπmentom. Oni se ne usuuju u svojoj glavi ni da zamisle neku alternativu ovome πto sada rade. Svaka ozbiqna dræava ima plan B, pogotovo kada su vaæne stvari u pitawu. A ovi naπi imaju samo jedan plan - Brisel ili smrt. Mi imamo neozbiqnu elitu, pa ni kao dræava ne moæemo biti ozbiqni. VeËerwe novosti, 3.2.2013. (Podvukla - Iskra)

8

Predrag VASIQEVI∆

TOMA NIKOLI∆ KVISLING IZ BAJ»ETINE Kako se postaje izdajnik svoga roda? Pitawe zvuËi utoliko teæe ukoliko smo svesniji da je objekt naπeg interesovawa skoro dve decenije glumio vatrenog srpskog nacionalistu u stranci Vojislava ©eπeqa. Da ti pamet stane, kako narod kaæe. Moæda ne moæemo da objasnimo genezu, ali u stawu smo da izdajnika lako prepoznamo. Ameri vele: „Ako izgleda kao patka, pliva kao patka i kvaËe kao patka, onde to verovatno jeste patka”. Ovaj jednostavni test induktivnog rasuivawa uvek sam primewivao za ocenu lika i dela bajËetinskog mastera. Wegovi glasaËi, meutim, koristili su neke druge arπine. Centralni dogaaj politiËke karijere sadaπweg predsednika Srbije je okretawe lea utamniËenom ©eπequ i osnivawe stranke s dijametralno suprotnim programom. Dve decenije - solidno parËe æivota - jedne politiËke opcije tako preko noÊi biva zameweno sasvim suprotnom priËom. Legitimna promena? Wegovi glasaËi poverovaπe da jeste. Ali ni oni koji su svojevremeno po nalogu Imperije radili psiholoπki portret buduÊeg napredwaËkog dvojca NikoliÊ-VuËiÊ nisu mogli da zamisle da Êe wihov projekat doæiveti takvu popularnost. StvarajuÊi frankenπtajnovsku politiËku dvojku kopali su grob savremenoj Srbiji. Bez glasaËa koji su se upecali na agresivnu napredwaËku retoriku Srbija danas ne bi bila na kolenima. U drugi krug predsedniËkih izbora uπla su dva proverena Ëoveka Imperije, TadiÊ i NikoliÊ. ZnajuÊi pomenuto, ostao sam tog majskog dana daleko od biraliπta. Obrevπi se na mestu predsednika, pokazao je Toma da voli æivot: London, Buenos Aires, egzotiËne destinacije... svuda u druπtvu prve dame, svuda s istim nameπtenim osmehom i istom nemuπtom priËom. OËigledno, politika je za nekog i dobra zabava. A narod veli, Ëuvaj se onog kog osmeh poruæni. Evo πta je govorio, pre samo nekoliko godina. Negujmo kulturu pamÊewa. »itajuÊi danas kako BajËetinac s lakoÊom srpske dræavne institucije na Kosmetu naziva „paralelnim”, usvajajuÊi tako jezik naπih okupatora, kako s filozofskim mirom te iste institucije kao na tacni predaje zloglasnim trgovcima qudskim organima, ne mogu a da se ponovo ne zapitam: gde vam je bila pamet kada ste glasali? Srpski kulturni klub 16.2.2013.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. mart 2013..

Izloæba o Zavodu za prinudno vaspitawe mladih u Smederevskoj Palanci

”NI KOLEX, NI TAMNICA” Novo Videlo Vas poziva na otvarawe izloæbe „Ni kolex, ni tamnica”, na temu Zavoda za prinudno vaspitawe omladine koji je bio organizovan u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. godine, jedini takav u okupiranoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Naslov postavke ”Ni kolex, ni tamnica” asocira na joπ uvek podeqena miπqewa πta je u periodu od 1942. do 1944. godine ta ustanova predstavqala. Otvarawe Êe biti upriliËeno u petak 25. januara u 20.00 Ëasova, u klubu-galeriji IzdavaËke kuÊe Prometej, Trg Marije Trandafil 11, Novi Sad. Autor izloæbe je Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog Arhiva Smederevske Palanke, a pored autora, na otvarawu Êe govoriti i istoriËar Saπa AdamoviÊ. Zavod je u jednom turbulentnom, ratnom vremenu, kada su na sceni bili okupatori Nemci, Srpska dræavna straæa Milana NediÊa, Srpski dobrovoqaËki korpus Dimitrija QotiÊa, i partizanski i ËetniËki pokret, osnovala takozvana Vlada nacionalnog spasa Milana NediÊa. (Srpski dobrovoqci, kasnije SDK, su formirani od strane Srpske vlade i bili wena udarna vojna snaga, ne D. QotiÊa. Omladinci i Ëlanovi JNP Zbora jesu Ëinili wegovu okosnicu, ali je liËno QotiÊ zabrawivao wihov organizovan uticaj u dobrovoqcima i na izbor komandnog kadra; delovali su iskquËivo kao pojedinci svojim primerom i duhom, radi Ëuvawa homogenosti i jedinstva dobrovoqaËih formacija. Takoe, pridev „takozvana” kao da osporava stvarnu vrednost i znaËaj Srpske vlade generala NediÊa. Iskra). „Vlada je imala nameru da na prevaspitavawe upuÊuje mlade komuniste, koji budu zarobqeni u borbama ili uhapπeni od strane specijalne policije” pojaπwava Aleksandar NikoliÊ, direktor palanaËkog Arhiva. „Wihovo slawe u Zavod imalo je za ciq da im se, pre svega, saËuva æivot, koji je mogao biti ugroæen u borbama, a pretila je i opasnost za izvoewe pred streqaËki stroj u nekom od logora, kakav je postojao na Bawici. Teæilo se i da budu vaspitani u nacionalnom duhu, kroz predavawa koja su odræavali veoma obrazovani qudi toga vremena. Meu wima je bio i ministar prosvete Velibor JoniÊ”, kaæe NikoliÊ. Kroz palanaËku ustanovu proπlo je oko 1.300 mladih qudi, starosti od 14 do 25 godina, sa kojima je svakodnevno organizovan pedagoπki rad. „Uprava je imala velikog uspeha”, kaæe NikoliÊ. „Od nekoliko stotina ”pitomaca”, mladiÊa i devojaka, koji su otpuπteni kao prevaspitani, mali broj se ponovo prikquËio partizanima. Ostali su, ili ostali pasivni ili su otiπli u NediÊeve, QotiÊeve i MihailoviÊeve odrede. Sa te strane,

Iskra 1. mart 2013.

Zavod je ostvario ulogu zbog koje je bio osnovan”. Direktor Arhiva priznaje da u istorijskoj istini o Zavodu za prinudno vaspitawe omladine postoji i druga strana - da su ti mladi qudi bili okruæeni bodqikavom æicom, sa straæarima i liπeni potpune slobode. Bitno je, meutim, da su wihovi æivoti saËuvani, da nije bilo nikakvog maltretirawa, pogotovo ne streqawa, kako je to prikazivala posleratna propaganda. „»etnici su govorili da je palanaËki Zavod bio kolex za komuniste, a partizani da je to bila tamnica za mlade. Naziv izloæbe govori da to u stvari nije bilo ni jedno, ni drugo. Zavod je, smem da iznesem svoje skromno miπqewe, bila jedinstvena ustanova u tadaπwoj Evropi i odigrala je pozitivnu ulogu u srpskom druπtvu”, istakao je NikoliÊ... Srpski kulturni klub

23.1. 2013.

Izvodi iz drugih komentara i osvrta (Izostavqamo ponavqawa iz prethodnih tekstova - Iskra)

Novi Sad: Izloæba izazvala polemike IZLOÆBA "Ni kolex, ni tamnica", nedavno otvorena u Galeriji "Prometej", izazvala je u Novom Sadu oπtre polemike. Postavku koja govori o Zavodu za prinudno prevaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. oπtro su napali novosadske AntifaπistiËka akcija i Jevrejska opπtina, Druπtvo za istinu o NOB, LSV i LDP. Suπtina napada je tvrdwa da je izloæba pokuπaj abolirawa kvislinπke vlade Milana NediÊa i "Zbora" Dimitrija QotiÊa, koje su pomenuti zavod i formirale za prevaspitavawe mladih leviËara. Zbog oπtrine osude javnosti se pismom obratio Zoran Kolunxija, vlasnik "Prometeja". - Kao πto su, svojevremeno, predstavu "GolubwaËa" osuivali oni koji je nisu gledali, tako se sada o ovoj izloæbi oglaπavaju oni koji je ili nisu videli ili su na woj birali samo pojedina dokumenta - navodi Kolunxija u pismu. Izloæbu je, dodaje on, rukovodeÊi se iskquËivo nauËnim kriterijumima, priredio Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog arhiva u Smederevskoj Palanci. - Zaπto nekome sada smeta izloæba koja govori iskquËivo dokumentacionim materijalom pita se Kolunxija. - Zaπto nas nazivaju "qotiÊevcima" kad je prikazan samo iseËak iz æivota Srbije bez favorizovawa ikakvih ideja.

25


NOVI SVETSKI POREDAK I STARO REZONOVAWE ... Povod za ovo pisanije je Ëlanak profesora Zorana AvramoviÊa, pod nazivom Srbija i dvoglavi albanski metod (NSPM). Na poËetku rada autor, verovatno ponukan najnovijim talasom varvarskog divqawa i uniπtavawa srpskih spomenika i grobaqa na Kosmetu, delovawe πiptarskog separatistiËkog pokreta pomalo nezgrapno krsti kao „dvoglavi metod”, te daje opis tog beskrupuloznog ponaπawa samozvanih potomaka Ilira: optuæivπi drugu stranu za najgora politiËka dela a sam ih praktikujeπ protiv delova demonizovane nacije. Toj definiciji se nema πta dodati. Meutim, u Ëlanku nije pomenuto Êutawe Zapada na πiptarska zlodela. Pomalo iznenaujuÊi zavrπetak teksta moæda nudi „narativne” razloge za to izostavqawe. Naime, profesor u vidu zakquËka predlaæe srpskoj strani sledeÊi naËin borbe protiv neprijateqa: ReË je o obraÊawu onim inostranim centrima moÊi koji su duboko upleteni u srpsko-albanske odnose i koji su podræali Albance na Kosovu i Metohiji na otcepqewe da kaæu svoju reË o dvoglavom metodu delovawa albanskog faktora u Srbiji i na Balkanu. Nekome Êe se uËiniti da je to utopija. Nipoπto. Zaπtitnici albanske stvari na Kosovu i Metohiji su Ëuvari ideje i prakse otvorenog druπtva i svih wegovih karakteristika. Kako je moguÊe da podræavaju govor i praksu zatvorenog druπtva koje primewuju kosovski Albanci i alban ski faktor? (Podvukao SD) ***** \ »ovek ostaje zapawen pred nerazumevawem novog svetskog poretka koje ovakvim stavovima javno iskazuje jedan univerzitetski profesor. Obratite paæwu, Ëlanak je paradigmatiËan. Svedoci smo jednog gubitniËkog diskursa koji u srpskom druπtvu naæalost nije na margini. Ako ga usvojimo, ako makar iz najboqih namera odluËimo da krenemo tim putem, posle izvesnog vremena ni pozicije DaËiÊeve vazalne Vlade neÊe nam biti daleke. O Ëemu se radi? U navedenom Ëlanku se (ne)svesno glorifikuje pojam otvorenog druπtva, koji je popularisao filozof Karl Poper. Vredi najpre primetiti da je Poper ærec savremene liberalne demokratije i jedan od gurua onog qudskog smeÊa πto se svojevremeno proglasilo Drugom Srbijom, pa u meuvremenu zaæalilo zbog toga, osluπkujuÊi brojne peæorativne odjeke koje je taj naziv izazvao u srpskoj javnosti. Otvoreno druπtvo predstavqa ideal liberalno-demokratskog poretka u kome je vlast odgovorna i tolerantna, a politiËki mehanizmi transparentni i fleksibilni. Dræava ne skriva informacije od graana i promoviπe qudska prava i slobode. Tako to zvuËi u teoriji. Praksa meutim pokazuje da u osnovi postupawa πiptarskih pokroviteqa sa Zapada ne stoji nikakva briga o qudskim pravima, demokratiji, ili toleranciji. Ponaπawe zapadnih sila rukovoeno je iznad svega geopolitiËkim interesima Imperije i wenih marioneta. Upravo zato se Êuti na bezbrojne primere krπewa qudskih prava kosmetskih Srba; zato se uporno zataπkava dugogodiπwe varvarsko nasiqe

24

©iptara. Imperija je osmislila retoriËki sistem u kome odreeni pojmovi kao πto su qudska prava, demokratija i tolerancija gube svoje originalno znaËewe i pretvaraju se u puka propagandna orua dominacije Zapada, uz pomoÊ wihove pete kolone u vazalnim zemqama. Razume se, ni pojam otvorenog druπtva nije izuzetak. Treba dakle zaseniti prostotu brojnim glavolomnim terminima, koji se ponavqaju do besvesti i time promoviπu u pojmovesvetiwe. ManipuliπuÊi wima, slama se moral nacije, a zemqa-ærtva dræi u pokornosti: optuæbe na raËun krπewa qudskih prava, guπewa slobode medija, ili ravog odnosa prema mawinama uvek su u funkciji dezavuisawa onih koje Imperija smatra svojim neprijateqima. Teπko da Êete ih Ëuti kada je u pitawu npr. Saudijska Arabija, vaæna saveznica Amerike poznata po stalnom divqaËkom krπewu qudskih prava i potpunom odsustvu slobode. Drugim reËima, baπ briga zapadne elite za socijalnu ureenost onih koje doæivqavaju kao balkanske divqake. ©taviπe, wih ne interesuje ni sudbina sopstvenih naroda! Tu se dakle krije odgovor na autorovo pitawe: kako je moguÊe da vodeÊe zemqe Zapada „podræavaju govor i praksu zatvorenog druπtva koje primewuju kosovski Albanci i albanski faktor”. ©to viπe Srba shvati ovu jednostavnu istinu, to boqe. Zato je neophodno da dominantni socijalnopsiholoπki diskurs konaËno i nepovratno bude zamewen geopolitiËkim. U suprotnom, plivaÊemo u vodama kojima veπto upravqaju neprijateqi Srbije i wihova peta kolona. I nasukaÊemo se. »itava vojska raznih nevladnika je odavno angaæovana i finansirana samo za propagirawe „vrednosti” zapadnog sveta, Ëime se zapravo postepeno podriva geopolitiËki subjektivitet Srbije, a ona svodi na nemoÊni protektorat. AvramoviÊ u Ëlanku koristi jezik koji veπtom propagandom nameÊu srpski neprijateqi i time Ëini korak u pogreπnom pravcu. Da li je moguÊe da uËeni autor veruje kako moÊni Zapad ni dan-danas „nije obaveπten” o necivilizovanom postupawu ©iptara prema kosmetskim Srbima? Da li on zaista smatra da bi „aktivniji” propagandni pristup Srbije doneo nekakav preokret u stavu vodeÊih zapadnih zemaqa prema pitawu Kosmeta? „Istina Êe pobediti!?” Mislili smo da su sliËne zablude nepovratno otiπle zajedno sa Slobom. ©iptari su instrument balkanskog subimperijalizma Amerike, Ëiji dugoroËni ciq u ovom regionu je da Srbija, kao potencijalni saveznik Rusije, bude πto slabija. I to nema nikakve veze ni s qudskim pravima, ni s demokratijom, ni s tolerancijom. Pa ni s otvorenim druπtvom, svakako. ReË je o nemilosrdnom vektoru geopolitike. Zato je ideja o obraÊawu πiptarskim zaπtitnicima, a geopolitiËkim neprijateqima Srbije, u oËekivawu wihove pozitivne reakcije - najobiËnija utopija. Srpski kulturni klub 6.2. 2013.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

Iskra 1.mart 2013.

U uslovima uzmicawa Beograda pred Zapadom i velikom Albanijom

MOGU∆A RUSKA STRATEGIJA ZA©TITE KIM I INTERESA SRBIJE Kada je 2011. godine, tadaπwi predsednik Srbije, Boris TadiÊ rekao da „Srbija ideju o stvarawu velike Albanije smatra opasnom, ali bi mogla sa tim da æivi, ako bi postojala sporazumna reπewa”(1), politiËke stranke i graani, burno su reagovali protiv te izjave, dok je u srpskom parlamentu podneta interpelacija usmerena na obarawe vlade, na koju Mirko CvetkoviÊ i wegovi ministri, krπeÊi Ustav nikad nisu odgovorili. Sa druge strane, kada je nova vlada napredwaka i socijalista krπeÊi Ustav prihvatila sve πto je TadiÊeva vlast dogovorila sa Priπtinom i otiπla nekoliko koraka daqe, Ëak i do toga da uspostavi granicu, a premijer DaËiÊ ponudi svom partneru u razgovorima TaËiju, pravosnaæno osuenom za najteæa kriviËna dela, stolicu u UN, ukoliko to bude „deo sveobuhvatnog sporazuma”(2), graani Srbije su zanemeli. Upravo oni politiËari koji su u predizbornoj kampawi Srbima na Kosovu i Metohiji obeÊavali da Êe do kraja braniti teritorijalni integritet Srbije i da Êe odbaciti do tada postignute sporazume Beograda i Priπtine,(3) krenuli su daqe putem wihovih prethodnika, koji je zacrtao Vaπington - ka stvarawu velike Albanije. U preambuli najviπeg pravnog akta - Ustava Republike Srbije jasno i nedvosmisleno je izraæena voqa graana sledeÊim reËima: „polazeÊi i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije i da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima, graani Srbije donose Ustav Republike Srbije.” Prilikom stupawa na duænost, predsednik Republike, pred Narodnom skupπtinom polaæe zakletvu koja glasi: „Zakliwem se da Êu sve svoje snage posvetiti oËuvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukquËujuÊi i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, poπtovawu i odbrani Ustava i zakona, oËuvawu mira i blagostawa svih graana Republike Srbije i da Êu savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje duænosti.” Meutim nije samo pozitivno pravo Srbije to koje potvruje wen suverenitet na Kosovu i Metohiji, tu su i najvaænija meunarodna akta. Svima poznata Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 prvenstveno se odnosi na ranije rezolucije Saveta bezbednosti broj 1160, 1199 i 1203, iz 1998. godine. Rezolucija br. 1160 sadræi izjavu priz-

Iskra 1.mart 2013.

nawa i jemstva suvereniteta i teritorijalne celovitosti Savezne Republike Jugoslavije, to jest Srbije i Crne Gore od strane Ujediwenih nacija. U woj se posebno istiËe da Savet bezbednosti „Potvruje privræenost svih dræava Ëlanica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije...” Ista izjava je ponovqena u rezolucijama 1199 i 1203 iz 1998. godine, dok se u Rezoluciji 1244 iz 1999. joπ izriËitije se kaæe da Savet bezbednosti „iznova potvruje privræenost svih dræava Ëlanica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i drugih dræava u regionu, u skladu sa Helsinπkim zavrπnim aktom i Aneksom 2.”(4) Meutim, republiËka vlada, kako ona bivπa CvetkoviÊeva, tako i ova sadaπwa DaËiÊeva je ulaskom u direktne pregovore, zavrπene sporazumima sa πiptarskim separatistima, protivustavno zapoËela faktiËko priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije. U sporazumima koji je postigla prethodna vlada,(5) a sadaπwa prihvatila, za administrativnu liniju prema KiM upotrebqava se reË „granica”. KiM pod kontrolom πiptarskih terorista i trgovaca qudskim organima i Srbija su prema ovom sporazumu ravnopravne strane, πto znaËi da su subjekti meunarodnih odnosa tj. dræave. Prema tim sporazumima stanovnici svake strane treba da budu u moguÊnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane. Ovakvu formulaciju mogu da propiπu i dogovore samo suvereni Ëinioci meunarodnog prava i meunarodnih odnosa tj. dræave. U sporazumima se preciziraju i prava „graana obe strane.” Svaka strana Êe preduzeti sve mere da omoguÊi graanima druge strane da putuju neometano preko i kroz teritoriju druge strane koristeÊi vozaËke dozvole koje su izdale wihovi matiËni organi. Na ovaj naËin se joπ jednom potvruje da republiËka vlada faktiËki priznaje Kosovo i Metohiju kao nezavisnu dræavu. Ko priznaje neki dokument, priznaje i organ tj. instituciju koja ga je donela. ©iptari su ovim sporazumima Ëak dobili pravo da u liËnim dokumentima mewaju prezimena Srba i wihovo dræavqanstvo. Srpska prezimena se nakon sporazuma u novim dokumentima zvrπavaju na „i” dok je srpsko dræavqanstvo preformulisano u „kosovsko”.(6) Na ovaj naËin, zvaniËni Beograd je prihvatio nasilnu asimilaciju Srba, πto predstavqa zloËin protiv ËoveËnosti jer se silom mewa etniËka slika i omoguÊava dominacija jedne etniËke grupe nad drugom. Da ultimatumima i poniæewima iz Brisela nema kraja dokazao je i ovlaπÊeni predstavnik vlade napredwaka i socijalista, Dejan PaviÊeviÊ koji je u ime Republike Srbije krπeÊi Ustav pri-

9


MoguÊa ruska... hvatio sporazum o integrisanom upravqawu granicom.(7) Sporazum nije formalno potpisan, ali je PaviÊeviÊ u ime vlade poslao u Brisel pisane garancije wegovog prihvatawa πto ima isti znaËaj kao da je dokument potpisan. Nakon toga DaËiÊeva i VuËiÊeva vlada ide joπ daqe i najavquje da Êe Dejan PaviÊeviÊ biti oficir za vezu Srbije u Priπtini, πto je zaËetak diplomatskih misija nezavisnih dræava.(8) Kao kruna svega, prozapadni mediji su najavili susret „dvoje predsednika” Tomislava NikoliÊa i NATO marionete Jahjage u Briselu pod pokroviteqstvom EU.(9) Ciq ovih razgovora je „normalizacija odnosa” a u stvari konaËan Ëin faktiËkog priznawa nezavisnosti KiM, susretom „πefova dræava.” U istoriji meunarodnih odnosa i meunarodnom pravu je poznato da susret πefova dræava ujedno predstavqa i faktiËko priznawe tih zemaqa, ukoliko do tada nisu meusobno priznate. SAD su faktiËki priznale Kinu, kada je 1972. godine Nikson zvaniËno doputovao u Peking i imao susrete na najviπem nivou, iako Vaπington pre toga nije usvojio deklaraciju o priznawu. Da situacija bude joπ gora, Zapad primorava Srbiju, a zvaniËni Beograd pristaje na dogovor sa najveÊim kriminalcima i zloËincima u Evropi danas - onima koji i daqe provode genocid nad Srbima, briπu sve tragove tog drevnog naroda na KiM, a umeπani su u terorizam, trgovinu qudskim organima, trgovinu narkoticima, svirepa ubistva itd. U situaciji u kojoj zvaniËni Beograd prihvata i potpomaæe Zapadu u stvarawu velike Albanije, postavqa se pitawe kakvu strategiju Rusija moæe da primeni u Srbiji. Pre svega Moskva treba da prihvati Ëiwenicu da Srbija nije nezavisna dræava, sa nezavisnom vladom, veÊ zemqa Ëiji je suverenitet ozbiqno ograniËen uticajem i strategijom Vaπingtona i Brisela, do te mere da srpskom narodu preti nestanak ukoliko nastavi da ide tim putem. Nastup SAD i EU u Srbiji nije mnogo drugaËiji od Titove politike slabqewa „dominantnog naroda” i fragmentacije Srbije. Uostalom taj pitomac austrougarskog obaveπtajnog centra u PeËuju je i delovao u skladu sa tim ciqem i zadacima dobijenim na Zapadu. Kao i ranije u istoriji Rusija moæe u svojoj balkanskoj strategiji da nastupi kao sila zaπtitnica, koja Êe ovaj put u odsustvu meunarodnih ugovora koji joj garantuju taj status, insistirati na poπtovawu najznaËajnijih, opπtih akata u meunarodnom pravu i zaπtiti Srba. U UN ne moæe da bude priznata, bez obzira na eventualni pozitivan stav zvaniËnog Beograda, tvorevenina koja je izvrπila genocid nad srpskim narodom i koja uz pomoÊ SAD i EU srpsku istoriju i kulturnu baπtinu pretvara u „kosovarsku” jer to oËigledno nije po „meunarodnim standardima”. Moskva bi trebala i daqe da insistira na potpunom rasvetqavawu, trgovine

10

qudskim organima otetih Srba, terorizma, trgovine narkoticima i drugih teπkih zloËina koji su Ëinili i Ëine ©iptari, kao i okolnosti u kojima su Srbi danas jedini narod u Evropi koji æivi u getima i to u 21. veku. Postojawe tajnih zatvora CIA u „Bondstilu” u kojem se Ëak i po izveπtaju Evropskog parlamenta muËe oteti qudi, predstavqa osnov za istragu usmerenu protiv onih Ëiji je projekat velika Albanija - SAD, VB i NemaËke (EU). Moskva ima sva prava da raskrinkava pqaËkawe srpskih prirodnih resursa na KiM, koje se deπava pod pokroviteqstvom NATO i EU. Posledice NATO agresije i wihov osiromaπeni uranijum, ali i hemijski i bioloπki otrovi koje su koristili u agresiji na SRJ, sve viπe ugroæavaju zdravqe graana Srbije, ali predstavqaju i opasnost za ceo region, te bi razmatrawe te teme trebalo pokrenuti na meunarodnom nivou. Genocid nad Srbima koji se i danas provodi na KiM - proterivawe Srba, wihovo pretvarawe u „kosovare” i pretvarawe srpske kulturne baπtine u „kosovarsku” je prilika za Moskvu da traæi nove naËine za zaπtitu srpskog naroda. Ruska strategija treba da bude usmerena na poniπtavawe rezultata koje je Zapad postigao u srpskim zemqama, izvrπewem brutalne agresije i krπewem imperativnih normi meunarodnog prava. Na kraju i suπtinski Rusija treba polako da teæi stvarawu novog balkanskog saveza - saveza dræava ugroæenih projektom nezavisnog KiM. BuduÊi da su SAD i EU kao ulog na sto stavili veliku Albaniju, novi balkanski savez treba Srbima da omoguÊiti u jednom trenutku, da jednom za svagda, reπe pitawe tog projekta Zapada, ali ne u Priπtini i na Koπarama, veÊ u Tirani. Ovakva balkanska strategija Moskve, pre Vladimira Putina bila je nemoguÊa, ali pod wegovim vostvom, moæemo da budemo sigurni da se Rusija neÊe pomiriti sa pretvarawem Srbije u malu, a Albanije u veliku dræavu. ----------(1) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story (2 )http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija 287064/Nemacki-ambasador-Dacic-pokrenuo-temuKosova-u-UN (3) http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija/25718 5/Vlast-pogazila-obecawa-Napustamo-Kosovo (4) Prof. dr. Panajotis Haritos, Status Kosova i Metohije prema meunarodnom pravu. (5) Vidi sporazum od 02.jula 2011. godine. (6) http://www.pravda.rs/2011/07/04/nikolica-teraju-dase-preziva-nikoliku/?lng=cir (7) http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/ PavicevicVlada-Srbije-prihvatila-tehnicki-protokol-o-IBM.sr.html (8)http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.ht ml:417476-Pavicevic-oficir-za-vezu (9 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy =2013&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=68 2786 ------------Boris ALEKSI∆ Fond strateπke kulture 2.2.2013. (Podvukla - Iskra)

W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:

OBNOVA MONARHIJE I ODNOSI S VLASTIMA I OPOZICIJOM Povratak posmrtnih ostataka moga oca Kraqa Petra Drugog je veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirewu, tu nema nikakve sumwe. Ovaj dogaaj prirodno dovodi u æiæu javnosti pitawe ponovnog uspostavqawa Monarhije. Æivotno iskustvo me je nauËilo da se niπta ne deπava samo od sebe. Svi vaæni dogaaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kuÊi Kraqa Petra je jedna od takvih stvari, koja se nije desila sluËajno, veÊ zahvaqujuÊi velikom radu i naporima - kaæe u razgovoru za Danas Prestolonaslednik Aleksandar.

Prema Vaπoj proceni, da li u politiËkim krugovima i narodu postoji raspoloæewe da se u Srbiji obnovi parlamentarna monarhija?

©to viπe pozitivnih poruka poπaqemo iz Srbije u svet, tim boqe po nas. Moramo da ugrabimo i iskoristimo svaku priliku. I mi sami moramo da stvaramo prilike, jer u modernom svetu moramo preuzeti svoju sudbinu u sopstvene ruke. Moramo biti proaktivni. Imix dræave i naroda nije uvek baziran samo na Ëiwenicama. U danaπwe vreme, viπe se radi o imixu koji sami stvorite i vaπoj sposobnosti da ga „prodate” drugima. Naæalost, usled duge serije tragiËnih okolnosti i dogaaja, mi se joπ uvek muËimo sa svojim imixom. S druge strane, potpuno sam siguran da Srbiji sasvim prirodno pristaje monarhistiËka tradicija, i da joj pomaæe da popravi sliku o sebi u meunarodnoj zajednici.

PolitiËki krugovi su uvek ophrvani svojim sopstvenim politiËkim pitawima, kojih nikad ne nedostaje ovde kod nas. Graani su pritisnuti svojim svakodnevnim æivotnim problemima. Ja ne krivim nikoga od wih, ali se trudim da neprekidno sve podseÊam da mi imamo i druga dobra reπewa.

Da li povratak i sahrana Ëlanova Kraqevskog doma na Oplencu mogu da se iskoriste i za skretawe paæwe javnosti sa „bolnih kompromisa" koje aktuelna vlast pravi u vezi s Kosovom i Metohijom?

Kako komentariπete to πto Ëlanove Kraqevskog doma u otaxbinu „vraÊaju" bivπi komunisti i radikali, a da sa vladama proizaπlim iz DOS, u Ëijem ste stvarawu uËestvovali, problem nije mogao da se reπi, iako je u wima bilo i deklarisanih monarhista?

Sahrana uz dræavne poËasti je sama po sebi znaËajan dogaaj, i ne moæe biti kompenzacija za neπto drugo. Mi ne moramo nikome da se izviwavamo zbog toga πto obeleæavamo i poπtujemo svoju istoriju. Opet, taj dogaaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teπke i vaæne stvari.

Dokle god su qudi robovi svojih predrasuda, bez obzira kako se predstavqali, sigurno Êe biti ograniËenih vidika. Nije dovoqno samog sebe nazivati demokratom, da bi se to zaista i bilo. Takoe, nije bitno ako se zovete ili ste se zvali drugaËije, sve dok radite dobro i radite πta treba. Dela govore glasnije od reËi.

Zaπto se do sada niste javno izjaπwavali o reπavawu kosovskog problema, koji nije samo politiËko, nego nacionalno i dræavno pitawe broj jedan, a sada se otvara i kao problem teritorijalnog integriteta Srbije?

Prenos posmrtih ostataka Vaπeg oca mnogi su doæiveli kao okupqawe vlasti, Crkve i Dinastije na zajedniËkom istorijskom zadatku. Opozicija, ukquËujuÊi i SPO, kojoj je povratak monahrije bio u osnovi stranaËkog programa, dogaaj takoreÊi preÊutala, ne raËunajuÊi kritike na izjave profesora AntiÊa u vezi s moguÊnostima za obnovu monarhije. Kako to tumaËite? ZajedniËko angaæovawe vlasti, crkve i Kraqevskog doma je potpuno prirodno, i ja to pozdravqam, ne samo u ovom konkretnom sluËaju, nego vezano i za sva druga vaæna pitawa. Svima je poznata moja dobra voqa. Ovde sam i vrata su im svima otvorena. Uloga profesora AntiÊa u dræavnom Odboru, kao i prilikom vraÊawa kuÊi Kneza Pavla proπlog oktobra i moga oca Kraqa Petra Drugog proπle nedeqe bila je izuzetno znaËajna. Ne bih hteo da objaπwavam wegove reËi, ali je on dobar primer osobe koja je istovremeno lojalna predsedniku, ali i spremna da pomogne da se isprave istorijske nepravde nanete kraqevskoj porodici. On je svojim primerom pokazao da jedno ne iskquËuje drugo.

Koliko ovakvi dogaaji pomaæu vlasti da

Iskra 1. mart 2013.

poboqπa svoju sliku i poloæaj u meunarodnim okvirima?

Iskra 1. mart 2013.

Veoma je vaæno da svi mi shvatimo da ponekad postoje pitawa, problemi, za Ëije je reπavawe neophodno viπe vremena od jednog ili dva mandata, nekada viπe i od jednog qudskog veka. »ini mi se da je problem Kosova upravo takvo pitawe. Zbog toga je vaæno imati dræavnu strategiju, plan, konsenzus oko koga Êe se ujediniti sve relevantne institucije (ne samo politiËari, veÊ i SANU, SPC...). Razlika izmeu politiËara, i monarhije i crkve leæi upravo u percepciji vremena. Za posledwe dve institucije uvek postoji i vreme posle izbora, i u skladu s tim se stvari posmatraju, razumeju a tako se i reπavaju. »iwenica da je Kraq Petar Prvi bio oslobodilac Kosova 1912. i 1913. godine, u stvari je rezultat borbe koja je zapoËeta 1804. i koja je trajala neprekidno viπe od 100 godina, bez obzira koja je srpska dinastija u kom periodu bila na prestolu. Postojala je veoma jasno definisana dræavna strategija, i na kraju je postignut i ciq. Istorija nas neprekidno uËi, samo smo mi Ëesto skloni da zaboravqamo. Zbog toga politiËari moraju da imaju plan kojim Êe se voditi i neka druga partija, ako pobedi na sledeÊim izborima. Luj XIV je na samrtnoj posteqi rekao: „Ja sada odlazim, ali Êe dræava veËno trajati”. Danas, 28. 1. 2013.

Jelena TasiÊ

23


Ko pali... preduzeÊima... Tako su mi za istraæivawe pre ostale samo πkolske, narodne, specijalne biblioteke... ali sam i tu naiπao na velike opstrukcije”, reÊi Êe Ante Leπaja. Lepe kwige lepo gore Profesor Ante Leπaja je poloæio ispit savesti „Iako je proπlo podosta vremena, o tom zlu, crnoj epizodi naπe kulturne povjesti, joπ se otvoreno ne govori. ©ute akteri, πute ærtve, mi koji smo bili protiv kwigocida i onda i sada, svi πute zbog straha. I ne treba ih nitko uvjeravati da je strah bezrazloæan”, napisaÊe u tekstu „Lepe kwige lepo gore” Milorad NovakoviÊ, urednik zagrebaËke „Prosvjete”. Istine radi, nije se o ovome Êutalo u Zagrebu. Od prvih dana 1990. godine, pored Ante Leπaje, svoj glas nemirewa sa stvarnoπÊu dalo je mnogo intelektualaca: Milan Kangrga, Slobodan ©najder, Dubravka UgreπiÊ, Anton LukeæiÊ, Igor LasiÊ, Dalibor ForetiÊ, Vladimir Primorac, Nina Domazet, Davorka Vukov ColiÊ, Miqenko JergoviÊ... ali wihova reagovawa nisu nailazila ni na kakav odziv - ni na osporavawa, nisu ni demantovana, nije bilo ni polemiËkih osvrta. Oni su, u duhu opaske Danila Kiπa „da za intelektualce ovog naπeg doba postoji samo jedan ispit savesti, i postoje samo dva predmeta iz kojih se pada, ne na godinu, nego zbog kojih se gubi pravo (moralnog) glasa jednom zauvek: faπizam i staqinizam”, pokazali da su protiv svakog duhovnog autizma. Dr Svetozar Livada takoe je, u svojim osvrtima na neobuzdane verbalne provale nacionalπovinizma, upozoravao na etniËko i kulturno ËiπÊewe hrvatskog prostora. Upravo je on prvi upozorio hrvatsku javnost na uniπtavawe ogromnog broja svezaka „Enciklopedije Jugoslavije” 1995. godine. Novinar Aleksandar MiloπeviÊ, koji Êe ostati zapamÊen kako je na poËetku rata jezdio Banijom i Kordunom zajedno sa dopisnikom „Politike” –urom –ukiÊem - zvali su ih „Boro i Ramiz”, priupitaÊe Velimira ViskoviÊa da li je taËno da je samo u Leksikografskom zavodu uniπteno 40.000 primeraka „Enciklopedije Jugoslavije”? „Iako sam sugerirao da se te kwige potiho prodaju, kamionima su otpremqene na mqevewe. Protestiralo se i protiv `OpÊe enciklopedije`, a problem je bila i `Likovna enciklopedija Jugoslavije`, Ëiji je glavni urednik bio Æarko Domqan, tadaπwi predsjednik Sabora. Iz treÊeg toma potom su izvuËeni samo hrvatski umjetnici”, odgovorio je ViskoviÊ. A πta bi na to rekao Miroslav Krleæa? Posebno poglavqe u uniπtavawu kwiga Ëine privatne biblioteke. Nekoliko desetina hiqada kwiga nestalo je u Dubrovniku (Apoloniova biblioteka i dokumentacija) i u Benkovcu (Mila SaviÊa i Nenada S. KosoviÊa). Ovome treba pridruæiti sudbinu biblioteke Radeta KonstantinoviÊa u Roviwu:

„Nakon πto je `herojski` zauzeta, `neprijateqska` utvrda pisca kapitalnog djela `Filozofija palanke` najprije je divqaËki devastirana, a potom su i kwige i rukopisi KonstantinoviÊevi baËeni na ulicu. Meu rukopisima se nalazio i dio prepiske ovog velikog kwiæevnika s drugim velikim literatom, Semjuelom Beketom, pa je kwiga `Beket prijateq`, koja je nastala docnije, ostala prikraÊena za dobar deo wihove viπegodiπwe korespondencije.” Novinar Hrvoje Appelt je polovinom 2003. objavio tekst „Kako je iz rijeËke sveuËiliπne kwiænice nestalo 30 tisuÊa svezaka i kwiga? („Jutarwi list” 13.07.2003.)”...KriminalistiËka policija doπla je do skandaloznih saznawa kako su posledwih osam godina iz arhiva kwiænice baËene u smeÊe zakonom zaπtiÊene kwige i kompleti Ëasopisa kulturoloπke i kwiæniËarske vrednosti. Iz skupqene dokumentacije vidi se kako je na nezakonit naËin iz arhiva kwiænice otpisano i oko 3.000 kwiga sa statusom kulturnog dobra te oko 150 naslova Ëasopisa, novina i drugih izdawa.” Meu wima je bilo je kwiga „iz 16.,17.,18. i 19. stoqeÊa”. Za potrebe rada na ovoj kwizi Leπaja je razgovarao sa odreenim brojem bibliotekara. Iz razgovora s wima stekao je utisak da je veÊina bibliotekara poπtovala profesionalna naËela. Izbacivawe kwiga u velikoj je meri bilo je rezultat samovoqe odreenih qudi. „Meutim, i ta samovoqa nije nastala sama po sebi, nego je bila uvjetovana politikom iskquËivosti koja je tada vladala u cijelom druπtvu”, tvrdi autor „Kwigocida”. „Primjerice, u kwizi navodim debatu iz 1992. godine u Saboru o uxbenicima. U toj je debati Nedjeqko MihanoviÊ govorio o Vojinu JeliÊu kao Ëetniku. Pa zakquËuje kako u uxbenicima, eto, ima Vojina JeliÊa, a nema, recimo, Petra Segedina ili Ivana Aralice, dakle, po wemu, naπih najboqih pisaca.

Koreni `Arapskog proleÊa`, ratova u Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu...

NATO: POTVR–EN PLAN TRE∆EG SVETSKOG RATA Projekat, o kojem je reË, definisan je u ICISS (International Commission on Intervention and State Sovereignty) izveπtaju o Odgovornosti zaπtite (R2P). Ovoj plan pokretawa potpunog rata, poËiwuÊi sa koriπtewem nuklearnih bojevih glava protiv Irana - zemqe koja je treÊa po otkrivenim zalihama nafte, odmah iza Saudijske Arabije i Iraka - je veÊ ucrtan na planu Pentagona joπ 2005.; potvren, 2010., a potvrdio ga je Komitet na Ëelu Madlen Olbrajt, pod nazivom Strateπki koncept NATO.

ubijajuÊi dve treÊine ËoveËanstva. Na globalnom planu, te vojne aktivnosti se instrumentalizuju kroz jedinstvenu komandu ameriËke vojne strukture: cela planeta je podeqena na geografske borbene komande i zone odgovornosti, pod kontrolom Pentagona. Prema reËima bivπeg komandanta NATO-a, generala Vesli Klarka, vojna mapa puta Pentagona, sastoji se od niza ratnih predstava; petogodiπwi plan kampawe ukquËuje ukupno sedam zemaqa, poËevπi sa Irakom, potom Sirija, Liban, Libija, Iran, Somalija i Sudan.

Ako bi se takav rat pokrenuo, koristeÊi bojeve glave, celi Bliski Istok i centralnno-azijski region, bi bio brzo uvuËen u pakleni poæar, koji Êe se teπko moÊi ugasiti, jer takve razmere sukoba, koji bi se desio, ËoveËanstvo nije videlo do sada. ©ireÊi se, ËoveËanstvo bi se ubrzano naπlo u scenariju TreÊeg svetskog rata, odnosno gubitka dve treÊine svog stanovniπtva.

SliËno, kao najopasnija bolest civilizovanog sveta - rak; ustvari, rat SAD protiv celog sveta, se objavio joπ 1999., poËevπi svoje delovawe; prvo, bombardovawem Jugoslavije; zatim, u Iraku - 2003., nastavivπi se razvijati, sve do danas, u najgoru globalnu bolest.

Neverovatno je da tako realna i neposredna opasnost od TreÊeg svetskog rata, nije glavna vest naslovnih strana glavnih zapadnih medija. Mediji se uzdræavaju od detaqne analize i rasprave o posledicama ovih ratnih planova. Juriπe TreÊeg svetskog rata, koji je zamiπqen da se desi, zapadni mediji leæerno i ciniËno opisuju kao Zabrawena zona letewa ili, kao neke druge razne operacije NATO, pod nazivom Odgovornost zaπtite (R2P).

Uz to, kaæe MihanoviÊ, JeliÊ je ne samo Ëetnik, nego ni estetski ne zadovoqava da ue u uxbenike, iako je svojim romanom „Aneli lijepo pjevaju” uπao u ediciju „Pet stoqeÊa hrvatske kwiæevnosti”. Autor kritiËkog predgovora Branimir Boπwak tvrdi da je rijeË o jednom od najboqih romana u jugoslavenskim kwiæevnostima. NeÊe, dakle, biti da estetski ne odgovara, nego se tu radilo o pogromu pisca koji je doπao iz Sabora. Neposredno nakon toga, Ministarstvo prosvjete i kulture donosi sporni „Naputak za rad u kwiænicama osnovnih πkola”. Tu stoje one veÊ poznate stvari o tome da se iz kwiænica moraju maknuti ideoloπki naslovi, kwige moraju biti samo na hrvatskom jeziku itd. Dakako, bilo je i primjera samovoqnih odluka samih kwiæniËara. Recimo, jednu su kwiænicu u Istri i prije toga, dakle 1990. i 1991. godine, oËistili od nepoÊudnih naslova.”

To bi se desilo, navodno, sa minimalnom kolateralnom πtetom ili, joπ gore i ciniËnije, kao hirurπki kazneni napadi na odreene vojne ciqeve, Ëiji je jedini smisao da podræi globalnu bezbednost i zaπtitu energentskih resursa, kao i, opet navodno, demokratiju i qudska prava u zemqi napada.

Na pitawe novinara da li mu upuÊuju pretwe πto se drznuo da otvori ovaj problem, Ante Leπaja je odgovorio: „Jedan anonimni KorËulanin uputio je poziv da me treba spaliti. ©ta Êete, rekao sam sinu da je to dobro, to Êe nam uπtedeti za krematorijum i prenos urne u KorËulu.”

Dakle, mnogo razornije. Vredno je napomenuti da su Sjediwene Dræave, jedina zemqa koja je veÊ jednom koristila nuklearno oruæje protiv jedne zemqe i wenih civila, uniπtavajuÊi milione qudi i praveÊi neprocewivu πtetu, a kako stvari stoje: koristiÊe ga i drugi put, samo u πirim razmerama i protiv mnogo viπe zemaqa i

Politika, 3. i 4. 2.2013.

Ivan MiladinoviÊ

Iskra 1. mart

22 2013.

Dok su, Wu Jork Tajms (The New York Times) i druga sredstva javnog informisawa, pozdravili i hvalili 15. 12. 2011., kao dan obeleæavawa zvaniËnog kraja, skoro devet godina ameriËkog rata u Iraku i pored toga πto se u stvarnosti zna da Êe ta poruπena i uniπtena zemqa ostati ameriËko ratno pozoriπte u doglednoj buduÊnosti. Vojni savetnici Pentagona i dobavqaËi (kontraktori) Êe nastaviti da æive i rade tamo i narod Iraka Êe generacijama biti ostavqen u naslee ameriËkog nametnutog sukoba, okupacije i varvarstva. Kampawa Pentagona u Iraku - πok i strahopoπtovawe, se moæda naizgled smirila, ali wene posledice i zloËinaËki presedani su i daqe veoma πiroko rasprostraweni, ne samo u Iraku veÊ i u πirem regionu, a sve viπe i viπe i na globalnom planu. Koju su pustoπ ostavili iz sebe na prostoru bivπe Jugoslavije, javnosti je dobro poznato. Projekat za Novi AmeriËki vek

Javno mwewe je uglavnom upoznato sa teπkim i smrtnosnim posledicama tih ratnih planova NATO-a, πto podrazumeva upotrebu nuklearnog oruæja, u znak odmazde za, kakva ironija, nepostojeÊeg oruæja iranskog nuklearnog programa. Osim toga, 21. vek ima takvu vojnu tehnologiju koja se kombinuje iz niza sofisticiranih sistema naoruæawa, Ëija bi razorna snaga prevaziπla i nekoliko hiqada puta, nuklearne uæase πto su se desili Hiroπimi i Nagasakiju.

Iskra 1. mart 2013.

„U svim vremenima bio je neki tiranin, tlaËiteq i eksploatator, koji je sebe umotavao u plaπt patriotizma ili religiju ili, kako prevariti i preplaπiti narod.” (Eugene Debs, 18551926, Ohajo, 16. jun 1918.) MoguÊa osnova prethodno opisanog projekta - Plan pokretawa potpunog rata je PNAV (Project for the New American Century - PNAC); plan, koji je bio okosnica plana neokonzervativaca, a zasnovan je na „voditi rat bez granica”. Projekat PNAV sadræi precizno i jasno definisane ciqeve da se mora „boriti odluËno i osvojiti simultano viπestruka, velika ratna pozoriπta u razliËitim regionima sveta, kao i obavqawe takozvanih vojnih policijskih poslova, vezanih za oblikovawe bezbednosnog okruæewa u kritiËnim regionima”. Globalna poli

11


U SRBIJI JE POVEZANOST BIZNISA I DRÆAVNE MO∆I NORMALNA STVAR U Srbiji je zbog Miπe Amerike, zvanog i Miπa Banana pokuπan dræavni udar... Zapravo je gospodin Branko RuæiÊ prvi javno ustvrdio da je u Srbiji proteklih dana, zbog Miπe Banane, pokuπan dræavni udar... Ivica (DaËiÊ, presednik vlade - Iskra) tvrdi da ga za Bananu ne napadaju ni Alek (Aleksandar VuËiÊ - Iskra) ni SNS, da ga ne napada ni Miki (πef BIA-e pod Borisom TadiÊ? Iskra), to je potvrdio i RuæiÊ. NicoviÊ kaæe da Miki i Boris zbog svega toga moraju u zatvor, Alek brani Mikija da je profesionalac. Miki kaæe da kada su Bananu nadgledali te 2008. joπ nisu imali dovoqno dokaza da je Banana kriminalac, Ivica kaæe ako tada, te 2008. profesionalci nisu pouzdano znali je li Banana Ëist, kako on to kao ministar policije da zna, odnosno ako to tada nije znao Miki, kako to da zna Ivica. Koji dodaje da je sa svima u odliËnim odnosima. Osim, naravno, sa Bananom... O da, Alek je neπto dodao i o nekakvim zmijama, vaqda nije mislio da Nemawina (zgrada Predsedniπtva vlade - Iskra) predstavqa leglo zmija. U tom je sluËaju on fakir koji sada moæe da ih apsolutno kontroliπe... Pozovem lepo Vaπington i „Fajnenπel kra-

NATO: Potvren... cija, podrazumeva proces vojne kontrole i intervencionizma, ukquËujuÊi i tajne operacije „promene reæima”, πirom sveta. Ovaj avolski vojni projekat, formulisan od strane neokonzervativaca, je usvojen i primewuje se od samog poËetka Obamine administracije i verovatno i pre wegovog dolaska. Sa novim timom, vojnim i spoqnopolitiËkim savetnicika, Obama je bio daleko efikasniji u podsticawu vojne eskalacije od svog prethodnika u Beloj kuÊi, Xorxa Buπa Mlaeg, koga je davno osudio sud za ratne zloËine u Kuala Lumpuru, za zloËin protiv mira. O kontinuitetu vojnog plana, svedoËi i Ëiwenica da dve vladajuÊe stranke u SAD, demokrate i republikanaci, nisu niπta drugo, nego dve strane jednog planskog centralizovanog vojnoindustrijskog kompleksa koji ne mari za miπqewa, æeqe i interese ameriËkog biraËkog tela, a joπ mawe, za æivote qudi celog sveta. Jedno je sigurno: bez obzira na teorije o tome koji sve planovi postoje, Zapad neÊe odustati, kao i tokom proπlih vekova, da okupira svet. Srpski kulturni klub 7.2.2013

12

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

jms inforsment netvork”... Oni su organ koji potpada pod ameriËko Ministarstvo finansija, imaju sva imena, datume i mesta. Znaju sve o burazerskom i nepotistiËkom kapitalizmu u Srbiji, o galeriji naπih domaÊih Banana i wihovim aktivnostima preko „Sitibenk”... Bio sam fasciniran, naπe Banane zapravo su globalni krimosi, zato i ne moæemo da ih naemo... Dakle, u Srbiji je povezanost biznisa i dræavne moÊi godinama bila normalna stvar, brak vlasti i kapitala bio je aksiom, moÊ koja odraæava interes kapitala smatrala se prirodnom. To πto monopolska i oligarhijska privreda vode u kriminalizaciju dræave kao da nikoga nije previπe zabriwavalo, jer kapital obezbeuje sredstva za politiËke kampawe. (Da li samo za i zbog kampawe...? Nisu kapitalisti dobrotvorno druπtvo da svoj novac nude iz altruizma... Takav odnos vlasti i kapitala nije nikakva specifiËnost Srbije. On se normalno i obavezno uvozi zajedno sa univerzalnom `demokratijom`. - Iskra).

SeÊawe na Ëistke biblioteka u Hrvatskoj 1990-ih

KO PALI KWIGE, PALI∆E I QUDE NajveÊi kulturoloπki zloËin posle Drugog svetskog rata Kasna je noÊ. Sklapam korice kwige penzionisanog profesora politiËke ekonomije ZagrebaËkog sveuËiliπta Ante Leπaje „Kwigocid uniπtavawe kwiga u Hrvatskoj 1990-ih godina”. U to doba razgovara se samo sa duhovima i uspomenama. Naviru seÊawa na Split, PloËe, na kraj pedesetih, πezdesetih, na Zagreb sedamdesetih godina proπlog veka, na prve proËitane kwige kojih viπe nema u tim gradovima. Ravno πest stotina strana... πest stotina dokumentovanih strana o uniπtavawu kulturnih dobara, pre svega kwiænog fonda, u Hrvatskoj od 1990. do 2010. godine. „Postoje privilegovani trenuci kada sama stvarnost pokazuje svoju suπtinu i sve zavisi od toga hoÊe li se naÊi pisar i verno zapisati ono πto izlazi na povrπinu”, pisao je svojevremeno poznati Ëeπki filozof Karel Kosik.

U Srbiji je posle raspada SFRJ jednopartijski sistem prvo ustupio mesto mnoπtvu mikropartija u biti nedemokratski nastrojenih. Na Ëelo nekih od wih doπli su, ili su dovedeni predstavnici jedne nove politiËke klase, „mladi vukovi” , koji su poæurili da steknu bogatstvo pre nego πto ih smene i isto kao i wihovi stariji æeqni „vlasti zbog vlasti”. Ali, uopπte uzevπi, politiËke igre su i daqe vodile poglavice iz bivπih reæima koji su umeli da prou kroz sve politiËke krize i kojima niπta nije smetalo da se proglase „demokratama” u skladu s novim politiËkim jezikom.

I gle Ëuda, esej iz kojeg je citirana ova misao preveo je upravo profesor Ante Leπaja. „U takvim razdobqima, kada se nakratko otvaraju riznice stvarnosti, a wena suπtina izrawa iz dubina skrivenosti, vaæniji su zapisivaËi, nego proroci vidovwaci”, kaæe daqe Kosik.

Vremenom, redovi su se proËistili. Predstavnici opozicije, mawe-viπe liπeni vrednosnog statusa, raskidani borbama uticaja, Ëesto su briqirali svojim nedostatkom konstruktivnih inicijativa, kipteÊi od nestrpqewa pred vratima vlasti, spremni da se posluæe svim sredstvima da bi do we i doπli, upotrebili je i preπli u tabor jaËeg. Ovaj sistem godinama je omoguÊavao da se izvlaËi korist i zakquËa jedan dræavni aparat koji je sve viπe poprimao izgled dvora, a bio je kabinet, utoliko viπe lakomog i zahtevnog πto se krug „ovlaπÊenih” za preraspodelu nacionalnog bogatstva smawivao u meri jaËawa domaÊe i svetske ekonomske krize. Zadræati vlast po cenu svih kompromisa, postao je lajtmotiv, πto u naciji u kojoj nepoverewe prema politiËarima spada u pravo steËeno roewem, svakako nije bilo lako. A onda je stigao fakir (VuËiÊ - Iskra).

VraÊa se na rodnu KorËulu i volonterski angaæuje na razvoju Narodne kwiænice OpÊine KorËula. Leπaja je od onih koji veruju da je kwiga Ëoveku najboqi drug.

MIROSLAV LAZANSKI Politika, 9. 2. 2013. (Skratila, podvukla i naslov prilagodila-Iskra)

Iskra 1. mart 2013.

I upravo Êe se wegov prevodilac u jednom pogreπnom vremenu naÊi na pravom mestu. Verno Êe zapisati i istraæiti verovatno najveÊi kulturoloπki zloËin koji se desio posle Drugog svetskog rata. Ante Leπaja, univerzitetski profesor SveuËiliπta u Zagrebu, predavao je politiËku ekonomiju, penzionisan je 1990. godine.

Ubrzo primeÊuje da se u wegovom gradiÊu, uz politiËke, odvijaju i drugi procesi sa kojima ovaj Ëovek nije mogao da se pomiri - procesi ËiπÊewa „hrvatskog tla” od svega πto podseÊa na Srbe, Jugoslaviju, komunizam, socijalistiËke ideje. Vrhunac je bio kad je tu, u wegovom malom hramu kwige, kwiænici u KorËuli, za koju je verovao da Êe ostati pribeæiπte razoËaranima, mesto traæewa mira, osetio jezivi, ledeni, dah faπizma: poËelo je uklawawe „nepodobnih” kwiga. U prvom talasu izbaËena je Êirilica, a potom latiniËna izdawa Crwanskog, AndriÊa, Kiπa, StankoviÊa, Kapora... Tomas Man Êe povodom spaqivawa kwiga u maju 1933. godine reÊi: „Ko pali kwige, paliÊe i qude”. Ove reËi u predvorju buduÊnosti bile su

Iskra 1. mart 2013.

obeleæene gasnim komorama i wihov eho traje do danas. Kwige na lomaËi bile su uvod u „kristalnu noÊ”, koja je ceo svet nauËila kako izgleda zatirawe svake razliËitosti. A da li smo mi, na ovom balkanskom prostoru, neπto nauËili. Stvarnost je puna simbola. Na vrhu gomile kwiga koje su u Rijeci izbaËene iz biblioteka stajala je kwiga koja je u naslovu imala Jasenovac. Da li je za nas istorija uËiteqica æivota. Ili je naπa stvarnost zapravo sroËena u aforizmu Milovana VitezoviÊa „Istorija je bila uËiteqica, a onda su doπli neki manijaci i silovali je”. Devedesete godine u Hrvatskoj su bile godine prevrata i uniπtavawa. Kratko pamÊewe je ono s Ëim prevratnici najËeπÊe raËunaju, ali desio im se Ante Leπaja i kwiga „Kwigocid - uniπtavawe kwiga u Hrvatskoj 1990-ih”, iscrpan dosije kao oblik borbe protiv zaborava kulturnog zloËina. Kada su 29. jula 1941. godine okonËali straviËan zloËin - po motivima, monstruoznosti i mestu gde je poËiwen, moæda jedan od najstraπnijih u qudskoj istoriji - ustaπki koqaËi iz Glinske crkve slavili su dva dana. Proæimalo ih je dvostruko zadovoqstvo: likvidirali su oko 1.700 Srba, a iza sebe nisu ostavili nijednog svedoka. Tako su mislili. Jedan je ipak pretekao Quban Jednak. Bez wega to ritualno klawe nikada ne bi do kraja bilo rasvetqeno, ne bi se znalo kako se Ëovek u trenutku pretvara u zver, kako se slika pakla pretvara u stvarnost. ∆irilica je proglaπena avolskim pismom, a nacionalistiËki Ëizmaπi poËeli su da briπu blato o obraze Crwanskog, NuπiÊa, ∆opiÊa, MiqkoviÊa... Pod ciniËnom formom „otpisa kwiga”, iz zabitih πkolskih biblioteka sve do vodeÊih nacionalnih institucija u Zagrebu, u rezaliπta je odneseno gotovo 2,8 miliona kwiga ili 13,8 posto ukupnog kwiænog fonda. „Nije mi bilo vaæno je li negdje uniπteno sto ili sto tisuÊa kwiga. Vaæan je bio princip i odnos druπtva. Ova kwiga rezultat je æeqe da to dokumentiram, da ne prepustimo zaboravu. Jedan bibliotekar je napisao da je doπlo do prevrednovawa kwiænog fonda i da je u tom procesu, u dotiËnoj regiji, odstraweno negde 25 odsto biblioteËkog fonda. U Splitu, direktor jedne osnovne πkole izjavio je da su od 10.000 kwiga oko 60 odsto oËistili od `literature koja je trovala mladeæ`. No, u tom moru uopπtenosti, kao ekonomista, ipak sam nastojao da taj poduhvat brojËano odredim. Meutim, statistika uopπte nije beleæila uniπtavawe kompletnih fondova kwiga u domovima JNA, komitetima, mesnim zajednicama, spomen-domovima,

21


©kolovawe besplatno... koliko ih je, na jugu Evrope, doneo prosveÊeni 20. vek. Varvari, koji su u tom veku dva puta pregazili naπ kontinent, nisu izavrli iz balkanskih gudura, ni iz afriËkih xungli, nego sa prostora koji je dao Baha, ©openhauera i Getea. Kultura je jedno, civilizacija drugo, a tehniËki progres neπto treÊe. Kad veÊ pomenuh kulturu, civilizaciju, i tvorca Fausta... ProËitavπi, godine 1827. BanoviÊ Strahiwu, Gete se naπao, u nedoumici: zar je moguÊno da se, u jednoj varvarskoj sredini, ispeva pesma takve istanËanosti? Nije li razreπewe drame predloæio nemaËki prevodilac, da bi ugodio ukusu prosveÊene domaÊe publike? Ili se oproπtaj qubi nevernici dade objasniti varvarskom svojeglavoπÊu (barbarishen Willkuhr)? U pismu prijatequ Gete veli da bi voleo proviriti u zbirku „dobrog Vuka" (in des guten Wuks Gedichten), da uporedi prevod sa izvornikom. Varvarin iz malene Bawske pokraj Ibra posedovao je, takoe, izvesnu kulturu, to jest vekovima nagomilavanu mudrost svog plemena, kao πto se, na drugoj strani, civilizovani arijevci πto videsmo u proπlom veku - nisu oslobodili tevtonskog divqaπtva i rasne arogancije. ©kola nam pomaæe da razvijemo i artikuliπemo ono πto veÊ nosimo u sebi; ona ne bira ni pojedinaËne moguÊnosti, ni zajedniËke prioritete. Umetnost, lepe veπtine, moralno i religiozno vaspitawe, klasiËni jezici, filozofija, ono πto se nekad zvalo humanitates, na Ëemu smo gradili svoj kulturni identitet, izgubili su povlaπÊeno mesto u obrazovnom sistemu. U Briselskom ustavu se ne pomiwu hriπÊanske osnove evropske civilizacije. Sam pojam identiteta je u nemilosti. U liberalnom kapitalizmu idealni graanin je stvorewe bez zaviËaja, bez pamÊewa, bez nacionalne pripadnosti. SevernoameriËki meltingpot bi da sjedini i poniπti sve te posebnosti. Filozofija, grËki i latinski su prepuπteni marginalcima i Ëudacima. Profesori obuËavaju profesore, da se saËuva seme. ©kolstvo se prestrojava, za w` Êe se neko mesto uvek naÊi. Visoka kultura je u delikatnijem poloæaju, ona se lakπe ærtvuje, pogotovo u razdobqima krize. Pa opet, utisak da se vrhovi osvojeni u boqim vremenima obruπavaju i sniæavaju verovatno je u vezi sa πirewem opπte kulturne baze. Vrhovi se teæe uoËavaju, masovna kultura je zamaglila vidike. Devetnaesti vek je dao Dositeja. Vuka, Steriju, DaniËiÊa, Branka, Wegoπa. i joπ ponekog. Oko wih se πirila pustiwa krepke nepismenosti. Velikana je, i u naπem vremenu, otprilike toliko - desetak. Oni su se uzdigli u pliÊaku polupismenosti. „PE»AT” br.252, 25.1.2013. (Podvukla - Iskra)

20

Milovan DanojliÊ

»aËanin poslao 43 kwige iz opusa naπe emigracije Gradska biblioteka „Vladislav PetkoviÊ Dis” u »aËku nedavno je dobila paket kwiga posveÊenih naπoj istoriji πtampanih u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama i Engleskoj (i Poπiqalac je NemaËkoj Iskra). Miodrag –oreviÊ Visko iz grada Portixa, osamdeset kilometara udaqenog od »ikaga u dræavi Ilinois... Prvu verziju istorije uËio je u Jugoslaviji, a drugu kada je otiπao preko okeana. Zato je poæeleo da kwige o istoriji iz drugog ugla iz svoje biblioteke poπaqe u zaviËaj istraæivaËima, onima koji traæe istinu. Gradska biblioteka uËinila mu se pravim mestom za ovu doskora inkrimisanu literaturu, a prva stanica bila je Beli dvor u Beogradu. - Ulogu poπtara od naπe prestonice do »aËka preuzeo je Stojan PredoviÊ, poreklom iz pomoravskog sela KukiÊa, Ëlan Izvrπnog odbora Udruæewa „Kraqevina Srbija” koje radi pod patronatom Wegovog kraqevskog visoËanstva prestolonaslednika Aleksandra Drugog. U paketu su 43 kwige o ËetniËkom pokretu Draæe MihailoviÊa, Dimitriju QotiÊu, generalu Milanu NediÊu i seÊawima iz rata, a objavqene su u Engleskoj i Americi u drugoj polovini 20. veka. Autori su Srbi, silom emigranti, kraqevi oficiri i pristalice monarhije za koje nije bilo mesta u otadæbini posle Drugog svetskog rata. Nova svedoËanstva o istoriji, koju nismo znali, zatamwena proπlost koja nas i dan-danas progawa i razjediwava, sada su pred istraæivaËima saopπtio je Aleksandar VukajloviÊ iz Gradske biblioteke u »aËku. - »itava poπiqka objediwena je u fondu ZaviËajnog odeqewa naπe biblioteke, istraæivaËima i Ëitaocima na raspolagawu - navodi VukajloviÊ. Autori kwiga su Ratko Pareæanin, Huverov institut, Slobodan M. DraπkoviÊ, M. VukoviÊ BirËanin, Nikola N. TomiÊ, Milan A. FotiÊ, Stanislav Krakov, Srpska pravoslavna crkvena opπtina u Trstu, –ore C. –oreviÊ, Miodrag Al. PurkoviÊ, Dragoqub G. Vurdeqa, Miodrag J. –oreviÊ, prof. Lazo M. KostiÊ, Radoje L. KneæeviÊ, Branislav J. PantiÊ, Dragomir –oko StevanoviÊ, Dobroslav JeveviÊ, SlijepËeviÊ, Mihailo P. MiniÊ, Milan ©ijaËki, Milan RajiÊ, Milka BakoviÊ RadosavqeviÊ, Neeqko B. PleÊaπ, Petar Muwaπ, R. Oraπki, Radoje VukËeviÊ, Sergije M. ÆivakoviÊ, Srpska narodna odbrana, –oko MariÊ, Lazar M. AvramoviÊ, Petar MartinoviÊ Bajica, Ilija M. PavloviÊ, Aleksa J. KovaËeviÊ, Vojin SimiÊ, Predrag D. IvanoviÊ, Zvonimir VuËkoviÊ, Vojin K. JaniËiÊ, Ivan AvakumoviÊ i dr Tihomir PantiÊ. G. OtaπeviÊ Politika, 17.2.2013. (Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. mart 2013.

Zapadni operativni metodi u destrukciji nepodobnih tvorevina

DODIKOVO RASKR©∆E Za one koji iole prate politiËku scenu u regionu nije nikakva tajna da se u Bawaluci deπavaju vrlo znaËajna pomerawa i prestrojavawa. Vidqivo je golim okom da se pokuπava formirati politiËki front protiv predsednika Dodika koji bi okupio kako opozicione stranke tako i deo medijskog i NVO sektora. Isto tako je jasno i odakle vetar duva - predsednik Republike Srpske je odavno poËeo da smeta odreenim centrima moÊi koji bi æeleli da unitarnu BiH na brzinu uvedu u NATO. Za oba ciqa - unitarizaciju Bosne, koja podrazumeva guπewe i gaπewe Republike Srpske, i ulazak u NATO strukture, glavna prepreka je Milorad Dodik. Dodik jeste zapoËeo svoju karijeru kao miqenik Zapada, ali je vremenom uvideo da je Ëiwewe ustupaka Zapadu put koji vodi obesmiπqavawu Republike Srpske: posle uËiwenih ustupaka redovno su traæeni novi, joπ veÊi. Pored toga πto je shvatio kako taj mehanizam funkcioniπe, Dodik je posle toliko godina na vlasti dovoqno ojaËao i zadobio vaæne saveznike i na Zapadu i na Istoku (Izrael i Rusija) πto mu je omoguÊilo da dobije novi manevarski prostor i dodatno samopouzdawe. Zato je viπe godina u tihom ratu sa meunarodnim institucijama u BiH, pre svega OHR (Ured EU za BiH), Ëije postojawe on dovodi u pitawe. ©to je joπ vaænije, on je mimo OHR pregovarao i dogovorio se o odreenim odlukama s predstavnicima druga dva naroda. »ini se da je jedan od smrtnih grehova kada pregovarate mimo „meunarodnih predstavnika” koji zapravo ne æele pomirewe veÊ kontrolisani konflikt u kome su oni uvek potrebni kao tutori i arbitri. Zamislimo samo kako bi odjeknula vest da predstavnici tri naroda u BiH odluËe da se mirno podele ili donesu neku drugu odluku koja nije po voqi prinudnih protektora. Kako je prvi Ëovek Srpske pokazao spremnost da brani ono πto je ostalo od institucija i ovlaπÊewa Republike Srpske, i kao πto je oËito da je ulazak u NATO pod znakom pitawa zbog otpora Srba koje je ova „humanitarna organizacija” bombardovala, on predstavqa pretwu stranoj kontroli nad BiH. Stoga se protiv Dodika pod uticajem tih centara moÊi, a i finansijski podræan, formira politiËki blok. Oni treba da razviju kampawu za slabqewe, a moæda i za ruπewe Milorada Dodika. RaËunica je jednostavna: lakπe je kontrolisati πaroliku koaliciju nego jednog jakog igraËa koji je pustio korewe i koji ima podrπku javnosti. Verovatno Êe teæiπte biti na kampawi koja treba da reæim proglasi korumpiranim i socijalno neodgovornim. KquËnu ulogu u tome trebalo bi da odigra SDS koji na sve naËine teæi da se vrati na vlast, a koji i daqe ima solidan patriotski imix. Na

Iskra 1. mart 2013.

vostvu SDS je teπka odluka - da li da se pridruæi frontu protiv Dodika i da na taj naËin doe na vlast ili pak da to odbije jer bi time destabilizovao poziciju RS jer je ona pravi ciq kampawe. Odgovorni politiËari ne bi smeli da dopuste da se s prqavom vodom iz korita izbaci i dete. Iskustvo raznih ,,proleÊa” i obojenih revolucija govori da se tada deπavaju opasni procesi koji privremeno ili trajno slabe ili ruπe institucije sistema. U sadaπwoj situaciji to nikako ne bi bilo dobro za Republiku Srpsku, ali isto tako i za Srbiju - da doe do rasta destruktivnog revolucionarnog talasa koji poput cunamija moæe da opustoπi zemqu. ©ta bi mogao da bude efikasan odgovor na ovaj najavqeni udar na vlast u Srpskoj? Pre svega da vlada u Bawaluci krene u odluËnu borbu protiv korupcije i da u krizi ponudi graanima svog entiteta malo viπe socijalne pravde. Ako bi se na taj naËin efikasno obraËunao i sa „mangupima iz sopstvenih redova” Dodik bi ne samo preventivno delovao protiv „najavqenog udara”, veÊ i kao i u Srbiji, pronaπao novi naËin da ujedini politiËku zajednicu u borbi protiv ovog druπtvenog zla. Druga stvar koju bi lider Srba preko Drine mogao da uradi je da pozove sve politiËke aktere, a pre svega SDS, koji je i stvarao Srpsku, na dogovor o nacionalnom konsenzusu oko buduÊnosti Republike Srpske. To bi moæda podrazumevalo i odreene politiËke ustupke, a moæda i vodilo ka velikoj koaliciji koja bi trebalo da znaËajno ojaËa poziciju Bawaluke u odnosu na Sarajevo i meunarodne predstavnike na terenu. Vremena su ozbiqna i zahtevaju ozbiqna i sveobuhvatna reπewa koja integriπu, a ne dodatno dele Republiku Srpsku. Dodik je politiËar koji ima kapacitet da ih ponudi. Branko Radun Politika, 15.2.2013. (Podvukla - Iskra) --------------------Za divqewe je kako g. Radun, viπe intuitivno i zdravo-razumski nego iskustveno, uoËava i `otkriva` osnovnu metodologiju Zapada u nastojawu da destabilizuje i `onesposobi`, wihovim intresima suprotstavqenu, RS. Tutorstvo stranog faktora, uloga politiËkih partija u podeli naroda, vlade i zapostavqawu suπtinskog narodnog i dræavnog intresa u borbi za `praznu` vlast; manipulacija `koprupcijom` kojom otpoËiwe svoje tutorstvo, da bi je sutra ciniËno upotrebio protiv jedne od strana u partijskoj zavadi... Radun nije stigao da kaæe, da taj metod savremenog globalizma nije novina. Utemeqen je na drevnom iskustvu svih osvajaËa, kasnije imperialista: `Podeli i zavadi - pa vladaj`; da se ta metodologija `uvozi` nekritiËkim kopirawem politiËkog poretka i organizacije vlasti, da kao virus, automatski πtetno i razorno deluje; da taj politiËki poredak u zemqi domaÊina ima konstruktivan smisao i namenu, a sasvim suprotan u zemqama `izvoza` i za uroenike. (Iskra).

13


©kole na popravnom ispitu...

Ne mogu Rusi biti veÊi Srbi od Srba

DUGO NAMIGUJEMO ZAPADU - RUSIJE SE SETIM KAD NAM JE NAJTEÆE Ovo je komentar jednog `Rusofila` na Ëlanak Ratka DmitroviÊa od 14.2.2013. (verovatno objavqen u `Vesti on lajn`, gde obiËno piπe) u kome `odgovara` Æeqku CvijanoviÊu, kritikuje wegovu rusku orjentaciju, a wegova oËekivawa od Rusije smatra (iskustveno) neosnovanim. Bez obzira da li u po neËem DmitroviÊ moæe biti u pravu, wegov `odgovor` CvijanoviÊu smatramo nekorisnim, jer unosi pometwu u tzv. `patriotski front`, gde se obojica uvaæavaju kao uticajni (ali retki) novinari (analitiËari)-patriote. Komentar `Rusofila` donosimo jer nalazimo da u wemu ima mnogo istine, koliko o Rusiji i Rusima, joπ viπe o nama, Srbima. (Iskra). *** Iako poπtujem g. DmitroviÊa i smatram da je on jedan od luËa slobode u Srba, ovom prilikom mislim da je u zabludi kao i mnogobrojni u Srbiji... Iako stalno se pozivamo na Rusiju, iako stalno tvrdimo da smo jednoverni (a jesmo) i veoma sliËan narod (a jesmo), potekao iz istog nacionalnog i duhovnog legla (πto je 100% taËno), mi suπtinski ne razumemo Rusiju. Ovom prilikom æelim i da se deklariπem kao Rusofil, ali pre svega i iznad svega sam Srbin, hriπÊanin, pravoslavac, da bi se razumeo kontekst onoga πto æelim reÊi. Srbi su narod koji je zaboravio svoje duhovne korene, svoje istorijske mudrosti, i tokom vremena primio uticaj i odnos prema nekim stvarima od drugih, odnosno svoj pogled na svet i svoj doæivqaj æivota nije viπe autohtono Srpski, veÊ uglavnom tuinski. Hteli mi to da priznamo ili ne, to je tako. Razloge toga ne bih daqe objaπwavao, jer bi nas to odvelo daleko i nije mesto za to ovde i na ovaj naËin. Srbi veÊ mnogo dugo namiguju Ëas "Zapadu" (anglosaksoncima, germanima, francima), a kada je najteæe Rusima. Kao narod smo nedosledni, neutemeqeni ni u Ëemu, neistrajni. Iako se diËimo ærtvama koje smo poloæili kroz vekova, naπa tragedija je πto smo do toga doπli uglavnom svojom krivicom, a ne istrajavawem radi nekog viπeg ciqa. U tom smislu postali smo koruptivni, podloæni tuinskim uticajima, sa tuinskim matricama, sa tuinskim interesima, nedovoqno jaki, i nedovoqno uporni, slepi i veËito u odreenom problemu i nacionalnoj defanzivi (koja traje veÊ skoro viπe od 100 godina). mogu reÊi Iako takvi, slobodno raspoluÊeni, iz nekog razloga istrajavamo, vaqda je to zasluga Gospoda naπega, nikako naπa, jer verovatno samo On zna zaπto joπ postojimo, mi smo veoma svesni problema kojima smo okruæeni i po

14

pravilu tek kada smo sve ostale opcije potroπili, mi se okreÊemo Rusiji kao jedinom partneru na svetu za koga instiktivno znamo da Êe nam iskreno pomoÊi. Tom prilikom mi potpuno prenebegavamo Ëiwenicu poloæaja Rusije u tom momentu ili wenih interesa. Samo jednom nam je Rusija pomogla ne gledajuÊi tom prilikom sopstveni interes kao prvi interes i to je platila veoma skupo - PRVI SVETSKI RAT. Tada je Rusija izgubila ono πto je do tada bila i to plaÊala kroz ceo 20. vek, krvareÊi veoma mnogo i plaÊajuÊi veoma skupu cenu te avanture. Mi suπtinski ne shvatamo ono πto nam ona kaæe danas. "Pa vaqda neÊemo mi biti veÊi Srbi od Srba". Ne moæemo oËekivati da Êe Rusija pohrliti na Balkan i da reπava naπa pitawa i da razmrsuje naπe Gordijeve Ëvorove, a da pri tome mi sedimo i budemo viπe nego nezainteresovani za sopstvenu sudbinu. Rusija je velika dræava, i pri tome ne mislim samo na veliËinu teritorije, veÊ u smislu politiËkom, kulturnom, duhovnom, nauËnom, tehnoloπkom, tehniËkom i svakom drugom. Ona svoje interese ne ostvaruje od izbora do izbora, veÊ polako, istrajno, korak po korak, u dugom roku. Weni interesi mogu se ostvarivati bræe ili sporije, ali nikako brzopleto. To smo morali prvo da znamo i da razumemo. Gde je tu Srbija i gde su tu Srbi. Uvek mnogo bliæe i mnogo su vaæniji nego bilo kom Englezu, Nemcu, Francuzu ili kom drugom. U tom smislu ne æelim da branim Rusiju u niËemu, ali prosto mi je smeπno da Putin bude zainteresovaniji za interes Srbije od npr. TadiÊa, NikoliÊa, DaËiÊa, akademika i SANU, crkve, pa ako hoÊete i naroda, prostog naroda. Ako mi ne moæemo da znamo ili da procenimo koji su nam nacionalni interesi, ko moæe da ih zastupa najboqe, koji je minimum koji se ne sme preÊi, ili koja je to kulturoloπka matrica koja treba da bude kod nas, onda to ne mogu da oËekujem od Rusa viπe nego li od Srba. Ako ne znamo πta je dobro za nas ili kako trebamo da radimo, onda Êemo da saËekamo kada interes Rusije na Balkanu bude toliki da Êe preduzeti sve mere da ga zaπtiti. Tada nas moæda neÊe biti, tada nas niko neÊe pitati ni za πta, ali da li Êe to tada biti i bitno. Zato gospodo pre svake kritike moramo pogledati koliko smo u svemu tome prvo mi zasluæni... 14.2.2013. (Podvukla - Iskra)

©KOLOVAWE BESPLATNO - A ©KOLUJE© SE UZALUDNO Obrazovni nivo naπeg sveta je iznad ameriËkog proseka - pa πta? Ko Êe nam, za to, dati odgovarajuÊu materijalnu nadoknadu? Opπta kultura i πiroki duhovni vidici ni u proπlosti nisu imali utvrenu træiπnu vrednost, ali su, kao samosvrhoviti ciqevi, preÊutno uvaæavani Pita CiganËe oca u Ëemu je razlika izmeu besplatno i xabe. Sa visine æivotnog iskustva roditeq odgovara: „©kolovawe ti je, na primer, besplatno, a πkolujeπ se xabe.” Ovaj duhoviti paradoks, nastao iz pomerene upotrebe sinonima, izraæava jedno πiroko rasprostraweno razoËarawe. Od obrazovawa se premnogo oËekivalo, a premalo dobilo. Na prvi pogled, niπta. Sa znawem steËenim u osnovnoj πkoli, koliko god bilo neophodno, niπta se ozbiqno ne da zapoËeti. Od wega ni sujeta nema vajde. A tek je gimnazija, realna i neusmerena, u bezvazduπnom prostoru. ObuËenost u Ëitawu, pisawu i raËunawu, olakπava opπtewe u dræavnim ustanovama, u trgovinama i bankama, omoguÊava Ëitawe novina i uputstava za koriπÊewe bele tehnike. Za uæivawe u velikim delima klasiËne i moderne kwiæevnosti hoÊe se druga vrsta duhovne radoznalosti i intelektualne predspreme. Ono πto nam utuve u detiwstvu i u ranoj mladosti, i napabirËeni otpaci opπte kulture, ne obezbeuju pristojno zaposlewe. Otuda gorËina u proceni da se πkolujemo xabe. Sasvim xabe? Opismeweni deËak iz romske zajednice je, ipak, u neπto boqem poloæaju od svog skroz nepismenog roaka: postao je ravnopravan pripadnik milionske armije nezaposlenih u kojoj Êe se boriti za preæivqavawe. Pred naπim oËima zamiru jedna mala, i jedna velika nada. Malu su donedavno gajili pojedinci oËekujuÊi da Êe im πkola, bez obzira na nivo i usmerewe, pomoÊi u druπtvenom napredovawu. Ona druga, velika nada, gajena je na πirokom, istorijskom planu. Ona je raËunala da Êe se, osvajawem kako praktiËnih, tako i nepraktiËnih znawa, narodne zajednice i potlaËene druπtvene klase izvuÊi iz nerazvijenosti, odnosno zaostalosti. Obe nade su se izjalovile. Obrazovni nivo naπeg sveta je iznad ameriËkog proseka - pa πta? Ko Êe nam, za to, dati odgovarajuÊu materijalnu nadoknadu? Opπta kultura i πiroki duhovni vidici ni u proπlosti nisu imali utvrenu træiπnu vrednost, ali su, kao samosvrhoviti ciqevi, preÊutno uvaæavani. Nezaposleni lingvista, pesnik ili filozof naÊi Êe utehu u dostojanstvu duhovnosti, πto je nezaposlenom inæeweru uskraÊeno. Ne æivi se samo od hleba: ovu uzviπenu misao svakako nije izrekao Ëovek prazna stomaka.

`Dragorad`

sanse i veka prosveÊenosti, krunisana uvoewem obaveznog πkolovawa, dala je lepe rezultate na koje smo oguglali; u industrijskoj epohi, ona je otkrila ograniËewa koja se ne daju prevaziÊi. Vizija je iπla u visinu, i u πirinu, da se raspline u beskraju. Naπe vreme traæi suæavawe fokusa, usredsreivawe, specijalizaciju. Univerzalnost je eksplodirala, raspala se na osnovne sastojke, na discipline i struke. PreovlaujuÊi tip znalca je fah-idiot. Sa ukidawem besplatnog reæima u delu viπih prosvetnih zavoda odbacuje se zamisao o πkoli kao sigurnosnom ventilu koji bi trebalo da ublaæi oπtrinu druπtvene nejednakosti. Svako je, po toj zamisli, uz odreeni trud i voqu imao izgleda da savlada ograniËewa nametnuta roewem u niæoj klasi. Priliku sv iskoristili izrazito daroviti; ostalima je dato da se teπe nekorisnim diplomama i prividnom uspeπnoπÊu. Sposobni aci iz seqaËkih i radniËkih porodica bi se, zavrπetku studija, pridruæivali vladajuÊoj klasi, uËvrπÊujuÊi poredak nejednakost. Pokuπaj jaËawa druπtvene kohezije proπao je i na teorijskom, i na praktiËnom planu. PoËetkom 20. veka raspon izmeu najviπih i najniæih primawa u industrijskoj prizvodwi iznosio je, otprilike, 30:1; danas ide i do 300:1. Verna svojoj humanistiËkoj tradiciji, Evropa je dugo odbijala da se pomiri sa Ëiwenicom da πkola nije za svakoga. Demokratizacija obrazovawa daje mnoge neæeqene uËinke: sniæen je kvalitet nastave, uvodi se opisno ocewivawe, veÊ se istavqaju zahtevi da razred mogu ponavqati samo oni aci Ëiji roditeqi na to pristanu. Srozavawem nastave loπi aci, sem male varke, niπta ne dobijaju, a dobri mnogo gube. U delu viπih πkola odavno je zavedena hijerarhija: zna se koji fakulteti vrede, a koji sluæe za samoobmawivawe i odlagawe suoËavawa sa æivotnom zbiqom. U Americi, koja ne pati od egalitaristiËkih iskuπewa, ova raslojenost je Ëak izvor ponosa. Sklona hipokriziji, Evropa odvraÊa oËi od istine, a u praksi sledi pragmatizam Novog sveta. Dva veka napredovawa, da bi se stiglo u taËku iz koje se poπlo... ©ta sve Dositej, u Æivotu i prikquËenijima, nije oËekivao od prosvete, a πta bi video kad bi danas propeπaËio Evropom! Kalueri, protiv kojih je onoliko grmeo, na lestvici druπtvenih zala zauzimaju nevaæno i nevidqivo mesto; Crkva ide u red retkih ustanova kojih se ne stidimo. Veliki prosvetiteq se nadao zbraÊewu juænoslovenskih naroda, dræeÊi da je neznalaπtvo uzrok verskih podela i meunacionalne mræwe. Tamo, u mraËnoj proπlosti, nije bilo toliko bratoubilaπtva i krvoproliÊa

Idolatrija obrazovawa, negovana od rene-

Iskra 1. mart 2013.

Iskra 1. mart 2013.

19


Srbi, vreme... protivqewa SAD, kao svetskog hegemona. Imali smo priliku da se uverimo da se dvopolarni model ureewa sveta nije odræao, kao i trka u naoruæawu, a na kraju krajeva, atlantska civilizacija je pokazala pogubne rezultate. Zalaæemo se za multilateralni razvitak ËoveËanstva. Mi smo za viπepolarni svet, za svestrani razvoj u kojem Rusija odreuje put tog razvoja, koje je predsednik Putin proklamovao kao "evroazijski". Sastavni deo tog saveza moæe biti, verujem i da hoÊe, savez pravoslavnih slovenskih naroda. Rusija i Srbija - deo su jedinstvene pravoslavne civilizacije, imamo isti duhovni i kulturni kod. Mi smo prinueni na zajedniËku buduÊnost, svidelo se to tzv. prijateqima Srbije na Zapadu ili ne.

Kako ocewujete promene u Srbiji? - Reforme iz dvehiqaditih bile su za Srbiju katastrofalne. Bilo bi boqe govoriti ne o reformama veÊ o svesnom, planskom ruπewu nacionalne ekonomije. Zato, kad je u predizbornoj kampawe Tomislav NikoliÊ govorio o borbi sa oligarsima, Ëak pomiwuÊi kao moguÊnost i "reprivatizaciju", to je zvuËalo logiËno i razumno. Meutim, joπ se ne primeÊuju nikakve ozbiqnije strukturalne izmene u privredi Srbije. Naprotiv, kako pokazuju analize srpskih i zapadnih medija, u kabinetu gospodina NikoliÊa nije malo onih koji su, izgleda, u bliskoj vezi sa tim istim tajkunima. "Arapsko proleÊe"

Sa koliko paæwe Rusija prati dogaaje u regionu Bliskog i Sredweg istoka i kako Êe se okonËati sirijski sukob? - Sirijski konflikt daleko je od kraja. UËeπÊe Rusije u reπavawu sirijske krize je u wenom zalagawu da se ukquËe sve strane u konfliktu, na meunarodnom nivou, i da wihove pozicije budu uvaæene. Rusija se aktivno suprotstavqa demonizaciji reæima Baπira el Asada, i pored svih vidqivih problema i greπaka. U Siriji je graanski rat a u wemu, po pravilu, nema apsolutne istine i apsolutnih krivaca. Upravo iz tih razloga neophodno je aktivno uËeπÊe meunarodne zajednice u pokuπaju regulisawa sirijske krize, a ne iz vulgarnog deqewa na dobre i loπe, kao u holivudskim akcionim filmovima.

Odnosi Rusije i Srbije, Ëini se, ulaze u novu fazu, koja nije zasnovana samo na bliskosti jezika, tradicija, kultura i veri veÊ na ekonomskim interesima. Koliko je vaæna ekonomska saradwa dveju zemaqa? - Pre mesec dana, Rusija i Srbija su ugovorile namenski kredit u vrednosti od milijardu dolara za obnavqawe srpskih æeleznica. To nije prvi kredit koji je Rusija omoguÊila Srbiji, a po svemu sudeÊi ne i posledwi. U situaciji hroniËnog buxetskog deficita koji preæivqava Srbija, takva

finansijska pomoÊ je, moæda, i viπe nego politiËka podrπka u uæem smislu. Æelim, takoe, da naglasim da srpskih proizvoda, pre svega prehrambenih, u Rusiji nema mnogo. A i onih kojih ima, nisu uvek dobrog kvaliteta. Srpski proizvoaËi moraju aktivnije da se probijaju na rusko træiπte.

SvedoËewe generala Smita protiv MladiÊa

Gde je Srbija u buduÊem rasporedu geopolitiËkih snaga?

Na suewu generalu R. MladiÊu pred MTBJ pojavio se i zloglasni britanski general Rupert Smit. »itava karijera R. Smita povezana je sa rasturawem Jugoslavije. Svoj napredak u sluæbi, Smit duguje upravo svojim uspesima prilikom vojnih poraza Srba. On je 1996. godine unapreen u zvawe general-lajtnanta (lieutenant-general) za wegove „zasluge” u svojstvu πefa UNPROFORA u Sarajevu, a 1999. godine unapreen je u generala armije (actinggeneral) za wegove „zasluge” prilikom komandovawa NATO armijom u Evropi. Ni posle penzionisawa Smit nije mogao da æivi, a da ne ratuje protiv Srba i nastavio je da pruæa svoje „usluge” Haπkom tribunalu, postavπi profesionalni svedok protiv Srba. On je dolazio da svedoËi protiv R. KaraxiÊa, Z. Tolimira, M. PeriπiÊa, S. MiloπeviÊa i Dragomira MiloπeviÊa.

- Nama u Rusiji nije najjasnija ogromna æeqa veÊeg dela srpskog politiËkog establiπmenta da po svaku cenu postanu Ëlan Evropske unije. Da li Srbiju u evropskoj porodici Ëeka bar neπto lepo? Kakvu ulogu Srbija moæe da igra u jedinstvenoj Evropi? OËigledno je da Êe najkonkurentnije grane srpske privrede biti razruπene, jer nikome u Evropi nisu neophodni - konkurenti. Ti procesi nisu novi, oni se odvijaju veÊ deset godina. Pristupawe EU mnoge asocira na moguÊnost bezviznog kretawa u πengenskoj zoni, ali Bugarska i Rumunija pokazuju da i sa tim moæe biti problema. Evropska unija puca po svim πavovima, a uporna æeqa srpske vlade, ukquËujuÊi i predsednika NikoliÊa da ue u EU, liËi mi na pokuπaj da se ukrca na brod koji tone.

©ta mislite o radu suda za ratne zloËine u Hagu iz kojih su osloboena dva hrvatska generala, a i Ramuπ Haradinaj, bivπi lider OVK? - Posle puπtawa na slobodu Gotovine i MarkaËa, kao i Haradinaja, Haπki sud je sebe konaËno i definitivno iskompromitovao. Kakav je to sud koji puπta na slobodu vojne prestupnike, generale i vojne zapovednike Ëije su ruke do lakata u krvi? Pritom, taj isti sud veÊ devet godina ne moæe da presudi Vojislavu ©eπequ. ©eπeq se, istina, slikao sa „kalaπwikovim” u rukama na ruπevinama Vukovara, ali oËigledno je da je to iscenirana fotografija. Ne opravdavam, naravno, pozirawe sa automatskom puπkom s ruπevinama u pozadini, ali ako je ©eπeq u neËemu kriv, to je poigravawe sa sudijama, "uznemiravawe umova", a ne za ubistva i pqaËku. O tragiËnom kraju Slobodana Miloπe-viÊa da i ne govorim. Haπki tribunal danas je apsurd srbomrzaËke farse. Umesto Haπkog suda mora biti formirana nova struktura koja bi mogla da sudi ne prema reËima, nego prema delima.

Da li je zavrπena dekompozicija Balkan? Moæe li Balkan biti vraÊen balkanskim narodima? Da li su civilizatori Balkana zapravo wegovi osvajaËi? - Narod Srbije bi morao da se trgne iz liberalno-mondijalistiËke hipnoze i shvati: ko je, sa kim je i πta zapravo æeli. Tada, i samo tada, moæe se govoriti o vraÊawu Balkana balkanskim narodima i izbavqewu od samoproglaπenih civilizatora. 10.2.2013.

Vesti-online (Podvukla - Iskra)

CIQ HAGA NIJE ISTINA, VE∆ OPRAVDAWE INTERVENCIJE NATO

Meutim, „zasluge” R. Smita ne treba preuveliËavati. Doduπe, on se upiwao iz petnih æila, no wegova svedoËewa nisu bila posebno znaËajna. Tako je npr. Slobodan MiloπeviÊ „pocepao” Smita kao dete, dokazavπi da general laæe. On je dokazao da je 1995. godine Smit doneo odluku o poËetku bombardovawa Srba, pozivajuÊi se na „wihovu krivicu za napad na Markale”, pre nego πto su stigli zvaniËni izveπtaji o rezultatima istrage. MiloπeviÊ je takoe dokazao da je R. Smit lagao sud o tome da su i S. MiloπeviÊ i R. MladiÊ „znali za Srebrenicu”. MiloπeviÊ je naterao Smita da æalosno lupeta da Ëiwenica „da je MladiÊ bio komandant”(1) predstavqa dokaz da je on znao i ono πto drugi znaju. Indikativni su i odgovori R. Smita o tome da on ne zna niπta o srpskim civilnim ærtvama u Sarajevu! A on je bio komandant UNPROFORA! S. MiloπevviÊ: Da li vam je poznato koliko je Srba poginulo u Sarajevu? R.Smit: ...Ne mogu sada da se setim koja je brojka bila u pitawu... S. MiloπeviÊ: A da li vam neπto znaËi ako vas podsetim da je bilo oko 10 000 ubijenih Srba? R. Smit: Ne, ta mi cifra nije od pomoÊi. S. MiloπeviÊ: A da li vam je poznato da se joπ uvek ne zna sudbina 5 000 Srba iz Sarajeva i okoline? R. Smit: Ne, o tim brojkama ne znam niπta. S. MiloπeviÊ: A da li vam je poznato koliko je Srba bilo primorano da napusti Sarajevo? R. Smit: Ne. S. MiloπeviÊ: Pa, blizu 150 000. Ne znate niπta o toj brojci? R. Smit: Ne u ovom trenutku.(2) Ovo svedoËewe britanskog generala predstavqa dobro istorijsko svedoËanstvo i to moraju da znaju i pamte oni koji æele da shvate kakva je

bila uloga britanskih „mirotvoraca” na Balkanu... I evo, u januaru 2013. godine, Smit je ponovo dospeo u Hag kako bi posvedoËio protiv generala Ratka MladiÊa. ZvaniËni zadatak R. Smita je da dostavi dokaze koji se tiËu strukture i hijerarhije u vojsci Republike Srpske, komandu i kontrolu u woj. Posredstvom R. Smita tuæilaπtvo je dostavilo preko 80 fajlova dokumenata, od kojih svaki fajl sadræi viπe od stotinu stranica. Ipak R. Smitu nije poπlo za rukom da se predstavi kao komandant mirotvoraËke misije UN. Uzgred, sam Smit je ranije govorio da je UNPROFOR mirovna misija. Na unakrsnom ispitivawu koje je blistavo sproveo Dragan IvetiÊ, utvreno je da je R. Smit ratni zloËinac. Upravo on je doneo odluku o bombardovawu Srba, nemajuÊi za to nikakvih, ni pravnih, ni ËiweniËnih osnova. Upravo on je stao na stranu jedne od sukobqenih strana u graanskom ratu i to na stranu onih koji su rat i zapoËeli. Smit nije uspeo da se pokaæe pred sudom ni kao Ëastan Ëovek (ipak je on nekakav general). Tako je za vreme svog svedoËewa on izjavio da je ciq jedne od wegovih vojnih operacija bilo „poniæavawe generala MladiÊa, koji nije bio sposoban da zaπtiti grobove svojih predaka”. Izjava koja ga u potpunosti karakteriπe! Meutim, zar se od ratnog zloËinca drugaËiji moral mogao i oËekivati? Ipak, postojao je joπ jedan razlog za svedoËewem R. Smita. Moæda i najvaæniji. Jer za Haπki tribunal nije vaæno ustanoviti istinu, veÊ potpuno suprotno - falsifikovati istinu. Najvaænije πto je R. Smit trebalo da „dokaæe” jeste da opravda NATO koji je doneo odluku o ratu u Jugoslaviji. Smit je tvrdio da su „dejstva Srba bila toliko uæasna da su meunarodni pregovaraËi odbacili wihove predloge”. Eto, to je verovatno glavni motiv pozivawa britanskog generala da svedoËi u ovom sudu. No, da li je uopπte moguÊe opravdati NATO-vske ratne zloËince - mnogo viπe rangirane od generala Smita. -----------------(1) MiloπeviÊ je elegantno upitao Smita: Generale, vi ste bili komandant NATO snaga 1999 godine - to znaËi da ste vi znali za to, da je vaπa vojska bombardovala kinesku ambasadu, voz sa izbeglicama, autobuse sa qudima? PredsedavajuÊi sudija R. Mej nije dozvolio generalu da odgovori. (2) Vidi svedoËewe generala Smita na procesu Slobodanu MiloπeviÊu od 9 oktobra 2003 godine. https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s Fond strateπke kulture 3.2.2013.

Aleksandar MEZJAJEV (Podvukla - Iskra)

.

18

\

Iskra 1. mart 2013.

Iskra 1. mart 2013.

15


SUEWE KARAXIÊU: KAKO HAG

MANIPULIπE

Profesor R. HatËet je svedoËio o mirovnim inicijativama R. KaraxiÊa iz 1994. godine. Izmeu ostalog, on je svedoËio da je predao mirovni plan R. KaraxiÊa tadaπwem predsedniku SAD Bilu Klintonu. Bez obzira na to πto je Klinton odobrio ideju, kasnije je Dræavni department tu ideju odbacio. Interesantno je da je u novembru 1995. godine, bio potpisan Ëuveni Dejtonski mirovni sporazum, koji se praktiËno u potpunosti podudarao sa onim πto je godinu dana ranije predlagao R. KaraxiÊ. Bivπi komandant UNPROFORA, britanski general Ver Hajes (Vere Hayes) svedoËio je o predaji oruæja u Srebrenici i o tome kako je Naser OriÊ prekrπio taj sporazum. Kanadski saradnik u sediπtu UNPROFORA u Zagrebu (koji je svedoËio pod pseudonimom KW-554), svedoËio ja da odgovornost za eksploziju na pijaci Merkale, ne moæe biti pripisana Srbima. ©taviπe, on je svedoËio da je imao pristup dokumentu kanadske obaveπtajne sluæbe, u kome se izveπtava da Radovan KaraxiÊ nije znao za masovne zloËine u Srebrenici u julu 1995. godine. Bivπi saradnik britanskog bataqona UNPROFORA (koji je svedoËio pod pseudonimom KW-570), svedoËio je da je napad na Merkale u februaru 1994. godine, bio izvrπen sa pozicije koja je u direktnom dodiru sa pijacom. »iwenica da zapadni svedoci svedoËe pod pseudonimom, kao da predstavqa neobiËan fenomen. Ali samo na prvi pogled. U stvari ta Ëiwenica govori o tome da onim predstavnicima koji su se osmelili da svedoËe u korist Srba, preti realna opasnost. I histerija i progon u medijima od strane raznih udruæewa (videti npr. izrugivaËke reportaæe o svedoËewima svedoka na sajtu Senseagency) i joπ ozbiqnije pretwe. Treba reÊi da Tribunal ne omoguÊava takvu zaπtitu svim svedocima koji je traæe u procesu protiv Radovana KaraxiÊa. Samo πto je (25. januara) sudija izdao reπewe da se svedoku KW-466 ne omoguÊe zaπtitne mere. A svedok bi bio veoma interesantan: on je bio odstrawen iz Kancelarije Visokog predstavnika za BiH, u vezi sa sumwom da on ”pruæa pomoÊ Radovanu

16

direktor Ruskog instituta za strateπka istraæivawa:

SRBI, VREME JE DA SE TRGNETE!

S NEPOVOQNIM SVEDOCIMA Sredinom januara nastavqeno je iznoπewe odbrane u procesu protiv bivπeg Predsednika Republike Srpske Radovana KaraxiÊa. Meu prvim svedocima u 2013. godini, treba izdvojiti svedoke iz zemaqa agresora, koje su narodima u republikama bivπe Jugoslavije naneli teπka stradawa i koje su bile direktni uËesnici oruæanog konflikta. Takvi svedoci su glavni i najpoæeqniji za optuæbu, ali su uvek neprijatni za Haπko tuæilaπtvo, kada oni nastupaju u svojstvu odbrane optuæenih Srba. Meu novim svedocima Radovana KaraxiÊa koji su se pojavili u 2013. godini, nalaze se ameriËki profesor Ronald HatËet (Ronald Hatchet) i jedan broj bivπih saradnika UNPROFORA iz V. Britanije i Kanade.

Leonid Reπetnikov,

KaraxiÊu i Ratku MladiÊu” - to jest, svedok je podvrgnut progonu od strane ”meunarodne” organizacije! Na taj naËin Tribunal pokuπava da natera svedoka da ne svedoËi zbog neudobnosti po sebe. Tribunal produæava i sa zabranama pismenih svedoËewa, na primer stenogrami presretenih telefonskih razgovora samog Radovana KaraxiÊa. Sud dozvoqava samo one presretnute razgovore koje predoËi tuæilaπtvo, a druge ne dozvoqava. Bravo sudije, ispravno! DrugaËije nije ni moglo biti - jer je presuda R. KaraxiÊu veÊ doneta, treba izbaciti sve ono πto moæe biti osnova za wegovu odbranu, jer bi se kasnije morali preznojavati kako da zaobiu dokaze koji opravdavaju optuæenog. Meutim, Ëak ni poloæaj ovih svedoka pred MTBJ u odnosu na poziciju svedoka Srba, ne moæe se porediti. Haπki tribunal je uvek bio agresivan prema Srbima, iako je taktika diskreditacije takvih svedoka uvek jednostrana. Tako je veÊ postalo tradicija neprekidno upozoravati mnoge srpke svedoke odbrane R. KaraxiÊa, o tome da im se ”daruje” imunitet od moguÊeg ”samoinkrimisawa” za vreme davawa iskaza. Na taj naËin se stalno podvlaËi da su svedoci R. KaraxiÊa, kao bajagi zloËinci koji su i sami Ëinili zloËine i prirodno, poverewe prema wima nije veliko. Meutim, jednom zloËincu - ovaj put istinskom - nisu dozvolili da doe na svedoËewe R. KaraxiÊu. Radovan KaraxiÊ je traæio da ozloglaπeni Naser OriÊ doe u svojstvu svedoka wegove odbrane. OriÊ je odbio a sud je odbio zahtev KaraxiÊa da OriÊa privedu na svedoËewe. Mi smo ranije veÊ govorili da je R. KaraxiÊ sprovodio izuzetno riziËnu taktiku odbrane pozivajuÊi ogroman broj ekstremno neprijateqskih svedoka. Sa taËke glediπta utvrivawa istine - to je jedina ispravna taktika, koja je dostojna uvaæavawa. Meutim, u MTBJ Êe ti svedoci lagati i pokuπavati da nanesu KaraxiÊu maksimalnu πtetu. Advokat Nasera OriÊa je u svom pismu od 23. januara 2013. godine, upozorio da Êe svedoËewe (u sluËaju da on ipak doe da svedoËi) koje Êe OriÊ dati u procesu R. KaraxiÊu, ”imati krajwe negativne posledice” za samog KaraxiÊa i on je - u skladu sa pravilima MTBJ - duæan da se sa wima pomiri i prihvati ih i da se ne moæe OriÊ unakrsno ispitivati.(1) Na taj naËin, pozivawe takve vrste svedoka (koji Êe ujedno i lagati) opravdan je samo onda kada zaπtita ima u rukama neoborive dokaze za wihove laæi. Zbog toga MTBJ i ne æeli da zove OriÊa. ZvaniËni razlog odbijawa je taj, πto sudije smatraju da ”KaraxiÊ nije preduzeo sve potrebne korake kako bi ubedio OriÊa da doe dobrovoqno” i uopπte ”kako se odnosi prema toj stvari povodom wegovog svedoËewa”. Ipak, jasno je da se sud ipak plaπi da Êe KaraxiÊ izneti

Iskra 1. mart 2013.

"Rusiji je Kosovo vaæno jer je vaæno Srbiji", kaæe za "VeËerwe novosti" general Leonid Reπetnikov, direktor Ruskog instituta za strateπka istraæivawa. Institut za strateπka istraæivawa jedna je od najvaænijih informativno-analitiËkih poluga federalnih vlasti Rusije. Eminentni ruski struËwaci (wih 180) zaduæeni su za projektovawe i "kreirawe" strategije i politike Rusije, naroËito u sferi nacionalne bezbednosti. Problem Kosova i napetost oseÊa cela Evropa, a Rusiji je Kosovo vaæno jer je vaæno Srbiji - ©to se tiËe saradwe RISI s Putinom, naπa analitiËka produkcija doprinosi radu svih kquËnih ruskih sluæbi, od administracije predsednika, Ministarstva spoqnih poslova, sluæbi odgovornih za bezbednost Rusije, ali i do krupnih korporacija kao πto su "Gasprom", "Olimpstro", objaπwava Reπetnikov. Doktor istorije i jedan od najveÊih ruskih poznavalaca Balkana uveren je da Srbija iskreno æeli mir na Balkanu, o Ëemu svedoËe i nastojawa da ue u pregovore sa privremenim organima vlasti u Priπtini. Reπetnikov naglaπava da "u geopolitiËkom smislu Balkan je izuzetno vaæan. Ali koliko je Balkan istorijska, verska, kulturoloπka spona, toliko moæe da bude i zona raskola". Reπetnikov smatra da se "surovoj balkanskoj tranziciji joπ ne nazire kraj, a problem Kosova i napetost oseÊa cela Evropa". dokaze OriÊeve krivice u onim zloËinima za koje ga optuæuju. Bio bi to direktan udar po samom MTBJ, jer je tribunal 1998. godine oslobodio OriÊa krivice! Suewe KaraxiÊu ulazi u veoma dramatiËan stadijum. IzazivajuÊi najodioznije uËesnike jugoslovenskog rata, optuæeni ide na kolosalni rizik sa ciqem da se uspostavi istina o delu. Meutim, upravo je uspostavqawe istine glavna pretwa za tribunal i zbog toga Êe on uËiniti sve kako bi iskquËio ili minimalizovao moguÊnost iznoπewa istine o dogaajima na teritoriji bivπe Jugoslavije. Aleksandar MEZJAJEV Fond strateπke kulture 28.1.2013. (Podvukla - Iskra) -------------------(1) Meutim, OriÊev advokat ovde nije sasvim taËan - jer postoje procedure koje dozvoqavaju da se svedoËewe proglasi ”neprijateqskim”. Ipak, uzevπi u celini, upozorewe advokata je taËno OriÊ Êe se truditi da nanese KaraxiÊu maksimalno veliku πtetu. Druga stvar - bilo bi interesantno videti kako bi se ponaπao tuæilac!

Tajna Putinovog uspeha

Blizak ste saradnik predsednika Putina, koji uæiva velike simpatije srpske javnosti. Kakvo je iskustvo saraivati sa wim i πta je, prema vaπem miπqewu, tajna wegovog planetarnog uspeha? - Tajna je u wegovoj energiËnosti i iskrenosti. Predsednik Putin se ne ustruËava da pokaæe svoja oseÊawa i da stvari nazove pravim imenom. Putin je i mladolik, sportskog duha. A na Balkanu se uvek cenila muπkost, snaga i samopouzdawe. Otuda toliko wegovih poπtovalaca. Najvaænije je, svakako, πto je Putin pravi dræavnik. Takvih je u svetu malo, a u Evropi ih praktiËno i nema. Tamo uglavnom vidimo Ëinovnike "sredwe klase". - Srbija je svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji i od we ne moæe i ne treba da odstupi - kaæe Reπetnikov. - Rusija podræava nastojawa Beograda da se borba za oËuvawe Kosova mora voditi u okviru meunarodnog prava. Reπewe pitawa Kosova moguÊe je samo u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, πto je potvrdio i predsednik Tomislav NikoliÊ u Briselu na poËetku pregovora Beograda i Priπtine. Samo dijalogom se moæe iÊi u pravcu postizawa zajedniËkog reπewa. Otvarawe predstavniπtva kosovskih Albanaca u Beogradu je neizbeæno, a pomaæe i operativnom reπavawu svih pitawa vezanih za KiM. Neophodno je, meutim, da i status tog predstavniπtva bude u skladu sa Rezolucijom, uz poπtovawe dogovora. Iako OUN posledwih godina gubi svoj autoritet, nemamo drugu alternativu.

Oko reπavawa statusa Kosova u Srbiji se stvara atmosfera poveÊanih oËekivawa o ulozi Rusije. Ëuje se, meutim, da se ta oËekivawa nisu pretvorila u snaæniju politiËku podrπku? - Za mene je gotovo neshvatqivo takvo miπqewe. Rusija je viπe puta izjavila da neÊe priznati Kosovo pre nego πto ga Srbija prizna. I mi se dræimo tog stava. O kakvoj joπ politiËkoj podrπci moæemo govoriti? Ako neke snage u Srbiji oËekuju da Êe Rusija uticati na srpsko rukovodstvo, koje se Ëesto nije ponaπalo patriotski, onda Êu "razbiti" takva oËekivawa. Rusi ne mogu i ne treba da budu veÊe patriote od samih Srba.

Svet doæivqava duboku transformaciju i viπe nema dominacije jedne zemqe. Jednostrano delovawe destabilizuje svet, izaziva trku u naoruæawu i tenzije u meucivilizacijskim odnosima. ©ta su spoqno-politiËki prioriteti Rusije? - Rusija je odustala od ideje jednostranog

IIskra 1. mart 2013.

17


SUEWE KARAXIÊU: KAKO HAG

MANIPULIπE

Profesor R. HatËet je svedoËio o mirovnim inicijativama R. KaraxiÊa iz 1994. godine. Izmeu ostalog, on je svedoËio da je predao mirovni plan R. KaraxiÊa tadaπwem predsedniku SAD Bilu Klintonu. Bez obzira na to πto je Klinton odobrio ideju, kasnije je Dræavni department tu ideju odbacio. Interesantno je da je u novembru 1995. godine, bio potpisan Ëuveni Dejtonski mirovni sporazum, koji se praktiËno u potpunosti podudarao sa onim πto je godinu dana ranije predlagao R. KaraxiÊ. Bivπi komandant UNPROFORA, britanski general Ver Hajes (Vere Hayes) svedoËio je o predaji oruæja u Srebrenici i o tome kako je Naser OriÊ prekrπio taj sporazum. Kanadski saradnik u sediπtu UNPROFORA u Zagrebu (koji je svedoËio pod pseudonimom KW-554), svedoËio ja da odgovornost za eksploziju na pijaci Merkale, ne moæe biti pripisana Srbima. ©taviπe, on je svedoËio da je imao pristup dokumentu kanadske obaveπtajne sluæbe, u kome se izveπtava da Radovan KaraxiÊ nije znao za masovne zloËine u Srebrenici u julu 1995. godine. Bivπi saradnik britanskog bataqona UNPROFORA (koji je svedoËio pod pseudonimom KW-570), svedoËio je da je napad na Merkale u februaru 1994. godine, bio izvrπen sa pozicije koja je u direktnom dodiru sa pijacom. »iwenica da zapadni svedoci svedoËe pod pseudonimom, kao da predstavqa neobiËan fenomen. Ali samo na prvi pogled. U stvari ta Ëiwenica govori o tome da onim predstavnicima koji su se osmelili da svedoËe u korist Srba, preti realna opasnost. I histerija i progon u medijima od strane raznih udruæewa (videti npr. izrugivaËke reportaæe o svedoËewima svedoka na sajtu Senseagency) i joπ ozbiqnije pretwe. Treba reÊi da Tribunal ne omoguÊava takvu zaπtitu svim svedocima koji je traæe u procesu protiv Radovana KaraxiÊa. Samo πto je (25. januara) sudija izdao reπewe da se svedoku KW-466 ne omoguÊe zaπtitne mere. A svedok bi bio veoma interesantan: on je bio odstrawen iz Kancelarije Visokog predstavnika za BiH, u vezi sa sumwom da on ”pruæa pomoÊ Radovanu

16

direktor Ruskog instituta za strateπka istraæivawa:

SRBI, VREME JE DA SE TRGNETE!

S NEPOVOQNIM SVEDOCIMA Sredinom januara nastavqeno je iznoπewe odbrane u procesu protiv bivπeg Predsednika Republike Srpske Radovana KaraxiÊa. Meu prvim svedocima u 2013. godini, treba izdvojiti svedoke iz zemaqa agresora, koje su narodima u republikama bivπe Jugoslavije naneli teπka stradawa i koje su bile direktni uËesnici oruæanog konflikta. Takvi svedoci su glavni i najpoæeqniji za optuæbu, ali su uvek neprijatni za Haπko tuæilaπtvo, kada oni nastupaju u svojstvu odbrane optuæenih Srba. Meu novim svedocima Radovana KaraxiÊa koji su se pojavili u 2013. godini, nalaze se ameriËki profesor Ronald HatËet (Ronald Hatchet) i jedan broj bivπih saradnika UNPROFORA iz V. Britanije i Kanade.

Leonid Reπetnikov,

KaraxiÊu i Ratku MladiÊu” - to jest, svedok je podvrgnut progonu od strane ”meunarodne” organizacije! Na taj naËin Tribunal pokuπava da natera svedoka da ne svedoËi zbog neudobnosti po sebe. Tribunal produæava i sa zabranama pismenih svedoËewa, na primer stenogrami presretenih telefonskih razgovora samog Radovana KaraxiÊa. Sud dozvoqava samo one presretnute razgovore koje predoËi tuæilaπtvo, a druge ne dozvoqava. Bravo sudije, ispravno! DrugaËije nije ni moglo biti - jer je presuda R. KaraxiÊu veÊ doneta, treba izbaciti sve ono πto moæe biti osnova za wegovu odbranu, jer bi se kasnije morali preznojavati kako da zaobiu dokaze koji opravdavaju optuæenog. Meutim, Ëak ni poloæaj ovih svedoka pred MTBJ u odnosu na poziciju svedoka Srba, ne moæe se porediti. Haπki tribunal je uvek bio agresivan prema Srbima, iako je taktika diskreditacije takvih svedoka uvek jednostrana. Tako je veÊ postalo tradicija neprekidno upozoravati mnoge srpke svedoke odbrane R. KaraxiÊa, o tome da im se ”daruje” imunitet od moguÊeg ”samoinkrimisawa” za vreme davawa iskaza. Na taj naËin se stalno podvlaËi da su svedoci R. KaraxiÊa, kao bajagi zloËinci koji su i sami Ëinili zloËine i prirodno, poverewe prema wima nije veliko. Meutim, jednom zloËincu - ovaj put istinskom - nisu dozvolili da doe na svedoËewe R. KaraxiÊu. Radovan KaraxiÊ je traæio da ozloglaπeni Naser OriÊ doe u svojstvu svedoka wegove odbrane. OriÊ je odbio a sud je odbio zahtev KaraxiÊa da OriÊa privedu na svedoËewe. Mi smo ranije veÊ govorili da je R. KaraxiÊ sprovodio izuzetno riziËnu taktiku odbrane pozivajuÊi ogroman broj ekstremno neprijateqskih svedoka. Sa taËke glediπta utvrivawa istine - to je jedina ispravna taktika, koja je dostojna uvaæavawa. Meutim, u MTBJ Êe ti svedoci lagati i pokuπavati da nanesu KaraxiÊu maksimalnu πtetu. Advokat Nasera OriÊa je u svom pismu od 23. januara 2013. godine, upozorio da Êe svedoËewe (u sluËaju da on ipak doe da svedoËi) koje Êe OriÊ dati u procesu R. KaraxiÊu, ”imati krajwe negativne posledice” za samog KaraxiÊa i on je - u skladu sa pravilima MTBJ - duæan da se sa wima pomiri i prihvati ih i da se ne moæe OriÊ unakrsno ispitivati.(1) Na taj naËin, pozivawe takve vrste svedoka (koji Êe ujedno i lagati) opravdan je samo onda kada zaπtita ima u rukama neoborive dokaze za wihove laæi. Zbog toga MTBJ i ne æeli da zove OriÊa. ZvaniËni razlog odbijawa je taj, πto sudije smatraju da ”KaraxiÊ nije preduzeo sve potrebne korake kako bi ubedio OriÊa da doe dobrovoqno” i uopπte ”kako se odnosi prema toj stvari povodom wegovog svedoËewa”. Ipak, jasno je da se sud ipak plaπi da Êe KaraxiÊ izneti

Iskra 1. mart 2013.

"Rusiji je Kosovo vaæno jer je vaæno Srbiji", kaæe za "VeËerwe novosti" general Leonid Reπetnikov, direktor Ruskog instituta za strateπka istraæivawa. Institut za strateπka istraæivawa jedna je od najvaænijih informativno-analitiËkih poluga federalnih vlasti Rusije. Eminentni ruski struËwaci (wih 180) zaduæeni su za projektovawe i "kreirawe" strategije i politike Rusije, naroËito u sferi nacionalne bezbednosti. Problem Kosova i napetost oseÊa cela Evropa, a Rusiji je Kosovo vaæno jer je vaæno Srbiji - ©to se tiËe saradwe RISI s Putinom, naπa analitiËka produkcija doprinosi radu svih kquËnih ruskih sluæbi, od administracije predsednika, Ministarstva spoqnih poslova, sluæbi odgovornih za bezbednost Rusije, ali i do krupnih korporacija kao πto su "Gasprom", "Olimpstro", objaπwava Reπetnikov. Doktor istorije i jedan od najveÊih ruskih poznavalaca Balkana uveren je da Srbija iskreno æeli mir na Balkanu, o Ëemu svedoËe i nastojawa da ue u pregovore sa privremenim organima vlasti u Priπtini. Reπetnikov naglaπava da "u geopolitiËkom smislu Balkan je izuzetno vaæan. Ali koliko je Balkan istorijska, verska, kulturoloπka spona, toliko moæe da bude i zona raskola". Reπetnikov smatra da se "surovoj balkanskoj tranziciji joπ ne nazire kraj, a problem Kosova i napetost oseÊa cela Evropa". dokaze OriÊeve krivice u onim zloËinima za koje ga optuæuju. Bio bi to direktan udar po samom MTBJ, jer je tribunal 1998. godine oslobodio OriÊa krivice! Suewe KaraxiÊu ulazi u veoma dramatiËan stadijum. IzazivajuÊi najodioznije uËesnike jugoslovenskog rata, optuæeni ide na kolosalni rizik sa ciqem da se uspostavi istina o delu. Meutim, upravo je uspostavqawe istine glavna pretwa za tribunal i zbog toga Êe on uËiniti sve kako bi iskquËio ili minimalizovao moguÊnost iznoπewa istine o dogaajima na teritoriji bivπe Jugoslavije. Aleksandar MEZJAJEV Fond strateπke kulture 28.1.2013. (Podvukla - Iskra) -------------------(1) Meutim, OriÊev advokat ovde nije sasvim taËan - jer postoje procedure koje dozvoqavaju da se svedoËewe proglasi ”neprijateqskim”. Ipak, uzevπi u celini, upozorewe advokata je taËno OriÊ Êe se truditi da nanese KaraxiÊu maksimalno veliku πtetu. Druga stvar - bilo bi interesantno videti kako bi se ponaπao tuæilac!

Tajna Putinovog uspeha

Blizak ste saradnik predsednika Putina, koji uæiva velike simpatije srpske javnosti. Kakvo je iskustvo saraivati sa wim i πta je, prema vaπem miπqewu, tajna wegovog planetarnog uspeha? - Tajna je u wegovoj energiËnosti i iskrenosti. Predsednik Putin se ne ustruËava da pokaæe svoja oseÊawa i da stvari nazove pravim imenom. Putin je i mladolik, sportskog duha. A na Balkanu se uvek cenila muπkost, snaga i samopouzdawe. Otuda toliko wegovih poπtovalaca. Najvaænije je, svakako, πto je Putin pravi dræavnik. Takvih je u svetu malo, a u Evropi ih praktiËno i nema. Tamo uglavnom vidimo Ëinovnike "sredwe klase". - Srbija je svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji i od we ne moæe i ne treba da odstupi - kaæe Reπetnikov. - Rusija podræava nastojawa Beograda da se borba za oËuvawe Kosova mora voditi u okviru meunarodnog prava. Reπewe pitawa Kosova moguÊe je samo u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, πto je potvrdio i predsednik Tomislav NikoliÊ u Briselu na poËetku pregovora Beograda i Priπtine. Samo dijalogom se moæe iÊi u pravcu postizawa zajedniËkog reπewa. Otvarawe predstavniπtva kosovskih Albanaca u Beogradu je neizbeæno, a pomaæe i operativnom reπavawu svih pitawa vezanih za KiM. Neophodno je, meutim, da i status tog predstavniπtva bude u skladu sa Rezolucijom, uz poπtovawe dogovora. Iako OUN posledwih godina gubi svoj autoritet, nemamo drugu alternativu.

Oko reπavawa statusa Kosova u Srbiji se stvara atmosfera poveÊanih oËekivawa o ulozi Rusije. Ëuje se, meutim, da se ta oËekivawa nisu pretvorila u snaæniju politiËku podrπku? - Za mene je gotovo neshvatqivo takvo miπqewe. Rusija je viπe puta izjavila da neÊe priznati Kosovo pre nego πto ga Srbija prizna. I mi se dræimo tog stava. O kakvoj joπ politiËkoj podrπci moæemo govoriti? Ako neke snage u Srbiji oËekuju da Êe Rusija uticati na srpsko rukovodstvo, koje se Ëesto nije ponaπalo patriotski, onda Êu "razbiti" takva oËekivawa. Rusi ne mogu i ne treba da budu veÊe patriote od samih Srba.

Svet doæivqava duboku transformaciju i viπe nema dominacije jedne zemqe. Jednostrano delovawe destabilizuje svet, izaziva trku u naoruæawu i tenzije u meucivilizacijskim odnosima. ©ta su spoqno-politiËki prioriteti Rusije? - Rusija je odustala od ideje jednostranog

IIskra 1. mart 2013.

17


Srbi, vreme... protivqewa SAD, kao svetskog hegemona. Imali smo priliku da se uverimo da se dvopolarni model ureewa sveta nije odræao, kao i trka u naoruæawu, a na kraju krajeva, atlantska civilizacija je pokazala pogubne rezultate. Zalaæemo se za multilateralni razvitak ËoveËanstva. Mi smo za viπepolarni svet, za svestrani razvoj u kojem Rusija odreuje put tog razvoja, koje je predsednik Putin proklamovao kao "evroazijski". Sastavni deo tog saveza moæe biti, verujem i da hoÊe, savez pravoslavnih slovenskih naroda. Rusija i Srbija - deo su jedinstvene pravoslavne civilizacije, imamo isti duhovni i kulturni kod. Mi smo prinueni na zajedniËku buduÊnost, svidelo se to tzv. prijateqima Srbije na Zapadu ili ne.

Kako ocewujete promene u Srbiji? - Reforme iz dvehiqaditih bile su za Srbiju katastrofalne. Bilo bi boqe govoriti ne o reformama veÊ o svesnom, planskom ruπewu nacionalne ekonomije. Zato, kad je u predizbornoj kampawe Tomislav NikoliÊ govorio o borbi sa oligarsima, Ëak pomiwuÊi kao moguÊnost i "reprivatizaciju", to je zvuËalo logiËno i razumno. Meutim, joπ se ne primeÊuju nikakve ozbiqnije strukturalne izmene u privredi Srbije. Naprotiv, kako pokazuju analize srpskih i zapadnih medija, u kabinetu gospodina NikoliÊa nije malo onih koji su, izgleda, u bliskoj vezi sa tim istim tajkunima. "Arapsko proleÊe"

Sa koliko paæwe Rusija prati dogaaje u regionu Bliskog i Sredweg istoka i kako Êe se okonËati sirijski sukob? - Sirijski konflikt daleko je od kraja. UËeπÊe Rusije u reπavawu sirijske krize je u wenom zalagawu da se ukquËe sve strane u konfliktu, na meunarodnom nivou, i da wihove pozicije budu uvaæene. Rusija se aktivno suprotstavqa demonizaciji reæima Baπira el Asada, i pored svih vidqivih problema i greπaka. U Siriji je graanski rat a u wemu, po pravilu, nema apsolutne istine i apsolutnih krivaca. Upravo iz tih razloga neophodno je aktivno uËeπÊe meunarodne zajednice u pokuπaju regulisawa sirijske krize, a ne iz vulgarnog deqewa na dobre i loπe, kao u holivudskim akcionim filmovima.

Odnosi Rusije i Srbije, Ëini se, ulaze u novu fazu, koja nije zasnovana samo na bliskosti jezika, tradicija, kultura i veri veÊ na ekonomskim interesima. Koliko je vaæna ekonomska saradwa dveju zemaqa? - Pre mesec dana, Rusija i Srbija su ugovorile namenski kredit u vrednosti od milijardu dolara za obnavqawe srpskih æeleznica. To nije prvi kredit koji je Rusija omoguÊila Srbiji, a po svemu sudeÊi ne i posledwi. U situaciji hroniËnog buxetskog deficita koji preæivqava Srbija, takva

finansijska pomoÊ je, moæda, i viπe nego politiËka podrπka u uæem smislu. Æelim, takoe, da naglasim da srpskih proizvoda, pre svega prehrambenih, u Rusiji nema mnogo. A i onih kojih ima, nisu uvek dobrog kvaliteta. Srpski proizvoaËi moraju aktivnije da se probijaju na rusko træiπte.

SvedoËewe generala Smita protiv MladiÊa

Gde je Srbija u buduÊem rasporedu geopolitiËkih snaga?

Na suewu generalu R. MladiÊu pred MTBJ pojavio se i zloglasni britanski general Rupert Smit. »itava karijera R. Smita povezana je sa rasturawem Jugoslavije. Svoj napredak u sluæbi, Smit duguje upravo svojim uspesima prilikom vojnih poraza Srba. On je 1996. godine unapreen u zvawe general-lajtnanta (lieutenant-general) za wegove „zasluge” u svojstvu πefa UNPROFORA u Sarajevu, a 1999. godine unapreen je u generala armije (actinggeneral) za wegove „zasluge” prilikom komandovawa NATO armijom u Evropi. Ni posle penzionisawa Smit nije mogao da æivi, a da ne ratuje protiv Srba i nastavio je da pruæa svoje „usluge” Haπkom tribunalu, postavπi profesionalni svedok protiv Srba. On je dolazio da svedoËi protiv R. KaraxiÊa, Z. Tolimira, M. PeriπiÊa, S. MiloπeviÊa i Dragomira MiloπeviÊa.

- Nama u Rusiji nije najjasnija ogromna æeqa veÊeg dela srpskog politiËkog establiπmenta da po svaku cenu postanu Ëlan Evropske unije. Da li Srbiju u evropskoj porodici Ëeka bar neπto lepo? Kakvu ulogu Srbija moæe da igra u jedinstvenoj Evropi? OËigledno je da Êe najkonkurentnije grane srpske privrede biti razruπene, jer nikome u Evropi nisu neophodni - konkurenti. Ti procesi nisu novi, oni se odvijaju veÊ deset godina. Pristupawe EU mnoge asocira na moguÊnost bezviznog kretawa u πengenskoj zoni, ali Bugarska i Rumunija pokazuju da i sa tim moæe biti problema. Evropska unija puca po svim πavovima, a uporna æeqa srpske vlade, ukquËujuÊi i predsednika NikoliÊa da ue u EU, liËi mi na pokuπaj da se ukrca na brod koji tone.

©ta mislite o radu suda za ratne zloËine u Hagu iz kojih su osloboena dva hrvatska generala, a i Ramuπ Haradinaj, bivπi lider OVK? - Posle puπtawa na slobodu Gotovine i MarkaËa, kao i Haradinaja, Haπki sud je sebe konaËno i definitivno iskompromitovao. Kakav je to sud koji puπta na slobodu vojne prestupnike, generale i vojne zapovednike Ëije su ruke do lakata u krvi? Pritom, taj isti sud veÊ devet godina ne moæe da presudi Vojislavu ©eπequ. ©eπeq se, istina, slikao sa „kalaπwikovim” u rukama na ruπevinama Vukovara, ali oËigledno je da je to iscenirana fotografija. Ne opravdavam, naravno, pozirawe sa automatskom puπkom s ruπevinama u pozadini, ali ako je ©eπeq u neËemu kriv, to je poigravawe sa sudijama, "uznemiravawe umova", a ne za ubistva i pqaËku. O tragiËnom kraju Slobodana Miloπe-viÊa da i ne govorim. Haπki tribunal danas je apsurd srbomrzaËke farse. Umesto Haπkog suda mora biti formirana nova struktura koja bi mogla da sudi ne prema reËima, nego prema delima.

Da li je zavrπena dekompozicija Balkan? Moæe li Balkan biti vraÊen balkanskim narodima? Da li su civilizatori Balkana zapravo wegovi osvajaËi? - Narod Srbije bi morao da se trgne iz liberalno-mondijalistiËke hipnoze i shvati: ko je, sa kim je i πta zapravo æeli. Tada, i samo tada, moæe se govoriti o vraÊawu Balkana balkanskim narodima i izbavqewu od samoproglaπenih civilizatora. 10.2.2013.

Vesti-online (Podvukla - Iskra)

CIQ HAGA NIJE ISTINA, VE∆ OPRAVDAWE INTERVENCIJE NATO

Meutim, „zasluge” R. Smita ne treba preuveliËavati. Doduπe, on se upiwao iz petnih æila, no wegova svedoËewa nisu bila posebno znaËajna. Tako je npr. Slobodan MiloπeviÊ „pocepao” Smita kao dete, dokazavπi da general laæe. On je dokazao da je 1995. godine Smit doneo odluku o poËetku bombardovawa Srba, pozivajuÊi se na „wihovu krivicu za napad na Markale”, pre nego πto su stigli zvaniËni izveπtaji o rezultatima istrage. MiloπeviÊ je takoe dokazao da je R. Smit lagao sud o tome da su i S. MiloπeviÊ i R. MladiÊ „znali za Srebrenicu”. MiloπeviÊ je naterao Smita da æalosno lupeta da Ëiwenica „da je MladiÊ bio komandant”(1) predstavqa dokaz da je on znao i ono πto drugi znaju. Indikativni su i odgovori R. Smita o tome da on ne zna niπta o srpskim civilnim ærtvama u Sarajevu! A on je bio komandant UNPROFORA! S. MiloπevviÊ: Da li vam je poznato koliko je Srba poginulo u Sarajevu? R.Smit: ...Ne mogu sada da se setim koja je brojka bila u pitawu... S. MiloπeviÊ: A da li vam neπto znaËi ako vas podsetim da je bilo oko 10 000 ubijenih Srba? R. Smit: Ne, ta mi cifra nije od pomoÊi. S. MiloπeviÊ: A da li vam je poznato da se joπ uvek ne zna sudbina 5 000 Srba iz Sarajeva i okoline? R. Smit: Ne, o tim brojkama ne znam niπta. S. MiloπeviÊ: A da li vam je poznato koliko je Srba bilo primorano da napusti Sarajevo? R. Smit: Ne. S. MiloπeviÊ: Pa, blizu 150 000. Ne znate niπta o toj brojci? R. Smit: Ne u ovom trenutku.(2) Ovo svedoËewe britanskog generala predstavqa dobro istorijsko svedoËanstvo i to moraju da znaju i pamte oni koji æele da shvate kakva je

bila uloga britanskih „mirotvoraca” na Balkanu... I evo, u januaru 2013. godine, Smit je ponovo dospeo u Hag kako bi posvedoËio protiv generala Ratka MladiÊa. ZvaniËni zadatak R. Smita je da dostavi dokaze koji se tiËu strukture i hijerarhije u vojsci Republike Srpske, komandu i kontrolu u woj. Posredstvom R. Smita tuæilaπtvo je dostavilo preko 80 fajlova dokumenata, od kojih svaki fajl sadræi viπe od stotinu stranica. Ipak R. Smitu nije poπlo za rukom da se predstavi kao komandant mirotvoraËke misije UN. Uzgred, sam Smit je ranije govorio da je UNPROFOR mirovna misija. Na unakrsnom ispitivawu koje je blistavo sproveo Dragan IvetiÊ, utvreno je da je R. Smit ratni zloËinac. Upravo on je doneo odluku o bombardovawu Srba, nemajuÊi za to nikakvih, ni pravnih, ni ËiweniËnih osnova. Upravo on je stao na stranu jedne od sukobqenih strana u graanskom ratu i to na stranu onih koji su rat i zapoËeli. Smit nije uspeo da se pokaæe pred sudom ni kao Ëastan Ëovek (ipak je on nekakav general). Tako je za vreme svog svedoËewa on izjavio da je ciq jedne od wegovih vojnih operacija bilo „poniæavawe generala MladiÊa, koji nije bio sposoban da zaπtiti grobove svojih predaka”. Izjava koja ga u potpunosti karakteriπe! Meutim, zar se od ratnog zloËinca drugaËiji moral mogao i oËekivati? Ipak, postojao je joπ jedan razlog za svedoËewem R. Smita. Moæda i najvaæniji. Jer za Haπki tribunal nije vaæno ustanoviti istinu, veÊ potpuno suprotno - falsifikovati istinu. Najvaænije πto je R. Smit trebalo da „dokaæe” jeste da opravda NATO koji je doneo odluku o ratu u Jugoslaviji. Smit je tvrdio da su „dejstva Srba bila toliko uæasna da su meunarodni pregovaraËi odbacili wihove predloge”. Eto, to je verovatno glavni motiv pozivawa britanskog generala da svedoËi u ovom sudu. No, da li je uopπte moguÊe opravdati NATO-vske ratne zloËince - mnogo viπe rangirane od generala Smita. -----------------(1) MiloπeviÊ je elegantno upitao Smita: Generale, vi ste bili komandant NATO snaga 1999 godine - to znaËi da ste vi znali za to, da je vaπa vojska bombardovala kinesku ambasadu, voz sa izbeglicama, autobuse sa qudima? PredsedavajuÊi sudija R. Mej nije dozvolio generalu da odgovori. (2) Vidi svedoËewe generala Smita na procesu Slobodanu MiloπeviÊu od 9 oktobra 2003 godine. https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s Fond strateπke kulture 3.2.2013.

Aleksandar MEZJAJEV (Podvukla - Iskra)

.

18

\

Iskra 1. mart 2013.

Iskra 1. mart 2013.

15


©kole na popravnom ispitu...

Ne mogu Rusi biti veÊi Srbi od Srba

DUGO NAMIGUJEMO ZAPADU - RUSIJE SE SETIM KAD NAM JE NAJTEÆE Ovo je komentar jednog `Rusofila` na Ëlanak Ratka DmitroviÊa od 14.2.2013. (verovatno objavqen u `Vesti on lajn`, gde obiËno piπe) u kome `odgovara` Æeqku CvijanoviÊu, kritikuje wegovu rusku orjentaciju, a wegova oËekivawa od Rusije smatra (iskustveno) neosnovanim. Bez obzira da li u po neËem DmitroviÊ moæe biti u pravu, wegov `odgovor` CvijanoviÊu smatramo nekorisnim, jer unosi pometwu u tzv. `patriotski front`, gde se obojica uvaæavaju kao uticajni (ali retki) novinari (analitiËari)-patriote. Komentar `Rusofila` donosimo jer nalazimo da u wemu ima mnogo istine, koliko o Rusiji i Rusima, joπ viπe o nama, Srbima. (Iskra). *** Iako poπtujem g. DmitroviÊa i smatram da je on jedan od luËa slobode u Srba, ovom prilikom mislim da je u zabludi kao i mnogobrojni u Srbiji... Iako stalno se pozivamo na Rusiju, iako stalno tvrdimo da smo jednoverni (a jesmo) i veoma sliËan narod (a jesmo), potekao iz istog nacionalnog i duhovnog legla (πto je 100% taËno), mi suπtinski ne razumemo Rusiju. Ovom prilikom æelim i da se deklariπem kao Rusofil, ali pre svega i iznad svega sam Srbin, hriπÊanin, pravoslavac, da bi se razumeo kontekst onoga πto æelim reÊi. Srbi su narod koji je zaboravio svoje duhovne korene, svoje istorijske mudrosti, i tokom vremena primio uticaj i odnos prema nekim stvarima od drugih, odnosno svoj pogled na svet i svoj doæivqaj æivota nije viπe autohtono Srpski, veÊ uglavnom tuinski. Hteli mi to da priznamo ili ne, to je tako. Razloge toga ne bih daqe objaπwavao, jer bi nas to odvelo daleko i nije mesto za to ovde i na ovaj naËin. Srbi veÊ mnogo dugo namiguju Ëas "Zapadu" (anglosaksoncima, germanima, francima), a kada je najteæe Rusima. Kao narod smo nedosledni, neutemeqeni ni u Ëemu, neistrajni. Iako se diËimo ærtvama koje smo poloæili kroz vekova, naπa tragedija je πto smo do toga doπli uglavnom svojom krivicom, a ne istrajavawem radi nekog viπeg ciqa. U tom smislu postali smo koruptivni, podloæni tuinskim uticajima, sa tuinskim matricama, sa tuinskim interesima, nedovoqno jaki, i nedovoqno uporni, slepi i veËito u odreenom problemu i nacionalnoj defanzivi (koja traje veÊ skoro viπe od 100 godina). mogu reÊi Iako takvi, slobodno raspoluÊeni, iz nekog razloga istrajavamo, vaqda je to zasluga Gospoda naπega, nikako naπa, jer verovatno samo On zna zaπto joπ postojimo, mi smo veoma svesni problema kojima smo okruæeni i po

14

pravilu tek kada smo sve ostale opcije potroπili, mi se okreÊemo Rusiji kao jedinom partneru na svetu za koga instiktivno znamo da Êe nam iskreno pomoÊi. Tom prilikom mi potpuno prenebegavamo Ëiwenicu poloæaja Rusije u tom momentu ili wenih interesa. Samo jednom nam je Rusija pomogla ne gledajuÊi tom prilikom sopstveni interes kao prvi interes i to je platila veoma skupo - PRVI SVETSKI RAT. Tada je Rusija izgubila ono πto je do tada bila i to plaÊala kroz ceo 20. vek, krvareÊi veoma mnogo i plaÊajuÊi veoma skupu cenu te avanture. Mi suπtinski ne shvatamo ono πto nam ona kaæe danas. "Pa vaqda neÊemo mi biti veÊi Srbi od Srba". Ne moæemo oËekivati da Êe Rusija pohrliti na Balkan i da reπava naπa pitawa i da razmrsuje naπe Gordijeve Ëvorove, a da pri tome mi sedimo i budemo viπe nego nezainteresovani za sopstvenu sudbinu. Rusija je velika dræava, i pri tome ne mislim samo na veliËinu teritorije, veÊ u smislu politiËkom, kulturnom, duhovnom, nauËnom, tehnoloπkom, tehniËkom i svakom drugom. Ona svoje interese ne ostvaruje od izbora do izbora, veÊ polako, istrajno, korak po korak, u dugom roku. Weni interesi mogu se ostvarivati bræe ili sporije, ali nikako brzopleto. To smo morali prvo da znamo i da razumemo. Gde je tu Srbija i gde su tu Srbi. Uvek mnogo bliæe i mnogo su vaæniji nego bilo kom Englezu, Nemcu, Francuzu ili kom drugom. U tom smislu ne æelim da branim Rusiju u niËemu, ali prosto mi je smeπno da Putin bude zainteresovaniji za interes Srbije od npr. TadiÊa, NikoliÊa, DaËiÊa, akademika i SANU, crkve, pa ako hoÊete i naroda, prostog naroda. Ako mi ne moæemo da znamo ili da procenimo koji su nam nacionalni interesi, ko moæe da ih zastupa najboqe, koji je minimum koji se ne sme preÊi, ili koja je to kulturoloπka matrica koja treba da bude kod nas, onda to ne mogu da oËekujem od Rusa viπe nego li od Srba. Ako ne znamo πta je dobro za nas ili kako trebamo da radimo, onda Êemo da saËekamo kada interes Rusije na Balkanu bude toliki da Êe preduzeti sve mere da ga zaπtiti. Tada nas moæda neÊe biti, tada nas niko neÊe pitati ni za πta, ali da li Êe to tada biti i bitno. Zato gospodo pre svake kritike moramo pogledati koliko smo u svemu tome prvo mi zasluæni... 14.2.2013. (Podvukla - Iskra)

©KOLOVAWE BESPLATNO - A ©KOLUJE© SE UZALUDNO Obrazovni nivo naπeg sveta je iznad ameriËkog proseka - pa πta? Ko Êe nam, za to, dati odgovarajuÊu materijalnu nadoknadu? Opπta kultura i πiroki duhovni vidici ni u proπlosti nisu imali utvrenu træiπnu vrednost, ali su, kao samosvrhoviti ciqevi, preÊutno uvaæavani Pita CiganËe oca u Ëemu je razlika izmeu besplatno i xabe. Sa visine æivotnog iskustva roditeq odgovara: „©kolovawe ti je, na primer, besplatno, a πkolujeπ se xabe.” Ovaj duhoviti paradoks, nastao iz pomerene upotrebe sinonima, izraæava jedno πiroko rasprostraweno razoËarawe. Od obrazovawa se premnogo oËekivalo, a premalo dobilo. Na prvi pogled, niπta. Sa znawem steËenim u osnovnoj πkoli, koliko god bilo neophodno, niπta se ozbiqno ne da zapoËeti. Od wega ni sujeta nema vajde. A tek je gimnazija, realna i neusmerena, u bezvazduπnom prostoru. ObuËenost u Ëitawu, pisawu i raËunawu, olakπava opπtewe u dræavnim ustanovama, u trgovinama i bankama, omoguÊava Ëitawe novina i uputstava za koriπÊewe bele tehnike. Za uæivawe u velikim delima klasiËne i moderne kwiæevnosti hoÊe se druga vrsta duhovne radoznalosti i intelektualne predspreme. Ono πto nam utuve u detiwstvu i u ranoj mladosti, i napabirËeni otpaci opπte kulture, ne obezbeuju pristojno zaposlewe. Otuda gorËina u proceni da se πkolujemo xabe. Sasvim xabe? Opismeweni deËak iz romske zajednice je, ipak, u neπto boqem poloæaju od svog skroz nepismenog roaka: postao je ravnopravan pripadnik milionske armije nezaposlenih u kojoj Êe se boriti za preæivqavawe. Pred naπim oËima zamiru jedna mala, i jedna velika nada. Malu su donedavno gajili pojedinci oËekujuÊi da Êe im πkola, bez obzira na nivo i usmerewe, pomoÊi u druπtvenom napredovawu. Ona druga, velika nada, gajena je na πirokom, istorijskom planu. Ona je raËunala da Êe se, osvajawem kako praktiËnih, tako i nepraktiËnih znawa, narodne zajednice i potlaËene druπtvene klase izvuÊi iz nerazvijenosti, odnosno zaostalosti. Obe nade su se izjalovile. Obrazovni nivo naπeg sveta je iznad ameriËkog proseka - pa πta? Ko Êe nam, za to, dati odgovarajuÊu materijalnu nadoknadu? Opπta kultura i πiroki duhovni vidici ni u proπlosti nisu imali utvrenu træiπnu vrednost, ali su, kao samosvrhoviti ciqevi, preÊutno uvaæavani. Nezaposleni lingvista, pesnik ili filozof naÊi Êe utehu u dostojanstvu duhovnosti, πto je nezaposlenom inæeweru uskraÊeno. Ne æivi se samo od hleba: ovu uzviπenu misao svakako nije izrekao Ëovek prazna stomaka.

`Dragorad`

sanse i veka prosveÊenosti, krunisana uvoewem obaveznog πkolovawa, dala je lepe rezultate na koje smo oguglali; u industrijskoj epohi, ona je otkrila ograniËewa koja se ne daju prevaziÊi. Vizija je iπla u visinu, i u πirinu, da se raspline u beskraju. Naπe vreme traæi suæavawe fokusa, usredsreivawe, specijalizaciju. Univerzalnost je eksplodirala, raspala se na osnovne sastojke, na discipline i struke. PreovlaujuÊi tip znalca je fah-idiot. Sa ukidawem besplatnog reæima u delu viπih prosvetnih zavoda odbacuje se zamisao o πkoli kao sigurnosnom ventilu koji bi trebalo da ublaæi oπtrinu druπtvene nejednakosti. Svako je, po toj zamisli, uz odreeni trud i voqu imao izgleda da savlada ograniËewa nametnuta roewem u niæoj klasi. Priliku sv iskoristili izrazito daroviti; ostalima je dato da se teπe nekorisnim diplomama i prividnom uspeπnoπÊu. Sposobni aci iz seqaËkih i radniËkih porodica bi se, zavrπetku studija, pridruæivali vladajuÊoj klasi, uËvrπÊujuÊi poredak nejednakost. Pokuπaj jaËawa druπtvene kohezije proπao je i na teorijskom, i na praktiËnom planu. PoËetkom 20. veka raspon izmeu najviπih i najniæih primawa u industrijskoj prizvodwi iznosio je, otprilike, 30:1; danas ide i do 300:1. Verna svojoj humanistiËkoj tradiciji, Evropa je dugo odbijala da se pomiri sa Ëiwenicom da πkola nije za svakoga. Demokratizacija obrazovawa daje mnoge neæeqene uËinke: sniæen je kvalitet nastave, uvodi se opisno ocewivawe, veÊ se istavqaju zahtevi da razred mogu ponavqati samo oni aci Ëiji roditeqi na to pristanu. Srozavawem nastave loπi aci, sem male varke, niπta ne dobijaju, a dobri mnogo gube. U delu viπih πkola odavno je zavedena hijerarhija: zna se koji fakulteti vrede, a koji sluæe za samoobmawivawe i odlagawe suoËavawa sa æivotnom zbiqom. U Americi, koja ne pati od egalitaristiËkih iskuπewa, ova raslojenost je Ëak izvor ponosa. Sklona hipokriziji, Evropa odvraÊa oËi od istine, a u praksi sledi pragmatizam Novog sveta. Dva veka napredovawa, da bi se stiglo u taËku iz koje se poπlo... ©ta sve Dositej, u Æivotu i prikquËenijima, nije oËekivao od prosvete, a πta bi video kad bi danas propeπaËio Evropom! Kalueri, protiv kojih je onoliko grmeo, na lestvici druπtvenih zala zauzimaju nevaæno i nevidqivo mesto; Crkva ide u red retkih ustanova kojih se ne stidimo. Veliki prosvetiteq se nadao zbraÊewu juænoslovenskih naroda, dræeÊi da je neznalaπtvo uzrok verskih podela i meunacionalne mræwe. Tamo, u mraËnoj proπlosti, nije bilo toliko bratoubilaπtva i krvoproliÊa

Idolatrija obrazovawa, negovana od rene-

Iskra 1. mart 2013.

Iskra 1. mart 2013.

19


©kolovawe besplatno... koliko ih je, na jugu Evrope, doneo prosveÊeni 20. vek. Varvari, koji su u tom veku dva puta pregazili naπ kontinent, nisu izavrli iz balkanskih gudura, ni iz afriËkih xungli, nego sa prostora koji je dao Baha, ©openhauera i Getea. Kultura je jedno, civilizacija drugo, a tehniËki progres neπto treÊe. Kad veÊ pomenuh kulturu, civilizaciju, i tvorca Fausta... ProËitavπi, godine 1827. BanoviÊ Strahiwu, Gete se naπao, u nedoumici: zar je moguÊno da se, u jednoj varvarskoj sredini, ispeva pesma takve istanËanosti? Nije li razreπewe drame predloæio nemaËki prevodilac, da bi ugodio ukusu prosveÊene domaÊe publike? Ili se oproπtaj qubi nevernici dade objasniti varvarskom svojeglavoπÊu (barbarishen Willkuhr)? U pismu prijatequ Gete veli da bi voleo proviriti u zbirku „dobrog Vuka" (in des guten Wuks Gedichten), da uporedi prevod sa izvornikom. Varvarin iz malene Bawske pokraj Ibra posedovao je, takoe, izvesnu kulturu, to jest vekovima nagomilavanu mudrost svog plemena, kao πto se, na drugoj strani, civilizovani arijevci πto videsmo u proπlom veku - nisu oslobodili tevtonskog divqaπtva i rasne arogancije. ©kola nam pomaæe da razvijemo i artikuliπemo ono πto veÊ nosimo u sebi; ona ne bira ni pojedinaËne moguÊnosti, ni zajedniËke prioritete. Umetnost, lepe veπtine, moralno i religiozno vaspitawe, klasiËni jezici, filozofija, ono πto se nekad zvalo humanitates, na Ëemu smo gradili svoj kulturni identitet, izgubili su povlaπÊeno mesto u obrazovnom sistemu. U Briselskom ustavu se ne pomiwu hriπÊanske osnove evropske civilizacije. Sam pojam identiteta je u nemilosti. U liberalnom kapitalizmu idealni graanin je stvorewe bez zaviËaja, bez pamÊewa, bez nacionalne pripadnosti. SevernoameriËki meltingpot bi da sjedini i poniπti sve te posebnosti. Filozofija, grËki i latinski su prepuπteni marginalcima i Ëudacima. Profesori obuËavaju profesore, da se saËuva seme. ©kolstvo se prestrojava, za w` Êe se neko mesto uvek naÊi. Visoka kultura je u delikatnijem poloæaju, ona se lakπe ærtvuje, pogotovo u razdobqima krize. Pa opet, utisak da se vrhovi osvojeni u boqim vremenima obruπavaju i sniæavaju verovatno je u vezi sa πirewem opπte kulturne baze. Vrhovi se teæe uoËavaju, masovna kultura je zamaglila vidike. Devetnaesti vek je dao Dositeja. Vuka, Steriju, DaniËiÊa, Branka, Wegoπa. i joπ ponekog. Oko wih se πirila pustiwa krepke nepismenosti. Velikana je, i u naπem vremenu, otprilike toliko - desetak. Oni su se uzdigli u pliÊaku polupismenosti. „PE»AT” br.252, 25.1.2013. (Podvukla - Iskra)

20

Milovan DanojliÊ

»aËanin poslao 43 kwige iz opusa naπe emigracije Gradska biblioteka „Vladislav PetkoviÊ Dis” u »aËku nedavno je dobila paket kwiga posveÊenih naπoj istoriji πtampanih u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama i Engleskoj (i Poπiqalac je NemaËkoj Iskra). Miodrag –oreviÊ Visko iz grada Portixa, osamdeset kilometara udaqenog od »ikaga u dræavi Ilinois... Prvu verziju istorije uËio je u Jugoslaviji, a drugu kada je otiπao preko okeana. Zato je poæeleo da kwige o istoriji iz drugog ugla iz svoje biblioteke poπaqe u zaviËaj istraæivaËima, onima koji traæe istinu. Gradska biblioteka uËinila mu se pravim mestom za ovu doskora inkrimisanu literaturu, a prva stanica bila je Beli dvor u Beogradu. - Ulogu poπtara od naπe prestonice do »aËka preuzeo je Stojan PredoviÊ, poreklom iz pomoravskog sela KukiÊa, Ëlan Izvrπnog odbora Udruæewa „Kraqevina Srbija” koje radi pod patronatom Wegovog kraqevskog visoËanstva prestolonaslednika Aleksandra Drugog. U paketu su 43 kwige o ËetniËkom pokretu Draæe MihailoviÊa, Dimitriju QotiÊu, generalu Milanu NediÊu i seÊawima iz rata, a objavqene su u Engleskoj i Americi u drugoj polovini 20. veka. Autori su Srbi, silom emigranti, kraqevi oficiri i pristalice monarhije za koje nije bilo mesta u otadæbini posle Drugog svetskog rata. Nova svedoËanstva o istoriji, koju nismo znali, zatamwena proπlost koja nas i dan-danas progawa i razjediwava, sada su pred istraæivaËima saopπtio je Aleksandar VukajloviÊ iz Gradske biblioteke u »aËku. - »itava poπiqka objediwena je u fondu ZaviËajnog odeqewa naπe biblioteke, istraæivaËima i Ëitaocima na raspolagawu - navodi VukajloviÊ. Autori kwiga su Ratko Pareæanin, Huverov institut, Slobodan M. DraπkoviÊ, M. VukoviÊ BirËanin, Nikola N. TomiÊ, Milan A. FotiÊ, Stanislav Krakov, Srpska pravoslavna crkvena opπtina u Trstu, –ore C. –oreviÊ, Miodrag Al. PurkoviÊ, Dragoqub G. Vurdeqa, Miodrag J. –oreviÊ, prof. Lazo M. KostiÊ, Radoje L. KneæeviÊ, Branislav J. PantiÊ, Dragomir –oko StevanoviÊ, Dobroslav JeveviÊ, SlijepËeviÊ, Mihailo P. MiniÊ, Milan ©ijaËki, Milan RajiÊ, Milka BakoviÊ RadosavqeviÊ, Neeqko B. PleÊaπ, Petar Muwaπ, R. Oraπki, Radoje VukËeviÊ, Sergije M. ÆivakoviÊ, Srpska narodna odbrana, –oko MariÊ, Lazar M. AvramoviÊ, Petar MartinoviÊ Bajica, Ilija M. PavloviÊ, Aleksa J. KovaËeviÊ, Vojin SimiÊ, Predrag D. IvanoviÊ, Zvonimir VuËkoviÊ, Vojin K. JaniËiÊ, Ivan AvakumoviÊ i dr Tihomir PantiÊ. G. OtaπeviÊ Politika, 17.2.2013. (Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. mart 2013.

Zapadni operativni metodi u destrukciji nepodobnih tvorevina

DODIKOVO RASKR©∆E Za one koji iole prate politiËku scenu u regionu nije nikakva tajna da se u Bawaluci deπavaju vrlo znaËajna pomerawa i prestrojavawa. Vidqivo je golim okom da se pokuπava formirati politiËki front protiv predsednika Dodika koji bi okupio kako opozicione stranke tako i deo medijskog i NVO sektora. Isto tako je jasno i odakle vetar duva - predsednik Republike Srpske je odavno poËeo da smeta odreenim centrima moÊi koji bi æeleli da unitarnu BiH na brzinu uvedu u NATO. Za oba ciqa - unitarizaciju Bosne, koja podrazumeva guπewe i gaπewe Republike Srpske, i ulazak u NATO strukture, glavna prepreka je Milorad Dodik. Dodik jeste zapoËeo svoju karijeru kao miqenik Zapada, ali je vremenom uvideo da je Ëiwewe ustupaka Zapadu put koji vodi obesmiπqavawu Republike Srpske: posle uËiwenih ustupaka redovno su traæeni novi, joπ veÊi. Pored toga πto je shvatio kako taj mehanizam funkcioniπe, Dodik je posle toliko godina na vlasti dovoqno ojaËao i zadobio vaæne saveznike i na Zapadu i na Istoku (Izrael i Rusija) πto mu je omoguÊilo da dobije novi manevarski prostor i dodatno samopouzdawe. Zato je viπe godina u tihom ratu sa meunarodnim institucijama u BiH, pre svega OHR (Ured EU za BiH), Ëije postojawe on dovodi u pitawe. ©to je joπ vaænije, on je mimo OHR pregovarao i dogovorio se o odreenim odlukama s predstavnicima druga dva naroda. »ini se da je jedan od smrtnih grehova kada pregovarate mimo „meunarodnih predstavnika” koji zapravo ne æele pomirewe veÊ kontrolisani konflikt u kome su oni uvek potrebni kao tutori i arbitri. Zamislimo samo kako bi odjeknula vest da predstavnici tri naroda u BiH odluËe da se mirno podele ili donesu neku drugu odluku koja nije po voqi prinudnih protektora. Kako je prvi Ëovek Srpske pokazao spremnost da brani ono πto je ostalo od institucija i ovlaπÊewa Republike Srpske, i kao πto je oËito da je ulazak u NATO pod znakom pitawa zbog otpora Srba koje je ova „humanitarna organizacija” bombardovala, on predstavqa pretwu stranoj kontroli nad BiH. Stoga se protiv Dodika pod uticajem tih centara moÊi, a i finansijski podræan, formira politiËki blok. Oni treba da razviju kampawu za slabqewe, a moæda i za ruπewe Milorada Dodika. RaËunica je jednostavna: lakπe je kontrolisati πaroliku koaliciju nego jednog jakog igraËa koji je pustio korewe i koji ima podrπku javnosti. Verovatno Êe teæiπte biti na kampawi koja treba da reæim proglasi korumpiranim i socijalno neodgovornim. KquËnu ulogu u tome trebalo bi da odigra SDS koji na sve naËine teæi da se vrati na vlast, a koji i daqe ima solidan patriotski imix. Na

Iskra 1. mart 2013.

vostvu SDS je teπka odluka - da li da se pridruæi frontu protiv Dodika i da na taj naËin doe na vlast ili pak da to odbije jer bi time destabilizovao poziciju RS jer je ona pravi ciq kampawe. Odgovorni politiËari ne bi smeli da dopuste da se s prqavom vodom iz korita izbaci i dete. Iskustvo raznih ,,proleÊa” i obojenih revolucija govori da se tada deπavaju opasni procesi koji privremeno ili trajno slabe ili ruπe institucije sistema. U sadaπwoj situaciji to nikako ne bi bilo dobro za Republiku Srpsku, ali isto tako i za Srbiju - da doe do rasta destruktivnog revolucionarnog talasa koji poput cunamija moæe da opustoπi zemqu. ©ta bi mogao da bude efikasan odgovor na ovaj najavqeni udar na vlast u Srpskoj? Pre svega da vlada u Bawaluci krene u odluËnu borbu protiv korupcije i da u krizi ponudi graanima svog entiteta malo viπe socijalne pravde. Ako bi se na taj naËin efikasno obraËunao i sa „mangupima iz sopstvenih redova” Dodik bi ne samo preventivno delovao protiv „najavqenog udara”, veÊ i kao i u Srbiji, pronaπao novi naËin da ujedini politiËku zajednicu u borbi protiv ovog druπtvenog zla. Druga stvar koju bi lider Srba preko Drine mogao da uradi je da pozove sve politiËke aktere, a pre svega SDS, koji je i stvarao Srpsku, na dogovor o nacionalnom konsenzusu oko buduÊnosti Republike Srpske. To bi moæda podrazumevalo i odreene politiËke ustupke, a moæda i vodilo ka velikoj koaliciji koja bi trebalo da znaËajno ojaËa poziciju Bawaluke u odnosu na Sarajevo i meunarodne predstavnike na terenu. Vremena su ozbiqna i zahtevaju ozbiqna i sveobuhvatna reπewa koja integriπu, a ne dodatno dele Republiku Srpsku. Dodik je politiËar koji ima kapacitet da ih ponudi. Branko Radun Politika, 15.2.2013. (Podvukla - Iskra) --------------------Za divqewe je kako g. Radun, viπe intuitivno i zdravo-razumski nego iskustveno, uoËava i `otkriva` osnovnu metodologiju Zapada u nastojawu da destabilizuje i `onesposobi`, wihovim intresima suprotstavqenu, RS. Tutorstvo stranog faktora, uloga politiËkih partija u podeli naroda, vlade i zapostavqawu suπtinskog narodnog i dræavnog intresa u borbi za `praznu` vlast; manipulacija `koprupcijom` kojom otpoËiwe svoje tutorstvo, da bi je sutra ciniËno upotrebio protiv jedne od strana u partijskoj zavadi... Radun nije stigao da kaæe, da taj metod savremenog globalizma nije novina. Utemeqen je na drevnom iskustvu svih osvajaËa, kasnije imperialista: `Podeli i zavadi - pa vladaj`; da se ta metodologija `uvozi` nekritiËkim kopirawem politiËkog poretka i organizacije vlasti, da kao virus, automatski πtetno i razorno deluje; da taj politiËki poredak u zemqi domaÊina ima konstruktivan smisao i namenu, a sasvim suprotan u zemqama `izvoza` i za uroenike. (Iskra).

13


U SRBIJI JE POVEZANOST BIZNISA I DRÆAVNE MO∆I NORMALNA STVAR U Srbiji je zbog Miπe Amerike, zvanog i Miπa Banana pokuπan dræavni udar... Zapravo je gospodin Branko RuæiÊ prvi javno ustvrdio da je u Srbiji proteklih dana, zbog Miπe Banane, pokuπan dræavni udar... Ivica (DaËiÊ, presednik vlade - Iskra) tvrdi da ga za Bananu ne napadaju ni Alek (Aleksandar VuËiÊ - Iskra) ni SNS, da ga ne napada ni Miki (πef BIA-e pod Borisom TadiÊ? Iskra), to je potvrdio i RuæiÊ. NicoviÊ kaæe da Miki i Boris zbog svega toga moraju u zatvor, Alek brani Mikija da je profesionalac. Miki kaæe da kada su Bananu nadgledali te 2008. joπ nisu imali dovoqno dokaza da je Banana kriminalac, Ivica kaæe ako tada, te 2008. profesionalci nisu pouzdano znali je li Banana Ëist, kako on to kao ministar policije da zna, odnosno ako to tada nije znao Miki, kako to da zna Ivica. Koji dodaje da je sa svima u odliËnim odnosima. Osim, naravno, sa Bananom... O da, Alek je neπto dodao i o nekakvim zmijama, vaqda nije mislio da Nemawina (zgrada Predsedniπtva vlade - Iskra) predstavqa leglo zmija. U tom je sluËaju on fakir koji sada moæe da ih apsolutno kontroliπe... Pozovem lepo Vaπington i „Fajnenπel kra-

NATO: Potvren... cija, podrazumeva proces vojne kontrole i intervencionizma, ukquËujuÊi i tajne operacije „promene reæima”, πirom sveta. Ovaj avolski vojni projekat, formulisan od strane neokonzervativaca, je usvojen i primewuje se od samog poËetka Obamine administracije i verovatno i pre wegovog dolaska. Sa novim timom, vojnim i spoqnopolitiËkim savetnicika, Obama je bio daleko efikasniji u podsticawu vojne eskalacije od svog prethodnika u Beloj kuÊi, Xorxa Buπa Mlaeg, koga je davno osudio sud za ratne zloËine u Kuala Lumpuru, za zloËin protiv mira. O kontinuitetu vojnog plana, svedoËi i Ëiwenica da dve vladajuÊe stranke u SAD, demokrate i republikanaci, nisu niπta drugo, nego dve strane jednog planskog centralizovanog vojnoindustrijskog kompleksa koji ne mari za miπqewa, æeqe i interese ameriËkog biraËkog tela, a joπ mawe, za æivote qudi celog sveta. Jedno je sigurno: bez obzira na teorije o tome koji sve planovi postoje, Zapad neÊe odustati, kao i tokom proπlih vekova, da okupira svet. Srpski kulturni klub 7.2.2013

12

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

jms inforsment netvork”... Oni su organ koji potpada pod ameriËko Ministarstvo finansija, imaju sva imena, datume i mesta. Znaju sve o burazerskom i nepotistiËkom kapitalizmu u Srbiji, o galeriji naπih domaÊih Banana i wihovim aktivnostima preko „Sitibenk”... Bio sam fasciniran, naπe Banane zapravo su globalni krimosi, zato i ne moæemo da ih naemo... Dakle, u Srbiji je povezanost biznisa i dræavne moÊi godinama bila normalna stvar, brak vlasti i kapitala bio je aksiom, moÊ koja odraæava interes kapitala smatrala se prirodnom. To πto monopolska i oligarhijska privreda vode u kriminalizaciju dræave kao da nikoga nije previπe zabriwavalo, jer kapital obezbeuje sredstva za politiËke kampawe. (Da li samo za i zbog kampawe...? Nisu kapitalisti dobrotvorno druπtvo da svoj novac nude iz altruizma... Takav odnos vlasti i kapitala nije nikakva specifiËnost Srbije. On se normalno i obavezno uvozi zajedno sa univerzalnom `demokratijom`. - Iskra).

SeÊawe na Ëistke biblioteka u Hrvatskoj 1990-ih

KO PALI KWIGE, PALI∆E I QUDE NajveÊi kulturoloπki zloËin posle Drugog svetskog rata Kasna je noÊ. Sklapam korice kwige penzionisanog profesora politiËke ekonomije ZagrebaËkog sveuËiliπta Ante Leπaje „Kwigocid uniπtavawe kwiga u Hrvatskoj 1990-ih godina”. U to doba razgovara se samo sa duhovima i uspomenama. Naviru seÊawa na Split, PloËe, na kraj pedesetih, πezdesetih, na Zagreb sedamdesetih godina proπlog veka, na prve proËitane kwige kojih viπe nema u tim gradovima. Ravno πest stotina strana... πest stotina dokumentovanih strana o uniπtavawu kulturnih dobara, pre svega kwiænog fonda, u Hrvatskoj od 1990. do 2010. godine. „Postoje privilegovani trenuci kada sama stvarnost pokazuje svoju suπtinu i sve zavisi od toga hoÊe li se naÊi pisar i verno zapisati ono πto izlazi na povrπinu”, pisao je svojevremeno poznati Ëeπki filozof Karel Kosik.

U Srbiji je posle raspada SFRJ jednopartijski sistem prvo ustupio mesto mnoπtvu mikropartija u biti nedemokratski nastrojenih. Na Ëelo nekih od wih doπli su, ili su dovedeni predstavnici jedne nove politiËke klase, „mladi vukovi” , koji su poæurili da steknu bogatstvo pre nego πto ih smene i isto kao i wihovi stariji æeqni „vlasti zbog vlasti”. Ali, uopπte uzevπi, politiËke igre su i daqe vodile poglavice iz bivπih reæima koji su umeli da prou kroz sve politiËke krize i kojima niπta nije smetalo da se proglase „demokratama” u skladu s novim politiËkim jezikom.

I gle Ëuda, esej iz kojeg je citirana ova misao preveo je upravo profesor Ante Leπaja. „U takvim razdobqima, kada se nakratko otvaraju riznice stvarnosti, a wena suπtina izrawa iz dubina skrivenosti, vaæniji su zapisivaËi, nego proroci vidovwaci”, kaæe daqe Kosik.

Vremenom, redovi su se proËistili. Predstavnici opozicije, mawe-viπe liπeni vrednosnog statusa, raskidani borbama uticaja, Ëesto su briqirali svojim nedostatkom konstruktivnih inicijativa, kipteÊi od nestrpqewa pred vratima vlasti, spremni da se posluæe svim sredstvima da bi do we i doπli, upotrebili je i preπli u tabor jaËeg. Ovaj sistem godinama je omoguÊavao da se izvlaËi korist i zakquËa jedan dræavni aparat koji je sve viπe poprimao izgled dvora, a bio je kabinet, utoliko viπe lakomog i zahtevnog πto se krug „ovlaπÊenih” za preraspodelu nacionalnog bogatstva smawivao u meri jaËawa domaÊe i svetske ekonomske krize. Zadræati vlast po cenu svih kompromisa, postao je lajtmotiv, πto u naciji u kojoj nepoverewe prema politiËarima spada u pravo steËeno roewem, svakako nije bilo lako. A onda je stigao fakir (VuËiÊ - Iskra).

VraÊa se na rodnu KorËulu i volonterski angaæuje na razvoju Narodne kwiænice OpÊine KorËula. Leπaja je od onih koji veruju da je kwiga Ëoveku najboqi drug.

MIROSLAV LAZANSKI Politika, 9. 2. 2013. (Skratila, podvukla i naslov prilagodila-Iskra)

Iskra 1. mart 2013.

I upravo Êe se wegov prevodilac u jednom pogreπnom vremenu naÊi na pravom mestu. Verno Êe zapisati i istraæiti verovatno najveÊi kulturoloπki zloËin koji se desio posle Drugog svetskog rata. Ante Leπaja, univerzitetski profesor SveuËiliπta u Zagrebu, predavao je politiËku ekonomiju, penzionisan je 1990. godine.

Ubrzo primeÊuje da se u wegovom gradiÊu, uz politiËke, odvijaju i drugi procesi sa kojima ovaj Ëovek nije mogao da se pomiri - procesi ËiπÊewa „hrvatskog tla” od svega πto podseÊa na Srbe, Jugoslaviju, komunizam, socijalistiËke ideje. Vrhunac je bio kad je tu, u wegovom malom hramu kwige, kwiænici u KorËuli, za koju je verovao da Êe ostati pribeæiπte razoËaranima, mesto traæewa mira, osetio jezivi, ledeni, dah faπizma: poËelo je uklawawe „nepodobnih” kwiga. U prvom talasu izbaËena je Êirilica, a potom latiniËna izdawa Crwanskog, AndriÊa, Kiπa, StankoviÊa, Kapora... Tomas Man Êe povodom spaqivawa kwiga u maju 1933. godine reÊi: „Ko pali kwige, paliÊe i qude”. Ove reËi u predvorju buduÊnosti bile su

Iskra 1. mart 2013.

obeleæene gasnim komorama i wihov eho traje do danas. Kwige na lomaËi bile su uvod u „kristalnu noÊ”, koja je ceo svet nauËila kako izgleda zatirawe svake razliËitosti. A da li smo mi, na ovom balkanskom prostoru, neπto nauËili. Stvarnost je puna simbola. Na vrhu gomile kwiga koje su u Rijeci izbaËene iz biblioteka stajala je kwiga koja je u naslovu imala Jasenovac. Da li je za nas istorija uËiteqica æivota. Ili je naπa stvarnost zapravo sroËena u aforizmu Milovana VitezoviÊa „Istorija je bila uËiteqica, a onda su doπli neki manijaci i silovali je”. Devedesete godine u Hrvatskoj su bile godine prevrata i uniπtavawa. Kratko pamÊewe je ono s Ëim prevratnici najËeπÊe raËunaju, ali desio im se Ante Leπaja i kwiga „Kwigocid - uniπtavawe kwiga u Hrvatskoj 1990-ih”, iscrpan dosije kao oblik borbe protiv zaborava kulturnog zloËina. Kada su 29. jula 1941. godine okonËali straviËan zloËin - po motivima, monstruoznosti i mestu gde je poËiwen, moæda jedan od najstraπnijih u qudskoj istoriji - ustaπki koqaËi iz Glinske crkve slavili su dva dana. Proæimalo ih je dvostruko zadovoqstvo: likvidirali su oko 1.700 Srba, a iza sebe nisu ostavili nijednog svedoka. Tako su mislili. Jedan je ipak pretekao Quban Jednak. Bez wega to ritualno klawe nikada ne bi do kraja bilo rasvetqeno, ne bi se znalo kako se Ëovek u trenutku pretvara u zver, kako se slika pakla pretvara u stvarnost. ∆irilica je proglaπena avolskim pismom, a nacionalistiËki Ëizmaπi poËeli su da briπu blato o obraze Crwanskog, NuπiÊa, ∆opiÊa, MiqkoviÊa... Pod ciniËnom formom „otpisa kwiga”, iz zabitih πkolskih biblioteka sve do vodeÊih nacionalnih institucija u Zagrebu, u rezaliπta je odneseno gotovo 2,8 miliona kwiga ili 13,8 posto ukupnog kwiænog fonda. „Nije mi bilo vaæno je li negdje uniπteno sto ili sto tisuÊa kwiga. Vaæan je bio princip i odnos druπtva. Ova kwiga rezultat je æeqe da to dokumentiram, da ne prepustimo zaboravu. Jedan bibliotekar je napisao da je doπlo do prevrednovawa kwiænog fonda i da je u tom procesu, u dotiËnoj regiji, odstraweno negde 25 odsto biblioteËkog fonda. U Splitu, direktor jedne osnovne πkole izjavio je da su od 10.000 kwiga oko 60 odsto oËistili od `literature koja je trovala mladeæ`. No, u tom moru uopπtenosti, kao ekonomista, ipak sam nastojao da taj poduhvat brojËano odredim. Meutim, statistika uopπte nije beleæila uniπtavawe kompletnih fondova kwiga u domovima JNA, komitetima, mesnim zajednicama, spomen-domovima,

21


Ko pali... preduzeÊima... Tako su mi za istraæivawe pre ostale samo πkolske, narodne, specijalne biblioteke... ali sam i tu naiπao na velike opstrukcije”, reÊi Êe Ante Leπaja. Lepe kwige lepo gore Profesor Ante Leπaja je poloæio ispit savesti „Iako je proπlo podosta vremena, o tom zlu, crnoj epizodi naπe kulturne povjesti, joπ se otvoreno ne govori. ©ute akteri, πute ærtve, mi koji smo bili protiv kwigocida i onda i sada, svi πute zbog straha. I ne treba ih nitko uvjeravati da je strah bezrazloæan”, napisaÊe u tekstu „Lepe kwige lepo gore” Milorad NovakoviÊ, urednik zagrebaËke „Prosvjete”. Istine radi, nije se o ovome Êutalo u Zagrebu. Od prvih dana 1990. godine, pored Ante Leπaje, svoj glas nemirewa sa stvarnoπÊu dalo je mnogo intelektualaca: Milan Kangrga, Slobodan ©najder, Dubravka UgreπiÊ, Anton LukeæiÊ, Igor LasiÊ, Dalibor ForetiÊ, Vladimir Primorac, Nina Domazet, Davorka Vukov ColiÊ, Miqenko JergoviÊ... ali wihova reagovawa nisu nailazila ni na kakav odziv - ni na osporavawa, nisu ni demantovana, nije bilo ni polemiËkih osvrta. Oni su, u duhu opaske Danila Kiπa „da za intelektualce ovog naπeg doba postoji samo jedan ispit savesti, i postoje samo dva predmeta iz kojih se pada, ne na godinu, nego zbog kojih se gubi pravo (moralnog) glasa jednom zauvek: faπizam i staqinizam”, pokazali da su protiv svakog duhovnog autizma. Dr Svetozar Livada takoe je, u svojim osvrtima na neobuzdane verbalne provale nacionalπovinizma, upozoravao na etniËko i kulturno ËiπÊewe hrvatskog prostora. Upravo je on prvi upozorio hrvatsku javnost na uniπtavawe ogromnog broja svezaka „Enciklopedije Jugoslavije” 1995. godine. Novinar Aleksandar MiloπeviÊ, koji Êe ostati zapamÊen kako je na poËetku rata jezdio Banijom i Kordunom zajedno sa dopisnikom „Politike” –urom –ukiÊem - zvali su ih „Boro i Ramiz”, priupitaÊe Velimira ViskoviÊa da li je taËno da je samo u Leksikografskom zavodu uniπteno 40.000 primeraka „Enciklopedije Jugoslavije”? „Iako sam sugerirao da se te kwige potiho prodaju, kamionima su otpremqene na mqevewe. Protestiralo se i protiv `OpÊe enciklopedije`, a problem je bila i `Likovna enciklopedija Jugoslavije`, Ëiji je glavni urednik bio Æarko Domqan, tadaπwi predsjednik Sabora. Iz treÊeg toma potom su izvuËeni samo hrvatski umjetnici”, odgovorio je ViskoviÊ. A πta bi na to rekao Miroslav Krleæa? Posebno poglavqe u uniπtavawu kwiga Ëine privatne biblioteke. Nekoliko desetina hiqada kwiga nestalo je u Dubrovniku (Apoloniova biblioteka i dokumentacija) i u Benkovcu (Mila SaviÊa i Nenada S. KosoviÊa). Ovome treba pridruæiti sudbinu biblioteke Radeta KonstantinoviÊa u Roviwu:

„Nakon πto je `herojski` zauzeta, `neprijateqska` utvrda pisca kapitalnog djela `Filozofija palanke` najprije je divqaËki devastirana, a potom su i kwige i rukopisi KonstantinoviÊevi baËeni na ulicu. Meu rukopisima se nalazio i dio prepiske ovog velikog kwiæevnika s drugim velikim literatom, Semjuelom Beketom, pa je kwiga `Beket prijateq`, koja je nastala docnije, ostala prikraÊena za dobar deo wihove viπegodiπwe korespondencije.” Novinar Hrvoje Appelt je polovinom 2003. objavio tekst „Kako je iz rijeËke sveuËiliπne kwiænice nestalo 30 tisuÊa svezaka i kwiga? („Jutarwi list” 13.07.2003.)”...KriminalistiËka policija doπla je do skandaloznih saznawa kako su posledwih osam godina iz arhiva kwiænice baËene u smeÊe zakonom zaπtiÊene kwige i kompleti Ëasopisa kulturoloπke i kwiæniËarske vrednosti. Iz skupqene dokumentacije vidi se kako je na nezakonit naËin iz arhiva kwiænice otpisano i oko 3.000 kwiga sa statusom kulturnog dobra te oko 150 naslova Ëasopisa, novina i drugih izdawa.” Meu wima je bilo je kwiga „iz 16.,17.,18. i 19. stoqeÊa”. Za potrebe rada na ovoj kwizi Leπaja je razgovarao sa odreenim brojem bibliotekara. Iz razgovora s wima stekao je utisak da je veÊina bibliotekara poπtovala profesionalna naËela. Izbacivawe kwiga u velikoj je meri bilo je rezultat samovoqe odreenih qudi. „Meutim, i ta samovoqa nije nastala sama po sebi, nego je bila uvjetovana politikom iskquËivosti koja je tada vladala u cijelom druπtvu”, tvrdi autor „Kwigocida”. „Primjerice, u kwizi navodim debatu iz 1992. godine u Saboru o uxbenicima. U toj je debati Nedjeqko MihanoviÊ govorio o Vojinu JeliÊu kao Ëetniku. Pa zakquËuje kako u uxbenicima, eto, ima Vojina JeliÊa, a nema, recimo, Petra Segedina ili Ivana Aralice, dakle, po wemu, naπih najboqih pisaca.

Koreni `Arapskog proleÊa`, ratova u Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu...

NATO: POTVR–EN PLAN TRE∆EG SVETSKOG RATA Projekat, o kojem je reË, definisan je u ICISS (International Commission on Intervention and State Sovereignty) izveπtaju o Odgovornosti zaπtite (R2P). Ovoj plan pokretawa potpunog rata, poËiwuÊi sa koriπtewem nuklearnih bojevih glava protiv Irana - zemqe koja je treÊa po otkrivenim zalihama nafte, odmah iza Saudijske Arabije i Iraka - je veÊ ucrtan na planu Pentagona joπ 2005.; potvren, 2010., a potvrdio ga je Komitet na Ëelu Madlen Olbrajt, pod nazivom Strateπki koncept NATO.

ubijajuÊi dve treÊine ËoveËanstva. Na globalnom planu, te vojne aktivnosti se instrumentalizuju kroz jedinstvenu komandu ameriËke vojne strukture: cela planeta je podeqena na geografske borbene komande i zone odgovornosti, pod kontrolom Pentagona. Prema reËima bivπeg komandanta NATO-a, generala Vesli Klarka, vojna mapa puta Pentagona, sastoji se od niza ratnih predstava; petogodiπwi plan kampawe ukquËuje ukupno sedam zemaqa, poËevπi sa Irakom, potom Sirija, Liban, Libija, Iran, Somalija i Sudan.

Ako bi se takav rat pokrenuo, koristeÊi bojeve glave, celi Bliski Istok i centralnno-azijski region, bi bio brzo uvuËen u pakleni poæar, koji Êe se teπko moÊi ugasiti, jer takve razmere sukoba, koji bi se desio, ËoveËanstvo nije videlo do sada. ©ireÊi se, ËoveËanstvo bi se ubrzano naπlo u scenariju TreÊeg svetskog rata, odnosno gubitka dve treÊine svog stanovniπtva.

SliËno, kao najopasnija bolest civilizovanog sveta - rak; ustvari, rat SAD protiv celog sveta, se objavio joπ 1999., poËevπi svoje delovawe; prvo, bombardovawem Jugoslavije; zatim, u Iraku - 2003., nastavivπi se razvijati, sve do danas, u najgoru globalnu bolest.

Neverovatno je da tako realna i neposredna opasnost od TreÊeg svetskog rata, nije glavna vest naslovnih strana glavnih zapadnih medija. Mediji se uzdræavaju od detaqne analize i rasprave o posledicama ovih ratnih planova. Juriπe TreÊeg svetskog rata, koji je zamiπqen da se desi, zapadni mediji leæerno i ciniËno opisuju kao Zabrawena zona letewa ili, kao neke druge razne operacije NATO, pod nazivom Odgovornost zaπtite (R2P).

Uz to, kaæe MihanoviÊ, JeliÊ je ne samo Ëetnik, nego ni estetski ne zadovoqava da ue u uxbenike, iako je svojim romanom „Aneli lijepo pjevaju” uπao u ediciju „Pet stoqeÊa hrvatske kwiæevnosti”. Autor kritiËkog predgovora Branimir Boπwak tvrdi da je rijeË o jednom od najboqih romana u jugoslavenskim kwiæevnostima. NeÊe, dakle, biti da estetski ne odgovara, nego se tu radilo o pogromu pisca koji je doπao iz Sabora. Neposredno nakon toga, Ministarstvo prosvjete i kulture donosi sporni „Naputak za rad u kwiænicama osnovnih πkola”. Tu stoje one veÊ poznate stvari o tome da se iz kwiænica moraju maknuti ideoloπki naslovi, kwige moraju biti samo na hrvatskom jeziku itd. Dakako, bilo je i primjera samovoqnih odluka samih kwiæniËara. Recimo, jednu su kwiænicu u Istri i prije toga, dakle 1990. i 1991. godine, oËistili od nepoÊudnih naslova.”

To bi se desilo, navodno, sa minimalnom kolateralnom πtetom ili, joπ gore i ciniËnije, kao hirurπki kazneni napadi na odreene vojne ciqeve, Ëiji je jedini smisao da podræi globalnu bezbednost i zaπtitu energentskih resursa, kao i, opet navodno, demokratiju i qudska prava u zemqi napada.

Na pitawe novinara da li mu upuÊuju pretwe πto se drznuo da otvori ovaj problem, Ante Leπaja je odgovorio: „Jedan anonimni KorËulanin uputio je poziv da me treba spaliti. ©ta Êete, rekao sam sinu da je to dobro, to Êe nam uπtedeti za krematorijum i prenos urne u KorËulu.”

Dakle, mnogo razornije. Vredno je napomenuti da su Sjediwene Dræave, jedina zemqa koja je veÊ jednom koristila nuklearno oruæje protiv jedne zemqe i wenih civila, uniπtavajuÊi milione qudi i praveÊi neprocewivu πtetu, a kako stvari stoje: koristiÊe ga i drugi put, samo u πirim razmerama i protiv mnogo viπe zemaqa i

Politika, 3. i 4. 2.2013.

Ivan MiladinoviÊ

Iskra 1. mart

22 2013.

Dok su, Wu Jork Tajms (The New York Times) i druga sredstva javnog informisawa, pozdravili i hvalili 15. 12. 2011., kao dan obeleæavawa zvaniËnog kraja, skoro devet godina ameriËkog rata u Iraku i pored toga πto se u stvarnosti zna da Êe ta poruπena i uniπtena zemqa ostati ameriËko ratno pozoriπte u doglednoj buduÊnosti. Vojni savetnici Pentagona i dobavqaËi (kontraktori) Êe nastaviti da æive i rade tamo i narod Iraka Êe generacijama biti ostavqen u naslee ameriËkog nametnutog sukoba, okupacije i varvarstva. Kampawa Pentagona u Iraku - πok i strahopoπtovawe, se moæda naizgled smirila, ali wene posledice i zloËinaËki presedani su i daqe veoma πiroko rasprostraweni, ne samo u Iraku veÊ i u πirem regionu, a sve viπe i viπe i na globalnom planu. Koju su pustoπ ostavili iz sebe na prostoru bivπe Jugoslavije, javnosti je dobro poznato. Projekat za Novi AmeriËki vek

Javno mwewe je uglavnom upoznato sa teπkim i smrtnosnim posledicama tih ratnih planova NATO-a, πto podrazumeva upotrebu nuklearnog oruæja, u znak odmazde za, kakva ironija, nepostojeÊeg oruæja iranskog nuklearnog programa. Osim toga, 21. vek ima takvu vojnu tehnologiju koja se kombinuje iz niza sofisticiranih sistema naoruæawa, Ëija bi razorna snaga prevaziπla i nekoliko hiqada puta, nuklearne uæase πto su se desili Hiroπimi i Nagasakiju.

Iskra 1. mart 2013.

„U svim vremenima bio je neki tiranin, tlaËiteq i eksploatator, koji je sebe umotavao u plaπt patriotizma ili religiju ili, kako prevariti i preplaπiti narod.” (Eugene Debs, 18551926, Ohajo, 16. jun 1918.) MoguÊa osnova prethodno opisanog projekta - Plan pokretawa potpunog rata je PNAV (Project for the New American Century - PNAC); plan, koji je bio okosnica plana neokonzervativaca, a zasnovan je na „voditi rat bez granica”. Projekat PNAV sadræi precizno i jasno definisane ciqeve da se mora „boriti odluËno i osvojiti simultano viπestruka, velika ratna pozoriπta u razliËitim regionima sveta, kao i obavqawe takozvanih vojnih policijskih poslova, vezanih za oblikovawe bezbednosnog okruæewa u kritiËnim regionima”. Globalna poli

11


MoguÊa ruska... hvatio sporazum o integrisanom upravqawu granicom.(7) Sporazum nije formalno potpisan, ali je PaviÊeviÊ u ime vlade poslao u Brisel pisane garancije wegovog prihvatawa πto ima isti znaËaj kao da je dokument potpisan. Nakon toga DaËiÊeva i VuËiÊeva vlada ide joπ daqe i najavquje da Êe Dejan PaviÊeviÊ biti oficir za vezu Srbije u Priπtini, πto je zaËetak diplomatskih misija nezavisnih dræava.(8) Kao kruna svega, prozapadni mediji su najavili susret „dvoje predsednika” Tomislava NikoliÊa i NATO marionete Jahjage u Briselu pod pokroviteqstvom EU.(9) Ciq ovih razgovora je „normalizacija odnosa” a u stvari konaËan Ëin faktiËkog priznawa nezavisnosti KiM, susretom „πefova dræava.” U istoriji meunarodnih odnosa i meunarodnom pravu je poznato da susret πefova dræava ujedno predstavqa i faktiËko priznawe tih zemaqa, ukoliko do tada nisu meusobno priznate. SAD su faktiËki priznale Kinu, kada je 1972. godine Nikson zvaniËno doputovao u Peking i imao susrete na najviπem nivou, iako Vaπington pre toga nije usvojio deklaraciju o priznawu. Da situacija bude joπ gora, Zapad primorava Srbiju, a zvaniËni Beograd pristaje na dogovor sa najveÊim kriminalcima i zloËincima u Evropi danas - onima koji i daqe provode genocid nad Srbima, briπu sve tragove tog drevnog naroda na KiM, a umeπani su u terorizam, trgovinu qudskim organima, trgovinu narkoticima, svirepa ubistva itd. U situaciji u kojoj zvaniËni Beograd prihvata i potpomaæe Zapadu u stvarawu velike Albanije, postavqa se pitawe kakvu strategiju Rusija moæe da primeni u Srbiji. Pre svega Moskva treba da prihvati Ëiwenicu da Srbija nije nezavisna dræava, sa nezavisnom vladom, veÊ zemqa Ëiji je suverenitet ozbiqno ograniËen uticajem i strategijom Vaπingtona i Brisela, do te mere da srpskom narodu preti nestanak ukoliko nastavi da ide tim putem. Nastup SAD i EU u Srbiji nije mnogo drugaËiji od Titove politike slabqewa „dominantnog naroda” i fragmentacije Srbije. Uostalom taj pitomac austrougarskog obaveπtajnog centra u PeËuju je i delovao u skladu sa tim ciqem i zadacima dobijenim na Zapadu. Kao i ranije u istoriji Rusija moæe u svojoj balkanskoj strategiji da nastupi kao sila zaπtitnica, koja Êe ovaj put u odsustvu meunarodnih ugovora koji joj garantuju taj status, insistirati na poπtovawu najznaËajnijih, opπtih akata u meunarodnom pravu i zaπtiti Srba. U UN ne moæe da bude priznata, bez obzira na eventualni pozitivan stav zvaniËnog Beograda, tvorevenina koja je izvrπila genocid nad srpskim narodom i koja uz pomoÊ SAD i EU srpsku istoriju i kulturnu baπtinu pretvara u „kosovarsku” jer to oËigledno nije po „meunarodnim standardima”. Moskva bi trebala i daqe da insistira na potpunom rasvetqavawu, trgovine

10

qudskim organima otetih Srba, terorizma, trgovine narkoticima i drugih teπkih zloËina koji su Ëinili i Ëine ©iptari, kao i okolnosti u kojima su Srbi danas jedini narod u Evropi koji æivi u getima i to u 21. veku. Postojawe tajnih zatvora CIA u „Bondstilu” u kojem se Ëak i po izveπtaju Evropskog parlamenta muËe oteti qudi, predstavqa osnov za istragu usmerenu protiv onih Ëiji je projekat velika Albanija - SAD, VB i NemaËke (EU). Moskva ima sva prava da raskrinkava pqaËkawe srpskih prirodnih resursa na KiM, koje se deπava pod pokroviteqstvom NATO i EU. Posledice NATO agresije i wihov osiromaπeni uranijum, ali i hemijski i bioloπki otrovi koje su koristili u agresiji na SRJ, sve viπe ugroæavaju zdravqe graana Srbije, ali predstavqaju i opasnost za ceo region, te bi razmatrawe te teme trebalo pokrenuti na meunarodnom nivou. Genocid nad Srbima koji se i danas provodi na KiM - proterivawe Srba, wihovo pretvarawe u „kosovare” i pretvarawe srpske kulturne baπtine u „kosovarsku” je prilika za Moskvu da traæi nove naËine za zaπtitu srpskog naroda. Ruska strategija treba da bude usmerena na poniπtavawe rezultata koje je Zapad postigao u srpskim zemqama, izvrπewem brutalne agresije i krπewem imperativnih normi meunarodnog prava. Na kraju i suπtinski Rusija treba polako da teæi stvarawu novog balkanskog saveza - saveza dræava ugroæenih projektom nezavisnog KiM. BuduÊi da su SAD i EU kao ulog na sto stavili veliku Albaniju, novi balkanski savez treba Srbima da omoguÊiti u jednom trenutku, da jednom za svagda, reπe pitawe tog projekta Zapada, ali ne u Priπtini i na Koπarama, veÊ u Tirani. Ovakva balkanska strategija Moskve, pre Vladimira Putina bila je nemoguÊa, ali pod wegovim vostvom, moæemo da budemo sigurni da se Rusija neÊe pomiriti sa pretvarawem Srbije u malu, a Albanije u veliku dræavu. ----------(1) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story (2 )http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija 287064/Nemacki-ambasador-Dacic-pokrenuo-temuKosova-u-UN (3) http://www.vestionline.com/Vesti/Srbija/25718 5/Vlast-pogazila-obecawa-Napustamo-Kosovo (4) Prof. dr. Panajotis Haritos, Status Kosova i Metohije prema meunarodnom pravu. (5) Vidi sporazum od 02.jula 2011. godine. (6) http://www.pravda.rs/2011/07/04/nikolica-teraju-dase-preziva-nikoliku/?lng=cir (7) http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/ PavicevicVlada-Srbije-prihvatila-tehnicki-protokol-o-IBM.sr.html (8)http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.ht ml:417476-Pavicevic-oficir-za-vezu (9 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy =2013&mm=02&dd=01&nav_category=640&nav_id=68 2786 ------------Boris ALEKSI∆ Fond strateπke kulture 2.2.2013. (Podvukla - Iskra)

W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:

OBNOVA MONARHIJE I ODNOSI S VLASTIMA I OPOZICIJOM Povratak posmrtnih ostataka moga oca Kraqa Petra Drugog je veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirewu, tu nema nikakve sumwe. Ovaj dogaaj prirodno dovodi u æiæu javnosti pitawe ponovnog uspostavqawa Monarhije. Æivotno iskustvo me je nauËilo da se niπta ne deπava samo od sebe. Svi vaæni dogaaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kuÊi Kraqa Petra je jedna od takvih stvari, koja se nije desila sluËajno, veÊ zahvaqujuÊi velikom radu i naporima - kaæe u razgovoru za Danas Prestolonaslednik Aleksandar.

Prema Vaπoj proceni, da li u politiËkim krugovima i narodu postoji raspoloæewe da se u Srbiji obnovi parlamentarna monarhija?

©to viπe pozitivnih poruka poπaqemo iz Srbije u svet, tim boqe po nas. Moramo da ugrabimo i iskoristimo svaku priliku. I mi sami moramo da stvaramo prilike, jer u modernom svetu moramo preuzeti svoju sudbinu u sopstvene ruke. Moramo biti proaktivni. Imix dræave i naroda nije uvek baziran samo na Ëiwenicama. U danaπwe vreme, viπe se radi o imixu koji sami stvorite i vaπoj sposobnosti da ga „prodate” drugima. Naæalost, usled duge serije tragiËnih okolnosti i dogaaja, mi se joπ uvek muËimo sa svojim imixom. S druge strane, potpuno sam siguran da Srbiji sasvim prirodno pristaje monarhistiËka tradicija, i da joj pomaæe da popravi sliku o sebi u meunarodnoj zajednici.

PolitiËki krugovi su uvek ophrvani svojim sopstvenim politiËkim pitawima, kojih nikad ne nedostaje ovde kod nas. Graani su pritisnuti svojim svakodnevnim æivotnim problemima. Ja ne krivim nikoga od wih, ali se trudim da neprekidno sve podseÊam da mi imamo i druga dobra reπewa.

Da li povratak i sahrana Ëlanova Kraqevskog doma na Oplencu mogu da se iskoriste i za skretawe paæwe javnosti sa „bolnih kompromisa" koje aktuelna vlast pravi u vezi s Kosovom i Metohijom?

Kako komentariπete to πto Ëlanove Kraqevskog doma u otaxbinu „vraÊaju" bivπi komunisti i radikali, a da sa vladama proizaπlim iz DOS, u Ëijem ste stvarawu uËestvovali, problem nije mogao da se reπi, iako je u wima bilo i deklarisanih monarhista?

Sahrana uz dræavne poËasti je sama po sebi znaËajan dogaaj, i ne moæe biti kompenzacija za neπto drugo. Mi ne moramo nikome da se izviwavamo zbog toga πto obeleæavamo i poπtujemo svoju istoriju. Opet, taj dogaaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teπke i vaæne stvari.

Dokle god su qudi robovi svojih predrasuda, bez obzira kako se predstavqali, sigurno Êe biti ograniËenih vidika. Nije dovoqno samog sebe nazivati demokratom, da bi se to zaista i bilo. Takoe, nije bitno ako se zovete ili ste se zvali drugaËije, sve dok radite dobro i radite πta treba. Dela govore glasnije od reËi.

Zaπto se do sada niste javno izjaπwavali o reπavawu kosovskog problema, koji nije samo politiËko, nego nacionalno i dræavno pitawe broj jedan, a sada se otvara i kao problem teritorijalnog integriteta Srbije?

Prenos posmrtih ostataka Vaπeg oca mnogi su doæiveli kao okupqawe vlasti, Crkve i Dinastije na zajedniËkom istorijskom zadatku. Opozicija, ukquËujuÊi i SPO, kojoj je povratak monahrije bio u osnovi stranaËkog programa, dogaaj takoreÊi preÊutala, ne raËunajuÊi kritike na izjave profesora AntiÊa u vezi s moguÊnostima za obnovu monarhije. Kako to tumaËite? ZajedniËko angaæovawe vlasti, crkve i Kraqevskog doma je potpuno prirodno, i ja to pozdravqam, ne samo u ovom konkretnom sluËaju, nego vezano i za sva druga vaæna pitawa. Svima je poznata moja dobra voqa. Ovde sam i vrata su im svima otvorena. Uloga profesora AntiÊa u dræavnom Odboru, kao i prilikom vraÊawa kuÊi Kneza Pavla proπlog oktobra i moga oca Kraqa Petra Drugog proπle nedeqe bila je izuzetno znaËajna. Ne bih hteo da objaπwavam wegove reËi, ali je on dobar primer osobe koja je istovremeno lojalna predsedniku, ali i spremna da pomogne da se isprave istorijske nepravde nanete kraqevskoj porodici. On je svojim primerom pokazao da jedno ne iskquËuje drugo.

Koliko ovakvi dogaaji pomaæu vlasti da

Iskra 1. mart 2013.

poboqπa svoju sliku i poloæaj u meunarodnim okvirima?

Iskra 1. mart 2013.

Veoma je vaæno da svi mi shvatimo da ponekad postoje pitawa, problemi, za Ëije je reπavawe neophodno viπe vremena od jednog ili dva mandata, nekada viπe i od jednog qudskog veka. »ini mi se da je problem Kosova upravo takvo pitawe. Zbog toga je vaæno imati dræavnu strategiju, plan, konsenzus oko koga Êe se ujediniti sve relevantne institucije (ne samo politiËari, veÊ i SANU, SPC...). Razlika izmeu politiËara, i monarhije i crkve leæi upravo u percepciji vremena. Za posledwe dve institucije uvek postoji i vreme posle izbora, i u skladu s tim se stvari posmatraju, razumeju a tako se i reπavaju. »iwenica da je Kraq Petar Prvi bio oslobodilac Kosova 1912. i 1913. godine, u stvari je rezultat borbe koja je zapoËeta 1804. i koja je trajala neprekidno viπe od 100 godina, bez obzira koja je srpska dinastija u kom periodu bila na prestolu. Postojala je veoma jasno definisana dræavna strategija, i na kraju je postignut i ciq. Istorija nas neprekidno uËi, samo smo mi Ëesto skloni da zaboravqamo. Zbog toga politiËari moraju da imaju plan kojim Êe se voditi i neka druga partija, ako pobedi na sledeÊim izborima. Luj XIV je na samrtnoj posteqi rekao: „Ja sada odlazim, ali Êe dræava veËno trajati”. Danas, 28. 1. 2013.

Jelena TasiÊ

23


NOVI SVETSKI POREDAK I STARO REZONOVAWE ... Povod za ovo pisanije je Ëlanak profesora Zorana AvramoviÊa, pod nazivom Srbija i dvoglavi albanski metod (NSPM). Na poËetku rada autor, verovatno ponukan najnovijim talasom varvarskog divqawa i uniπtavawa srpskih spomenika i grobaqa na Kosmetu, delovawe πiptarskog separatistiËkog pokreta pomalo nezgrapno krsti kao „dvoglavi metod”, te daje opis tog beskrupuloznog ponaπawa samozvanih potomaka Ilira: optuæivπi drugu stranu za najgora politiËka dela a sam ih praktikujeπ protiv delova demonizovane nacije. Toj definiciji se nema πta dodati. Meutim, u Ëlanku nije pomenuto Êutawe Zapada na πiptarska zlodela. Pomalo iznenaujuÊi zavrπetak teksta moæda nudi „narativne” razloge za to izostavqawe. Naime, profesor u vidu zakquËka predlaæe srpskoj strani sledeÊi naËin borbe protiv neprijateqa: ReË je o obraÊawu onim inostranim centrima moÊi koji su duboko upleteni u srpsko-albanske odnose i koji su podræali Albance na Kosovu i Metohiji na otcepqewe da kaæu svoju reË o dvoglavom metodu delovawa albanskog faktora u Srbiji i na Balkanu. Nekome Êe se uËiniti da je to utopija. Nipoπto. Zaπtitnici albanske stvari na Kosovu i Metohiji su Ëuvari ideje i prakse otvorenog druπtva i svih wegovih karakteristika. Kako je moguÊe da podræavaju govor i praksu zatvorenog druπtva koje primewuju kosovski Albanci i alban ski faktor? (Podvukao SD) ***** \ »ovek ostaje zapawen pred nerazumevawem novog svetskog poretka koje ovakvim stavovima javno iskazuje jedan univerzitetski profesor. Obratite paæwu, Ëlanak je paradigmatiËan. Svedoci smo jednog gubitniËkog diskursa koji u srpskom druπtvu naæalost nije na margini. Ako ga usvojimo, ako makar iz najboqih namera odluËimo da krenemo tim putem, posle izvesnog vremena ni pozicije DaËiÊeve vazalne Vlade neÊe nam biti daleke. O Ëemu se radi? U navedenom Ëlanku se (ne)svesno glorifikuje pojam otvorenog druπtva, koji je popularisao filozof Karl Poper. Vredi najpre primetiti da je Poper ærec savremene liberalne demokratije i jedan od gurua onog qudskog smeÊa πto se svojevremeno proglasilo Drugom Srbijom, pa u meuvremenu zaæalilo zbog toga, osluπkujuÊi brojne peæorativne odjeke koje je taj naziv izazvao u srpskoj javnosti. Otvoreno druπtvo predstavqa ideal liberalno-demokratskog poretka u kome je vlast odgovorna i tolerantna, a politiËki mehanizmi transparentni i fleksibilni. Dræava ne skriva informacije od graana i promoviπe qudska prava i slobode. Tako to zvuËi u teoriji. Praksa meutim pokazuje da u osnovi postupawa πiptarskih pokroviteqa sa Zapada ne stoji nikakva briga o qudskim pravima, demokratiji, ili toleranciji. Ponaπawe zapadnih sila rukovoeno je iznad svega geopolitiËkim interesima Imperije i wenih marioneta. Upravo zato se Êuti na bezbrojne primere krπewa qudskih prava kosmetskih Srba; zato se uporno zataπkava dugogodiπwe varvarsko nasiqe

24

©iptara. Imperija je osmislila retoriËki sistem u kome odreeni pojmovi kao πto su qudska prava, demokratija i tolerancija gube svoje originalno znaËewe i pretvaraju se u puka propagandna orua dominacije Zapada, uz pomoÊ wihove pete kolone u vazalnim zemqama. Razume se, ni pojam otvorenog druπtva nije izuzetak. Treba dakle zaseniti prostotu brojnim glavolomnim terminima, koji se ponavqaju do besvesti i time promoviπu u pojmovesvetiwe. ManipuliπuÊi wima, slama se moral nacije, a zemqa-ærtva dræi u pokornosti: optuæbe na raËun krπewa qudskih prava, guπewa slobode medija, ili ravog odnosa prema mawinama uvek su u funkciji dezavuisawa onih koje Imperija smatra svojim neprijateqima. Teπko da Êete ih Ëuti kada je u pitawu npr. Saudijska Arabija, vaæna saveznica Amerike poznata po stalnom divqaËkom krπewu qudskih prava i potpunom odsustvu slobode. Drugim reËima, baπ briga zapadne elite za socijalnu ureenost onih koje doæivqavaju kao balkanske divqake. ©taviπe, wih ne interesuje ni sudbina sopstvenih naroda! Tu se dakle krije odgovor na autorovo pitawe: kako je moguÊe da vodeÊe zemqe Zapada „podræavaju govor i praksu zatvorenog druπtva koje primewuju kosovski Albanci i albanski faktor”. ©to viπe Srba shvati ovu jednostavnu istinu, to boqe. Zato je neophodno da dominantni socijalnopsiholoπki diskurs konaËno i nepovratno bude zamewen geopolitiËkim. U suprotnom, plivaÊemo u vodama kojima veπto upravqaju neprijateqi Srbije i wihova peta kolona. I nasukaÊemo se. »itava vojska raznih nevladnika je odavno angaæovana i finansirana samo za propagirawe „vrednosti” zapadnog sveta, Ëime se zapravo postepeno podriva geopolitiËki subjektivitet Srbije, a ona svodi na nemoÊni protektorat. AvramoviÊ u Ëlanku koristi jezik koji veπtom propagandom nameÊu srpski neprijateqi i time Ëini korak u pogreπnom pravcu. Da li je moguÊe da uËeni autor veruje kako moÊni Zapad ni dan-danas „nije obaveπten” o necivilizovanom postupawu ©iptara prema kosmetskim Srbima? Da li on zaista smatra da bi „aktivniji” propagandni pristup Srbije doneo nekakav preokret u stavu vodeÊih zapadnih zemaqa prema pitawu Kosmeta? „Istina Êe pobediti!?” Mislili smo da su sliËne zablude nepovratno otiπle zajedno sa Slobom. ©iptari su instrument balkanskog subimperijalizma Amerike, Ëiji dugoroËni ciq u ovom regionu je da Srbija, kao potencijalni saveznik Rusije, bude πto slabija. I to nema nikakve veze ni s qudskim pravima, ni s demokratijom, ni s tolerancijom. Pa ni s otvorenim druπtvom, svakako. ReË je o nemilosrdnom vektoru geopolitike. Zato je ideja o obraÊawu πiptarskim zaπtitnicima, a geopolitiËkim neprijateqima Srbije, u oËekivawu wihove pozitivne reakcije - najobiËnija utopija. Srpski kulturni klub 6.2. 2013.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

Iskra 1.mart 2013.

U uslovima uzmicawa Beograda pred Zapadom i velikom Albanijom

MOGU∆A RUSKA STRATEGIJA ZA©TITE KIM I INTERESA SRBIJE Kada je 2011. godine, tadaπwi predsednik Srbije, Boris TadiÊ rekao da „Srbija ideju o stvarawu velike Albanije smatra opasnom, ali bi mogla sa tim da æivi, ako bi postojala sporazumna reπewa”(1), politiËke stranke i graani, burno su reagovali protiv te izjave, dok je u srpskom parlamentu podneta interpelacija usmerena na obarawe vlade, na koju Mirko CvetkoviÊ i wegovi ministri, krπeÊi Ustav nikad nisu odgovorili. Sa druge strane, kada je nova vlada napredwaka i socijalista krπeÊi Ustav prihvatila sve πto je TadiÊeva vlast dogovorila sa Priπtinom i otiπla nekoliko koraka daqe, Ëak i do toga da uspostavi granicu, a premijer DaËiÊ ponudi svom partneru u razgovorima TaËiju, pravosnaæno osuenom za najteæa kriviËna dela, stolicu u UN, ukoliko to bude „deo sveobuhvatnog sporazuma”(2), graani Srbije su zanemeli. Upravo oni politiËari koji su u predizbornoj kampawi Srbima na Kosovu i Metohiji obeÊavali da Êe do kraja braniti teritorijalni integritet Srbije i da Êe odbaciti do tada postignute sporazume Beograda i Priπtine,(3) krenuli su daqe putem wihovih prethodnika, koji je zacrtao Vaπington - ka stvarawu velike Albanije. U preambuli najviπeg pravnog akta - Ustava Republike Srbije jasno i nedvosmisleno je izraæena voqa graana sledeÊim reËima: „polazeÊi i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije i da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima, graani Srbije donose Ustav Republike Srbije.” Prilikom stupawa na duænost, predsednik Republike, pred Narodnom skupπtinom polaæe zakletvu koja glasi: „Zakliwem se da Êu sve svoje snage posvetiti oËuvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukquËujuÊi i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, poπtovawu i odbrani Ustava i zakona, oËuvawu mira i blagostawa svih graana Republike Srbije i da Êu savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje duænosti.” Meutim nije samo pozitivno pravo Srbije to koje potvruje wen suverenitet na Kosovu i Metohiji, tu su i najvaænija meunarodna akta. Svima poznata Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 prvenstveno se odnosi na ranije rezolucije Saveta bezbednosti broj 1160, 1199 i 1203, iz 1998. godine. Rezolucija br. 1160 sadræi izjavu priz-

Iskra 1.mart 2013.

nawa i jemstva suvereniteta i teritorijalne celovitosti Savezne Republike Jugoslavije, to jest Srbije i Crne Gore od strane Ujediwenih nacija. U woj se posebno istiËe da Savet bezbednosti „Potvruje privræenost svih dræava Ëlanica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije...” Ista izjava je ponovqena u rezolucijama 1199 i 1203 iz 1998. godine, dok se u Rezoluciji 1244 iz 1999. joπ izriËitije se kaæe da Savet bezbednosti „iznova potvruje privræenost svih dræava Ëlanica suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i drugih dræava u regionu, u skladu sa Helsinπkim zavrπnim aktom i Aneksom 2.”(4) Meutim, republiËka vlada, kako ona bivπa CvetkoviÊeva, tako i ova sadaπwa DaËiÊeva je ulaskom u direktne pregovore, zavrπene sporazumima sa πiptarskim separatistima, protivustavno zapoËela faktiËko priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije. U sporazumima koji je postigla prethodna vlada,(5) a sadaπwa prihvatila, za administrativnu liniju prema KiM upotrebqava se reË „granica”. KiM pod kontrolom πiptarskih terorista i trgovaca qudskim organima i Srbija su prema ovom sporazumu ravnopravne strane, πto znaËi da su subjekti meunarodnih odnosa tj. dræave. Prema tim sporazumima stanovnici svake strane treba da budu u moguÊnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane. Ovakvu formulaciju mogu da propiπu i dogovore samo suvereni Ëinioci meunarodnog prava i meunarodnih odnosa tj. dræave. U sporazumima se preciziraju i prava „graana obe strane.” Svaka strana Êe preduzeti sve mere da omoguÊi graanima druge strane da putuju neometano preko i kroz teritoriju druge strane koristeÊi vozaËke dozvole koje su izdale wihovi matiËni organi. Na ovaj naËin se joπ jednom potvruje da republiËka vlada faktiËki priznaje Kosovo i Metohiju kao nezavisnu dræavu. Ko priznaje neki dokument, priznaje i organ tj. instituciju koja ga je donela. ©iptari su ovim sporazumima Ëak dobili pravo da u liËnim dokumentima mewaju prezimena Srba i wihovo dræavqanstvo. Srpska prezimena se nakon sporazuma u novim dokumentima zvrπavaju na „i” dok je srpsko dræavqanstvo preformulisano u „kosovsko”.(6) Na ovaj naËin, zvaniËni Beograd je prihvatio nasilnu asimilaciju Srba, πto predstavqa zloËin protiv ËoveËnosti jer se silom mewa etniËka slika i omoguÊava dominacija jedne etniËke grupe nad drugom. Da ultimatumima i poniæewima iz Brisela nema kraja dokazao je i ovlaπÊeni predstavnik vlade napredwaka i socijalista, Dejan PaviÊeviÊ koji je u ime Republike Srbije krπeÊi Ustav pri-

9


U Srbiji... napravi zaokret, a da posledice budu πto mawe bolne. Da se posluæim onom metaforom sa narkomanom, treba naÊi nekog ko Êe nam dati "metadon", bar dok ne savladamo krizu odvikavawa. Ali ni tada to ne moæe biti bezbolno. Samo te hraborsti i mudrosti nema ni kod naπe elite, a ni kod jednog dela naroda. Zato smo i daqe na ovoj nizbrdici.

* Koliki je zaista uticaj moÊnih svetskih dræava na nacionalnu politiku Srbije? Da li je zemqa i danas pred laænim dilemama - Zapad ili Istok, Amerika ili Rusija, EU ili evroazija...? - Kakve laæne dileme? Pa svaka dræava, pogotovo kad zapadne u πkripac, razmatra sve opcije kako da se izvuËe. Mi smo dozvolili da nam ambasade Brisela i Vaπingtona budu Ëetvrta grana vlasti. Ne treba sad to da postanu ni ambasade Moskve, ili Pekinga. Nego ambasadori treba da prestanu da igraju ulogu srpskog monarha koji nam kroji vladu, ili spoqnu politiku. Ali mi smo im to dozvolili, taËnije, naπa politiËka elita. Posledwi naπ politiËar koji se tome javno suprotstavio bio je Zoran –iniÊ. Posle wega se viπe niko iz srpske vlasti nije usudio da se poæali na nasrtqive ambasadore. Takvo ponaπawe se danas u Beogradu smatra prirodnim.

* Jesu li, po vaπem miπqewu, izvesni izbori u 2013. godini, o kojima se sve viπe i glasnije spekuliπe? - To pitawe mi, ovih dana, Ëesto postavqaju. Na wega obiËno odgovaram tako πto kaæem da izbori zavise od dobijawa datuma i hapπewa nekog novog "kapitalca". Popularnost VuËiÊa i SNS bi u tom trenutku dostigla vrhunac, pa bi VuËiÊ tada verovatno iπao na izbore. Ali dozvolite da se sad ja zapitam - a πta bi to izbori promenili? Jedna stranka bi imala viπe vlasti, druga mawe. Ali da li bismo dobili novu politiku? Da li bismo napravili neki strateπki zaokret, i pokuπali da se spasemo od novih poraza i poniæewa? Ja mislim da ne. Dobili bismo samo novo marketinπko pakovawe starih populistiËkih fraza o tome kako Êemo sjajno da æivimo kad jednog dana uemo u EU, ili bar kad poËnemo da koristimo Ëuvene "pretpristupne fondove". PriËe za malu decu...

* Smatrate li da je moguÊe da se SNS, posle eventualnih izbora, okrene saradwi sa DS ili DSS u sluËaju zaokreta u spoqnoj politici? - Ne verujem da do tog zaokreta u spoqnoj politici moæe da doe. Suviπe je naπa politiËka elita srasla sa briselskim i vaπingtonskim establiπmentom. Oni se ne usuuju u svojoj glavi ni da zamisle neku alternativu ovome πto sada rade. Svaka ozbiqna dræava ima plan B, pogotovo kada su vaæne stvari u pitawu. A ovi naπi imaju samo jedan plan - Brisel ili smrt. Mi imamo neozbiqnu elitu, pa ni kao dræava ne moæemo biti ozbiqni. VeËerwe novosti, 3.2.2013. (Podvukla - Iskra)

8

Predrag VASIQEVI∆

TOMA NIKOLI∆ KVISLING IZ BAJ»ETINE Kako se postaje izdajnik svoga roda? Pitawe zvuËi utoliko teæe ukoliko smo svesniji da je objekt naπeg interesovawa skoro dve decenije glumio vatrenog srpskog nacionalistu u stranci Vojislava ©eπeqa. Da ti pamet stane, kako narod kaæe. Moæda ne moæemo da objasnimo genezu, ali u stawu smo da izdajnika lako prepoznamo. Ameri vele: „Ako izgleda kao patka, pliva kao patka i kvaËe kao patka, onde to verovatno jeste patka”. Ovaj jednostavni test induktivnog rasuivawa uvek sam primewivao za ocenu lika i dela bajËetinskog mastera. Wegovi glasaËi, meutim, koristili su neke druge arπine. Centralni dogaaj politiËke karijere sadaπweg predsednika Srbije je okretawe lea utamniËenom ©eπequ i osnivawe stranke s dijametralno suprotnim programom. Dve decenije - solidno parËe æivota - jedne politiËke opcije tako preko noÊi biva zameweno sasvim suprotnom priËom. Legitimna promena? Wegovi glasaËi poverovaπe da jeste. Ali ni oni koji su svojevremeno po nalogu Imperije radili psiholoπki portret buduÊeg napredwaËkog dvojca NikoliÊ-VuËiÊ nisu mogli da zamisle da Êe wihov projekat doæiveti takvu popularnost. StvarajuÊi frankenπtajnovsku politiËku dvojku kopali su grob savremenoj Srbiji. Bez glasaËa koji su se upecali na agresivnu napredwaËku retoriku Srbija danas ne bi bila na kolenima. U drugi krug predsedniËkih izbora uπla su dva proverena Ëoveka Imperije, TadiÊ i NikoliÊ. ZnajuÊi pomenuto, ostao sam tog majskog dana daleko od biraliπta. Obrevπi se na mestu predsednika, pokazao je Toma da voli æivot: London, Buenos Aires, egzotiËne destinacije... svuda u druπtvu prve dame, svuda s istim nameπtenim osmehom i istom nemuπtom priËom. OËigledno, politika je za nekog i dobra zabava. A narod veli, Ëuvaj se onog kog osmeh poruæni. Evo πta je govorio, pre samo nekoliko godina. Negujmo kulturu pamÊewa. »itajuÊi danas kako BajËetinac s lakoÊom srpske dræavne institucije na Kosmetu naziva „paralelnim”, usvajajuÊi tako jezik naπih okupatora, kako s filozofskim mirom te iste institucije kao na tacni predaje zloglasnim trgovcima qudskim organima, ne mogu a da se ponovo ne zapitam: gde vam je bila pamet kada ste glasali? Srpski kulturni klub 16.2.2013.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. mart 2013..

Izloæba o Zavodu za prinudno vaspitawe mladih u Smederevskoj Palanci

”NI KOLEX, NI TAMNICA” Novo Videlo Vas poziva na otvarawe izloæbe „Ni kolex, ni tamnica”, na temu Zavoda za prinudno vaspitawe omladine koji je bio organizovan u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. godine, jedini takav u okupiranoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. Naslov postavke ”Ni kolex, ni tamnica” asocira na joπ uvek podeqena miπqewa πta je u periodu od 1942. do 1944. godine ta ustanova predstavqala. Otvarawe Êe biti upriliËeno u petak 25. januara u 20.00 Ëasova, u klubu-galeriji IzdavaËke kuÊe Prometej, Trg Marije Trandafil 11, Novi Sad. Autor izloæbe je Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog Arhiva Smederevske Palanke, a pored autora, na otvarawu Êe govoriti i istoriËar Saπa AdamoviÊ. Zavod je u jednom turbulentnom, ratnom vremenu, kada su na sceni bili okupatori Nemci, Srpska dræavna straæa Milana NediÊa, Srpski dobrovoqaËki korpus Dimitrija QotiÊa, i partizanski i ËetniËki pokret, osnovala takozvana Vlada nacionalnog spasa Milana NediÊa. (Srpski dobrovoqci, kasnije SDK, su formirani od strane Srpske vlade i bili wena udarna vojna snaga, ne D. QotiÊa. Omladinci i Ëlanovi JNP Zbora jesu Ëinili wegovu okosnicu, ali je liËno QotiÊ zabrawivao wihov organizovan uticaj u dobrovoqcima i na izbor komandnog kadra; delovali su iskquËivo kao pojedinci svojim primerom i duhom, radi Ëuvawa homogenosti i jedinstva dobrovoqaËih formacija. Takoe, pridev „takozvana” kao da osporava stvarnu vrednost i znaËaj Srpske vlade generala NediÊa. Iskra). „Vlada je imala nameru da na prevaspitavawe upuÊuje mlade komuniste, koji budu zarobqeni u borbama ili uhapπeni od strane specijalne policije” pojaπwava Aleksandar NikoliÊ, direktor palanaËkog Arhiva. „Wihovo slawe u Zavod imalo je za ciq da im se, pre svega, saËuva æivot, koji je mogao biti ugroæen u borbama, a pretila je i opasnost za izvoewe pred streqaËki stroj u nekom od logora, kakav je postojao na Bawici. Teæilo se i da budu vaspitani u nacionalnom duhu, kroz predavawa koja su odræavali veoma obrazovani qudi toga vremena. Meu wima je bio i ministar prosvete Velibor JoniÊ”, kaæe NikoliÊ. Kroz palanaËku ustanovu proπlo je oko 1.300 mladih qudi, starosti od 14 do 25 godina, sa kojima je svakodnevno organizovan pedagoπki rad. „Uprava je imala velikog uspeha”, kaæe NikoliÊ. „Od nekoliko stotina ”pitomaca”, mladiÊa i devojaka, koji su otpuπteni kao prevaspitani, mali broj se ponovo prikquËio partizanima. Ostali su, ili ostali pasivni ili su otiπli u NediÊeve, QotiÊeve i MihailoviÊeve odrede. Sa te strane,

Iskra 1. mart 2013.

Zavod je ostvario ulogu zbog koje je bio osnovan”. Direktor Arhiva priznaje da u istorijskoj istini o Zavodu za prinudno vaspitawe omladine postoji i druga strana - da su ti mladi qudi bili okruæeni bodqikavom æicom, sa straæarima i liπeni potpune slobode. Bitno je, meutim, da su wihovi æivoti saËuvani, da nije bilo nikakvog maltretirawa, pogotovo ne streqawa, kako je to prikazivala posleratna propaganda. „»etnici su govorili da je palanaËki Zavod bio kolex za komuniste, a partizani da je to bila tamnica za mlade. Naziv izloæbe govori da to u stvari nije bilo ni jedno, ni drugo. Zavod je, smem da iznesem svoje skromno miπqewe, bila jedinstvena ustanova u tadaπwoj Evropi i odigrala je pozitivnu ulogu u srpskom druπtvu”, istakao je NikoliÊ... Srpski kulturni klub

23.1. 2013.

Izvodi iz drugih komentara i osvrta (Izostavqamo ponavqawa iz prethodnih tekstova - Iskra)

Novi Sad: Izloæba izazvala polemike IZLOÆBA "Ni kolex, ni tamnica", nedavno otvorena u Galeriji "Prometej", izazvala je u Novom Sadu oπtre polemike. Postavku koja govori o Zavodu za prinudno prevaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. oπtro su napali novosadske AntifaπistiËka akcija i Jevrejska opπtina, Druπtvo za istinu o NOB, LSV i LDP. Suπtina napada je tvrdwa da je izloæba pokuπaj abolirawa kvislinπke vlade Milana NediÊa i "Zbora" Dimitrija QotiÊa, koje su pomenuti zavod i formirale za prevaspitavawe mladih leviËara. Zbog oπtrine osude javnosti se pismom obratio Zoran Kolunxija, vlasnik "Prometeja". - Kao πto su, svojevremeno, predstavu "GolubwaËa" osuivali oni koji je nisu gledali, tako se sada o ovoj izloæbi oglaπavaju oni koji je ili nisu videli ili su na woj birali samo pojedina dokumenta - navodi Kolunxija u pismu. Izloæbu je, dodaje on, rukovodeÊi se iskquËivo nauËnim kriterijumima, priredio Aleksandar NikoliÊ, direktor Istorijskog arhiva u Smederevskoj Palanci. - Zaπto nekome sada smeta izloæba koja govori iskquËivo dokumentacionim materijalom pita se Kolunxija. - Zaπto nas nazivaju "qotiÊevcima" kad je prikazan samo iseËak iz æivota Srbije bez favorizovawa ikakvih ideja.

25


Ni kolex... - Upravnik Milovan PopoviÊ, filozof i predratni voa AntikomunistiËkog pokreta Jugoslavije (PopoviÊ nije bio `voa` pokreta veÊ sekretar AntimarksistiËkog komiteta i nije ga `postavio` NediÊ, jer je komitet osnovan nekoliko godina pre rata - Iskra) kojeg je na to mesto postavio NediÊ, svake veËeri nam je dræao predavawa na razne teme, s ciqem da nas odvrati od leviËarskih ideja. Tako smo, recimo, pisali zadatke na temu "Marks ili Sveti Sava", mada o Marksu, realno, tada pojma nismo imali - kaæe Puriπa –oreviÊ za "Novosti". Od 1.270 mladih qudi koji su "prevaspitavani" u Zavodu, danas je æivo tek desetak. Jedan od wih je i filmski rediteq Puriπa –oreviÊ. On kaæe da Zavod nije bio logor poput Mathauzena, ali je bio ograen æicom i sa Ëuvarima iz "Zbora". (VeÊina vaspitaËa bili su omladinci i Ëlanovi Zbora, ne i `Ëuvari`. Svi izvori jasno kaæu da je to bila Srpska dræavna straæa. - Iskra). –oreviÊ se seÊa da su metode prevaspitavawa uglavnom bile nenasilne, mada je bilo i noÊnih pretresa agenata specijalne policije. Posle jednog od takvih pretresa, nekoliko "pitomaca" iz Uæica kod kojih je pronaen partizanski materijal, poslato je u logor na Bawici. NajtragiËnija je, ipak, bila sudbina onih koji su promenili predratne ideje. - Tridesetak qudi koji su, pristavπi da promene ideje, postali logorski vodnici, partizani su pobili odmah po osloboewu - objaπwava –oreviÊ. - Jedna od najdramatiËnijih je i sudbina Slobodanke StefanoviÊ iz Poæarevca. Posle prevaspitawa, puπtena je kuÊi, da bi, po osloboewu, wen predratni momak, visoki partizanski funkcioner, naredio da je streqaju. Ta tragiËna sudbina mi je, svojevremeno, bila inspiracija za film "Jutro". IZLOÆBA NIKOM NE SUDI REAKCIJE na izloæbu u "Prometeju" su, kaæe istoriËar –ore SrbuloviÊ, posledica decenijskog uverewa da je antifaπizam bio samo ono πto je radila KPJ, a da je sve πto je bilo protiv we bio faπizam. - Izloæba je uraena profesionalno, s ciqem da informiπe, a ne da sudi. Iz autentiËne dokumentacije jasno je da Zavod nije bio humanitarna ustanova, ali ni koncentracioni logor. VeËerwe novosti,

On je istakao da je istakao da je Mirko BojiÊ, nekada i sam pripadnik QotiÊevog ZBOR-a, u jednom kritiËkom prikazu ovog pokreta, objasnio suπtinu osnivawa Zavoda za prinudno vaspitawe omladine. On kaæe da je to bio prirodan izraz NediÊeve i QotiÊeve politiËke voqe da se bioloπki spasava srpski narod, dakle i omladina, -a onda da se ta omladina, koju su Ëinili simpatizeri SKOJ-a i KP ili partizana, prevaspita u nacionalnom duhu. AdamoviÊ je ispriËao jednu anegdotu iz politiËkog æivota Srbije izmeu dva rata, kada je Dimitrije QotiÊ kao kritiËar vlasti dopao zatvora pod nominalno desniËarskim reæimom Milana StojadinoviÊa. Tada je QotiÊ imao priliku da se sretne sa svojim politiËkim protivnicima (napr, Dragoqubom JovanoviÊem, πefov ekstremo leve SocijalistiËe partije - Iskra), odnosno komunistima i sa wima je provodio dosta vremena u razgovorima. „Onda mu je jedan komunista rekao, da se desi da Dimitrije QotiÊ i wegov pokret jednog dana dou na vlast, da bi on sigurno sve komuniste pobio. Ne, rekao je on; on to ne bi uradio; on bi ih sve o troπku dræave poslao u Sovjetski savez, da na licu mesta vide i uvere se kakva je to politiËka praksa komunizma. QotiÊ je smatrao da najveÊi broj qudi u Kraqevini Jugoslaviji nema pojma πta je to komunizam, da nikada nisu ni Ëitali klasike marksizma, da su se o komunizmu najËeπÊe obavπtavali iz broπurica KPJ i da to nije dovoqno. Jedini uslov koji je postavio Dimitrije QotiÊ bio je taj da kada se vrate u otaxbinu, moraju da govore istinu. Mogu i da ostanu komunisti, ali moraÊe da govore istinu o onome πto su videli u SSSR”, ispriËao je AdamoviÊ...

–. VukmiroviÊ

Izloæba o Zavodu za prinudno vaspitawe zbog koje grme LSV, AFANS i druπtvo U Novom Sadu je veËeras otvorena izloæba „Ni kolex, ni tamnica“, na temu Zavoda za prinudno vaspitawe omladine koji je bio organizovan u Smederevskoj Palanci... asocira na joπ uvek podeqena miπqewa πta je u periodu od 1942. do 1944. godine ta ustanova predstavqala...

26

Pored autora, na otvarawu je govorio i istoriËar Saπa AdamoviÊ. „Zaista, kako reÊi istinu, kada Ëitav svet tvrdi suprotno. Kada ste vi onaj usamqeni glas koi treba da objavi istinu, a wu viπe nema ko da Ëuje”, poËeo je svoje izlagawe AdamoviÊ. AdamoviÊ je rekao da mu je bila velika Ëast da govori na otvarawu ove vaæne i neophodne izloæbe, a da je poziv da uËestvuje prihvatio iz dva razloga: prvo, zato πto se svojim diplomskim radiom bavio Dimitrijem QotiÊem, a u skolopu toga i Zavodom za prinudno vaspitawe omladine. Drugi razlog je liËni, kako je kazao, zato πto je 1991. godine u Dizeldorfu imao priliku da upozna upravnicu æenskog dela zavoda dr Dragojlu OstojiÊ PopoviÊ, tada veÊ Pivac, jednu od najumnijih i najlepπih æena koje je sreo u svom æivotu.

Srpski kulturni klub 7.2.2013.

Dragomir BiliÊ

Izloæba u Prometeju ili Faπisti vs antifaπisti Pre nekih dve nedeqe, dobio sam elektronskom poπtom zamolnicu da na sajt Kluba uvrstim vest o postavqawu izloæbe „Ni kolex, ni tamnica” o Zavodu za prinudno vaspitavawe

Iskra 1. mart 2013.

Zavisni smo od briselske droge

U SRBIJI VLADA PLAN: EVROPSKA UNIJA ILI SMRT Sociolog Slobodan AntoniÊ govori za „Novosti” o nacionalnoj politici Srbije, novim kosovskim izazovima, Briselu, eliti. GOLIM okom se moæe videti zaokret dræave u ratu protiv korupcije, u proteklih πest meseci, otkada se promenila vlast u Srbiji. Polemika nastaje pred pitawem - u kojoj meri je dræavni vrh uspeo da spremi nove odgovore na krupne nacionalne izazove koji nas Ëekaju u 2013. godini. Kao na dnu levka, u narednim mesecima, ponovo Êe sve da se "zgusne": novi i joπ teæi krugovi pregovora sa Priπtinom, Ëesto nepredvidivi pritisci sa Zapada, javni i prikriveni uslovi za dobijawe datuma za poËetak pregovora sa Evropskom unijom... Mnogo dilema, nepoznanica i teπko reπivih jednaËina stalo je pred politiËku elitu koja sve ËeπÊe i glasnije uvodi u igru i moguÊnost novih izbora i joπ jedno deqewe politiËkih karata. Doktor sociologije i politiËki analitiËar Slobodan AntoniÊ procewuje u razgovoru za "Novosti" da se Srbija ne kreÊe pravim putem i da se Ëesto ponaπamo kao "zavisnik" koji Ëeka neËiju milostiwu i sve prodaje iz kuÊe kako bi dobio "dozu" da preæivi.

* Vidite li ipak razlike u politici nove vlade prema najvaænijim nacionalnim pitawima u odnosu na proπlu vlast? - Najvaænije nacionalno pitawe svakako je Kosovo, a tu su, izgleda mi, obe vlasti radile naopako. TadiÊ je napravio istorijsku greπku πto je, 9. septembra 2010, zamenio JeremiÊevu rezoluciju u UN svojom. Jer, wegova rezolucija poziva da nam u pregovorima sa Priπtinom arbitar bude ne UN, veÊ EU. Meutim, briselska birokratija nije niπta drugo do drugi globalni "kosovarski" lobi. Prvi je, naravno, Vaπington. Tako nas je TadiÊ doveo u poloæaj da nam Brisel kroji kosovsko reπewe. A wihovo reπewe je odavno znano: Srbija treba πto pre da prizna secesiju.

* SloæiÊete se da je nova vlast nasledila priliËno zamrπen kosovski Ëvor i nezavidnu poziciju Srbije u wemu? Kakav je zaokret mogao uopπte da se oËekuje? - Situacija sa "Borkovim pregovorima" nije bila sasvim nepopravqiva, jer niπta nije bilo zvaniËno potpisano. Nove vlasti su mogle to da dovedu u pitawe. Meutim, ovi novi ne samo da su nastavili gde su tadiÊevci stali, veÊ su otiπli i tri koraka daqe. Prvo su uËinili da Vlada i Skupπtina legalizuju "Borkove parafe", pa se sada pravi granica tamo gde nikada nije bila. Onda se

Iskra 1. mart 2013. .

premijer DaËiÊ poËeo zvaniËno sastajati sa "premijerom" TaËijem, kao ravan s ravnim. I treÊe, DaËiÊ je lansirao priËu o tome da Srbija, pod nekim uslovima, moæe da dopusti Kosovu da ima stolicu u UN. Ëak je i to bilo malo, nego su najavqena joπ dva nova koraka: da se razmontiraju posledwe ustanove dræave Srbije na severu Kosova i da se NikoliÊ sastane sa Jahjagom. Bojim se da sve bræe idemo putem koji nas vodi u joπ jedan nacionalni poraz.

* HoÊe li srpski politiËki vrh uspeti da pomiri dva, Ëesto suprostavqena, ali proklamovana dræavna ciqa - da Srbija dobije datum za poËetak pregovora sa EU i da odbrani dræavnu celovitost i teritorijalni integritet na Kosovu? - To je oËigledno nemoguÊe. NemaËki ambasador nam je jasno poruËio da za dobijawe datuma joπ ne moramo da priznamo Kosovo, ali da Êemo to svakako u jednom trenutku morati da uËinimo, ako mislimo u EU. Ëak ni vlast viπe ne pomiwe floskulu "i Kosovo, i EU". Samo gledaju nekako da spasu obraz i da odricawe od Kosova zarad "ostanka na evropskom putu" ne bude suviπe oËigledno. Samo, problem je u tome πto se ni naπa javnost, kako vidim, baπ previπe ne buni zbog toga. Jedni πto ne shvataju πta se deπava, a drugi πto im je svejedno.

* Ima li Srbija uopπte unutraπwih kapaciteta da se iπËupa iz matrice neprekidnog ispuwavawa briselskih uslova kako bismo postali Ëlanica EU? - Mi smo kao narkoman koga je diler navukao na drogu, pa sad ima problem kako da se skine. Briselski i vaπingtonski establiπment nas je navikao na pozajmice kojima odræavamo ovo malo standarda πto ga imamo, dok nam se privreda raspada. Naravno da bi bilo bolno da moramo da se u jednom trenutku spustimo na joπ niæe plate i penzije. Ali hoÊemo li tako da nastavimo dok ne dotaknemo dno? Mi sve rasprodajemo πto imamo, evo, veÊ se priËa i o prodaji EPS-a. Baπ kao pravi narkoman, koji prodaje sve πto mu se zateklo po kuÊi. Ali kad sve budemo rasprodali, i toliko se zaduæili da nam viπe niko niπta neÊe da pozajmi, sledi bankrot i duæniËko ropstvo. Pa Êemo onda da se lupamo u glavu kako smo mogli biti tako lakomisleni.

* Kojim drugim putem Srbija moæe da krene da bi to spreËila? - Potreban je preokret ka realnoj ekonomiji i realnom buxetu. Ali vlast se s pravom boji da Êe izgubiti popularnost ako penzije i plate u javnom sektoru poËnu da kasne, ili se Ëak stane s isplatama. Potrebna je hraborst i mudrost da se

7


Ogeldalo Svetog... „svetosavqe je pravoslavqe srpskog stila i iskustva” (prepodobni otac Justin PopoviÊ), to je ovaploÊeno hriπÊanstvo u naπem narodu. Ne zaklawa se svetosavqem hriπÊanstvo i pravoslavqe, veÊ gordim i povrπnim nacionalizmom, koji bi mogli nazvati sebeslavqe. Proslavqe samog sebe individualno i kolektivno jeste izraz gordosti i nespojivo je sa pravoslavqem i svetosavqem, baπ kao πto i odbacivawe patriotizma zbog Ëistote apostolske hriπÊanske vere nije drugo do manihejsko povlaËewe iz sveta bogoovaploÊewa, gde nema niπta neutralnog u odnosu na qubav Boæju. Sve πto je dobro i Ëestito moæe i trebalo bi da bude povezano sa Hristom i osvetqeno svetloπÊu Boæjom. U tome se i ogleda svetosavska prosveta. To je on ostavio i svojim delima, naroËito u „Zakonopravilu”, u Ëijem pogovoru je napisao: „Svaki pak... ko ima uËiteqski Ëin, ako ne zna dobro ove kwige - ni samog sebe ne zna ko je, a proniknuvπi u dubinu ovih bogonadahnutih kwiga, kao u ogledalu videÊe i sebe kakav je, i kakav treba da bude, i druge Êe poznati i nauËiti...” NA© NAJVEÊI AUTORITET Kao πto je nemoguÊe posmatrati Svetog Savu izvan zajednice sa Hristom i Svima svetima, dakle kao naslednika apostola, tako je svetosavqe neodvojivo od jedne svete saborne i apostolske crkve. Nije svetosavqe samo naπ nacionalni identitet, naπa tradicija i jezgro naπe kulture, ono je naπ æivot u Hristu. Æivot u Hristu je smisao misije Svetog Save. Duh Sveti je taj koji nas raa za novi æivot u zajednici sa Hristom. Sveti Sava je prvo svoju duπu ispunio blagodaÊu Duha svetog, a potom i ceo naπ narod „kao maslinu zasadio u duhovnom raju”, kako se kaæe u wegovom troparu”. Identitet je priËa o tome ko smo, odakle dolazimo i Ëemu idemo. Iz tog razloga identitet je i razmiπqawe o tome ko sam ja i ko su moji drugi. Identitet je i svest o tom pitawu. Identitet je i savest kojom se na to pitawe traæi ili daje odgovor, i to uæivo: u individualnoj i kolektivnoj istoriji, poπto nikad nismo sami. Identitet se ostvaruje utemeqewem u osovinskim vrednostima. A vrednosti su sve ono πto sluæi Ëistom i dobrom æivotu. Sveti Sava je naπ identitet, jer on je naπa osnovna vrednost i naπ temeqni smisao.” (Bogdan LubardiÊ) Dakle, da podvuËemo joπ jednom, identitet koji nam je dao Sveti Sava osmiπqava naπ æivot. I to ne samo u svom ili u nekom konkretnom istorijskom vremenu nego i u svako vreme. Jer za nas koji verujemo u vaskrslog i dolazeÊeg Hrista, Sveti Sava nije samo znaËajna liËnost iz proπlosti, on je æiv u carstvu nebeskom i iskustvo susreta sa wim tek Êemo doæiveti. Zato on koji je personifikacija svih naπih vrednosti predstavqa naπe ogledalo, ali ne iz proπlosti, nego ono koje gledamo okrenuti ka buduÊnosti, ono ka kojem tek idemo. Sa Ëvrstom verom i nadom da Êemo na tom putu u susret svetosavskom ogledalu prevaziÊi smrt, greh i zlo. Sveti Sava je sve πto je u æivotu dobro povezao sa blagodaÊu Boæjom. Ologosio je naπ æivot. Srpski kulturni klub 30.1.2013.

6

Dejan PeriπiÊ (Podvukla - Iskra)

Koπtunica: Sramno nasiqe Zapada

mladih u Smederevskoj Palanci... Udovoqivπi ovom zahtevu, potpuno sam zaboravio na izloæbu, da bih danima kasnije u svim medijima Ëitao o woj kao o rehabilitaciji faπizma.

Srbija ni po koju cenu, a najmawe zbog fantomskog datuma za poËetak pregovora sa EU, ne sme da bude sauËesnik u sramnom nasiqu koje Zapad sprovodi nad Srbijom pokuπavajuÊi da nam otme Kosovo, rekao lider DSS-a Vojislav Koπtunica.

Isprva, tvrdwu sam uoËio na radiju 021, ali zbog poznate dnevnopolitiËke opredeqenosti te redakcije, nisam pridavao paæwu istoj. Ipak, kasnije se elektronskim medijima muwevito proπirila panika oko veliËawa nacizma i faπizma u mom gradu. Javili li su o ovome i B92, Telegrafska agencija nove Jugoslavije, VeËerwe novosti, kao i mnogi internet portali, najavquju se prilozi na Prvoj i RTS-u. Dakle, priËa je uπla u æiæu javnosti. Tako reπih da iπËitam sve Ëlanke i proverim, nisam li moæda i ja, postvqawem reËene najave tribine, preπao na stranu Hitlera i PaveliÊa, a da toga nisam bio svestan.

"Pre pet godina albanski separatisti su pod neposrednim rukovodstvom zapadnih sila, i uz vojno prisustvo NATO pakta, protiv pravno prekrπili Povequ UN i Rezoluciju 1244 jednostrano proglaπavajuÊi nezavisnost. I posle pet godina svima je jasno da ova laæna dræava nema nikakav legitimitet i da je napravqena i da se odræava golom silom i najgorom nepravdom, rekao je Koπtunica. Predsednik DSS je dodao da ne vredi golo nasiqe, dok god se Srbija pridræava meunarodnog prava i svog Ustava. Umesto πto Srbija bezglavo hrli u EU, odriÊuÊi se svega πto istinski vredi, posledwi je trenutak da se vlast trgne i najodluËnije brani naπe neotuivo pravo da Kosovo pripada Srbiji. BiÊe velika i nezabeleæena sramota ako Srbija postane sauËesnik i pridruæi se otimaËima naπe teritorije, navoodi se u pisanoj izjavi Vojislava Koπtunice. RTS

17.2.2013. (Podvukla - Iskra)

Danaπwa Srbija... (sa str. 4)

социјална улога, али нешто више о томе, у следећим чланцима наше критичко(анти)демократске колумне.

У овим и свим осталим сегментима идеала савремене хришћанске државе, огледа се њихова поприлична удаљеност од актуелних система власти, због чега би пожељан био и мали помак ка поменутом идеалу. Али кључни предуслов за такве друштвене преображаје, јесте стални рад како на доктринарној разради идеје, тако и на њеној промоцији, чији је пак кључни предуслов управо примена наведених домаћинских, хришћанских и органских принципа, превасходно у личном животу сваког саборца наших политичких идеја.

илија Средојевић

Iskra 1. mart 2013.

Veru da ipak nisam mi je pobudio spisak onih koji protestuju. Sa izuzetkom Jevrejske opπtine u Novom Sadu, svi ostali, a to Êe reÊi, LDP, LSV, AFANS, Udruæewe za istinu o NOB i drugi leviËari, veÊ decenijama kukaju nad nedostatkom tolerancije u Srbiji i wenom sklizavawu u antievropsko mraËwaπtvo. Nasuprot tome, svojim zahtevom za zabranu izloæbe o Zavodu, oni upravo pozivaju na cenzuru, netoleranciju, diktaturu i nasiqe. Osnova wihovog napada, nije æeqa da argumentima sruπe motiv i ideju postavqaËa ove izloæbe, veÊ da mu se uskrati pravo na govor. Oni uopπte ne æele raspravu. HoÊe da budu apsolutni i jedini tumaËi istine. Priæeqkuju æezlo onih, koji, po sopstvenom nahoewu, daju i oduzimaju reË. U najboqem maniru boqπevika, etiketirawem i stigmatizacijom, se bore protiv drugaËijeg miπqewa. LiËno, jedan sam od retkih Srba koji nemaju stranu u Drugom svetskom ratu. Sigurno je da nisam ni komunista ili simpatizer titoizma, ali nisam ni ravnogorac, nediÊevac ili qotiÊevac. Ne znam previπe o pomenutim grupacijama, taj period istorije nikada nije izazivao moje interesovawe. U nekolikim kwigama koje sam proËitao, zakquËio sam da stvari svakako nisu jednostavne i jednoznaËne. Sam Dejan MedakoviÊ, u fantastiËnom i viπestruko nagraivanom „Efemerisu” tvrdi da je NediÊev reæim spasao na hiqade æivota srpskih izbeglica iz NDH. Tu se moæe proËitati i da su neki nemaËki oficiri liËno i jedino zasluæni za spasavawe srpskog duhovnog blaga iz fruπkogorskih manastira od ustaπkog orgijawa. Dakle, iako pripadnici vermahta... ovi qudi su uËinili i neπto mnogo dobro, πto zasluæuje da ne bude zaboravqeno. Ima autora sa tvrdwom da su u Titovom reæimu nasilno izjednaËeni Ëetnici i nediÊevci sa ustaπama i domobranima, radi rehabilitacije Hrvatskog naroda. Hrvat koji voli Srbe, stogodiπwi SpliÊanin, Hrvoje MagazinoviÊ, pristupio je QotiÊevom SDK pobegavπi od ustaπke kame u Bawa Luci. U svojoj kwizi, „Kroz jedno muËno sto-

Iskra 1. mart 2013.

qeÊe” sasvim drukËije, nego komunisti govori o samom QotiÊu i wegovoj organizaciji. Kod wega sam saznao da su QotiÊevi zboraπi u sredwoj πkoli otkrili mladog, talentovanog Miodraga PetroviÊa, posle rata svima znanog »kaqu. »iwenica je da je samo u Srbiji vaæilo pravilo sto za jednog, a da su najæeπÊi partizanski, ali i ËetniËki sukobi s nacistima, baπ naπu republiku imali za popriπte. Ovaj fakat, mnogi vide kao NediÊev motiv da se bori protiv komunista. Jednako i QotiÊev. Elem, æeleli su da bioloπki opstane srpski narod, prepuπtajuÊi velikima da ratuju protiv Hitlera. Zanimqivo je da ih danas nazivaju izdajnicima i okupatorskim slugama, upravo oni koji danaπwu Srbiju pozivaju da prihvati realnost i verifikuje voqu Imperije da Kosmet postane nezavistan. U Drugom ratu, po wima, bilo je greh formirati vladu pod okupacijom i smirivati narod kako ne bi ginuo u sukobu velikih sila, dok je danas ispravno povinovati se okupatoru Kosova i Metohije, te prepustiti Arnautima ovu postojbinu naπe dræave. Tu nije primewena ista logika. Ako je s NediÊeve i QotiÊeve strane bilo ikakvih ideoloπkih simpatija prema Hitleru, to je zloËin i za svaku osudu. Ali Ëak i tada, ako su u toku rata uËinili neπto dobro, to treba da se kaæe. Ëini se da su autori izloæbe u Prometeju, upravo imali za ciq da pokaæu da sve stvari iz Drugog svetskog rata na naπem tlu nisu crne i bele kako je to oduvek prikazivala komunistiËka propaganda. Organizator misli da je NediÊev reæim omladinu prinudno slao u ovaj Zavod da je okupator ne bi zatvarao u logore i pred streqaËki vod. Neka kritiËari ovo opovrgnu dokazima, ali neka ne zapuπavaju usta izlagaËima... »udi da toleratori ne dopuπtaju pregledawe dokumentacije, veÊ insistiraju da se sudi naslepo... Dakle, oni su za toleranciju onih koji se sa wima slaæu, Ëim je neko s druge strane, oni su za uÊutkivawe. Nije li upravo to totalitarizam?... Srpski kulturni klub 9.2.2013

Ostoja SimetiÊ

Izveπtaj „Novog videla” Изложбу је отворио наш брат Дарко Mилојковић. Prisutno oko 100 duπa... Nikola VelimiroviÊ je kazivao odlomke iz kwige Бранислава Жоржа о Васпитном заводу у Смедеревској Паланци... Kasnije смо разговарали о протеклој изложби и медијској пажњи коју је ова изложба изазвала. Интересовање за поновно одржавање овe изложбе су показали Београђани, конкретно Центар за конзервативне студије и г-дин Миша Ђурковић, политиколог. Iзложба je одржи у Београду у галерији Арт - центар у понедељак 18. фебруара 2013. Интересовање постоји и у Нишу... Prometej nam nudi prostorije za ciklus sliËnih predavawa... Изложба је привукла пажњу и радија Слободна Европа... Na izloæbu se uglavnom povoqno osvrnula i televzija RTS u emisiji Magazin `Oko`. Planiramo izloæbu o страдању Срба у Пребиловцима.

27


Apostol veËnih vrednosti utemeqenih u Hristu

+ MIODRAG MIJA TODOROVI∆

OGLEDALO SVETOG SAVE Teπko je govoriti o Ëoveku koji je samo 4 nedeqe pre smrti joπ fiziËki radio u svojoj profesiji. Bio je, mada u 90 godine, svojim osmehom, srdaËnoπÊu, dræawem i brzim hodom simbol zdravqa i dugoveËnosti. Ali Mijina smrt je pokosila sve te wegove divne kvalitete. Mora se, dakle, neπto reÊi o wemu, makar Ëovek i nespreman bio. Miodrag Mija TodoroviÊ rodio se 25. marta 1922 godine u Baroπevcu kod Kragujevca. Bilo je wih Ëetvoro braÊe. Pri poroaju najmlaÊeg brata, majka je umrla. Neπto docwje i Mijin otac je umro prilikom zakasnele operacije od rana i povreda zadobijenih joπ u Prvom svetskom ratu. Mija i braÊa mu postali su tako siroËad u trenutku kad im je roditeqsko starawe bilo najpotrebnije. Ko zna kako bi se sve to tragiËno zavrπilo, da ih wihov kum, sveπtewk (docnije protojerej) Vlasta TomiÊ i supruga mu Pola, wsu preuzeli i pridruæili svojima, meu kojima je bio Miroslav TomiÊ, takoe naπ dobrovoqac. Kad je doπlo vreme, o. Vlasta je obezbedio Miji izuËavawe πusterskog zanata. Dogodila su se ratna vremena i komunistiËka revolucija u Srbiji pa se Miodrag TodoroviÊ odazvao pozivu generala Milana NediÊa i postao dobrovoqac. Usledile su: 1945. Slovenija, Italija (Palma Nova, Eboli) i logori za izbeglice u NemaËkoj. Mija se tako najzad nastanio u Lingenu Ems. U Lingenu Mija se upoznao sa devojkom Katarinom SokaËiÊ iz Smedereva (Katarine, iz miloπte zvanom Seka, ovo je bilo drugo izbegliπtvo jer su se SokaËiÊi kao izbeglice iz istoËne Slavonije naselili u Smederevu). Mija i Seka su se u Lingenu i venËali. Iz toga braka rodili su se ovim redom Branka, Tomislav (Toma) i Dejana. Toma je umro pre 10 godina, a oko 6 godina posle majËine smrti. Branka, i Dejana su ovde meu nama. One su, svaka prema svojim moguÊnostima, naroËito Dejana, olakπavale i oplakivale Mijine kratke predsmrtne dane. U Mije TodoroviÊa postoji jedna crta koja najboqe objaπwava wegov duhovw lik. Ta crta nije niπta drugo nego dar Boæji - pomoÊi, pomoÊi drugim qudskim biÊima kojima je potrebna pomoÊ. Jedino na toj bazi moæe se razumeti (Mija im je na neki svoj naËin pomagao) prisustvo oko najmawe 150 osoba i 4 sveπtewka pri pomenu odræanom u kapeli pogrebnog preduzeÊa uoËi sahrane, kao i sutradan na opelu i sahrani. ZadræaÊu se, meutim, na dva sluËaja. Prvi je od pre 70 godina; drugi je ovovremen. Nemci su ratom 1941. Kraqevinu Jugoslaviju razorili, a Srbiju okupirali. Jula meseca iste godinene poËinje na srpskom tlu i Titova komunistiËka revolucija. Partizani ubiju po nekog Nemca, a oni za odmazu neselektivno (bez isleewa) primewuju svoju bezbednosnu formulu smrti: streqaju 100 Srba za svakog ubijenog i 50 za svakog rawenog Nemca. Kako pri odmazdama, partizani beæe, stradaju uvek nevii srpski civili. Usled toga, da bi u novim odmazdama izbegli smrt, mnogi civili odlaze u partizane. Nemci, dakle,

28

zbog svoj glupe politike smrti, uveÊavaju partizanske snage. Po jednoj onovremenoj statistici u Srbiji je do kraja 1941. godine poginulo 150 Nemaca od strane partizana, a u nemaËkim odmazdama stradalo oko 20 hiqada Srba. Ova statistika smrti zabrinula je rodoqubive Srbe, jer potrebno je da u Srbiji izgine samo 20 hiqada Nemaca, (da 2 miliona Srba muπkaraca bude pobijeno) - eto bioloπkog uniπtewa Srba. Da taj genocid nad Srbijom spreËi, doπao je za predsednika vlade okupirane Srbije general Milan NediÊ. U ovim uslovima Nemci su prihvatili da Srbija formira svoju vojsku - tako su nastali dobrovoqci, a oni postepeno preuzeli sve veÊe borbe protiv partizana. (NemaËke odmazde bile su najjaËe do pred kraj 1942, a onda otpoËelo wihovo jewavawe. PoËetkom 1944. jedva da ih ja bilo; na kraju ove i sve do maja 1945, one su potpuno prestale, iako su Nemci u Srbiji tad najviπe ginuli). Eto, kako je pomagawe tj. karakterna crta Miodraga TodoroviÊa, odluËila wegovu sudbinu. Postao je dobrovoqac da bi pomogao nastojawu generala NediÊa da se Srbija spase od bioloπkog uniπtewa, a verovatno i zbog toga πto je on taj genocid nad Srbijom, wegovu kragujevaËku verziju liËno osetio, streqawem 2,300 KragujevËana za 23 Nemaca. Kao dobrovoqac, Mija je bio u Artiqerijskom divizionu pod komandom kapetana Mome –oreviÊa. Divizion je u punom sastavu sa topovima stigao u Postojinu (Slovenija) preko Bosne i Hrvatske, tek januara 1945. Za razliku od prvog, drugi primer Mijinog pomagawa, jeste ovovremen - tu je pred nama. Radi se o crkvi Voskresewa Hristovog u »ikagu. Woj, odnosno materijalnoj strani wenog æivqewa, Mija je posvetio ceo svoj æivot. Kao glavni tutor on se starao o svemu: nabavka i prodaja sveÊa, pretapawu wihovih ostataka ponovo u vosak; svakodnevno prikupqawe novca, wegovo kwiæewe i predaja crkvenoj blagajni. (Nisam siguran da li je u to ukquËeno i ËiπÊene crvenih prostorija; ako jeste, ne bi me iznenadilo, da je tu bio glavni, moæda Ëesto i jedini radnik). Sve su to mali i sitni poslovi, koji zahtevaju celog jednog Ëoveka da bi ostali neprimeÊeni. Da bi takvi bili i ostali, Mija je svake nedeqe i praznikom bio prvi u crkvi i doËekivao nas, te i svojim primerom nenamerno nas „ukoravao”, da bi i mi trebalo da budemo tako revnosni. ReËju, wegovom doslednoπÊu mi smo bili potpuno „razmaæeni”. Ta nam je razmaæenost i pomogla (nije ga bilo u crkvi), da instinktivno osetimo da se sa Mijom neπto sudbinski znaËajno dogaÊa - poËeo je da odbrojava svoje joπ preostale predsmrtne dane. Po wegoovoj smrti, doËekao ga je Hristos pa ]e mu reÊi: Dobri i verni slugo ui u radost Gospodara svoga. Slava i veËan pomen Miodragu Miji TodoroviÊu! N. QotiÊ

Iskra 1. mart 2013.

Povodom ovogodiπweg obeleæavawe Dana Svetog Save (nedeqa 27. januar), podsetimo i ponovimo da je naπ narod sve πto mu je vaæno povezivao sa Svetim Savom. To je u naËelu dobro jer tako svedoËimo da je Sveti Sava naπ najveÊi autoritet, iako nije sve u naπem nacionalnom æivotu Savinog porekla. ©to reËe nedavno jedan pesnik: „Sveti Sava nije bio Ëlan nijedne partije, a mi smo ga uËlanili u mnoge.” MoguÊe je da su neki pokuπali da od svetosavqa stvore nacionalnu ideologiju ili su je na druge naËine zloupotrebili, ali ako razgrnemo istorijske neautentiËne naslage ugledaÊemo svetosavqe kao put ucrkovqewa. Ucrkovqewe je podvig sabornog okupqawa oko Hrista - Ëeæwa za vozglavqewem i svejedinstvom u Hristu. Pobornici „apstraktnog bogoslovqa” Ëesto prenebregavaju ovu preobraæewsku i spasiteqsku silu koju ima svetosavski etos. PUT ÆIVOTA Sveti Sava se naziva, u crkvenim pesmama, „uËiteq puta koji vodi u æivot”. Iz wegovog æitija saznajemo da taj put ima dva smera, a jedan ciq. Ciq je Ëeæwa za zajednicom sa Æivim Bogom, Gospodom Hristom ovaploÊenim i vaskrslim, za slavom nebeskom, kao i sa veËnim vrednostima, koje mladog Rastka, prvo, odvode u Svetu Goru. Ova mladalaËka Ëeæwa za domom Oca nebeskog uËinila je mladog Rastka, verovatno prvi i jedini put neposluπnog roditeqima zemaqskim. On suprotno voqi svojih roditeqa napuπta dvor, otaxbinu, beæi od kuÊe da bi primio monaπki postrig. Zarad novog æivota u Hristu, gladan i æedan nebeske pravde i svetlosti on napuπta zemaqsku slavu, vlast i moÊ i zemaqski naËin postojawa. Ovim dvigom ka manastiru i ka æivoj svetlosti æivog Boga Rastko NemawiÊ Êe dve decenije kasnije postaviti temeqe nove prosvete koja Êe preporoditi i prosvetiti narod wegov. Kada je sebe oËistio, prosvetio i oboæio, on je poæeleo da qubav i milost Boæju podeli sa svojim narodom. Povratak u otaxbinu predstavqa drugi smer wegovog puta ka istom ciqu. Wegov æivotni put ne zavrπava se sozercawem i podvigom u samoÊi monaπke isposnice. Wega ozarenost slavom Boæjom vodi u dinamiku ovog sveta. Ta ovozemaqska i mogli bismo reÊi spoqaπwa dinamika se u asketskoj literaturi naziva mnogometeænost i wu Sveti Sava svojom aktivnoπÊu, svojom unutraπwom dinamikom preobraæava. –oko SlijepËeviÊ lepo primeÊuje: „Ono neobiËno u liËnosti Svetog Save πto su uoËili i najprostiji qudi srpske zemqe wegovog vremena, bilo je satkano od velikih podviga i ærtve svetiteqa, koji je umeo da veËno sjedini sa praktiËnim i da svoje sunarodnike uvodi u tajne vere podviæuÊi ih istovremeno i privredno.” Tom simfonijom duha i materije, liËnog unutraπweg podviga i javnog dela Sveti Sava je jednom zasvagda jevanelskim kvascem preobrazio srpsku kulturu, prosvetu, zdravstvo, zakonodavstvo i celokupni æivot Srbinov. Stvorio je Srpsku crkvu, a sa oltara Srpske crkve siπli su i srpska dræava i celokupna kultura. Zrno goruπiËno je posadio u srpsku zemqu i uËinio ne samo da ono donese stostrukog ploda, nego i da blagoslovi naπu zemqu i

Iskra 1. mart 2013. .

uËini je „zemqom æivom”. Svetlost „sunca mira i qubavi”, koje je zadobio u manastiru, svetiteq nije zadræao samo za sebe. Pohitao je da wome razveje crne oblake mræwe, koji su se nadvili nad wegovom otaxbinom. Da zavaenu braÊu pomiri, da neuke prosveti, da nemoÊne ukrepi. Da svima pokaæe put ka smislu æivota. FORMIRAWE SRPSKOG »OVEKA Sveti Sava je postavio smernice formirawa i razvoja srpskog Ëoveka. I to je moæda i najveÊe delo Svetog NemawiÊa. NaroËito u danaπwe vreme Êe ovo delo biti znaËajno, kad bi trebalo da odaberemo svoj put i svoju politiËku, ekonomsku, bezbednosnu i geopolitiËku orijentaciju. Pre nego πto se odredimo u vezi sa pitawem ovih orijentacija trebalo bi da se odredimo oko antropoloπke orjentacije, kakav koncept Ëoveka æelimo. Danas su svetosavskog Ëoveka, gotovo potpuno, potisnuli homo-balkanicus, odnosno homo-heroicus, koga Qubomir MiciÊ naziva barbarogenijem i modernista i realista, a zapravo Ëovek sa duhom samoponiπtavawa. Neko je rekao „kada Srbin hoÊe da bude objektivan on pree na stranu protivnika”. AutentiËni srpski Ëovek je svetosavac. Centralni organ wegovog biÊa je srce, a ne samo razum. Srce je sabornik uma, voqe oseÊawa, intuicije, blagodati Boæje... takav Ëovek svoju vertikalu, svoju kiËmu ustrojava na vrednostima i to vaskrsewskim vrednostima koje prevazilaze greh, smrt i zlo. Nasuprot tome je Ëovek „realista”, Ëiji glavni organ je mozak, a smisao æivota ostvarivawe liËnog interesa. Baπ kao i kod civilizovanih naroda Zapada. Barbarogenije je protivnik Zapada, ovosvetskog zla i reklo bi se oponent po vokaciji. Wemu nekakva izgradwa etosa nije ni bitna, on je zadovoqan hibrisom, buntom i pobunom protiv nepravde, a opasnost bioloπkog nestanka Êe se spreËiti prosto reprodukcijom. To je zaista i moglo da funkcioniπe dok su Srbi imali najveÊi natalitet u Evropi, ali danas ovaj koncept Ëoveka odveπÊe nas do lipsandrije.

VeËne vrednosti koje nam je otkrio Sveti Sava i zanavek ugradio u biÊe naπeg naroda daju nam orijentaciju i u mnogometeænosti savremenog doba. Te vrednosti izoπtravaju naπ vid i pomaæu nam da jasnije moæemo sagledati i razluËiti dobro od zla, istinu od laæi, dobronamernost od podlosti, æito od kukoqa. U jevanequ je reËeno da se æito i kukoq ne razdvajaju do drugog Hristovog dolaska, ali bi ih svakako trebalo razlikovati. Blagovest Savine nauke topi gorËinu u naπim duπama. A svetlost wegovog lika se, kao u ogledalu, odsijava u licima dece koja najboqe znaju kako se proslavqa Sveti Sava i slava Boæja. U liËnosti Svetog Save otkriva nam se lik bogoËoveka Hrista, zato je on najlepπe srpsko dete. Apostolski ideal je poznati Hrista i biti wegov svedok u svetu. Ovaj ideal ostvario je Sveti Sava, a mi bismo mogli reÊi da poznati Svetog Savu znaËi poznati samog Hrista. Srbima se ponekad prigovara da svetosavqem zamagquju pravoslavqe, da je tonekakva nacionalna ideologija. To nije taËno,

5


Danaπwa Srbija...

Извори наше вере, Свето Писмо и Свето Предање, дају нам основне координате таквог поретка, чија је срж искристалисана кроз византијску основу философије државности - тзв. теорију симфоније (сагласја) Цркве и државе (која се са становишта сваког народа, треба спроводити кроз сопствену народну државу и народну помесну Цркву). Континуитет држава овако устројених, прекида се релативно давно, најпре услед азијатског ига, а касније и постепеним продором антихришћанских идеја међу православне народе. Због тога је у данашњем времену модерне (у техничком смислу) државе и условима развијене инфраструктуре и разгранатог система професија, потребно формулисати савремени израз одређених детаља везаних за систем власти који би имао хришћански печат. Такав систем се од савременог секуларног и демократског, разликује суштински, то јест у односу према основама на којима заједница почива, а из те основне разлике происходе све остале. Несумњиво је да у оквиру православно-хришћанског система власти највећи утицај треба да има православни Владар, а саборно са њим треба да функционишу, извршна, судска и законодавна власт, као и одговарајући привредни режим. Сви ови елементи, треба да под својеврсним надзором Владара, функционишу у систему релативног јединства, саборности и координације. Такав систем, логично подразумева битно другачији начин избора, састава и уопште функционисања ових органа, у односу на демократске режиме. Струке као стуб органског схватања државе

Да би се то увидело и закључило, довољно је објаснити и образложити барем један од аспеката идеала савремене хришћанско-органске државе, упоређујући га притом са демократским решењем по истом питању. То је, чини се, најприличније учинити са оним што се у демократији назива системом законодавне власти и народним представништвом. Осим што почива на богоборној идеји „народне суверености" (негирајући притом да је власт од Бога), ова идеја посматра личности као атомизована бића, издвојена из заједница којима оне по правилу органски припадају (породица, нација, струка, црква). У складу са тим идејама демократије, постоји и функционише народно представништво, као законодавна власт у држави, састављено од представника политичких странака – организација које настају са циљем освајања власти, а које имају монопол на кандидовање за избор чланова у поменуто народно представништво. У савременој православно-хришћанској држави, народно представништво треба доносити законе, чија ће правноснажност у крајњој линији зависити од Владара, као миропомазаника Божијег. Таква потчињеност владару, од стране бирача и изабраних, упућује исте на смирење и навикава их на покоравање ауторитету, који је по казивању Светих Отаца, „онај који задржава", односно онај који је брана

4

ширењу зла. Насупрот томе, стоји поменута демократска идеја „народне суверености" која у својој грандоманској умишљености и митоманији само распламсава свеопшту гордост, из које происходе и остали симптоми људске палости. Насупрот томе, хришћанска вера и органска мисао, конститутивним делом личности сматрају чињеницу да је она саставни део заједнице, без које по правилу не може опстати и у којој по правилу живи. Хришћанска држава, за разлику од демократске мора уважити ту чињеницу при одређивању састава и избора народног представништва. Наиме, она мора државу сагледати као организам сачињен из делова са стварном и сврсисходном функцијом. Такви делови, односно групације на чијем постојању држава почива, јесу струке, које постоје од кад постоји и подела рада у друштву. Разгранатост и постојаност струка јесте предуслов подмирености егзистенцијалних друштвених потреба, а насупрот њима, политичке странке су паразитске организације које живе на рачун државе (а држава, како рекосмо, почива на струкама) због чега је и апсурд да управо оне њоме управљају. Управо због тога, место партија у народном представништву, треба да заузму организације које окупљају све припаднике исте струке. Такве организације би уместо партија имале своје представнике у законодавној власти, а сами избори би се одржали на нивоима струковних организација (сваке појединачно). На тај начин, бирач за разлику од демократских партијских избора, одлучује у границама сопствене стручности и компетентности (чиме се усмерава ка своме призиву и умножавању талената), бирајући представнике из сопственог професионалног круга, о којима је много боље обавештен. Тиме је битно сужена могућност манипулације и обмане, која постоји у парламентарној демократији, где бирач одлучује по питањима за која није компетентан и бира људе о којима често не зна довољно. Даље, опште је познато, да су партије једне другима конкуренција, и да су тиме упућене на стални сукоб који се преноси и на народ. За разлику од њих, струке су међусобно постављене као делови организма који морају саборно сарађивати како би организам функционисао. Сваки појединац и поред припадности одређеној струци, мора поштовати и све остале струке, јер му је њихово постојање неопходно, како би могао подмирити своје разнолике потребе. Због тога овакав систем искључује или битно сужава могућност перманентних сукоба које носи парламентарна демократија са својим партијама. Свака струковна организација би у представништву имала број представника који је сразмеран заступљености струке (коју она организационо представља) у датом друштву. Због тога, овакав систем омогућава и пројектовање друштвене структурне сразмере струка, на народно представништво (нпр. ако у држави има 10 % здравствених радника, толико ће их бити и у народном представништву) што у демократији није случај. Струковне организације би своју улогу имале и у чисто економском функционисању државе, где би дошла до изражаја и њихова (Kraj na str. 6/2) Iskra 1. mart 2013.

+ MILIVOJE ∆ORDA© Kao πto smo veÊ javili, u Londonu, Engleska, umro je 17. januara 2013. godine, posle duge bolesti, naπ drug i bivπi dobrovoqac Prvog puka SDK, Milivoje ∆ordaπ. Milivoje je roen u mestu Æirova, Lika, 1923. godine. Osnovnu πkolu je zavrπio u Dvoru na Uni, a gimnaziju i maturu u Bosanskoj Kostajnici. Posle napada NemaËke na Kraqevinu Jugoslaviju, kratkotrajnog aprilskog rata 1941. i stvarawa Nezavisne Dræave Hrvatske, doæiveo je teπku porodiËnu i svoju æivotnu tragediju. Ustaπe su mu pobili sve srodnike, a porodiËnu kuÊu spalili. Milivoje se jedva spasao begstvom u NediÊevu Srbiju. Posle teπke ekslozije nagomilane municije u sredwevekovnoj tvravi –ura BrankoviÊa 5. juna 1941. i Smederevo razoreno, Milivoje stupa u Smederevsku dobrovoqnu radnu sluæbu koju su uglavnom saËiwavali omladinci JNP Zbora koji su se tu sakupili iz raznih krajeva razbijene i okupirane Jugoslavije. Ratno siroËe, mladi Milivoje, tu sreÊe svoje vrπwake, mlade oduπevqewe qude nadahnute hriπÊanskom qubavqu, spremne na svaku ærtvu za bliæwe, pomoÊ razorenom gradu i porobqenoj otaxbini. Nalazi u wima iskrene i drage drugove i prijateqe, srae sa wima; postaje i sam Ëlan snaæne duhovne zajednice, koja Êe zajedniËki prolazeÊi kroz teπka ratna i poratna iskuπewa, izrasti u pravu πiroku porodicu neraskidivih duhovnih veza. Duhovne srodnike u kojima Milivoje traæi i nalazi utehu i zamenu za svoju uniπtenu krvnu porodicu. Posle rasformirawa Smederevske radne sluæbe, krajem avgusta 1941, Milivoje odlazi sa grupom omladinaca, mahom izbeglica, u Beograd, zborno mesto prostorije u Garaπaninovoj ulici, gde je trebalo da se obuËe za ulazak u novoformirane policiske snage Srpske vlade generala NediÊa. Ako se ne varamo, 6. serptembra 1941, dok su buduÊi policajci straæarili oko upraæwene stolice mladog izbeglog Kraqa Petra ||, i tako simboliËno slavili wegov roendan, stiæe glas da je Srpska vlada, u akutnoj krizi zbog neuspeha veÊ formiranih podoficirskih jedinica da se efikasno suprotstave komunistiËkim ustanicima, odluËila da obrazuje dobrovoqaËke odrede, oruæano i idejno opremqene, da se bore sa komunistima. Tako je grupa mladiÊa iz Garaπaninove, wih oko 25 meu kojima i Milivoje, mesto policajci, postala stoæer oko koga se stvarno formirao prvi dobrovoqaËki odred. Wima se odmah pridruæila i veÊa grupa drugih dobrovoqaca, preteæno omladinaca-zboraπa. Tako je ovaj brzo formiran prvi odred, pod komandom aktivnog poruËnika, kasnije kapetana, Budimira-Bude NikiÊa, odmah krenuo u poteru za komunistima. Joπ u septembru izvojevao je nekoliko ubedqivih pobeda nad ustanicima. Ove pobede ohrabrile su Srpsku vladu da ubrazano pomogne stvarawe drugih dobrovovaËkih odreda, istog duhovno-idejnog opredeqewa, tako da ih je na kraju 1941. bilo veÊ 12. A i oni, kao i prvi odred, redovno su pobeivali komuniste.

Iskra 1. mart 2013.

Objektivna analiza stawa u NediÊevoj Srpskoj vladi krajem avgusta 1941, opπte pometwe u narodu izazvane okupacijom, pojavom dva oruæana otpora, nemaËkim odmazdama; Ëiwenice da su Tito i Draæa MihajloviÊ poËetno saraivali i neki Ëetnici uËestvovali u ratnim operacijama zajedno sa partizanima do sloma Titove UæiËke republike pokazaÊe znaËaj ovih dobrovoqaËkih pobeda za sreivawe stawa u Srbiji. Istorija Êe kad-tad zakquËiti da su pobede dobrovoqaca spreËile ostavku Srpske vlade u za narod kritiËnom trenutku; doprinele snaæewu i snazi autoriteta NediÊa i wegove vlade tokom cele okupacije; u krajwoj analizi uzroËile raspad neprirodne `koalcije` Draæa-Tito; bile `kapisla` i ohrabrile jedinstvo naroda i svih nacionalno orjentisanih snaga u opπti srpski borbeni front, koji je, kako reËe jedan od vrhunskih komunista, isterao krajem 1941. `kao kuËiÊe` Tita i partizane iz Srbije. VraÊajuÊi se naπem Milivoju, a u nedostatku prostora, da samo pomenemo, da u Prvom puku SDK napreduje do Ëina vodnika, prolazi kroz veÊ poznatu dobrovoqaËku epopeju i borbe od Srbije do Slovenije, povlaËewe u Italiju, æivot u vojnoizbegliËkim logorima Forli i Eboli; od proleÊa 1947. u okupiranoj NemaËkoj, te celo vreme obogaÊuje æivot naπe πiroke duhovno-borbene zajednice svojom hrabroπÊu, vrednoÊom i drugim svojim nesumwivim vrednostima. Godine 1948. prelazi sa mnoπtvom drugih bivπih dobrovoqaca u Britaniju. Prvo radi u ©kotskoj, a potom po potrebi obaveznog radnog ugovora, premeπtaju ga u Todmorden, mawi grad na severu Engleske, nedaleko ManËestera. Tu sreÊe svoju suprugu Magdalenu-Vesti, naπu FolksdojËerku iz Inije. Rodili su sina Petra, danas uspeπnog preduzetnika, koji ima sopstvenu porodicu. Milivoje je tu zapaæen i predusretqiv u πiroj srpskoj zajednici, naroËito novodoπlim porodicama koje su se pridruæile svojim u ratu izbeglim oËevima. TumaËi im, pomaæe im u traæewu poslova, uvodi ih u veÊ ustanovqena naπa druπtva... Milivojev borben i preduzimqiv duh goni ga bliæe centru naπih zbivawa i delatnosti; seli se sa porodicom u London. Tu je glavni radnik u naπoj idejno-politiËkoj zajednici, a svih 80-ih godina domaÊin celopupne naπe duhovne porodice u Velikoj Britaniji. Opelo i sahrana pokojnog Milivoja obavqeni su 31. januara u Londonu. Opelo su sluæili otac Dragan LaziÊ i arjhijerejski zamenik prota Radomir AÊimoviÊ, koji se na kraju prigodno i sadræajno oprostio od Milivoja. Posle `celovanija` Milivoje je sahrawen na srpskom grobqu u Brukvudu. Na grob je poloæen cvetni krst Srpskih dobrovoqaca. Posle pogreba porodica je u crkvenoj sali posluæila poduπje za uËesnike. Naπoj Vesti, sinu Petru i wegovoj deci naπe roaËko sauËeπÊe. Naπem radnom i odanom drugu Milivoju slava i hvala. Molimo se Vaskrslom Hristu da mu daruje æivot veËni! Iskra

29


+ MILISAV MILOJEVI∆

+ O. DU©AN VAVI∆

Posle dugog bolovawa, preminuo je u Kanadi Srpski dobrovoqac Milisav Mile MilojeviÊ, jedan od posledwih koji je bio u 2. bataqonu Petog puka SDK i ratovao u Raπkoj u zajednici za crnogorskim Ëetnicima pod komandom vojvode Pavla –uriπiÊa. Mile je roen 1924. godine u Guberevcu u domaÊinskoj porodici. Kada je Srbija okupirana od Nemaca, a na poziv generala Milana NediÊa, Mile je u 18. godini postao Srpski dobrovoqac. Bio je visokog rasta i odliËan puπkomitraqezac. Ratovao je πirom Srbije, da bi svojim udelom spreËavao bioloπko uniπtewe srpskog naroda. Iz tih burnih dana potiËe i moje prijateqstvo sa wim. Posle akcije u Raπkoj (februara do juna 1944.) bataqon je bio na poloæajima kod Leskovca. U zoru 11. oktobra krenuli smo ka Niπu - krajwi ciq Slovenija. U Niπu su nas doËekali transparentima „Æiveli oslobodioci” - partizani. Nemaci su zapalili instalacije benzina i dobijala se slika da ceo Niπ gori. Krenuli smo napred, ali su partizani veÊ bili zauzeli okolne poloæaje. Da ne bi bili opkoqeni krenuli smo da preko Jastrebca stignemo u Raπku. Prilikom povlaËewa bili smo napadnuti od udruæenih snaga partizana i Bugara, samo mesec dana ranije nemaËkih saveznika. Napali su nas bivπim nemaËkim `πtuka` avionima, i skoro uniπtili deo naπeg bataqona. Naredio je komandant bataqona Slavko IliÊ da sa Milom i joπ jednim drugom, krenem dolinom Jastrebca i pokupim preæivele dobrovoqce i da je zborno mesto u ponoÊ na vrhu Jastrebca. Tu su nas trojicu zarobili partizani. SreÊom smo pobegli i izbegli ubistvo na mostu sela Mramor u podnoæju planine. Posle tri dana preπli smo Jastrebac i doπli u Raπku. Mile je krenuo sa ostatkom bataqona, wih oko 50, za Sloveniju. Uspeo je da preæivi KoËevje. Naπli smo se ponova u logoru Eboli. Sledio je premeπtaj u NemaËku u logore kao `reseqena lica”. Mile je otiπao u Englesku i posle nekoliko godina posetio Italiju. U izbegliËkom logoru kod Rima upoznao je prelepu Dalmatinku Lusiju. Lusija je bila katolkiwa, a wen otac prihvatio Srbina za zeta i Êerki naredio: „Kada dobijete decu treba da ih krstite kao pravoslavce”. Lusija je decu - Êerku Milicu i sinove Petra i Aleksandra - krstila u pravoslavnoj crkvi i redovno sa muæem dolazila na DobrovoqaËke slave i ostale aktivnost. Deca su rasla, zavrπila univerzitet. Petar je visoki πef nuklearne energije u Ontariu. Aleksandar viπi Ëinovnik u gradskoj kuÊi Bramptona, kod Toronta. Posledwih godina Mile je poËeo da poboqeva. Izdahnuo je 27. novembra 2012. na rukama svoje odane supruge, okruæen svojom velikom porodicom. Prota Mihajlo Doder je sluæio pomen u kapeli pogrebnog zavoda a sledeÊeg dana opelo, te oprostio s Milom istiËuÊi wegovu qubav i privræenost crkvi i nacionalnom Srpstvu. Oba dana kapela je bila prepuna; preko 300 prisutnih. U ime porodice govorili su Êerka Milica. i sin Petar; u ime Srpskih dobrovoqaca Bora DragaπeviÊ. Buket cveÊa uz DobrovoqaËku zastavu krasili su wegov kovËeg. Neka je veËan spomen Milisavu Milu MilojeviÊu. Bog da mu duπu prosti. Bora DragaπeviÊ

U Feniksu, Arizona, umro je 20. januara 2013. godine, sveπtenik o. Duπan VaviÊ, bivπi srpski dobrovoqac u prvom borbenom odredu pod komandom kapetana Budimira-Bude NikiÊa.

30

Pokojni o. Duπan roen je 4. jula 2019. u selu Krwevu (kod Smedereva) od oca Æivana i majke Rajne. Rano je ostao je bez oca i odgajen od majke kojoj je bio privræen, te kao najstariji od troje dece, pomagao joj u podizawu mlae sabraÊe. U selu je zavrπio osnovnu πkolu, a gimnaziju u Smederevu. Poboæan i odan crkvi, zavrπio je bogoslovske studije u Beogradu 1943. godine. Oæenio se 1941. svojom suprugom Dragicom iz Velokog Oraπja i zajedno nastanili u Smederevu, gde je jedno vreme predavao kao verouËiteq, dok nije stupio u dobrovoqce. UËestvovao je u svim borbama svojih dobrovoqaËkih jedinica protiv komunista, te krajem 1944. wihovom povlaËewu u Sloveniju, a maja 1945. u Italiju. Tu sa suprugom Dragicom æivi u raznim izbegliËkim logorima. U SAD emigriraju 1949. godine i opet raaju troje dece; ranijih Ëetvoro, na golemu tugu supruænika, nisu preæiveli rat. Otac Duπan je rukopoloæen za akona u Alhambri, Kalifornija, 1952. a potom za sveπtenika. Godine 1960. ponuena mu je parohija SPC u Italiji koju rado prihvata, da bi ponovo bio bliæe svom narodu i rodnoj Jugoslaviji. Potom sluæi crkvi na raznim parohijskim duænostima sve do svoje penzije 1982. NaroËito misionarski i povratku veri deluje meu peËalabarima iz Titove Jugoslavije koji su `trbuhom za kruhom` plavili zapadnu Evropu. Zajedno sa porodicom pastirski deluje u nekim evropskim gradovima. U Hamburgu, NemaËka, obnavqa parohiju zamrlu od 1945. godine. Po odlasku u penziju, vraÊa se sa porodicom u SAD i nastawuje u Feniksu. Ali ni tu ne miruje zadugo. »esto je u Srbiji, gde opet revnuje u crkvi, naroËito u Beogradu i Niπu. Zajedno sa porodicom provodi nekoliko godina u Australiji, uglavnom aktivan u wenom crkvenom æivotu. Do svoje 90. godine sasluæivao je na liturgiji sa parohijskim sveπtenikom u Feniksu. Godinu dana pre svoje smrti zamonaπio se kao monah Sava. Umro je u svojoj 94. godini od posledica slomqenog kuka. (Podaci iz glasnika `SPC za severnu i juænu Ameriku`). Naπem drugu dobrovoqcu, ocu Duπanu VaviÊu, slava i hvala, a wegovoj supruzi Dragici, wihovoj deci i unuËadi naπe iskreno sauËeπÊe. Molimo se vaskrslom Gospodu da mu daruje veËni æivot! Iskra

Iskra 1. mart 2013.

ДаНашња Србија и проблем СиСтема влаСти

Из муља политичке колотечине домаћих актуелности, извире прегршт проблема и недаћа са којима се суочава сваки здравомислећи и патриотски оријентисани Србин, како на личном плану тешког социјалног статуса, тако и на плану ширих оквира друштвено-националних беспућа. У таквим околностима, оштрица национал-политичког бунта (тачније, њен данашњи прилично иступљени и истрошени остатак), усмерена је углавном тек обичним негодовањем против мондијалистичке клике, као и негодовањем против текуће окупације Косова и Метохије, и других наших крајева, посредно или непосредно окупираних евроатлантском чизмом.

Мало је нажалост патриота који неће попут наведене дводимензионалности остати на површини националистичког бунта, већ ће дубљим созерцавањем схватити да истинска националистичка акција, мора имати ослонац у доследној идејној доктрини, која подразумева симбиозу унутрашње и спољашње слободе. Наиме, следбеници таквог гледишта знају, да све и када би некаквим чаробним штапићем била створена уједињена и велика Србија, ослобођена НАТО окова, она би била ништа друго до кућа без темеља или кула од песка коју би сваки ветар развејао и уништио, уколико се дух који влада у њеним границама, не би радикално променио, и уколико њен унутрашњи поредак не би био заснован на социјално праведним односима. Дакле, таква перцепција, не остаје зачаурена само у површној тежњи за ослобођењем Србије од спољњег окупатора, већ понире и у чињеницу о нужности унутрашње слободе као поретка у коме нема тајкунских и иних котерија које паразитирају на народној грбачи, и где је народ заштићен од хипнозе бездушне рекламаторске и капиталистичке културе. Народна слобода и систем власти

Како би створили чврст идејни темељ овакве наше визије унутрашње слободе, која је пак предуслов постојаности и дуготрајности спољашње слободе, корисно је изнова разобличавати кључне стубове либерал-демократских догми, уз созерцавање савремених алтернатива заснованих на органској мисли.

Мало је појмова који се налазе у тако специфичној међузависности, какви су народна слобода и систем власти. Као што систем власти, односно правно-политички израз духа времена у једном друштву, неминовно креира начин понашања и размишљања људи који одрастају и васпитавају се у датом систему власти, тако и народ својим духовним успонима и падовима, има могућност да посредно или непосредно утиче на евентуални опстанак једног система власти, или његову замену другим. Iskra 1. mart 2013.

Када је реч о оном делу нашег народа, који настоји да се у животу заиста руководи личним, професионалним и националним интересом (који су међусобно неодвојиви), природно је да му временом, постаје све јаснија чињеница, односно истина да су са таквим стремљењем неспојиве, како културне, тако и политичко друштвене тековине савремене цивилизације, коју називамо евро-америчка или западна, а која је још од својих зачетака настојала (и то прилично успешно) да се утврди и прошири на читаво човечанство и затре сваку оригиналност и особеност. Но да се не би све сводило на критику, ваља се идејно усмерити ка залагању за алтернативан систем власти, заснован на органском погледу на друштво и аутентичним традиционалним вредностима народа у којима се поменути систем власти треба остварити. Предуслов таквог интелектуалног и делатносног усмерења, јесте прецизно утврђивање његовог циља, односно разлога због кога је човеку и Србину сам појам државе, права и система власти уопште битан. Најпре, у светлости хришћанског гледишта, знамо да је власт од Бога и да јој се начелно треба покоравати, као и то да су државе у свом појавном облику средства којим се конкретне нације самоуређују и штите, односно да државе представљају њихов правно-политички израз. Нација као својеврстан организам, сачињен од људи, повезаних судбински, културно, језички и расно, представља самим тим најмању историјску јединицу чији је покрет релевантан у људској историји, и најконкретнију заједницу ближњих. А по заповести Господњој, знамо да ближњег свог требамо љубити као себе самога, и да за њих требамо и живот свој положити како би посведочили љубав од које веће нема. Хришћански призив државотворне обнове

Дакле, сваки Србин који у основи препознаје нераскидиву спону између своје хришћанске и националне одговорности са борбом за правичан систем власти, неминовно ће стремити поретку који ће јемчити - физичку, духовну и социјалну заштиту својих сународника и осталих лојалних држављана сопствене државе. При томе, главна ствар је управо тежња да народна држава својим правно-политичким устројством утиче на постојање такве духовне климе у њој самој, која би била што кориснија хришћанској борби њених житеља за духовну (есхатолошку) егзистенцију. Јер хришћанина може у потпуности задовољити само Царство Небеско, а држава и право требају бити схваћени као потенцијална средства при тежњи да се оно задобије. Управо Богочовек Христос јесте апсолутна мера свих земних ствари, па тако и државе и система вла сти. Они заправо и вреде само онолико колико човека могу приближити Богу.

3


Postkosovska zla... Rezolucija na prvom ali i kritiËnom ispitu Baπ ovih dana, izgleda isprobavaÊe se „in vivo” (uæivo) vrednost Rezolucije u pogledu nezavisnosti Kosova od Srbije. Naime, ovih dana bi trebalo da se sastanu DaËiÊ i TaËi po temi, koju im je zadala g-a Eπton: „reπavawe pitawa paralelnih institucija na severu Kosova”. ZnajuÊi da je ovo krajwe kritiËno pitawe za Srbiju, jer u junu bi trebalo da se oluËi o poËetku pregovora ove za ulazak u EU, pod uslovom da se ukinu srpske paralelne institucije na KiM, lukavi TaËi je unapred objavio stav Priπtine po tom pitawu. To ustvari nije niπta novo, veÊ primena tzv. Ahtisarijevog plana za sever srpskog Kosova koji je Koπtunicina vlada veÊ ranije odbila. Evo πta je TaËi konkretno rekao: Priπtina nudi autonomiju srpskom narodu tamo, ali ne Srbiji i srpskoj vladi i dræavi. Kako DaËiÊ i liËno zagovora sliËnu politiku, a i Rezolucija je `elastiËna` po tom pitawu, DaËiÊ Êe morati da prihvati (inaËe propade „datum” pregovora za ulazak u EU) TaËijevu ponudu, pogotovo jer se navodno ne greπi o Rezoluciju. Reπewe je veÊ najavqeno: ne razgovara se viπe o srpskim institucijama na Kosovu, veÊ kosovskim institucijama Srba. ©to je time uËinio neπto protivustavno (tj. ugasio srpske institucije na severu Kosova - simbol, dakle, srpskog suvereniteta nad pokrajinom), nije ga briga, jer je Rezolucija sada preÊutno iznad Ustava. Ustav Srbije - bezvredna hartija Ovo je ustvari samo jedan oËigledan primer kako se od Ustava Srbije pravi bezvredna hartija. Ako se nezavisnost Kosova oznaËi sa 100%, a maksimalno ukidawe „simbola” srpske ustavnosti sa 99%, onda je „suverenost” Srbije na Kosovu po datom „simbolu” (100% - 99%) svedena svega na 1%. Poπto na Kosovu takvih simbola srpske suverenosti ima nebrojeno mnogo, od kojih je ogroman broj wihov ugaπen veÊ samim Ëinom jednostrane secesije i automatskog priznawa iste od strane Zapada (EU i SAD), ovde je reË samo joπ o preostalim simbolima. Neki su veÊ takoe ugaπeni (sa ostatkom srpske suverenosti od 1%). Kao primer nek posluæi, prekrajawe administrativne granice izmeu Srbije i Kosova u stvarno dræavnu granicu, koju je NikoliÊ nasledio od TadiÊa i Borka StefanoviÊa. Dakle od preostalih simbola ostali su, pored „paralelnih institucija na Severu Kosova”, koje bi ovih dana trebalo da dobiju svoje `konaËno reπewe` wihovim `prekrπtavawem` u `kosovske`, kao i joπ jedan Ëitav kompleks pitawa o pravima Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) na Kosovu, o bezbednosti izbeglica u pogledu wihovog povratka, æivqewa, kretawa i zaposlewa. Zatim znaËajna pitawa iz oblasti ekonomije - srpskoj dræavnoj imovini i rudnom blagu. Kako su veÊina od ovih pitawa veÊ predrasudno reπena u korist ©iptara samim Ëinom secesije priznate od strane najmoÊnijih zapadnih dræava, DaËiÊu je preostalo

2

ne viπe od stotinak da ih joπ reπava sa TaËijem sa minimalnim izgledima da srpske interese uspeπno zaπtiti ili ostvari. I tu sad DaËiÊ i VuËiÊ prave katastrofalnu greπku - da li iz neznawa ili namerno, viπe nije bitno - jer umesto da preostala pomenuta praktiËna pitawa dræe izolovana od pitawa same ustavnosti, povezuju ih sa ostatkom srpske minimalne dræavnosti na Kosovu i slavodobitno dovikuju sebi i svetu oko sebe: ko kaæe da mi krπimo Ustav Srbije. Mi ga, naprotiv, u celosti podræavamo i praktiËno primewujemo. Zaboravqaju, siroti, da su wihovi planovi za Kosovo (ogrnuti sumwivom ustavnoπÊu), gde ih treba ostvariti, u najveÊoj meri zavisni od TaËijeve voqe da ih prihvati, jer su uglavnom sve `karte` i podrπka tzv. `meunarodne zajednice` na wegovoj strani. ZakquËak - zla sudbina Srbije ©ta praktiËno znaËi poigravawe DaËiÊa i VuËiÊa sa stvarnim nepoπtovawem ustavnosti Srbije u pregovorima sa TaËijem? To, po narodnoj, najavquje da je „car” doveden „do duvara”, odnosno nezavisnost Kosova suπtinski priznata od Srbije, bez πanse za povratak na polazne pozicije. Poπto EU i SAD ostaju i daqe nezadovoqni, sledeÊi wihov diktat, jer o suπtini nema viπe πta da se razgovara, jeste - formalno priznawe nezavisnosti Kosova od strane dræave Srbije. Mogu se srpski rukovodioci sa Tomom NikoliÊem na Ëelu, pravdati Rezolucijom koja ih obavezuje na nepriznavawe kosovske nezavisnosti i izgovorom da Zapad navodno to od Srbije ne traæi, oni Êe to morati, jer bi inaËe junski rok (a moguÊe i svi drugi) za poËetak pregovora o ulasku u EU, otiπao u nepovrat. Da iz krilatice: „I Kosovo i EU” ne bi na oba fonta bili gubitnici, NikoliÊu i druπtvu se æuri u EU. Jedan ruski velikodostojnik je tu æurbu povezao sa „ukrcavawem na brod koji tone” pa Êe napredni Srbi (naæalost i Srbija s wima) izgleda i na tom frontu doæiveti svoj debakl, ali - konaËan. Sve, dakle, po genocidnom skriptu uniπtewa Srba i Srbije kao remetilaËkog faktora za globalne planove svetskih moÊnika u regionu i na Balkanu. N. QotiÊ IZ SADRÆAJA Srbija i problem sistema vlasti. . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Ogledalo Svetog Save. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 U Srbiji vlada plan: EU ili smrt. . . . . . . . . . . . . . . . . 7

PRILOZI ISKRI SeÊawe na drage drugove Svetu BjelopetroviÊa, Duπka NikoliÊa, Miku DostaniÊa i Nikolu ÆivanoviÊa Dragomir PanteliÊ E 20 Za pokoj duπe naπeg dragog druga, Mije TodoroviÊa Marko i Rada Sunara $ 50 Za pokoj duπe moje supruge Jelene, sa kojom sam proveo 50 godina u braku. Naπih petoro dece i petoro unuËadi stalno tuguju za majkom i bakom. Milan Koprivica $ 10 Za pokoj duπe Mije TodoroviÊa VeËna mu pamjat! Qubica-Seka DobriloviÊ $ 100 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog i vrlog druga i saborca Milivoja ∆ordaπa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe dobrog druga Mije TodoroviÊa, uz molitve Gospodu da wegovoj plemenitoj duπi podari rajsko naseqe Seka OjdroviÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Potvren plan TreÊeg svetskog rata. . . . . . . . . . . . . . . .11

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Dodikovo raskrπÊe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

©kolujeπ se besplatno, ali uzaludno . . . . . . . . . . . . . .19 Prestolonaslednik: Monarhija, vlast i opozicija . . . 23 Novi svetski poredak i staro rezonovawe. . . . . . . . . . 24 „Ni kolex, ni tamnica”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. mart 2013. .

Iskra 1. mart 2013.

+ ACA PETROVI∆

VuËiÊ - parajlija

U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 2. februara 2013, naπ drug dobovoqac TreÊeg puka SDK, Akeksandar-Aca PetroviÊ. Roen je u selu GrmËara, kod Loznice, 5. decembra 1922, gde je zavrπio osnovno πkolovawe. Posle stupawa u dobrovoqce, borbi svoga puka u Srbiji, povlaËewu iz Slovenije i æivota u vojno-izbegliËkim logorima Italije i NemaËke, nastawuje se u Britaniji. Æeni se u Engleskoj. Æivot ga nije mazio. Imali su sina koji je rano tragiËno umro. Æena je posle toga teπko obolela i za Acinu smrt Ëula u bolnici. Opelo je obavqeno u crkvi Lazarici u Birmingamu 15. februara. »inodejstvovao je zamenik paroha otac Leonid, koji se na kraju od Ace prigodno oprostio. Opelu je prisustvao i stareπine hrama, prota Milenko ZebiÊ. Posle sahrane prireeno je u crkvenoj sali poduπje za oko 30 Acinih drugova i prijateqa porodice. Naπe duboko sauËeπÊe Acinoj porodici. Naπem drugu Aci slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËni mir i rajsko naseqe! Iskra

»uo sam, nedavno, preko konobara jednog beogradskog restorana, da je gospodin Aleksandar VuËiÊ izveo arapskog πeika na ruËak i platio raËun iz ”svog xepa”, odnosno, od svoje plate, a ne preko ”potpisa” i na raËun vlade. Taj gest je oduπevio konobare... RaËun je iznosio oko 80 000 dinara (skoro 800 evra). ©eik je svim konobarima (wih 4-5) ostavio po 100 evra za bakπiπ...

Deset hiqada dolara za srpku decu KiM Draga i Bora DragaπeviÊ darovali su 10,000 dolara, Ëist prihod od Borine kwige `Stopama predaka` koje je on zavetovao najsiromaπnijoj srpskoj deci na Kosovu. Wihov poklon uruËen je maliπanima na slavi humanitarne organizacije DeËja Radost u Gwilanu. (Iskra) Za pokoj duπa i umesto voπtanice na grobove naπih dobrih drugova Aleksandra Rubeπe i Milivoja ∆ordaπa Voja MiletiÊ £ 10 Za pokoj duπe naπeg dobrog druga Milivoja ∆ordaπa. Hvala mu za sve πto je dao od sebe za dobro naπeg naroda Bane LazareviÊ £ 100

Meutim, ostaju pitawa bez odgovora? Prvo, kako arapski πeik moæe da bude liËni gost potpredsednika vlade Srbije kada je doπao u zvaniËnu posetu Srbiji? Da li je gospodin VuËiÊ od svoje plate dao novac i za dræavno obezbeewe, gorivo za sluæbene automobile? Da li su kombinati koje prodaje πeiku wegova privatna imovina? Da li oËekuje proviziju od πeika posle prodaje tih kombinata? Drugo, odakle novac politiËaru koji ceo æivot radi za poslaniËku platu, ili sada ministarsku, a koja je malo viπe od 80 000 dinara, da plati u restoranu raËun od 80 000 dinara? Od Ëega Êe da æivi do kraja meseca? Koliku je prijavio uπteevinu?... Da li je objasnio πeiku da je to skoro cela wegova plata... Da li je objasnio πeiku da su to 3-4 meseËne plate radnika koji rade u kombinatima koje Êe kupiti?... Ako je pozajmio 80 000 dinara da bi izveo πeika na ruËak, zaπto je to uradio? Da li je hteo da ispadne πeik pred πeikom? Na kraju, da li je neka dræavna institucija obaveπtena da je g. VuËiÊ izveo arapskog πeika na ruËak i da je od svojih para platio raËun od 80000 dinara? Da li Êe negde priloæiti taj raËun? Srpski kulturni klub Nikola VARAGI∆ 7.2.2013.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2003. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Doskoraπwi predsednik »eπke, Vaclav Klaus:

NA »ELU DRÆAVA SU MARIONETE! Doskoraπwi predsednik »eπke Vaclav Klaus ostaÊe upamÊen kao veliki evroskeptik, tradicionalista, ali i prijateq Srbije. U nedavnom intervjuu za poqski nedeqnik „Rzeczi”, Klaus je kao bivπi predsednik jedne evropske dræave objasnio ko zapravo upravqa Evropom.

Odlazite sa funkcije predsednika posle dva mandata. ©ta je najveÊa stvar koju ste za to vreme postigli, a za Ëim æalite? - Mogu da kaæem πta je bio moj najveÊi æivotni napor, a to je stvarawe istinski slobodnog druπtva. Druga je stvar koliko smo u tome kao nacija uspeli. Danas, 2013. godine sloboda u mojoj zemqi, ali i celoj Evropi je znatno mawa nego 2003. godine. »lanstvo u Evropskoj uniji nas je oslabilo i umawilo moguÊnost da kao zemqa samostalno odluËujemo. Kako danas vidite Evropsku uniju? Da li treba biti zabrinut ili optimista? - Razloga za optimizam nema. Pored gubitka slobode koji sam veÊ pomenuo, tu je i potpuni neuspeh ekonomskog sistema, ali i intenzivirawe takozvane politiËke korektnosti, koja je potpuno preuzela moÊ nad nama, graanima i medijima. Transnacionalne ambicije su oslabile nacijedræave. Upravo te multinacionalne organizacije na Ëelo pojedinaËnih dræava dovode marionete, kontrolisane i posluπne politiËare. Zajedno æive u svom svetu, potpuno bez dodira sa stvarnoπÊu i obiËnim qudima.

osnovnih razlika izmeu nas dvojice. Prolazi dvadeset godina od podele »ehoslovaËke. Da li biste i danas podræali tu ideju? - Da, πtaviπe, to nije bila moja odluka. Moj zadatak je bio da sprovodem odluku, koja je zapravo bila æeqa SlovaËke. Slovaci su ti koji su æeleli da imaju svoju nezavisnu dræavu. U Poqskoj ne shvataju vaπ otvoren pristup prema Rusiji. Mnogi zameraju Ruskoj federaciji na nedostatku demokratije? - Vaπe pitawe me pomalo zasmejava, jer pristrasne etikete su niπta drugo do nerazumevawe savremene ruske stvarnosti. Znam da je istorijski, poqska veza sa Rusijom bila znatno tragiËnija od »eπke, ali mislim da je boqe imati otvoren pristup, nego apriori pristrasan zbog sukoba u proπlosti. Za mene, Rusija je velika i vaæna zemqa. Volim i rusku kulturu, posebno kwiæevnost i oseÊam ogromnu patwu Rusa u proπlom veku, naroËito zbog komunizma. Niπta viπe i niπta mawe. Danas nije Rusija najveÊa opasnost za dræavu poput »eπke. Æivot u »eπkoj ili Poqskoj ne odreuje Moskva, veÊ Evropska unija. Da li joπ ima smisla da neko danas prihvati zajedniËku evropsku valutu? - Moje miπqewe je da je projekat zajedniËke evropske valute propao i prihvatawe evra sada definitivno ne bih nikome preporuËio.

Da li dræave poput Ëeπke ili Poqske uopπte mogu samostalno da odluËuju pored „velikih igraËa” u EU? - Naπe pozicije su slabe, moæda je Poqska u neπto boqem poloæaju jer je veÊa zemqa od »eπke, ali je suπtinski sve isto. Usvajawe Lisabonskog sporazuma nanelo je veliku πtetu malim dræavama u EU. Zato sam se ja i borio protiv toga, verovatno najæustrije od svih politiËara u Evropi.

Savremeni liberalizam je usvojen od strane Evropske leve strane. ta liberalizam zapravo znaËi danas? - Po meni, takozvani savremeni liberalizam je suprotnost klasiËnog liberalizma. „Obamovski” liberalizam je zapravo antidemokratski i antiliberalan, a postao je opπte prihvaÊena „vrednost” zapadnog sveta. Ova ideologija naæalost, nema mnogo protivnika u Evropi. Pravo je nikada slabije, gotovo i da ne postoji.

Pojedini publicisti vas porede sa vaπim prethodnikom Vaclavom Havelom? - Havel i ja smo dva razliËita sveta. Umesto demokratije, Havel je zagovarao elitistiËku post-demokratiju, umesto konzervativizma i tradicionalnih vrednosti, zagovarao je modernistiËki neoliberalizam, koji uniπtava postojeÊi qudski poredak. Bio je za ratobornu spoqnu politiku, podræavao vojne intervencije i „humano bombardovawe” Srbije, umesto da poπtuje svaku zemqu na svetu. Ovo je samo kratka naznaka

Kakvu ulogu danas mogu da imaju nacionalni ponos i tradicija? - Ne znam za ulogu, ali znam da savremeni globalisti imaju osnovni zadatak da napadaju nacionalni ponos i tradiciju. Ipak, raduje me da veliki broj qudi, uprkos neverovatnom pritistku medija ne gubi razum. To je nada za buduÊnost poruËuje Vaclav Klaus. Sajt: <Srbin.info> 16.2.2013.

Pavle RadovanËeviÊ (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

Broj 1222

1. mart 2013.

Iz perspektive DaËiÊevog reπavawa kosovskog pitawa nazire se...

POSTKOSOVSKA ZLA SUDBINA SRBA Pitawe Kosova, tj. wegove nezavisnosti, u Srbiji nikako ne umire. PrevrÊem stare Iskre sve isto, nikakav viπegodiπwi stvaran pomak. Nazire se, meutim, da je „godina odluke” pred nama. Kako? Dvojac, VuËiÊ-DaËiÊ, ubrzano radi da nezavisno Kosovo obezbedi za ©iptare. Mada wihovo meusobno rivalstvo stalno preti da sruπi DaËiÊevu vladu, na pitawu Kosova izgledaju jedinstveniji, nego VuËiÊ sa svojim dojuËeraπwim πefom NikoliÊem. A DaËiÊ Ëesto najavquje da Êe wegova vlada da reπi Kosovsko pitawe `za uvek`. ZaprepaπÊeni ste?! A NikoliÊ? Srbija? Predizborna obeÊawa? DramatiËni dani posle –urevdana 2012. godine –urevdanskim izborima 2012, Toma NikoliÊ postao je predsednik Srbije, ali wegov SNS (Srpska napredna stranka), nema veÊinu u Skupπtini. Jedini izlaz - koalicija! PreporuËili su se za partnere Mlaan DinkiÊ (URS -Udruæeni regioni Srbije) i Ivica DaËiÊ (SPS - SocijalistiËka partija Srbije, bivπa MiloπeviÊeva stranka). Problem sa DaËiÊem je dvostruk: hoÊe da bude premijer ali nema „kredibilitet” u Vaπingtonu. Posle povratka iz Vaπingtona gde je VuËiÊ otiπao radi DaËiÊevog kredibiliteta, on ni reËi o tome, ali reËe da ima jako loπe vesti o Kosovu. Izgleda da su mu SAD strukture rekle: pravog ste Ëoveka naπli za priznawe kosovske nezavisnosti, ali bruka izdaje nije na vama. Sve u svemu, dva po vas „dobra” ste ukwiæili za sebe. Pretpostavqena SAD ujdurma je nekako odmah postala u Srbiji izvrπna: DaËiÊ postao premijer i glavni pregovaraË s kosovskim premijerom TaËijem, uz sadejstvo grofice Eπton iz EU. A VuËiÊ, da bio πto daqe od kosovske blamaæe, ali i da bi uzdigao svoju popularnost meu Srbima, pored kontrole vojske i svih bezbednosnih sluæbi, poveo je odluËnu i opasnu po æivot borbu protiv korupcije i mafije (ne boji je se), stalno i uporno naglaπava da je on „prvi potpredsednik vlade”, odnosno DaËiÊev gazda. Ovako ustrojena srpska „stabilna” izvrπna vlast, reπena je da problem Kosova reπi „jednom za uvek” - stvarno i logiËno protivreËnim stavom

- da wegovu nezavisnost „nikad neÊe priznati”, s jedne, i „bezalternativnim ulaskom u EU”, s druge strane. Ovim je VuËiÊ ustvari reciklirao TadiÊevo „i Kosovo i EU”, s razlikom πto „godina odluke” TadiÊu nije bila oroËena. VuËiÊu, ova 2013, izgleda jeste. Indirektno je to potvrdila grofica Eπton, ministar spoqwih poslova EU, rekavπi da se pregovori Beograda i Priπtine imaju zavπiti do juna 2013. godine. Nova srpska vlada na delu Gleda to sve, „penzionisani” iz politike, da bi bio predsednik „svih graana Srbije”, Toma NikoliÊ, pa Êe reÊi, ne moæe se reπavati pitawe Kosova bez konsenzusa odnosno zajedniËke „platforme” svih relevantnih politiËkih faktora a to sve potvreno Skupπtinom Srbije. Ovaj Tomin zahtev je izreËen joπ juna meseca poπto je formirana DaËiÊeva vlada. Toma je mislio da vlada radi na platformi, pa Ëeka. Nekih 6 meseci po formirawu vlade veÊ su zakazani i pregovori sa Priπtinom, joπ nema „platforme”. Sredinom januara 2013. godine, kad su se DaËiÊ i TaËi sreli po prvi put radi upoznavawa, vidi Toma da je „avo odneo πalu” te je na brzinu skrojio svoju platformu i „naredio” vladi - ima da se postupa po woj. Odmah mu se usprotivio DaËiÊ - spoqna i unutraπwa politika jeste funkcija vlade a ne predsednika; pa daqe, predsednikova platforma nije „Sveto pismo”, te stoga, wu treba usaglasiti i preinaËiti u smislu vladinog viewa tih pregovora, pogotovo πto je on, DaËiÊ, glavni pregovoraË s Priπtinom. Najzad, ali ne pre nego πto je DaËiÊ u NikoliÊevu platformu „upakovao” sve elemente, prethodno usaglaπene s VuËiÊem a koji vode neformalnom priznawu Kosova i „bezalternativnom” ulasku u EU, platforma je javno objavqena i potvrena Rezolucijom Skupπtine (daqe: Rezolucija), tako „prilagoena” NikoliÊeva platforma. Za wu (Rezoluciju) Êe reÊi jedan bivπi pripadnik CIA, sad politiËki analitiËar (David Kenin), da je DaËiÊ, buduÊi Ëovek „vizije”, nadvisio inaËe veÊinskog NikoliÊa.

iskra1222  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1222.pdf

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you