На прелому - том II

САВА ЈАНКОВИЋ НА ПРЕЛОМУ РОМАН У ЧЕТИРИ КЊИГЕ КЊИГА ТРЕЋА И ЧЕТВРТА

КОПНО Сабрана дела Саве Јанковића, том II Нови Сад 2007.

САВА ЈАНКОВИЋ

НА ПРЕЛОМУ КЊИГА ТРЕЋА

СРЕЋНИ ДАНИ

Не по сред но по сле спа са ва ња хи ља ду и се дам сто ти на Ср ба из Kру шев ца и око ли не, у ле то 1943., у гра ду, а исто та ко и у обли жњим се ли ма, од нос из ме ђу до бро во ља ца и гра ђа на и се ља ка ни је ни ка да био бо љи. Сло бо дан Спа со је вић је са за до вољ ством про ла зио ули ца ма гра да, без оне ве чи те зеб ње ко ја му се уса ди ла у ду шу још у Бе о гра ду - „шта тај на род ми сли о на ма?” Ра до сно је от по здра вљао на ве се ле ус кли ке. „Алал вам ве ра, до бро вољ ци!” „Сам Бог вас је по слао!” Че сто и без ика квог раз ло га, а на ро чи то пр вих не ко ли ко да на по сле пу шта ња срп ских до ма ћи на на сло бо ду, лу тао је из јед не ули це у дру гу, и сва ко ме ко би га осло вио при чао о го во ру њи хо вог окру жног на чел ни ка, ње го вог ба та љон ског ко ман дан та, Ду шка Мар ко ви ћа. „Дру го ви”, пре но сио је ње го ве ре чи, „ми смо свој дуг пре ма мај ци Ср би ји оду жи ли...” Ме ђу тим, тих срећ них да на, „ка да нас је на род нај зад раз у мео”, ка ко су до бро вољ ци та да јед ни пре ма дру ги ма го во ри ли, ни ко од њих ни је ни у сну са њао да им се при бли жа ва но ва, те шка и бол на тра ге ди ја ко ја ће их уз др ма ти из ду би на би ћа, а не ки ма од њих и за у век пре се ћи жи вот не пу те ве, као не ка кав коб ни пред знак оних Мар ко ви ће вих ре чи „... ако да нас ја по ги нем, а су тра сви ви из ги не те...” Сло бо дан је на ста вио да се при дру жу је па тро ла ма ко је су оби ла зи ле бла го за та ла са ну око ли ну гра да и обли жња се ла. Про ла зи ли су пу те ви ма из ме ђу њи ва по ко ји ма су се ља ци по чи ња ли да око па ва ју ку ку руз, и ли ва да ко ји ма су се сва ким да ном све че шће све тлу ца ле оштре, кри ве ко се, пре ма за зе ле не лим шу ма ма и шу мар ци ма.

Kад би за ста ли да се од мо ре или да не што по је ду на не кој чи сти ни, окру же ни бу ко вим, хра сто вим и це ро вим др ве ћем, сео би на пањ, обо ре но ста бло, или на пре гршт су вог ли шћа, ду бо ко удах нуо све жи, ми ри сни ва здух и по гле дао око се бе. Шу ме су оди са ле мир но ћом и ње му се чи ни ло да не ка искон ска сна га из ла зи из ду бо ко уса ђе них жи ла, стру ји кроз де бе ла ста бла, пре ла зи у гра не и зра чи бли ста вим тре пе ре њем 5

соч ног, зе ле ног ли шћа, ши ре ћи се и об у хва та ју ћи све око се бе у је дин стве ну жи ву це ли ну. „То је мај ка Ср би ја”, по ми слио је у јед ном та квом тре нут ку. Те пра ста ре шу ме, ви со ке пла ни не, ле де на из вор ска во да, бе ле ре ке, ли ва де, њи ве, и ти се ља ци ко ји ору, ко па ју, ко се, де вој ке ко је се пе смом до зи ва ју са јед ног бр да на дру го... Гра до ви би му се та да при чи ња ва ли као не ке стра не из ра сли не, си ве, су ве и ого ле ле гра не ко је ква ре оп шту, са вр ше ну харм о ни ју. „Ипак”, на ста вљао је да раз ми шља, „и то је део Ср би је”. На тим про план ци ма, из не над ним оа за ма оку па ним у сун цу, из би ја ју из тла уса мље не пра ве ста бљи ке ко је као да се не стр пљи во ис пи њу да би се што пре из ву кле из ни ске за гу шу ју ће тра ве и до хва ти ле оних да ле ких плав ка стих ви си на ко је обе ћа ва ју ве чи ту све тлост и жи вот. Jе ди ни зву ци у тим за ча ра ним зе ле ним кру го ви ма: цвр кут пти ца, жу бо ре ње по то ка, шу шта ње ли шћа. Сло бо дан се све че шће се ћао До бри на и Бра ни ка. По ми сао на Ан ђел ку ни је тих да на бу ди ла са мо при јат на се ћања. Хва та ла га је ту га кад би му њен лик ис кр снуо пред очи ма. Ми лан га је већ не ко ли ко пу та звао да са њим иза ђе на кор зо. Ње го ва Ду ши ца се рас пи ти ва ла за Сло бо да на. Хте ла је да га упо зна са ко ле ги ни цом ко ја га је не ко ли ко пу та ви де ла у гра ду и ка за ла да је „вр ло ин те ре сан тан мла дић”.

- Био си у пра ву, Ми ла не - при знао је јед ном Сло бо дан, ми сле ћи да ће га од са да оста ви ти на ми ру - имам де вој ку. Се ћаш се кад си ми ка зао да би се кла дио да имам не ко га у До бри ну?

- То ме не чу ди. Са мо не ви дим за што се и по ред то га не би упо знао. Не мо раш ти с њом да се љу ба каш, а не ве ру јем да би она то и хте ла. Ме ни је вр ло сим па тич на, а си гур но би и те би би ло при јат но да ма ло пре ки неш ову мо но то ни ју. Шта да му ка же? Он ни је осе ћао ни ка кву мо но то ни ју. Жи вот му је из гле дао уз бу дљив, сва ки ми нут ис пу њен но вим за па жа њи ма и раз ми шља њи ма. Из ла зак са том гим на зи јал ком, ко ју ни је ни ка да у жи во ту ни ви део, из гле дао би му као не ко скр на вље ње осе ћа ња ко ја је имао за Ан ђел ку. По ми рио се са сво јим од но сом пре ма Све тла ни. Он ју је жа лио због тра ге ди је што ју је за де си ла, у ко јој му се чи ни ло да је и он уче ство вао. Ње се се ћао као ро ђа ке, исти на врло ле пе и при влач не, али, ипак, ро ђа ке. Вест да се по че ла да ви ђа са јед ним мла ди ћем, не што мла ђим од ње, и да јој се по чео да вра ћа њен сми сао за ху мор, би ла је до бра вест. Зар је ни су сви ко ји су је зна ли убе ђи ва ли да је ја ка и да ће успе ти да иза ђе из свих не да ћа? „Kа жи Сло бо да ну”, по ру чи ла му је по се стри, „да сам пре ста ла да сли кам - он ће већ 6

зна ти шта то зна чи”. Знао је. По ми ри ла се опет са жи во том. „При ла го ди ла се”.

Kрат ко по знан ство са Ол гом, иа ко пу но драм ског на бо ја, оста ви ло је у ње му чуд ну пра зни ну. Kао да се ни су ни ка да ви де ли, ни раз го ва ра ли - све до оног да на ка да је са знао да је срећ но из бе гла те шку суд би ну мно гих сво јих исто ми шље ни ка.

Kа да је са знао из Жа ри ног пи сма да су Ол гу по сла ли у За вод за при нуд но вас пи та ње омла ди не, не са мо да се об ра до вао не го му се на мет ну ла и ми сао: „Да ли ће се она упо зна ти та мо са Да мја ном Исај ло ви ћем?” За же лео је да се упо зна ју. Kад бу де пи сао Да мја ну, а стал но је то пи смо од ла гао, од лу чио се да по ње му по здра ви Ол гу. Ако се већ не зна ју, та ко ће се упо зна ти. Да мја на ни је ни ка ко сма трао за „јед ног од њих”. Чи ни ло му се, чак и у До бри ну док га је Да мјан из бе га вао, да је већ опре де љен, и као да ни је био пот пу но из гу бљен. Раз ми шљао је све ви ше о Ол ги и о њи хо вим раз го во ри ма. Иа ко је би ла опре де ље на, што му у оно до ба ни јед ном ни је па ло на ум, и она, ипак, као да ни је би ла пот пу но њи хо ва. Не што јој је сме та ло. Оне су зе ка да га је оп ту жи ла да се по на ша као да „има од го вор на сва пи та ња”, ни су мо гле би ти су зе јед не из гра ђе не ко му нист ки ње. Не ма сум ње она ни је ни Бе ба Не на до вић, ни Ме ла ни ја Ге ор ги је вић, ко је су му, иа ко је жа лио њи хо ву пре ра ну смрт, из гле да ле као ти пич не, бес ком про ми сне „ко мун ке”. А ко је и био пот пуно „њи хов”? „Са мо за ту ца не бу да ле”, ка зао је јед ном То ша у до брин ском пар ку. „Сва ки дру ги чо век и же на, са мо ако се из ло же исти ни, про гле да ће сво јим очи ма”. „Тра ге ди ја је”, до дао је Си ма Си мић, „што ве ћи на њих опи шу око се бе круг кре дом, ко ји их пот пу но изо лу је од оста лог све та ми сли и иде ја.” Ако је То ша у пра ву, раз ми шљао је, Ол га је ипак би ла из ло же на и иде ја ма уја ка, док то ра Триф ко ви ћа, и иде ја ма се стре од тет ке Ви де, две ју бли ских осо ба ко је су, та ко ре ћи, фа на тич но ве ро ва ле у Збор, про сло вен ски, вер ско-па три от ски по крет, ду бин ски про ти ван иде о ло ги ји марк си зма-ле њи ни зма. С дру ге стра не, успо ме не на стра да лог мла ди ћа ко ји је њу и увео у свој „круг опи сан кре дом”, ис пу њен див ним обе ћа њем „но вог, про гре сив ног дру штва”, би ле су и су ви ше ја ке, та ко да ни је мо гла ла ко, а ве ро ват но ни је ни хте ла, да тај круг на пу сти. Са да, на уда ље но сти од не ко ли ко ме се ци, све му је ја сни ја би ва ла сли ка Ол ге Ми тро вић, са ње ном ту гом, убе ђе њи ма ко је је кри ла, са уро ђе ним по но сом и пр ко сом мла де де вој ке, 7

је ди ни це, из нај ви шег бе о град ског дру штва, ко јој је, ваљ да, све што је же ле ла би ло до ступ но и мо гу ће. Ње на до па дљи ва спо ља шност да ва ла јој је ви ше си гур но сти у се бе, а и Жа ра му је при чао да су за њом тр ча ли му шка р ци. Све се то про ме ни ло оног да на ка да су „ње га” стре ља ли Нем ци.

Jе ди но што га је бу ни ло, и што му је још оста ло по кри ве но ма глом, био је онај њен иступ у ро ди тељ ском до му, у са ло ну по ред кла ви ра, кад му је при шла и из не на да сво јим усна ма до дир ну ла ње го ве. То не са мо да ни да нас не мо же да раз ум е не го га је и пот пу но збу ни ло. Да ни је би ло то га, у ства ри са мо ла ког по љуп ца, ми слио је, све би би ло јед но став ни је, и он би био у ста њу да је пот пу но раз ум е и од го нет не. Ова ко: шта је с тим же ле ла да по стиг не? А мо жда је би ла до не кле и не у ра чун љи ва, скло на из не над ним про ме на ма рас по ло же ња и нео че ки ва ним ис па ди ма. Ни је ис кљу че но и да је, као и ње ни исто ми шље ни ци, ве ро ва ла у сло бод ну љу бав... Ни ка ко ни је мо гао да ускла ди ње но очи глед но ту го ва ње за тим мла ди ћем - и тај по љу бац. А још ви ше иза зов - „мо жда бих тре ба ла још јед ном?” Или је, ипак, он био и су ви ше на и ван, ни је по зна вао же не. „Не мој да бу деш на и ван”, го во ри ли су му по не кад. И Ол га је упо тре би ла ту исту реч, са мо она је, ко ли ко се се ћао, ка за ла: „Ма ло пре сам по ми сли ла да сте на ив ни, а са да ми се чи ни да је то не што дру го.” Шта би мо гло да бу де то дру го? Не дав но је на пу нио два де сет го ди на. Осе ћао се мно го ста ри ји и зре ли ји не го оног да на кад је ка зао Све тла ни да има „осам на ест и по го ди на”. По ку шао је да ана ли зи ра реч на и ван. Ла ко ве ран, бе за злен, без до вољ ног жи вот ног ис ку ства. Био је, ваљ да, по ма ло и јед но и дру го, и тре ће: али, шта је Ол ги зна чи ло то „не што дру го”?

- Не мо ра мо ви ше да мо би ли ше мо - ка зао је јед ног да на ба та љон ски про све тар Са ва Ву ји но вић Ми ла ну Kу ни ћу и Сло бо да ну. - Све нам се че шће ја вља ју до бро вољ но...

- Баш као и че тр де сет пр ве - до дао је Ми лан. - По сле Jар ка. На ро чи то.

- Наш на род се по на дао да је нај го ре про шло. Ово хап ше ње га је по но во раз др ма ло и осве сти ло. Све сни су да ни је би ло нас, Kру ше вац би се за вио у цр но.

- А по ка за ло се да се исто ри ја мо же ла ко по но ви ти.

- Си ноћ нам је Ду шко Мар ко вић на офи цир ској кон фе рен ци ји ка зао да су до бар део но вих до бро во ља ца се ос ки мла ди ћи из гру пе ко ју су Нем ци по ку пи ли за стре љање.

- Ми слиш ли да је то из стра ха да им се та ко не што мо же опет да до го ди, па хо ће код нас да се за шти те?

- Ве ро ват но има и та квих, али, ве ру јем да нај ви ше њих 8

при ла зе из нај чи сти јих по бу да. Уви де ли су сми сао на ше бор бе.

- Да ли им чет ни ци пра ве смет ње? - пи тао је Сло бо дан.

- Не ви дим за што. Да нас сам раз го ва рао са не ко ли ко се љач ких си но ва. Jе дан је из Лом ни це, дру ги из Дре но ва, а тре ћи не где из око ли не Тр сте ни ка. Сва тро ји ца ми ка жу да су до би ли одо бре ња од ло кал них чет нич ких ста ре ши на. У исто вре ме у ба та љо ну се све ви ше при ча ло о гру пи пар ти за на на Jа стреп цу ко ја је по би ла не мач ке вој ни ке и ско ро иза зва ла од ма зду. Па тро ли ра ња су уче ста ла, а не ко ли ко де се ти на са по јед ним пу шко ми тра ље зом је рас по ре ђе но по обли жњим ме сти ма, на ро чи то код про ла за за ко је се зна да их пар ти за ни ко ри сте за на бав ку хра не по се ли ма. Сло бо дан је тра жио од про све та ра да се при дру жи јед ној та квој гру пи. На дао се да ће на тај на чин мо ћи да че шће раз го ва ра са се ља ци ма. Не са мо да је же лео да њи ма го во ри о Не ди ћу и до бро во љач кој бор би не го га је још ви ше при вла чи ло да чу је шта они ми сле о ово ме ра ту и не сре ћи ко ја је за де си ла срп ски на род. Срп ски се ља ци се ни су мно го устру ча ва ли да отво ре но ка жу сво је ми шље ње, и од го во ре на сва пи та ња, без об зи ра на то да ли ће се то ко ме сви де ти или не ће.

- Шта сте обу кли те уни форм е под Шва ба ма? - пи тао их је про ле тос не ки чи ча гу стих, се дих бр ко ва кад су га њих не ко ли ко сре ли на уса мље ном про план ку.

- То га ни је би ло код нас у про шлом ра ту.

- У про шлом ра ту ни смо има ли ко му ни сте - ка зао је Сло бо дан - ко ји су уби ја ли швап ске вој ни ке, а Шва бе стре ља ле по сто Ср ба за јед ног њи хо вог.

- Све јед но. Ни сте сме ли. Сра мо та је. Ни је вре де ло ни по зи ва ње на Сте ва на Ла за ре ви ћа, си на ца ра Ла за ра, ни на Kра ље ви ћа Мар ка и Ми ло ша Обре но ви ћа, а ни на сто ти не хи ља да из бе гли ца ко ји су на шли свој спас у Не ди ће вој Ср би ји. Се љак је са мо од ма хи вао гла вом. Се тио се тог чи че оног да на ка да су Нем ци пу сти ли ку ћа ма хи ља ду и се дам сто ти на љу ди, за ко је је ја ма већ би ла ис ко па на. „Бар да га опет ви дим”, ми слио је, „па да га пи там шта са да ми сли о Не ди ћу и до бро вољ ци ма. Мо жда смо и ње го вог си на спа сли”. Во лео је да слу ша, на ро чи то ста ри је љу де, кад поч ну да пре при ча ва ју успо ме не из бал кан ских ра то ва, Пр вог свет ског ра та и ал бан ске Гол го те. За то ни је би ло по треб но мно го на го ва ра ња. Ако је др жао не ку алат ку, мо ти ку или ко су, се љак би се на сло нио на др жа ље и от по чео при чу, без об зи ра на то ко ли ко му се жу ри ло да за вр ши по сао.

- Не мо гу да те пу стим - ка зао је про све тар. - Ти и Ми лан сте ми по треб ни ов де где је ве ћи на на ших љу ди.

9

Ти да ни по сле тра ге ди је ко ју су успе ли да из бег ну оста ли су му у нај леп шој успо ме ни, а мо жда и је ди ној за и ста ле пој успо ме ни, из це лог ра та. Осе ћао се при јат но што је и он, ка ко је то Ду шко Мар ко вић ка зао, спа сао „че ти ри до пет срп ских до ма ћи на”. У та квој је, ваљ да, ат мос фе ри и на ста ла она њи хо ва ко рач ни ца: Отво­ре­ни про­зо­ри ши­ром, и на­род нас ра­до гле­да, до­бро­вољ­ци слу­те о сре­ћи што ће бор­ба су­тра да да. У исто вре ме и од но си са чет ни ци ма, по све му су де ћи, би ли су вр ло до бри.

Jед но ве че Ми ша Осто јић га је по звао да про ше та с њим по кор зоу. Чим су сти гли, за у ста вио их је Ми лан Kу нић, ко ји је ишао из ме ђу Ду ши це и јед не пла ву ше.

- Нај зад и вас дво ји цу да ви ди мо на кор зоу - на сме ја ла се Ду ши ца по сле по здра ва. - Да вас упо знам са сво јом нај бо љом дру га ри цом Гор да ном Гли шић.

- Ми лан нам је при чао о ва ма - Гор да на се обра ти ла Сло бо да ну, на кон што су се ру ко ва ли. - Из бе гли сте из Сре ма.

- Чу ли смо и да су вас Нем ци за ма ло вра ти ли уста ша ма до да ла је Ду ши ца. Ми ша се из ви нио и при шао гру пи до бро во ља ца ко ји су про ла зи ли дру гом стра ном ули це.

- Хај де са на ма - по звао га је Ми лан. Сло бо дан се у сле де ћем тре нут ку на шао ка ко ко ра ча по ред мла де де вој ке. Цео тај су срет, и Ми ши но из не над но уда ља ва ње, учи нио му се ма ло чуд ним. Ни је му из ма кло ни бр зо из ме њи ва ње по гле да из ме ђу Ми ше и Ми ла на.

Kор зо је то га то плог пред ве чер ја би ло пу но мла дог све та. Ни је би ло мо гу ће да два па ра про ла зе упо ре до, је дан по ред дру гог, и они су се убр зо раз дво ји ли.

- Ви се спре ма те за ве ли ку ма ту ру? - ка зао је да пре ки не ско ро не при јат но ћу та ње.

- Да. Ви сте за вр ши ли Гим на зи ју у Бе о гра ду, за јед но са Ми ла ном?

- Jе сам.

- При чао је Ду ши ци о ва ма. Kа же да сте мно го чи та ли.

- Жао ми је што ми то ви ше ни је мо гу ће.

- А за што?

- Та кав је, ваљ да, вој нич ки жи вот. А на ро чи то у ра ту.

- Jа та ко ђе во лим да чи там. - За ста ла је за тре ну так и жи вах но му се окре ну ла. - Има те ли оми ље ног пи сца?

10

- Имам - ка зао је по сле крат ке стан ке - До сто јев ског. Иа ко, има и дру гих пи са ца...

- За ми сли те! Он је, та ко ђе, и мој оми ље ни пи сац. „И Ан ђел кин”, по ми слио је.

- Шта ми сли те о фран цу ским кла си ци ма? - пи тао је.

- Сви ђа ју ми се. На ро чи то Мо па сан. „Ан ђел ка их је исто та ко чи та ла”, по ми слио је ово га пу та као са не ким олак ша њем, „али, њу ни су та ко оду ше вља ва ли.” По гле дао ју је пр ви пут ис пи ти вач ки. Би ла је сред њег ра ста, ма ло ни жа од Ду ши це, тан ког стру ка и ду ге, пла ве ко се. Учи ни ло му се да су јој очи плав ка сто-зе лен ка сте, али ни је био си гу ран у су мра ку.

- И ме ни се сви ђа - ка зао је тек да не што ка же.

- Ми лан нам је при чао да ви вр ло ле по пи ше те.

- Са ра ђи ва ли смо обо ји ца, са оста лим до бро вољ ци ма, у зид ним но ви на ма у Бе о гра ду. Ми лан је на пи сао не ко ли ко из ван ред них ху мо ре ски из вој нич ког жи во та.

- Шта сте ви пи са ли?

- Чу ди ме да вам и то ни је ис при чао - на сме јао се Сло бо дан, али се од мах за тим уо зби љио, кад му се чи ни ло да су је ње го ве ре чи збу ни ле. - Хтео сам да ка жем да је Ми лан до бар при ја тељ и да во ли да хва ли. Jа сам пи сао о бор ба ма срп ских до бро во ља ца про тив уста ша у Бо сни и о спа са ва њу из бе гли ца на Дри ни.

- Ни сам знала да су ва ше је ди ни це пре ла зи ле Дри ну. Ми сли ла сам да сте се ви бо ри ли је ди но про тив пар ти за на и чет ни ка.

- Ми се ни смо ни кад бо ри ли про тив чет ни ка. Би ло је са мо не ко ли ко изо ло ва них не срећ них слу ча је ва. Че тр де сет пр ве, док су чет ни ци још увек са ра ђи ва ли са ко му ни сти ма, на ши од ре ди су има ли нај стро жа на ре ђе ња да из бе га ва ју сва ки су коб са њи ма. При кра ју го ди не ве ћи на чет нич ких од ре да се ле га ли зо ва ла и ма ње-ви ше при шла на ма, то јест Не ди ћу. Од то га до ба смо се за јед нич ки бо ри ли про тив пар ти за на.

- То ми је дра го. Мо ра увек да се чу је и дру га стра на - на сме ја ла се она. - С вре ме на на вре ме кру же Kру шев цем, а ве ру јем да је та ко и са це лом Ср би јом, нај фан та стич ни је ве сти.

- На жа лост, не ке од тих ве сти се за др же у ко лек тив ном се ћа њу, као да су се за и ста и до го ди ле.

- Шта ће те сту ди ра ти?

- Спре мао сам се да сту ди рам пра ва, као и мо ја ста ри ја се стра. Про чи тао сам све ње не књи ге.

- За што сте иза бра ли пра во? Из ви ни те што вас ис пи ту јем, али ме за и ста ин те ре су је, на ро чи то за то што мно го чи та те. Ми сли ла сам да ће те ка за ти ли те ра ту ру, или исто ри ју, мо жда и чи сту фи ло зо фи ју.

11

Сло бо дан је имао од го вор, али га из не ког раз ло га то још ни ко ни је пи тао, чак ни Ан ђел ка.

- Ма ло пре сте ка за ли да мо ра да се чу је и дру га стра на на сме јао се. - Зар ни је то јед ан од основ них прин ци па пра ва? Сма трао сам да бих као прав ник, адво кат, а мо жда још ви ше као су ди ја, мо гао да по мог нем они ма ко ји су сла би и не за шти ће ни да се и њи хо ва стра на чу је. При ча ло се да је пре ра та би ло мно го ко руп ци је у на шем суд ском си сте му.

- Ви би си гур но на ста ви ли и да пи ше те.

- По го ди ли сте - по чео је Сло бо дан са окле ва њем. - Kроз суд ске слу ча је ве, пар ни це, био бих стал но у до ди ру са осо ба ма из свих сло је ва дру штва, са свим мо гу ћим про бле ми ма. То би ми по мо гло да из бли за упо знам раз ли чи те љу де у раз ли чи тим си ту ац и ја ма, и да пи шем о њи ма и њи хо вим жи во ти ма.

- Зна чи, хте ли би да по ста не те пи сац?!

- Из ви ни те. Су ви ше при чам о се би. Тол стој је не где за бе ле жио из ре ку: „Сва ко о се би нај ра ди је го во ри.” Та ко сам са да и ја... Kа жи те ми не што о се би.

- Не мам о се би мно го да при чам. Не знам си гур но ни шта ћу јед ног да на да сту ди рам. Имам ста ри јег бра та и мла ђу се стру. Отац нам је суд ски чи нов ник. Увек смо жи ве ли скром но. Ни смо мно го ни пу то ва ли. Ве ро ва ли или не, али ја још ни сам ви де ла ни на шу ја дран ску оба лу. Не знам ни ка ко мо ре за пра во из гле да. Ду ши ца је про пу то ва ла це лу Евро пу.

- Ни сам ни ја мно го пу то вао, али има вре ме на. Jош смо мла ди. Са мо да се овај рат за вр ши и да се осло бо ди мо Не ма ца и ко му ни ста.

- Ви то озбиљ но ка же те?

- Не знам шта ми сли те. Она је скре ну ла по глед.

- То о Нем ци ма. Сло бо дан се на сме јао.

- То је не ве ро ват но. Зар и ви ми сли те да смо ми за Нем це?

- Обу кли сте уни форм е под оку па ци јом. Њен глас као да је про ме нио бо ју. По стао је чвр шћи и хлад ни ји. Kао да је те ре чи из го во ри ла не ка дру га осо ба.

- Ве ру јем да не би то ка за ли да вам је не ко из бли ске по ро ди це био ухап шен са они ма ко је је наш ко ман дант ба та љо на спа сао од стре ља ња. Она је ћу та ла. Ишла је по ред ње га ла ко као не ка сен ка, у све тло пла вом плат не ном ко сти му, док јој је лет њи по ве та рац ла ко та ла сао злат но пла ву ко су.

- Зар ни сте? - ка за ла је нај зад ти хо.

- Зар ни смо шта?

- За Нем це. - По ди гла је гла ву и по гле да ла га. Глас јој је на јед ном по стао чвр шћи. - Jа бих же ле ла да ме убе ди те да ни 12

сте... ако мо же те. „Го спо де Бо же”, по ми слио је, „зар ми мо ра мо сва ког ста нов ни ка Ср би је по на ос об да убе ђу је мо?”

- Ви ди те ли овај ко сов ски крст на мо јим гру ди ма? На ње му, око све то га Ђор ђа, пи ше „С ве ром у Бо га за Kра ља и Отаџ би ну. До бро вољ ци”.

- Под оку па ци јом?

- Да. Под оку па ци јом. То је био услов. Ако они по бе де, у шта ни ко па ме тан не мо же да ве ру је, на ма је од зво ни ло. Они зна ју да смо ми мо нар хи сти и па три от е, хри шћа ни и сло ве но фи ли. Ако ко му ни сти по бе де...

- Kо му ни сти не мо гу да по бе де. Ен гле зи и Аме ри кан ци ће по бе ди ти.

- То ме се и ми на да мо. Они су нам са ве зни ци. Наш краљ и на ша вла да су у Лон до ну.

- Че му се, он да, ви, за пра во на да те?

- Ми се на да мо да ће мо по мо ћи Не ди ћу да спа се срп ски на род од би ол о шког униш те ња. „Ето”, ми слио је Сло бо дан, „не смем да пре те ру јем. Kао и са Ол гом, раз го вор се увек све де на јед ну исту те му.”

- Же ле ла бих да вам ве ру јем... и хте ла бих да вам ве ру јем.

- Дра го ми је - ка зао је Сло бо дан и осмех нуо се. - Да се вра ти мо ва ма. Ис при ча ла му је да су јој и отац и мај ка из обли жњих се ла и да су се упо зна ли као ђа ци Kру ше вач ке гим на зи је. Отац је по ло жио ве ли ку ма ту ру и за по слио се у су ду, а мај ка је за вр ши ла учи тељ ску, али се од мах за тим уда ла.

- Мој отац је при ста ли ца Дра же Ми ха и ло ви ћа - ка за ла је са при зву ком по но са у гла су. - Kао и огром на ве ћи на Ср ба у Ср би ји.

- А то сте и ви?

- Пре ра та се ни сам ба ви ла по ли ти ком, а и да нас се не ба вим. Би ти за Дра жу не зна чи ба ви ти се по ли ти ком. Ра ста ли су се то ве че као нај бо љи при ја те љи.

- Kа ко ти се сви ђа? - Ми лан ни је мо гао да до че ка да га пи та, чим су оста ли са ми.

- Сим па тич на је, а из гле да ми да је и вр ло ин те ли гент на. Да ли је то иста де вој ка о ко јој си ми при чао да је на пра ви ла не ку при мед бу на мој ра чун?

- Да. То је она.

- Слу шај, Ми ла не, ја баш ни сам та ко на и ван а да не при ме тим ва ше мај сто ри је - ка зао је са осме хом - као што ти и Ми ша ми сли те...

- Зна чи, при ме тио си - на сме јао се и Ми лан. - Мо рао сам то да из ве дем, кад си твр до глав. Ми ша је од мах при стао, чим 13

сам му спо ме нуо. Сад мо раш при зна ти да је вре де ло.

- Да ли је Гор да на зна ла?

- Она на та ко не што не би ни ка да при ста ла. Ду ши ца и ја смо се до го во ри ли. То и је сте ње на иде ја. Знао сам да се не ћеш љу ти ти кад је упо знаш...

- Пра ва је Ср би јан ка. Ми лан га је по гле дао ис ко са.

- Да - на сме јао се опет Сло бо дан. - Kа же све што ми сли... а то ми се сви ђа. Тек сам ско ро уви део да ако хо ћу да про на ђем шта овај на род ми сли о на ма, о ге не ра лу Не ди ћу, чет ни ци ма, пар ти за ни ма и Ен гле зи ма, тре ба са мо да пи там пр вог на ко га на и ђем у шу ми, у се лу, у гра ду...

- Не ка жеш ми ни шта за ње ну фи гу ру. Има пер фект не но ге.

- Kа ко сам мо гао да ви дим ње не но ге кад смо све вре ме раз го ва ра ли?

- До бро, Сло бо да не. Ле по је би ти иде ал и ста. Сви смо ми, до бро вољ ци, иде ал и сте. Знам да имаш пла тон ску љу бав у До бри ну, али не мој да пре те ру јеш. Не ће мо ве чи то би ти мла ди.

- Ти као да си се до го во рио са Жа ром Авра мо ви ћем. Не што слич но ми је и он го во рио у Бе о гра ду.

- Ви диш: и тво ји Срем ци хо ће по не кад да ка жу шта ми сле! Сло бо дан се слат ко на сме јао.

Kад су се вра ти ли у згра ду, де жур ни под о фи цир им је ка зао да се од мах ја ве ба та љон ском про све та ру.

- Рђа ве ве сти - ка зао им је од ма ху ју ћи гла вом. - Он ће вам већ све ис при ча ти.

- Да ли сте чу ли шта нас је за де си ло? - пи тао их је Са ва Ву ји но вић чим су ушли у ње го ву кан це ла ри ју. По ну дио их је да сед ну, што се рет ко де ша вало. Ве ћи ном је био у жур би, и са њи ма је во дио крат ке раз го во ре.

- Зна те да има мо не ко ли ко де се ти на рас по ре ђе них по се ли ма. Jу трос, ра но, чет ни ци су из не на ди ли јед ну та кву де се ти ну, од у зе ли им оруж је, а њих за ро би ли.

- Да ли су ко га уби ли?

- Kо ли ко зна мо, ни су.

- Знам шта је - ка зао је Ми лан. - Не ким њи хо вим ко ман дан ти ма си гур но ни је пра во што смо ми и Ду шко Мар ко вић по сле спа са ва ња Kру ше вља на по ста ли по пу лар ни код на ро да, па нас иза зи ва ју.

- Мо жда има и то га. За са да не ма мо ни ка кве де та ље... по чео је про све тар али га је Ми лан пре ки нуо.

- С дру ге стра не, до вољ но су па мет ни да због од ма зде не на па да ју ви ше Нем це, као што су че тр де сет пр ве, па би, ваљ да, хте ли да по ка жу ка ко се они ипак бо ре, ако не баш про тив 14

оку па то ра, а оно про тив „оку па тор ских слу гу”.

- Знаш ли ти, Ми ла не, че га се Ду шко Мар ко вић нај ви ше пла ши? Сад сам ма ло пре био код ње га. Kа же ми да се пла ши ре ак ци је као што је тво ја. Бри не га да ће се на ши љу ди су ви ше уз бу ди ти, и да ће не ком вод ни ку или де се та ру, ако на те ре ну на и ђе на гру пу чет ни ка, па сти на ум „да се осве ти”.

- Мо жда би и тре ба ло да их на у чи мо па ме ти. То је већ ко ји пут?

- Са мо се ти сми ри. Си ту ац и ја је и су ви ше озбиљ на и де ли кат на, а мо же да по ста не и крај ње тра гич на ако до бро не па зи мо шта ра ди мо. Kо му ни сти не би ни шта ви ше во ле ли не го да се ми из ме ђу се бе за кр ви мо.

- А исто та ко и ге ста пов ци - до дао је Сло бо дан.

- Мо ра мо да го во ри мо на шим љу ди ма да су то са мо нео д го вор ни по је дин ци ко ји, у ства ри, пра ве из гре де, а ја лич но у то чвр сто и ве ру јем. Чет ни ци се исто као и ми бо ре за кра ља и отаџ би ну.

- Шта ће мо да ра ди мо ако их по би ју?

- Не ће сме ти од Kе се ро ви ћа. - За стао је за тре ну так, устао са сто ли це, и окре нуо се Ми ла ну.

- Зна мо шта нам Ди ми три је Љо тић по ру чу је. Не сме мо да из гу би мо при су ство ду ха. Не ће мо до зво ли ти ни по ко ју це ну да нас не ко за ва ди са чет ни ци ма. Kо зна ко је тај ло кал ни чет нич ки ко ман дант што је раз о ру жао на ше љу де. Мо жда је ко му ни стич ки агент, ге ста пов ски агент, уси ја на гла ва, или не ка бу да ла. Зна те да ку ко ља, ма ка ко се тру ди ли да га ис тре би мо, има и код нас, као и код њих.

Kад су иза шли из про све та ро ве кан це ла ри је, ћу та ли су све док ни су сти гли у про сто ри ју у ко јој су спа ва ли. За те кли су Ми шу Осто ји ћа ка ко се ди на сво ме кре ве ту и чи та „Но во вре ме”.

- Чу ли сте? - са вио је но ви не и ста вио их по ред се бе.

- Сад смо би ли код про све та ра - ка зао је Сло бо дан.

- Шта ка же?

- Шта мо же да ка же? - од го во рио је Ми лан. - „То су на ша бра ћа.” Шта би дру го и оче ки вао?

- Има пра во - ка зао је Ми ша.

- А ти, шта ти ми слиш, Сло бо да не? - Ми лан се окре нуо Сло бо да ну. - Све вре ме си ћу тао.

- Сла жем се са Са вом Ву ји но ви ћем, а ве ру јем да се и ти сла жеш. Са мо ће ти тре ба ти вре ме на да се од љу тиш - по ку шао је да се на ша ли. - Ти ни си јед на од оних уси ја них гла ва, о ко ји ма је Са ва го во рио.

- Али сам, ваљ да, је дна од оних бу да ла ко је је та ко ђе спо ме нуо - осмех нуо се ма ло и Ми лан.

- У то не ћу да ула зим, али мо гу да му га ран ту јем да ни си 15

ни ге ста пов ски, ни ко му ни стич ки агент. Ми ша их је по гле дао пр во јед ног, он да дру гог, па се и сам на сме јао.

- Ти не маш пра ва да се сме јеш - ка зао му је Сло бо дан.

- За што?

- По сле оног што си ми ве че рас са Ми ла ном за ме сио. Ми ша је по гле дао Ми ла на.

- Обе ћао си да му не ћеш ка за ти.

- И сам је по го дио. Kа же да ни је та ко на и ван као што смо ми ми сли ли.

- Не знам шта ти је фа ли ло, Сло бо да не. Гле дао сам те, пре ко пу та ули це, ка ко се удва раш тој згод ној пла ву ши. Тре ба ло би да нам се за хва лиш, а не да се љу тиш.

- Ми се за ви тла ва мо - ка зао је Ми лан и на гло се уо зби љио, а бог зна шта они са да ра де са на шим дру го ви ма. То је де се ти на из мо је че те. Знам их сва ког по име ну.

Дан по сле раз о ру жа ва ња до бро во љач ке де се ти не про те 16

СИЛЕ ЗЛА

као је у жур ним до ла сци ма и од ла сци ма офи ци ра Срп ске др жав не стра же, и љу ди у гра ђан ским и се љач ким оде ли ма. Ула зи ли су у згра ду у ко јој је био сме штен штаб ба та љо на. На све стра не за бри ну та ли ца. Сло бо дан и Ми лан су са зна ли од про све та ра ка ко Ду шко Мар ко вић тра жи од Kе се ро ви ћа, пре ко Др жав не стра же и пред сед ни ка се ос ких оп шти на да на ре ди сво јим љу ди ма, да од мах пу сте до бро вољ це и вра те им оруж је.

- Ово нам ни ка ко ни је тре ба ло - го во рио им је Са ва Ву ји но вић, - на ро чи то са да ка да има мо по у зда не из ве шта је да се ко му ни сти спре ма ју за но ве ак ци је у око ли ни Kру шев ца.

- На ши дру го ви су се уз не ми ри ли - ка зао је Ми лан. - Пла ше се да ће до ћи до бор бе са бра ћом чет ни ци ма.

- И ја се пла шим. И Ду шко Мар ко вић се то га пла ши. За то се и за у зи ма, свом си лом, да се овај спор ре ши на ми ран на чин. Сле де ћи пут ко зна до че га мо же да до ђе.

- Са мо да не пад не крв - ка зао је Сло бо дан. Тре ћег да на их је опет по звао про све тар у сво ју кан це ла ри ју.

- Да ли је све у ре ду? - Ми лан ни је мо гао да до че ка чим су ушли у про сто ри ју.

- И је сте и ни је. Чет ни ци су их пу сти ли, али им ни су вра ти ли оруж је и му ни ци ју.

- Бо ље је и ова ко - ка зао је Сло бо дан - не го да су не ко га уби ли.

- Ни су сви до шли. Од њих је да на ес то ри це, успе ли су да на го во ре тро ји цу мо би ли са них вој ни ка да им при ђу. Не ки њи хов офи цир им је го во рио да смо ми не мач ке слу ге и да ће се они са на ма јед ног да на об ра чу на ти.

- То је мо гао би ти са мо Мо ма Kне же вић - про мр мљао је Сло бо дан. На ста ла је муч на ти ши на.

- Зат та ко? - нај зад је про го во рио Ми лан. - Ни су та ко ми сли ли че тр де сет пр ве кад су се раз и шли са ко му ни сти ма, па им за гу сти ло. Он да смо им би ли до бри... а би ће мо опет, са мо 17

ако се пар ти за ни поч ну да вра ћа ју из Бо сне. Бо ље о то ме да ми сле не го о две-три до бро во љач ке пу шке.

- Чим смо са зна ли шта се де си ло, Ду шко је те ле фо ни рао Kо сти Му шиц ком и Ди ми три ју Љо ти ћу. Обо ји ца нам по ру чу ју да из бе га ва мо сва ки су коб и да ни ка ко не до зво ли мо да нас не ко ли ци на уси ја них гла ва уву че у не ку не сре ћу. Те ве че ри Сло бо дан и Ми лан су се на шли са на ред ни ком-де се та ром и до бро вољ ци ма ко ји су по под не сти гли у град.

- Из не на ди ли су нас - при чао им је на ред ник. - На јед ном су се по ја ви ли из су мра ка, сву да око нас, са упе ре ним пу шка ма. Да смо шта би ло по ку ша ли, сви би смо из ги ну ли... Jе дан од њих је, без оруж ја и без ко кар де, при шао на шем стра жа ру и по чео с њим да раз го ва ра. Ми смо се де ли на тра ви ис пред згра де и пе ва ли на ше до бро во љач ке пе сме. Из не на да, њих не ко ли ко је на па ло с ле ђа стра жа ра и оте ли му пу шку. У истом тре нут ку оста ли, ко ји су би ли са кри ве ни иза ку ће и по жбу њу, ис тр ча ли су и оп ко ли ли нас.

- Не ки су нам се сме ја ли - ја вио се је дан ома њи до бро во љац. - Kа жу нам: „Kа ква сте ви вој ска, не уме те ни стра жу да чу ва те? Ни сте ви до ра сли ко му ни сти ма”.

- Да ли су вас ту кли? - пи тао је Сло бо дан.

- Не, ни су. Jе ди но што су нас на го ва ра ли да иде мо са њи ма. Jе врем, он је био на стра жи кад су нас на па ли, и још дво ји ца из ње го вог се ла су оста ли. Jе врем има и ро ђе ног бра та код Ра чи ћа.

- Kа ко су вас хра ни ли?

- До бро. Бо ље не го на ши. Ну ди ли су нас и ра ки јом.

- Да ли су о све му то ме ја ви ли Kе се ро ви ћу?

- Си ноћ је до шао ор до нанс из Kе се ро ви ће вог шта ба - ка зао је на ред ник - и до нео од ње га на ре ђе ње да нас све пу сте.

- Без пу ша ка?

- Без пу ша ка.

- По ру чио је да ко хо ће мо же да оста не с њи ма као њи хов вој ник.

- Jе си ли чуо? - Ми лан се окре нуо Сло бо да ну. - Зна чи да то све и Kе се ро вић одо бра ва.

- Ни је до бро - од мах нуо је Сло бо дан гла вом.

- То му је си гур но ње гов шеф про па ган де Мо ма Kне же вић са ве то вао.

- Сад су сло бод ни да то по но ве и опет да на лак на чин до ђу до пу ша ка и му ни ци је, а узе ли су нам и је дан пу шко ми тра љез.

- Док јед ног да на не пад не крв. А зна мо ка ко су уби ли Ми ло ша Вој но ви ћа и по би ли прат њу Бу де Ни ки ћа, а ње га те шко ра ни ли.

18

- Пр ве две не де ље - на ста вио је на ред ник - при ла зи ли су нам по је ди ни чет ни ци и тра жи ли му ни ци ју. Jа сам им у по чет ку одва јао по не ко ли ко шар же ра, али они све ви ше на ва љи ва ли. Упла шио сам се да и ми са ми не ће мо има ти до вољ но ако се су да ри мо са пар ти за ни ма. Kад сам од био јед но га, он нам опсо вао мај ку пла ће нич ку.

- А шта си му ти од го во рио?

- Шта сам мо гао? - на ред ник је слег нуо ра ме ни ма. - Од вео сам га да ви ди ка ко се хра ни мо. Би ло је вре ме руч ку. Ви део је рет ку чор бу од па су ља и по ко мад ба ја тог хле ба. По ка зао сам му и џа чи ће са гер шлом, су вим гра шком и не што кром пи ра. Он се из не на дио. Ми слио чо век да ми је де мо ме со и не знам шта све још из не мач ких кон зерв и.

- И по мо ран џе и чо ко ла де - гор ко се осмех нуо Ми лан.

- Jе си ли му ка зао ка ко смо све до ско ра је ли бу ђа ву про ју и бро ја ли зр на па су ља у пор ци ји? - пи тао је Сло бо дан.

- То ми не би ве ро вао. Kа зао сам му да нас хра ни и оде ва Не ди ће ва вла да, као и Др жав ну стра жу, из џе па срп ског на ро да, и да од Не ма ца ку пу је оруж је и му ни ци ју за ску пе па ре. Ви део сам тог истог чет ни ка кад су нас за ро би ли. При шао ми је кри шом и шап нуо: „Жао ми је што је ова ко ис па ло. Они од о зго не зна ју да сте и ви си ро ти ња и му че ни ци као и ми што смо.”

- Kа ко вас је на род та мо гле дао?

- Ле по. Зна ло се да смо спа сли оне љу де са стре ља ња.

Kад су нас она ко раз о ру жа не спро во ди ли из се ла, ви део сам ка ко не ке же не бри шу су зе, а је дан чи ча је по чео да гр ди чет ни ке: „Оста ви те ту де цу на ми ру”, ка зао је. „Ни су то Тур ци.” На по врат ку у штаб ба та љо на на и шли су на Ду ши цу и Гор да ну, ко је су се вра ћа ле са кор за.

- Шта је би ло? Не ма те већ три да на - Ду ши ца се обра ти ла Ми ла ну.

- Не мој да се љу тиш. Ни је се мо гло. Сло бо дан је по гле дао Гор да ну.

- Има ли смо не зго де са ва шим исто ми шље ни ци ма.

- Ни сте се, ваљ да, по ту кли? Ис при ча ли су им шта се де си ло.

- Чу ди ме - ка за ла је Гор да на. - Мој отац по зна је ма јо ра Kе се ро ви ћа. Kа же да је вр ло до бар и хра бар офи цир, и да је по знат као по штен чо век. Не ви дим за што би он ова ко не што до зво лио.

- И нај бо љи и нај по ште ни ји - ка зао је Ми лан - пра ве гре шке. На ро чи то ако има ју са вет ни ке као што је Мо ма Kне же вић. Да ли ваш отац зна да је он пред рат ни ко му ниста?

- Пи та ћу га.

19

- Они су мај сто ри да се уву ку и ме ђу Нем це и ме ђу чет ни ке, и да тај но ра де за ци ље ве Kо му ни стич ке пар ти је.

- Kад су та кви мај сто ри, мо гу да се и ме ђу вас уву ку. Сло бо дан и Ми лан су се по гле да ли. Та ква ми сао им ни ка да не би па ла на па мет.

- То им не би по шло за ру ком - ја вио се Ми лан чвр стим, ма ло по ви ше ним гла сом. - Ми смо иде ол о шки из гра ђе ни. На ми ри са ли би га на сто ме та ра. А исто та ко и ге ста пов ца. Ду ши ца се на сме ја ла.

- Ти си, Ми ла не, и су ви ше са мо у ве рен, а та кви су из гле да и сви тво ји до бро вољ ци.

- Ако ми слиш да смо уо бра же ни - на сме јао се Ми лан - мо жда има мо за што и да бу де мо уо бра же ни.

- Жао ми је... - по че ла је Гор да на, али ју је Ми лан пре ки нуо.

- За то што смо уо бра же ни?

- Не, не за то - на сме ја ла се и Гор да на. - Жао ми је што се то до го ди ло. А не знам да ли сте уо бра же ни или ни сте. Не по зна јем вас до вољ но. Из не на да је по чео да пир ка ве тар, ли шће на гра на ма је за треп та ло и за шу ме ло, а на већ мрач но не бо по че ли да се на вла че још там ни ји и ни жи обла ци. Ми лан се по ну дио да их от пра те. Kу ће су им би ле не да ле ко јед на од дру ге. Kре нуо је ма ло бр же са Ду ши цом, та ко да су оста ви ли Сло бо да на и Гор да ну иза се бе.

- Пре не де љу да на - ка за ла је Гор да на ти хо, кад су оста ли са ми - искре но да вам ка жем, об ра до ва ла бих се на вест да су чет ни ци раз о ру жа ли је да на ест љо ти ће ва ца. То би та ко ле по зву ча ло. Ме ђу тим, ви сте ме на не ки на чин по ко ле ба ли. По сле раз го во ра са ва ма ни сам ви ше уве ре на да сте из дај ни ци и пе то ко ло на ши, ка ко вас не ки на зи ва ју.

- Зар сте и ви то ми сли ли?

- Се ћа те ли се кад сте ми ка за ли да не бих сма тра ла да сте ви за Нем це да су мој отац и брат би ли у оној гру пи ко ју сте спа сли од стре ља ња? То ме је нај ви ше на гна ло на раз ми шља ње.

- Да ли сте до шли до ка квог за кључ ка?

- Од го во ри те ми на јед но пи та ње. Шта ће те ви, до бро вољ ци, да ра ди те кад до ђу Ен гле зи?

- Ен гле зи су на ши са ве зни ци.

- А Ру си?

- И они су на ши са ве зни ци. Не знам да ли вам је по зна то да је Ср би ја је ди на по ко ре на зе мља у Евро пи ко ја не ма ни јед ног је ди ног вој ни ка ко ји се бо ри за „Но ву Евро пу” на Ис точ ном фрон ту?

- Не, ни је ми по зна то.

20

- На дам се да ће те и о то ме ма ло раз ми сли ти - на сме јао се Сло бо дан, ме ђу тим, од мах се ис пра вио. - Из ви ни те, ни сам имао на ме ру да бу дем сар ка сти чан.

- Ако је све та ко као што ви при ча те, не би ме ни ма ло из не на ди ло да сте огор че ни.

- А ако ни је? Ако су они ко ји нас на па да ју у пра ву? У том слу ча ју ми смо не сум њи во го ри од го ре га, нај ни жи од нај ни же га, про да не ду ше, про кле ти Бран ко ви ћи... Гра не на др ве ћу су по че ле да се са ви ја ју под све ја чим на ле ти ма ве тра. Ћу та ли су не ко ли ко тре ну та ка, он да је Сло бо дан на гло за стао и за гле дао јој се у очи, за ко је му се учи ни ло као да су све тле ле у та ми не ком бле дом, плав ка стом све тло шћу.

- Kа жи те ви ме ни да ли би и је дан Ср бин чи сте све сти и здра ве па ме ти мо гао да бу де за Адол фа Хи тле ра и ње го ву Не мач ку, ко ја је на па ла на шу зе мљу, рас пар ча ла је из ме ђу на ших не при ја те ља, ко ји ма је у исто вре ме до зво ли ла да уби ја ју же не и де цу, па ле на се ља, ру ше и пљач ка ју на ше кул тур но бла го, цр кве и ма на сти ре?

- За и ста, кад та ко по ста ви те ства ри...

- И не са мо то - Сло бо дан је ни је чуо - не го се спре ма ју да од нас на пра ве сво је ро бо ве, за сле де ћих хи ља ду го ди на, у њи хо вој „Но вој Евро пи”! Ве тар их је осуо по ли ци ма са не ко ли ко уса мље них, круп них ка пљи ца. Од мах за тим је пљу сну ла сна жна, лет ња ки ша.

Kад се нај зад ка сно уве че сме стио у сво ме кре ве ту, у ти ши ни и та ми вој нич ке со бе, осе тио се не за до во љан са мим со бом. Би ло му је кри во што се за ле тео пред том не по зна том де вој ком и по ка зао јој сво ја пра ва осе ћа ња. И ту гу и страх, и не из ве сност, и нај ви ше - огор че ње. На јед ном му је по ста ло ја сно да је он огор чен. Огор чен на оне ко ји не мо гу да схва те њи хо ву бор бу и жр тву. Шта ће би ти ако се са да по би ју са чет ни ци ма? Зар се они не бо ре за исту ствар, за сло бо ду и жи вот ни оп ста нак срп ског на ро да? Kа кве су то си ле зла ко је ра де, са до бро про ра чу на тим пла ном, про тив ин те ре са срп ског на ро да? По ли ти ча ри и ге не ра ли иза зва ли су Хи тле ра да на пад не Jу го сла ви ју, за тим пот пи са ли ка пи ту ла ци ју, и ави о ни ма по бе гли из зе мље. Са да из Лон до на на па да ју Не ди ћа и по зи ва ју срп ски на род да из вр ши са мо уб и ство.

Kо му ни сти, си но ви и кће ри па три јар хал ног срп ског на ро да, свим си ла ма и свим сред стви ма, иа ко не све сно, ра де на то ме да уни ште тај свој до бри на род. Чет ни ци, по ли тич ки нео ба ве ште ни, кроз пр во бит ну са рад њу са пар ти за ни ма по ма жу ко му ни сти ма да оја ча ју, а сад се спре ма ју, у ства ри, опет не зна ју ћи шта чи не, да се са њи ма, до бро вољ ци ма, об ра чу на ју.

21

А и они, до бро вољ ци, да ли је мо гу ће да су са мо они на пра во ме пу ту? Осе тио је пра зни ну у гру ди ма, ко ју је ма ло-по ма ло ис пу ња ва ла ту га. Пред очи ма му се по чео да об ли ку је онај мит ски, бу ду ћи Исто ри чар, на ко га су се сви они, из свих та бо ра, по зи ва ли и оче ки ва ли од ње га раз ум е ва ње за сво ју бор бу и жр тву. Пр во се по ја вио као ма ла, не знат на мр ља, ко ја је по ла ко ра сла и пре тва ра ла се у све ја сни ју си лу ет у чо ве ка. Си лу ет а се изду жи ла, про ши ри ла, ис пу ни ла мрач ну про сто ри ју, и на јед ном је пре ва зи шла и њу, и са му згра ду, цео Kру ше вац, и це лу Ср би ју... Та ман да за спи, трг нуо се, па се окре нуо на дру гу стра ну. Не ка зло коб на слут ња му се уву кла у ду шу и не да му ми ра. У Хо мо љу је пу цао на љу де са цр ве ним пе то кра ка ма, сим бо лом ин тер на ци о нал ног, не ми ло срд ног по кре та ко ји је об ја вио то та лан рат ње го вом на ро ду. Па ипак, згро зио се кад је ви део оне мр тве мла ди ће ка ко ле же дуж пу та и у јар ку. По тре сло га је и пи смо ко је су на шли на ду гач ком, бле дом сту ден ту. У уши ма му је још увек зву чао ре ски глас вод ни ка Ри сти ћа кад им га је чи тао: „... Чу вај се, си не, да не на зе беш ... Па зи шта је деш због тог не срећ ног чи ра у сто ма ку... Тво ја ко ле ги ни ца Рад ми ла већ се не ко ли ко пу та рас пи ти ва ла за те бе ... Пи ши нам, Ду ша не...” Да се слу чај но упо знао с тим Ду ша ном пре ра та, мо жда би се са њим и спри ја те љио, при чао о ли те ра ту ри, по зо ри шту, де вој ка ма, тој ње го вој Рад ми ли, о ча со ви ма ма те ма ти ке, фи зи ке, ге о гра фи је. Мо жда би се упо знао и са ње го вом мај ком, ко ја би их по слу жи ла слат ким, као То ши на мај ка, или мај ка Сте ве и Бран ка Ма ри ћа... Ви део ју је ка ко је за гр ли ла сво га ви со ког си на на по след њем ра стан ку, и ка ко јој у очи ма бли ста ју су зе, баш као и у очи ма ње го ве, Сло бо да но ве мај ке. Мо жда је и она ње му шап ну ла: „Бог те бла го сло вио, си не”, а мо жда му је обе си ла око вра та и ико ну Бо го ро ди це... Шта их оче ку је су тра и пре ко су тра? Су дар са чет ни ци ма, Ср би ма ко ји као и они сла ве све то га Са ву и кне за Ла за ра, и ко ји су, по што су уви де ли сво ју гре шку, са рад њу са ко му ни сти ма, по ста ли и са ми од луч ни и бес ком про ми сни ан ти ко му ни стич ки бор ци? Све ви ше му је из гле да ло да ће до су ко ба сва ка ко до ћи. Ово је већ тре ћи пут да су чет ни ци раз о ру жа ли до бро вољ це у крат ком вре мен ском раз ма ку, а ка жу да се то исто де ша ва у ба та љо ни ма по дру гим ме сти ма. Сад са мо тре ба да се на ђе и ме ђу до бро вољ ци ма не ка уси ја на гла ва... а знао је да има и та квих ко ји су већ отво ре но пре ти ли. Сле де ћи пут ће се не ко ус про ти ви ти и мо жда по би ти чет ни ке. Шта ће се по сле то га де си ти? Чет ни ци и до бро вољ ци ју ри ша ју јед ни на дру ге, и обе стра не ви чу: „Жи вео краљ, жи ве 22

ла Ср би ја!” Kа ква про ти ву реч ност и ка ква тра ге ди ја! Жа ра и Трај ко Пе тро ни је вић су му при ча ли са оду ше вље њем о за јед нич ким бор ба ма на Дри ни, и пре ко Дри не, про тив уста ша и пар ти за на. Дру го ви из Де ве тог од ре да су пре при ча ва ли ак ци је во ђе не са чет ни ци ма про тив ко му ни ста кра јем че тр де сет пр ве, и по чет ком че тр де сет дру ге. Че твр ти од ред, ко ји је ка сни је са Де ве тим форм и рао Тре ћи ба та љон, био је сме штен у Бо га ти ћу, од мах по ред шта ба Ма чван ског чет нич ког од ре да, у ко ме је Ми лан Kу нић имао јед ног од сво јих нај бо љих дру го ва из гим на зи је. У До бри ну је са ужи ва њем и по но сом чи тао о чет ни ци ма и њи хо вим ју нач ким бор ба ма про тив Ту ра ка пре бал кан ских ра то ва у ју жној Ср би ји, и про тив Не ма ца у Пр вом свет ском ра ту. Об у че ни у на род не но шње, са ре де ни ци ма пре ко гру ди, са цр ним шу ба ра ма на гла ва ма, на ко ји ма су ам бле ми ло ба ње и две укр ште не ко сти, и две-три бом бе ко је ви се о ко жним опа са чи ма, бо ри ли су се хра бро „до по след њег мет ка” за сло бо ду срп ског на ро да. По след њи ме так, или бом бу, чу ва ли су за се бе. Ни кад се ни су жи ви пре да ва ли. Они су за ње га пред ста вља ли не ми ре ње срп ског ду ха са роп ством, оли че ње ве чи те бор бе за сло бо ду. У ства ри, сма трао их је про ду жет ком тра ди ци је ко ју су сто ти на ма го ди на одр жа ва ли хај ду ци и уско ци. До кле год је би ло хај ду ка, уско ка и чет ни ка по пла ни на ма и шу ма ма Ср би је, Ср би ја ни је мо гла би ти по бе ђе на.

Kад је Jу го сла ви ја не слав но про па ла и он од ло жио сво ју тро мет ку, но сио се ми шљу да при ђе чет ни ци ма. Већ је и ухва тио ве зу са оном гру пом у то вар нич ким шу ма ма. Он да је Хи тлер на пао Ста љи на, ко му ни сти су од мах за тим и по че ли сво ју цр ве ну ре во лу ци ју, у ко ју су хте ли да уву ку и чет ни ке и цео срп ски на род у Ср би ји. По сле ди це: сто за јед ног... Не дић... Окре нуо се опет у кре ве ту. Jе два је, не где ду бо ко у ноћ, успео да за спи. Тра ге ди ја, као и ве ћи на тра ге ди ја, од и гра ла се из не на да, и не пред ви ђе но. Ди ван лет њи дан. Ва здух ми ри ше на по ко ше но се но, на пољ ско цве ће, на рас цве та ле ру же. По не бе сном пла вет ни лу, ту и та мо, као ма ла ра штр ка на ста да ова ца оба сја на јар ким сун цем, про ми чу ла га но сре бр на сти обла ци. Kру ше вач ким ули ца ма про ђу по ко ја коњ ска ко ла, се љак са тор бом пре ко ра ме на, не ко ли ко же на са плат не ним за ве жља ји ма и пле те ним кор па ма у ру ка ма, два-три на сме ја на ђа ка ко ји се не куд жу ре, чи нов ник са ко жном та шном ис под ми шке. Сло бо дан и Ми лан су од мах по сле руч ка кре ну ли на пла жу би стре и ти хе Ра си не. Ду ши ца је ин си сти ра ла да Ми лан по ве де и Сло бо да на.

- Хо ће ли та мо би ти и Гор да на? - пи тао је Сло бо дан чим 23

је чуо за по зив.

- Би ће. Да ви диш ка ко ле по из гле да у ку па ћем ко стиму.

- Kад те не бих ма ло бо ље по зна вао, ми слио бих да те у жи во ту је ди но же не ин те ре су ју.

- А ја, кад не бих те бе бо ље по зна вао, ми слио бих да ћеш се јед ног да на за мо на ши ти.

- От куд ти та кве ми сли до ла зе на ум? Ми лан се на сме јао и по гле дао га ис ко са.

- Зар ти ми слиш да ја не ви дим? Све из бе га ваш же не, јер као имаш пла тон ску љу бав у тво ме До бри ну, а кад се на ђеш са Гор да ном, ти се на јед ном пре по ро диш. За ру ме не ти се обра зи, а очи за све тле...

- Ни сам знао да во лиш та ко да пре те ру јеш. Гор да на је сим па тич на де вој ка, и ми смо на пу ту да по ста не мо до бри при ја те љи.

- Jе си ли јој ка зао да имаш де вој ку?

- Ни је би ло по треб но да јој ка жем. - Се тио се ка ко га је Ол га у Бе о гра ду пи та ла да ли има де вој ку, и бр зо до дао: - Она ме ни је пи та ла.

- Зар тре ба да те пи та? Сад мо рам да ти ка жем. Ду ши ца ве ру је да се Гор да на озбиљ но за ин те ре со ва ла за те бе. Сло бо дан је за ћу тао.

- Шта ти је? - по гле дао га је ис пи ти вач ки Ми лан. - Шта си се на јед ном уо зби љио?

- Не бих же лео да је за ва ра вам.

- Не мој да је са да раз о ча раш, Сло бо да не! Не ће мо ни ми оста ти за у век у Kру шев цу. Kа да јед ног да на оде мо, не ка има за ким да уз ди ше.

- Зар ти та ко ми слиш и о сво јој Ду ши ци? Ми лан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка.

- Да ти пра во ка жем, та ко сам ми слио у по чет ку. Ме ђу тим, што се че шће са њом ви ђам, све ми је те жа по ми сао да ће мо се јед ног ле пог да на за у век ра ста ти.

- То не мо ра да бу де за у век. Да ли си оста вио не ко га у Шап цу?

- Две-три - на сме јао се Ми лан. - Ни шта озбиљ но. Са Ду ши цом је друк чи је. Има мо и су ви ше за јед нич ког...

- Он да би мо рао и ме не да раз ум еш.

- Да ли ти ве ру јеш да мла дић и де вој ка мо гу да бу ду са мо при ја те љи?

- За што да не?

- Ме ни би то би ло вр ло те шко. Jа у сва кој де вој ци ви дим... ка ко да ка жем, ону ње ну жен ску стра ну ко ја пре ва зи ла зи и за се њу је све ње не дру ге стра не. - Опет се на сме јао. - Мо рао бих да за тво рим очи да не ви дим ње не усни це, ње ну фи гу ру, и та ко да ље, и та ко да ље...

24

- Баш си не ки сла до стра сник - на сме јао се и Сло бо дан. Та ко би те, ваљ да, не ка ко опи сао До сто јев ски кад би те унео у не ки свој ро ман.

- Ми слиш, мо жда, да бих га под се тио на ње го вог Ди ми три ја Kа ра ма зо ва?... Не ве ру јем да би га ти под се тио на Аљо шу ако би те са мо јед ном ви део ка ко раз го ва раш са Гор да ном. Та ко ни је Аљо ша раз го ва рао са Ли зењ ком.

- Опет пре те ру јеш - на сме јао се слат ко Сло бо дан. - Ме ђу тим, ипак си не што по го дио. Же лео бих да сам Аљо ша, али Аљо ша се мо же са мо ро ди ти као та кав, а не мо же се по ста ти.

- Ти би, ипак, же лео да по ста неш Аљо ша - ка зао је за ми шље но Ми лан - а ја бих же лео да не бу дем Ди ми три је.

- Се ти се оног да на кад смо са зна ли да су нас иза бра ли за Вас пит ну слу жбу. Kа зао си: „Не ма ви ше ше та ња по ули ца ма мрач ним”. Kа зао си, та ко ђе, да се не ша лиш кад се до хва тиш не ког по сла.

- Се ћам се.

- Ме ни се чи ни да би и ти и ја же ле ли да бу де мо бо љи не го што је смо. То је мо жда и нај ва жни је у чо ве ку. Не сме да се бу де за до во љан са мим со бом.

- Ми смо за ко ра чи ли и ма ло да ље, је дан ко рак ви ше од про сеч ног чо ве ка ко ји би же лео да ду хов но и мо рал но оја ча. Не ми сли мо са мо на се бе и на на ше лич но, мо жда и се бич но уса вр ша ва ње, не го хо ће мо да бу де мо бо љи да би смо на тај на чин мо гли да по мог не мо дру ги ма... и пре по ро ду це лог на ро да...

- И не са мо на шем на ро ду не го и свим сло вен ским на ро ди ма, а као хри шћа ни, окре ну ти смо ка ви ди ци ма ко ји би об у хва ти ли и све оста ле на ро де.

- Сад, то већ мо же да зву чи и уто пи стич ки. У не ку ру ку слич но ко му ни стич ком „ује ди ње њу це лог све та у име брат ства, је дин ства и рав но прав но сти”.

- Чо век је сло бо дан да са ња. То му ни ко не мо же да за бра ни. Са мо, наш сан се раз ли ку је од њи хо вог јер не ће да си лом про ме ни свет, да ра зо ри јед ну дру штве ну кла су, уни шти ре ли ги ју, за ве де ди та ту ру. Не ће ни људ ску при ро ду да ме ња, не го са мо да је про ду би и опле ме ни.

- Исти на је да смо ми на су прот ној стра ни спек тра, али зар не ми слиш да се мо ра мо чу ва ти да не би смо из гу би ли ве зу са ствар но шћу?

- Ста ње у ко ме смо се за те кли је и су ви ше те шко и тра гич но да би смо мо гли и по ми сли ти на не што дру го. Спа са ва ње срп ског на ро да је у пр вом пла ну. За са да не ма ни ка кве опа сно сти - на сме јао се - да ће мо за стра ни ти и по ста ти екс тре ми сти на том дру гом кра ју.

- Чак ако би смо и за стра ни ли - на сме јао се и Ми лан - и 25

ишли до кра ја са на шим убе ђе њи ма, сви би смо оти шли у ма на сти ре и за ка лу ђе ри ли се.

- У то ме слу ча ју ти би ве ро ват но сти гао по след њи. Не го, ша ла на стра ну, ми има мо на ших Де сет за по ве сти срп ским до бро вољ ци ма. Ако се њих бу де мо др жа ли, и ако се ми као по је дин ци осна жи мо ду хов но и мо рал но, на ша бор ба би ће мно го лак ша и успе шни ја.

- Ми слиш да бу де мо скром ни, и да са мо то ли ко по стиг не мо за по че так! Kао да је то ла ко. Се ти се са мо оног из Ше сте за по ве сти: „... по бе ди ти се бе. То ју на штво ни је је дан пут у го ди ни... не го сва ко га да на и сва ко га ча са”. Kа ко ће мо да спа са ва мо цео свет кад ни то, као по је дин ци, не мо же мо да по стиг не мо?

- Мо ра мо да се тру ди мо, да стре ми мо...

- Мо жда је - пре ки нуо га је Ми лан - те би то лак ше не го ме ни, а не ко ме дру го ме је опет још те же не го и ме ни са мо ме.

- Да ли знаш ко ме је нај лак ше? Ми лан је од мах нуо гла вом.

- Да ли си раз го ва рао са но вим до бро вољ ци ма, се љач ким си но ви ма?

- Са мо уз гред. „Ода кле си? Kо га имаш од фа ми ли је?” и то ме слич но. При ме тио сам да ти во лиш да са њи ма во диш ду ге раз го во ре.

- Знаш ли, Ми ла не, о то ме ни сам још ни са ким раз го ва рао, да се ме ни све ви ше чи ни да су те за по ве сти пи са не ви ше за нас, „ва ро ша не”, или, ако хо ћеш, ва ро шке си но ве, не го за се љач ке. Из гле да ми да они у мно го че му и не ма ју се бе да са вла ђу ју, да „по бе де се бе”. По ку шао сам да го во рим с по је дин ци ма, нај ви ше во лим да раз го ва рам са сва ким по је ди нач но, о зна ча ју за по ве сти. Ни са јед ним од њих ни сам мо гао да раз го ва рам као ре ци мо с то бом, Са вом, Ми шом Осто ји ћем. Kа ко да му об ја сним да „по бе ди се бе”, кад је он углав ном сми рен, си гу ран у се бе, и зна до бро „шта се ва ља”, а шта се „не ва ља”? То му до ла зи не ка ко са свим при род но, без мно го ре чи.

- О то ме ни сам ни кад раз ми шљао.

- Не кад ме по гле да ју као у не ком чу ду. „Шта ми то овај сад при ча?” Поч нем не ко ме од њих да из но сим ка ко ми, до бро вољ ци, мо ра мо да бу де мо љу ди до бре во ље, ни „зло вољ ци”, ни „ма ло вољ ци”, а он, увек до бро рас по ло жен, спре ман сва ком, ако за тре ба, од мах и да по мог не, гле да ме до не кле збу ње но... До ла зим све ви ше до убе ђе ња да су они бо љи вас пи та чи не го што бих ја то ика да мо гао да по ста нем. А ја, опет, тре ба њих да под у ча вам ду хов ним и мо рал ним вр ли на ма! Jа ћу ви ше на уч и ти од њих не го они од ме не. Ис при чао је Ми ла ну ка ко су у Хо мо љу пре тре са ли ку ћу и, кад ни су на шли пар ти за не, ка ко су но ви до бро вољ ци по ски 26

да ли шле мо ве и по че ли да при ла зе ру ци де ди и ба би.

- Уто ли ко ће нам у бу дућ но сти по сао би ти лак ши - осмех нуо се Ми лан. - Не ће мо мо ра ти да бри не мо о се дам де сет од сто ста нов ни штва, с об зи ром на то да то ли ко има зе мљо рад ни ка у зе мљи.

- Ти се ша лиш, али си ипак по го дио у срж.

- По тво ме, ми, збо ра ши, тре ба ло би да се убу ду ће кон цен три ше мо на гра до ве и на „ва ро ша не”?

- Та ко не ка ко. Али у исто вре ме мо ра мо да по кло ни мо пу ну па жњу уса вр ша ва њу при вре де и тех нич ком про гре су, оп штем обра зо ва њу...

- Исто та ко мо ра ће се чу ва ти и се ло да се мо рал но не ис ква ри.

- Не са мо то. Вра ћа ње гра да на основ не вред но сти ко је су у ње му по че ле да бле де и не ста ју, по мо гло би ње го вом при бли жа ва њу се лу и „из ми ре њу”. Kо рист би би ла обо стра на.

- Kа ко ми слиш да би се нај бо ље спро ве ла ду хов на ре не сан са у гра ду?

- Мо ра ће да се иза зо ве ин те ре со ва ње, а и оду ше вље ње код свих сло је ва. И на ши гра до ви су још увек плод но тло са пу но, че сто скри ве ног иде ал и зма. Тај иде ал и зам, и на ма уро ђе ни ро ман ти зам, тре ба да се свим ра зум ним си ла ма усме ре у по зи тив ном прав цу. Ва жно је да се по све ти пу на па жња вас пи та њу де це и ра ду са омла ди ном. Знаш ка ко смо ми по че ли са Бе лим ор ло ви ма. Са мо је тре ба ло да не ко по ка же пра вац. Ми смо то на шли у на шем Учи те љу.

- А ако ко му ни ти по бе де?

- Не сме мо на то да ми сли мо. Ако је оста ло још ма ло му дро сти људ ске, то се не ће де си ти.

- Ако, ипак, „лу дост људ ска” пре о вла да, шта он да?

- Он да ће сле де ће ге не ра ци је да ис па шта ју. На њих ће да се сва ли и од го вор ност за бу дућ ност срп ског на ро да. Jа ипак ве ру јем, без об зи ра на то шта ће нам овај рат до не ти, да ће се срп ски на род сво јом ви тал но шћу одр жа ти и да ће вре ме ном ста ти на сво је вла сти те но ге... Че кај - на јед ном се тр гао и на сме јао - да и ја те би по ста вим ко је пи та ње. Шта ти ми слиш о све му ово ме?

- Углав ном се сла жем с то бом. Са мо, чо ве ку је по треб но да по кат кад чу је и по твр ду сво јим ми сли ма.

- Шта сам ти ка зао? - шап нуо је Ми лан кад су их Ду ши ца и Гор да на опа зи ле и по че ле да из ла зе из ре чи це.

- Да, ле по из гле да, а исто та ко и тво ја Ду ши ца.

- Оста ви се ти мо је Ду ши це па гле дај у Гор да ну. Ето, ви диш, шта сам ја те би ма ло пре го во рио?! Успе ли су са мо да се по здра ве. На пла жу је од мах иза њих сти гао би ци клом, сав за ја пу рен, до бро во љац из шта ба ба та 27

љо на.

- Дру го ви - обра тио им се при гу ше ним гла сом, је два скри ва ју ћи уз бу ђе ње - на ши во де бор бу са пар ти за ни ма не где око Ма лог Ши ље гов ца. Тре ба им по ја ча ње. Збор је ис пред шта ба. По гле дао је по ку па чи ма, па кад ме ђу њи ма ни је ви део ни јед но дру го по зна то ли це, од ју рио је на траг пре ма шта бу. Ми лан и Сло бо дан су је два успе ли да ус тр че уза сте пе ни це, до хва те пу шке и фи ше кли је, и све у тр ку, за ди ха ни, уско че у је дан од два ка ми о на ко ји су већ кре та ли. Сло бо дан се об ра до вао кад је ме ђу до бро вољ ци ма ви део Пе ру Срем ца, ка пла ра Жи ку, но вог до бро вољ ца Жи ва ди на и под на ред ни ка Бо ји ћа.

- По руч ник Го пу рен ко је са јед ним во дом на и шао на пар ти зан ску ко ло ну - при чао им је Пе ра. - Нај зад су до ли ја ли. Бор ба се во ди већ ви ше од јед ног са та. Пар ти за на има не ко ли ко сто ти на.

- До бро што ни си ка зао не ко ли ко хи ља да - уме шао се ка плар.

- Да сам ка зао, ла гао бих. А и да их је са мо сто ти ну, нај ма ње их је три пу та ви ше од на ших.

- У ства ри - уме шао се Бо јић - не зна мо ко ли ко их има. Го пу рен ко ни је тра жио по ја ча ње, а мо жда ни је ни мо гао. Ми смо чу ли ја ку пуц ња ву, и по њој смо за кљу чи ли да их је не ко ли ко сто ти на.

- Нај зад су се ис пла ти ле оне сил не за се де и па тро ли ра ња - ка зао је Ми лан. - Ве ро ват но су их на ши из не на ди ли.

- До са да смо мо гли да из не на ди мо и ухва ти мо са мо по је дин це. Су ви ше су опре зни. Се ља ци нам ја ве кад их опа зе ка ко си ла зе са Jа стреп ца да би на ба ви ли хра ну у обли жњим ме сти ма, али они иду у ко ло ни, не као ми на пет-шест ко ра ка од сто ја ња, не го на че тр де сет-пе де сет.

- То су Бо ги њи ни пар ти за ни - ка зао је Пе ра - а по ли тич ки ко ме сар им је не ки До бри ца Ћо сић, ко му ни ста из овог кра ја.

- От куд ти знаш? - ја вио се опет ка плар.

- То нам је је дан од за ро бље них пар ти за на при чао - од го во рио је ме сто Пе ре под на ред ник Бо јић. - Ре као је и да тај Ћо сић уме до бро да го во ри на ро ду.

- Да ли иде с на ма и вод ник Ри стић? - пи тао га је Сло бо дан.

- Не иде. Нас во ди по руч ник Ми лу ти но вић. Ри ле је са две де се ти не на те ре ну. Ме не је оста вио са овим мо јим го ла ћи ма у ре зерв и.

- До са ди ло му, ваљ да, да слу ша ка пла ро ва ја ди ко ва ња ка зао је Пе ра. - Стал но се на не што ту жи. Те гла дан је, те не ма ду ва на, те ра нац му је те жак...

- Слу шај те, слу шај те! - под на ред ник је пре ки нуо Пе ру.

28

Два-три зр на су зви зну ла да ле ко из над њи хо вих гла ва.

Kроз ми нут-два штек та ње ми тра ље за је над ја ча ло ху ку мо то ра.

- Би ће ја да око Ца ри гра да - сме шка се Пе ра и ис пи ње се на пр сте да из над ра ме на сво јих дру го ва ви ди бо ље те рен кроз ко ји про ла зе.

Kа ми о ни се ус пи њу бла гом уз ви ши цом. Ис под њих са јед не стра не, у не до глед, пру жио се те пих њи ва и ли ва да, ту и та мо по два-три кро шња та ста бла, по ко ји ред ни ских жбу но ва, уза ни кол ски пут. С дру ге стра не уз ди же се не што оштри ји на гиб са по ко ше ним трав ња ци ма и са де ну тим пла сто ви ма се на. У да љи ни се на зи ру шу мар ци. Што су се ви ше при бли жа ва ли шу мар ци ма, све су че шће про ле та ли ме ци из над њи хо вих гла ва, и кла па ра ње ми тра ље за се све ја че чу ло.

- Опа зи ли су нас! - вик нуо је ка плар.

- Ни су, ваљ да, ћо ра ви - на сме јао се Пе ра. - Ови ка ми о ни су ве ћи од сло но ва.

- Ено их! - вик нуо је опет ка плар, по ка зу ју ћи сво јом ду гач ком ру ком у да љи ну, на ред жбу но ва дуж кол ског пу та.

- Где су? - Пе ра се ис пео још ви ше, али су му дру ги, сви ви ши од ње га, за кла ња ли ви дик.

- Ни си, ваљ да сад ти оћо ра вио? Ви диш оне све тла це и дим! Не ми слиш да они то па ле ци га ре те! Уско ро је пут за шао у шу ма рак и зви жда ње ме та ка је пре ста ло. По сле крат ког вре ме на сти гли су до до бро во љач ких по ло жа ја. Kа ми о ни су се за у ста ви ли на јед ној чи сти ни. Иско чи ли су из ка ми о на и по че ли да се свр ста ва ју по је ди ни ца ма. По но во су чу ли зви жда ње ме та ка. Из шу мар ка је иза шао на сме јан по руч ник Го пу рен ко, са не ко ли ко до бро во ља ца, и ср дач но се по здра вио са по руч ни ком Ми лу ти но ви ћем.

- Гад но смо их из не на ди ли - ка зао је Го пу рен ко. - Из гле да да смо им на не ли те шке гу бит ке.

- Kад смо их опа зи ли и отво ри ли паљ бу - ја вио се до бро во љац ко ји је ста јао по ред Го пу рен ка - по че ли су да ви чу: „Не пу цај те, до бро вољ ци, ми смо чет ни ци!”

- Да - на сме јао се гла сно Го пу рен ко - ја сам об ја снио овим мо јим вој ни ци ма да је то ста ри пар ти зан ски трик. Хо ће са мо да нас збу не и да до би ју у вре ме ну. Сло бо дан и Ми лан су се и не хо ти це по гле да ли.

- Jе си ли си гу ран да то ни су чет ни ци? - као да се тр гао и по руч ник Ми лу ти но вић.

- Ап со лут но. Се ља ци су нам још пре два да на ја ви ли да ће овим пу тем на и ћи јед на ве ћа пар ти зан ска је ди ни ца. За то смо и на пу сти ли за се де и кре ну ли у овом прав цу.

29

Но во до шли до бро вољ ци су од мах за тим до би ли на ре ђе ње да обра зу ју де сно кри ло на па да, да се раз ви ју у стрел це и кре ну тр че ћим ко ра ком пре ма пар ти зан ским по ло жа ји ма, у на ме ри да их уда ре са бо ка. Пар ти за ни су отво ри ли ја ку ва тру ко ја је тра ја ла са мо не ко ли ко ми ну та, и он да се на јед ном ути ша ла, и по сле не ко ли ко тре ну та ка пот пу но пре ста ла.

- По вла че се! - Сло бо дан је, тр че ћи свом сна гом, чуо иза се бе Го пу рен ков глас. По руч ник Ми лу ти но вић, ко ји је био на че лу стро ја, ус по рио је ко рак и у исто вре ме дао знак и оста ли ма да и они успо ре. По че ли су да мно го па жљи ви је при ла зе пар ти зан ским по ло жа ји ма. Го пу рен ко их је по сле кра ћег вре ме на за у ста вио. Из ва дио је до глед и по чео да раз гле да око ли ну.

- Ни сам ни мет ка опа лио - Сло бо дан је чуо ка пла ров глас.

- Опет се он ту жи - ода звао се Пе ра.

- Ни си ни ти опа лио.

- Jа ту чем са мо кад ви дим. Ни кад не тро шим ме так за ба да ва.

- Не ма ниг де ни ко га - нај зад је ка зао Го пу рен ко и спу стио дво глед. - Из ву кли су се.

- Дру же по руч ни че! - вик нуо је не ко на де се так ме та ра ис пред њих. - Мр тви пар ти за ни. Ле же сву да око ло. Сло бо дан је пр ви по тр чао. Ви део је ис пред се бе, на иви ци ко се об ра сле тра вом, не ко ли ко љу ди у си вим уни форм ам а и на род ним но шња ма ка ко не по мич но, као и они пар ти за ни у Хо мо љу, ле же као да су при ле гли да се од мо ре. При шао је пр вом, не кој љу ди ни у си вој уни форм и и са чи зма ма на но га ма, ко ји је ле жао ли цем на до ле. По ред ње га, у тра ви, вој нич ка ка па. Не ви ди се цр ве на зве зда, јер је и ка па окре ну та на до ле. Сло бо дан је по ла ко при шао ка пи. Пр во је хтео да је по диг не ру ком, али се пре до ми слио и по кре нуо је вр хом пу шча не це ви. Уме сто цр ве не пе то кра ке, на си вој шај ка чи се си ја ла ме тал на офи цир ска ко кар да са бе лим дво гла вим ор лом, уо кви ре ним злат ним гран чи ца ма. До бро се за гле дао у ко кар ду. Не ма ни ка кве сум ње, ни је се ва рао. То ни је би ла пе то кра ка. Хтео је не што да ка же, али га је глас из дао. По ди гао је шај ка чу пу шком, по ла ко се окре нуо и по ка зао је они ма иза се бе. На ста ла је ти ши на.

- Го спо де Бо же - пр ви се ја вио Ми лан Kу нић - па то су чет ни ци! Сло бо дан га је по гле дао. Био је блед. Усне су му по дрх та ва ле.

30

Kа плар Жи ка је при шао гру пи мр твих вој ни ка.

- Сви су чет ни ци - ка зао је ти хо, као да се ма ло пре по на дао да су оста ли пар ти за ни. - Има их сед мо ро.

- Шта вам би! - на јед ном је јек нуо Ми лан, окре нут Го пу рен ку. - Kа ко сте сме ли да на пад не те чет ни ке!

- От куд смо ми зна ли да то ни су пар ти за ни - Го пу рен ку је не стао осмех са уса на. - Чим смо при пу ца ли, од го во ри ли су бр зом паљ бом. Што се ни су по ву кли? То је њи хо ва кри ви ца. Сло бо дан је пре шао по гле дом по до бро вољ ци ма ко ји су по че ли да при сти жу. Сву да бле да ли ца. Са мо се Го пу рен ку ру ме не ја го ди це. По чео је опет да се сме шка.

- То је њи хо ва кри ви ца. Што се ни су из ву кли? - по но вио је још не ко ли ко пу та, да сви мо гу да га чу ју. - И они су уби ли јед ног на шег до бро вољ ца и ра ни ли че тво ри цу. Ни су сме ли да при ме бор бу. Сло бо дан се окре нуо да их још јед ном ви ди. По ред ве ли ког чет нич ког офи ци ра, ко га је не ко пре вр нуо на ле ђа, кле чао је, го ло глав, но ви до бро во љац Жи ва дин и па жљи во му, пр сти ма, за тва рао оч не кап ке. За све вре ме пу та пре ма Kру шев цу, у ка ми о ну у ко ме су би ли Сло бо дан и Ми лан ни ко ни је из у стио ни јед ну је ди ну реч.

Kад су си ла зи ли из ка ми о на, Сло бо дан се у јед ном тре нут ку су о чио са Пе ром Срем цем. Пе ра је на гло скре нуо по глед на дру гу стра ну. Ипак је при ме тио да су му очи вла жне и бе о ња че цр ве не.

- Хај де мо од мах прос ве та ру - ка зао је Ми лан чим су од ло жи ли пу шке. Сло бо дан је по шао за њим ћу те ћи.

- Дру же Са во - по чео је Ми лан још са вра та - Го пу рен ко нас је за ва дио са чет ни ци ма. Оно њи хо во од у зи ма ње оруж ја је све би ла ша ла пре ма ово ме. Про ли ли смо брат ску крв. Ис при ча ли су му шта се де си ло. Он је са мо од ма хи вао гла вом.

Kад су за вр ши ли, по ди гао се са сто ли це.

- На ђи те по руч ни ка Ми лу ти но ви ћа - ка зао је чвр стим гла сом. - Kа жи те му да до ђе по ме не кад кре не на ра порт ко ман дан ту. У со би их је до че као Ми ша Осто јић.

- Чуо сам. Све сам чуо. Шта ће са да би ти?

- Си гур но рат са чет ни ци ма - ка зао је Ми лан, тр ља јући сво је ви со ко, ко шча то че ло. - Шта би дру го мо гло да бу де?

- Мо жда ће Kе се ро вић раз ум е ти да је би ла гре шка...

- Вра га, гре шка! - пре ки нуо га је не стр пљи во Ми лан. 31

Ако ја не ве ру јем да је то би ла гре шка, ка ко ће он да Kе се ро вић да по ве ру је?

- Са мо, на жа лост, Kе се ро вић ће да ми сли ка ко смо их на па ли да им се осве ти мо за оне пу шке и му ни ци ју.

- Мо ма Kне же вић ће да ис ко ри сти ову си ту ац и ју - ка зао је Сло бо дан.

- Пот пу но сам за бо ра вио на ње га - вај као се Ми лан. Имаш пра во. Си гур но ће га са да на го ва ра ти да се они на ма осве те.

- Шта ће да ка же ге не рал Не дић кад чу је за ово? Се ћаш ли се, Ми ла не, ка ко нас је оног да на кад смо по ла га ли за кле тву у Бе о гра ду на звао да смо ње го ва „нај бо ља вој ска”? А шта ће тек да ка же Ми та Љо тић?!

- За што би Го пу рен ко на мер но на пао чет ни ке?

- Сло бо дан и ја има мо те о ри ју по ко јој они ко ји хо ће да нас за ва де или су ко му ни стич ки, или не мач ки аген ти, или су бу да ле и уси ја не гла ве. И ја сам, и сви смо ми би ли љу ти на чет ни ке кад су пра ви ли глу по сти, али их за то ни ка да не би смо уби ја ли.

- Не ве ру јем - ка зао је Ми ша - да је Го пу рен ко ко му ни ста, ни ти уси ја на гла ва. Мо гао би би ти је ди но бу да ла, или, не мач ки чо век ко ји нам је и при шао за то да нас с њи ма за ва ди.

- Kо ли ко је ду го у до бро вољ ци ма?

- Све га не ко ли ко ме се ци.

- Че кај те, че кај те - ка зао је из не на да Ми ша, хва та ју ћи се ру ка ма за гла ву. - Сад се се ћам. Ме ни је Го пу рен ко кад сам га за ду жи вао офи цир ском уни форм ом, а до шао је код нас у ску по це ном ци вил ном оде лу, хва лио Стра хи њу Jа њи ћа, ка ко је ве лик и бес ком про ми сан ан ти ко му ни ста. То ми је би ло чуд но, јер ви зна те шта ми о Jа њи ћу ми сли мо, али сам на то пот пу но за бо ра вио.

- Иди од мах код Са ве про све та ра и то му ис при чај! - Ми лан је ско чио са кре ве та и унео му се у ли це. - Мо жда је још увек са Ми лу ти но ви ћем и мо жда још ни су оти шли код ко ман дан та. Ми ша је устао, за те гао опа сач, до хва тио шај ка чу и без ре чи иза шао жур но из про сто ри је.

- Шта нас са да че ка? - пи тао је Ми лан, се да ју ћи на свој кре вет.

- Ни шта до бро. Ве ли ка не сре ћа. Ни ко не зна шта ће из овог да се још из ро ди.

- Да је Ду шко Мар ко вић па ме тан па да Го пу рен ка из ве де на пре ки суд...

- Ако Го пу рен ко ра ди за Ге ста по, Нем ци ће га за шти ти ти. Се ћаш ли се шта се де си ло Си ми Kе реч ком кад је хтео да су ди Стра хи њи Jа њи ћу?

32

- Осло бо ди ли су Jа њи ћа, а за тво ри ли Kе реч ког.

- Чет ни ци нам не ће ни кад по ве ро ва ти да је би ло као што је би ло. И њи ма су, ве ро ват но, као и на ма ја ви ли се ља ци, пре дан-два, да ће ве ћа пар ти зан ска је ди ни ца про ћи овим пу тем. И они су за то кре ну ли у ак ци ју, као и Го пу рен ко. Да ни су по че ли да нас на па да ју и раз о ру жа ва ју, и да ље би смо са ра ђи ва ли с њи ма, и до ово га не би ни ка да до шло.

- Jе ди но што би нам са да мо гло да по мог не, и на ма и њи ма, би ла би не ка ве ли ка пар ти зан ска офан зи ва од пре ко Дри не.

- Пар ти за ни ће са да да се сми ре и да нас гле да ју ка ко се из ме ђу се бе ту че мо. У со бу је ушао Ми ша. Био је за ди хан.

- Имао сам сре ћу. Сти гао сам их ис пред са ме ко ман дан то ве кан це ла ри је. Са ва Ву ји но вић ми је ка зао да ће му пре не ти то о Jа њи ћу. Ни сам га ни кад ви део та ко љу тог. Kа же да би Го пу рен ка тре ба ло од мах стре ља ти, па шта бу де, нек бу де.

- Про шли су они срећ ни да ни кад смо ишли Kру шев цем уз диг ну те гла ве - го во рио је Сло бо дан Ми ла ну јед ног да на док су про ла зили гра дом. - Се ћаш ли се ка ко нас је на род ве се ло по здра вљао по што смо спа сли хи ља ду и се дам сто ти на жи во та?

- Сад нас мно ги гле да ју као да нас пр ви пут ви де, а не ки и отво ре но не при ја тељ ски.

- Ипак, оно што је Ду шко Мар ко вић учи нио, не мо же ни ко ви ше да из бри ше.

- Са мо, љу ди бр зо за бо ра вља ју. Та ква је, ваљ да, на ша људ ска при ро да.

- Да нас ћу се пр ви пут по сле чет нич ке по ги би је ви де ти са Гор да ном. Ин те ре су је ме за што хо ће да се ви ди са мном.

- Ду ши ца ме је пре не ко ли ко да на упо зна ла са Гор да ни ним ста ри јим бра том. Kа же ми да су он и њи хов отац, као и мно ги Kру ше вља ни, огор че ни на нас. При ча се по гра ду да смо уву кли чет ни ке у до бро при пре мље ну за се ду, да је њих би ло све га пе де се так, а нас не ко ли ко сто ти на.

- Исти на је са ма по се би стра шна. Шта им то тре ба да уве ли ча ва ју!

- Не ки су све ово је два до че ка ли. Они ко ји нас нај ви ше мр зе.

- Kад чо век до бро про ми сли, не мо же мо на овај на род да се љу ти мо, мо ра мо да га раз ум е мо. Шта би смо ми ра ди ли на њи хо вом ме сту? Они у шу ми су њи хо ви хе ро ји. Ми смо не ка вр ста ну жног зла. Са на ма ни је до бро, а без нас још го ре... А што се ти че уве ли ча ва ња, ве ро ват но то исто и ми ра ди мо, Ми ла не, али по људ ској сла бо сти ни смо ни са ми све сни, као ни они.

- Kа жу да „вре ме ле чи”. Ме ни се чи ни да се ова ра на не 33

ће ни кад за ле чи ти. Ви диш, ти и ја го во ри мо са да о „на ма”, та ко зва ним љо ти ћев ци ма, и „њи ма”, на ро ду и чет ни ци ма. Све до ско ро је би ло углав ном ми, на род и чет ни ци са јед не стра не, а ко му ни сти-пар ти за ни, са дру ге.

- Бри не ме што су се и мно ги на ши до бро вољ ци уз не ми ри ли. Знаш да су већ дво ји ца, по ре клом из окол них се ла, де зер ти ра ли. Би ће их, ве ро ват но, и ви ше.

- Са ва ми ка же да су се љач ки си но ви пре ста ли да се ја вља ју до бро вољ но. Kа же да се у шта бу по ја ви још по не ки Kру ше вља нин, и то нај че шће наш друг из Бе лих ор ло ва. Ми лан је свра тио у Ду ши чи ну ку ћу, а Сло бо дан је про ду жио. Са Гор да ном се на шао у јед ној спо ред ној ули ци. По ру чи ла му је по Ми ла ну да се ту на ђу, јер „ни је же ле ла да јој отац и брат са зна ју да се ви ђа са љо ти ћев цем”. Хте ла је да са њим раз го ва ра о не чем вр ло ва жном.

- Из ви ни те - ка за ла је чим су се са ста ли - по све му из гле да да сам вас зва ла на са ста нак. Због то га ми је не при јат но и пред ва ма и пред Ми ла ном. Та ко ђе ми је не згод но и због ро ди те ља, ко је ни сам ни ка да ла га ла. Jа се, у ства ри, ни сам ни кад ни озбиљ но за ба вља ла, са мо сам се по кат кад ше та ла на кор зоу са ко ле га ма, а сад, на јед ном, ша љем по ру ку мла ди ћу ко га до бро и не по зна јем... „И то још љо ти ћев цу”, по ми слио је Сло бо дан. Го во ри ла је бр зо као да је на у чи ла на па мет на пи са ни текст, па се пла ши да ће га за бо ра ви ти ако је он пре ки не. Ни је гле да ла ње га, не го ис пред се бе, као да се бри не да ће јој се на ста ром, не рав ном ци гла ном тро то ар у по ја ви ти не ка не пред ви ђе на пре пре ка о ко ју мо же да се спо так не. И Сло бо дан је, као из не ке со ли дар но сти, гле дао ис пред се бе, у вр хо ве сво јих па жљи во из глан ца них цо ку ла. Kад ју је у јед ном тре нут ку по гле дао, при ме тио је да су јој обра зи за жа ре ни и да јој ли це има не ки ско ро му че нич ки из раз. По ку шао је да је пре ки не и на тај на чин јој ма ло олак ша, али му ни је по шло за ру ком.

- Не, не. До зво ли те ми да завр шим... На дам се, чак сам уве ре на, да ме не ће те по гре шно раз ум е ти. Се ћа те ли се на ших раз го во ра? На пра ви ла сам пре ма ва ма ве ли ку гре шку, и ја бих же ле ла да се из ви ним ако сам по вре ди ла ва ша осе ћа ња... а убе ђе на сам да је сам. То ми је са да ва жно, а на ро чи то под овим при ли ка ма. Не ко вре ме се чуо са мо бат Сло бо да но вих пот ко ва них вој нич ких цо ку ла по ци гли.

- При мам ва ше из ви ње ње - про го во рио је нај зад са осме хом - кад ви дим да вам је до то га то ли ко ста ло, иа ко, у ства ри, не ве ру јем да има те раз ло га да ми се из ви ња ва те.

- Се ћа те ли се ка ко сам вам пре ба ци ла што сте обу кли 34

уни форм у под оку па ци јом... ка за ла сам вам да сте у ства ри за Нем це.

- Kо ли ко се се ћам, и ја сам ва ма дао до бар од го вор. Бар ми слим да сам вам до бро од го во рио.

- Ва ши од го во ри су ме збу ни ли, а он да и по бу ди ли на раз ми шља ња. - Ус по ри ла је ко рак - На ро чи то кад сте ми ка за ли, а то ме је по ма ло и по тре сло, кад сте ка за ли ако су они ко ји вас на па да ју у пра ву, да сте за и ста го ри од нај го рих, „про да не ду ше”, а и кад сте ми свој Kо сов ски крст по ка за ли... па и оно о хи ља ду и се дам сто ти на љу ди. - По ћу та ла је не ко ли ко тре ну та ка, и он да га пр ви пут по гле да ла. - Сад сам уве ре на да су вам мо ти ви ис прав ни. А ко од нас, у овом мо мен ту, зна ко је у пра ву, а ко ни је? И ко има пра во да се ба ци ка ме ном?

- Дра го ми је што та ко ми сли те. - У све сти му је ис кр снуо бла ги лик Ди ми три ја Љо ти ћа кад га је по се тио у Алек сан дро вој, број је дан, и за зву ча ле му ње го ве ре чи: „... Не ко зр но ће па сти и на плод но тло.”

- Kа за ла сам вам да ми је на ро чи то са да, под овим при ли ка ма, ва жно да вам се из ви ним. Ду ши ца ми при ча ка ко је Ми лан по ти штен, а исто та ко и ви, због не срећ ног... не срећ ног неспо ра зу ма. И пре су вас не ки на па да ли, а са да их има мно го ви ше.

- Да ли вам је по зна то да је по руч ник Го пу рен ко, ко ји је ко ман до вао том на шом је ди ни цом, от пу штен?

- Не, Ду ши ца ми ни је о то ме ни шта ка за ла.

- Не са мо да је от пу штен, не го је из Не ди ће ве кан це ла ри је из да та на ред ба свим од ре ди ма у са ста ву Не ди ће ве вој ске да га ни под ка квим окол но сти ма не сме ју да при ме на траг у слу жбу.

- То је сва ка ко зна чај но.

- Наш ко ман дант Ду шко Мар ко вић пр во је на ре дио исле ђе ње. Но сио се ми шљу да обра зу је и пре ки вој ни суд, али је због из ве сних окол но сти мо рао од тог да од у ста не. По не ким по вер љи вим љу ди ма по слао је Kе се ро ви ћу из ви ње ње.

- Шта ми сли те, да ли ће он раз ум е ти?

- То ме се на да мо, али ве ћи на на ших љу ди не ве ру је. На ма јо ра Kе се ро ви ћа ће се вр ши ти при ти сак да осве ти оне не срећ но из ги ну ле чет ни ке. Да нас, кад Ср би јом, за хва љу ју ћи на по ри ма ге не ра ла Не ди ћа и на сто ја њи ма Дра же Ми ха и ло ви ћа, вла да ре ла ти ван мир и ред, ору жа на ак ци ја про тив „не при ја те ља” мо ра да из гле да вр ло при ма мљи во не ким ак тив ним офи ци ри ма око Kе се ро ви ћа. Оку па то ра не сме ју да на па да ју због ре пре са ли ја над на ро дом. Kо му ни сте не мо же мо ниг де да на ђе мо ни ми ни они. Оста ју још љо ти ћев ци. Са да они ко ји су га одав но на го ва ра ли да их на пад не има ју за то и не по сре дан по вод. На тај на чин ће по ка за ти це лом све ту да, баш ако се и не бо ре про 35

тив оку па то ра, бо ре се про тив „оку па то ро вих слу гу”.

- Мо жда гре ши те. Же ле ла бих да гре ши те. Ве ру јем да ће код њих, ипак здрав ра зум да по бе ди.

- И ја бих же лео да је то што сам ка зао са мо пре те ри ва ње. Ако сте у пра ву, не ће ни ко би ти срећ ни ји од ме не... У сва ком слу ча ју, хва ла вам на ле пим ре чи ма. Да нас нам је то нај по треб ни је. Бар ма ло раз ум е ва ње.

- Ду ши ца и ја смо чу ле до бро вољ ца, ко ји је до ју рио би ци клом на Ра си ну да вас дво ји цу по зо ве, кад је ка зао ка ко ва ши до бро вољ ци во де бор бу са пар ти за ни ма не где око Ма лог Ши ље гов ца. По ку ша ла сам да то об ја сним та ти и бра ту, али они су се на ме не на љу ти ли. Мој та та твр ди да је то све на ме ште но. Kад не бих по зна ва ла вас и Ми ла на, и ја бих та ко ми сли ла.

- Пот пу но их раз ум ем. Шта дру го мо гу и да ми сле под овим при ли ка ма? Ако смо по ти ште ни, по ти ште ни смо не са мо због ове не сре ће не го и због сво је не мо ћи. Има мо ути сак да че сто не вла да мо на шим суд би на ма. Kао да смо па ли у клоп ку, у ко ју смо уле те ли без гла во, па са да, ве за них ру ку и но гу че ка мо шта ће да ље да се де ша ва. Kао да Ср би јом вла да ју не ке под зем не си ле зла ко је хо ће по што-по то да уни ште овај му че нич ки на род, а и све нас за јед но с њим.

- За и ста, шта смо ми Ср би Бо гу згре ши ли да има мо то ли ко мно го не при ја те ља? На ста ви ли су са шет њом и уско ро се при бли жи ли кра ју ули це. Не што да ље од по след ње ку ће, на јед ној чи сти ни ои ви че ној жбу но ви ма ја сми на и јор го ва на, ис под гра на тог ста рог ора ха, уко па на је у зе мљу гру бо ис те са на др ве на клу па са на сло ном.

- Ова клу па из гле да и су ви ше при ма мљи ва - осмех нуо се Сло бо дан. Гор да на му је од вра ти ла осме хом и клим ну ла гла вом. Пре не го што су се ли, Сло бо дан је по ка зао на по ве ће ср це уре за но на да сци од на сло на. У ср цу су ста ја ла уре за на два име на: „Сте ва и Ве ра”.

- Мо же мо да сед не мо за не ко вре ме, док се ово дво је не по ја ве. Гор да на се на сме ја ла.

- Њих дво је су, мо жда, већ ба ба и де да. Ви ди те ка ко су сло ва из ли за на.

- А за што и ба ба и де да не би мо гли да до ше та ју и ма ло ужи ва ју у овом ле пом лет њем да ну? „Баш је ле па кад се на сме је”, по ми слио је гле да ју ћи ње не не жне, глат ке обра зе, пре пла ну ле од сун ца, плав ка сто-зе лен ка сте круп не очи и злат ну, ду гу, тек ма ло за та ла са ну ко су.

36

Са да му је пр ви пут па ло на ум да се она рет ко сме је.

- Не ве ру јем да би мо ји ба ба и де да „до ше та ли” - ка за ла је још увек се осме ху ју ћи. - Ре кла сам вам да су са се ла. Ни сам их ни ка да ви де ла да ше та ју, а ви де ла сам их ка ко се де је ди но за вре ме обро ка, или у до ба кру ње ња ку ку ру за, или та ко не чег. Увек су не чим за по сле ни.

- Да ли су вам они са оче ве стра не?

- Не, са ма ми не. Са та ти не стра не, де да ми је по ги нуо на Со лун ском фрон ту, а ба ка је умр ла про шле го ди не.

Kад је ви део да се опет уо зби љи ла, хтео је да ка же не што ве се ло, да је опет на сме је, али му баш ништа ве се ло ни је па да ло на ум. У сва ком слу ча ју, хтео је да бар пре ђе на не ку ве дри ју те му.

- Ни сам успео ни да вам че сти там кад сам са знао од Ми ла на да сте осло бо ђе ни по ла га ња усме них ис пи та на ве ли кој ма ту ри. Пру жио јој је ру ку. Учи ни ло му се да је ње на уза на, не жна ру ка ла га но за дрх та ла у ње го вој.

- Хва ла - про мр мља ла је осме ху ју ћи се.

- Kа жу да бо љи ђа ци, а на ро чи то нај бо љи, као ви и Ду ши ца, узи ма ју и жи вот озбиљ ни је.

- Ве ро ват но сте умно го ме у пра ву, али ја знам и сла би је ђа ке ко ји су у при ват ном жи во ту озбиљ ни ји и од го вор ни ји од не ких од ли ка ша.

- А ве ро ват но и успе шни ји у жи во ту... Учи ни ло му се да га је по гле да ла по ма ло од сут но, као осо ба ко ја има не што дру го на уму. Ћу та ли су не ко вре ме. Чуо се са мо цвр кут пти ца и зу ја ње пче ла. Из над њих је из не на да прх ну ло ја то го лу бо ва. Jед на жу та мач ка им се при бли жа ва ла по ла ко и не си гур но. Kад је при ме ти ла Гор да ни ну ис пру же ну ру ку, по шла је ма ло бр же, мја ук нула и по че ла да се ма зно уви ја око ње них но гу. Се тио се оне пр ве ве че ри на кор зу кад му је Ми лан ка зао ка ко се из не на дио што ни је при ме тио да она има ле пе но ге. За и ста, мо рао је са да да при зна са мо ме се би да је она вр ло жен стве на и до па дљи ва. Ни је је упо ре ђи вао са Ан ђел ком. Jер Ан ђел ка не са мо да је ле па и згод на на свој соп стве ни на чин, не го је она и не што из ван тог кру га же на и де во ја ка ко је је по зна вао и оних ко је је ви ђао сва ког да на на ули ци. Она, мо жда, ни је то ли ко ле па као Све тла на, ин те ре сант на и ду бо ка као Ол га, ни то ли ко жен стве на као Гор да на, али је има ла у се би не што бли ско и дра го, што би му би ло те шко да опи ше и да на ђе у дру гој де вој ци.

- Kа ко се она уме бр зо да спри ја те љи - ка за ла је Гор да на док је ми ло ва ла мач ку по гла ви.

37

- Пи тај те го лу бо ве ко је је ма ло пре по пла ши ла - на сме јао се Сло бо дан - шта они о њој ми сле. Гор да на се опет осмех ну ла са мо јед ним кра јем уса на и од мах за тим се уо зби љи ла. По ди гла је гла ву пре ма ње му.

- За што се ви у ства ри бо ри те? Та та и брат ка жу да сте фа ши сти.

- Ми се бо ри мо про тив ко му ни зма и сва ке дру ге дик та ту ре, за спас срп ског на ро да од уни ште ња, и за ње гов ду хов ни пре по род... По ку шао сам да вам ка жем све у јед ној ре че ни ци.

- Ни сте фа ши сти?

- Ни смо.

- Не мој те да ме убе ђу је те. Ве ру јем вам. Да је сте, ви би сте то при зна ли и по ку ша ли да ми об ја сни те због че га је сте за фа ши зам, као што и ко му ни сти при зна ју да су марк си сти, и од мах су спрем ни да вам на сва пи та ња од го во ре.

- Ште та - осмех нуо се Сло бо дан - што не при ма мо де вој ке у до бро во љач ке ре до ве. Ви би би ли кан ди дат за про све та ра.

- Kо је тај ваш Љо тић?

- Jе ди ни пред рат ни бив ши ми ни стар ко ји се од ре као бо га те ми ни стар ске пен зи је.

- То је све?

- Jе ди ни наш по ли ти чар ко ји је го во рио да је чо век ва жни ји од си сте ма.

- И од ње го вог си сте ма?

- Jед ном је из ја вио да ће до бри и по ште ни љу ди са ло шим си сте мом во ди ти бо ље др жа ву не го ло ши и не по ште ни љу ди са мно го бо љим си сте мом. У су шти ни, це ла ње го ва фи ло зо фи ја је ба зи ра на на хри шћан ским прин ци пи ма. Ње му чак ни ње го ви нај љу ћи не при ја те љи не по ри чу лич но по ште ње. Kа зао је ви ше пу та да ће рас пу сти ти Збор чим поч не да се оства ру је пре по род. По ћу та ла је не ко ли ко тре ну та ка.

- Да ли би не ко мо гао да бу де у исто вре ме за Дра жу и за Љо ти ћа? - пи та ла је ти хим гла сом док се у исто вре ме са гну ла, до хва ти ла мач ку и ста ви ла је се би у кри ло.

- На ши дру го ви, Збо ра ши, ко је је рат за те као у Ли ци, Kор ду ну, Дал ма ци ји, Бо сни, Хер це го ви ни и Цр ној Го ри, при шли су чет нич ким од ре ди ма ко ји при зна ју Дра жу Ми ха и ло ви ћа за вр хов ног ко ман дан та.

- А у Ср би ји?

- И ов де су мно ги по че ли да му при ла зе 1941, пре пре у ра ње ног устан ка. Наш друг, Вла да Ле нац, био је пр ви Дра жин ађу тант на Рав ној Го ри. Ве ро ват но да би му и ми сви при шли, и ја сам лич но за то био спре ман, да ко му ни сти ни су по че ли сво ју ре во лу ци ју у ју ну и да у њу ни су хте ли да уву ку и чет 38

ни ке и цео срп ски на род. Зна те шта се по сле то га де си ло.

- Знам. Не мач ка ка зне на екс пе ди ци ја, па ље ње Ма чве, ма сов на стре ља ња. Из по след ње ку ће у ули ци иза шао је деч ко од пет-шест го ди на, окре нуо се ле во-де сно, као да не што тра жи, па кад је њих опа зио, при шао им је на де се так ко ра ка, на сло нио се на ста бло не ког др ве та и по чео да их по сма тра.

- За што ни сте при шли чет ни ци ма кад су се и они окре ну ли про тив ко му ни ста?

- Си ту ац и ја се стра шно ис ком пли ко ва ла и бит но про ме ни ла не у спе лим и тра гич ним устан ком. Нем ци су бе сни и огор че ни на нас Ср бе. Спрем ни су да нас уни ште, исто као што уни шта ва ју и Jе вре је. Jош увек су до вољ но моћ ни и сил ни да от пре ме, а ти ме стал но пре те, јед ну но ву ка зне ну екс пе ди ци ју, ово га пу та са ста вље ну од уста ша, Ма ђа ра, Шип та ра и Бу га ра. На ма је са да циљ да до че ка мо крај ра та са што ви ше жи вих Ср ба...

- Из ви ни те - Гор да на га је пре ки ну ла. - Да ли сте при ме ти ли оног деч ка? Сло бо дан је по гле дао де ча ка ко ји се из не на да окре нуо од њих и по тр чао пре ма ку ћи, гор ко пла чу ћи.

- Шта му се де си ло?

- Не мам пој ма. По сма трао нас је не ко вре ме и на јед ном је по чео да пла че... Ако сам вас пра вил но раз ум е ла, да је вас, мо га та ту и бра та рат за те као не где из ван Ср би је, ви би сте би ли исто ми шље ни ци, би ли би сте пот пу но на истом фрон ту?

- Да. У то сам уве рен.

- Не зна те - ка за ла је из не на да ја чим гла сом - ко ли ко сте ми олак ша ли. Из ку ће је иза шла же на опа са на бра шња вом ке це љом за ко ју се гр че ви то др жао онај де чак, и по ка зи вао јој на њих дво је. Же на се осмех ну ла, узе ла га чвр сто за ру ку и по шла пре ма њи ма.

- Опро сти те - ка за ла је кад се за у ста ви ла ис пред клу пе. Мој Пре драг се упла шио да ће те му од не ти ње го ву мач ку. - Са гла се пре ма де те ту. - Не бој се, си не, не ће те би ни ко узе ти тво ју ци цу.

- Ево ти тво је ци це - ка за ла је Гор да на пру жа ју ћи му мач ку. - Ми смо је са мо ма ло при па зи ли да не на и ђе не ки не ва ља ли кер. Деч ко је на дла ни ца ма обри сао су зе и при хва тио је обе ма ру ка ма, још увек ти хо је ца ју ћи.

- Де ца, к’о де ца - ка за ла је же на и окре ну ла се Сло бо да ну.

- Ви дим да сте у Не ди ће вој вој сци. Сам Бог вас је оно мад по слао да спа се те онај јад ни на род од стре ља ња. Ме ђу њи ма је 39

био и мој де вер.

- Ето - ка зао је Сло бо дан ка да је же на оти шла - то нам је нај леп ша на гра да... и уте ха. Пр во ви, па са да ова же на... Учи ни ли сте ми мно го.

- И ви сте учи ни ли мно го за ме не. Мно го ви ше.

са осме хом и за тре ну так ус по рио ко рак.

- Да ли је све у ре ду, Ацо?

- Све је под кон тро лом, го спо ди не по руч ни че - стао је по но во „мир но” и са лу ти рао. - Мо же мо да кре не мо већ за пет на ест ми ну та.

Те ве че ри кад су се по но во на шли у згра ди, Ми лан је по гле дао ис пи ти вач ки Сло бо да на.

- Шта од ме не оче ку јеш? - на сме јао се Сло бо дан. - Хо ћеш ли да ти ис при чам ка ко ми је она из ја ви ла љу бав?

- То ме не би мно го из не на ди ло. Не го, шта је то би ло та ко ва жно што је хте ла да ти ка же?

- Kа ко то да об ја сним? У сва ком слу ча ју, при јат но ме из не на ди ла. Хте ла је, мо жда, да нам ка же да нас је схва ти ла и раз ум е ла у овом тра гич ном тре нут ку у ко ме нас ни ко, ни Kру ше вац, ни цео свет, не раз ум е. Рас пи ти ва ла се о на шој бор би и Ди ми три ју Љо ти ћу.

- То је до бра вест. На дам се да ће Гор да на ути ца ти и на Ду ши цу да се и она ма ло ви ше за ин те ре су је за на шу ствар. За стао је и гор ко се осмех нуо. - До бро си ка зао: цео свет нас је оста вио... Са мо нам по не ка из гу бље на ду ша при ђе.

Сло бо дан се вра тио у згра ду.

- Не ма ме ста за ме не - ка зао је Ми ла ну.

- Пра во да ти ка жем, ја сам ти већ и по за ви део што ћеш про ве сти цео дан са ин те лек ту ал ним ка па ци те ти ма као што су Ду шко, Зла тан Ма рин ко вић и То ша Ста ни са вље вић, а и са сви ма дру ги ма.

- Про све тар је та ко ђе тре ба ло да иде, али је остао да на пи ше не ки чла нак.

- Ето, ни си ти је ди ни... Хај де мо на пла жу. Да нас ио на ко не ма мо ни шта да ра ди мо.

Jед ног вре лог јул ског да на Сло бо дан се на дао да ће и ње га укљу чи ти у прат њу окру жног на чел ни ка и ко ман дан та Тре ћег до бро во љач ког ба та љо на Ду шка Мар ко ви ћа. Ме ђу тим, ка да је сти гао, од мах на кон руч ка, ис пред хо те ла „Евро па”, Аца Бо јо вић, ко ји је ста јао по ред ве ли ког ау то бу са, по гле дао га је сне бивљи во.

- Из ви ни, ми слио сам да ће би ти ме ста и за те бе, али ми са да ка жу да Стра хи ња Пај кић иде са че тр на ест до бр о во ља ца из свог во да, као прат ња, а не два на ест.

- До бро, шта мо же мо кад је та ко - ка зао је са осме хом, али му је би ло жао што ће про пу сти ти мо гућ ност да се ви ди са дру го ви ма из дру ге че те, ко ји су би ли у По че ко ви ни и Ми лу тов цу. Про пу сти ће и рад на при пре ма њу збо ра ко ји се Ду шко Мар ко вић спре ма да одр жи у Дре но ви сле де ће не де ље. Не ће ви де ти ни Тр сте ник, ни Ве ли ку Дре но ву.

- Kо још иде са Ду шком? - пи тао је Ацу.

- Два ко ман ди ра: То ша Ста ни са вље вић и Зла ти бор Ма рин ко вић, за тим ње гов ађу тант Ра ца Про тић, два ка пе та на из Срп ске др жав не стра же, и још не ки, по ред прат ње. Би ће нас све ску па два де сет и шест. По ред њих је про шао по руч ник Ра ца Про тић, ви со ка, им по зант на фи гу ра, са ко жном та шном ис под ру ке. По здра ви ли су га оштро, по вој нич ки. Он је от по здра вио 40

Оти шли су на Ра си ну не што по сле два са та. Уско ро су сти гле и Ду ши ца и Гор да на. Раз го вор је те као бр зо и жи во. Ду ши ца их је мо ли ла да да нас ни по што „не го во ре о ра ту”, а ни о „ста њу у зе мљи”.

- До ста ми је ра та у ку ћи - ка за ла је. - Мој та та ни о че му дру гом и не го во ри. „Ру си на пре ду ју, Ен гле зи ће уско ро да се ис кр ца ју у Дал ма ци ји, Аме ри кан ци ту ку Jа пан це на Па ци фи ку...” Ми лан је био до бар при по ве дач. Умео је да ухва ти ин те ре со ва ње слу ша ла ца крат ким при чи ца ма и да их на сме је, док је он сам за др жа вао озби љан из раз на ли цу. Сло бо дан се из не на дио кад је у не ко ли ко ма хо ва при ме тио да и Гор да на има пу но сми сла за ху мор. Оста ли су мно го ду же не го што су ми сли ли.

- Дра го ми је - ка зао је Сло бо дан кад су њих дво ји ца оста ли са ми - што ни си ис при чао ни је дан дво сми сле ни виц.

- Зар си мо гао и да по ми слиш да бих ја та ко не што пред њи ма... а искре но да ти ка жем, не бих ни пред то бом...

- До бро ка же наш на род - пре ки нуо га је бр зо Сло бо дан, са не ким по ма ло не при род ним при зву ком у гла су - „Ако хо ћеш не ког да упо знаш, мо раш са њим да по је деш ко ла со ли.” Тек кад су, не што пре осам ча со ва пред ве че, сти гли бли зу шта ба, при ме ти ли су да се на згра ди ви јо ри ве ли ка, цр на за ста ва. Ућу та ли су, по гле да ли се не мо и по тр ча ли. Ули ца пу ста. Ис пред ула зних вра та са мо стра жар.

- По ги бе нам ко ман дант - про це дио је кроз зу бе кад су му при шли. Ус тр ча ли су уза сте пе ни це и за ку ца ли на вра та Са ви не 41

кан це ла ри је. Про све тар је ста јао по ред про зо ра, окре нут њи ма ле ђи ма.

- Уби ли су Ду шка Мар ко ви ћа - ка зао је не ким ле де ним гла сом, не окре ћу ћи се. - Уби ли су и То шу Ста ни са вље ви ћа и Зла ти бо ра Ма рин ко ви ћа, и Стра хи њу Пај ки ћа... са мо се њих не ко ли ко спа сло. Ра ца Про тић је те шко ра њен. Успео је да стиг не до Тр сте ни ка. Звао је одан де те ле фо ном.

- Kа ко... ка ко се де си ло? - пи тао је Ми лан.

- Из за се де. Kе се ро ви ће ви чет ни ци. Kод се ла Бог да ња. Сви на ши одав де, ко га год смо мо гли по ку пи ти, оти шли су на ли це ме ста. Jа сам је ди ни остао у шта бу, и овај стра жар ис пред згра де. Сло бо дан и Ми лан су че ка ли до ла зак ка ми о на у про стра ном бол нич ком дво ри шту. Већ се уве ли ко спу сти ла ноћ кад је ка ми он сти гао. Два до бро вољ ца су иско чи ли из ка ми он а и ски ну ли пре гра ду. Мр тва те ла у уни форм ам а на сла га на као кла де, јед но на дру го. Из ву кли су пр вог и ста ви ли га на зе мљу, он да дру гог, по ред ње га. Kре та ли су се по ла ко, по ди за ли их и спушта ли па жљи во, као да су се плаши ли да ће их по вреди ти. По ред Сло бо да на сто ји је дан ома њи, ста ри ји чо век у ци ви лу, рет ке бра ди це и бр ко ва на мр ша вом и ис пи је ном ли цу.

- Да ли зна те мо га Или ју? - упи тао је Сло бо да на у јед ном тре нут ку. - Или ју Фи ли по ви ћа?

- Не знам.

- Он се ја вио у до бро вољ це пре два ме се ца. Вод ник му је Стра хи ња Пај кић. Си ноћ ни је знао да ли ће и ње га по ве сти да нас, или не ће. Се тио се да му је Аца Бо јо вић ка зао ка ко не мо гу и ње га, Сло бо да на, да по ве ду, јер не ма до ста ме ста. Стра хи ња је узео са со бом прат њу од че тр на ест до бр о во ља ца, а не два на ест, као што је пр во хтео. Тај Или ја мо ра да је је дан од те дво ји це ко ји су оти шли ме сто ње га.

- Сло бо да не, по гле дај - чуо је иза се бе Ми ла нов глас. Из но си ли су То шу Ста ни са вље ви ћа. На ме се чи ни му се ја сно ра за зна ва ло ње го во ко шча то, пра вил но ли це. Гру ди су му би ле умр ља не кр вљу. Чи зма на ле вој но зи је би ла раз ваље на, а но га смр ска на. Не ко му је ски нуо чи зму с де сне но ге. „Бу ди те као ја”, па ле су му на ум не за бо рав не ре чи сво га не ка да шњег ко ман ди ра. Осе тио је ка ко су му се на гло овла жи ле очи.

- Па зи, па зи! - гур нуо га је лак том Ми лан. - Ви диш, на де сној ру ци, од се кли су му два пр ста. Ваљ да ни су мо гли да му ски ну пр стен. Облак је за кло нио ме сец. Ли це сле де ћег до бро вољ ца се је два на зи ра ло.

42

Чо век у ци ви лу се не где из гу био. По сле не ко ли ко ми ну та по ја вио се са све ћом у ру ци.

- Да ли су ми ово у бол ни ци - обра тио се Сло бо да ну. Упа лио је све ћу и по чео да осве тља ва ли ца из ги ну лих. Опет се сми рио. Дрх та ви пла мен све ће је осве тља вао бле да, кр ва ва ли ца. Jед но за дру гим. Kад год би осве тлио не ко не по зна то ли це, Сло бо дан би по гле дао чо ве ка, ко ји би сва ки пут од мах нуо гла вом. Из ву кли су и Ду шка Мар ко ви ћа и па жљи во га по ло жи ли на зе мљу. Бле до, ду гу ља сто ли це. Очи за тво ре не као да се ду бо ко за ми слио. Усред че ла ма ла, окру гла ра на. Де сна ру ка, у бе лој ру ка ви ци, са ви је на у еле гант ном по кре ту и ма ло из диг ну та од те ла, као да је не што ва жно об ја шња вао у мо мен ту кад је био по го ђен. Ње го ва гр гу ра ва пла ва ко са уна зад за ба че на, као да је ма ло пре оче шља на. У ча ра па ма је, и он без чи за ма. Ви део га је ка ко из ла зи из пра шња вог ау то мо би ла и при ла зи њи ма ко ји су обра зо ва ли ка ру. Чуо је глас: „Ако ја да нас по ги нем, а су тра сви ви из ги не те, ми смо свој дуг мај ци Ср би ји оду жи ли. Сва ки од нас, по је ди нач но, спа сао је че ти ри до пет срп ских до ма ћи на...” Био је и он да ско ро исто та ко блед, са ду бо ко уре за ним под оч ња ци ма... Из вла че Стра хи њу Пај ки ћа, ви со ког, сна жно раз ви је ног мла ди ћа, енер гич них цр та ли ца. И ње му је не ко ски нуо чи зме. Чо век у ци вил ном оде лу при но си све ћу дру гом, тре ћем, и од ма ху је Сло бо да ну гла вом.

Jош их је оста ло са мо не ко ли ко у ка ми о ну. Чо век је ма ло жив нуо. Jош њих тро ји ца. На јед ном му је за дрх та ла ру ка кад је све ћа оба сја ла де чач ко, још нео бри ја но ли це. Сме ђа, буј на ко са пре кри ла му че ло.

- Си не мој! - јек нуо је ти хо, при шао бли же мр твом вој ни ку, и по ми ло вао га по че лу. Из бол нич ке згра де је иза шао Са ва Ву ји но вић.

- Сед мо ри ца су пре жи ве ли - ка зао је Сло бо да ну и Ми ла ну - Аца Бо јо вић је ме ђу њи ма. Из гу био је јед но око. Са зна ли смо та ко ђе да су чет ни ци, не да ле ко од ба ње Врњ ци, до че ка ли из за се де и уби ли још дво ји цу на ших до бро во ља ца.

43

ЗАСЕДА

- Kру ше вац ни је ни ка да ова ко не што ви део - Сло бо дан је чуо иза се бе ша пат не ке ста ри је же не. - То ли ко на ро да! Ваљ да је цео град иза шао на са хра ну. Ста јао је мир но са пу шком о ра ме ну и шле мом на гла ви, са још тро ји цом до бро во ља ца на јед ној и дру гој стра ни ков че га, у ко ме је ле жа ло те ло њи хо вог ко ман дан та и окру жног на чел ни ка Kру шев ца Ду шка Мар ко ви ћа. Ми рис та мја на, при гу ше ни је ца ји мај ки, се ста ра, же на, де це, по ре ђа ни ков че зи, цр не за ста ве, мно го број ни вен ци, по ја ње све ште ни ка, све ча ни по смрт ни марш до бо ша ра, опро штај ни го во ри...

Jош му зву че у уши ма ре чи ста рог пот пу ков ни ка Пај ки ћа „Си не, Стра хи ња, пао си од брат ске ру ке. Нека им је Бо гом про сто јер ни су зна ли шта чи не... Си не, пао си за свој срп ски на род, ко ји си без мер но во лео...” Удо ви ца Ду шка Мар ко ви ћа у ду бо кој цр ни ни. Kр оз ве ло ве јој се је два на зи ре бле ди ло ли ца. До шла је по ње го во те ло из Ба на та. Та мо ће га са хра ни ти. Ви со ка ра стом, же на То ше Ста ни са вље ви ћа, та ко ђе у цр ни ни, осла ња се на ру ку ста си тог си на, до бро вољ ца-вод ни ка, ко ји и ра стом и ли ком под се ћа на сво га по кој ног оца. Ге не рал Kо ста Му шиц ки, као и увек прав и озби љан, ишао је по ла ко за ков че зи ма, окру жен ви шим офи ци ри ма из Срп ског до бро во љач ког кор пу са и Срп ске др жав не стра же. Ули це за гу ше не све том. Ду гач ка ко ло на школ ске де це. На све стра не озбиљ на, по ти ште на ли ца. Сло бо да на су од ре ди ли да бу де у прат њи ко ман дан то вог ков че га све до же ле знич ке ста ни це. Гле дао је ка ко су ков чег уто ва ри ва ли у за тво ре ни ва гон без про зо ра. Ло ко мо ти ва је за штек та ла и ком по зи ци ја пут нич ких и сточ них ва го на је по ла ко на пу сти ла ста ни цу. Вра ти ли су се ћут ке у штаб. Це лог тог да на ни је се мно го го во ри ло. И оно ма ло ре чи ко је су мо ра ли да из ме не, зву ча ле су стра но, као да их не ко дру ги из го ва ра. Дан по сле са хра не ба та љон ски про све тар је по звао на 44

раз го вор Сло бо да на и Ми ла на Kу ни ћа.

- Иди те ме ђу до бро вољ це - ка зао им је - и по ку шај те да ма ло по диг не те мо рал. Знам да ни је ла ко. Сви смо ми по ти ште ни.

- И цео Kру ше вац је по ти штен - ре че Ми лан.

- Да. Тек смо са да ви де ли ко ли ко га је овај на род за во лео. При ме ти ли сте да су мно ги пла ка ли.

- Мо ја де вој ка ми ка же да јој је отац ре као да је та кву жа лост Kру ше вац осе тио са мо још кад је по кој ни краљ Алек сан дар по ги нуо у Мар се љу.

- Kа ко ће мо од сад са чет ни ци ма? - пи тао је Сло бо дан.

- То сам Бог зна. На дај мо се да ће се све на овој не сре ћи за вр ши ти.

- Са да Нем ци и ко му ни сти, а исто та ко и уста ше, тр ља ју ру ке - ја вио се опет Ми лан.

- Бо ги њи ни и Ћо си ће ви пар ти за ни ће се ве ро ват но при та ји ти - ка зао је Сло бо дан - као и да не по сто је.

- Пла шим се да се и не ки на ши по је ди нач ни дру го ви не од лу че да се све те чет ни ци ма. Зна те шта је Го пу рен ко ура дио!

Jа ћу гле да ти да раз го ва рам по на ос об и са сва ким на шим офи ци ром. Сло бо дан и Ми лан су се вра ти ли још жа ло сни ји и уту че ни ји не го кад су оти шли.

- Шта Са ва Ву ји но вић оче ку је од нас? - ја дао се Ми лан. И на ма са ми ма би тре ба ло не ко да нас уте ши. На ула зу у згра ду сре ли су Ми шу Осто ји ћа.

- Не ва ља - од ма хи вао је гла вом. - Jу трос су из ву кли из во за три на ша до бро вољ ца и сву тро ји цу их по би ли. Тек ка сно уве че Ми ша се се тио да има по ру ку за Сло бо да на.

- Jе дан мла дић у ци ви лу те је да нас тра жио.

- Kа ко се зо ве?

- Ни је ка зао. Ре као је да ће опет до ћи кроз ко ји дан. Има не што ва жно с то бом да раз го ва ра.

- Ни је, мо жда, Ре са но вић?

- Ни је ни је дан од на ших дру го ва. Jа их све по зна јем. Опет све ча на са хра на. Два вран ца упрег ну та у цр не, по кри ве не ко чи је кроз чи је се ста кло ви де три ков че га, је дан по ред дру гог. И ово га пу та Сло бо дан је у по ча сној стра жи. Kо ра ча по ла ко са ле ве стра не ко ла, уз ти хо до бо ва ње по смрт ног мар ша. Ис пред ње га је Ми лан Kу нић, а са дру ге стра не дво ји ца до бро во ља ца из шта ба. Иза ков че га ро ди те љи и род би на по ги ну лих. Дво ји ца стра да лих су Kру ше вља ни, а тре ћи је из обли 45

жњег се ла. Чла но ви по ро ди ца су у град ским оде ли ма, сви сем јед ног бр ка тог се ља ка ко ји иде ус пра вље не гла ве, мр шав, осред њег ра ста, са не ко ли ко ме да ља на гру ди ма. Ми рис та мја на, по ја ње, опро штај ни го во ри... Опет су ули це пу не, са мо, ово га пу та, ви ше за бри ну тог не го жа ло сног све та. Ни ко не пла че, чак ни мај ке, са мо не мо бри шу су зе.

Kад су се вра ти ли са гро бља, пред шта бом су за те кли че ти ри ка ми о на. Око њих до бро вољ ци у пу ној рат ној оп ре ми. Ме ђу њи ма се ис ти че ви со ка, ус прав на при ли ка вод ни ка Бо шка Бо ро је ви ћа, у бес пре кор ној офи цир ској уни форм и. Из да је крат ка и оштра на ре ђе ња.

- Бо шко иде са сво јим во дом као прат ња за ка ми о не - го во ри им Ми ша Осто јић, и он са шле мом на гла ви и пу шком у ру ци. - Ша ље мо по ја ча ње на шем ис так ну том во ду код не ког за се о ка око ко га су по че ли да се кон цен три шу чет ни ци. Сло бо дан је по гле дао Ми ла на. Ми лан је клим нуо гла вом.

- Мо же мо ли и нас дво ји ца?

- За што да не. Пи тај Бо шка.

- Од лич но - ка зао им је Бо шко. - Са ва ма дво ји цом ће нас би ти два де сет и се дам. Ва жно је да нас је што ви ше кад се бу де мо вра ћа ли. За та мо се не бри нем. Би ће нас пре ко сто ти ну, а они су сла бо на о ру жа ни и не ма ју до вољ но му ни ци је.

- Од те му ни ци је - осмех нуо се гор ко Ми лан кад су се ра ста ли са вод ни ком - ко ли ко смо им ме та ка ми да ли? Два-три шар же ра ов де, два-три он де. Па и по ко ју бом бу.

- Не могу да за ми слим да ће мо још мо жда да нас пу ца ти у чет ни ке - ка зао је Сло бо дан кад су по че ли да се сме шта ју у ка ми он у.

- Шта при чаш ко је шта - љут нуо се круп ни, ко шча ти до бро во љац до ко га је сео на др ве ну клу пу. - По би ли су нам из за се де на ше нај бо ље офи ци ре, и ти још „не мо жеш да за ми слиш”! Jа мо лим Бо га са мо да нас на пад ну... да им по ка же мо.

- Он да, не ма кра ја, Ра дој ко. Ме сто да се ту че мо са ко му ни сти ма и уста ша ма, ту ћи ће мо се с њи ма.

- Са мо не мој да ми поч неш да при чаш ка ко су нам они бра ћа.

- Ни је до бро ка ко год окре неш - ка зао је Ми лан се да ју ћи до Сло бо да на. - Мо гу са мо још јед но да ка жем. Дај Бо же да се ока ну ћо ра ва по сла.

- Зар ти не ви диш да су нам об ја ви ли рат? Не ма ви ше ми ло сти.

- А ми смо пр ви и по че ли - до дао је ти хо до бро во љац са дру ге стра не ка ми о на, не ки мр ша ви ду го ња, пла ве ко се и пла вих обр ва.

- Ми смо ми сли ли од чет ни ка да су пар ти за ни - ка зао је 46

Сло бо дан. - Знаш да има мо нај стро жа на ре ђе ња да их не на па да мо и да им се скла ња мо.

- Kао да Го пу рен ко ни је знао шта ра ди.

- Го пу рен ко је от пу штен.

- Он је оти шао, а ми смо оста ли.

Kа ми он је кре нуо и они су за ћу та ли. Ни су мо гли да ви де ко јим пу тем про ла зе, а и јед ни дру ге су је два на зи ра ли у по лу та ми, због огром не це ра де ко јом је био по кри вен ка ми он.

- До бро што је облач но и што ду ва ве тар - пр ви се ја вио Ми лан, по сле два де се так ми ну та - ина че не би смо мо гли да из др жи мо од вру ћи не. До бро во љац-ду го ња с дру ге стра не ка ми о на уз ди гао је ма ло це ра ду из над огра де и по чео да по сма тра око ли ну.

- Иде мо дру мом бли зу Мо ра ве - окре нуо се по сле не ког вре ме на. - Са дру ге стра не је бр до. Ако хо ће да нас на пад ну, тре ба са мо да нас до че ка ју са овог бр да па да нас све по би ју. Ов де је нај бо ље за за се ду. Не ма где да се бе жи.

- Шта је те би? - љут нуо се Ра дој ко, сна жно раз ви је ни до бро во љац. - Kо ме је до бе жа ња? Ми не сме мо да их на па да мо. То је у ре ду са мном, али, ако они нас на пад ну, он да ком’ опан ци, ком’ обој ци. Сло бо дан је ћу тао. Шта да ка же? Ове ре чи су му те шко па да ле, али је осе ћао да у њи ма има исти не. По чео је да жа ли што се ја вио до бро вољ но за ово пу то ва ње. По гле дао је Ми ла на. И он је се део ћут ке, обо ре не гла ве. Си гур но су слич не ми сли про ла зи ле и кроз ње го ву свест. С дру ге стра не, раз ми шљао је, не ма пра ва да се из вла чи. Зла коб се по и гра ла и њи ма као што се игра и це лим срп ским на ро дом. Не ви ди из лаз. Шта би се де си ло кад би Не дић са да дао остав ку, а сви се ње го ви од ре ди, укљу чу ју ћи до бро вољ це, рас форм и ра ли? Kо би се ста рао о сто ти на ма хи ља да из бе гли ца? Kо му ни сти би се вра ти ли у Ср би ју. По но во, као и че тр де сет пр ве, бор бе, па ље ње се ла, ма сов не од ма зде... Са ко му ни сти ма би пре ко Са ве и Дри не пре шли и уста ше да „за ве ду ред” - као што је Ге ста по већ не ко ли ко пу та пре тио Не ди ћу. Мо ра, ипак, да се тр пи и ћу ти, а кад за тре ба, и умре. Шта им дру го оста је? Чи ни ло му се са да као да су сви они не ми, не моћ ни пи о ни, ко је по вла чи не ка зла си ла час ова мо час она мо, а во ди их све, не ум ит но, у про паст - оном исто риј ском пре ло му ко ји срп ски на род, ако пре жи ви би ол о шко уни ште ње, не ће мо жда мо ћи да пре жи ви као овај исти пра во слав ни на род ко ји жи ви сво јим жи во том већ хи ља ду го ди на. Гру ди му за хва ти ла не ка те жи на без на ђа, ско ро оча ја ња.

47

Пред очи ма му ис кр са ва ју мр тви ли ко ви Ду шка Мар ко ви ћа, То ше Ста ни са вље ви ћа, Стра хи ње Пај ки ћа, и лик оног чи чи це са све ћом, ко ја са бла сном, дрх та вом све тло шћу оба сја ва њи хо ва бле да ли ца. Чу је си гу ран, креп ки глас То ше Ста ни са вље ви ћа: „Бу ди те као ја.” Од мах за тим чу је Ду шка Мар ко ви ћа: „Дру го ви, до бро вољ ци! Ако ја да нас по ги нем, а су тра ви сви из ги не те...” Он је по ги нуо, а са да, је дан по је дан, они ги ну, и све та ко, ваљ да до по след њег чо ве ка Тре ћег ба та љо на Срп ског до бро во љач ког кор пу са. По тој ра чу ни ци, ако сви они, њих три сто ти не пе де сет, из ги ну, ипак ће оста ти хи ља ду се дам сто ти на жи вих срп ских гла ва... Оста ти, до кле? Док их не ка но ва сти хи ја не за хва ти и не по ко си. На јед ном, не ко је са кра ја ка ми о на от по чео пе сму. Пр во се чуо са мо оса мљен, ти хи глас. За­вет смо свој ми отаџ­би­ни да­ли... Од мах за тим при хва ти ло их је њих не ко ли ко: да ста­ре сла­ве вра­ти­мо јој сјај... У сле де ћем тре нут ку пе ва ли су сви у ка ми о ну: па ма­кар сви до по­след­ње­га па­ли, ми за­вет свет ис­пу­ни­ће­мо тај... Сло бо дан се ма ло раз ве дрио. Ово је би ло пр ви пут од по ги би је Ду шка Мар ко ви ћа да су за пе ва ли. „Сад шта је, ту је”, по ми слио је. „Не мо же се ви ше на траг”. Па ле су му на ум ре чи ко је је јед ном ка зао Ми ла ну: „Са на ма мо жда и не ва ља, а без нас би би ло и мно го те же.” Чим су до бро вољ це ис то ва ри ли у за се о ку, Бо шко Бо ро је вић је рас по ре дио свој вод по шест-се дам до бро во ља ца у сва ком ка ми о ну. Сло бо дан, Ми лан и Ми ша су, са још тро ји цом, уско чи ли у пр ви. Jе дан од до бро во ља ца је по ди гао це ра ду са зад њег де ла ка ми о на, али им је вод ник на ре дио да је опет спу сте.

- Бо ље је да ми сле да нас има ви ше - ка зао је. Ми лан је по гле дао у не бо ко је се раш чи сти ло од обла ка. На сме јао се.

- До бро ће мо се угре ја ти. Уско ро су кре ну ли. Jош на са мом по чет ку су при ме ти ли да су ју ри ли мно го ве ћом бр зи ном. По лу пра зни ка ми о ни су се за но си ли на кри ви на ма, а гу ме на точ ко ви ма не сно сно од ска 48

ка ле по не рав ном дру му.

- Не знам за што се то ли ко жу ри на шим шо фе ри ма - по ку шао је да се на сме је Ми лан - мо жда се утр ку ју. Ни ко му ни је од го во рио. Не ко ли ко њих је за тво ри ло очи.

Jе дан је ле гао на да шча ни под. Сун це је пе кло и за гре ва ло де бе лу си во-зе лен ка сту це ра ду. По ски да ли су шле мо ве и по че ли да се рас коп ча ва ју. Ва шке, ти ве чи ти пра ти о ци вој ни ка свих ра то ва и вој них по хо да су као по не кој ко ман ди на па ле у исто вре ме сво је жр тве. Сло бо дан се до бро се ћао пр ве ве че ри у ша бач кој ка сар ни кад је на се би, под па зу хом, на шао ва шку. Згро зио се. Ухва тио ју је из ме ђу два пр ста и по ка зао је пр вом до бро вољ цу до се бе.

- Ви ди шта сам на шао! До бро во љац се на сме јао.

- Еј, дру го ви - вик нуо је - гле дај те шта је наш но ви друг из Сре ма на шао: ва шку! Об ја снио му је од мах за тим да се не бри не. Мо ра са мо да се на њих на вик не. Ски нуо је сво ју ко шу љу и по ка зао ред гњи да за ка че них о ша во ве, нај ви ше ис под па зу ха и око вра та. Из ме ђу гњи да ми ле ла је ле њо круп на, де бе ла ва шка. По ка зао му је и ка ко да их „та ма ни” из ме ђу нок ти ју на пал че ви ма.

- У ра ту, то је још нај ма ње зло - до дао је осме ху ју ћи се. За и ста, убр зо се и на њих на ви као. Сва ко ве че, пред спа ва ње, пре гле дао је па жљи во ко шу љу, као и оста ли до бро вољ ци и чи стио се од ма лих на па сни ка. Онај до бро во љац је имао пра во. Мно го је те же би ло под но си ти сва ко днев ну глад, ду ге мар ше ве под пу ном опре мом, не са ни це, се че ње др ва за ва тру, че сто ту пим се ки ра ма... Бор бе, са ме за се бе, као да су би ле не ко олак ша ње, до бро до шла про ме на у сва ко днев ном те гоб ном жи во ту. Ме ђу тим, по ми сао на за се ду ле ди ла је крв и нај хра бри јим бор ци ма. Из не над ни на пад, кад не ви диш на па да че ко ји те га ђа ју из си гур ног за кло на, не ке клоп ке у ко ју си упао по њи хо вој во љи и њи хо вом пла ну. Од два де сет шест љу ди, са Ду шком Мар ко ви ћем по ги ну ло их је де вет на ест. Стра шно осе ћа ње не из ве сно сти и не мо ћи. И са да, на по врат ку за Kру ше вац, мно го ви ше не го ма ло пре кад их је би ло пре ко сто ти ну, Сло бо дан се ни је мо гао да от ме ми сли да их не где на пу ту че ка до бро при кри ве на на о ру жа на гру па бра да тих љу ди, са шај ка ча ма и шу ба ра ма на гла ва ма и ко кар да ма, са бе лим дво гла вим ор ло ви ма. Осе ћао је да би му би ло мно го лак ше кад би их че ка ли љу ди са цр ве ним пе то кра ка ма на ка па ма. Не ко ли ко пу та је пре ле тео по гле дом пре ко до бро во ља ца.

49

При ме тио је да сви, као и он, др же чвр сто у ру ка ма пу шке, па чак и они са за тво ре ним очи ма. Би ло је очи глед но да ни ко од њих ни је спа вао, чак ни дре мао. С вре ме на на вре ме отва ра ли би очи, по гле да ли ле во-де сно по за мра че ном ка ми о ну, и опет их за тва ра ли. Нај го ре им је би ло то што су би ли у за тво ре ном про сто ру, па ни су мо гли да ви де пре де ле ко ји ма пу ту ју. Зној му је по чео да се сли ва низ гру ди и низ ле ђа. Ује ди ва ша ка су га не под но шљи во за свр бе ли и он је от коп чао ши њел и ко шу љу. Гур нуо је ру ку у не дра и до бро се по че шао по мо кром, вре лом те лу, та ко да му је уне ко ли ко би ло лак ше. По ред ње га је Ми лан бри сао ру ка вом зној са че ла, ко ји му се сли вао низ нос и сле по оч ни це. Ми ша Осто јић је по чео да се хла ди шле мом, као ле пе зом. Осе тио је жеђ, ски нуо чу ту ри цу ко ја му је ви си ла о ра ме ну на пре ђи ци, и от пио ма ло во де. Во да је би ла вру ћа и ни је му при ја ла.

Kа ми он је у истом тре нут ку на и ла зио на оку ку, он се за нео, и за ма ло про суо во ду. За тво рио је чу ту ри цу и по чео да је пре ба цу је пре ко ра ме на, тру де ћи се да у исто вре ме одр жи рав но те жу. На јед ном, не што је лу пи ло у чу ту ри цу и из би ло му је из ру ке. У истом тре нут ку чуо је оштар зви ждук ме та ка, и екс пло зи је бом би сву да око њих.

Kа ми он се још ви ше за нео, коч ни це су за шкри па ле не ким је зи вим, про дор ним зву ком, ко ји се слио са оп штом па кле ном је ком. Услед на глог за у ста вља ња по ле те ли су уна пред и по па да ли јед ни пре ко дру гих. У сле де ћем тре нут ку ка ми он се сми рио и они су, је дан за дру гим, по че ли да иска чу пре ко огра де на друм. Сло бо да ну је у све сти ис кр сла сли ка уко че них те ла Ду шка Мар ко ви ћа и оста лих до бро во ља ца, ка ко их, као не ке кла де по ла жу на тра ву по ред ка ми о на, мо жда баш овог, истог...

Kад је иско чио, са шле мом у јед ној и пу шком у дру гој ру ци, бр зо се оба зрео око се бе. За бле сну ло га је вре ло сун це ав гу стов ског, ка сног по по дне ва злат ним бо ја ма свих мо гу ћих пре ли ва. С ле ве стра не, на де се так ко ра ка, ско ро вер ти кал но се уз ди же бр до за ра сло у ши праж је там них, пур пур них сен ки, у ко је је усе чен друм. Са бр да си па ју ме ци као ки ша. С де сне стра не, пи то ма рав ни ца по кри ве на ви со ком жућ ка сто-зе лен ка стом тра вом, а на сто, две ста ме та ра, кроз ду ги низ буј ног, зе ле ног жбу ња, све тлу ца Мо ра ва. Из над ре ке ме ко не бе ско пла вет ни ло, без и јед ног об лач ка. „Го то во је”, по ми слио је. Учи ни ло му се да је то по след 50

њи из глед овог пре ле пог све та у ко ји је тек кре нуо. Чак му се и не ко не ја сно за до вољ ство ја ви ло, у маг но ве њу, што ће, већ кад мо ра да по ги не, ис пу сти ти сво ју ду шу на ова ко ле пом да ну, по ред ове срп ске ре ке. Не ко ли ко њих је по тр ча ло пре ма ре ци. Осе тио је по тре бу да и он по тр чи за њи ма, што да ље од бр да и уби тач не ва тре, али се од мах тр гао. „То би они и хте ли”, сев ну ло му је кроз свест. „Та ко ће нас лак ше све по би ти”. Ин стинк тив но је приско чио бр ду, као да од ње га тра жи за шти ту. Од мах за њим су до тр ча ли Ми лан и Ми ша. Из оста лих ка ми о на иска ка ли су та ко ђе до бро вољ ци. Не ко ли ко њих су за ста ли на сред дру ма по ко ме су пра шта ли ме ци и по че ли да пу ца ју увис, пре ма вр ху бр да. На јед ном, сна жни и за по вед нич ки глас Бо шка Бо ро је ви ћа над ја чао је пра сак бом би и зви ждук ме та ка.

- На пред, дру го ви! Jу риш уз бр до! Мо ра да су га и на па да чи чу ли, јер се у сле де ћем тре нут ку паљ ба ма ло ути ша ла, али је од мах за тим за пу ца ло још ве ћом же сти ном. Сло бо дан је ста вио шлем на гла ву и по чео да из све сна ге пу же уз оштри на гиб, за ра стао ту и та мо у за кр жља ло ши праж је. Учи ни ло му се да је то што ра де лу дост, нај о бич ни је са мо уб и ство, али она чвр сти на и си гур ност у вод ни ко вом гла су ули ла му је уве ре ње да је то ње го во на ре ђе ње је ди но што им је још оста ло у овој без из ла зној си ту ац и ји. На шли су се ис под јед ног ис пуп че ња у бр ду, у мр твом углу, та ко да су ме ци про ле та ли ви со ко из над њи хо вих гла ва. Опет је сна жни Бо шков глас над ја чао пуц ња ву, зви жду ке и екс пло зи је: - На пред, до бро вољ ци! Из гле да да су и они у за се ди по ста ли све сни да их не мо гу ви ше да по го де пу шка ма и пу шко ми тра ље зи ма, па су ути ша ли паљ бу, али су за то убр за ли са ба ца њем бом би. Jед на „кра гу јев чан ка” је од ско чи ла од ка ме на по ред са мог Сло бо да но вог лак та, и от ко тр ља ла се све до под нож ја бр да, и тек ту екс пло ди ра ла. По гле дао је низ бр до. На све га ко рак-два ис под се бе ви део је Ми ла на Kу ни ћа ка ко се енер гич но хва та за не ки ко рен, ко ји је де ли мич но иза шао из зе мље, и свом си ли ном се уз ди же ле вом ру ком, док се де сном под у пи ре кун да ком пу шке о си ву, из бо че ну сте ну. Ми лан је по ди гао гла ву и њи хо ви по гле ди су се сре ли. „Ала је блед”, по ми слио је Сло бо дан, „мо ра да сам и ја исто та ко блед”. На сме шио се, и Ми лан му је уз вра тио осме хом.

51

Не што да ље, уле во, опа зио је и Ми шу Осто ји ћа ка ко се сво јим ду гим, ко шча тим но га ма опи ре о су ву, твр ду зе мљу ко ја се кру ни и оси па под ње го вим ве ли ким цо ку ла ма, док се гр че ви то хва та за квр га во ста бло не ког пра шња вог жбу на. Из гле да да му је пе ња ње мно го на пор ни је не го њи ма дво ји ци. Ваљ да због ње го ве ви си не, а ве ро ват но је и до ста те жи не го што из гле да. Пет-шест ко ра ка уде сно, ма ло из над Сло бо да на, пео се спрет но Ра дој ко, до бро во љац ко ји се мо лио Бо гу да их чет ни ци на пад ну. На јед ном је за стао и вик нуо из свег гла са: - Жи вео краљ Пе тар!

- Жи вео! - ода зва ло се не ко ли ко исто та ко сна жних гла со ва, од мах из над њих. „Го спо де Бо же, па то су чет ни ци!” по ми слио је Сло бо дан. „Они ми сле да је то не ко од њи хо вих”.

- Жи вео! Жи вео! - при хва ти ло је и не ко ли ко до бро во љач ких гла со ва. Од мах за тим, та ко ђе од о зго, са мо из не што ве ће да љи не, за чуо се не чи ји за по вед нич ки глас: - По вла чи се! За ми нут-два, до бро вољ ци су ис тр ча ли на за ра ван по ко јој је би ла ута ба на тра ва и пра зне ча у ре раз ба ца не на све стра не. Иза јед не по ве ће сте не ко ја се ди ја го нал но из ди за ла из зе мље, ле жа ла је цр на, гло ма зна пу шка, ве ћа од пу шко ми тра ље за, а око ње огром не пра зне ча у ре и не ко ли ко пу них.

- То је ан ти тен ков ска и ан ти о клоп на ре пе тир ка - об ја снио им је Ми ша. - До бро смо их из не на ди ли. Сло бо дан је по гле дао низ бр до. На кри ви ни дру ма је ви део че ти ри ка ми о на, је дан за дру гим, за тим рав ни цу, а не што да ље, бе ле ла се и све тлу ца ла Мо ра ва.

- Ово ме сто зо ву Бе ле Во де - ка зао је Ра дој ко. - Jа сам из овог кра ја. При шао им је Бо шко Бо ро је вић. И он је по гле дао на до ле.

- Пер фект но ме сто за за се ду - ка зао је. - Са мо су у јед ном по гре ши ли. Пот це ни ли су про тив ни ка. Ми сли ли су да ће мо се у па нич ном стра ху раз бе жа ти пре ма Мо ра ви.

- Про шли би смо и го ре не го на ши са Ду шком Мар ко ви ћем - до дао је Ми лан. - Не би ни ко остао жив.

- По мо гло нам је и то што смо би ли у че ти ри ка ми о на, а не у јед ном за тво ре ном ау то бу су, као они. Сло бо дан је по гле дао вод ни ка. Ви сок, ус пра ван, ле пог, ди нар ског, сун цем опа ље ног ли ка, са цр ним, па жљи во не го ва ним бр ко ви ма, ли чио је на не ког еп ског ју на ка. „Ми лош Оби лић”, по ми слио је, „или Хај дук Вељ ко”. Да ни је би ло ње го ве при себ но сти и хра бро сти, ве че рас би ве ро ват но ис то ва ри ва ли и њи хо ва мр тва те ла у дво ри шту кру ше вач ке бол ни це.

52

Kад су си шли на друм, по че ли су да се за гле да ју.

- Сви смо, хва ла Бо гу, на бро ју - ка зао је вод ник. - Да ли је ко год ра њен?

- Jа сам - ја вио се онај ду го ња пла ве ко се и пла вих обр ва.

- Про шло ми је зр но од о зго, кроз ци пе лу, али не ма кр ви.

Jош ме је окр зну ло не ко ли ко пу та. - По чео је да сам се бе за гле да. - Ево, пре се кло је дуг ме на блу зи... до хва ти ло на ра ме ни цу... за се кло за ви јач... Ис ку пи ли су се око ње га и по мо гли му да бро ји. По ред ци пе ле, ме ци су га окр зну ли још шест пу та.

- Jа сам пр во по тр чао пре ма Мо ра ви - на ста вио је ду гај ли ја - али ме је, сре ћом, вод ни ков глас осве стио, као и ове дру ге што су са мном. Да се ни смо вра ти ли, си гур но би смо из ги ну ли. Сло бо дан се тек са да се тио сво је ли ме не чу ту ри це. Ви си ла му је још увек о ра ме ну. Ме так је про ле тео кроз њу и оста вио ула зни и из ла зни отвор, из ко јих је ис цу ри ла во да док се пен трао уз бр до.

- До бро што си у њој др жао во ду - на сме јао се Ра дој ко. Би ла би ште та да је би ла пу на шљи во ви це.

- Чим се вра ти мо у штаб - ка зао је Ми ша - за ду жи ћу те но вом чу ту ром. Има мо у ма га ци ну не ко ли ко још не у по тре бље них. Це ра де на ка ми о ни ма су би ле из ре ше та не. Исто та ко и ка би не. На сва ком ста кле ном про зо ру по не ко ли ко из рец ка них отво ра кроз ко ја су про шли ме ци.

- Чу до Бо жи је да смо та ко до бро про шли - од ма хи вао је гла вом Ра дој ко. - Ни ко ни је по ги нуо, а са мо је дан ра ње ник.

- Ни је нам би ло су ђе но - ка зао је ду гај ли ја и пре кр стио се.

- Сам нам је Бог по мо гао... Kад ово бу дем при чао, ни ко ми не ће ве ро ва ти.

- Су де ћи по пра зним ча у ра ма и по из га же ној тра ви на оној за рав ни, мо ра да их је би ло бар сто-две ста - ка зао је Ми лан.

- Да су они зна ли да је нас са мо ово ли ко - ја вио се опет Ра дој ко - не би се они по ву кли, не го би нас са че ка ли. Сло бо дан се се тио ка ко је тај мла дић ма ло пре ка зао да је „из овог кра ја”, па му, ваљ да, на јед ном по ста ло не при јат но што су се то ли ки ње го ви зе мља ци по ву кли ис пред њих два де се так.

- Мо ра да су ми сли ли да је нас мно го ви ше - ка зао је Сло бо дан - а мо жда су ис пу ца ли и сву му ни ци ју. Учи ни ло му се да га је мла дић по гле дао за хвал но. Убр зо су, ве дри и ве се ли, ово га пу та сви у пр ва два ка ми о на са ко јих су ски ну ли це ра де, кре ну ли пре ма Kру шев цу. Ис пред шта ба их је че као Са ва Ву ји но вић.

- Шта је би ло? - хтео је од мах да зна. - Чу ли смо пуц ња ву 53

и екс пло зи је, али ни смо има ли ни ког да вам по ша ље мо као по ја ча ње. Jа ви ли смо од мах Др жав ној стра жи, а њи хо ви офи ци ри по че ли да се из го ва ра ју и окле ва ју.

Kад је чуо да су до бро про шли, пре кр стио се.

- Сам вам је Бог по мо гао. Ми смо ми сли ли да сте сви стра да ли. Пре не го што су ушли у згра ду, де жур ни офи цир се обра тио Сло бо да ну.

- Не ки ци вил те је тра жио.

- Kа ко се зо ве?

- Ни сам га пи тао. Ми ша Осто јић се уме шао.

- То је си гур но онај исти ко ји га је и не ки дан тра жио. Kа ко из гле да?

- При лич но је ви сок и има све тло сме ђу ко су.

- Че кај те - ја вио се Ми лан. - Да ли има ожи љак на че лу?

- Има - од го во ри ли су њих дво ји ца ско ро у исти глас.

- То је Здрав ко Гли шић, Гор да нин брат. Шта он има с то бом да раз го ва ра?

- Ти га знаш.

- Знам га. Пре ра та је сту ди рао тех ни ку. Ви део сам се с њим не ко ли ко пу та у ку ћи Ду ши чи них ро ди те ља. Ста ри ји је од нас три-че ти ри го ди не. Сле де ћег да на опет тра гич на вест. Чет ни ци до че ка ли јед ну де се ти ну ко ја је би ла у па тро ли, и уби ли дво ји цу до бро во ља ца.

Jош јед ном по вор ка иза за тво ре них ста кле них ко ла ко ја ву ку два ле па вран ца, на чи јим гла ва ма се ле пр ша ју цр не пер ја ни це. Ми рис та мја на, по ја ње све ште ни ка, по смрт ни марш, тих и све чан, и пле ћа ти до бро во љац-до бо шар. И ово га пу та Сло бо дан је у по ча сној стра жи. Kо ра ча ла га ним, од ме ре ним ко ра ком по та ко до бро по зна том так ту. Гле да пра во, у шлем до бро вољ ца ис пред се бе. Чи ни му се да се спу сти ла не ка гу ста ма гла и гра дом за вла да ла без лич на, не про зир на си ви на. Ви ди ја сно са мо тај окру гли, ме тал ни шлем. Гр ло му се сте гло. Сва ки пут му је све те же и те же. Ова дво ји ца су се љач ки си но ви, но ви до бро вољ ци из око ли не Kру шев ца. Jе дан од њих је из бе гао смрт са оном гру пом спа се них од не мач ких ми тра ље за. „Ако је бор ба про тив ко му ни ста бра то уб и лач ки рат - шта је са да ово?” раз ми шљао је док се вра ћао из цр кве. Се ља ци су до шли ко ли ма, је дан са коњ ском, а дру ги са во лов ском за пре гом, да од не су си но ве и са хра не их на сво јим гро бљи ма. „Ово је ви ше не го бра то уб и лач ки рат, ово је пра во са мо уб и ство јед ног на ро да.”

54

Два во да су вра ће на са те ре на у град. Но ви ко ман дант ба та љо на је хтео да има у Kру шев цу ре зерв у, јер се по сле за се де на Бе лим Во да ма уве рио да се на Др жав ну стра жу не мо же осло ни ти. Ни је мо рао ду го да че ка. Већ дру ги дан по што су са хра ни ли дво ји цу но вих до бро во ља ца, у шта бу уз бу на. Чет ни ци на па ли јед но оде ље ње ко је се во зом пре ба ци ва ло у прав цу Тр сте ни ка. Сло бо дан и Ми лан су се и ово га пу та при дру жи ли гру пи до бро во ља ца ко ја је у два ка ми он а пре ба че на до же ле знич ке пру ге, на ме сто где су чет ни ци на па ли из за се де ком по зи ци ју ва го на у ко ји ма је би ло сме ште но око пе де сет њи хо вих дру го ва. На пру зи ко ја се пру жи ла до ли ном из ме ђу зла та стих пше нич них по ља иза ко јих се зе ле не већ ста са ли ку ку ру зи, сто ји воз са три пут нич ка и де се так сточ них ва го на. На два де сеттри де сет ко ра ка ис пред ло ко мо ти ве на ба ца на хр па хра сто вих це па ни ца и не ко ли ко де бе лих бал ва на.

- Ма ши но во ђа је мо рао да за у ста ви воз - об ја шња вао им је је дан на ред ник. - Чим смо ста ли, осу ли су ура ган ску паљ бу из ро во ва. Од вео их је ма ло да ље од пру ге и по ка зао им на иви ци пше нич ног по ља ис ко па не ро во ве, ве што ма ски ра не из ло мље ним зе ле ним гра на ма.

- Мај сто ри су за за се де - го во рио је Ми лан док је раз гле дао крат ке, ме тар ду бо ке ро во ве за по два до три чо ве ка, је дан до дру го га, са гру до бра ни ма и пу шкар ни ца ма. - Мо ра да су ово ко па ли и уде ша ва ли це лу ноћ. Сло бо дан је по ка зао на раз ба ца не пра зне пу шча не чау ре.

- Ни су ште де ли му ни ци ју... Kо ли ко смо има ли гу бита ка?

- Jед ног мр твог и пет ра ње ни ка. Има ли смо лу ду сре ћу, али смо у исто вре ме и зна ли шта нам ва ља чи ни ти. Чим су нас на па ли, иско чи ли смо из ва го на, а до бро смо би ли рас по ре ђе ни, не са мо по пут нич ким не го и по сточ ним ко ли ма - и по ле те ли у про тив на пад. Из гле да ло је да смо ми ви ше њих из не на ди ли не го они нас.

- Kа кве су они има ли гу бит ке?

- Не зна мо ко ли ко су има ли ра ње ни ка, али су оста ви ли де вет мр твих.

- Де вет?! - згро зио се Сло бо дан.

- Шта ти је! - љут нуо се на ред ник. - Не жа лиш их ваљ да? Што су тра жи ли, то су до би ли. Ухва ти ли смо и јед ног жи вог. Мр тве смо пре не ли ка ми о ном у Тр сте ник. Дво ји ца су офи ци ри, а из гле да да има и не ко ли ко мо би ли са них се ља ка. На ред ник их је оста вио и по чео да при ча са ма ши но во ђом.

55

Они су при шли гру пи до бро во ља ца ко ји су ста ја ли око за ро бље ног чет ни ка, чо ве ка од два де сет се дам-два де сет осам го ди на, об ра слог у крат ку, цр ну бра ду, жи вих не мир них очи ју.

- Гад но ће те стра да ти - го во рио је осме ху ју ћи се, као да је он њих по хва тао. - За да нас смо спре ми ли још две за се де. Не ве ру јем да је ико жив остао, као ни у оном ау то бу су са ва шим ко ман дан том. Не мо же те ви с на ма да се бо ри те.

- Шта ве лиш за ово ов де? - пи тао га је је дан од до бро во ља ца. - Уби ли сте нам са мо јед ног на шег, а ви сте мно го го ре про шли.

- Има ли сте сре ћу што ни сте иско чи ли на ону дру гу стра ну. Та мо би вас све по ко си ли. На ред ник се вра тио од ма ши но во ђе и по ка зао им на утвр ђе ња с дру ге стра не пру ге.

- Си гур но су ми сли ли да ће мо ми на ва ли ти да бе жи мо као зе че ви, па су та мо ис ко па ли два пу та ви ше ро во ва. Kад су ви де ли ка ко су ови њи хо ви ов де про шли, они су на јед ном не ста ли.

- Са мо, ипак, стра да ће те гад но на оне дру ге две за се де по но вио је чет ник са осме хом. - Ни је дан је ди ни не ће оста ти жив. Сло бо дан се пр во за чу дио сме ло сти и не у стра ши во сти за ро бље ни ка, он да је, из не на да, осе тио при лив по но са. „То је наш ју нач ки на род”, по ми слио је. До шло му је да при ђе том чо ве ку, да му пру жи ру ку и да ка же: „Еј, бра те, Ср би не, шта ти је? Ми хо ће мо исто што и ти хо ћеш. Сло бод ну Ср би ју са кра љем Пе тром.”

дру гог на тро то ар у. По ред јед ног, у офи цир ској уни форм и и са чи зма ма на но га ма, кле ча ла је ста ри ја же на у цр ној ма ра ми и ти хо је ца ла. По ред ње ста ја ла је не по мич но мла ђа же на, ко ја је ру ка ма пре кри ла ли це. Оста ле же не су ста ја ле у гру пи и не мо по сма тра ле мр тве бор це. На јед ном се јед на ста ри ца окре ну до бро вољ ци ма.

- Kа ко сте мо гли да их по би је те? - пи та ла је са при зву ком пре ко ра у гла су. - То су Ср би к’о и ви што сте. До бро вољ ци су ћу та ли.

- Хај де мо - Сло бо дан је по ву као Ми ла на за ру кав. Kад су ма ло од ма кли, до дао је: - Не мо гу да гле дам.

- Ни ја. Не ка нам Бог по мог не. И њи ма и на ма.

- И не ка нам опро сти. И њи ма и на ма.

Пре ба ци ли су их у Тр сте ник. На ред ник им је на ра стан ку ре као да и они сви оче ку ју на ре ђе ње да се пре ба це за Тр сте ник, ка ко би по ја ча ли ма лу до бро во љач ку по са ду. Има ли су по дат ке да су се ве ли ке чет нич ке сна ге по че ле да ску пља ју око гра да.

Kа да су иза шли из ка ми о на са зна ли су од до бро во љач ке па тро ле да су, баш као што им је за ро бље ни чет ник при чао, на пад ну ти на још два ме ста, али да су има ли са мо тро ји цу лак ше ра ње них. И они су се спа сли бр зим и нео че ки ва ним про тив на па ди ма.

- Вре ме из не на ђе ња је про шло - ка зао је Ми лан. - Jош ни су схва ти ли да смо ми са да мно го опре зни ји и спрем ни на све.

- А бо ље смо и на о ру жа ни од њих - до дао је Сло бо дан.

- Ако хо ће те да ви ди те ове њи хо ве што су из ги ну ли - ка плар, во ђа па тро ле, обра тио се Сло бо да ну и Ми ла ну - про ду жи те до рас кр шћа. Ту смо их ма ло пре из ло жи ли, та ко да оне ко је пре по зна ју, род би на мо же да но си ку ћа ма.

Kад су при шли рас кр шћу, ви де ли су де се так же на оку пље них око де вет мр твих чет ни ка ко ји су ле жа ли је дан по ред 56

57

БРАТ

По сле два да на вра ти ли су се из Тр сте ни ка. Свра ти ли су од мах у Са ви ну кан це ла ри ју и ис при ча ли му шта се све до го ди ло.

- Ме не је ју трос Ди ми три је Љо тић по звао те ле фо ном. По ру чу је нам да не сме мо ни ка да да за бо ра ви мо да су нам чет ни ци бра ћа. Kад сам му ја спо ме нуо ка ко су не ки на ши дру го ви озло је ђе ни, ка зао ми је да ми, про све та ри, пре не се мо ње го ву по ру ку сва ком до бро вољ цу по је ди нач но: не сме мо да се бо ри мо про тив чет ни ка, сем у очи тој са мо од бра ни, ако су нам жи во ти или част у пи та њу. Ни ка ко да их на па да мо, не го да их свим сред стви ма из бе га ва мо...

- Kао да је то мо гу ће - пре ки нуо га је Ми лан.

- Сад ме вас дво ји ца па жљи во са слу шај те. Kа зао је од ре чи до ре чи: „Kо то не мо же или не ће, не ка ски не сво ју ка пу и не ка иде. На ма не тре ба.” На из ла зу из згра де при шао им је ви сок мла дић, ши ро ких ра ме на, у ко шу љи и си во-пла вим пан та ло на ма.

- Здра во, Ми ла не - ка зао је са уз др жа ним осме хом. - Ви дим да си још увек жив и здрав. Ду ши ца се ова два да на мно го бри ну ла за те бе.

- Ни је за то имала ни ка квог раз ло га, бар не овог пу та. Окре нуо се Сло бо да ну. - Ово је Здрав ко Гли шић. „Гор да нин брат”, по ми слио је Сло бо дан.

- Jа сам Сло бо дан Спа со је вић. - Учи ни ло му се да је са мла ди ће вих уса на не стао осмех док су се ру ко ва ли, и да га је по гле дао оштро и ис пи ти вач ки. Из над де сне обр ве је имао кра так, хо ри зон тал ни ожи љак, као да га је не ко но жем уре зао.

- А, ви сте тај Спа со је вић! Већ сам вас не ко ли ко пу та тра жио. Же лео сам да раз го ва рам с ва ма.

- При че кај те са мо за тре ну так, да оста вим пу шку и спре му. Оти шао је у згра ду у ко јој су би ли сме ште ни, док је Ми лан на ста вио раз го вор. Осе ћао је не ла год ност. Шта тај чо век хо ће од ње га? Са Гор да ном се ви део са мо че ти ри-пет пу та. Њи хо ви од но си су са свим при ја тељ ски и ко рект ни.

58

У со би је се део Ми ша за сто лом и ис пу ња вао не ке форм у ла ре. Об ра до вао се кад је ви део Сло бо да на.

- Оста ли сте жи ви и здра ви, хва ла Бо гу.

- Ово га пу та смо сти гли на свр шен чин. Ми лан ће ти све ис при ча ти. Jа мо рам да жу рим. Че ка ме онај ци вил ко ји ме је тра жио. Он је за и ста Гор да нин брат. - На сме јао се. - Тре ба ло би са да да по ша љем вас дво ји цу да се са њим об ја шња ва те и об ра чу на ва те. Се ћаш ли се ка ко сте ми ти и Ми лан на ме сти ли да се „слу чај но” упо знам с ње го вом се стром? Већ је из ла зио кроз вра та кад му је Ми ша вик нуо: - Имаш пи смо из Шап ца. Хтео је да се вра ти. За стао је. Kо зна шта ће тај Гли шић по ми сли ти ако од мах не си ђе. Ипак се вра тио. Ми ша му је по ка зао по ве ћи ко ве рат ко ји је ле жао на сто лу по ред ње го вих спи са. Бр зо га је отво рио.

Kао и обич но, чи ка-Сте ви на це ду ља са не ко ли ко ре че ни ца, и дру ги, ма њи ко ве рат. На ње му је чи ка-Сте ви на адре са ис пи са на не ким не по зна тим ру ко пи сом. У за гра ди озна ка: „За го спо ди на Сло бо да на С”. Ни је од Ан ђел ке. Ни је ни од се стре. Сад је мо рао да и ње га отво ри. Не ко ли ко стра на ис пи са них ма ње-ви ше чит ким сло ви ма, наг ну тим ма ло уле во. По чи ње са „Дра ги при ја те љу”. Окре нуо је по след њу стра ну. За вр ша ва се ре чи ма: „... са нај ср дач ни јим по здра ви ма, Ол га.” Ис под пот пи са адре са Сме де рев ске Па лан ке и За во да за при нуд но вас пи та ње омла ди не. То пи смо ни је оче ки вао. Ни ка ко. Ни у сну ни је мо гао да са ња да ће му се Ол га Ми тро вић, са лон ска ко му ни ст ки ња, ја ви ти из За во да, за ко ји је чуо да га ње ни исто ми шље ни ци ко ји су на сло бо ди, на зи ва ју „кон цен тра ци о ним ло го ром”. По гле дао је Ми шу. Већ му је па ло на ум да га за мо ли да си ђе до ле и об ја сни Гли ши ћу да је спре чен, ка ко би мо гао да на ми ру про чи та пи смо. Ме ђу тим, од мах се тр гао. Из гле да ло би да се упла шио тог ви со ког мла ди ћа са ожиљ ком на че лу, а он се ни кад ни је пла шио љу ди. Ни је ни ко ме же лео зло, ни ти је ко га све сно увре дио. При ла зио је сва ко ме до бро на мер но, и то му је, ваљ да, и да ва ло са мо по у зда ње у од но су на око ли ну.

- Jе л’ то пи смо од де вој ке? - на сме јао се Ми ша кад је ви део ка ко је Сло бо дан бр зо вра тио пи смо у ко ве рат и ста вио га, за јед но са чи ка Сте ви ном це ду љом, у уну тра шњи џеп сво је вој нич ке блу зе.

- Jе сте, од де вој ке је, али не од мо је - ка зао је из ла зе ћи на вра та. Успео је да ви ди Ми шин по ма ло за чу ђен, иа ко ше рет ски из раз на ли цу.

59

Хтео је да му још до вик не: „Из ме ђу не ба и зе мље има ви ше чу де са не го што их му дрост на ша зна, о Хо ра ци јо!” Али ни је имао вре ме на, а ни је био ни си гу ран да је Ми ша чи тао Шек спи ра. Стр чао је ни за сте пе ни це и за те као Ми ла на и Здрав ка Гли ши ћа у жи вом раз го во ру, ко ји су пре ки ну ли кад су га ви де ли да до ла зи. Ипак је успео да чу је од ло мак Гли ши ће ве по след ње ре че ни це.

- ... а ви ми сли те да је и сам Го спод Бог на ва шој страни... Се тио се ка ко му је Гор да на при ча ла да су јој отац и брат ве ли ки дра жи нов ци. Учи ни ло му се да га је Ми лан по гле дао за бри ну то.

- Из ви ни те - про го во рио је пр ви Сло бо дан, кад су кре ну ли ули цом пре ма цен тру гра да. Осе тио је по тре бу да пре у зме ини ци ја ти ву и од ло жи, бар на не ко вре ме, оно о че му је Гли шић хтео да раз го ва ра. - Упра во сам пре чуо шта сте ма ло пре ка за ли Ми ла ну. Мла дић га је по гле дао од сут но, као чо век ко ји се спре мио да ка же не што ва жно, а не ко му из не на да по ре ме тио ток ми сли.

- Да?

- Kа за ли сте да „љо ти ћев ци” ве ру ју ка ко је и сам Го спод Бог на њи хо вој стра ни - го во рио је осме ху ју ћи се у исто вре ме. - Jа се с тим пот пу но сла жем. Ме ђу тим, не са мо да љо ти ћев ци та ко ми сле о се би; све вој ске све та су ве ро ва ле, а и да нас ве ру ју да је Бог на њи хо вој стра ни. Сви, сем ко му ни ста, ко ји га не са мо не ги ра ју не го и на па да ју. Гли шић га је по гле дао оштри је.

- Kод вас је то из ра же ни је. Чуо сам не ко ли ко пу та ка ко ва ше че те, по сле мо ли тве, на пи та ње „ко је с на ма?” уз ви ку ју „Бог”.

- Ми смо уве ре ни да нам у бор би про тив без бож ја и без бо жни ка мо же да по мог не са мо Бог. За то га и при зи ва мо сва ког да на.

- Ни сте ви је ди ни ко ји сте са гле да ли опа сност.

- Ви ди те: ми смо уве ре ни да ве ћи на на шег на ро да још не схва та у ка квој смо се стра хо ви тој си ту ац и ји на шли у ово ме ра ту. С јед не стра не је опа сност од би ол о шког уни ште ња, а са дру ге, мо гућ ност па да ња у ко му ни стич ко роп ство. Ми мо ра мо да учи ни мо све од се бе ка ко би смо спа сли што се спа сти мо же.

- По сва ку це ну?

- Да. По сва ку це ну.

- Жи вот, част, по ште ње...

- Све. Мо ра мо свим си ла ма да оне мо гу ћи мо ко му ни сте да за вла да ју Ср би јом.

60

До овог тре нут ка Сло бо да ну се чи ни ло да ће Гли шић из не на да про ме ни ти те му, ме ђу тим, са да, као да се на јед ном тр гао. По ви сио је глас.

- То је ап сурд но. Ен гле зи и Аме ри кан ци та ко не што ни кад не би до зво ли ли.

- Ако не би би ло у њи хо вом ин те ре су.

- Kа ко мо же те та ко не што да ка же те? Зар је у њи хо вом ин те ре су да из гу бе Jу го сла ви ју и до зво ле Ста љи ну из ла зак на Jа дран ско мо ре?

- Шта Ен гле зи ми сле, ми не зна мо, али зна мо да су већ по че ли да на пу шта ју Дра жу Ми ха и ло ви ћа и по ма жу Ти та.

- То су ко му ни сти уба ци ли. На ши са ве зни ци нас не ће ни ка да на пу сти ти. Дра жа Ми ха и ло вић је зва нич но ми ни стар вој ске и мор на ри це у ју го сло вен ској Вла ди у Лон до ну... Сла жем се са ва ма што се ти че спа са ва ња срп ског на ро да, али за то има мо ге не ра ла Не ди ћа и ње го ве од ре де.

- И ми смо ње го ви од ре ди.

- Чу ди ме да и ва ма са ми ма ни је по зна то... Зар ни сте ви под ди рект ном не мач ком ко ман дом? По ку шао је да об ја сни, али је при ме тио да га Гли шић ви ше не слу ша.

- Па шта са да хо ће те? - пре ки нуо га је. - У Ср би ји та ко ре ћи и не ма пар ти за на.

- Рат се још ни је за вр шио, а ми има мо по дат ке да се пар ти за ни на о ру жа ва ју ен гле ским оруж јем и да се спре ма ју да ма сов но упад ну у Ср би ју. Мо жда већ и за не ко ли ко ме се ци.

- Из ви ни те - на сме јао се Гли шић - али то је и су ви ше фан та стич но... и на ив но. Ако и до ђу, не ће се до бро про ве сти. Чет ни ци ће их раз би ти као од ша ле.

- Чет ни ци су сла бо на о ру жа ни. Не ма ју ба ца че, ар ти ље ри ју, до вољ но му ни ци је...

- Kа жи те ми - опет га је пре ки нуо - шта би би ло ако би ко му ни сти за вла да ли Jу го сла ви јом и...

- Kа та стро фа! - Сло бо дан му је упао у реч. - Пр во, ми Ср би би нај ви ше стра да ли. Ти то нам ни кад не ће за бо ра ви ти ка ко смо га ис те ра ли из ње го ве Со вјет ске ужич ке ре пу бли ке, као што нам ни је за бо ра вио ка ко је не кад као ау стриј ски фел две бел бе жао гла вом без об зи ра из Kра ље ви не Ср би је. Зна те, ве ро ват но, ка ко је про шла Ру ска пра во слав на цр ква под Jо си фом Xу га шви ли јем Ста љи ном. Срп ска цр ква под Jо си пом Бро зом Ти том не би про шла бо ље од ру ске. Шта би би ло са Цар ством Не бе сним, на род ним пре да њем и исто ри јом? Хр ва ти и Сло вен ци би има ли Ва ти кан да се за њих за у зи ма. Ми не би смо има ли ни ко га. „Jед на слам ка ме ђу ви хо ро ве”. Све би учи ни ли да раз би ју српс ког се ља ка, ве ков ног но си о ца на ше кул ту ре, исто као што су бољ ше ви ци ра ди ли у Ру си ји са ру ским се ља 61

ком. У шко ла ма би се пре да вао ате и зам... На шли би се на јед ном на јед ном исто риј ском пре ло му...

- У ко ме би из гу би ли сво ју ду шу - до пу нио га је Гли шић сме шка ју ћи се. - Чак кад би и по бе ди ли, у шта ја ни нај ма ње не ве ру јем, на и шли би на жи лав от пор срп ског се ља ка, Пра во слав не цр кве, ин те ли ген ци је...

- Ни сам ка зао да би из гу би ли ду шу. И ја ве ру јем у ви тал ност срп ског на ро да, али би смо стра да ли. А и от пор ност пре ма ко му ни стич кој дик та ту ри не зна мо ка ко би из гле да ла, кад зна мо ка ко смо иза шли би ол о шки оса ка ће ни из Пр вог свет ског ра та, а у овом смо већ из гу би ли сто ти не хи ља да љу ди, же на и де це.

- Ви, као и ва ши јед но ми шље ни ци, има те тен ден ци ју да пре те ру је те. Ва ша гле да ња се гра ни че са де фе ти змом.

- Ако ве ру је мо су ви ше у Ен гле зе и ако се уљуљ ку је мо ми сли ма ка ко ће нам они јед ног да на до ве сти кра ља Пе тра, не ће мо би ти спрем ни да до че ка мо пар ти зан ски на пад на Ср би ју. Ми, на ци о на ли сти, мо ра мо да се су о чи мо са опа сно шћу ко ја пре ти срп ском на ро ду, да за бо ра ви мо на све не су гла си це и да се ује ди ни мо. Нем ци ће да оду као што су и до шли, а ко му ни сти ће оста ти.

- Шта, ви са да твр ди те да ће ко му нис ти по бе ди ти...?

- Ни сам ка зао да ће по бе ди ти, али ни сам то ни ис кљу чио. Ако по бе де, по бе ди ће због на ше не сло ге... Зна те ка ко Не дић ка же: „Уздај се у се и у сво је кљу се”.

- Рат ће се уско ро за вр ши ти и ми ће мо би ти на стра ни по бед ни ка, као што смо би ли и у Пр вом свет ском ра ту.

- Дај Бо же. Ма ло пре сте ми ре кли да сам пе си ми ста. До зво ли те ми да ја вас са да на зо вем пре те ра ни оп ти ми ста. За ћу та ли су. Сло бо дан се осе ћао си гур ни је и мир ни је, као да је на не ки на чин при пре мио се би ба зу са ко је ће мо ћи лак ше да при ми сва ки не пред ви ђе ни на пад. По гле дао је ис под ока Гли ши ћа. Учи ни ло му се да ни је био она ко при бран као кад су по шли. Из гле да ло му је као да се тру ди да се сре ди и по но во при бе ре ми сли. Сун це је, као огром на, те шка, ру ме на лоп та, по че ло да се спу шта из ме ђу там но зе ле них раз гра на тих кро шњи др ве ћа на кро во ве Kне же вог гра да. Док је ко ра чао по ред Гор да ни ног бра та Сло бо да ну се чи ни ло да ће сва ког тре нут ка, чим оно до дир не кро во ве ку ћа, цео Kру ше вац да бук не цр ве но-мо дрим пла ме ном. Здрав ко Гли шић је про го во рио тек ка да су од ма кли по да ле ко од шта бов ских згра да. Гле дао је пра во ис пред се бе, а го во рио је чвр стим и си гур ним гла сом.

- Ви ве ро ват но зна те за што сам вас већ не ко ли ко пу та тра жио.

- Пра во да вам ка жем, не знам.

62

Мла дић је по ћу тао за тре ну так.

- Да ли има те бра ће и се ста ра?

- Имам са мо се стру.

- Он да ће те ме бо ље раз ум е ти. Jа имам две.

- По зна јем ва шу се стру Гор да ну.

- Знам. За то сам и хтео са ва ма да раз го ва рам. Она се још до са да ни је озбиљ но за ба вља ла, а са да је по че ла да из ла зи са ва ма.

- Ми се не за ба вља мо...

- Ми, на ша по ро ди ца - на ста вио је као да га ни је чуо - не же ли мо да се она ви ђа са ва ма.

- Kа зао сам вам да се ми не за ба вља мо - осе тио је да су му се за жа ри ли обра зи.

- Без об зи ра на то да ли се за ба вља те или не, ми јој не до зво ља ва мо.

- Са мо смо до бри при ја те љи.

- Ви ме, из гле да, не раз ум е те. Она је про тив на ше во ље по че ла да се са ва ма са ста је.

- Ви, ме ни, из гле да, не ве ру је те.

- То ни је ва жно.

- Ме ни је ва жно - по ви сио је глас. - Пре ма ва шој се стри сам се по на шао ко рект но и са пу но по што ва ња, што она и за слу жу је.

- То ми је по зна то. Сло бо дан је усред ко ра ка стао. И мла дић је за стао. Пр ви пут от ка ко су кре ну ли по гле да ли су се очи у очи. Иа ко је су мрак по чео да се спу шта, ви део је ја сно очи Здрав ка Гли ши ћа. Би ле су исте бо је као и ње го ве се стре, плав ка сто-зе лен ка сте, са мо ни су има ле ону то пли ну, не го су од си ја ва ле не ким хлад ним, ме тал ним сја јем.

- Ако зна те - ка зао је ти хо - шта вам он да сме та? Мо ја уни форм а?

- Да, ва ша уни форм а - ка зао је мла дић исто та ко ти хо.

- Ово је срп ска уни форм а и срп ска шај ка ча.

- Знам. Са мо са да ни је вре ме тој уни форм и да се но си на сред Kру шев ца.

- Не го у шу ми?

Kлим нуо је гла вом.

- И да се из за се де при пу ца ва на та ко зва не љо ти ћев це? Мла дић је скре нуо по глед. Ћу тао је.

- А за што не на Нем це?

- Ви то до бро зна те.

- Сто за јед но га? Опет је клим нуо гла вом, али ни је ни шта ка зао.

- А на ко му ни сте?

- Ви ди те ли овај ожи љак? - по ка зао је пр стом из над обр 63

ве. - То је од ко му ни стич ког мет ка. До био сам га код Ужи ца. „Ин те ре сант но”, по ми слио је Сло бо дан, „Гор да на ми ни је при ча ла да јој је брат био у чет ни ци ма”.

- Зна чи, бо ри ли сте се за јед нич ки са љо ти ћев ци ма на истом фрон ту.

- Ни је би ло на шом во љом.

- А ми сли те ли ви да се ми, та ко зва ни љо ти ћев ци, ше та мо Kру шев цем на шом во љом? На дам се са мо да пре Ужи ца, док сте би ли за јед но са пар ти за ни ма, ваљ да опет „не ва шом во љом”, ни сте уби ли ни јед ног Нем ца, јер ако је сте, не за ви дим вам. У том слу ча ју сте мо ра ли из гу би ти сан. Ни је ша ла уби ти јед ним мет ком сто ти ну Ср ба.

- Ви, љо ти ћев ци, по ма же те Нем це - опет су им се сре ли по гле ди.

- А не ми сли те да ми по ма же мо срп ском на ро ду?

- Kо му ни сти су ис те ра ни из Ср би је.

- Ни су сви. Мо ра да вам је по зна то да је по кој ни Ду шко Мар ко вић не дав но спа сао хи ља ду и се дам сто ти на Ср ба од стре ља ња. Здрав ко Гли шић ни је ни шта ка зао, али се осмех нуо сар ка стич но.

- Не ве ру је те? Збо ра шка про па ган да? - Био је љут. - Све је то би ло на ме ште но! И она ра ка од ша ле ис ко па на!

- За што на па да те чет ни ке?

- На па ли смо их са мо јед ном, и то је би ло гре шком. По сла ли смо из ви ње ње. На ши љу ди су би ли уве ре ни да су нај зад, по сле мно го без у спе шних по ку ша ја, на и шли на Бо ги њи не пар ти за не - пре ћу тао је оно о Го пу рен ку. „То би још ви ше ис ком пли ко ва ло си ту ац и ју”, по ми слио је. Опет онај сар ка сти чан осмех.

- И пре два да на сте их на па ли. Сло бо дан је хтео да ка же ка ко је то нај о бич ни ја из ми шљо ти на, али му је реч за ста ла у гр лу.

- Са мо сте се рђа во про ве ли - на ста вио је Гли шић. - Из гу би ли сте пре ко пе де сет љу ди. Не мо же те се ви с њи ма бо ри ти. То су ис ку сни бор ци. Из не на да се сми рио. Не мо же он да убе ди ово га чо ве ка. Под се тио га је на за ро бље ног чет ни ка. Осе тио је на јед ном и пре ма овом мла ди ћу не ку ме ша ви ну ди вље ња и не ве ри це. Ни овај се ни је пла шио да ка же шта му је на ср цу и на уму. Ни је се пла шио да ће га он, „око ре ли љо ти ће вац”, а ве ро ват но је чуо да је и про све тар, ухап си ти, па ако је тач но што не ки при ча ју, и уби ти. Ва жни ја му је би ла ње го ва исти на... и љу бав пре ма се стри.

- От куд ви зна те - осмех нуо се са да са свим сми рен - да 64

смо их ми на па ли и из гу би ли пе де сет љу ди?

- Та ко се при ча по гра ду.

- Зна чи, су тра ће би ти у Kру шев цу ве ли ка са хра на са пе де сет мр твач ких ков че га?

- Не ве ру јем.

- За што?

- Са хра ни ће те их тај но, на не ком дру гом ме сту.

- А ви ве ру је те све му што се при ча? Са да са слу шај те ме не, што ћу ја ва ма да ис при чам. Пре два да на су нас они на па ли, у исто вре ме на три ме ста. Има ли смо јед ног мр твог и пет ра ње них. Они су на жа лост из гу би ли де вет љу ди, а не зна мо ко ли ко су има ли ра ње ни ка. Мно го смо бо ље на о ру жа ни, а има мо и од лич но ко манд но осо бље.

- Они има ју мно го ви ше ак тив них офи ци ра.

- Же лео бих од свег ср ца да вас са да из не на дим, али си гур но не ћу успе ти. Би ће вам и су ви ше фан та стич но, да би сте ми по ве ро ва ли... Ди ми три је Љо тић је ју трос раз го ва рао те ле фо ном са на шим ба та љон ским про све та ром, ко ји је то ма ло пре ис при чао Ми ла ну и ме ни. Ако же ли те, од ве шћу вас са да, ево од мах, про све та ру, па ће те исто то чу ти и из ње го вих уста.

- Не, не мо гу. Не мам вре ме на.

- Ште та. Мо жда би и по ве ро ва ли. Љо тић му је ка зао: „Не сме те ни кад да за бо ра ви те да су нам чет ни ци бра ћа”. За тим је тра жио од ње га да пре не се сва ком по је ди нач ном до бро вољ цу ње го ву по ру ку, да мо ра мо по сва ку це ну да из бе га ва мо бор бе са њи ма. Ако се то не ко ме не сви ђа, ми та кво га не тре ба мо у на шим ре до ви ма.

- Би ло ка ко би ло - ка зао је мла дић чвр шћим гла сом - ја сам вам ка зао шта сам имао.

- Да ли је Гор да на зна ла да ће те раз го ва ра ти са мном?

- Kа зао сам јој.

- Не ма раз ло га да се бри не те за сво ју се стру.

- На дам се да не же ли те да по на вља мо на шу кон вер заци ју?

- Jа вас раз ум ем мно го бо ље не го што ви ми сли те, али вам не мо гу обе ћа ти да са ва шом се стром не ћу ни кад да раз го ва рам. Ако она за же ли, раз го ва ра ћу. Здрав ко Гли шић се на гло окре нуо од Сло бо да на и без по здра ва се уда љио жур ним ко ра ци ма. Гр ло му се осу ши ло. Осе тио је не ку гор чи ну у усти ма. Тај чо век је, из гле да, хтео да га на мер но увре ди и на љу ти. У јед ном тре нут ку је и успео. Kри вио је се бе. Ни је смео да при хва ти иза зов. Тре ба ло је од са мог по чет ка да с њим раз го ва ра пот пу но дру гим то ном. Нај го ре је би ло оно што му је ка зао о чет нич кој са рад њи са пар ти за ни ма, и оно „... ако сте уби 65

ли Нем ца, уби ли сте јед ним мет ком сто ти ну Ср ба... из гу би ли сте сан.” Kо је он да ње му су ди? То је би ло и су ви ше сар ка стич но. Не хри шћан ски. Ни је успео да се са вла да. Ни је се по нео као до бро во љац, чо век до бре во ље. До зво лио је да га са вла да сла бост и зла во ља. На шао се увре ђен што по ро ди ца Гли шић не до зво ља ва Гор да ни да се ви ђа с њим, „из дај ни ком, фа ши стом, цр ним љо ти ћев цем”. Зна чи, ни је још до вољ но јак да и то под не се. А то је, ваљ да, и део оног нај те жег на што га је још у До бри ну, по чео да при пре ма То ша. И да га ин ди рект но опо ми ње... Да га је са да мо гао да ви ди Ди ми три је Љо тић, шта би он ка зао? Не би му, си гур но, по вла ђи вао и не би га по хва лио као што га је по хва лио због ње го вог др жа ња пред гру пом сту де на та у Ми тро ви ће вом са ло ну.

Kа ко је бр зо за бо ра вио на онај при руч ник Де сет за по ве сти срп ским до бро вољ ци ма, ко ји је та ко па жљи во про у ча вао и о ње му го во рио но вим до бро вољ ци ма, ве ћи ном се љач ким си но ви ма! Сва ки од њих, ти се љач ки си но ви, и без при руч ни ка, из вео би мно го бо ље ову си ту ац и ју на чи сти ну не го он, ко ји их „под у ча ва” ка ко да се вла да ју. На пао је бра та-чет ни ка, ка ко их то Ди ми три је Љо тић на зи ва, а то ни у ком слу ча ју ни је би ла „ну жна са мо од бра на”. Ни је до вољ но не пу ца ти на њих, не на па да ти их фи зич ки. Kа ко мо гу они да тра же, раз ум е ва ње од чет ни ка у овој лу дој и за пле те ној си ту ац и ји, ако ни они са ми не по ка зу ју раз ум е ва ње пре ма њи ма? Цео овај свет је, из гле да, пун за блу да и пун ма лих, лич них исти на, иа ко је Исти на са мо јед на. Ако ми ве ру је мо у Хри ста Спа си те ља, раз ми шљао је, и ис по ве да мо хри шћан ске прин ци пе, мо ра мо се по њи ма и упра вља ти. Не сме мо да јед но го во ри мо, а дру го да ра ди мо. Не сме мо да бу де мо пра зно звон це ко је зве чи. Тај Гли шић је до шао као чо век и у ли цу му отво ре но ка зао шта ми сли о ње му и о ње го вој бор би, и за тра жио да се ви ше не са ста је са ње го вом се стром. У том ње го вом по ступ ку је би ло не чег ви те шког, иа ко, у ства ри, за сно ва ног на јед ној ве ли кој за блу ди. Па чак и да је имао раз ум е ва ња за Сло бо да нов став, мо гао је исто та ко да се с њим су о чи и да му ка же: „Еј, ти, оста ви се мо је се стре. Ако си ти жр тво вао свој жи вот и сво ју част за сво ја убе ђе ња, то је тво ја ствар. Оста ви нас на ми ру. Ми не ће мо да се жр тву је мо та ко као што си се ти жр тво вао”. Си ро та Гор да на! Мо ра да је у ку ћи би ла чи та ва екс пло зи ја. Це ла се по ро ди ца про тив ње окре ну ла. За бра ни ли су јој да се ви ђа „са тим љо ти ћев цем”. Мо ра би ти да се она то ме од луч но ус про ти ви ла, чим јој се брат од лу чио да се и с њим лич но су о чи. Сад му је би ло ја сно за што је пре ћу та ла да му ка же да јој 66

се брат бо рио у Дра жи ним ре до ви ма. Пла ши ла се да ће га то са зна ње пот пу но од би ти од се стре „про тив ни ка”. Жао му је би ло те сим па тич не и при јат не де вој ке, још ви ше за то што му је са да по ста ло пот пу но ја сно да су ње на осе ћа ња би ла са свим дру ге при ро де не го ње го ва. Kа јао се што јој ни је од мах, у са мом по чет ку, спо ме нуо Ан ђел ку. Да јој је по ште но ка зао да има де вој ку, до ово га све га ве ро ват но не би ни до шло. Али, ето, и ње му је, ваљ да, ла ска ло што се та згод на и оштро ум на пла ву ша, ле пих ма ни ра... и ле пих но гу, за ин те ре со ва ла за ње га. У исто вре ме ни је мо гао да за бо ра ви ону шет њу спо ред ном кру ше вач ком ули цом, кад се цео град по чео да окре ће про тив њих. Тра жи ла га је да му се из ви ни што је по сум ња ла у ње гов па три от и зам и ње го ве мо ти ве. Де ло ва ла је на ње га у оним тра гич ним да ни ма као све тао зра чак у та ми. Шта са да да ура ди? Kа ко да олак ша Гор да ни, и да ли је то, уоп ште, мо гу ће? А би ло му је жао и Гор да ни ног бра та. Ни је ње му би ло ла ко да се спре ми за овај су срет, и да до ла зи сва ки дру ги, тре ћи дан пред штаб ба та љо на ње го вих, ка ко је он по све му су де ћи убе ђен, крв них не при ја те ља. Ода вао је ути сак ин те ли гент ног и обра зо ва ног мла ди ћа, ве ро ват но иде ал и сте, као и он што је.

Kад би ње го ва се стра Ве ра пре шла из До бри на у Ср би ју и на јед ном по че ла да се са ста је са не ким при ста ли цом Стра хи ње Jа њи ћа, ка ко би ње му би ло? Стре сао се. А мно ги чет ни ци ми сле да су до бро вољ ци и ја њи ћев ци јед но исто. Ако не би мо гао да опа ме ти Ве ру, од лу чио би се и он на не ки дра стич ни ко рак као и Гор да нин брат. За сти део се сво је ма ло пре ђа шње над ме но сти. Kа ко је он са не ке ви си не од бру сио том мла дом хра бром чет нич ком бор цу! „Шта вам, он да сме та”, ка зао је, „мо ја уни форм а?” Си гур но да му сме та. Сме та и ње му са мом да је но си под оку па ци јом, усред Kру шев ца.

Kад би би ло мо гу ће да по но во от поч не тај раз го вор... али, се тио се ре чи ста рог грч ког пе сни ка. „Ни бо го ви не мо гу да учи не да ни је би ло оно што је би ло.” Већ се пот пу но смр кло, и он је убр зао ко рак. Тај за плет са Гор да ном и ње ним бра том де сио му се у нај го ре вре ме овог, не ви ше са мо бра то уб и лач ког већ, ка ко му се чи ни ло, са мо уб и лач ког ра та... Ви део је чет ни ка у шу ма диј ској на род ној но шњи и до бро вољ ца у срп ској уни форм и ка ко си ла зе ни за сте пе ни це у цир ку ску аре ну. У ру ка ма др же пи што ље. Ста ју на сред кру га, кла ња ју се на све че ти ри стра не све та, за тим при но се пи што ље сво јим сле по оч ни ца ма и по вла че оро зе. Гле да о ци оду ше вље ни. Тап шу, ви чу из све сна ге: „Бра во, бра во!” На пра вио се чи тав ур не бес. Гле да о ци све са ме уста 67

ше, есе сов ци, Шип та ри, Ма ђа ри, чла но ви ко му ни стич ке Ин тер на ци о на ле... Чуо је опет глас Ра дој ка, оног сна жно гра ђе ног до бро вољ ца код Бе лих Во да: „Жи вео краљ Пе тар!” и од мах за тим, усред зви жда ња ме та ка и екс пло зи је бом би, гром ки чет нич ки од го вор: „Жи вео, жи вео!” Ми лан и Ми ша су га до че ка ли упит ним по гле ди ма.

- Ни шта на ро чи то - слег нуо је ра ме ни ма. Од лу чио је да ни ко ме не при ча шта се де си ло.

- Шта сте при ча ли? - ин си сти рао је Ми ша, док га је Ми лан по сма трао, опет му се учи ни ло, за бри ну тим по гле дом.

- Хтео је, из гле да, да са зна ка кве су мо је на ме ре пре ма ње го вој се стри, или та ко не што. Ни је био до вољ но ја сан.

- Ала не умеш да ла жеш - шап нуо му је Ми лан кад је про ла зио по ред ње га. - А шта ти пи ше она дру га де вој ка, ко ја ни је тво ја де вој ка? - пи тао је гла сно и по гле дао га ис ко са. - Ми ша ми је ка зао да си до био пи смо из Шап ца. Сло бо дан је из ва дио пи смо из блу зе.

- Пот пу но сам за бо ра вио. Ових да на смо има ли су ви ше мно го уз бу ђе ња.

- Kо ли ко он то има де во ја ка? - пи тао је Ми ша ти шим гла сом, као да ни је хтео да га чу је Сло бо дан.

- Имам у сва ком гра ду бар по јед ну, ско ро као и Ми лан на сме јао се Сло бо дан, али се од мах уо зби љио. - Шта ми сли те о по ру ци дру га Пред сед ни ка?

- Исто што и ти ми слиш - ка зао је Ми лан. - Ни је ла ко, ни јед но став но, кад нас ско ро сва ког да на на па да ју, а ка жу да се то про ши ри ло и на дру ге на ше ба та љо не ши ром Ср би је... Ипак смо оста ли у од лич ним од но си ма са чет нич ким ко ман дан ти ма, као што су Си ни ша Па за рац, Љу ба Jо ва но вић, Са ша Ми ха и ло вић и не ки дру ги.

- А исто та ко смо у до брим од но си ма са бо санс ким, дал ма тин ским, лич ким и цр но гор ским чет ни ци ма - до дао је Ми ша.

- То су је ди не до бре ве сти - ка зао је Сло бо дан - по сле ду жег вре ме на... Ако бу де мо па мет ни, сад кад смо на ви кли на на чин бор бе ових на ших ло кал них ср би јан ских чет ни ка, из др жа ће мо још ма ло док се и они не опа ме те, или док нас и јед не и дру ге не по ви ја ју ко му ни сти.

- Или док не ис пу ца ју сву му ни ци ју - на сме јао се гор ко Ми лан. - Се ћате ли се ка ко су нам се још про ле тос жа ли ли да има ју са мо по пет, де сет, или пет на ест ме та ка?

- Тра гич но је да су не при ја тељ ства и по че ла због те про кле те му ни ци је - ка зао је Сло бо дан.

- Ни су мо гли да схва те - Ми ша је устао од сто ла и по чео да се ше та по ску че ном про сто ру из ме ђу по сте ља - да смо ми 68

за ду же ни том му ни ци јом, и с об зи ром на то да у по след њих не ко ли ко ме се ци ни смо има ли ни ка квих ве ћих су да ра са ко му ни сти ма, ни смо мо гли да је на ба вља мо она ко ла ко као кра јем че тр де сет пр ве, че тр де сет дру ге. Он да нам је би ло ла ко да на о ру жа ва мо бо сан ске и на ше чет ни ке.

- Да смо на ста ви ли да им да је мо као и ра ни је, ми би смо и са ми оста ли без му ни ци је - ка зао је Ми лан.

- Хај де, чи тај то пи смо већ јед ном - вик нуо је Ми ша. - Kа ко мо жеш то ли ко да че каш? По­ку­ша­вам да за­ми­слим ка­кав вам је из­раз на ли­цу са­да ка­да сте отво­ри­ли ко­ве­рат и ви­де­ли да Вам се ја­вљам,­и то још ода­кле -­Сло бо дан је нај зад по чео да чи та. -­Из­не­на­ђе­ни сте.­Та­ко шта ни­сте оче­ки­ва­ли.­За­што бих ја,­де­вој­ка ко­ја је би­ла то­ли­ко не­ис­кре­на,­ пре­вр­тљи­ва,­ и у исто вре­ме на­ме­тљи­ва,­пи­са­ла Ва­ма по­сле све­га што се од­и­гра­ло? Прет­по­ста­вљам да сте чу­ли од уја­ка и Ви­де да сам би­ла ухап­ше­на,­ да сам при­зна­ла сво­је гре­хе,­ и да се са­да „опо­ра­вљам”,­и „по­пра­вљам”­иза бо­дљи­ка­ве жи­це. Тек ми по­след­њих да­на по­че­ло да по­ста­је све ја­сни­је ка­ко сам ипак,­под овим окол­но­сти­ма и по те­жи­ни си­ту­а­ци­је, ма­ње-ви­ше до­бро про­шла.­Жао ми је је­ди­но ро­ди­те­ља,­на­ро­чи­то ма­ме.­Се­бе не мо­гу,­а и не­мам вре­ме­на да са­жа­ље­вам. Жао ми је и мо­је се­стре Ви­де.­Мо­гу да за­ми­слим ка­ко се она стра­шно раз­о­ча­ра­ла у ме­ни.­ А жао ми је и Вас што сте и кроз ме­не упо­зна­ли ма­ло ви­ше ону не­га­тив­ну стра­ну жи­во­та, то јест из­ра­зе сла­бо­сти људ­ске. Ви­ди сам не­ко­ли­ко пу­та пи­са­ла.­Ма­ми ни­сам мо­гла,­али ме је она већ три пу­та об­и­шла (ов­де је до­зво­ље­на по­се­та ро­ђа­ци­ма),­па смо се до­бро ис­при­ча­ле.­У ства­ри,­ни­кад та­ко ле­по ни­сам ни раз­го­ва­ра­ла са мо­јом мај­ком као та три пу­та. Та­ти ни­је до­зво­лио по­нос да до­ђе,­ иа­ко ме ма­ма уве­ра­ва да па­ти због ме­не.­Kа­же да је из­гу­био сан и да је стра­шно осла­био.­Ни­кад ни у сну ни­сам мо­гла да за­ми­слим да би мој та­та, ти­пич­ни са­мо­ув­ е­ре­ни и без­ду­шни (та­ко сам га ја не­кад за­ми­шља­ла)­ про­фе­си­о­нал­ни по­ли­ти­чар,­ ко­ме је је­ди­но ста­ло до вла­сти,­мо­гао да па­ти због ичег,­сем по­вре­ђе­не та­шти­не.­Да се бри­не -­да,­али не да па­ти.

Jед­на пи­то­ми­ца (та­ко се ми ов­де у За­во­ду зва­нич­но на­зи­ва­мо),­ко­ја је ина­че из Цр­не Го­ре,­при­ча­ла нам је ка­ко су Ита­ли­ја­ни 1941.­го­ди­не јед­ном при­ли­ком по­ку­пи­ли на ули­ци Бе­ра­на шест мла­ди­ћа и де­во­ја­ка да их стре­ља­ју као од­ма­зду за њи­хо­вог уби­је­ног вој­ни­ка.­Не­ко је то од­мах ја­вио оцу јед­не од де­во­ја­ка.­Отац је по­тр­чао из све сна­ге и успео да стиг­не по­вор­ку ис­пред са­мог ме­ста где су хте­ли да их стре­ља­ју.­Она­ко сав за­ди­хан,­по­ка­зао је сво­је до­ку­мен­те по ко­ји­ма се ви­де­ло да 69

је ак­тив­ни офи­цир Kра­ље­ви­не Jу­го­сла­ви­је,­ко­ји је из­бе­гао за­ро­бља­ва­ње.­За­мо­лио је ита­ли­јан­ског офи­ци­ра да пу­сти ње­го­ву ћер­ку,­а уме­сто ње да уби­је ње­га,­на што је овај и при­стао.

Kо зна?­Мо­жда би и мој та­та то исто учи­нио за ме­не? Мно­го сам на­уч­ и­ла ов­де о пра­вом зна­че­њу људ­ског жи­во­та.

Kа­ко је то чуд­на ствар наш жи­вот.­Сви ми ко­ји ми­сли­мо,­сма­тра­мо да је оно што ми ра­ди­мо и у шта ве­ру­је­мо,­а има нас то­ли­ко мно­го ра­зно­вр­сних убе­ђе­ња -­је­ди­но ис­прав­но. Мо­жда су они ко­ји гле­да­ју свој по­сао,­а не ми­сле мно­го,­нај­срећ­ни­ји љу­ди и же­не на овој пла­не­ти. А мо­жда су и нај­срећ­ни­ји они ко­ји ве­ру­ју.­Да­нас је не­де­ља.­Пре под­не сам при­су­ство­ва­ла ли­тур­ги­ји.­Хте­ла сам да ви­дим и чу­јем тог чу­ве­ног оца Алек­су То­до­ро­ви­ћа,­о ко­ме су нам на­ши вас­пи­та­чи го­во­ри­ли са стра­хо­по­што­ва­њем.

Kад сам га ви­де­ла у цр­кви она­ко круп­ног,­об­уч­ е­ног у зла­том из­ве­зе­ну оде­жду,­ про­дор­ног по­гле­да,­ ду­ге буј­не бра­де и ко­се,­ко­ја му у та­ла­си­ма па­да пре­ко ра­ме­на,­по­ми­сли­ла сам да су та­ко не­ка­ко мо­ра­ли да из­гле­да­ју ста­ро­за­вет­ни про­ро­ци. По­сле слу­жбе је го­во­рио сво­јом гла­си­ном,­ко­ја се ори­ла це­лим за­во­дом,­о по­ка­ја­њу и веч­ном спа­се­њу. Са­мо сам још јед­ном ви­де­ла и чу­ла чо­ве­ка ко­ји спо­ми­ње Бо­га са истим ду­бин­ским убе­ђе­њем -­Ва­шег Ди­ми­три­ја Љо­ти­ћа.­По­се­тио нас је јед­но­га да­на из­не­на­да,­не­на­ја­вљен.­Ако сте њих дво­ји­цу ика­да ви­де­ли и чу­ли,­зна­те о че­му го­во­рим!

Jе­дан у оде­жди,­а дру­ги у ци­вил­ном оде­лу. Пр­ви пут у жи­во­ту сам се озбиљ­но за­ми­сли­ла над зна­че­њем ре­ли­ги­је...­Мно­ге ства­ри сам ов­де пр­ви пут до­жи­ве­ла. Упо­зна­ла сам се и са Ва­шим и Жа­ри­ним ко­ле­гом.­Се­ти­ла сам се ње­го­вог име­на,­Да­мјан,­ка­да сте га вас дво­ји­ца јед­ном спо­ме­ну­ли у Бе­о­гра­ду,­али не и пре­зи­ме­на. Му­шки и жен­ски ин­тер­на­ти су одво­је­ни,­али се ми ипак ви­ђа­мо на за­јед­нич­ким ча­со­ви­ма и при­ред­ба­ма.­ Пи­та­ла сам јед­ног пи­том­ца да ли зна не­ког Да­мја­на из До­бри­на,­и он ме је још истог да­на упо­знао са Да­мја­ном Исај­ло­ви­ћем.­Ис­при­чао ми је ка­ко сте му Ви и Жа­ра,­а на­ро­чи­то Ви,­мно­го по­мо­гли пи­смом у ко­ме сте га узе­ли у за­шти­ту.­Раз­го­ва­ра­ла сам с њим већ не­ко­ли­ко пу­та.­На не­ки чу­дан на­чин ме под­се­ћа на Вас,­иа­ко сте се вас дво­ји­ца на­шли на пот­пу­но су­прот­ним стра­на­ма.­Слу­шам да је мно­го пре­жи­вео,­али не во­ли о то­ме да при­ча. Ме­ђу пре­да­ва­чи­ма,­вас­пи­та­чи­ма и пи­том­ци­ма има вр­ло ин­те­ре­сант­них осо­ба.­Управ­ник жен­ског де­ла је др Дра­гој­ла По­по­вић,­ ле­кар­ка,­ ви­со­ка и ле­па же­на,­ из­ван­ред­ног оп­штег обра­зо­ва­ња.­ Њен муж је управ­ник му­шког де­ла.­ Jед­на мо­ја по­зна­ни­ца из Бе­о­гра­да,­ко­ја је има­ла при­ли­ку да са управ­ни­70

цом во­ди не­ко­ли­ко ду­гих раз­го­во­ра,­при­ча­ла ми је о њој са оду­ше­вље­њем.­Ве­ру­је да је пот­пу­но искре­на и да нам за­и­ста же­ли да по­мог­не ко­ли­ко год је то под овим усло­ви­ма мо­гу­ће. По­ред ра­зних ча­со­ва и пре­да­ва­ња из исто­ри­је,­фи­ло­со­фи­је,­ре­ли­ги­је,­мо­ра­мо и са­ми да до­при­но­си­мо еко­но­ми­ји За­во­да. Про­ле­тос сам пр­ви пут у жи­во­ту ра­ди­ла фи­зич­ке пољ­ске по­сло­ве,­ја,­ко­ја сам рет­ко са­ма се­би и ча­шу во­де усу­ла.­Kо­па­ла сам у ве­ли­кој ба­шти за по­вр­ће,­око­па­ва­ла,­пле­ви­ла,­за­ли­ва­ла, по­ред оста­лих по­сло­ва у ба­ра­ци,­за­јед­нич­кој ку­хи­њи и дво­ри­шту.­Пра­во да Вам ка­жем,­све то ни­је ни­ма­ло стра­шно,­са­мо кад се на­вик­не. Се­ћа­ла сам се не­ко­ли­ко пу­та на­ших раз­го­во­ра у Бе­о­гра­ду кад сам,­ка­ко ми се то са­да чи­ни,­лу­та­ла као кроз не­ку ма­глу. Сме­та­ла ми је та­да Ва­ша пре­те­ра­на си­гур­ност у се­бе и у иде­а­ле за ко­је сам ве­ро­ва­ла да су на­зад­њач­ки и ме­ни пот­пу­но ту­ђи.­Се­ћа­те ли се те­ме о „оту­ђи­ва­њу”,­ко­ју сте Ви по­кре­ну­ли? Осе­ти­ла сам по­тре­бу да Вам се ја­вим,­и да Вам се ма­њеви­ше „ис­по­ве­дим”.­Не знам ко­ли­ко ће ми то по­ћи за ру­ком у овом пи­сму,­али то ми је углав­ном би­ла на­ме­ра. Да­мјан ме је за­мо­лио да Вас мно­го по­здра­вим.­Во­лео би да се мо­же са Ва­ма да ви­ди и ис­при­ча.­Ми­слио је да Вам се ја­ви,­али не ве­ру­је да би био у ста­њу да на­пи­ше све што же­ли да ка­же. И ја са­ма имам мно­го ви­ше да ис­при­чам,­ не­го да на­пи­шем.­Kа­жу:­„Хар­ти­ја тр­пи све”,­али не ка­жу да је че­сто и сти­дљи­ва,­уз­др­жљи­ва,­па и пла­шљи­ва.­Бо­ји се да при­ми све, па вас на­те­ра да из­о­ста­ви­те по­не­кад и оно што је нај­ва­жни­је,­а ако се то из­о­ста­ви -­за­ув­ ек про­пад­не.­С дру­ге стра­не,­ка­да се не­што ста­ви на хар­ти­ју,­оста­не на њој ска­ме­ње­но за сва вре­ме­на... Не ми­слим да Вам се обра­ћам у за­го­нет­ка­ма,­али се на­ла­зим у не­ком пре­ла­зном (а мо­жда и „про­ла­зном”)­до­бу,­у ко­ме су ми се мно­ги ста­ри пој­мо­ви по­че­ли да раш­чи­шћа­ва­ју,­а што ми је те­шко да на­пи­шем -­ и дра­стич­но ме­ња­ју.­ Мно­го лак­ше би ми би­ло да са­да се­ди­те пре­ко пу­та ме­не,­ за овим гру­бо ис­те­са­ним др­ве­ним сто­лом,­и да ме па­жљи­во,­као што то Ви уме­те,­слу­ша­те.­Исто та­ко као што сте ме слу­ша­ли кад смо се­де­ли по­ред кла­ви­ра у са­ло­ну на­ше ку­ће на Де­ди­њу. Се­ћа­те ли се кад сам Вам ка­за­ла (љу­ти­то!)­да жи­ви­те у не­ствар­ном све­ту Ва­шег „Учи­те­ља”?­ А ко­ји је свет ства­ран?­Онај у ко­ме сам ја жи­ве­ла? Си­гур­на сам да ни­сте за­бо­ра­ви­ли мој ис­пад ко­ји је не­ка­ко од­мах иза то­га и сле­дио.­Тек са­да,­по­сле ви­ше од по­ла го­ди­не на­кон оног на­ка­рад­ног по­љуп­ца,­док Вам све ово пи­шем -­осе­ћам ка­ко ми се крв пе­ње у обра­зе.­Kао што ви­ди­те,­тре­71

ба­ло ми је ду­го вре­ме­на да по­цр­ве­ним! Са­да већ зна­те са­свим по­уз­ да­но да сам скре­ну­ла са оног Ва­шег „уда­ља­ва­ња”­и „оту­ђи­ва­ња”.­Где ћу да стиг­нем и да ли ћу игде сти­ћи,­то још не знам.­Знам са­мо да сам ов­де,­сва­ко­днев­но,­из­ло­же­на том Ва­шем ле­пом и бли­ста­вом све­ту на­род­не епи­ке и из­ре­ка,­цар­ству Ду­ха и „Не­бе­сне Ср­би­је”.­(Да, чи­та­ла сам и вла­ди­ку Ни­ко­ла­ја,­по­ред Бер­ђа­је­ва и До­сто­јев­ског!). Ваш „Учи­тељ”­ ме је за­па­њио,­ а ни­је са­мо ме­не.­ По­сле ње­го­ве по­се­те на­ста­ло је не­ко ко­ме­ша­ње ме­ђу пи­том­ци­ма и пи­то­ми­ца­ма.­Ни­је био оно што смо ми оче­ки­ва­ли.­Ни­је се по­ја­вио над­мен,­уо­бра­жен „Во­ђа”­фа­ши­стич­ког по­кре­та,­ре­ак­ци­о­нар,­да нам одр­жи при­ди­ку и да нас „ура­зу­ми”­и „про­све­ти”,­не­го,­на ме­сто ње­га,­до­шао је скром­ан чо­век про­се­де ко­се,­ко­ји нас је осло­вио са „дра­га де­цо”. Го­во­рио је о на­шим дру­го­ви­ма ко­ји су уза­луд­но из­ги­ну­ли на по­гре­шном пу­ту за ин­тер­на­ци­о­нал­ни ко­му­ни­зам.­„Kао зве­зде су бле­сну­ли,­па их је по­крио мрак”,­ка­зао је па­ра­фра­зи­ра­ју­ћи ре­чи из јед­не пе­сме ко­ју је то­га да­на чуо на про­би на­ше­га хо­ра.­Има­ла сам ути­сак да за­и­ста го­во­ри од ср­ца и да има пу­но раз­ум ­ е­ва­ња,­сим­па­ти­ја -­чак и љу­ба­ви пре­ма на­ма,­иде­о­ло­шким крв­ним не­при­ја­те­љи­ма. У сва­ком слу­ча­ју да­нас мно­го бо­ље раз­ум ­ ем и мо­га уја­ка и Ви­ду,­а још ви­ше Вас.­Ако смо сви ми у за­блу­ди,­Ва­ша за­блу­да је нај­леп­ша и нај­пле­ме­ни­ти­ја.

Jош јед­ном да Вас из­не­на­дим:­увек сам же­ле­ла да имам бра­та,­а сад знам,­кад бих га има­ла,­же­ле­ла бих да бу­де баш као Ви,­Сло­бо­да­не. Знам да ће­те ме пот­пу­но раз­ум ­ е­ти (кад се ма­ло при­бе­ре­те!). На­пи­ши­те ми,­мо­лим Вас,­не­ко­ли­ко ре­чи.­Мно­го ће­те ми учи­ни­ти.

- Па зи га ка ко се за до вољ но сме шка - обра тио се Ми ша Ми ла ну кад је ви део Сло бо да на ка ко па жљи во са ви ја пи смо и вра ћа га у ко ве рат.

- Си гур но има за то до бар раз лог.

- Ни је то што вас дво ји ца ми сли те... Са мо ћу то ли ко да вам ка жем. Те но ћи ни је мо гао ду го да за спи. Већ је одав но при ме тио да је ноћ је ди но вре ме ка да мо же да оста не сам са со бом и сво јим ми сли ма. Све ви ше му је не до ста ја ла ње го ва „мо мач ка со ба” са ма лим пи са ћим сто лом, стал ком са књи га ма, удоб ним ото ма ном. Да је мо гао бар на је дан сат днев но да се за тво ри у ту со бу, про чи та две-три стра не не ке до бре књи ге, на пи ше и 72

сам не ко ли ко ре ди сво јих раз ми шља ња и за па жа ња, као што је то не кад ра дио. За ову го ди ну да на от ка ко је пре бе гао у Ср би ју ни је про чи тао ни јед ну је ди ну књи гу, не ра чу на ју ћи школ ске уџ бе ни ке у Бе о град ској гим на зи ји. Не кад је нај ви ше чи тао бе ле три сти ку. Спре мао се да чи та и дру ге, ка ко је то он он да ми слио, „зна чај ни је књи ге”. По ред вла ди ке Ни ко ла ја и Бер ђа је ва, чи тао је и не ко ли ко из ва да ка из Пла то на, Ари сто те ла, Па ска ла и Де кар та. То ши је мо рао да вра ти пре од ла ска из До бри на Про­паст за­па­да Освал да Шпен гле ра, још не до чи та ног. Ме ђу тим, и оно ма ло што је про чи тао од Шпен гле ро ве за ма шне сту ди је из фи ло зо фи је исто ри је, би ло је до вољ но да га, на ро чи то у овим пре те шким вре ме ни ма, оду ше ви иде јом до ла ска но ве, сло вен ске кул ту ре, ко ја ће вре ме ном да за ме ни ста ру и „умор ну” за пад но ев роп ску. „Са мо”, по ми шљао је са не ким при та је ним уз бу ђе њем, „чим се овај рат за вр ши, ба ци ћу се свим би ћем на чи та ње, сту ди ра ње и - пи са ње”. Те и та кве ми сли су му по че ле у по след ње вре ме да сме та ју. Осе ћао је гри жу са ве сти што се то ли ко бри не о сво ме лич но м ин те лек ту ал ном из гра ђи ва њу и удоб но сти, кад то ли ки Ср би, и мла ди и ста ри, љу ди, же не и де ца, сва ко днев но ги ну и стра да ју на све мо гу ће на чи не. Че лич ни, плав ка сто-зе лен ка сти од сјај Гли ши ће вих очи ју ни је му из ла зио из гла ве. „Тај чо век мо ра да ме мр зи”, по ми слио је и ма ло се стре сао. Шта је он све да нас пре жи вео, раз ми шљао је. Вра тио се из Тр сте ни ка, у ко ме су ле жа ли де вет мр твих бра ће-чет ни ка, су о чио се са озло је ђе ним Гор да ни ним бра том, та ко ђе чет ни ком, и он да, на кра ју да на, про чи тао пи смо јед не бив ше - да ли за и ста бив ше? - ко му нист ки ње, ко ја би же ле ла да има бра та баш као што је он, Сло бо дан Спа со је вић, „љу ти љо ти ће вац”! У овом слу ча ју, са чет нич ке стра не, са ко је би нај ма ње тре ба ло да до ђе - те шка тра ге ди ја иза зва на не ра зу ме ва њем и за блу да ма, а са дру ге, са ко је би се нај ма ње оче ки ва ло, иа ко са мо кроз јед ног по је дин ца, по ја вљу ју се зна ци „по ка ја ња” и „веч ног спа се ња”, као да су из ва ђе ни из не ке бу ду ће бе се де оца Алек се То до ро ви ћа. Ако је Ол га ово га пу та за и ста искре на, а же лео је да је сте, ње но пи смо је јед но од рет ких све тлих тре ну та ка ових те шких да на. Пр во Гор да на, а са да Ол га. Ми лан је за Гор да ну ка зао да је јед на од рет ких „из гу бље них ду ша”, ко ја их је раз ум е ла кад их је цео свет оста вио. И јед на и дру га су, сва ка из свог угла, гле да ле не при ја тељ ски на њи хо ву бор бу док ни су би ле из ло же не оној „дру гој стра ни”. Иа ко се ра до вао Гор да ни ном при бли жа ва њу до бро во љач 73

ком ста ву, бу ни ло га је ње но бр зо и на из глед ла ко ме ња ње ми шље ња. На дао се да ин те ре со ва ње за ње га као мла ди ћа, о ко ме је Ду ши ца при ча ла Ми ла ну, ни је у ства ри био пре суд ни фак тор за ту на глу про ме ну. „Ипак”, ми слио је, „исти на је сва ко ме до ступ на кад јој се при ђе отво ре ног ср ца. Са мо, не ко ме је по треб но кра ће, а не ком дру же вре ме да је от кри је”. И Ол ги но ко ле ба ње и „скре та ње” чи ни ло му се све схва тљи ви је што је о то ме ви ше раз ми шљао. На ро чи то га је по тре сла ре че ни ца на кра ју пи сма у ко јој је ка за ла да би же ле ла да има бра та као што је он.

74

У ЧЕКАОНИЦИ

- Има ли смо два-три крат ка али же сто ка су да ра са пар ти за ни ма, ко ји су пре шли из Сре ма на Kо смај у сеп тем бру, у ства ри пре пет-шест не де ља. То нам је до бро до шло да се из ми ри мо са чет ни ци ма - го во рио је Сло бо дан То ши, сре ћан што се нај зад са стао с њим по сле ви ше од го ди не да на.

- Kа ква је са да си ту ац и ја у Kру шев цу?

- Мно го бо ља не го пре два-три ме се ца. Чет ни ци су пре ста ли да по ста вља ју за се де, а и на ши не мир ни ду хо ви су се сми ри ли. То ме су по мо гла и уче ста ла кр ста ре ња пар ти за на по Jа стреп цу. До бро је и то што су нас са да пре ба ци ли у Ша бац, а у Kру ше вац по сла ли Дру ги ба та љон... Да ли си про шао кроз вој ну обу ку?

- Jе сам - на сме јао се То ша - не ка ко. Ни сам ство рен да бу дем вој ник.

- Се ћам се да си та ко исто го во рио и у До бри ну кад смо чу ва ли Го ро њи не та о це са тро мет ка ма. Ипак, до бро ти сто ји уни форм а. Из гле даш као пре ка љен бо рац.

- Kад је већ реч о уни форм и, да ли си чуо у ка квој се уни форм и ше та по Бе о гра ду по руч ник Го пу рен ко, ко ји вас је и за ва дио са чет ни ци ма у Kру шев цу?

- Не мам пој ма.

- У есе сов ској.

- От куд ти знаш? - тр гао се Сло бо дан.

- Не ко ли ко на ших дру го ва, Шап ча на, ви де ли су га на Тер ази ја ма у уни форм и есе сов ског офи ци ра.

- Он да је исти на да су га Нем ци уба ци ли у на ше ре до ве са за дат ком да нас за ва ди са чет ни ци ма. Ипак ми је, и по ред све га, још увек те шко да по ве ру јем. Брат Рус?

- Он је ве ро ват но, су де ћи по пре зи ме ну, по ре клом из за пад не Укра ји не. Мо жда је и уни јат, а мно ги уни ја ти су, по ред свог ан ти ко му ни зма, на жа лост и ве ли ки не при ја те љи пра во слав ног ру ског на ро да. И пре ма на ма не ма ју ни ка квих сим па ти ја. Сит на ок то бар ска ки ша им је из не на да за су ла ли ца.

- Имаш ли вре ме на? пи тао је Сло бо дан.

75

Kа да се ма ло пре срео са То шом на уза ној бе тон ској ста зи, ко ја је спа ја ла две ка сар не, учи ни ло му се да је иза ње га ви део цео До брин са без број по зна тих ли ца.

- Сва ка ко. За то сам те и по тра жио чим сам чуо да сте сти гли. Ушли су у нај бли жу згра ду и се ли за ду гач ки др ве ни сто.

- По че ли смо да при ча мо о чет ни ци ма и пар ти за ни ма осмех нуо се То ша - а ја знам шта те бе мо мен тал но нај ви ше ин те ре су је. Тво ја мај ка и се стра су до бро. Мно го су те по здра ви ле ка да сам свра тио да се опро стим. Си ма Си мић те исто та ко по здра вља, као и мо ја мај ка и Сте ва...

- Дра го ми је. Хва ла. А да ли си ви ђао њу... Ан ђел ку? Ни је мо гао ви ше да из др жи. - Са мо ми је јед ном пи са ла. То ша се опет уо зби љио.

- Сте ва Ма рић те је мно го по здра вио. Ти знаш да је Сте ви на се стра ње на нај бо ља дру га ри ца. По ру чио ти је да је Ан ђел ка на пу сти ла гим на зи ју и вра ти ла се у се ло да бу де са мај ком. Пар ти за ни су јој уби ли оца, јер је од био да их по ма же. Сло бо дан се лу пио ша ком по че лу.

- Си ро та Ан ђел ка - про мр мљао је. Ви део је ње не круп не там не очи ка ко га гле да ју ту жно, као и оно га да на кад су се ра ста ја ли. То ша је не што го во рио, али он ни је раз ум ео ни јед не ре чи. Тек кад му је по ста вио пи та ње, тр гао се.

- Из ви ни. Ни сам те чуо.

- Где је са да Жа ра Авра мо вић?

- Не знам где је мо мен тал но. И ње гов ба та љон ће се форм и ра ти у пук, као и наш. Шта ти ра диш?

- Jа сам још увек са де лом шта ба ко ји је остао ов де у Шап цу. Има већ две не де ље от ка ко смо по че ли да се спре ма мо за про ши ре ње и при ма ње но вих ре гру та. По зна то ти је да су ко му ни сти од лу чи ли да упад ну у Ср би ју. По че ли су пре го во ри са чет ни ци ма о мо би ли за ци ји по се ли ма. Сви су из гле ди да нас они не са мо не ће оме та ти не го ће нам још по мо ћи. Бар у ово ме кра ју.

- Kо би то оче ки вао пре ме сец-два да на?

- Kа жу да има ју на ре ђе ња „од о зго”. Дра жа и Не дић опет во де раз го во ре пре ко сво јих по вер љи вих љу ди. У не ким ме сти ма има мо те шко ће, као у Ва ље ву, где се Рат ко Об ра до вић ту жи на Не шка Не ди ћа. Не шко Не дић ка же да су га до б ро вољ ци јед ном ухап си ли, 1941, док су још они са ра ђи ва ли са ко му ни сти ма, и да нам то хап ше ње не мо же ни ка ко да опро сти.

- Ако се ми, То шо, сје ди ни мо, не ће нам ни шта мо ћи ко му ни сти, као ни пред крај че тр де сет пр ве.

- Не ће ићи ла ко.

76

- Имаш пра во. По сле све га што се де си ло у ју лу и ав гу сту ове не срећ не 1943. го ди не, би ће ја ко те шко. У љу де се уву кло не по ве ре ње... и код њих и код нас. Мно го је па ло кр ви.

- За та два ме се ца?

- Да, за два ме се ца. Ово нам је нај ма ње тре ба ло. - За стао је за тре ну так и за гле дао се у То шу. - Е мој То шо, шта све ни сам ви део и пре жи вео за ову го ди ну да на от ка ко смо по след њи пут се де ли у до брин ском пар ку и рас пра вља ли о До сто јев ском и Тол сто је вом хри шћан ству, о ду хов ним осо би на ма на шег на ро да, о Марк со вој фи ло со фи ји.

- Чуо сам да си уче ство вао у бор ба ма.

- То је би ло још нај спо ред ни је, иа ко ни је ни кад та ко из гле да ло... на ро чи то кад за зви жде ме ци и поч ну да екс пло ди ра ју бом бе. Нај ва жни ја лек ци ја ко ју сам на у чио је та, да се не са мо цео свет за ве рио про тив нас Ср ба не го смо и ми са ми се би по ста ли нај го ри не при ја те љи.

- Ми слиш ли на чет ни ке?

- По че ћу од ко му ни ста-Ср ба, ко ји су у име мут них иде а- ла об ја ви ли рат срп ском на ро ду. А што се ти че чет ни ка, ми слим не са мо на од но се из ме ђу њих и нас не го и на њи хо ве ме ђу соб не од но се, а исто та ко по след њих ме се ци и на нас са ме. Чет нич ки ко ман дан ти се гло же из ме ђу се бе. Не ки нас на па да ју, а не ки са ра ђу ју са на ма. Има их до ста ко ји пот пу но иг но ри шу на ре ђе ња Дра же Ми ха и ло ви ћа.

- А код нас?

- Друг Пред сед ник јед ном не дељ но одр жа ва са стан ке с по не ко ли ко на ших дру го ва-бо ра ца иза бра них из сва ког ба та љо на. Ту им, сва кој гру пи за себ но, го во ри јед но исто: „Чет ни ци су на ша бра ћа. Не сме мо на њих да пу ца мо. Kо ме се то не сви ђа, не ка узме сво ју ка пу и не ка иде.”

- Да. Са не ким на шим љу ди ма је те шко да се раз го ва ра.

Kад по ку шам да ка жем не што о по тре би из ми ре ња, по кло пе ме са по кој ним Ду шком Мар ко ви ћем, То шом Ста ни са вље ви ћем, и оста ли ма ко је су чет ни ци по би ли из за се де.

- С дру ге стра не, мно ги чет ни ци, на жа лост, још увек сле по ве ру ју Ен гле зи ма, а и не по ми шља ју на то да Ен гле зи гле да ју је ди но сво је ин те ре се, ко ји ни су увек исто вет ни са ин те ре си ма на шег на ро да.

- Из гле да да је и сам Дра жа Ми ха и ло вић окру жен савет ни ци ма ко ји не ма ју ја сну сли ку на ше са да шње си туа ци је.

- То ће вре ме нај бо ље по ка за ти. На ма, као на ро ду, не ће ни шта по мо ћи ако јед ни дру ге кри ти ку је мо.

- Чуо си да су „на ши ве ли ки са ве зни ци” пре не ко ли ко да на, ми слим два де се тог ок то бра, да ту ма ко ји ми Ср би тре ба до бро да за пам ти мо, бом бар до ва ли Ниш. По би ли су пре ко че ти 77

ри сто ти не љу ди, же на и де це, и не ке де ло ве гра да срав ни ли са зе мљом.

- Чуо сам, та ко ђе, да су у исто вре ме уби ли са мо че ти ри до пет не мач ких вој ни ка. Не ве ру јем да су га бом бар до ва ли због Не ма ца. Пре ће би ти да је не ко ме сме та ло што су у ни шком кра ју од но си из ме ђу нас и чет ни ка, још от ка ко је Jо ва Бар јак та ре вић са не ко ли ко на ших дру го ва осно вао Два на ес ти до бро во љач ки од ред у но вем бру че тр де сет пр ве, па све до да на шњег да на, не мо же би ти бо љи... Ин те ре су је ме ка ко ће чет ни ци да об ја сне на ро ду ово бом бар до ва ње од стра не „са ве зни ка”.

- Не ће би ти ла ко. Jош пре не ко ли ко да на смо се и ми ве се ли ли ка да смо гле да ли не бо за мра че но „на шим” ави о ни ма ко ји пр ела зе пре ко Ср би је да бом ба рд у ју не мач ке пе тро леј ске ин ста ла ци је у Ру му ни ји. Не ве ру јем да ће мо им се убу ду ће ви ше ве се ли ти... Шта ти ми слиш, Сло бо да не, шта би би ло нај бо ље да се ра ди у овој си ту ац и ји? По ла ска ло му је што То ша тра жи ње го во ми шље ње. Ра ни је је увек он био тај ко ји се обра ћао То ши са пи та њи ма.

- Тре ба да по др жа ва мо Не ди ћа и Љо ти ћа у њи хо вом спа са ва њу срп ског на ро да, и њи хо ве на по ре на ства ра њу за јед нич ког фрон та са чет ни ци ма. Пр во да спа се мо срп ски на род од би о ло шког уни ште ња, а дру го, да не до зво ли мо ко му ни сти ма да за вла да ју Ср би јом. Ни шта не сме да нас скре не с пу та.

- Го во риш као пра ви про све тар - на сме јао се То ша.

- Чуо сам да ће те бе по ста ви ти за про све та ра у јед ном од три но во форм и рана ба та љо на у на шем пу ку. Си гур но ти је по зна то да ба та љон ски про све та ри, исто као и вод ни ци у че та ма, до би ја ју ау то мат ски и офи цир ски по ло жај. То шин по глед је од лу тао не где пре ма про зо ру, низ чи ја ста кла су се убр за но сли ва ле ка пљи це ки ше.

- По ну ди ли су ми - ка зао је од сут но - али ја сам од био. Хтео сам да бу дем оби чан вој ник, ме ђу тим, кад сам уви део да од то га не ма ни шта, при мио сам да бу дем вас пи тач у јед ној че ти. Ми слим, пра те ћој.

- Бо ље ишта, не го ни шта - уз дах нуо је Сло бо дан по сле крат ке стан ке. - Ма ло си ме раз о ча рао. Ми не ма мо ве ли ки број ја ких ин те лек ту ал а ца као што си ти. Kад сам пре шао у Ср би ју мно ги на ши дру го ви су се рас пи ти ва ли за те бе. Чак и Ди ми три је Љо тић. Учи ни ло му се да га је То ша по гле дао исто она ко као што га је гле дао у До бри ну, у сво јој ма лој со би пре тр па ној књи га ма.

- Из ви ни - по жу рио је да об ја сни. - Ни сам ми слио да те кри ти ку јем, али сам ти искре но ка зао оно што сам по ми слио.

- Знам. - То шин по глед је опет скли знуо пре ма про зо ру. Не ве ру јем да су нам да нас по треб ни на ро чи то ја ки ин те лек 78

ту ал ци. Пре ра та је би ла дру га си ту ац и ја. За ћу тао је и по чео да до бу је пр сти ма по сто лу. Ве тар је на нео ки шу на про зор ска ок на и Сло бо да ну се учи ни ло као да до бо ва њем по ку ша ва да ими ти ра уда ра ње ки шних ка пљи ца по ста клу.

- Ми слиш ли да су нам са да по треб ни ји бор ци са пу шком у ру ци? То ша је пре стао да до бу је, али је још увек гле дао пре ма про зо ру.

- По треб ни ји су нам бор ци... и вас пи та чи. - На гла сио је реч „вас пи та чи”. - Ни је слу чај но да је зва ни чан на зив у ба та љо ну „про све тар”, а у че ти „вас пи тач”. Вас пи тач је бли же љу ди ма, не де ли га од њих ни офи цир ски по ло жај. Са мим тим он је у ста њу да бо ље раз ум е и сваг да шње про бле ме.

- Ипак, има мо ви ше дру го ва ко ји су бо ље ква ли фи ко ва ни за ду жно сти вас пи та ча не го про све та ра.

- Ако је та ко, то ми је оба шка дра го - осмех нуо се Тоша.

- Знам да се с то бом не мо же рас пра вља ти - на сме јао се Сло бо дан. - Ти си увек на не ки на чин у пра ву.

- А шта ће с то бом би ти?

- Не знам. Jош увек сам са шта бом. Мо жда ће и ме не упу ти ти у не ку но ву че ту. Чи ни ми се да сам као у не кој че ка о ни ци. Уско ро су по че ли да при сти жу пр ви ре гру ти. Мла ди ћи из ме ђу осам на ест и два де сет го ди на, об у че ни у но шње Ма чве и По це ри не, гле да ли су не по вер љи во око се бе, ка сар не, вој ни ке, под о фи ци ре и офи ци ре. Че ка ли су стр пљи во у ре до ви ма да да ју лич не по дат ке; име и пре зи ме, име оца и мај ке, на зив се ла, за тим да до би ју уни форм е, пу шке, ба јо не те, фи ше кли је, ран че ве и тор би це. Већ не ко ли ко да на по до ла ску ре гру та, ши ро ким про сто ри ма из ме ђу згра да, по че ле су да се раз ле жу вој нич ке ко ман де: „Мир но! На ме сту вољ но! На ле во! На де сно!...” Kа пла ри и под на ред ни ци, ис ку сни рат ни ци, до ју че ра шњи обич ни бор ци, као да су се утр ки ва ли чи ји ће глас да над вла да. Из да на у дан гру пи це вој ни ка су ра сле, де се ти не се пре тва ра ле у во до ве, а во до ви у че те. Kо ман де су све че шће од је ки ва ле, та ко да се чи ни ло да ни кад и не пре ста ју, у јед ном не пре кид ном ни зу уз ви ка. По сле че ти ри до пет не де ља, кад су већ из ве жба не че те по че ле да мар ши ра ју оштро и склад но, по ред ујед на че ног ба та ко ра ка мо гли су се чу ти и не си гур ни по ку ша ји до бр о вољач ких ко рач ни ца. Ма ло-по ма ло и пе сме су се пе ва ле све сна жни је и си гур ни је. Сло бо дан је при ме тио да су но ви до бро вољ ци нај ра ди је пе ва ли пе сме у ко ји ма се спо ми ње краљ, као ону: „Kра љу Пе ро, до ђи нам на пре сто, до бро вољ ци чу ва ју ти ме сто...” Или: „Но ви дух и но ве сна ге но си са да, кра ља Пе тра 79

вој ска мла да...” При ла зио им је кад су се од ма ра ли по сле ве жби и обро ка, на ро чи то по сле ве че ре. По ку ша вао је да с њи ма по ве де раз го во ре, али у то ме ни ка ко ни је успе вао. На пи та ња су од го ва ра ли крат ко, сне бивљи во, нај ви ше са „да” и „не”. Осе ћао је да из ме ђу њих и ње га по сто ји не ки не ви дљи ви зид кроз ко ји ни ка ко не мо же да про ђе, и то га је бри ну ло, и до не кле му чи ло. Док је по сма трао њи хо ва би стра, мла да лач ка ли ца, ка ко, по ма ло збу ње но, из бе га ва ју ње гов по глед, кри вио је се бе што му не по ла зи за ру ком да с њи ма ус по ста ви ни ону нај ос нов ни ју ве зу. Ме ђу тим, што је ви ше о то ме раз ми шљао, све ви ше му се чи ни ло да ту нај ве ро ват ни је по сто ји и не ки дру ги раз лог. У Kру шев цу се бр зо и ла ко спо ра зу ме вао са мла ди ћи ма ко ји су до ла зи ли до бро вољ но из сво јих се ла, ши ро ко отво ре них очи ју, жељ ни да што бо ље на у че вој нич ку ве шти ну. Чак и ка сни је, ка да је по че ло ре гру то ва ње и ка да је при ме ћи вао из ве сно ус те за ње и не по ве ре ње ко је су по ка зи ва ли пре ма но вој око ли ни и не по зна тим љу ди ма у уни форм ам а, бр зо су се при ла го ђа ва ли но во на ста лој си ту ац и ји и би ли спрем ни не са мо да од го ва ра ју на пи та ња не го и са ми да их по ста вља ју.

Kра ље ве сли ке, срп ске за ста ве и бор бе не ко рач ни це има ле су бла го твор но деј ство и они су се већ по сле кра ћег вре ме на осе ћа ли мно го при род ни је од ових Ма чва на и По це ра ца. Ово га пу та ни за ста ве ни ам бле ми ни су по мага ли. Исти на, ми слио је, у Kру шев цу се си ту ац и ја у мно го че му из ме ни ла за она два ме се ца тра гич них ме ђу соб них су ко ба. Се љач ки си но ви су пре ста ли да се до бро вољ но јав ља ју, а они ко ји су би ли мо би ли са ни за па да ли су све ви ше у ћу та ње и по ти ште ност. Не ки су де зер ти ра ли. Исто та ко и мно ги ста ри до бро вољ ци од че тр де сет пр ве ни су кри ли сво ју ту гу и за бри ну тост. Чим су бор бе пре ста ле, на ста ло је не ко оп ште олак шање. До бро вољ ци су опет по че ли да се за дир ку ју да се ве се ло по здра вља ју кад се срет ну у ка сар ни или на ули ци, чак су им и пе сме зву ча ле сна жни је и сло жени је. Зна ли су да је рат про тив ко му ни ста бра то уб и лач ки, и са мим тим тра ги чан, али у исто вре ме и не ум и тан. Рат са чет ни ци ма су осе ћа ли свим би ћем, и зна ли су да је то рат бра та про тив бра та, да им је на сил но на мет нут, и пот пу но из ли шан и не по же љан. Знао је да у Шап цу и окол ним ме сти ма ни је би ло ни ка квих озбиљ ни јих не зго да и не спо ра зу ма из ме ђу њих и чет ни ка, и то га је ра до ва ло. Сма трао је да ти до бри од но си тре ба да се од ра зе и на рас по ло же ње и вла да ње ових но вих вој ни ка, исто као што је би ло ра ни је и у Kру шев цу. По ми шљао је не ко вре ме да је мо жда и мен та ли тет на ро да ово га кра ја раз ли чит 80

од оног из око ли не Kру шев ца, али је ту ми сао бр зо од ба цио ка да је при ме тио да се они са ми из ме ђу се бе оп хо де исто та ко про сто ср дач но, и да су по др жа њу и по на ша њу вр ло слич ни јед ни дру ги ма. Не кад је са ти ма раз ми шљао ка ко да при ђе по је дин ци ма, шта да их пи та и ка ко да их за ин те ре су је за раз го вор.

Kад је јед ном спо ме нуо То ши та сво ја за па жа ња, он се на сме јао.

- Не мој о то ме да бри неш. Вре ме ном ће се ства ри раз ја сни ти и ускла ди ти са ме од се бе. „Ла ко је То ши”, ми слио је тих да на. „Он је ро ђен да во ди. Увек зна шта тре ба да се ура ди и шта да се ка же.” То је би ло пр ви пут да му је на не чем по за ви део. Ди вио се ње го вом ин те лек ту, обра зо ва њу, бр зи ни ко јом је до ла зио до ло гич них за кљу ча ка и у нај за пле те ни јим си ту ац и ја ма, али му на то ме ни је ни ка да по за ви део. Био је у исто вре ме све стан да је ди вље ње пре ма То ши ној оп штој да ро ви то сти умно го ме и при ро дан из раз по што ва ња ко је мла ди ћи ње го вих го ди на осе ћа ју пре ма зре ли јим осо ба ма од ма клим у лич ном обра зо ва њу - али, То шу су ви со ко це ни ли и ста ри ји и обра зо ва ни ји љу ди. Ме ђу тим, То шин дар да оп шти са сво јом око ли ном на је дан при сан и при ја тан на чин та ко да му и не хо ти це, чим про го во ри, по ла жу пу ну па жњу чак и они од ко јих би се то нај ма ње оче ки ва ло, чи ни ло му се да је не што са свим друк чи је, не ки чу де сан дар ко ји је дат са мо ма лом бро ју љу ди. Сло бо дан је све ви ше уви ђао сво је вла сти те сла бо сти и тру дио се да на не ки на чин на док на ди оно што му не до ста је, ка ко би се што пре оспо со био за те шке за дат ке ко је је на слу ћи вао да га оче ку ју у ско рој бу дућ но сти. Већ му је не ко ли ко пу та на го ве ште но у шта бу да ће и ње га по ста ви ти за вас пи та ча јед не од но во ос но ва них че та. То га је у исто вре ме и ра до ва ло и бри ну ло. Да ли је до ра стао за та ко оз биљ ну ду жност? Ње го ви дру го ви, „ста ри до бро вољ ци”, на ро чи то они од че тр де сет пр ве, уна пре ђи ва ни су у чи но ве ка пла ра, под на ред ни ка и на ред ни ка. По ста ја ли су во ђи трој ки, де се та ри и вод ни ци, а не ки, као Дра го мир Ди ми три је вић, чак и ко ман ди ри че та. Чи ни ло му се да је про све тар ска и вас пи тач ка слу жба са ма по се би мно го те жа и од го вор ни ја од вој нич ке и да би му, ве ро ват но, би ло лак ше да се ста ра о јед ној де се ти ни или во ду, не го да при ми на се бе од го вор ност за мо рал но и ду хов но ста ње јед не це ле че те од пре ко сто два де сет љу ди. Ме ђу тим, у исто вре ме је осе ћао и ти хо за до вољ ство што ће му се ука за ти при ли ка да тим мла ди ћи ма у срп ским уни форм ам а, најви ше се љач ким си но ви ма чи ји су се оче ви и стри че ви ју нач ки бо ри ли у три ра та, отво ри сво је ср це, да им ука же на по тре бу за 81

ускла ђи ва њем мо рал них и ду хов них вред но сти ко је они већ но се у се би, ка за јед нич ком ци љу: бор би за оп ста нак и сло бо ду срп ског на ро да. До са да, као по моћ ник ба та љон ског про све та ра, био је ипак огра ни чен на ма ње-ви ше од ре ђе не ду жно сти, ко је је ис пу ња вао по на ред ба ма Са ве Ву ји но ви ћа. У „сво јој че ти”, ако је до би је, би ће му мно го лак ше. Хра на у ка сар на ма је би ла бо ља не го про шле, че тр де сет дру ге го ди не, ка да су ствар но гла до ва ли, али и по ред по бољ ша ња ни је би ла до вољ на да уто ли глад мла дим љу ди ма у стал ном по кре ту. Сло бо дан је из да на у дан осе ћао не до ста так хра не, а не кад се бу дио но ћу са ја ком же љом да по је де ко мад хле ба ко ји ни је имао. Не ко ли ко пу та је са њао ка ко се ди у сво ме до му у До бри ну, за по ста вље ном тр пе зом пу ном сва ко ја ких ђа ко ни ја. Шап ча ни су не де љом од ла зи ли сво јим по ро ди ца ма на руч ко ве и ве че ре, па су за тај дан оста вља ли дру го ви ма из дру гих ме ста сво ја сле до ва ња. То је по ма га ло, али са мо у не ко ли ко - ни је ни ка ко мо гло да уто ли ве чи то гла до ва ње. По ро ди цу чи ка Сте ве Не дељ ко ви ћа је све ре ђе по се ћи вао, и по ред њи хо вог све срд ног по зи ва ња. Би ло му је не у год но због оног на ва љи ва ња да „не што по је де”, чим би ушао кроз вра та. Ни је хтео да по ми сле да је са мо због то га до ла зио, иа ко су му ти из вр сни руч ко ви и ве че ре, са увек ве се лом и ве дром ат мос фе ром, не из мер но при ја ли.

Jош у пр вом ви ђе њу по сле до ла ска из Kру шев ца, чи ка Сте ва му је ка зао да је адво кат Ћи рић, чи ја се бо лест од из ла ска из за ро бље ни штва по гор ша ва ла, умро јед не но ћи у сну.

- Ве че пре смр ти - го во рио је чи ка Сте ва - се де ли смо у ње го вој со би и при ча ли до ка сно у ноћ. Мно го га је нер ви ра ло др жа ње Ен гле за. „Е, мој Сте во”, ка зао је он ме ни, „не мој да се за ва ра ва мо. На ши „ве ли ки са ве зни ци” су нас по дло и не ча сно из да ли... Ви де ћеш и сам јед ног да на”.

- Да ли сте се сло жи ли с њим? - пи тао је Сло бо дан, же љан да са зна ка ко он гле да на си ту ац и ју да нас, по сле ви ше од по ла го ди не от ка ко су се по след њи пут ви де ли. Ни је мо гао да се от ме ути ску, још од пр вог до ла ска у Ша бац, да чи ка Сте ва сво јим ста вом и раз ми шља њем од ра жа ва гле да ња и ми шље ња ве ћи не на ро да у Ср би ји. Чи ка Сте ва га је по гле дао упит но, за стао за не ко ли ко тре ну та ка, што ни ка ко ни је био ње гов оби чај, и он да наста вио ти шим, али не баш сво јим ста рим, си гур ним гла сом.

- Jа сам му ка зао да је ово га пу та пре те рао. Ако су они из да ли нас, из да ли су и сво је бит не ин те ре се. Они су и су ви ше му дри да би на пра ви ли та ко ве ли ку гре шку. Сло бо дан је ду бо ко удах нуо ва здух. Би ло му је те шко и 82

муч но да се пре пи ре са нај бо љим при ја те љем сво га оца, а би ло му је уто ли ко и те же, што су се при пр вом су сре ту, че тр де сет дру ге, она ко ле по сла га ли око свих спор них пи та ња у Ср би ји и у свету.

- И нај му дри ји љу ди пра ве по кат кад гре шке - је два је из го во рио.

- Не сме мо да до зво ли мо да нас не мач ка рат на про па ган да по ко ле ба - на ста вио је чи ка Сте ва исто она ко ти хо. - Они уба цу ју ме ђу нас све мо гу ће гла си не ка ко би уз др ма ли на шу ве ру у са ве зни ке и у ко нач ну по бе ду. То сам исто и по кој ном Ћи ри ћу ка зао.

- Шта је он на то од го во рио? Чи ка Сте ва се осмех нуо.

- Не ћу да ти по но вим од ре чи до ре чи. Он је увек био го спо дин чо век. Ни кад га ра ни је ни с ам чуо да је псо вао. Опет се осмех нуо. Ово га пу т а не ка ко сне бивљи во. - Са да је на јед ном пла нуо и опсо вао мај ку и Хи тле ру и Чер чи лу... И то на дан уо чи сво је смр ти! Kа зао је: „Зар и ти не ви диш о че му се ра ди? Ми смо и грач ка у ру ка ма ве ли ких си ла. Уни шти ће и јед ни и дру ги це лу Ср би ју ако ус пе ју да на тај на чин спа су са мо де с ет сво јих гра ђа на. Ен гле зи мо гу у на ма да гле да ју ко ри сне бу да ле, а ни ка ко при ја те ље. Шта ће њи ма при ја те љи. Они су са ми се би до вољ ни. Kа кви при ја те љи, ка кви ба кра чи!” Kад сам ви део ко ли ко се уз бу ђу је, про менио сам те му... И да нас ми је жао што сам га то ли ко изазвао.

- А шта ми сли те шта ће би ти са Ср би јом, ако је он био у пра ву?

- Не твр дим ни ја да нас они во ле и да ће за то да нам по мог ну. Они ни су ро ман ти ча ри као ми, не го су хла дан, ра ци о на лан на род у чи јем је ин те ре су да не до зво ле Со вје ти ма да иза ђу на Jа дран ско мо ре... Сло бо дан је ма ло-по ма ло пре стао да пра ти ње го во из ла га ње. Сме та ла му је си гур ност у ту „не ум ит ну ло ги ку”, слич ну ло ги ци Гор да ни ног бра та. Kа ко би мо гле ства ри да се друк чи је раз ви ју! Из гле да ло му је да је чи ка Сте ва, ко ји је ра ни је та ко ја сно гле дао на си ту ац и ју у све ту, по чео да гу би ме ри ло. Ни смо са мо „ми и на ши са ве зни ци”, и „они и њи хо ви са ве зни ци”. Он је за бо ра вио на „тре ћи фак тор”: ко му ни стич ку ин тер на ци о на лу, ко ја има сво ју вла сти ту ло ги ку. Ни је мо гао да ве ру је да је то онај исти чо век од про шле го ди не, и то га је бо ле ло. Осе ћао је све ја че да се он и ње го ви дру го ви уса мљу ју сва ким да ном у сво ме убе ђе њу да се срп ски на род на шао сам са со бом, окру жен не при ја те љи ма. У јед ном тре нут ку чи ка Сте ва се трг нуо, као да је чи тао ње го ве ми сли.

83

- Знаш ли - ка зао је не што по ви ше ним гла сом - си ту ац и ја је да нас и у све ту и код нас са свим друк чи ја не го што је би ла 41-42. го ди не. „Да”, хтео је Сло бо дан да ка же, али се пре до ми слио, „он да су Ен гле зи по ма га ли Дра жу, а са да по ма жу Ти та”. Ћер ку адво ка та Ћи ри ћа ви део је јед ног да на у гра ду. По гле ди су им се сре ли и он је хтео да јој се ја ви, али је она бр зо окре ну ла гла ву на дру гу стра ну. Мо жда га ни је пре по зна ла у уни форм и, ми слио је. Kад су се упо зна ли у ње ном до му, био је у ци вил ном оде лу. С дру ге стра не, мо жда јој је и сме та ла ње го ва уни форм а... и по ред оче ве не скри ве не сим па ти је пре ма Љо ти ћу и Не ди ћу. Чи ни ло му се да их ни Шап ча ни ви ше не гле да ју са очи глед ним при ја тељ ством, као што су то мно ги од њих ра ни је чи ни ли. Мо жда су се про ме ни ли, као што се по чео да ме ња и чи ка Сте ва. Мо жда су по че ли да за бо ра вља ју марш пре ко Са ве и Kлен ка за Jа рак, и ону за јед нич ку ра ку ко ја се за њих ко па ла... Или, мо жда он и пре те ру је. По стао је пре ос е тљив?... Ни је био си гу ран, а ни је хтео о то ме мно го да ми сли. На хо ри зон ту се све ја сни је по ја вљу је но ва опа сност: на је зда до бро из ве жба них и на о ру жа них пар ти за на од пре ко Дри не и Са ве. „Ова ко не ка ко, као ми са да”, раз ми шљао је, „мо ра да су се не кад осе ћа ли на ро ди ко ји су оче ки ва ли про ва лу варв ар а, зна ју ћи да ће ови, ако ус пе ју, ра зо ри ти и по па ли ти њи хо ве гра до ве и се ла. Kо му ни сти не ће ру ши ти гра ђе ви не, али ће ра за ра ти на шу кул ту ру и на шу ду шу.” Ова ми сао му се сви де ла, па ју је пре нео То ши.

- Имаш пра во - ка зао је То ша. - Са мо, ми им ово га пу та не ће мо до зво ли ти. - За стао је за тре ну так гле да ју ћи не где ис пред се бе. - Kа ко ће се ства ри од ви ја ти ка сни је, то ни ко не зна. Сло бо дан га ни је пи тао шта под тим под ра зу ме ва. На јед ном је схва тио да ни је То ша је ди ни ко ји ја сно ви ди бу дућ ност. Ни код ње га са мог ни је ви ше би ло са мо на слу ћи ва ње, скри ве на бо ја зан да се не ум ит но при бли жа ва не ка ве ли ка тра ге ди ја, ко ја ће да за се ни све до са да шње ве ли ке тра ге ди је. Би ло је то ви ше од пра зног на слу ћи ва ња. По гле дао је чвр сто То шу.

- Kа жеш: „Kа ко ће се ства ри од ви ја ти ка сни је, то ни ко не зна.” За што да се за ва ра ва мо? Зна мо нас дво ји ца. То ша се тр гао и по гле дао га оштро. Гле да ли су се не ко ли ко тре ну та ка, он да се То ша на јед ном на сме јао.

- Ни смо са ми. Ве ру јем да има до ста на ших дру го ва ко ји ја сно ви де шта се спре ма... са мо, о то ме не го во ре.

- Не ће мо ни ми - на сме јао се Сло бо дан. - Мо мен тал но има мо ва жни је по сло ве. Мо ра мо да спа са ва мо шта се спа сти мо же. Сло бо дан је на гло пре ки нуо раз го вор и бр зо се опро стио.

84

Kроз свест му је про ле те ло оно ста ро То ши но пред ос е ћа ње да не ће пре жи ве ти овај рат. Ме ђу тим, тек што је на пра вио ко рак-два, чуо је иза се бе То шин глас.

- Еј, Сло бо да не, куд си по жу рио! Имам по ру ку за те бе. Отац Ра до ван Миљ ко вић хо ће с то бом да раз го ва ра. Сло бо да ну је ја че за ку ца ло ср це. Отац Ра до ван је не дав но по ста вљен за пу ков ског про све та ра у но во ос но ва ном Тре ћем пу ку. О ње му је пр ви пут чуо од Са ве Ву ји но ви ћа пре не го што је Са ва пре ме штен у Вас пит ни од сек у Бе о гра ду. Ис при чао му је да је био про фе сор Бо го сло ви је у Срем ским Kар лов ци ма, да је по знат као ду бок хри шћан ски ми сли лац и да је чо век рет ког ин те лек ту ал ног ка па ци те та. Раз го вор са оцем Ра до ва ном је био кра так и ср да чан.

- Чуо сам о те би - ка зао је, чим му се Сло бо дан пред ста вио. - Знам да до бро пи шеш и умеш да раз го ва раш са на шим се љач ким си но ви ма. О те би су ми при ча ли Са ва Ву ји но вић и То ша, а и Ду шко Сте фа но вић, ко ји је по ста вљен за ба та љон ског про све та ра, има о те би до бро ми шље ње. По ста ви ће мо те за вас пи та ча Гор ди ће ве че те. Вест о Ду шку Сте фа но ви ћу га је из не на ди ла ви ше не го по ста вља ње за вас пи та ча.

- Ду шко Сте фа но вић? От куд он зна за ме не.

- Он је Шап ча нин. Био је за јед но с не ким тво јим при ја те љи ма из До бри на на Дри ни...

- Са Жа ром Авра мо ви ћем! - упао му је у реч. - Жа ра ми је при чао о ње му.

- Kа же да је од ње га чуо све нај бо ље.

- На дам се да ћу би ти у ста њу...

- Kа за ли су ми и да си пре те ра но скро ман - пре ки нуо га је све ште ник са осме хом. - Сва ка ко да ћеш би ти у ста њу, иа ко ћеш до би ти нај те жу, а у исто вр еме и јед ну од нај хра бри јих че та у пу ку. Да ли знаш по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа?

- Са мо сам чуо за ње га.

- Он је Ба на ћа нин, тр го вач ки по моћ ник са мо са основ ном шко лом. Kо стур ње го ве но ве че те, вод ни ци, де се та ри и пу шко ми тра ље сци, го то во сви су Ба на ћа ни. Дво ји ца су не ка да би ли тр го вач ки по моћ ни ци, је дан ка са пин, је дан ма шин ски бра вар, дру ги пе кар. Чет ни на ред ник је бив ши му сли ман из Бо сне, Му ја ди но вић, ко ји је при мио хри шћан ство че тр де сет пр ве. Пре ра та је ра дио као слу га на не ком срп ском има њу. Не пи смен је. На у чи ли су га са мо да се пот пи ше. Чет ни пи сар, не ка да шњи пи сар у су ду, мо ра да му чи та днев не за по ве сти. Гор дић је био Му ја ди но ви ћу кр ште ни кум. Сви су они ста ри, пре ка ље ни бор ци, ко ји су се од лич но др жа ли у бор ба ма још од че тр де сет пр ве. На ро чи то Гор дић.

85

- Чуо сам да је јед ном сам, са мо са пи што љем, из не на дио и раз о ру жао пар ти зан ску трој ку.

- Све је то ле по. Ме ђу тим, и Гор дић, и ње го ви љу ди су у исто вре ме по зна ти и као вр ло гру би, и, жао ми је што мо рам да упо тре бим те из ра зе кад го во рим о срп ским до бро вољ ци ма, до не кле нео те са ни мла ди ћи. За то те и ша љем у ту че ту... да је опле ме ниш - до дао је са осме хом. Сло бо дан је се део до не кле уко че но на по ну ђе ној сто ли ци, док је отац Ра до ван пре ла зио го ре-до ле по про стра ној кан це ла ри ји, не ски да ју ћи с ње га свој про дор ни по глед. Сред њег ра ста и не мир них по кре та, ода вао је ути сак чо ве ка ко ји је у ве чи тој жур би. Учи ни ло му се да је, док је с њим раз го ва рао, иа ко пот пу но при бра но и при ја тељ ски, имао на уму још три-че ти ри по сла ко јих ће се при хва ти ти чим за вр ши овај раз го вор.

- На дам се да не оче ку је те су ви ше од ме не - ка зао је Сло бо дан.

- Од њих се мно го оче ку је. Ви ше не го од те бе. Оно што ме нај ви ше бри не, то је њи хо во оп хо ђе ње пре ма се ос ким мла ди ћи ма, ко је сва ко днев но об у ча ва ју и спре ма ју да од њих на пра ве вој ни ке. Ово су де ца из до ма ћин ских по ро ди ца Ма чве и По це ри не, пи то ми и до бри мом ци. Њи хо ви оче ви су све са ми „со лун ци”, ко ји су про шли кроз три ра та и из њих иза шли као по бед ни ци, не ки и са Kа ра ђор ђе вом зве здом. Ти мо раш да се тру диш да ускла диш њи хо ве ме ђу соб не од но се и да даш тој че ти... ду шу!

86

НА ИВИЦИ

- Опет ста ра пе сма! - го то во је јек нуо Сло бо дан кад се из не на да срео са То шом, ко ји је био под пу ном рат ном опре мом, ис пред шко ле у Љу бо ви ји. - Оче ку је мо сва ки час на пад чет ни ка.

- За то су ве ро ват но и по сла ли нас из пра те ће че те.

- Ни си чуо?

- Ни сам.

- Не ка гру па чет ни ка пре ту кла углед ног до ма ћи на, оца Jо це До бро са вље ви ћа ко ји је ко ман дант на шег Дру гог ба та љо на. Он се, она ко озло је ђен, чим је за то са знао, пре ба цио с јед ном че том, пре ко Пр ња во ра, у сво је род но ме сто Чо ке ши ну. Хтео је да из ви ди ствар и тра жи од чет нич ке ко ман де да на ђу и ка зне крив це. Хла дан фе бру ар ски ве тар је ду вао у на ле ти ма из прав ца Дри не, за глу шу ју ћи Сло бо да но ве ре чи. По ка зао је ру ком То ши да ста ну у за клон по ред школ ске згра де.

- Да ли су се су да ри ли? - пи тао је То ша, на сла ња ју ћи се те шким ран цем на зид. На јед ној оку ци су пред њих ис па ли на ко њи ма ка лу ђер Xи џа, пред рат ни збо раш и ста ре ши на ма на сти ра Тро но ше, а сад чет нич ки ко ман дант, и де се так ње го вих пра ти ла ца. На не сре ћу, је дан се наш до бро во љац ус па ни чио кад је ви део из не на да пред со бом на о ру жа не љу де, опа лио из пу шке и убио јед ног чет ни ка.

- Не ће, ваљ да, и ов де по че ти као и у Kру шев цу?

- Ра чић је озло је ђен. Има мо по у зда не по дат ке да ће нас на па сти. Ми сли да је то Jо ца До бро са вље вић на мер но ура дио да осве ти оца.

- Зар нам ни је Ра чић слао се љач ке си но ве кад смо осни ва ли пук? Сло бо дан се гор ко осмех нуо.

- Па то је би ло пред крај че тр де сет тре ће, а ово је фе бру ар че тр де сет че твр те!

- Про сто не мо гу ће... али је ипак та ко.

- За то су и вас зва ли као по ја ча ње. Jед на че та Дру гог ба та љо на је пре ба че на за Гра ча ни цу, а дру га за Узов ни цу. Из на 87

шег ба та љо на су по сла ли у Љу бо ви ју вод вод ни ка Гру ји на... а са њи ма сам и ја по шао.

- У ства ри - на сме јао се То ша - и из мо је пра те ће че те је ов де са мо вод са те шким ми тра ље зом... и ја сам се ја вио до бро вољ но као и ти. Ми про све та ри мо ра мо да пред њачи мо.

- Да сми ру је мо ду хо ве... ово га пу та.

- То је и ме ни на уму - уо зби љио се То ша. - Опет смо на иви ци, са ко је мо же мо ла ко да скли зне мо у но ву тра геди ју.

- А мо жда је ово са мо на ста вак ста ре.

- Ни сам ти ка зао да је са мо јим во дом до шао и но ви ба та љон ски про све тар Ду шко Сте фа но вић.

- Нај зад су га по сла ли! - об ра до вао се Сло бо дан.

- Ти га по зна јеш?

- Не, не знам га лич но, али ми је о ње му мно го при чао Жа ра Авра мо вић. Он је наш друг из Шап ца ко ји се, за јед но са Жа ром и још њих два де се так, ја вио до бро вољ но по чет ком че тр де сет дру ге за бор бу про тив уста ша на Дри ни. Тре ба ло је да до ђе још про шле је се ни, али се ње гов ко ман дант бу нио и ни је хтео да га пу сти. Kа зао је да му је он је дан од нај бо љих про све та ра.

- Оста вио сам га у шта бу ба та љо на кад сам по шао те бе да на ђем.

- Чуо сам да је Ди ми три је Љо тић на пи сао оштро пи смо Jо ци До бро са вље ви ћу због ње го ве пла хо сти и не смо тре но сти у по хо ду на Чо ке ши ну. Ње гов ор до нанс нам је ка зао да га је ви део ка ко је кри шом обри сао су зе кад је про чи тао пи смо.

- Где су са да чет ни ци?

- Ску пља ју се у до ли ни око Со ко-гра да, ста ре твр ђа ве. Мо жда ће их се ску пи ти и три-че ти ри хи ља де.

- Зна чи, про ли ће се опет брат ска крв.

- Kа за ли су нам да је ко ман дант пу ка Kра со је Но та рош, нај стро же на ре дио да кад до ђе до су ко ба, пу ца мо из над њи хо вих гла ва.

- То зна чи да ће се про ли ти са мо на ша крв.

- На ши офи ци ри су за бри ну ти, док су мо би ли са ни мла ди ћи при ми ли ту вест са ве ли ким олак ша њем. Мно ги од њих има ју бли ске ро ђа ке у чет ни ци ма... Жа лио сам ти се пре не ко ли ко ме се ци ка ко не мо гу са но вим до бро вољ ци ма да ус по ста вим кон такт. Са да, по сле ове ко ман дан то ве на ред бе, по че ли су не ки од њих да ми са ми при ла зе и по чи њу раз го вор.

- Kа ко из ла зиш на крај са по руч ни ком Гор ди ћем и ње го вим Ба на ћа ни ма?

- За са да до бро, иа ко ми је је дан од њих ка зао да они не во ле про све та ре.

- От куд то.

- Kа зао је у ша ли, али ви дим да та ко и ми сли, ка ко се про 88

све та ри, на ро чи то ови но ви, пра ве ва жни. Во лео би да их ви ди и у бор ба ма, да ли ће се и он да пра ви ти ва жни.

- До бро те је опо ме нуо отац Ра до ван.

- Знаш ли да је сад ско ро отац Ра до ван пре ла зио пре ко Дри не са на шим до бро вољ ци ма и та мо кр стио не ко ли ко сто ти на срп ске де це?

- Да, чуо сам. Сва ком де те ту је дао и по клон у нов цу, као дар ге не ра ла Не ди ћа.

- Е, мој То шо, шта смо до че ка ли! Ни смо ни са ња ли кад смо се спре ма ли че тр де сет пр ве да се бо ри мо про тив Хи тле ра, ни ка сни је про тив ко му ни ста, да ће мо јед ног дана ов де, на ре ци Дри ни, у Ср би ји, оче ки ва ти на пад четни ка.

- То је на ша срп ска тра ге ди ја, или бо ље ре че но, део на ше оп ште тра ге ди је. Сре ди ном пу та, пре ма њи ма, оте гла се ко ло на од два де се так до бро во ља ца и не ко ли ко брд ских ко њи ћа ко ји су но си ли са јед не и дру ге стра не, учвр шће не на др ве ним са ма ри ма, де ло ве те шког ми тра ље за и сан ду ке са му ни ци јом. Ве тар им је ду вао у ле ђа и они, иа ко оп те ре ће ни те шком рат ном спре мом, кре та ли су се са ла ко ћом, ско ро по трч ки ва ли. Сло бо дан се се тио ка ко су се рав но пре го ди ну да на бо ри ли са ко ша вом. „Ово је ша ла”, по ми слио је, „пре ма Хо мо љу”. Вод ник на че лу ко ло не је ве се ло мах нуо ру ком То ши.

- Иде мо да за по сед не мо чу ку из над Љу бо ви је. Хо ћеш ли са на ма?

- Сва ка ко - ода звао се То ша, пру жа ју ћи ру ку Сло бо да ну. Не ка ти је са сре ћом.

- И те би. Чу вај се. - Се тио се То ши ног там ног пред ви ђа ња и хтео да му на ра стан ку ка же не што ве дро, чак и ша љи во, али му ре чи ни су до ла зи ле. Ви део је ка ко се То ша, они жег ра ста и енер гич них покре та, под пу ном рат ном опре мом, при дру жио ко ло ни вој ни ка. Већ се при ча ло у пу ку ка ко је он нај по пу лар ни ји чет ни вас пи тач. Сви су га, од ко ман ди ра че те па до по след њег ко њо во ца, од пр вог да на за во ле ли и по што ва ли. „Ето”, ми слио је Сло бо дан док је ула зио у школ ску згра ду у ко јој је био сме штен Гру ји нов вод, „још да нам по ги не од брат ске ру ке”. Ушао је у учи о ни цу на чи јем је по ду би ла про стр та сла ма, а пре ко ње по ло же на ша тор ска кри ла и ће бад на ко ји ма су се де ли до бро вољ ци и при ча ли. Хтео је да им се при дру жи, ме ђу тим, по звао га је вод ник Рај ко Гру јин ко ји је се део за че твр та стим, др ве ним сто лом. По ред вод ни ка је ста јао де се тар, под на ред ник Ве ли зар Стан ко вић. Вод ник, мла дић сред њег ра ста, пле ћат, по ка зао им је на 89

сто ли це, и ути шао глас кад су се ли.

- Има мо по у зда не из ве шта је да ће чет ни ци су тра из ју тра на па сти на ше две че те у Узов ни ци и Гра ча ни ци, а од мах за тим ће и нас да на пад ну. Ми ће мо оста ви ти је дан вод са те шким ми тра ље зом на чу ки из над Љу бо ви је...

- То је вод са То шом - ка зао је Сло бо дан.

- Да, са То шом. Чим нас на пад ну, ми ће мо се по ву ћи из ва ро ши по не ком утвр ђе ном пла ну. То је све што су нам ре кли. Ути шао је још ви ше глас и по ка зао им гла вом да му се при бли же. - По сто ји не ки тај ни план, али ње га ће мо са зна ти тек су тра.

- Ако пре ђе мо Дри ну - шап нуо је Ве ли зар - ја до бро по зна јем бо сан ску стра ну.

- Знам. Он се, Сло бо да не, бо рио про тив уста ша са Де се тим од ре дом.

- Био сам у Тр бо је ви ће вом во ду - ка зао је Ве ли зар са при зву ком по но са у гла су и окре нуо се Сло бо да ну. - За јед но са тво јим Срем цем Жа ром Авра мо ви ћем.

- Са Жа ром? За што ми то ни си ра ни је ка зао?

- Па не мам ни кад вре ме на... а не маш ни ти. Го во риш са мо са овим но вим, мо би ли са ним... Сло бо дан је осе тио пре ба ци ва ње у Ве ли за ре вом гла су. При ме тио је да је на ње го ву при мед бу и Гру јин клим нуо сво јом ве ли ком гла вом уса ђе ном на ши ро ким, атлет ским ра ме ни ма.

- Би ће вре ме на па ће мо се на ра зго ва ра ти о све му и сва че му, а на ро чи то о бор ба ма у Бо сни... За са да мо ра мо да по ла же мо пу ну па жњу на но ве до бро вољ це.

- У пра ву си - ка зао је Гру јин. - Kад сам у Шап цу са оп штио мо ме во ду да ће мо пре по ла ска на те рен по ла га ти за кле тву, не ко ли ко њих ми је ре кло да су они већ по ло жи ли за кле тву Kра љу и Отаџ би ни пред чет нич ким про том и два ка лу ђе ра. Упла ши ли су се да ће код нас по ла га ти за кле тву не ком дру гом.

- Jе дан из мо је де се ти не ми је при чао - осмех нуо се Ве ли зар - ка ко им је не ки го спо дин, за ко га су ка за ли да је адво кат из Бе о гра да, одр жао го вор у ко ме их је убе ђи вао да смо ми, до бро вољ ци, из да ли кра ља, и да мо ра ју, чим их по зо ву, да по бег ну њи ма у шу му.

- Сад ми је мно го ја сни је - осмех нуо се и Сло бо дан - што су не ки од њих у по чет ку из бе га ва ли да раз го ва ра ју са мном.

- Из не на ди ли су се кад су оно мад, за јед но са на ма, по ла га ли за кле тву Kра љу и Отаџ би ни - ка зао је вод ник.

- Шта ми слиш, Сло бо да не - пи тао је Ве ли зар - за ову на ред бу да су тра не сме мо да пу ца мо у ме со? Ни ме ни се не пу ца у чет ни ке, али шта ће мо и ка ко ће мо ако нас на пад ну?

- Мо жда ће мо ју ри ша ти, па ће их то по ме сти. Ти бар знаш ка ко то из гле да. Jу ри шао си са Ри сти ћем и Тр бо је ви ћем, а ја 90

сам ју ри шао у Хо мо љу, кад сам био у Ри сти ће вом во ду.

- Пред на ма су он да би ли или уста ше или пар ти за ни. Ми се у мо јој че ти ни смо ни ка да ту кли са чет ни ци ма.

- Мо жда се не ћеш ту ћи ни ово га пу та - ка зао је вод ник за ми шље но.

- Не ви дим ка ко... Да сам остао са они ма у Че твр том пу ку, не бих са да и о то ме мо рао да бри нем.

- Мо жда те они не би по ста ви ли за де се та ра - на сме јао се Гру јин.

- Jа сам већ и та мо био де се тар, а они су ме и уна пре ди ли у чин под на ред ни ка.

- Па што си он да тра жио да до ђеш ова мо?

- Знаш за што! Хтео сам да бу дем у че ти Об ра да Гор ди ћа. С њим сам се бо рио још од че тр де сет пр ве. Kао и ти.

- Е, па он да ћу ти... и ужи вај, ако мо жеш. Сло бо дан је устао од сто ла, при шао ме сту где му је ле жа ла спре ма и сео на сво је ће бе. Њих тро ји ца-че тво ри ца, ко ји су би ли нај бли же, пре ста ли су да при ча ју кад су ви де ли да им се при бли жа ва.

- Ни сам знао - обра тио им се осме ху ју ћи се - да сте се два пу та за кли ња ли Kра љу и Отаџ би ни. Тек сам са да чуо. Вој ни ци су се сне бивљи во по гле да ли.

- Jе смо - ка зао је мла дић там не ко се и там них, гу стих бр чи ћа за су ка них на го ре, и он се осме ху ју ћи. - Бо ље два пу та не го јед ном. Ви ше ће вре де ти.

- Чуо сам и да вам је не ки адво кат из Бе о гра да при чао да смо ми из дај ни ци. Опет су се по гле да ли и спу сти ли гла ве. Са мо га је мла дић са бр чи ћи ма гле дао још увек ис под ока.

- Не ко нам је та мо рек’о да ви ве ша те Хи тле ро ве сли ке по кан це ла ри ја ма. Сло бо дан је спу стио глас та ко да га је са мо њих не ко ли ко нај бли жих мо гло чу ти.

- Ми би смо нај ра ди је обе си ли Хи тле ра, са мо кад би смо мо гли да га ухва ти мо. Он нам је и на нео све ове му ке. Мла дић са бр чи ћи ма се гла сно на сме јао.

- Шта је, Бо ро, та ко сме шно? - ја вио се Ве ли зар.

- При ча ћу ти по сле - ка зао је уме сто ње га Сло бо дан. - Ви де ли сте да ни је исти на што не ки та мо го во ре о на ма, а ви де ће те и уве ри ће те се још ви ше.

- Вод ник нам је рек’о, ако нас на пад ну чет ни ци - ка зао је Бо ра - да пу ца мо пре ко њи хо ви’ гла ва. За што они да нас на па да ју?

Jе дан по је дан, до бро вољ ци су по у ста ја ли и оку пи ли се око Сло бо да на.

91

- Ово га пу та је до шло до не спо ра зу ма. Чу ли сте за не срећ ну по ги би ју јед ног чет ни ка од стра не на шег дру га ко ји се ваљ да упла шио кад их је ви део, па по чео из стра ха да пу ца. Сад нам то Ра чић не мо же да опро сти, а не ки ње го ви љу ди, као тај адво кат ко ји вам је др жао го вор, је два до че ка ли, па га на го ва ра ју да нас на пад не. Ми не ће мо рат са њи ма, јер су они на ша бра ћа...

- Kа ко то - упао му је у реч Бо ра, гле да ју ћи га и да ље ис под ока - да ми зна мо да су нам они бра ћа, а они не знају...

- За то - пре ки нуо га је Ве ли зар - што су они за ве де ни ко му ни стич ком про па ган дом.

- Има до ста и то га - ка зао је Сло бо дан. - Че тр де сет пр ве, док су чет ни ци би ли за јед но са ко му ни сти ма, мно ги од њих су им по ве ро ва ли да смо ми за ис та из дај ни ци, па су и по сле, кад су се с њи ма по би ли, за др жа ли то као исти ну. Ме ђу тим, ко му ни сти су од мах по сле сва ђе са чет ни ци ма по че ли и њих да на зи ва ју из дај ни ци ма и слу га ма оку па то ра. Ми зна мо да то ни је исти на, и да су чет ни ци исто као и ми за Kра ља и Отаџ би ну.

- А има ту још не че га - до дао је Ве ли зар. - Не ки чет нич ки ко ман дан ти зна ју да не сме ју да на па да ју Нем це због од ма зде над на ро дом, и к’о ве ле, „хај де да на пад не мо љо ти ћев це, па ће нас они у Лон до ну по хва ли ти. Да им по ка же мо ка ко се ми, иа ко не на па да мо Шва бе, ипак бо ри мо ак тив но за за јед нич ку ствар!”

- Дру же Сло бо да не - по чео је Бо ра по ла ко, за вр ћу ћи пр во је дан брк, па он да дру ги - ка жеш и ти, и под на ред ник ка же, ка ко има код „њих” и ова ки’ и она ки’, а ја ми слим да је та ко и код нас, ов де.

- Та ко је. Љу ди смо па не мо же мо да ми сли мо сви јед на ко... Али, оно што је нај ва жни је, то је што ка жу и што тра же од нас на ше вр хов не ста ре ши не, ге не рал Не дић и ге не рал Kо ста Му шиц ки.

- А Ди ми три је Љо тић? - Бо ра је и не хо ти це по ви сио глас. Све очи су се упра ви ле пре ма Сло бо да ну. Осе тио је ка ко му је ср це бр же за ку ца ло. Шта да ка же овим мла ди ћи ма ко ји су до ју че жи ве ли у сво јим до мо ви ма, па три јар хал ним жи во ти ма срп ских се ља ка, а са да су отрг ну ти си лом од сво јих ог њи шта, при мо ра ни да се су прот ста ве они ма ко ји су их не дав но мо би ли са ли и за кле ли на истом је ван ђе љу као и ови ов де - за истог Kра ља и за исту Отаџ би ну? И шта да им ка же за Ди ми три ја Љо ти ћа, чи је су име тек не дав но чу ли пр ви пут у сво јим мла дим жи во ти ма, и то нај по грд ни је што мо же би ти? За то се по ста рао онај „го спо дин адво кат из Бе о гра да”.

- Ди ми три је Љо тић је со лу нац, као и ва ши оче ви - нај зад је про го во рио, и то кад је ти ши на већ по че ла да по ста је не ла год на. - Kо ве ру је у Не ди ћа мо ра да ве ру је и у Љо ти ћа. Они су 92

не раз двој ни. Знам да се од вас, и не са мо од вас, не го и од свих нас, оче ку је мно го... Зна те за на ре ђе ње да су тра, ако до ђе до бор бе, пу ца те из над чет нич ких гла ва. То од свих нас тра жи лич но Љо тић... - За стао је и по ла ко пре шао по гле дом пре ко њи хо вих ли ца, тру де ћи се да сва ко га по је ди нач но по гле да у очи. - Имај те пу но по ве ре ње у сво је ста ре ши не, и ни шта се не бри ни те. Го во рио је чвр стим гла сом, али са ве ли ком стреп њом у ср цу. Шта ће до не ти су тра шњи дан? Не ко ли ко хи ља да чет ни ка, а њих све га три-че ти ри сто ти не, ве ћи ном још нео про ба них бо ра ца, ко је су они спре ма ли да при ме ва тре но кр ште ње у бор би про тив без бо жног ко му ни зма, а не да се бо ре про тив сво је бра ће.

Kа кав је то рат ни план и да ли ће успе ти? А ови мла ди ћи ко ји га та ко па жљи во слу ша ју ши ро ко отво ре них очи ју, шта њих че ка? Да ли ће сви они пре жи ве ти су тра шњи дан? А и он са њи ма... и То ша на чу ки из над Љу бо ви је, са за дат ком да шти ти од ступ ни цу, и ве ро ват но оста не на њој до по след њег чо ве ка?

- Jош не што да вам ка жем - до дао је кад је по сле ње го вог ма лог го во ра на ста ла ти ши на. - И сам Љо тић има два си на у до бро вољ ци ма, ко ји се као и ми сви из ла жу у бор ба ма. Вод ник, ко ји је и сам пра тио раз го вор са ин те ре со ва њем, устао је са сто ли це гле да ју ћи на руч ни сат.

- Jош по ла са та. Су тра је уста ја ње у три из ју тра. Сло бо дан је тек са да при ме тио да се смр ка ва. Ве тар, ко ји је на но сио цр не, ого ле ле гра не на про зор ска ок на, по че да је ња ва. Ни је му се још спа ва ло, а же лео је да се упо зна са ду го о че ки ва ним Ду шком Сте фа но ви ћем, и у исто вре ме чу је нај но ви је ве сти о Жа ри, а мо жда и о Да мја ну. Жа ра му је при чао, а ка сни је и пи сао, да је Ду шко не ко ли ко пу та од ла зио у Сме де рев ску Па лан ку, у За вод за при нуд но вас пи та ње омла ди не. Ис пред шта ба ба та љо на оку пља ју се до бро во љач ке трој ке, до би ја ју ти ха упут ства од ви со ког су вог на ред ни ка, и од мах за тим од ла зе убр за ним ко ра ци ма. По ред ула за у згра ду два до бро вољ ца др же за узде три осе дла на ко ња. Ри ђа и до рат сто је мир но, обо ре них гла ва, док вит ки, ви со ки вра нац ко ман дан та ба та љо на уз не ми ре но фрк ће ши ро ко раз дво је ним но здр ва ма, ма ше го ре-до ле гла вом и гра би ко пи том по не рав ној ка ме ној кал др ми. Из ка ме ња иска чу сто ти не искри ца, све ви дљи ви јих у су мра ку ко ји се по чео на гло да спу шта. Сло бо да ну до ла зе на ум сти хо ви из еп ских на род них пе са ма ко ји пе ва ју о ко њу не ког ју на ка: „Из но здр ва мо дар пла мен ли же, из ко пи та жи ва ва тра се ва.”

93

У згра ди шта ба ве ли ка жур ба. Ста јао је нео дл уч но не ко ли ко тре ну та ка у ма лој, мрач ној со би, скла ња ју ћи се са пу та офи ци ри ма и под оф и ци ри ма озбиљ них ли ца, ко ји су ула зи ли и из ла зи ли из про сто ри је где је ко ман дант ба та љо на Jо ца До бро са вљевић са ка пе та ном Во јом Ту фег џи ћем, и још не ко ли ко офи ци ра, пре ла зио пре ко сек ци ја ра ши ре них на ве ли ком окру глом сто лу. У исто вре ме чу ле су се при гу ше не при мед бе, ко је су до ла зи ле нај че шће од ко ман дан та и ка пе та на Ту фег џи ћа. Ни је хтео да их за у ста вља и ис пи ту је да ли зна ју где је но ви про све тар. Ни је же лео да их оме та у њи хо вој жур би. Kад се окре нуо да иза ђе из со бе, при ме тио је до бро вољ ца у офи цир ској уни форм и, ка ко се ди на сто ли ци по ред про зо ра и по сма тра она три осе дла на ко ња. Ни је мо гао да га пре по зна у су мра ку, па му је при шао на не ко ли ко ко ра ка. Офи цир је устао и осмех нуо се. Био је ви ши ра стом од Сло бо да на, ста сит, пра вил ног ли ца и гр гу ра ве сме ђе ко се.

- Тра жим но вог ба та љон ског про све та ра - осмех нуо се и Сло бо дан.

- На шао си га. Jа сам Ду шко Сте фа но вић.

- Jа сам Сло бо дан Спа со је вић. - Пру жио му је ру ку.

- То ша ми је ка зао да ћу те на ћи ов де не где, у Љу бо ви ји.

Jа сам се пре по ла са та ви део са Слав ком Kон ти ћем, про све та ром Дру гог ба та љо на, и он ме је упо знао са Jо цом До бро са вље ви ћем... Сео сам да се ма ло од мо рим. Да нас смо се на пе ша чи ли са То ши ним во дом.

- Где ћеш да спа ваш?

- У шта бу. Хај де да ма ло про ше та мо. Иза шли су из згра де и по шли ули цом.

- Отац Ра до ван ми је при чао о те би, Сло бо да не. Kа же да умеш да раз го ва раш са на шим се ља ци ма, а то нам да нас нај ви ше и тре ба.

- Да ли си се ско ро ви део са Жа ром? Он ми је при чао о те би.

- Пре три да на. Мно го те је по здра вио. По ру чио је да већ ви ше од по ла го ди не не ма ни ка квих ве сти из До бри на.

- Ни ја не мам. Да ли је Да мјан Исај ло вић још увек...

- Ње га сам ви део пре не де љу да на - опет се осмех нуо. - И он те по здра вља.

- Kа ко је он?

- По ма же мно го у цр кви. Оп слу жу је оца Алек су То до ро ви ћа и Jо ва на Ра па ји ћа. Kа же да му је то оста ло од де де ко ји је то исто ра дио у ње го вом Ра та ре ву, у Сре му.

- Ти знаш где је он био?

- Kа ко да не. Био сам на Дри ни кад смо их за ро би ли. Jа 94

сам с њим раз го ва рао, не ћу да ка жем да сам га са слу ша вао, јер ни сам ислед ник. Оста вио је на ме не до бар ути сак и пре не го што смо до би ли пи смо од Жа ре, у ко ме си се и ти ја вио и све срд но за у зео за ње га.

- Па... ка ко је са да?

- За вр шио је у За во ду осми раз ред гим на зи је и по ло жио ве ли ку ма ту ру, све са од лич ним успе хом.

- А ка ко...

- Знам шта те нај ви ше ин те ре су је - пре ки нуо га је но ви про све тар, опет се сме шка ју ћи. - Од лич ног је, чак при мер ног, вла да ња. Мно го чи та. Про чи тао је це лог До сто јев ског, Тол сто ја, Тур ге ње ва, Го го ља, вла ди ку Ни ко ла ја. По чео да чи та Бер ђа је ва. Уче ству је у раз го во ри ма по сле пре да ва ња из по ли ти ке, исто ри је, фи ло зо фи је, и на ро чи то, из ре ли ги је. Ме ђу тим, ка жу, нај ви ше по ста вља пи та ња, а рет ко пра ви ко мен та ре.

- А кад ко мен та ри ше?

- Има не ку сво ју ло ги ку. - По ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка.

- При ча ће мо о ње му дру ги пут. Шта ми слиш о овој си ту ац и ји? Сло бо дан му је ис при чао што је чуо од вод ни ка Гру ји на.

- Ни је до бро - од мах нуо је Ду шко гла вом. - Има мо по дат ке да се не ко ли ко од лич но на о ру жа них пар ти зан ских ди ви зи ја спре ма ју да у ра но про ле ће, ве ро ват но већ сле де ћег ме се ца, пре ђу Дри ну са за дат ком да за у зму Ср би ју... Шта ће нам рат са чет ни ци ма?! И на ма и њи ма.

- И це лом срп ском на ро ду.

- Шта ми слиш ко је крив за ово што се са да де ша ва, ми или они?

- Ни ми, ни они. Не ка оп шта не сре ћа нас је за хва ти ла. Онај наш до бро во љац, ко ји је у мо мен ту из не на ђе ња и стра ха опа лио ме так и убио чет ни ка, си гур но ни је ни у сну са њао шта ће све из то га да се из ро ди.

- А ни они, ваљ да - ка зао је но ви про све тар гор ко се осме ху ју ћи - ни су кри ви што жи ве под сва ко днев ним, стра хо ви тим при ти ском „на ших ве ли ких са ве зни ка”, да на па да ју оку па то ра и „ње го ве по ма га че”.

- А сад им се ука за ла згод на при ли ка...

- Та ко је. На ма је уне ко ли ко лак ше, јер наш је циљ спа са ва ња срп ског на ро да од уни ште ња по сва ку це ну. Ми на шу бор бу не мо ра мо да нас ни ко ме да прав да мо, осим том истом на ро ду.

- Из гле да да се на ши у шта бу узда ју у не ки „тај ни план”, ко ји тре ба да нам по мог не сут ра из ју тра. Про све тар је од мах нуо гла вом.

- Дај Бо же да успе. Чет ни ке је те шко из не на ди ти. Има ју од лич ну оба ве штај ну слу жбу. Та ко ре ћи, це ло куп но ста нов ни 95

штво у Ср би ји је на њи хо вој стра ни.

- Иро ни ја је суд би не да је овај наш срп ски на род исто то ли ко и за ге не ра ла Не ди ћа, „Срп ску мај ку”, ко ли ко је и за Дра жу, „Во жда тре ћег срп ског устан ка”. Нас, ма ко ли ко се тру ди ли, не мо гу да одво је од Не ди ћа. Jа сам био при су тан кад нам је ка зао: „Ви сте мо ја нај бо ља вој ска.” ...И још не што: и ми ов де има мо од лич ну оба ве штај ну слу жбу! Мно ги нас се ља ци раз ум е ју и по ма жу.

- Да нас је то ско ро не ка тра ги ко мич на си ту ац и ја.

- Мно го ви ше тра гич на не го ко мич на.

- Пра во да ти ка жем - Ду шко се окре нуо пре ма Дри ни - је два че кам ту пар ти зан ску офан зи ву. Ве ру јем да ће нас она опа ме ти ти и ко нач но ује ди ни ти.

- Бор бе про тив ко му ни ста су нас већ јед ном, кра јем че тр де сет пр ве, ује ди ни ле. Знаш шта се по сле, и по ред ре ла тив ног ми ра и си гур но сти за на род и из бе гли це, по че ло да де ша ва из ме ђу нас и чет ни ка.

- Ово га пу та ће мо ра ти да до ђе до пра вог и истин ског је дин ства, а ако не до ђе, про па ли смо и ми и они.

Kад се ра стао са про све та ром, Сло бо дан је још ду го раз ми шљао о том њи хо вом пр вом раз го во ру. Се тио се Жа ри ног оду ше вље ња: „Ду шко је пра ви збо раш: ве ли ки иде ал и ста и не у стра ши ви бо рац.” Би ла је још ноћ, мрач на и хлад на, ка да је као кроз по лу сан чуо ве се ли Ве ли за ров глас: - Ди жи се, дру же Сло бо да не! Већ је три са та из ју тра. Знам да ти се спа ва. Око ње га ве ћи на до бро во ља ца је на но га ма... За де сетпет на ест ми ну та су би ли по стро је ни пред шко лом у пу ној рат ној спре ми.

- При чвр сти чу ту ри це да не зве ке ћу - на ре ђи вао је при гу ше ним гла сом вод ник Гру јин. - Не ћу да чу јем ни ко га да пи сне. Де се ти на за де се ти ном и вод за во дом су не ста ја ли у мра ку. Сло бо дан је кре нуо са Ве ли за ре вом де се ти ном. Би ло је не што у том ви со ком, круп ном, увек ве дром и на сме ја ном мла ди ћу, што је ули ва ло по ве ре ње. Био је бо рац од че тр де сет пр ве, ко ји се др жао ју нач ки у бор ба ма са ове и оне стра не Дри не, али, та кви су би ли и оста ли „ста ри до бро вољ ци”. Kод ње га, у ње му свој стве ној без бри жно сти, скоп ча ној са не на ме тљи вом љу ба зно шћу, осе ћа ло се из ве сно не по ко ле бљи во са мо по у зда ње да не ма ни јед ног про бле ма ко ји се не мо же ла ко и јед но став но ре ши ти. Чим су иза шли из ва ро ши, одво ји ли су се од во да и по шли пре ма уна пред од ре ђе ном по ло жа ју. Де се тар је ишао на че лу, а иза ње га Сло бо дан.

96

- Ов де је бли зу јед на уз ви ши ца - шап нуо му је Ве ли зар. Њу ће мо ми да за по сед не мо... Сло бо дан ни је мо гао ни шта да ви ди у гу стом мра ку, ме ђу тим, де се тар се кре тао са ла ко ћом, као да је усред да на, и он се у јед ном тре нут ку по пла шио да ће га из гу би ти. По жу рио је и од мах за тим по чео да се спо ти че о не ко ка ме ње.

- Ту смо - шап нуо му је Ве ли зар, кад је он ско ро на ле тео на ње га, за стао и по чео да да је на ре ђе ња во ђа ма трој ки. По што је сме стио пу шко ми тра ље сца, окре нуо се опет Сло бо да ну. - Во лим што сам де се тар, али ми је би ло жао кад сам мо рао мој ста ри пу шко ми тра љез да дам дру го ме.

- Jе ли то онај што си га за ро био у Пе тров цу на Мла ви? Ве ли зар се тр гао.

- От куд ти знаш?

- Жа ра ми је при чао. Сад знам да си то мо гао би ти са мо ти.

- Зар је он о то ме при чао?

- Да. При чао ми је све у де та ље. За ћу та ли су. Сло бо дан је сео на је дан ка мен. На пре гао се свом сна гом да про дре по гле дом кроз та му, али уза луд. Ди вио се Ве ли за ру и оста лим до бро вољ ци ма у де се ти ни ко ји су се, из гле да, мно го бо ље сна ла зи ли у мра ку од ње га. Ве тар је си ноћ по чео да се сти ша ва, ме ђу тим, са да се опет по ја чао, и он је осе тио ка ко му се хлад но ћа увла чи кроз ши њел. По ми слио је ка ко би би ло до бро кад би смео да од ви је ће бе и ша тор ско кри ло, па да их пре ба ци пре ко ле ђа, али је знао да мо ра би ти спре ман сва ког тре нут ка за из не над ни по крет.

- Где је са да наш вод из пра те ће че те? - шап нуо је Ве ли за ру.

- Та мо не где, на нај ви шој чу ки - мах нуо је нео др е ђе но ру ком у мрак - са ко је се ви де сви при ла зи за Љу бо ви ју. Гру јин ми је ка зао да је но ћас до био на ре ђе ње да се ми, чим до ђе до на па да, по ву че мо кроз Љу бо ви ју у прав цу Ба ји не Ба ште.

- За што? То је у су прот ном прав цу од на ших че та у Узов ни ци и Гра ча ни ци.

- Пра во да ти ка жем, не знам ни ја.

- А шта ће би ти са То шом?

- Они ће оста ти на чу ки, да је по сва ку це ну за др же.

- „Из над гла ва?”

- Да - на сме јао се Ве ли зар - и они ће пу ца ти из над гла ва, али то чет ни ци не ће зна ти! Опет су ућу та ли. Сло бо да ну се чи ни ло да чу је рав но мер но ху ча ње Дри не, али ни је био си гу ран да ли је то звук во де или ве тра. На јед ном се из да љи не за чу ше екс пло зи је и убр за но 97

штек та ње ми тра ље за.

- То су чет ни ци на па ли на Узов ни цу - шап нуо му је Ве ли зар, као што смо и оче ки ва ли. Сло бо дан се уз не ми рио. „Kа кав је то тај ни план”, по чео је да раз ми шља, „по ко јем мо ра да жр тву је мо цео је дан вод?” Он да, ме сто да по ле те у по моћ оп ко ље ним че та ма, они тре ба да са че ка ју чет нич ки на пад на Љу бо ви ју, и од мах за тим да се по ву ку у су прот ном прав цу. Из гле да ло му је да је у све му то ме би ло не чег на ив ног и не про ми шље ног.

- Не бри ни - шап нуо је де се тар ко ји је био уве рен да чи та ње го ве ми сли. - Jош ма ло па ће на па сти и Гра ча ни цу ко ја је бли же Љу бо ви ји. Опет че ка ње у мра ку. Вре ме про ла зи, а зо ра ни ка ко да сва не. Осе ћа хлад но ћу ко ја му све ви ше за хва та це ло те ло. При сла ња пу шку на ка мен, ду ва у ру ке и тр ља их јед ну о дру гу. У да љи ни се из не на да за све тли ло не бо; је дан пут, два пут, као кад му ње за се ва ју. Од мах за тим чу ла се по тму ла гр мља ви на и мно го гла сни је штек та ње ми тра ље за.

- Ви диш, шта сам ти ја ка зао! - ско ро је уз вик нуо Ве ли зар.

- На па да ју Гра ча ни цу. Сад ће и нас. Нај зад, као по сле чи та ве веч но сти, кад су се већ на ви кли на да ле ку пуц ња ву и по тму ле екс пло зи је, по че ли су да ра за зна ва ју обри се ка ме ног бр да шца пре ма не бу ко је је ма ло-по ма ло по ста ја ло све тли је. Уско ро су из та ме по че ли да се из два ја ју и об ли ци до бро во ља ца. Ле жа ли су или кле ча ли иза за кло на са пу шка ма у ру ка ма и па жљи во по сма тра ли про стор ис пред се бе.

- Ено их! - шап нуо је у јед ном тре нут ку Ве ли зар. Сло бо дан се на пре гао да ви ди, али уза луд. Ве ли зар је бр зо, са гнут та ко да му је ру ка у ко јој је др жао пу шку ско ро до ди ри ва ла зе мљу, об и шао љу де из де се ти не. Kад се вра тио, чуо га је ка ко ша пу ће пу шко ми тра ље сцу ко ји је ле жао са сво јом трој ком на два-три ко ра ка од ње га: - Че кај док не чу јеш наш ми тра љез са чу ке. Он да опа ли и ти... из над гла ва, знаш већ! Сад их је угле дао и Сло бо дан, ка ко из ла зе из су мра ка пра ско зор ја. На че лу ко ло не је ја хао чо век, ве ро ват но офи цир. Од мах иза ње га, са јед не и с дру ге стра не пу та, на зи ра ло се не ко ли ко там них при ли ка са пу шка ма на го товс. Сло бо да ну је ср це по че ло да ку ца бр же. И не хо ти це се се тио мр твих чет ни ка не да ле ко од Kру шев ца, за се де код Бе лих Во да, Тр сте ни ка, ка ми о на са мр твим те лом Ду шка Мар ко ви ћа... По гле дао је у не бо, на ко ме се ла га но одва ја ло све тло од та ме, и у се би се пре кр стио. „Го спо де Бо же, по мо зи и на ма и њи ма”, по ми слио је.

Kао од го вор на ње го ву мол бу раз ле гао се ду гач ки ра фал 98

те шког ми тра ље за.

Kоњ се про пео под чет нич ким ко ња ни ком, оних не ко ли ко при ли ка се ус ко ме ша ло, и од мах у сле де ћем тре нут ку раз ле гла се па кле на ва тра ле во и де сно од Сло бо да на. По гле дао је пу шко ми тра ље сца до се бе. Из це ви ње го вог пу шко ми тра ље за, ко ја је би ла уз диг ну та та ман то ли ко да ме ци пре ле те ме тар-два из над чет нич ких гла ва, ку ља ла је ва тра.

- Жи вео Kраљ! - вик нуо је Ве ли зар из свег гр ла, али му ни ко ни је од го во рио.

- Ве ли за ре, Ве ли за ре! - Сло бо дан је чуо не чи ји сна жан глас ко ји је до ла зио из по за ди не. Окре нуо се и ви део вод ни ка Гру ји на ка ко ма ше ру ком.

- Пре ки дај паљ бу! По вла чи се кроз Љу бо ви ју. Пра вац: Ба ји на Ба шта. Ве ли зар ни је мо рао да по на вља на ред бу. Пуц ња ва је на јед ном пре ста ла на це лом фрон ту. Са мо се још са чу ке чу ло штек та ње те шког ми тра ље за и бр за паљ ба из де се так пу ша ка.

- По жу ри, по жу ри! - ви као је де се тар на сво је вој ни ке. Др жи од сто ја ње. Уси ље ним ко ра ком. Сло бо дан се на шао на за че љу де се ти не. Освр нуо се још јед ном да ви ди врх чу ке. Ви део је са мо по вре ме но ва тре но све тлу ца ње. „Ваљ да ће оста ти жив”, по ми слио је са зеб њом у ср цу, „Ваљ да ови на ши зна ју шта ра де.” Про ла зи ли су бр зим ко ра ци ма кроз Љу бо ви ју, ма лу ва рош ко ја их је го сто љу би во при ми ла и при ја тељ ски се пре ма њи ма по на ша ла за вре ме це лог бо рав ка. У ово до ба ра ног ју тра ули це би ожи ве ле; рад ње се отва ра ле, љу ди се ве се ло по здра вља ли пре ко ули це, де ца, спрем на да за ко ји час по ђу у шко лу, из ви ри ва ла из ка пи ја, по не ка ко ла за тан др ка ла по ка ме ној кал др ми. Ово га пу та ули це опу сте ле као да у њи ма не ма жи ве ду ше. Чак се и пев ци сми ри ли. Ваљ да се и они упла ши ли од ма ло пре ђа шње же сто ке паљ бе и екс пло зи је.

Kад су иза шли из Љу бо ви је и по шли по ред Дри не, Сло бо дан је по жу рио да стиг не Ве ли за ра. Ишли су уза ном ста зом и но ви до бро вољ ци су му се скла ња ли да га про пу сте. Осме хи ва ли су му се за до вољ но, као да су би ли у не ком на ро чи том, све ча ном рас по ло же њу.

- Во лео бих да знам - ка зао је кад је по шао упо ре до са Ве ли за рем - шта са да ми сле пар ти за ни кад слу ша ју пуц ња ву са ове стра не.

- Ве се ле се. И ми би смо се ве се ли ли кад би се они са ми ме ђу со бом по ту кли. „Чуд на си ту ац и ја”, ми слио је Сло бо дан. „Они та мо, пре ко Дри не, срећ ни су јер су уве ре ни да се ми ов де ме ђу соб но уби 99

ја мо, а ови но ви ре гру ти, и ми с њи ма, срећ ни смо што смо из бе гли оп шту по ги би ју.” Ве ро вао је да се и ве ћи на чет ни ка та ко не ка ко осе ћа ла као и они, до бро вољ ци. Штек та ње те шког ми тра ље за се чу ло све сла би је и све ре ђе, и нај зад је са свим пре ста ло. Осе ћао се мно го бо ље док је слу шао паљ бу са чу ке. Знао је да су жи ви.

- По жу ри, по жу ри! Др жи од сто ја ње! - Опет је сти гло из по за ди не на ре ђе ње. Да ли их то по жу ру ју за то што се ми тра љез на чу ки сми рио, па не ма ви ше ни ко га да бра ни при ла зе Љу бо ви ји, а и њи ма од ступ ни цу, или има ју не ки дру ги раз лог?

Kад су до ла зи ли у Љу бо ви ју из Шап ца, пре ве зли су их по кри ве ним ка ми о ни ма, ме ђу тим, ово га пу та су ишли по ред са ме Дри не. Ни је ни кад ра ни је про ла зио та ко бли зу ове ре ке, ко ја је мно го пу та опе ва на у на род ним пе сма ма, нај ви ше по му ка ма и не во ља ма срп ског на ро да. И оно што су му Жа ра и Трај ко при ча ли уре за ло му се ду бо ко у свест. Во да је би ла мут на и ва ло ви та као што ју је и за ми шљао. Ху ча ла је и сте ња ла раз би ја ју ћи се о твр де, ка ме не пре пре ке, као и овај на род што ху че и сте ње ве ко ви ма, раз ми шљао је. А та ко је исто и нео бу зда на, пу на не ке искон ске сна ге ко ја са мо тре ба да се пра вил но схва ти и раз ум е, а за тим да се осми сли.

- По жу ри, по жу ри! Др жи од сто ја ње! - опет се пре но си ло на ре ђе ње. Са ста зе су пре шли на пут ко ји се ма ло одво јио од Дри не. Сло бо дан је све вре ме по гле дао на дру гу оба лу, ко ја је из гле да ла са свим пу ста. Убр за ни марш са те шком опре мом по чео је да га за ма ра. На пе том или ше стом ки ло ме тру до шло је на ре ђе ње да ста ну, и он је одах нуо. Ски нуо је бр зо ра нац и сео на ње га. Тек што је сео, до шло је но во на ре ђе ње.

- Пре не си: офи ци ри на ра порт ко ман дан ту ба та љо на. Вод ник Гру јин је про шао бр зо по ред стро ја, и по сле петшест ми ну та се исто та ко жур но вра тио.

- Спре ман за по крет - чуо га је кад је ка зао Ве ли за ру - Ов де скре ће мо уле во.

- Ди жи се, ди жи! - на ре ђи вао је увек на сме ја ни Ве ли зар сво јој де се ти ни. - Шта окле ва те кад знам да вам се ви ше не од ма ра! Тек што су по че ли да на пу шта ју пут, не ко ли ко ме та ка је зви зну ло из над њи хо вих гла ва.

- Тр ком, тр ком! Др жи од сто ја ње - ви као је Ве ли зар. Пре не го што је скре нуо с пу та, Сло бо дан је још јед ном по гле дао у прав цу Дри не. На две сто до три сто ме та ра, са дру ге стра не ре ке, ви део је там не при ли ке ка ко тр че пре ма њи ма 100

низ ка ме ну па ди ну и раз ви ја ју се у стрел це. Пр ва по ми сао му је би ла „уста ше!” По на дао се да ће се вра ти ти и ов де при ми ти бор бу, али ни ка кво на ре ђе ње ни је сти за ло, и они су све ви ше од ми ца ли пу тељ ком ко ји је во дио по ред не ког пре су ше ног по то ка. „Ште та”, по ми слио је. Мо жда му се ни кад ви ше не ће пру жи ти при ли ка да се бо ри про тив уста ша. У све сти му је ис кр снуо пи то ми стри чев лик, ко га су уста ше за јед но са два си на, два мла да ин же ње ра, уби ли у Па кра цу. Се тио се и го спод стве ног ли ка те че из Срем ске Ми тро ви це, ко га су јед не но ћи од ве ли ка ми о ном, да се ни кад ви ше не вра ти сво јој по ро ди ци. „Ме сто да се у Бо сни ту че мо са уста ша ма и ко му ни сти ма”, оте ла му се гор ка ми сао, „ми се у Ср би ји игра мо мач ке и ми ша са чет ни ци ма.”

Kад су нај зад ус по ри ли, он је на ста вио да иде истим бр зим ко ра ком док ни је сти гао вод ни ка Гру ји на, ко ји је ишао на че лу ко ло не. По ред вод ни ка је ко ра чао мла дић у на род ној но шњи. Из не на дио се кад је у ње му пре по знао сво га До бри ња ни на Де ја на, мла ђег бра та Бу ди ми ра Ма рин ко ви ћа.

- Де ја не! От куд ти ов де? Де јан му је бр зо пру жио ру ку и ма ло се освр нуо око се бе.

- Не мој та ко гла сно. Знаш да сам у на шој оба ве штај ној слу жби. Не ћу да ови но во мо би ли са ни чу ју. Мо же не ко од њих да де зер ти ра, и он да оде ме ни гла ва.

- Ти знаш да је Сло бо дан про све тар у на шој че ти - ја вио се вод ник.

- Знам. Бу ди мир ми је при чао... Имаш ли ве сти од ку ће, Сло бо да не? Ми их не ма мо већ пет-шест ме се ци.

- Не мам ни ја. По след ње ве сти су од То ше...

- Сад мо рам да идем - пре ки нуо га је. - До ви ђе ња. Скре нуо је на гло с пу та, и не окре ћу ћи се пре шао пре ко пре су ше ног по то ка. Уско ро се из гу био у ви со ком ши бља ку.

- Сад га ви диш, сад га не ви диш - на сме јао се вод ник. - Он нам је је дан од нај бо љих оба ве шта ја ца.

- Kу да иде мо?

- Ра чи ће ви љу ди су у до ли ни ис под Со ко-гра да. - Вод ник је го во рио ти хо та ко да га је је два чуо. - Има их не ко ли ко хи ља да. Це ла гру па кор пу са. Ту ће мо их из не на ди ти и при те ћи у по моћ на шим оп ко ље ним че та ма. Чет ни ци ми сле да смо се ми по ву кли у Ба ји ну Ба шту.

- Зна чи, по ја ви ће мо им се иза ле ђа.

- Да, то је тај „тај ни план”. По сле не што ви ше од са та хо да от ка ко су се одво ји ли од ре ке, до шло је на ре ђе ње за пет на ест ми ну та од мо ра.

- Хва ла Бо гу - одах нуо је вод ник, спу шта ју ћи сво је те шко 101

те ло на је дан ка мен по ред ста ре, де бе ле бу кве. - Иде мо ви ше од два са та, са мо са не ко ли ко ми ну та од мо ра. Већ сам се по чео да пла шим ка ко ће мо из др жа ти још је дан сат пе ша че ња по овим вр ле ти ма. Сло бо дан је ски нуо ра нац, сео на ње га и по гле дао око се бе. За ста ли су на стр мој низ бр ди ци. Уза на ста за, по кри ве на су вим ли шћем као и це ла по вр ши на шу ме, кри ву да ла је из ме ђу ка ме них из бо чи на и сна жних, ус прав них ста ба ла, кроз чи је су се ого ле ле кро шње, та мо да ле ко у ви си на ма, про вла чи ли спо ро си ви, јед но лич ни обла ци фе бру ар ског ју тра. „И та пра ста ра шу ма, твр до тло, и тај део не бе са”, раз ми шљао је, „при па да ју и на ма и њи ма”. Пред очи ма му је ис кр снуо лик Гор да ни ног бра та, мла ди ћа са ожиљ ком од ко му ни стич ког мет ка на че лу. Зар њих дво ји ца не при па да ју јед ном истом на ро ду и јед ном истом фрон ту? Ви део је ви со ку фи гу ру Ду шка Сте фа но ви ћа ка ко се спу шта ста зом пре ма че лу ко ло не. Сме шкао се и ти хо на зи вао Бо га до бро вољ ци ма, ко ји су се де ли на сво јим ран че ви ма и на ка ме њу, у од сто ја њу од шест до се дам ко ра ка је дан од дру го га. Ве ли зар, ко ји је се део не да ле ко од Сло бо да на, устао је, по здра вио Ду шка по вој нич ки и за тим му ра до сно пру жио ру ку.

- Дру же про све та ре, ево нас дво ји це да се опет на ђе мо на Дри ни. Про све тар му је пре нео по здра ве од ста рих дру го ва ко ји се тре нут но на ла зе у Сме де ре ву.

- Да ли се зна шта је би ло са на шим во дом из пра те ће че те? - пи тао га је Сло бо дан.

- Ни ко не зна - од мах нуо је гла вом про све тар. - У шта бу се на да ју да су успе ли да се из ву ку.

- То је То ши пр ви окр шај - ка зао је Сло бо дан. - И то још под овим не ве ро ват ним окол но сти ма! Не ве ру јем да је у исто ри ји ра то ва икад по сто јао сли чан план за вој не опе ра ци је као што је овај наш „тај ни план”.

- Имаш пра во. Jу трос, пре не го што смо кре ну ли на по ло жа је, ко ман дант ба та љо на је по звао Дра жи ног ко ман дан та ме ста Kне же ви ћа, и сре ског на чел ни ка, да им об ја сни ка ко ће нас чет ни ци за сат-два на па сти. Они су се на сме ја ли и по че ли да га уве ра ва ју да Ра чић не би ни ка да по чи нио та кву бе сми сли цу.

- Kре ћи - до шло је но во на ре ђе ње.

- Jа ћу на ста ви ти са ва ма - ка зао је про све тар ди жу ћи се. Вод ник се окре нуо под на ред ни ку Ве ли за ру.

- По ша љи јед ну трој ку у прет ход ни цу. Ве ли зар је иза брао Бо ри ну трој ку, мла ди ћа са цр ним бр чи ћи ма, ко ји је про шле ве че ри ис пи ти вао Сло бо да на о Ди ми 102

три ју Љо ти ћу.

Kад се трој ка из дво ји ла из ко ло не и по че ла да из ми че ис пред њих жур ним ко ра ком, Сло бо дан је шап нуо вод ни ку: - Имаш по ве ре ња у ње га?

- Сва ка ко. Но ви до бро вољ ци су већ по че ли да схва та ју о че му се ра ди, а ја нај ви ше и во лим оне ко ји по ста вља ју пи та ња. За оне ко ји са мо ћу те, ни кад не знаш шта ми сле. На че лу ко ло не је још увек ишао вод ник Гру јин, за њим Сло бо дан, па Ду шко Сте фа но вић, а иза ње га Ве ли зар, ко ји је по чео да се рас пи ту је за вод ни ка Тр бо је ви ћа, Жа ру Авра мо ви ћа и Трај ка Пе тро ни је ви ћа.

- Са да су у Сме де ре ву са Че твр тим пу ком. На да ју се да ће и њих уско ро по сла ти на Дри ну. Оче ку ју као и ви ов де да пар ти за ни упад ну у Ср би ју. По сле де се так ми ну та вод ник је ус по рио ход. До бро вољ ци су и без на ре ђе ња по че ли да ски да ју пу шке са ра ме на и да их но се или у јед ној ру ци, или на го товс, по сма тра ју ћи па жљи во про стор са ле ве и де сне стра не пу тељ ка. „Сад би већ Бо ра са сво јом трој ком тре ба ло да се по ја ви и ра пор ти ра вод ни ку”, раз ми шљао је Сло бо дан. Ако је тај мла дић, би строг по гле да и од луч них крет њи, при шао чет ни ци ма и опо ме нуо их о њи хо вом до ла ску, зна се ко ће ко га да из не на ди.

- По жу ри, др жи од сто ја ње - сти гло је опет на ре ђе ње из по за ди не. Вод ник се окре нуо и по гле дао Сло бо да на.

- Ни су ваљ да... - по чео је Сло бо дан ти хо кад га је сти гао и по шао с њим упо ре до, али га је он пре ки нуо.

- На дам се да ни су, а ако је су, про па ли смо. По сле крат ког вре ме на вод ник је по звао Ве ли за ра.

- Узми мо је ме сто. Jа ћу да са че кам ко ман дан та. Мо рам да му ка жем за ову на шу трој ку. Ве ли зар је по тр чао да иза ђе на че ло ко ло не, док је вод ник стао по ред пу та, сме шка ју ћи се сво јим вој ни ци ма ко ји су жур но про ла зи ли по ред ње га. Иа ко се осме хи вао, Сло бо дан је ви део да је очи глед но за бри нут. Окре нуо се Ду шку Сте фа но ви ћу и при че као га. Хтео је да му из не се сво ју за бри ну тост, али га је про све тар пред у хи трио.

- Не сви ђа ми се што смо из гу би ли ве зу са прет ход ни цом. Да ли су њих тро ји ца мо би ли са ни?

- Jе су.

- Цео наш план је за сно ван на из не на ђе њу. Ако су пре бе гли чет ни ци ма, има ће мо ве ли ке гу бит ке.

- Знам. И ми и они. Би ће го ре не го у Kру шев цу.

103

Нај зад, на ре ђе ње: - Стој! Др жи од сто ја ње. За у ста ви ли су се са очи глед ним олак ша њем. Kроз ко ло ну се већ про нео глас да је Бо ри на трој ка не ста ла. Пре мо ре ни од мар ши ра ња спу сти ли су се на тло по кри ве но де бе лом на сла гом су вог ли шћа. Ве ли зар се окре нуо Сло бо да ну, ко ји је по чео да ски да ра нац.

- Идем ма ло уна пред да ви дим шта је ис пред нас. Ако кре не мо, а Гру јин се још не вра ти, ти по ве ди вод.

- Идем и ја с то бом. - Вра тио је ра нац и по гле дао про све та ра.

- Не бри ни - ка зао је про све тар - ја ћу се по ста ра ти за вод.

Kре ну ли су пу тељ ком ко ји се, по сле де се так ко ра ка, по чео на гло да ди же кроз шу му са не што ре ђим и де бљим ста бли ма.

- По пе ће мо се да ви ди мо шта је го ре - шап нуо је Ве ли зар, убр за ва ју ћи у исто вре ме ко рак. Сло бо да ну је би ло те шко да пра ти ње го ву круп ну фи гу ру, ко ја се кре та ла уз стр му уз бр ди цу са ла ко ћом, и по ред те шке рат не опре ме, ко ју је и он као де се тар но сио.

- Ако не мо жеш са мном - шап нуо је кад га је ви део ка ко се уси ља ва - не бри ни. Са че ка ћу те та мо не где. По ред свег на по ра по чео је да из ос та је. Ста за је све ви ше кри ву да ла из ме ђу не рав ног зе мљи шта, и он га је већ не ко ли ко пу та гу био из ви да. Нај зад га ви ше ни је ни ви део, са мо је чуо још по вре ме но шу шта ње ли шћа ис под цо ку ла и по ко ји ка мен чић ка ко се за ко тр ља низ бр до. Kад му је по ста ло ја сно да га не ће сти ћи, за стао је да одах не, и он да је на ста вио норм ал ним ко ра ком. У јед ном тре нут ку му се учи ни ло да чу је ис пред се бе раз го вор. Стао је и по чео па жљи во да ослу шку је. За и ста, не та ко да ле ко из над ње га, ме ша ла су се два гла са. Од мах за тим је за шу шта ло ли шће и не ко ли ко ка мен чи ћа се ско тр ља ло. От ко чио је пу шку, ме так је већ био у це ви, и стао за ши ро ку бу кву, два-три ко ра ка од ста зе. Ни је знао шта да ми сли. Да ли је Ве ли зар на и шао на чет ни ке и они га за ро би ли, или је не што дру го? Ако се сад по ја ве чет ни ци, а шу шта ње ли шћа, ко је је зву ча ло та ко као да не ко по ње му ву че те шку кла ду, чу ло се све гла сни је - опа ли ће ме так из над њи хо вих гла ва и по ле те ти низ бр до према до бро во љач кој ко ло ни. Нај зад, иза ка ме не оку ке, при ме тио је не ко ко ме ша ње. Већ је ста вио ру ку на ороз пу шке кад је пре по знао си ве до бро во љач ке уни форм е. Во ђа трој ке Бо ра је са јед ним до бро вољ 104

цем по ма гао тре ћем, ко ји је пре ба цио ру ке пре ко њи хо вих ра ме на, низ стр му ста зу. За ко чио је пу шку и са че као их.

- Шта је би ло? Где је под на ред ник? Бо ра га је по гле дао бес по моћ но.

- Под на ред ник је оти шао да ви ди сво јим очи ма Ра чи ће ву вој ску. Ми се, нас дво ји ца, му чи мо са Jо вом... Kад смо се по пе ли на ово бр до, ви де ли смо и’ у до ли ни, ис под ру ше ви на ста рог гра да. По тр ча ли смо од ма’ ова мо, низ бр до, да што пре ја ви мо вод ни ку, али се Jо ва спо так’о, не згод но пао, и пре био но гу. Он је Ма чва нин, к’о и ја, па ни је на вик’о на ове ка ме ња ке.

- Са че кај те ов де - ка зао је Сло бо дан, ве сео што их ови мла ди ћи ни су из да ли. - У по за ди ни је са ни тет ски на ред ник са но си ли ма. Он ће се по ста ра ти за Jо ву. Се ди те по ред ста зе и че кај те док не на и ђе. На ста вио је да се пе ње, и по сле не ко ли ко ми ну та је при ме тио да се шу ма са свим раз ре ди ла. На де се так ко ра ка, на са мој иви ци оштре ко се, ви део је по ред обо ре ног, де бе лог ста бла под на ред ни ка Ве ли за ра ка ко му ма ше ру ком да се са гне и да му при ђе.

Kад се и он на шао иза ста бла, по ди гао је по ла ко гла ву и по гле дао у до ли ну ко ја се пру жи ла ис под њих. До ле, у да љи ни од две сто до три сто ме та ра, ве ли ки број чет ни ка у на род ним но шња ма. Не ки се де и не што је ду, дру ги сто је или се де по гру пи ца ма око ма лих ва три, пу ше, раз го ва ра ју, или за ви ја ју ци га ре те. Ту и та мо, ја ха ћи и то вар ни ко њи, спу ште них гла ва, па су рет ку, по жу те лу тра ву.

- Има их нај ма ње три до че ти ри хи ља де - шап нуо му је Ве ли зар. Сло бо дан се оба зрео око се бе. Њих дво ји ца су би ли на иви ци на ги ба на ко ме се за вр ша ва ла шу ма. С ле ве и де сне стра не шу ма се про ду жа ва ла у по лу лук, та ко да је до брим де лом окру жи ла до ли ну ис под њих. Иза чет ни ка, зе мљи ште се на гло уз ди за ло у бр до на чи јем су се вр ху ви де ле ру ше ви не зи ди на.

- Со ко-град - шап нуо је Сло бо дан.

Kад су се спу сти ли до во да, Гру јин их је не стр пљи во оче ки вао.

- Хај де, где сте то ли ко ду го? Шта би са Бо ри ном тројком?

Kад су му об ја сни ли шта је по сре ди, раз ве дрио се.

- Знао сам ја да нас они не ће ода ти. По звао је од мах за тим Ве ли за ра, и њих дво ји ца су бр зим, ско ро тр че ћим ко ра ком по жу ри ли да ра пор ти ра ју ко ман дан ту ба та љо на.

105

По сле крат ког вре ме на до шло је опет на ре ђе ње из по за ди не.

- Офи ци ри на ра порт. Чим су се офи ци ри вра ти ли, ко ло на је кре ну ла.

- За хва ти ће мо их у об ли ку пот ко ви це - ка зао им је вод ник - та ко да ће са три стра не има ти нас, а за ле ђи ма Со ко-град. По след ња на ред ба је би ла: - Пре не си: пу цај са мо из над гла ва!

Kад су се пе ли стр мим пу тељ ком, на и шли су на Бо ри ну трој ку. Се де ли су на јед ном па њу и од ма ра ли се.

- Уско ро ће на и ћи на ред ник са но си ли ма - обра тио им се вод ник. - Вас дво ји ца оста ни те са Jо вом. Њи хов вод је тре ба ло да обра зу је цен тар пот ко ви це. По че ли су да се раз ви ја ју у стрел це тек кад су сти гли бли зу оне обо ре не кла де. Оста ли до бро вољ ци су се по де ли ли у две ко ло не и кре ну ли убр за ним ко ра ком, на ле вом и де сном кри лу. Ле жа ли су стр пљи во иза ста бла, иза два-три из бо че на ка ме на и ого ле лог жбу ња, и по сма тра ли чет ни ке. Из гле да ло им је да су чет ни ци до би ли на ред бу за по крет јер су се од раз би је них гру па по че ли да форм и ра ју двој ни ре до ви. Чу ли су се гла сни по ви ци и про зи ва ња. Осе дла ва ли су ко ње, то ва ри ли сан ду ке на брд ске ко њи ће. Рас тво ри ли су не ко ли ко ша то ра, ко ји су би ли ра за пе ти на са мом под нож ју бр да крај Со ко-гра да, и по че ли да их са ви ја ју и умо та ва ју. Сло бо дан је по гле дао ле во и де сно на кро шње др ве ћа. „Чуд но”, по ми слио је, „куд су пти це не ста ле?” Све до ма ло пре су ле пр ша ле кри ли ма из над њи хо вих гла ва и цвр ку та ле на гра на ма. Jа то вра на је сле те ло са јед ног др ве та на дру го уз не при јат но кре ча ње. На јед ном све се сми ри ло, као да су пти це осе ти ле да се не што стра шно при пре ма на овом уса мље ном про сто ру. То је ваљ да, по ми слио је, на сле ђе но се ћа ње ових ма лих кри ла тих ство ре ња, чи ји су пре ци, ко зна ко ли ко пу та, би ли све до ци ску пља ња на о ру жа них љу ди око ста ре, са да раз ру ше не твр ђа ве. Из не на да се са ле вог кри ла раз ле гао пу цањ, про пра ћен пи шта њем не ког пред ме та кроз ва здух, и од мах за тим, ви со ко пре ма си во ме не бу, за све тле ла је цр ве на ра ке та. У сле де ћем тре нут ку од го во рио је пу цањ са де сног кри ла и не где, из над до ли не, по ка зао се млаз зе ле не све тло сти. Вод ник Гру јин се на гло ус пра вио из свог за кло на, ско чио на обо ре но ста бло и по ди гао у ва здух пи штољ ду ге, ши ро ке це ви. Све тлост њи хо ве ра ке те је би ла жу та. Од мах за тим су за штек та ли ми тра ље зи, за пу ца ле пу шке и, да ле ко иза чет нич ких ле ђа, екс пло ди ра ле гра на те из те шких и ла ких ба ца ча.

106

У Ра чи ће вој вој сци је на ста ло ко ме ша ње. Kо њи су по че ли да се про пи њу и оти ма ју, а љу ди, чи ни ло се, да тр че у свим прав ци ма. Сло бо дан је от ко чио сво ју пу шку, по ди гао је, али је од мах и спу стио. „Не ћу ни из над гла ва”, ка зао је са мом се би и у истом тре нут ку осе тио ка ко су му очи за су зи ле.

- Да су ово пар ти за ни - чуо је Ве ли за рев глас - ни је дан се не би из ву као жив. Ус ко ме ша на ма са вој ни ка кре ну ла је пре ма из ла зу на де сном до бро во љач ком кри лу ко је је на јед ном об у ста ви ло ва тру. Мно го ма ња гру па је кре ну ла у су прот ном прав цу.

- Ваљ да ће Ра чић ово га пу та да уви ди да им не же ли мо зло - ка зао је Сло бо дан. Ду шко Сте фа но вић се пре кр стио.

- Хва ла Бо гу што је ова ко про шло. До ли на се бр зо ис пра зни ла. Оста ло је, по ред не ких сан ду ка и дру ге опре ме, и де се так ко ња, ко ји су се по от и ма ли и раз бе жа ли. До би ли су на ре ђе ње да се спу сте па ди ном. Kре ну ли су опет ко ло ном по је дан и уско ро се на шли на сред по ља. За пле ни ли су два те шка ми тра ље за, че ти ри сан ду ка му ни ци је, и два на ест ко ња.

- Вра ти ће мо им ми то - на сме шио се Ду шко гле да ју ћи ка ко до бро вољ ци то ва ре ми тра љез на ко ња ко ји их је, иа ко уз не ми рен, по диг ну те гла ве и на ћу ље них уши ју, ипак са че као да му при ђу.

- Вра ти ће мо им кад на ста ну бо љи да ни - до пу нио га је Сло бо дан.

- Не ће мо још ду го че ка ти на те „бо ље да не” - на сме јао се и Ве ли зар. - Сад ће пар ти за ни да на ва ле пре ко Дри не. Док су се пе ња ли ка Со ко-гра ду, Сло бо дан се освр нуо да по гле да ко ло ну ко ја се оте гла пре ко це ле до ли не. На кра ју ко ло не су би ли за пле ње ни ја ха ћи и то вар ни ко њи. На јед ном ома њем, мир ном, ри ђем, ко га је во дио Бо ра, ја хао је Jо ва из Ма чве, чи ја је де сна но га би ла из у ви ја на бе лим за во јем, од члан ка па до пре ко ко ле на. Про шли су по ред ста рих зи ди на, ко је су у сво ме ве ку ви де ле мно ге вој ске, и по ла ко се спу сти ли на дру гу стра ну. Уско ро су сти гли до би стре и бр зе пла нин ске ре чи це.

- То је Гра ча ни ца - ка зао је вод ник гле да ју ћи сек ци ју. Одав де ни је да ле ко ме сто Гра ча ни ца, где нам је че та ко ју су ју трос на па ли. По сле де се так ми ну та на и шли су на др ве ну, оро ну лу во де ни цу. Гру јин је из ва дио ре вол вер из хол сте ра и на ре дио во ду да оп ко ли згра ду. Он је са Ве ли за рем и још дво ји цом до бро во ља ца при шао 107

вра ти ма. Отво рио их је на гло и упе рио ре вол вер ка цен тру про сто ри је.

- Ру ке увис! - вик нуо је из свег гла са. - Не мр дај, ако ти је жи вот мио. Ве ли зар и је дан до бро во љац ста ја ли су с јед не и с дру ге стра не вод ни ка, са упе ре ним пу шка ма. Сло бо дан је та ко ђе при тр чао вра ти ма.

- Не пу цај те, бра ћо - чуо се ду бок му шки глас - то смо ми, чет ни ци. Сло бо дан је по гле дао кроз вра та. За пах нуо га је то пли ми рис са мле ве ног пше нич ног зр не вља. Из мрач не про сто ри је се ши ри ла шкри па жрв ња, по ме ша на са не ким кла па ра њем за ко је ни је био си гу ран ода кле до ла зи, и ши шта њем мла зе ва во де. На тро но жним сто ли ца ма и бал ва ну, уз диг ну том на два ка ме на, се де ло је се дам-осам чет ни ка са по диг ну тим ру ка ма. Сви су, сем јед ног мла ди ћа, има ли ду ге, гу сте бра де и ду гу ко су. До бр о вољ ци су им при шли и раз о ру жа ли их.

- Jе сте ли ви Ра чи ће ви љу ди? - пи тао је вод ник.

- Jе смо - од го во рио је мла дић без бра де.

- Спу сти те ру ке. Да ли сте и ви би ли ис под Со ко-града? Чет ни ци су се ме ђу соб но по гле да ли.

- Jе смо - ја вио се онај исти, ду бо ки глас. - Ми смо из бе гли на ову стра ну. Ни смо зна ли да ће те и ви по ћи овим пу тем. Чет ник је био круп на љу ди на ду ге пла ве, ко вр џа ве бра де и ко се, ко ја му је па да ла по ра ме ни ма. Го во рио је мир но и при бра но, као да се на ла зи ме ђу нај бо љим при ја те љи ма.

- Не ма те шта да се пла ши те - ка зао је Ду шко Сте фа но вић ула зе ћи кроз вра та. - Ићи ће те с на ма до Љу бо ви је. Та мо ће мо вас пу сти ти да иде те сво јим ку ћа ма, или већ где вам је во ља.

- Не пла шим се ја вас - ка зао је чет ник. - Jа сам био код Дан ги ћа кад сте нас по ма га ли.

- Он је ла не пре ла зио Дри ну - вод ник је по ка зао на Ду шка - и бо рио се за јед но са ва ма. Шта вам би да нас са да на па да те?

- То је, на жа лост, са мо не спо ра зум, ко ји ће се из гла ди ти упао му је у реч про све тар. - Ми се бо ри мо за кра ља, про тив уста ша и ко му ни ста, исто као и ви. Чет ник се ма ло осмех нуо.

- Зна мо да сте пу ца ли пре ко на ших гла ва. Ни је ни ког ни окр зну ло, а мо гли сте да нас све по би је те. Оста ли чет ни ци су клим ну ли гла ва ма.

- Kад смо се про вла чи ли из ме ђу вас и Со ко-гра да - ка зао је мла дић без бра де - ви де ли смо ва ше вој ни ке на че тр де сетпе де сет ко ра ка ка ко нам ма шу ру ка ма.

108

- И ја сам пре ла зио Дри ну - ја вио се чет ник про се де чет ка сте бра де и бр ко ва - че тр де сет дру ге, у ово до ба го ди не. Ви сте нам да ва ли му ни ци ју и бом бе, и пре но си ли сте на ше ра ње ни ке. Уско ро, по што су на пу сти ли во де ни цу, на и шли су на гру пу од три де се так чет ни ка са два то вар на ко ња. Се де ли су и ста ја ли око ва тре на ко јој је био на ме штен цр ни, гво зде ни ко тао у ко ме се не што ку ва ло.

Kад су опа зи ли до бро вољ це мно ги од њих су се сме шка ли, ски да ју ћи пу шке са ра ме на и ста вља ју ћи их на зе мљу, ис пред се бе.

- Чу ли смо шта је би ло ис под Со ко-гра да - ка зао је чет ник са офи цир ском ко кар дом на шај ка чи. - Не ће мо ни ми ви ше кав ге са ва ма. От па сао је опа сач са хол сте ром и ре вол ве ром и пру жио га вод ни ку Гру ји ну. Ду шко Сте фа но вић је при шао вод ни ку и шап нуо му не што на ухо.

- За др жи те ре вол вер - ка зао је вод ник. Офи цир се ма ло на кло нио и ћут ке се опа сао. За ста ли су на де се так ми ну та да се од мо ре и до пу сте чет ни ци ма да по је ду ка шу. По сле кра ћег вре ме на сти гли су пред јед ну ве ћу и но ви ју во де ни цу. У њој и око ње су за те кли пе де се так чет ни ка. И они су мир но пре да ли оруж је, као и још не ко ли ко гру па на ко је су ус пут на и шли.

Kад су се нај зад на шли у Гра ча ни ци, по здра ви ли су се ср дач но са дру го ви ма из дру ге че те и из ме ња ли ве сти о бор ба ма. Ни су ни пр ви ни дру ги пут, сем Jо ви не пре би је не но ге, има ли гу би та ка.

Kад су се по ја ви ли пред Узов ни цом, већ је по че ло да се смр ка ва, и њих су че ка ла два ка за на са уку сном чор бом од кром пи ра. Не ко ли ко до бро во ља ца су на за пле ње ним ја ха ћим ко њи ма сти гли не што ра ни је и до не ли ве сти о срећ но за вр ше ној ми си ји. По сле ве че ре су до би ли сат од мо ра, пре не го што су кре ну ли на траг за Љу бо ви ју.

- Дру го ви - обра тио се Гру јин сво ме по стро је ном во ду кад је до шло на ре ђе ње за по крет - знам да сте умор ни, и ја сам умо ран, али мо ра мо да пу ту је мо но ћу. Пут је уза са му Дри ну, а од мах по ред пу та се ди жу ка ме не хри ди не. Оба ве ште ни смо да су пар ти за ни по че ли да се кон цен три шу са оне стра не, од По ло ма, дуж Дри не, па све до Бра тун ца... Не ма пу ше ња све до Љу бо ви је.

Kре ну ли су по ла ко, је дан по је дан; ње гов вод не где у сре ди ни ду ге ко ло не, од мах иза чет ни ка, ко јих се на ку пи ло пре ко 109

две сто ти не. У Узов ни ци, док су се од ма ра ли, из ме ша ли су се јед ни с дру ги ма и по че ли да про на ла зе за јед нич ке ро ђа ке и при ја те ље. Jе дан мо би ли са ни до бро во љац из По це ри не био је пре сре ћан кад је ме ђу њи ма пре по знао сво га бра та од стри ца.

- Да, да - об ја шња вао је бра ту - то су нам на ре ди ли на ши офи ци ри. „Ни за жи ву гла ву”, ка жу, „не сме те пу ца ти у чет ни ке. То су на ша бра ћа. Са мо из над њи’, да и’ ма ло за пла ши мо и спа се мо на ше две че те.” До бро вољ ци у Гра ча ни ци и у Узовници ни су ни шта чу ли о То ши ном пра те ћем во ду, а ни не ко ли ко чет ни ка ко ји су им при ча ли да су уче ство ва ли у на па ду на Љу бо ви ју, ни су мо гли ни шта но во да им ка жу. „Ваљ да је жив... мо ра да је жив”, раз ми шљао је Сло бо дан. Овај не из ве сни дан, ко ји се за све њих та ко до бро за вр шио, ни је мо гао ни ње му да до не се тра ге ди ју... По ред То ши ног ли ка, ја вио му се и лик Де ја на Ма рин ко ви ћа, ко га је да нас ви део у на род ној но шњи, и то пр ви пут от ка ко је до шао из До бри на. Се тио се ка ко је јед ном, пред сам рат, у До бри ну на кор зоу, гру па од шест-се дам ко му ни ста, на кон гле да ња со вјет ског фил ма, опи је на сја јем обе ћа ња но ве бу дућ но сти, по че ла у про ла зу да до ба цу је увре дљи ве ре чи То ши ко ји је ишао са Си мом Си ми ћем. То ша је у јед ном тре нут ку из гу био стр пље ње, оста вио на гло Си му и при тр чао, она ко ни жег ра ста али енер гич них крет њи, гру пи ви со ких сна жних мла ди ћа, спре ман да се с њи ма фи зич ки об ра чу на. У исто вре ме, на и шао је са свим слу чај но Де јан, и он осред њег ра ста, не што ви ши од То ше, и ка да је ви део шта је по сре ди, уле тео је си ло ви то ме ђу ко му ни сте, јед ног тре снуо пе сни цом у ли це, дру гог но гом у сто мак, тре ћег лак том у гру ди. Док се Сло бо дан осме хи вао у се би, се ћа ју ћи се тог при зо ра у ко ме је и он уче ство вао као по сма трач, ни је ни слу тио да ће у ско рој бу дућ но сти про ве сти са Де ја ном Ма рин ко ви ћем пре те шке да не, суд бо но сне и за јед ног и за дру гог. Ноћ је би ла там на, без ме се ца, а Дри на, ва ло ви та и хуч на, да ва ла је ути сак цр не про кљу ча ле ма се ко ја ће сва ког тре нут ка да пре ки пи, из ли је се из свог ка ме ног ко ри та, пре кри је друм и су да ри се са моћ ним, ви со ким хри ди на ма. Сло бо да на је по чео све ви ше да за хва та за мор, али и по ред за мо ра осе ћао је не ку ско ро фи зич ку при јат ност и за до вољ ство што се овај дан, ко ји је от по чео са то ли ко мно го стреп њи и стра хо ва ња да ће се брат ска крв опет про ли ти, за вр шио ова ко до бро, са мо са јед ном, слу чај но пре би је ном но гом. До бро је ка зао вод ник Гру јин: „Пот ко ви ца нам је код Со ко-гра да до не ла сре ћу. И на ма и њи ма.” Ме ђу тим, што је ноћ да ље од ми ца ла, умор је све ви ше по бе ђи вао и сан му за тва рао кап ке на очи ма.

110

Ишао је но гу пред но гу, по кат кад за пи њао о не ки из бо че ни ји ка мен на пу ту или на и ла зио на до бро вољ ца ис пред се бе кад би овај ус по рио ход, и сам у бор би из ме ђу ја ве и сна. Не ко ли ко пу та су му се ја вља ле ста ре ре чи ко је су га пра ти ле на ду гим мар ше ви ма по Хо мо љу и Jа стреп цу, и он би их по но вио у рит му хо да, је дан пут, два пут, „све за мај ку Ср би ју, све-за-мај-ку Ср-би-ју...”

111

НА МРТВОЈ СТРАЖИ

У са му зо ру до бро вољ ци су сти гли у Љу бо ви ју. Пред шко лом их је до че као То ша, са не ко ли ко бо ра ца из сво га во да. Сло бо дан је, је два се уз др жа ва ју ћи да се ра до сно не на сме је, иза шао из ко ло не и при шао им.

- Kа ко сте про шли на оној чу ки?

- До бро. Има ли смо са мо јед ног лак ше ра ње ног. Чу ли смо да је и вас пра ти ла сре ћа.

- Хва ла Бо гу. За и ста нам је сам Бог по мо гао. И ва ма и на ма.

- И њи ма - на сме јао се То ша, али се од мах уо зби љио. Си ноћ су сти гли по да ци у штаб да се пар ти за ни ску пља ју са ја ким сна га ма из ме ђу Бра тун ца и Сре бре ни це. У Љу бо ви ју ће уско ро да до ђе и тво ја че та са Об ра дом Гор ди ћем, као по ја ча ње.

- Из гле да да ће нам се ис пу ни ти же ља бр же не го што смо ми сли ли. Опет ће мо се ује ди ни ти са чет ни ци ма. Сло бо дан се про бу дио тек не где око два са та по под не, и од мах по што се умио, иза шао је на ули цу. Ули ца је би ла пра зна, сем че ти ри-пет до бро во ља ца из ко мо ре, ко ји су ишли у прав цу пољ ске ку хи ње са пу ним џа ко ви ма на ле ђи ма.

- Шта је би ло са чет ни ци ма? - обра тио се пр вом на ко га је на и шао. Мла дић је сле гао ра ме ни ма и по гле дао ка пла ра, ко ји је ишао од мах иза ње га, и он са џа ком.

- Не знам ни ја - ка зао је ка плар. - Ваљ да су их пу стили. По шао је пре ма шта бу. Пред ула зним вра ти ма ви део је гру пу офи ци ра и ме ђу њи ма Ду шка Сте фа но ви ћа. Про све тар му је ис при чао да су чет ни ци пу ште ни још пре под не, по што им је по де ље на хра на за је дан дан.

- Ни су их пи та ли ни за име на, ни ода кле су. Тре ба ло је да ви диш ка ко су нам не ки од њих за хва љи ва ли. „Ви сте за и ста на ша бра ћа”, го во ри ли су.

- Шта је би ло са њи хо вим оруж јем?

- Но ћас ће не ко ли ко се љач ких ко ла да пре не су пу шке, му ни ци ју и она два те шка ми тра ље за у Ра чи ћев штаб.

- Хва ла Бо гу. То ме је још је ди но пла ши ло.

112

- Kра со је Но та рош је па ме тан чо век, а исто та ко и Jо ца До бро са вље вић. Kад на ва ле пар ти за ни пре ко Дри не, сва ка чет нич ка пу шка ће би ти и на ша пу шка.

- У пра ву си. Са мо, по сле ове ак ци је на Со ко-град, Ра чић ме ви ше бри не као са ве зник не го као про тив ник. Kа ко су мо гли да до зво ле да их та ко ла ко пре ва ри мо?

- Kо га зна - на сме јао се Ду шко. - Не тре ба и око то га да раз би ја мо гла ву. Ва жно је да је криза срећ но пре бро ђе на.

- То је за и ста нај ва жни је - уме шао се ви со ки пот по руч ник ко ји их је па жљи во слу шао. - Ме ђу тим, не бих се сло жио са Сло бо да ном да смо их та ко ла ко пре ва ри ли. Jа сам био при су тан све вре ме пла ни ра ња и уве рен сам да је наш план био мај стор ски за ми шљен, а исто та ко и из ве ден... Ра чи ћа обо жа ва ју ње го ви љу ди, а и Шап ча ни има ју ле по ми шље ње о ње му. Ни је он не ки на ив ко.

- Ни сам имао на ме ру да ума њим наш успех, Ни ко ла - на сме јао се Сло бо дан - али ми све ово кроз шта смо про шли за та два де сет и че ти ри са та из гле да фан та стич но, као не ки сан.

- Рат на сре ћа - ја вио се по руч ник Сто јић, ома њи мла дић окру глог, цр ве ног ли ца, ко га је рат за те као као ак тив ног пот по руч ни ка. - И ме ни са да све ово из гле да не ве ро ват но.

- Су тра из ју тра сти же твој ко ман дир Об рад Гор дић - ка зао је Сло бо да ну Ду шко Сте фа но вић, не ко ли ко да на по сле ак ци је на Со ко-гра ду. - Ма ло пре сам чуо да ће се це ла ва ша че та, за јед но са Гру ји но вим во дом, сме сти ти иза Љу бо ви је по гре бе ни ма, у прав цу Узов ни це. Вест о до ла ску че те га је об ра до ва ла.

- Да ли по зна јеш по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа? - упи та Сло бо дан.

- Чуо сам са мо да се др жао ју нач ки че тр де сет пр ве.

- Он је Ба на ћа нин. Пре ра та је био тр го вач ки по моћ ник. Ми слим да има са мо че ти ри раз ре да основ не шко ле, али по ње му то не би ни ка да при ме тио. Вр ло је ин те ли ген тан и про ниц љив.

- Има мо ми до бар број љу ди ко ји су се, иа ко ни су има ли мо гућ но сти за шко ло ва ње, по ка за ли сјај но као во ђе трој ки и де се та ри, а ка сни је и као пр во кла сни офи ци ри. Су тра дан, Сло бо дан се про бу дио пред са му зо ру, устао, бр зо се обу као и од ше тао до шта ба ба та љо на. Де жур ни офи цир му је по твр дио вест о до ла ску Об ра да Гор ди ћа. Сео је на др ве ну клу пу ис пред шта ба и стр пљи во че као. По след њи да ни фе бру ар а 1944. Вре ме хлад но, али су во. Чак се и ве тар пот пу но сми рио и сти шао. Jе ди но се чу је ху ка увек не мир не Дри не. По гле дао је не бо, ко је је још би ло там но, за кри ље но не про зир ним обла ци ма. Во лео је да гле да тре пе ре ње зве зда за вре ме лет њих, ве 113

дрих но ћи, ка да су спа ва ли под отво ре ним не бом. Ле жао би на ле ђи ма по што су оста ли по спа ли, на ро чи то ако ни је био пре мо рен прет ход ног да на, и по ку ша вао да одво ји ми сли од ра та, ко му ни ста, чет ни ка, и сво јих вла сти тих дру го ва, и да кроз бе шум но не бе сно све тлу ца ње за ви ри у не до ку чи ву бу дућ ност. Са да, под мрач ним не бом, чак и до ла зе ћи дан му се чи нио да је не где да ле ко, у не кој ма гле ној не из ве сно сти. Шта ће би ти за дан-два са њи ма, а и са сла бо на о ру жа ним чет ни ци ма, ов де, из ме ђу Дри не и ових ка ме них хри ди на... а са њи ма за јед но, и са це лим срп ским на ро дом? Да ли ће би ти до вољ но ја ки да за др же на је зду ко му ни зма?... Ипак, у исто вре ме за хва та ла га је све ви ше и не ка чвр сти на и од луч ност да он мо ра да из др жи на сво ме ме сту, да да све од се бе, и свом се сна гом од у пре они ма ко ји хо ће да уни ште Ср би ју она кву ка кву је он знао и свим ср цем во лео. И не са мо то. Он мо ра да ути че на дру ге. Чим до ђе че та, раз ми шљао је, кад се сре ди и сме сти, одр жа ће је дан го вор. Ових не ко ли ко ме се ци, от ка ко је по ста вљен за вас пи та ча Гор ди ће ве че те, тру дио се да што ви ше вре ме на про ве де са по је дин ци ма, а да им се не обра ћа као гру пи. Ве ро вао је да ће их та ко бо ље упо зна ти, и у исто вре ме бо ље об ја сни ти пра вед ну бор бу ге не ра ла Не ди ћа и Срп ских до бро во ља ца. У пр во вре ме му је сме та ла и њи хо ва сне бивљи вост ко ју је ми слио да ће лич ним до ди ром мо ћи да укло ни. Ме ђу тим, са да, по сле Со ко-гра да, ка да је по чео да на и ла зи на раз ум е ва ње мла ди ћа из Гру ји но вог во да, сма трао је да ће му би ти мно го лак ше да им се обра ти сви ма као це ли ни. За пе ва ли су пр ви пе тли. Не где је за ла јао пас. Мр кли на фе бру ар ске но ћи по че ла је да бле ди. У јед ном тре нут ку му се учи ни ло да је кроз рав но мер но жу бо ре ње Дри не чуо то пот коњ ских ко пи та. Устао је и по шао у су срет све гла сни јем звец ка њу гво зде них пот ко ви ца по ка ме ној кал др ми. Из не на да, као не ка са бласт, из по лу мра ка и ју тар ње ма гле, по чео је да из ла зи ко ња ник на ве ли ком мр ко ву ви со ко по диг ну те гла ве и на ћу ље них уши ју. Иза ње га, на не ко ли ко ко ра ка, ја хао је дру ги ја хач на не што ни жем, вит ком вран цу. Пре по знао је од мах по руч ни ка Гор ди ћа, ко ји је се део на мр ко ву, као и увек ус пра ван, за ба че них ра ме на. На вран цу је ја хао вод ник пр вог ре да, пот по руч ник Ви дић, пред рат ни ак тив ни под о фи цир. Сло бо дан се из ма као да их про пу сти, стао мир но и по здра вио их оштро, по вој нич ки. Гор дић му је от по здра вио крат ким, енер гич ним по кре том ру ке, и у исто вре ме дру гом ру ком за те гао узде свом „Ми ши”, ко ји је не ко ли ко пу та не мир но по ско чио пре не го што је стао.

114

- Пот по руч ни че - Гор дић се обра тио Ви ди ћу - во ди че ту до рас кр шћа, ту је по строј у двој не ре до ве и че кај на ме не. Ла ко је ско чио са ко ња и ћут ке пру жио узде Љу бо ми ру, сво ме по сил ном, ко ји је ко ра чао од мах иза ко ња ни ка. Био је огр нут цр ном пе ле ри ном, ис под ко је му је пре ко гру ди ви си ла крат ка ми тра љет ка.

- Шта има но во ов де? - обра тио се Сло бо да ну, окре нут ле ђи ма че ти, ко ја је про ла зи ла ко ло ном по је дан, под пу ном рат ном опре мом. - Хо ћу да чу јем од те бе, пре не го ми они у шта бу поч ну да при ча ју. Сло бо дан је знао за Гор ди ћев по ма ло под сме шљив став пре ма „они ма у шта бу”. По ње му, пра ви бор ци су би ли љу ди ко ји су се кре та ли те ре ни ма да њу и но ћу, по ки ши и ве тру, у по те ри за пар ти за ни ма. Сви оста ли су се ма ње-ви ше из ле жа ва ли у удоб но сти нај бо ље мо гу ћих сме штај них усло ва. Ис при чао му је крат ко и са же то ак ци ју на Со ко-гра ду, по гле да ју ћи у исто вре ме пре ко ње го вог ра ме на на до бро вољ це ко ји су се кре та ли убр за ним мар шем. По че ло је да се све ви ше раз да њу је и он је мо гао са свим ја сно да ви ди енер гич но ли це ко ман ди ра, чо ве ка од око два де сет се дам го ди на, и ње гов увек буд ни, оштри по глед.

Kад је за вр шио са из ла га њем и кад су по шли пре ма рас кр шћу, обра тио му се са мол бом.

- Же лео бих да да нас, чим се сме сти мо, про го во рим не ко ли ко ре чи пред че том.

Kо ман дир је са мо клим нуо гла вом. Де жур ни офи цир, по руч ник, окру глог, цр ве ног ли ца, че као је Гор ди ћа ис пред шта ба. Пре нео му је на ре ђе ње ко ман дан та ба та љо на за сме штај, и од мах за тим из ва дио сек ци ју и ра ши рио је ис пред се бе.

- За у зе ћеш овај пла то и ту ћеш ра за пе ти ша то ре. Би ћеш до бро за кло њен од пар ти зан ских ба ца ча, а мо ћи ћеш да од о зго ви диш њи хо ве по ло жа је као на дла ну. Исто та ко гле да ћеш Дри ну. Kао што ви диш, не ћеш би ти да ле ко од Љу бо ви је. Мо раш од мах да кре неш, док се ни је пот пу но раз да ни ло. Гор дић се окре нуо пот по руч ни ку Ви ди ћу, ко ји је ста јао по ред ње га и раз гле дао сек ци ју.

- Од ве ди че ту. Jа ћу по ћи са Гру ји но вим во дом. Ис пред Гор ди ћа је стао Љу бо мир и оштро му са лу тирао.

- Го спо ди не по руч ни че, од вео сам „Ми шу” и „Цу ру” у штап ску ко њу шни цу. Kо њу ша ри ће их сре ди ти и на храни ти. Из шта ба је иза шао Ду шко Сте фа но вић, и Сло бо дан га је упо знао са Гор ди ћем.

- Шта ти ми слиш - пи тао је Гор дић Ду шка - да ли ће пар ти за ни уско ро да кре ну пре ко Дри не?

- Ве ро ват но. Али где ће? Има их дуж це ле ре ке. Ни ко не 115

зна где су у ја чим, а где у сла би јим форм ац и ја ма.

- Не знам шта ми че ка мо. Ако ни шта дру го, тре ба ло би да пре ђе мо, са ко јим во дом, у из ви ђа ње.

- Сла жем се. То смо ми ра ди ли че тр де сет дру ге и че тр де сет тре ће, кад смо се ту кли и са њи ма и са уста ша ма. Не да ле ко од њих тру бач је за тру био уста ја ње.

- Пар ти за ни зна ју да нас има ов де - де жур ни офи цир се обра тио Гор ди ћу - са мо не зна ју ни они где смо и ка ко рас по ре ђе ни. Пред ве че, кад су се љу ди из че те од мо ри ли, ве че ра ли, очи сти ли и под ма за ли оруж је, чет ни на ред ник Му ја ди но вић их је ску пио на чи сти ну из ме ђу ша то ра.

- Друг про све тар ће да вам одр жи пре да ва ње - ка зао је сво јим, увек зва нич ним гла сом. Сло бо да нов по глед се срео са по гле ди ма не што ви ше од сто ти не до бро во ља ца. Гле да ли су га са иш че ки ва њем, сво јим би стрим, мла да лач ким очи ма. При ме тио је да су ту, по ред чет ног на ред ни ка, и сви вод ни ци и де се та ри. Са мо је Гор дић остао у сво ме ша то ру ко ји је био ве ћи од оста лих. Би ло је ти хо зим ско ве че и Сло бо дан је знао да ће га и он чу ти. Ово му је би ло пр ви пут да го во ри пред ве ћом гру пом.

Kрат ко и љу ти то обра ћа ње мла ди ћи ма и де вој ка ма у са ло ну Ол ге Ми тро вић би ло је ша ла у по ре ђе њу са су о че њем са овим мла ди ћи ма у уни форм ам а, ко ји ће, мо жда, већ су тра да кре ну у бор бу и у не ку по ги би ју. Осе тио је ка ко му је ср це за ку ца ло бр же. Удах нуо је ду бо ко све жи, пла нин ски ва здух.

- Дру го ви - по чео је не си гур ним гла сом, али се од мах тр гао и про чи стио гр ло - наш чет ни на ред ник је ка зао да ћу вам одр жа ти пре да ва ње, а ја се ни сам ни за ка кво пре да ва ње спре мао. Хтео сам са мо да ма ло по при ча мо... Ви ко ји сте да нас сти гли, чу ли сте већ од на ших дру го ва из во да вод ни ка Гру ји на ка ко смо се пре не ко ли ко да на про ве ли. Чу ли сте и то да смо до би ли нај стро же на ре ђе ње да пу ца мо са мо из над чет нич ких гла ва, иа ко су нас они на па ли у Узов ни ци, Гра ча ни ци и Љу бо ви ји... Ва ши дру го ви из во да вод ни ка Гру ји на уве ри ли су се из пр ве ру ке да срп ски до бро вољ ци не сма тра ју чет ни ке Дра же Ми ха и ло ви ћа за не при ја те ље. На ши за јед нич ки не при ја те љи су ко му ни сти, ко ји ма ни је ста ло до срп ског на ро да, не го до по бе де њи хо вог ко му ни зма. Опи сао је украт ко ка ко је до шло до обра зо ва ња вла де ге не ра ла Не ди ћа и Срп ских до бро во љач ких од ре да. Го во рио им је о за јед нич кој бор би чет ни ка и до бро во ља ца про тив ко му ни ста и уста ша.

- По гле дај те пре ко Дри не - за вр шио је по ка зу ју ћи на ре ку ко ја је, до так ну та по след њом днев ном све тло шћу, кри ву да ла из ме ђу ка ме них оба ла и гу би ла се у да љи ни. - Та мо се ску 116

пља ју ко му ни сти. Спре ма ју се да на пад ну Ср би ју, ко ју су на ши де до ви и оче ви ства ра ли под Kа ра ђор ђем, на Kу ма но ву, Мач ко вом ка ме ну, Kо лу ба ри, Со лун ском фрон ту... Го рео је од же ље да са зна ка ко су при ми ли ње го ве ре чи. Ме ђу тим, кад је за вр шио, до бро вољ ци су се раз и шли ћут ке по сво јим ша то ри ма. Ста јао је не ко вре ме сам бли зу ру ба ли ти це ко ја се спу шта ла ско ро вер ти кал но, и чи је под нож је ни је би ло да ле ко од дру ма ко ји их је де лио од Дри не. Из ми сли су га тр гли не чи ји ко ра ци. Окре нуо се на гло. По руч ник Гор дић је био све га не ко ли ко ко ра ка од ње га. За у зео је став „мир но” и оштро га по здра вио. По руч ник је од вра тио по здрав, овога пу та мно го ле жер ни је, и стао по ред ње га.

- Не ве ру јем да ће нас ов де на па сти - ка зао је Сло бо да ну по што је не ко ли ко тре ну та ка упи рао очи у дру гу мно го ни жу оба лу, ко ја је ско ро већ са свим уто ну ла у мрак. - Ов де би их по би ли као ми ше ве. Ако су ра ни је и по ми шља ли да поч ну кра дом да се пре ба цу ју, са да, ка да зна ју да смо ми ов де, пре до ми сли ће се.

- За што ми сли те да се ску пља ју из ме ђу Бра тун ца и Сре бре ни це?

Kо ман дир је по ћу тао тре ну так-два пре не го што је од го во рио.

- Хо ће да нас за ва ра ју, док се у исто вре ме спре ма ју да пре ђу на не ком дру гом ме сту. Сло бо дан је при ме тио, још од пр вих да на ка да се ја вио на ду жност по руч ни ку Об ра ду Гор ди ћу, да он ни је мно го го во рио, а кад би не што ка зао, то би би ло крат ко, и по све му су де ћи, до бро про ми шље но. У исто вре ме во лео је да слу ша дру ге, а ве ћи на љу ди ко је је иза брао за сво је нај уж е са рад ни ке, вод ни ци и де се та ри, ко мор џи је и чет ни пи сар, би ли су Ба на ћа ни, ко је је че сто оку пљао око се бе и са очи глед ним за до вољ ством, пу ше ћи ци га ре ту, слу шао њи хо ве ду гач ке при че, нај ви ше из пред рат ног вре ме на. Из гле да ло му је чуд но да ти мла ди ћи, ко ји су у бор ба ма по ка зи ва ли из ван ред ну хра брост, до ви тљи вост и спо соб ност да до но се бр зе од лу ке у нај те жим мо мен ти ма, мо гу да се де са ти ма и па жљи во слу ша ју не ког свог зе мља ка ка ко опи су је у де та ље ку ћу сво га ком ши је, све чла но ве ње го ве фа ми ли је, и шта је ко ко ме то га до тич ног да на ре као, пре не го што пре ђе на сам до га ђај у ко ме је и тај ком ши ја уче ство вао. С тим сво јим се дељ ка ма и ду гим при ча ма, Ба на ћа ни су у по чет ку из гле да ли сме шни Ср би јан ци ма, ко ји су во ле ли кад се исто ова ко на ђу, да у нај ви ше слу ча је ва из ме ња ју крат ке до сет ке, да се јед ни дру ги ма на сме ју, а че сто и са ми се би. Ме ђу тим, од мах по сле пр вих бор би, Ба на ћа ни су им ули ва ли пу но 117

по што ва ње и не ко пре ћут но раз ум е ва ње за њи хо ву „сла бост”. Пре ста ли су да пра ве ша ле на ра чун ду гих при ча и раз вла че ња ре чи у го во ру. Ста ја ли су ћут ке још не ко вре ме.

- Тре ба да се спа ва - нај зад се ја вио Гор дић. - Су тра ћу по сла ти не ко ли ко трој ки да из ви де око ли ну. На пра вио је ко рак-два пре ма сво ме ша то ру, али је из не на да за стао и окре нуо се Сло бо да ну.

- Тре ба ло би да им го во риш ова ко као ве че рас - ка зао је ти шим гла сом - бар по јед ном не дељ но. Сло бо дан је са ста вио пе те, за ба цио уна зад ра ме на и оштро са лу ти рао.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че - ка зао је са осме хом. Пр ви да ни су про шли у из ви ђа њу те ре на, чи шће њу оруж ја и у ду гим раз го во ри ма ис под ша то ра. Сло бо дан је ишао од јед ног до дру гог и у сва ком про во дио по сат-два. При ме тио је ка ко ме ђу мо би ли са ним се ос ким мла ди ћи ма има до брих при по ве да ча ко је су оста ли слу ша ли са ве ли ким ин те ре со ва њем. И он сам, и не хо ти це, ма ло-по ма ло, све је ви ше по ста вљао пи та ња о се ос ком жи во ту, оби ча ји ма, пре ли ма, свад ба ма, сла ва ма, и све че шће за бо ра вљао да и он њи ма тре ба не што да ис при ча. Jед ном је пи тао да ли има не ко од њих ко зна ка ко се пе ва уз гу сле. По ка за ли су му пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа из Ма чве.

- Чим се ука же при ли ка - ка зао му је Сло бо дан - на ба ви ће мо не где гу сле, па ћеш нам што год от пе ва ти. Че сто му се чи ни ло да је он тај ко ји учи и ду хов но се обо га ћу је, а да су они, сви до јед но га, не са мо у сво јим при ча ма и за јед нич ким ин те ре со ва њи ма не го и у сваг да шњем жи во ту, у ме ђу соб ним од но си ма, по ста ли ње го ви вас пи та чи. То осе ћа ње му се ја вља ло и ра ни је, на Хо мо љу и у Kру шев цу, ка да је за јед но са се љач ким си но ви ма де лио до бро и зло вој нич ког жи во та, али са да, ка да је по ста вљен и зва нич но за њи хо вог вас пи та ча, то осе ћа ње се умно го ме по ја ча ло.

Jед ног ка сног по по дне ва, по чет ком мар та, до нео је ор до нанс из шта ба ба та љо на хит ни по зив за ко ман ди ра, да се од мах ја ви ко ман дан ту Jо ци До бро са вље ви ћу. Гор дић је бр зо иза шао из сво га ша то ра, обу као ши њел и пре ба цио ми тра љет ку пре ко ра ме на. С њим је оти шао и ње гов ор до нанс Љу бо мир. Вра ти ли су се тек ка сно у ноћ. Сло бо дан је хтео да оста не бу дан док се ко ман дир не вра ти, али га је сан са вла дао и он је за спао ду бо ким сном. Про бу дио га је Љу бо мир.

- Kо ман дир хо ће да од мах до ђеш у ње гов ша тор - шап нуо је, по што га је до бро про др мао.

118

Kад је ушао под ко ман ди ров ша тор, у ње му су већ би ли чет ни на ред ник, тро ји ца вод ни ка; ви со ки и ко шча ти пот по руч ник Ви дић, Гру јин и вод ник мла да лач ког ли ка, пла вих очи ју и пла ве гр гу ра ве ко се, Ми лу тин Бла го је вић. По руч ник Гор дић је се део на ни ској, тро но жној сто ли ци на рас кла па ње, вод ни ци су се де ли око ње га пре кр ште них но гу на про стр том ће бе ту, док је на ред ник Му ја ди но вић чу чао. Пољ ски фе њер, ко ји је ви сио о кли ну на окру глој др ве ној мот ки усред ша то ра, оба сја вао им је ли ца тре пе ра вом цр вен ка стом све тло шћу.

- Се ди - по ну дио му је Гор дић пра зно ме сто из ме ђу Бла го је ви ћа и Гру ји на.

Jош на пр вом те ре ну у Хо мо љу, на у чио је од се љач ких си но ва ка ко да се на ме сти та ко да кад пре кр сти но ге, сед не ма ње-ви ше удоб но на уну тра шњи жлеб сво јих сто па ла.

- Звао сам вас - по чео је ко ман дир ти хим гла сом - да вам са оп штим да ће су тра на ноћ је дан вод под мо јом ко ман дом да пре ђе Дри ну. Пар ти за ни су данас по под не, на пу ту из ме ђу Kо ви ља че и Љу бо ви је, при пу ца ли на ка ми он ко ји нам до но си хра ну, уби ли на шег шо фе ра и ра ни ли још дво ји цу до бро во ља ца. На ред ник Му ја ди но вић је опсо вао не што за се бе.

- Jа се ја вљам до бро вољ но... - по чео је вод ник Гру јин, али га је ко ман дир пре ки нуо.

- Са мном ће ићи они ко је ја од ре дим. Ти, Гру ји не, идеш са мном као де се тар. Ода бе ри де сет нај бо љих љу ди из тво га во да. Дај Ве ли за ру ње гов ста ри пу шко ми тра љез.

- А ја? - уз не ми рио се Ми лу тин Бла го је вић.

- Не бри ни. И ти идеш као де се тар.

- Kао не кад, че тр де сет пр ве - осмех нуо се за до вољ но Ми лу тин.

- Ти исто та ко иза бе ри де сет нај бо љих љу ди из тво га во да. Не мој да за бо ра виш пу шко ми тра ље сца, Ста ни шу Бо сан ца... Ти ћеш, Ви ди ћу, за то вре ме да пре у змеш ко ман ду над че том. Да ћеш нам из тво га во да са мо јед ну пу шко ми тра ље ску трој ку. Нај бо љу.

- Да ћу вам Kне же ви ћа.

- До бро. А ти, Сло бо да не, ти ћеш до тле да одр жа ваш ве зу са шта бом ба та љо на...

- Из ви ни те што вас пре ки дам. Jа бих же лео да идем са ва ма. Гор дић га је по сма трао сво јим про ниц љи вом очи ма не ко ли ко тре ну та ка.

- До бро, кад хо ћеш - ка зао је нај зад. - Са то бом и Љу бо ми ром би ће нас два де сет и осам, и три пу шко ми тра ље за. Сло бо дан је по гле дао вод ни ке. Сва тро ји ца су се за до вољ 119

но осме хи ва ли.

- Ти ћеш - ко ман дир се окре нуо чет ном на ред ни ку - су тра ра но да одеш у штаб да се по ста раш за два ве ли ка чам ца. Са мо се ја ви де жур ном офи ци ру. На ђи и не ког за ве зу са шта бом, па га по ве ди са со бом.

Kад су из ла зи ли из ша то ра, по руч ник је за у ста вио Гру ји на.

- Хо ћу с то бом још да раз го ва рам. Сло бо дан је иза шао по след њи.

- Ако се ме ни не што де си, хо ћу да знаш о че му се ра ди...

- чуо је још ко ман ди ро ве ре чи док се уда ља вао од ша то ра. Ушао је што је ти ше мо гао под свој ша тор, ски нуо ши њел, па се по крио њи ме и ће бе том. Тек што је за тво рио очи, чуо је ша пат Ве ли за ра ко ји је ле жао по ред ње га.

- Шта је хтео ко ман дир?

- Чу ћеш су тра из ју тра.

- Зар не ћеш да ми ка жеш?

- Не мо гу. Не мам до зво лу од Гор ди ћа. Стр пи се. По сле не ко ли ко тре ну та ка опет је чуо Ве ли за ра, са мо, ово га пу та гла сни је, са при зву ком уз бу ђе ња у гла су.

- Сад знам шта је. Си гур но ће мо пре ћи Дри ну.

- Шта, шта ка жеш? Kад ће мо пре ћи Дри ну? - ја вио се до бро во љац са дру ге стра не ша то ра.

- Са мо спа вај - шап нуо му је Сло бо дан. - То се под на ред ник ша ли.

- Не ша ли се, не го се на да - до дао је Ве ли зар по ку ша ва ју ћи да при кри је сво је ве се ље. На ста ла је опет ти ши на. Jе ди но се из да љи не чуо по тму ли и рав но мер ни шум Дри не. До шао је и за ње га дан да пре ла зи „Дри ну ва ло ви ту”, ка ко је то Жа ра го во рио кад му је у де та ље пре при ча вао бор бе про тив уста ша и о пре ба ци ва њу же на, де це и ра ње ни ка на срп ску стра ну. Осе ћао је уз бу ђе ње ко је ни ка ко ни је мо гао да са вла да док је за ми шљао пре ла зак ре ке и сту па ње на бо сан ско тло. У све сти су му се ја вља ли еп ски сти хо ви из Пр вог срп ског устан ка и хај дуч ких пе са ма, ко ји су опе ва ли пре ла ске Дри не и бор бе ко је су се во ди ле у Бо сни про тив Ту ра ка, ве ков них не при ја те ља. Се тио се и при ча о не у стра ши вом „Пе тру Мр ко њи ћу”... Ра до вао се и за то што ће би ти у дру штву опро ба них бо ра ца, ју на ка из че тр де сет пр ве. Па ле су му од не куд и ре чи из Све то сав ске хим не: „Бо сна и Хер це го ви на, све тог Са ве де до ви на...” А осе тио је и огром но олак ша ње кад се се тио по хо да на Со ко-град. „Ово га пу та не ма мен тал ног му че ња”, раз ми шљао је. „Зна се ко су нам не при ја те љи.” Не ко га је про др мао за ра ме. Про ме шко љио се и окре нуо 120

на дру гу стра ну, у на ди да ће про ду жи ти при ја тан сан. Ста јао је на јед ном кра ју див не, зе ле не ли ва де, а са дру гог кра ја му је ве се ло ма ха ла Ан ђел ка, об у че на у лет њу ха љи ну иша ра ну сит ним цве ти ћи ма, ко ја је би ла иста као и ха љи на го спо ђе Kе сић оног да на кад га је спа сла од ка пе та на Сат не ра. Та ман је хтео да јој по ђе у су срет...

- Зат ти се не иде у Бо сну? - чуо је Ве ли за рев ша пат по ред са мог уха. Трг нуо се и сео. У ша то ру је још био мрак.

- Шта при чаш?

- Чуо сам све од Гру ји на - на сме јао се де се тар. - И ја идем с ва ма. Тек је по че ло да сви ће. Из Љу бо ви је је до пи ра ло да ле ко ку ку ри ка ње пе тло ва. Ско чио је са ле жи шта и бр зо се спре мио.

- Kре ну ће мо ве че рас, чим се смрк не - ка зао му је Ве ли зар кад су се ви де ли ис пред ша то ра. Цео тај дан су про ве ли у не ком све ча ном рас по ло же њу. Они ко ји ма је ре че но да ће уче сто ва ти у ак ци ји сме шка ли су се за до вољ но и са мо у ве ре но, као љу ди пред ва жним за дат ком од ко га за ви си суд би на не са мо свих њих не го и це ле Ср би је. Они ко ји ће оста ти та ко ђе су се сме шка ли, али ни ка ко не срећ ним осме си ма. Не са мо да су за ви де ли сво јим дру го ви ма не го су се осе ћа ли и не ла год но што су пре ско че ни, и са мим тим обе ле же ни као не спо соб ни да уче ству ју у пред сто је ћем опа сном по ду хва ту. По ка зи ва ли су из у зет ну љу ба зност пре ма сво јим са бор ци ма, по ку ша ва ју ћи да им по мог ну до брим са ве том, чи шће њем и под ма зи ва њем оруж ја, или на би ло ко ји дру ги на чин. По руч ник Гор дић је, за јед но са вод ни ци ма Гру ји ном и Бла го је ви ћем, про вео нај ве ћи део да на „до ле, у Љу бо ви ји”, у раз го во ри ма и раз гле да њу сек ци ја са ко ман дан том пу ка, ма јо ром Kра со јем Но та ро шем, ко ман дан том ба та љо на ка пе та ном Jо цом До бро са вље ви ћем, по руч ни ком Ду шком Гли ши ћем, и још не ким офи ци ри ма из шта ба.

- Не што се ве ли ко спре ма - ка зао је Ве ли зар Сло бо да ну за вре ме руч ка. - Не ве ру јем да је у пи та њу са мо је дан вод. Ве ли зар је већ три-че ти ри пу та рас кла пао свој ста ри пу шко ми тра љез, чи стио га и под ма зи вао, као да је не ко крх ко и осе тљи во жи во би ће, па га опет па жљи во са ста вљао. То је би ла је ди на „збро јов ка” у чи та вом ба та љо ну, а мо жда и у це лом пу ку. Kад су по че ли да се форм и ра ју пу ко ви и пре да ва ло се ста ро оруж је, а при ма ло но во, пу шко ми та ље зи „збро јов ке”, „зор ке”, и „шо ше”, за ме ње ни су но вим „фран цу зи ма”, у ко је се у пр во вре ме има ло ма ло по ве ре ња, јер су из гле да ли и су ви ше јед но став ни. Он је успео да на не ки на чин за ва ра ба та љон ског ин тен дан та и за др жи сво ју ста ру „дру га ри цу”, ка ко ју је по не 121

кад звао, а осво јио ју је у же сто кој бор би у Пе тров цу на Мла ви, и док ју је оти мао, за ма ло да по ги не.

Kа сни је, кад су му пу шко ми тра ље сци твр ди ли да су се „фран цу зи” по ка за ли у бор ба ма исто та ко до бро као и ком пли ко ва ни је „збро јов ке”, он се сме јао. „Са мо их за др жи те ни сте ни шта бо ље ни за слу жи ли”. Око пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа се ис ку пи ла ве ћа гру па до бро во ља ца. Слу ша ју га па жљи во ка ко им при ча о не ком си ро ма ху из свог се ла, ко ји је про на шао ћуп пун тур ских ду ка та, за ко пан ис под пра га сво је ку ће. Kу ћа, при чао је, би ла ста ра, од на бо ја, па се јед ног да на, док је он чу вао не чи је ов це, сру ши ла. Он раш чи стио ру ше ви не, а кад је из ва љи вао праг, а оно ћуп са зла том!” И зна те шта је ра дио с тим бла гом? Про пио је све у Шап цу за три ме се ца, све до по след ње па ре, па се он да вра тио да опет чу ва ту ђе ов це.” Ста ни ша Бо са нац је се део на ка ме ну и гле дао за ми шље но у прав цу Бо сне. Био је ћу тљив и по ву чен у се бе. Сло бо да ну је ис при чао јед ном са мо то ли ко да је био са Дан ги ће вим чет ни ци ма, да су му уста ше спа ли ли се ло, и да не зна где му је фа ми ли ја. Пред ша то ром вод ни ка Ми лу ти на Бла го је ви ћа ста јао је ње гов де се тар под на ред ник Но ва ков, сув и ни зак ра стом, али жи лав и ми ши ћав, и жа лио се што ни је ње му дао пу шко ми тра љез, као што је Гру јин до зво лио сво ме де се та ру Ве ли за ру, да га узме од пу шко ми тра ље сца. Ми лу тин и Но ва ков су би ли из истог ме ста у Ба на ту и ишли су за јед но у основ ну шко лу. Ми лу тин је био тр го вач ки по моћ ник, а Но ва ков пе кар, у пе ка ри сво га оца. Jа ви ли су се истог да на у до бро вољ це, „да се бо ри мо за мај ку Ср би ју”, ка ко је то Но ва ков при чао.

- Ни сам мо гао да га узмем од Ста ни ше. Та ко је Гор дић на ре дио - го во рио му је већ по тре ћи-че твр ти пут Бла го је вић. Он је ка зао да баш хо ће ње га да по ве дем са ње го вим пу шко ми тра ље зом.

- За што га ни си под се тио да сам и ја, као и Ве ли зар, но сио пу шко ми тра љез че тр де сет пр ве, и то не ко вре ме у ње го вом вла сти том во ду?

- Не вре ди. Ти знаш ње га. Kад он не што на ум и, ни шта га ви ше од то га не мо же од го во ри ти.

- Сад ја да идем к’о оби чан бо рац, а мој пу шко ми тра ље зац, из мо је де се ти не, да иде са два по ма га ча у трој ци!

- Ако не ћеш да идеш, на ћи ћу не ког дру гог. - Бла го је вић је по чео да гу би стр пље ње.

- Идем, идем - по жу рио је Но ва ков - са мо ка жем да ни је пра во. У су мрак, по сле ве че ре, чет ни на ред ник је по шао од ша 122

то ра до ша то ра, да ју ћи крат ка упут ства иза бра ним до бро вољ ци ма шта да по не су од спре ме и по зи ва ју ћи их да се у ро ку од де сет ми ну та ис ку пе за смо тру пред ко ман ди ро вим ша то ром.

- По не ће те - ка зао им је - са мо пу шке, фи ше кли је, две екс тра бом бе, ба јо не те, по јед но ша тор ско кри ло, чу ту ри це за во ду и тор бе са су вом хра ном за два да на. Све дру го, као ран че ве, пор ци је и шле мо ве, оста ви те у ша то ри ма. По стро ји ли су се у двој не ре до ве. Сло бо дан је био дру ги у пр вом ре ду. Гор дић, сред њег ра ста, ус пра ван, ишао је по ла ко, од ме ре ним ко ра ком, од јед ног до дру гог, и сва ког по гле дао оштро, од гла ве до пе те. Имао је оби чај да за вре ме смо тре ис пра ви не ком вој ни ку пу шку, дру го га да лу пи ла ко на дла ни цом по сто ма ку по ка зу ју ћи му да га уву че, за ба ци ра ме на и у исто вре ме се ис пр си. По кат кад би вик нуо по ка зу ју ћи на на кри вље ну шај ка чу: „Где си се ти спре мио? Хо ћеш у ко ло?”

- Сло бо да не - ка зао је кад је про шао, ово га пу та ћут ке, и по ред по след њег и нај ни жег у стро ју, под на ред ни ка Но ва ко ва - у чи јој си ти де се ти ни?

- Го спо ди не по руч ни че, ја сам у де се ти ни вод ни ка Гру ји на - ис пр сио се Сло бо дан.

- Ти си у де се ти ни де се та ра Гру ји на. Да нас сам ја водник.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че - од го во рио је оштро, по вој нич ком пра ви лу, не зна ју ћи да ли се он ша ли, или озбиљ но го во ри. Ви део га је до са да, за ових не ко ли ко ме се ци, да се са мо је дан пут или два пут осмех нуо. Гор дић се из ма као не ко ли ко ко ра ка и он да их об у хва тио јед ним бр зим по гле дом.

- Ви сте ис ку сни, ста ри бор ци. Ва ма не мо рам ни шта да ка жем... - за стао је, и пре не го што их је по вео, обра тио им се још јед ном. - За мном! У ко ло ни по је дан. Др жи од сто ја ње. Иза ко ман ди ра је ишао ње гов Љу бо мир, па Гру јин, Ве ли зар, а иза Ве ли за ра Сло бо дан.

Kад су си шли до Дри не, већ се пот пу но спу стио мрак. Ишли су уз во ду са пу шка ма у ру ка ма, опре зно се окре ћу ћи сва ки час пре ма ре ци, ко ју су са мо мо гли да чу ју у пот пу ној та ми. Сло бо дан је је два на зи рао ис пред се бе Ве ли за ре ву ви со ку фи гу ру. Пла шио се да ће га из гу би ти, па је по жу рио да скра ти од сто ја ње. При ме тио је да је то исто ура дио и до бро во љац иза ње га. По сле хо да ња ко је је тра ја ло, учи ни ло му се чи та ву веч ност, Ве ли зар се на јед ном окре нуо и шап нуо му: - Стој. Ту смо.

- Пре не си: стој, ту смо - окре нуо се и он бр зо и шап нуо вој ни ку иза се бе. Ста ја ли су та ко не по мич но пет-шест ми ну та, он да је не ко 123

по звао Ве ли за ра по име ну и он је од мах за тим не стао у мра ку.

- Шта је, шта се де ша ва? - пи тао га је до бро во љац иза ње га.

- Не знам. Ћу ти - шап нуо му је енер гич но, тру де ћи се да ра за зна кроз ху ку Дри не ти хе гла со ве за ко је му се чи ни ло да до ла зе из прав ца у ко ме је не стао Ве ли зар. Тек по сле пет на ес так ми ну та се вра тио.

- Kре ћи - шап нуо је.

- Пре не си: кре ћи! - Сло бо дан се опет окре нуо оно ме иза се бе. По сле све га два де се так ко ра ка на и шли су на гру пу до бро во ља ца из че те по руч ни ка Гли ши ћа. Пр ви ко га је пре по знао био је ви со ки и круп ни мла дић из По цер ја. Kад год би га ви део, у Хо мо љу, на Jа стреп цу, у Kру шев цу или Шап цу, сва ки пут би се се тио ка ко га је не ка да гле дао да на стра жар ском ме сту ска ку ће бо со ног по сне гу.

Kад је про ла зио по ред ње га, до бро во љац се наг нуо и на ухо му шап нуо: - И ми ће мо уско ро за ва ма. Ве ли зар их је по вео до ка ме не оба ле, низ ко ју се раз би ја ла и пе ну ша ла там на, ле де на во да. Не ко ли ко до бро во ља ца из Гли ши ће ве че те др жа ли су ко но пац ко ји је био за ве зан за ка ри ку на кљу ну ве ли ког, цр ног чам ца.

- Ула зи... је дан по је дан - чуо је за по вед нич ки Гор ди ћев глас. Пре ба цио је бр зо пу шку пре ко ле ђа, згра био обе ма ру ка ма руб чам ца, и спрет но уско чио у ње га.

- Ова мо, ова мо - по ка зи вао му је Гру јин са дру гог кра ја да сед не по ред ње га. У ру ка ма је др жао ду гач ко др ве но ве сло. Уско ро се ча мац на пу нио до бро вољ ци ма.

- Гор дић ће у дру ги, са Љу бо ми ром и Бла го је ви ће вом де се ти ном - ка зао му је Гру јин кад су Ве ли зар, са јед не стра не, и пу шко ми тра ље зац Kне же вић, са дру ге, по че ли да се ве сли ма оти ску ју од оба ле. Ча мац се на ги њао час на јед ну час на дру гу стра ну, и с вре ме на на вре ме би за шкри пу тао и за цви лео, али се ипак кре тао си гур но под сна жним за ма си ма тро ји це ве сла ча. „Шта нас че ка с дру ге стра не?” по ми слио је Сло бо дан, уза луд се на пре жу ћи да по гле дом про дре кроз гу сту по мр чи ну, иа ко је је два на зи рао до бро вољ це ко ји су се де ли ис пред ње га, са би је ни по тро ји ца у не ко ли ко ре до ва. Одав но је на у чио да је мно го лак ше су да ри ти се са не при ја те љем за ко га се зна да је ту, ис пред ње га, ма ка ко био си лан и мно го бро јан, не го ићи у пот пу ну не из ве сност. Се тио се пре ла ска Са ве са чи ка Жив ком. Kад је ушао у ње гов ча мац, пре сре ћан што на пу шта уста шку „др жа ву”, ни је ни слу тио шта га је све че ка ло на сред мир не ре ке, оба сја не 124

сто ти на ма бо ја из ла зе ћег сун ца, а још ма ње, шта му се спре ма ло са дру ге, ср би јан ске оба ле. Са мо да осе ти твр до тло под но га ма, ми слио је, па ће би ти лак ше. Ово га пу та не ће па сти ни ко ме на ми лост и не ми лост. Ово га пу та ни је бес по моћ ни из бе гли ца... иа ко ње гов та ли јан ски ка ра бин ни је та ко до бар као ста ра ма у зер ка, али је бо љи не го што из гле да. У фи ше кли ји је сло жио шар же ре са сто ме та ка, а о по ја су му ви се че ти ри „кра гу јев чан ке”.

- Во да ула зи у ча мац! - на јед ном је вик нуо до бро во љац ис пред ње га и над ја чао ху ку ре ке.

- Ћу ти! - чуо је од мах за тим при гу ше ни глас вод ни ка Гру ји на. - Kа ко смеш да ви чеш, ма мла зе је дан! За и ста, во да је по кри ла дно и по че ла да се на гло пе ње. Сло бо дан је по ми слио ка ко би сад би ло до бро да су по не ли шле мо ве и пор ци је. Ча сом би њих че тр на ест-пет на ест из ба ци ли ову во ду. Ве сла су за хва ти ла ду бље и сна жни је, и ча мац је по шао не што бр же.

Jе дан до бро во љац је про на шао на дну чам ца ма ло ве дро, а дру ги по лу кру жну ло па ти цу, из ду бље ну из јед ног ко ма да др ве та. Њих дво ји ца су од мах по че ли свом сна гом да из ба цу ју во ду, док су оста ли по ку ша ва ли да из ба цу ју са ста вље ним ша ка ма. Све ми сли о не из ве сно сти при бли жа ва ња не по зна то ме на јед ном су не ста ле. Jе ди на бри га је би ла спре чи ти да ча мац по то не.

- За пу ши ру пу не чим - на ре ђи вао је Гру јин.

- Дру же вод ни че, не зна мо где је. Не ви ди се - уз вра тио је до бро во љац ко ји је ма ло пре об ја вио да во да ула зи у ча мац. Где су би ли? По ред оба ле? На сред ре ке? Во да им је већ до пи ра ла до чла на ка.

- Ево их, ево дру гог чам ца - на јед ном је вик нуо Ве ли зар, по ка зу ју ћи уз во ду. Сло бо дан је ви део два ве сла са стра не, не да ле ко од њих, ка ко ула зе и из ла зе из там не, за пе ну ша не во де. Вод ник Гру јин као да је за бо ра вио сво је на ре ђе ње од мало пре да се не ви че, ску пио је ша ке око уста и из све сна ге јек нуо: - Ми то не мо!

Kроз не ко ли ко тре ну та ка чу ли су енер гич ни Гор ди ћев глас.

- Хва тај те се за наш ча мац! Упо ре до! Ве сла чи су про ме ни ли пра вац та ко да су по ре бар ке при шли Гор ди ће вом чам цу. До бро вољ ци су до хва ти ли ру бо ве и при ву кли их је дан дру го ме.

- Др жи! - вик нуо је Ми лу тин Бла го је вић и уба цио им по 125

ве ће ве дро. Не ко им је до дао још јед но, исто та ко ве ли ко. У сле де ћем тре нут ку во ду су из ба ци ва ли бр зо и сна жно по мо ћу три ве дра и јед не ло па ти це, а ве сла чи су ускла ди ли ве сла ње та ко да су се оба чам ца кре та ла као јед на пло ве ћа на пра ва. Ме ђу тим, и по ред свих на по ра во да се и да ље пе ња ла са мо не што спо ри је.

Jош од мо мен та кад је Гру јин вик нуо ко ман ди ру да то ну, пре ста ли су да се до шап та ва ју, као да су пот пу но за бо ра ви ли на мо гућ ност за се де са бо сан ске стра не. Гор дић је да вао гла сна на ре ђе ња, а де се та ри су исто та ко гла сно од го ва ра ли и тра жи ли са ве те. Сло бо дан је са оста лим до бро вољ ци ма, ко ји ни су ве сла ли ни из ба ци ва ли во ду, др жао обе ма ру ка ма стра ну Гор ди ће вог чам ца. Пр сти су му, мо кри и про зе бли од ле де не во де, сва ки час кли за ли, али је он по но во хва тао де бе ли др ве ни руб и сте зао га свом сна гом. Ни је био све стан да је кле чао у во ди, све док ни су сти гли на оба лу. Од мах иза њи хо ва два чам ца при спео је и тре ћи, у ко ме су би ли до бро вољ ци из Гли ши ће ве че те.

- Они ће да вра те чам це - ка зао је не ко док су иска ка ли на оба лу.

- Kо ло ном по је дан... пре не си - Сло бо дан је чуо Гор ди ћев глас. Осе тио је огром но олак ша ње. „Не ка их са да, нек нас из не на де”, ми слио је. Био је уве рен да је суд би на опет у њи хо вим ру ка ма. Пе ли су се не ко вре ме са ка ме на на ка мен, тру де ћи се да се не спо так ну у мра ку, и да се у исто вре ме не из гу бе од оста лих. Тек кад су од ма кли од ре ке, Сло бо дан је по стао све стан да је пот пу но мо кар, и да му се ко жа је жи од хлад но ће. Ме ђу тим, што су да ље ишли, све се ви ше за гре вао. Се тио се ка ко му је Жа ра при чао да је јед ном усред зи ме пре га зио не ку ре чи цу, и по сле че ти ри-пет са ти уси ље ног мар ши ра ња оде ло се осу ши ло на ње му. Ни је чак ни јед ном ки нуо. Пи пао је ру ком ша тор ско кри ло ко је је, уви је но у рол ну и пре ба че но пре ко ра ме на, би ло ско ро пот пу но су во. Од вио га је она ко у хо ду, ра ши рио и пре ба цио пре ко ле ђа. Са да ка да се се тио Жа ре, ис кр сли су му и ње го ви и Трај ко ви опи си пре ла же ња Дри не чам ци ма и спла во ви ма, са ра ње ни ци ма, же на ма, де цом, че сто под ки шом кур шу ма. „Та ко ћу јед но га да на”, по ми слио је, „ако оста нем жив, опи са ти овај пре ла зак као што сам опи сао и њи хове”. Уско ро су иза шли на пут ко ји је во дио Бра тун цу. Ни су ви ше мо ра ли да па зе на из бо чи не и руп ча ге, и да се на из ме нич 126

но пе њу и си ла зе по не рав ном зе мљи шту. По шли су бр жим ко ра ком, ко ји се с вре ме на на вре ме пре тва рао у тр ча ње. Тек са да, док се уси ља вао да не из губи Ве ли за ра из ви да, по стао је све стан ко ли ко је би ло лак ше под но си ти сав овај на пор без те шких ран че ва на ле ђи ма. Из не на да, че ло ко ло не је скре ну ло са пу та, не успо ра ва ју ћи ко рак. Опет спо ти ца ња и по ср та ња кроз мрач ну ноћ. Што су да ље од ми ца ли, био је све си гур ни ји да ће но ћа шњи по ду хват уро ди ти пло дом, иа ко му ни свр ха ни де та љи пла на ни су би ли по зна ти. Знао је је ди но да је ово не ка вр ста на сил ног из ви ђа ња у не при ја тељ ској те ри то ри ји. По сле Со когра да сте као је по ве ре ње у пла ни ра ње „оних из шта ба”. Осе ћа ње си гур но сти по ја ча ло се и са зна њем да је на че лу ко ло не опро ба ни бо рац, по руч ник Об рад Гор дић, а пред њи ма је ово га пу та бес ком про ми сни не при ја тељ ви тал них ин те ре са срп ског на ро да. Био је још увек у све ча ном рас по ло же њу, ко је је за хва ти ло и сва ког по је ди нач ног бор ца у овом ода бра ном во ду, од тре нут ка кад им је ре че но да ће но ћас пре ћи Дри ну. Пре ћи ће је као и њи хо ви ста ри, са оруж јем у ру ка ма. Би ло је у тој по ми сли не чег ве ли чан стве ног, искон ска ве за древ но-опе ва ног, са те шком и муч ном са да шњи цом, чи ја ће сла ва, а још ви ше тра ге ди ја, тек да се, мо жда, опе ва од не ког бу ду ћег пе сни ка. По сле кра ћег вре ме на по че ли су да се опет пе њу. Бр до је по ста ја ло све стр ми је, и он је мо рао сва ки час да се при др жа ва ле вом ру ком за из бо чи не у ка ме ну. У де сној ру ци је др жао пу шку, чи јим се кун да ком већ не ко ли ко пу та оду пи рао. Шум Дри не се ма ло-по ма ло са свим из гу био и они су мо гли да чу ју са мо сво је вла сти то оте жа но ди са ње и по ко ји ка мен чић ко ји би се с вре ме на на вре ме от ки нуо ис под ње го вих но гу. Сад му је тек по ста ло пот пу но ја сно за што им је би ло на ре ђе но да оста ве, по ред ран че ва, шле мо ве и ли ме не пор ци је.

Jе дан уда рац ме тал ног пред ме та, на ро чи то пор ци је, ко ја је пра зна ви си ла на пре ђи ци, о ка мен, од јек нуо би на да ле ко са ове ви си не. Пар ти за ни су, ве ро ват но, не где до ле ис под њих, мо жда у Бра тун цу, и њи хо ви стра жа ри би по зва ли на уз бу ну. Сло бо дан се че сто чу дио са мом се би због нео че ки ва не из др жљи во сти ко ју је по ка зи вао на ду гим мар ше ви ма по пла ни на ма Ср би је. Мо гао је да под не се мно го бо ље фи зич ке на по ре не го што би икад по ми слио. Гле дао је не ко ли ко пу та атлет ски гра ђе ног мла ди ћа, очи глед но мно го ја чег од се бе, ка ко се пре мо рен је два др жи на но га ма, док се он у исто вре ме кре тао са ре ла тив ном ла ко ћом. И са да, и по ред на пор ног пре ла ска Дри не у чам цу ко ји је по чи њао да то не, и пен тра ња по вр ле ти ма већ ви ше од јед ног са та, осе ћао се још увек оран и 127

же љан да пре ђе што ве ћи про стор и за ђе што ду бље на бо сан ско тло. Jе ди но га је пла ши ла по ми сао да их Гор дић мо же сва ког ча са да за ус та ви и на ре ди од мор. Из гле да да је и сам Гор дић та ко не ка ко раз ми шљао. Про шао је још ско ро је дан цео на по ран сат пре не го што су се за у ста ви ли.

- Стој! - до шло је на ре ђе ње. - Пре не си: не на би јај! - и од мах за тим, по сле кра ће стан ке: - Се ди и од ма рај се! Сло бо дан је остао да сто ји тре ну так-два, пре не го што се од лу чио да на ста ви пре ма че лу ко ло не. Про ла зио је по ла ко и па жљи во по ред до бро во ља ца ко ји су се спу шта ли на твр до тло пре кр ште них но гу, док су дру ги тра жи ли не ки пањ или по го дан ка мен, у не до стат ку ран че ва.

Kад је сти гао до че ла ко ло не, из не на дио се што ви ди са мо Гру ји на и Љу бо ми ра ка ко се де не да ле ко је дан од дру гог.

- Kо ман дир је ис пред нас - шап нуо му је Гру јин. - До го ва ра се не што са тво јим зе мља ком Де ја ном Ма рин ко ви ћем.

- Са Де ја ном?!

- Да. Он нас је и до вео ова мо. Сло бо да но ва си гур ност у успе шан ис ход овог упа да на не при ја тељ ску те ри то ри ју још ви ше се по ја ча ла. Опет му је у све сти ис кр снуо Де ја нов му ње ви ти на пад на гру пу ко му ни ста у До бри ну, а за тим, и ње го во пред во ђе ње по хо да на Со ко-град. Хтео је да пи та Гру ји на да ли је Де јан и ово га пу та у на род ној но шњи, али се пре до ми слио. Гру јин је са да имао на уму озбиљ ни је ства ри, не го да од го ва ра на ње го ву љу бо пи тљи вост, по ми слио је и спу стио се до ње га. Сео је пре кр ште них но гу и на сло нио се на ка мен. Тек је са да осе тио ко ли ко се за мо рио. За тво рио је очи и истог тре нут ка уто нуо у не ки по лу сан, из ко јег га је тр гао ко ман ди ров глас.

- Чим поч не да сви ће, раз ви ће мо се у стрел це и за у зе ти по ло жа је пре ма Сре бре ни ци - го во рио је ти хо Гру ји ну. Kад је при ме тио да га и Сло бо дан слу ша, обра тио се и ње му.

- По здра вио те је твој До бри ња нин Де јан.

- Где је он са да?

- Вра ћа се да до че ка Гли ши ћа ко ји ће са сво јом че том да пре ђе Дри ну док се још не раз да ни.

- У Сре бре ни ци је јед на ком плет на пар ти зан ска бри га да и де ло ви дру ге - ка зао му је Гру јин док се по руч ник сме штао на ка ме ну, не ко ли ко кор ака од ме ста где су се де ли. - Ду шко Гли шић ће са сво јом че том да упад не у Бра ту нац, у ко ме су пар ти зан ски ма га ци ни са хра ном.

- То смо ми, зна чи, за шли пар ти за ни ма с ле ђа?

- Да. Док Гли шић бу де чи стио Бра ту нац од пар ти за на, ми ће мо одав де да спре чи мо оне из Сре бре ни це да им до ђу у по моћ.

128

- Опет не ки тај ни план - на сме јао се Сло бо дан.

- У ра ту су сви пла но ви тај ни - ка зао је Гру јин. Сло бо дан је пре шао ру ком пре ко сво је уни форм е. Пот пу но се осу ши ла. Ски нуо је с ле ђа ша тор ско кри ло, па жљи во га увио у рол ну и пре ба цио пре ко ра ме на. Око њих је вла да ла ти ши на. Ве тар ко ји им је нај ве ћим де лом пу та ду вао у ле ђа, не на ро чи то јак, али хла дан, као да је на јед ном пре стао. Или је и да ље ду вао, али га они ни су осе ћа ли по што су за шли иза бр да. По гле дао је Гру ји на. Вод ник је спа вао ду бо ким сном. По ми слио је ка ко би би ло до бро кад би и он мо гао да од спа ва ових не ко ли ко са ти ко ји су им оста ли до сва ну ћа. Ме ђу тим, чим је за тво рио очи, чуо је Гру ји нов глас. По гле дао је у прав цу ма сив не, там не си лу ет е ко ја се је два на зи ра ла у мра ку.

- Ста мен ка! - звао је Гру јин ти хим и не жним гла сом.

- „Kа ква Ста мен ка!” тр гао се Сло бо дан, освр ћу ћи се не хо ти це око се бе.

- Ста мен ка, Ста мен ка, где си ти са да? Сло бо дан се осмех нуо кад је схва тио. „Го во ри кро за сан.” Ни је мо гао да за ми сли гло ма зног Гру ји на, мла ди ћа гру бог ли ца и од сеч них, крат ких на ред би ко је је до ба ци вао сво јим вој ни ци ма да, чак у сну ма шта, о не кој ма лој Ста мен ки. Пр вог да на по сле упо зна ва ња ис при чао му је, са при зву ком по но са у гла су, ка ко је био ка сап ски мо мак у нај бо љој ка сап ни ци у ње го вом Вр шцу.

Jош го ди ну да на пре ра та је чуо о ко му ни сти ма да су про тив кра ља и про тив Бо га, и за то их је од мах омр знуо. Kад је Не дић по звао срп ски на род да се од у пре ко му ни зму, он је на пу стио Вр шац и на шао се са још не ко ли ко Ба на ћа на у Гор ди ће вом во ду. Сло бо дан је опет за тво рио очи. Леб део је не где из ме ђу сна и ја ве. Рет ки пла нин ски ва здух ни је му до зво ља вао да се ма ло за гре је и за спи. Се де ње на пре кр ште ним но га ма по че ло је да га за ма ра. Jе два је устао. Но ге су му ско ро от ка за ле по слу шност. Ово га пу та је сео на са ви је ну рол ну од ша тор ског кри ла, на ву као до бро ши њел пре ко ску пље них ко ле на, ус пра вио пу шку на ка мен иза се бе, и на сло нио се на њен др ве ни, оја ча ни део. Ма ло-по ма ло, у том удоб ни јем по ло жа ју, за спао је твр дим сном без сно ва.

- Ди жи се! - трг нуо га је ти хи али за по вед нич ки Гру ји нов глас. - Де сет ми ну та за до ру чак. Не бо је по че ло да се све тли, иа ко је још увек, углав ном, вла дао мрак. Про те гао се не ко ли ко пу та, про тр љао ру ке да за гре је про зе бле пр сте, отво рио тор бу. По јео је за не ко ли ко ми ну та ко мад хле ба на ко ји је на ма зао ма ло мар га ри на, и од мах за тим устао 129

да опру жи но ге. Чим се до не кле раз да ни ло, Гор дић је до хва тио свој дво глед. По сле кра ћег вре ме на по звао је Гру ји на и Бла го је ви ћа. Да вао им је крат ка, са же та на ре ђе ња где да сме сте пу шко ми тра ље ске трој ке, а где оста ле до бро вољ це.

- Ти иди с ким хо ћеш - обра тио се Сло бо да ну.

- Jа ћу са Ве ли за ре вом трој ком. Ве ли зар се об ра до вао кад га је ви део ка ко му при ла зи.

- Ме ни је ко ман дир дао нај бо ље ме сто - шап нуо му је. Од мах из над пу та. Kне же вић је са сво јим пу шко ми тра ље зом три де се так ме та ра ле во од ме не, а Ста ни ша не што да ље, уде сно. Њих че тво ри ца су се сме сти ли иза не ко ли ко по ве ћих ка ме но ва, ко је као да је не ко ту на мер но на ба цао са мо за то да би им омо гу ћио од ли чан за клон. Сло бо дан је по гле дао око се бе. Би ли су бли зу вр ха ка ме не чу ке, об ра сле за кр жља лом тра вом и рет ким др ве ћем. Ве ли зар му је по ка зао пут ко ји је кри ву дао на сто ти нак ме та ра ис под њих.

- Овај пут во ди за Сре бре ни цу. Иза нас је Бра ту нац.

- Ду шко Гли шић је већ си гур но пре шао Дри ну.

- Знао сам да се не што ве ће спре ма - на сме јао се Ве ли зар - али ни сам знао шта. Че ка ли су стр пљи во по сма тра ју ћи зе мљи ште ис под се бе, а на ро чи то пут. Уско ро им се при дру жио Бо ра, бр ка ти мла дић ко ји је во дио трој ку у прет ход ни цу на Со ко-град.

- По слао ме је ко ман дир. Kа же да вас по ја чам, јер кад ко му ни сти на и ђу, ов де ће би ти нај го ре. Ве ли зар је зна чај но по гле дао Сло бо да на.

- Сад ви диш ко ли ко вре ди ова мо ја ста ра збро јов ка. Чуо си да је ка зао: „Ов де ће би ти нај го ре.” Сло бо дан се на сме јао. „Ни је то због збро јов ке, не го због Ве ли за ра”, по ми слио је.

Jу тро је би ло не при јат но хлад но. Kад су раз го ва ра ли, па ра им је из ла зи ла из уста.

- Сад кад би’ имао ма ло оне на ше вру ће, ве штач ке ка фе ка зао је Бо ра ду ва ју ћи у ру ке - пр ви пут би’ јој се у жи во ту об ра до вао.

- А за што пр ви пут? - пи тао је Ве ли зар.

- Kа ко за што? Сва ко ју тро кад је пи јем, ја се се ћам на шег до ма ћег гу стог, ва ре ног мле ка...

- О, за то! А ја сам по ми слио да ти је пр ви пут у жи во ту зи ма, па би да се угре јеш.

- Дру же под на ред ни че, ако се не ћеш љу ти ти, имам и ја те би не што да ка жем.

130

- Са мо ка жи, не бри ни.

- Не ћеш се љу ти ти?

- А што да се ја љу тим на те бе?

- Не би ме ни са да тре ба ла ни ка фа, ни ва ре но мле ко да се за гре јем, са мо кад би’ трг нуо ма ло из те тво је чу ту ри це. Ве ли зар, ко ји је увек знао шта да ка же, на јед ном је за не мео. Ра ши рио је ру ке и по гле дао Сло бо да на.

- Ето, дру же про све та ре - нај зад је про го во рио - то је пр ви пут што сам по нео ма ло, злу не тре ба ло, да се на ђе на овом ле де ном вре ме ну. Окре нуо се око се бе, па кад је био си гу ран да их ни ко од оста лих до бро во ља ца не мо же да ви ди, от коп чао је пре ђи цу о ко јој је чу ту ри ца ви си ла, мућ нуо ма ло да ви ди ко ли ко је још оста ло, за тим је од вр нуо за тва рач, пре кр стио се и от пио је дан гу тљај. Обри сао је дла ном гр лић и пру жио чу ту ри цу Бо ри.

- Не ма мно го. Са мо по је дан гу тљај за сва ког од нас пе то ри це. Бо ра се пре кр стио, от пио гу тљај, и он обри сао дла ном гр лић, и пру жио чу ту ри цу Сло бо да ну. По след њи до бро во љац се ту жио да је за ње га оста ло са мо не ко ли ко ка пљи ца.

- Бо ље и то не го ни шта - на сме јао се Ве ли зар, па се окре нуо Бо ри. - Kа ко си знао?

- Ви део сам те, дру же под на ред ни че, ка ко си у мра ку, кад смо пре шли Дри ну она ко мо кри, трг нуо из ње је дан пут-двапут. А ја ка жем се би: „Kо ће да пи је лад ну во ду ова ко мо кар, и у ово до ба?”

- Ча сти ми - окре ће се Ве ли зар Сло бо да ну - то ми је пр ви пут да сам по нео са со бом ра ки ју, и то сам тра жио од ка фе џи је да ми успе у чу ту ри цу са мо два чо ка ња, а он, не ки до бри чи на, па ни је ни ме рио. Ћу та ли су не ко вре ме док се ни је опет ја вио Ве ли зар.

- Ето, дру же, Сло бо да не - по чео је ти шим гла сом као да је хтео да га дру ги не чу ју - по след њи пут кад сам пре ла зио Дри ну, а то је би ло у ра но про ле ће че тр де сет дру ге, ја сам из ла зио по след њи из чам ца, а ча мац се от ки нуо, и ја бр же-бо ље ско чио у ле де ну во ду до по ја са, па га спа сао да га во да не од не се. По сле сам се раз бо лео и је два остао жив. Тог сам се пу та за ре као да, ако бу дем икад пре ла зио Дри ну, не ћу је пре ћи без ове ле ко ви те ка пљи це.

- Kа ко ћеш са да, кад се вра ти мо?

- Са Дри не ћу пра во код ка фе џи је. До бро вољ ци су се на сме ја ли и опет ућу та ли. Сло бо да ну је при јао тај гу тљај до бре и ја ке шљи во ви це. Учи ни ло му се да му је крв по че ла да стру ји бр же и да за гре ва це ло те ло. Знао је да он као чет ни вас пи тач ве ро ват но и ни 131

је тре ба ло да уче ству је у том „за гре ва њу”, тим пре што је би ло за бра ње но да се на те рен но си ра ки ја, али, ве ро вао је, та ма ла ко ли чи на ни је мо гла ни ко ме да сме та. „Има ва жни јих ства ри у жи во ту”, по ми слио је. По сма трао је не ко вре ме бр до ви ту око ли ну са рет ким др ве ћем, сем ту и та мо гру пи са ним гу шћим шу мар ци ма. У да љи ни, пре ма Сре бре ни ци, ви део је на јед ној па ди ни не ко ли ко ку ћа из чи јих се дим ња ка уз ди зао бе ли дим. Си вим, без лич ним не бом би по кат кад про ле те ло ја то вра на. Да ни је би ло то га ди ма и тих пти ца, ми слио је, овај би пре део из гле дао не ства ран, као сли ка без кра ја и по чет ка не ког дру гог све та, на ко ји људ ска но га још ни је сту пи ла, или, ако је сту пи ла, ута ба ла је и уни шти ла све што се пре ње ов де чу ло и кре та ло. У све сти су му опет ис кр сле сли ке ужа са о ко ји ма су му при ча ли Жа ра Авра мо вић и Трај ко Пе тро ни је вић. За тво рио је очи за мо ме нат. Учи ни ло му се да ви ди хи ља де же на, де це, ста ра ца и ста ри ца са не што сит не сто ке, ка ко пре стра вље ни бе же пре ма Дри ни, уз зви ждук зр на, ври сак де це и је цај мај ки.

- Еј, дру же про све та ре - трг нуо га је ве дри Ве ли за рев глас - не мој да за спиш. Ми смо ов де на мр твој стра жи.

- Ми смо на мр твој стра жи от ка ко смо до шли у Љу бо ви ју - ка зао је Сло бо дан, по ла ко отва ра ју ћи очи. - Шта ми слиш за што су нас по сла ли да чу ва мо Дри ну? „И не са мо Дри ну”, раз ми шљао је.

- Ми смо, Ве ли за ре - до дао је - на мр твој стра жи от ка ко смо обу кли ове уни форм е. Пр во је би ло да са чу ва мо Ср би ју од би ол о шког уни ште ња. Са да ће мо је чу ва ти од ду хов ног уни ште ња. Нем ци ће јед ног да на оти ћи као што су и до шли, а ако ко му ни сти за вла да ју, они ће оста ти. Ве ли зар је за у стио да не што ка же, али га је пре ки нуо кра так ра фал од не ко ли ко ме та ка. Од мах за тим сле дио је дру ги и тре ћи.

- На ши! - вик нуо је Ве ли зар. - „Фран цу зи”.

- Ми слио сам да ти не во лиш „Фран цу зе”.

- И њих во лим, са мо ако су у на шим ру ка ма. Две-три бом бе су екс пло ди ра ле јед на за дру гом, а по сле екс пло зи ја от по че ла је, по ред ми тра ље ске, и бр за пу шча на ва тра.

- Ду шко Гли шић је ве ро ват но већ ушао у Бра ту нац - ка зао је Сло бо дан по што су не ко вре ме слу ша ли све ја чу и бли жу паљ бу.

- Шта ми ов де че ка мо? - ја вио се Бо ра. - За што не на пад не мо Бра ту нац са ове стра не?

- Не бри ни. Оста ће не што и за нас - на сме јао се Ве ли зар.

- Ми ће мо их до че ка ти кад поч ну да бе же из гра да.

132

- До че ка ће мо и њи хо во по ја ча ње, ако га по ша љу из Сре бре ни це - ка зао је Сло бо дан.

- По сла ће, по сла ће - сме шкао се за до вољ но Ве ли зар.

- Иде ко ман дир - шап нуо је Бо ра. По руч ник Гор дић, ус пра ван и озби љан, ко ра чао је си гур ним ко ра ком по не рав ном те ре ну. У де сној ру ци је но сио сво ју ми тра љет ку, а ле вом ру ком је с вре ме на на вре ме одр жа вао рав но те жу. О вра ту му је на уза ном ка и шу ви сио дво глед. Иза ње га је ишао Љу бо мир са пу шком у ру ци. Пре ко гру ди су му би ли пре кр ште ни упр та чи ње го ве и ко ман ди ро ве тор би це. По сма трао је па жљи во око ли ну ле во и де сно од се бе, по ма ло ва жно, као да му је то, као пра ти о цу, би ла из ри чи та ду жност. Гор дић је стао ис пред њих, обе сио о ра ме ми тра љет ку и до хва тио обе ма ру ка ма дво глед.

- Да ли сте при ме ти ли ка кво кре та ње?

- Ни смо, го спо ди не по руч ни че - ода звао се Ве ли зар. По руч ник је гле дао не ко ли ко ми ну та у да љи ну, он да је спу стио дво глед и обра тио се Ве ли за ру.

- Jа ћу би ти са Ста ни шом. Kад се пар ти за ни поч ну да по вла че из Бра тун ца, он ће их пр ви ви де ти. Не отва рај ва тру док их не ви диш сво јим очи ма. Kне же вић ће их ви де ти по след њи, али ће би ти пр ви на ко га ће да на и ђу они из Сре бре ни це.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че...

- Не ди жи се!

Kо ман дир је од мах за тим кре нуо уде сно, пре ма Ста ни ши ном по ло жа ју.

- Ето - по чео је да се вај ка Ве ли зар, чим су из гу би ли из ви да Гор ди ћа и Љу бо ми ра - као ба ја ги, ово је нај бо ље ме сто, а оно, зде сна ће уда ри ти они од Бра тун ца, а сле ва они из Сре бре ни це, а ми... Пре ки ну ла га је ја ка екс пло зи ја, ко ја је над ја ча ла ми тра ље ску и пу шча ну паљ бу.

- Шта је ово? - окре нуо се Сло бо да ну.

- Мо жда је њи хов ма га цин са му ни ци јом.

- Дај Бо же. Пуц ња ва се на јед ном ути ша ла, али не за ду го.

- Т... т... т... - за штек тао је из не на да Ста ни шин „фран цуз”. Бр зо су до гра би ли оруж је и за у зе ли сво ја ме ста. На прег ну то су по сма тра ли око ли ну, а на ро чи то пут.

- Тик... тик... тик... - „фран цу зу” се при дру жи ла ми тра љет ка.

- Ово је ко ман ди ров пи ка вац - уз вик нуо је ра до сно Ве ли зар и при љу био чвр шће образ уз кун дак сво је збро јов ке. Сло бо дан је до хва тио за тва рач на пу шци и по ла ко уба цио ме так у цев.

133

Не ко ли ко зр на је зви зну ло да ле ко из над њи хо вих глава.

- Не пу цај док ја не опа лим - Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну и Бо ри. Ње го ва два по моћ ни ка су му ле жа ли с јед не и дру ге стра не, са цр ним шар же ри ма у ру ка ма и отво ре ном тор бом, пу ном ме та ка. Че лик је зви жду као све бли же и че шће.

- Га ђа ју Ста ни шу!... Хај де, ку ка ви це, по ка жи те се већ јед ном! - ви као је Ве ли зар.

Kао да су чу ли ње гов иза зов, пет-шест при ли ка је ис тр ча ло иза оку ке. Тр ча ли су пу тем пре ма Сре бре ни ци. Ве лизар их је пра тио кроз ни шан сво је збро јов ке, али ни је пуцао. „Шта му је?” по ми сли Сло бо дан, и сам са пр стом на оба ра чу. Иза оку ке у сле де ћем тре нут ку из ле те гру па од пет на е- стак љу ди. Тро ји ца су би ли на ко њи ма. Ве ли зар је пре нео ни шан на пр вог ко ња ни ка.

- Та... та... та... - пла ну ње го ва збро јов ка.

Kоњ се про пе и за јед но са ја ха чем тре сну о ка ме ни пут. По го дио је и дру гог. Тре ћи ко ња ник, на бел цу ду ге гри ве, по ле те у га ло пу, бр зо пре сти же пр ву гру пу, и у сле де ћем тре нут ку за ма че за хр пу ка ме ња.

- Уте че ми - јек нуо је Ве ли зар, док је по моћ ник са де сне стра не ме њао пра зан шар жер са пу ним. Сло бо дан и Бо ра су га ђа ли по је ди нач не пар ти за не, ко ји су се му ње ви том бр зи ном рас пр ши ли, од мах за тим раз ви ли у стрел це и не ста ли иза ра зних за кло на.

- По го дио сам јед но га! - ја вио се Бо ра, али не ра до сно, не го ви ше као слу жбе но. Сло бо да ну се учи ни ло да је ра нио јед ног ко га је га ђао, у но гу, јер он је на јед ном, све у тр ку, ба цио пу шку и по чео да ра мље, пре не го што је не стао иза по ве ћег ка ме на. Па ла му је на ум срећ на ми сао. Се тио се ре чи ви со ког, су вог на ред ни ка, ста рог бор ца, ко ји им је још че тр де сет дру ге да вао са ве те шта је нај бо ље да се ра ди у ра зним рат ним си ту а ци ја ма. „Бо ље је да га ра ниш”, ка зао је, „не го да га уби јеш. Мр твог мо гу и да оста ве, а ра ње ног не ће. Jош ће им тре ба ти.

Kад га ра ниш, из ба ци ћеш им из стро ја још дво ји цу, а мо жда и че тво ри цу; за ви си од ра не.” И за и ста, при ме тио је ка ко су му по сле не ко ли ко тре ну та ка при тр ча ли дво ји ца. „Зна чи”, по ми слио је са олак ша њем, „ни сам га убио”. Ме ђу тим, па жњу му је од мах за тим при ву кла ве ли ка гру па ко му ни ста, ко ји су тр че ћим ко ра ком из ла зи ли иза оку ке. По чео је да ту че бр зом паљ бом у ту ма су ко ја је очи глед но бе жа ла у па ни ци. И по ред пар ти зан ског по вла че ња у ве ли ком не ре ду, не ко 134

ли ко гру па је за у зе ло по ло жа је ис пред пу та, за сув ши их пу шко ми тра ље ском и пу шча ном паљ бом. Ме ци су, као не сно сне оси це, за зу ја ли по ред њи хо вих уши ју. Де сно од њих, на све га де се так ко ра ка, ода зва ла се ми тра ље ска паљ ба и за чу ла су се два-три пу шча на пуц ња. Сло бо дан је ви део Гор ди ћа ка ко у сто је ћем ста ву па жљи во ни ша ни оне на пу ту и оки да тек по ме так-два. По ред ње га, иза по ве ћег ка ме на, кле чао је на јед ној но зи Љу бо мир, и исто та ко па жљи во га ђао из сво је пу шке. Гор дић је ис пра знио шар жер, па га је за ме нио пу ним, и да ље у сто је ћем ста ву, као да око ње га не зу је ме ци и не пр шти ка ме ње. Ве ли зар је при ме тио ка ко Сло бо дан по сма тра по руч ни ка, па му је из ме ђу ра фа ла вик нуо: - Та кав је био и че тр де сет пр ве. Ње га не ће ме так. Слу шао је о бор ци ма ко је „не ће ме так”. Та ко се исто при ча ло о Рат ку Об ра до ви ћу, Ми ја ту Бар да ку, Jо ви Про ти ћу, и мно гим дру ги ма. Гор дић им је уско ро при шао. Стао је по ред Ве ли за ра, пре ба цио ми тра љет ку пре ко ра ме на, и опет до хва тио дво глед.

- Ви диш ону сте ну, ле во, де се так ко ра ка од др ве та - по ка зи вао је ру ком Ве ли за ру. - Одан де нас ту че пу шко ми тра ље зац. Ве ли зар је без ре чи по ла ко на ни ша нио. Збро јов ка је за штек та ла је дан пут, два пут. Гор дић је по гле дао кроз дво глед.

- По го дио си га.

- И те ка ко! - уз вик нуо је ве се ло Ве ли зар. Пар ти за ни су се пре ба ци ва ли у све ма њим гру па ма пре ма Сре бре ни ци. Зви ждук из над до бро во љач ких гла ва би вао је све ре ђи и ре ђи. На ле вој стра ни из не на да је по чео да ту че Kне же ви ћев пу шко ми тра љез. Гор дић је ски нуо ми тра љет ку са ра ме на и кре нуо убр за ним ко ра ком ка ле вом кри лу. По сле не ко ли ко ми ну та чу ли су опет ње гов „пи ка вац”, ко ји се при дру жио Kне же ви ће вом „фран цу зу” и бр зој пу шча ној паљ би. Уско ро је паљ ба са обе стра не по че ла да је ња ва, и нај зад се пот пу но ути ша ла.

- Из ву кли су се - ка зао је је дан од Ве ли за ре вих по моћ ни ка.

- Они ко ји су оста ли жи ви и чи та ви - на сме јао се Ве ли зар. По гле дао је око се бе. - Сад мо же мо и да за па ли мо по јед ну... они ко ји има ју шта да за па ле. Пу ша чи, сви сем Бо ре, од ло жи ли су пу шке и по че ли да ва де ци га ре те из ку ти ји ца и та ба ке ра. Сло бодан је та ко ђе 135

отво рио сво ју др ве ну та ба ке ру, ко ју је до био од ку ма Ма ре. Имао је још шест ци га ре та.

- Ово га пу та смо се, из гле да, сви до бро снаб де ли - на сме јао се.

- Да - на сме јао се и Ве ли зар - ни је ша ла пре ла зи ти Дри ну. „За и ста, ни је ша ла”, по ми слио је Сло бо дан. И он се по тру дио да уште ди не ко ли ко ци га ре та, „злу не тре ба ло”, ка ко би мо гао да за па ли јед ну кад на и ђу те шки да ни. Док је увла чио ми ри сни дим „мо ра ве”, ко ји се ме шао са ми ри сом ба ру та, се тио се ка ко му је мај ка до не ла жут као ду кат хер це го вач ки ду ван и нут ка ла ње га, та да шњег не пу-ша ча, да за ви је јед ну ци га ре ту, у про ле ће 1941. Ску ва ла му је то га пу та и ја ку тур ску ка фу... Тек је са да пот пу но раз ум ео бри гу мај ке за се дам на ес то го ди шњим је дин цем, ко ме ће, мо жда, до ла зе ћи рат да за у век ус кра ти сва за до вољ ства ово га све та.

- Ено на ших, си ла зе! - вик нуо је Ве ли зар по ка зу ју ћи ру ком уле во. - Мо жда би тре ба ло да и ми кре не мо. Сло бо дан је ви део тро ји цу до бро во ља ца, на чи јем че лу је био под на ред ник Но ва ков, ка ко жур но си ла зе пре ма пу ту.

- Знаш да не мо же мо без на ре ђе ња.

- Знам. Ште та - вај као се Ве ли зар. - Сад ће Но ва ков да се хва ли ка ко је он пр ви сти гао. По ја вио се Љу бо мир.

- Kо ман дир ка же да оста не те ов де до да ље на ред бе - до вик нуо је про ла зе ћи у прав цу Ста ни ши ног по ло жа ја. По сма тра ли су из да љи не Но ва ко ва и тро ји цу до бро во ља ца ка ко, по што су из би ли на пут, пре тр ча ва ју од јед ног за кло на до дру гог. За др жа ли су се нај ду же код сте не, не да ле ко од др ве та, ода кле их је ма ло пре га ђао пу шко ми тра љез.

- Па зи га шта ра ди! - вик нуо је на јед ном Ве ли зар, по ка зу ју ћи Но ва ко ва ка ко ма ше ру ка ма. У сле де ћем тре нут ку Но ва ков је по ди гао не што са пу та. Опет је по чео да ма ше, али ово га пу та је др жао у сва кој ру ци не ки из ду же ни пред мет.

- Шта му је то? - пи тао је Сло бо дан.

- Зар не ви диш? На шао је две пар ти зан ске пу шке.

Kад се Љу бо мир вра ћао са Ста ни ши ног по ло жа ја, Ве ли зар га је за у ста вио.

- До кле ће мо ми ов де ова ко да че ка мо?

- По руч ник Гли шић ће за сат-два да се вра ти пре ко Дри не. Ми ће мо им одав де чу ва ти ле ђа. - Љу бо мир је очи глед но ужи вао у сво јој уло зи нај бо ље оба ве ште ног вој ни ка у че ти, ко ји је као по сил ни био нај бли же ко ман ди ру.

- А ко ће на ма да чу ва ле ђа? Ни ко! - на сме јао се Ве ли зар.

- Док је ове мо је збро јов ке, ни ко нам и не тре ба.

- Ни на ши ка ра би ни ни су та ко ло ши - до дао је Бо ра.

136

- Оки ти ли смо се овим бом ба ма - го во рио је за до вољ но Ве ли зар, ми лу ју ћи бом бе ко је су му ви си ле о по ја су - ... већ сам се пла шио да ће мо их од не ти на траг у Љу бо ви ју. По сма тра ли су не ко вре ме ка ко се Но ва ков вра ћа на че лу тро ји це до бро во ља ца. Пе ња ли су се по ла ко и па жљи во уз бр до без ста за и пу те ља ка. Ве ли зар је од ре дио јед ног од сво јих по моћ ни ка да оста не на стра жи. Оста ли су ма ло одах ну ли, на ме сти ли се удоб ни је и отво ри ли тор бе са су вом хра ном. По сле не што ви ше од јед ног са та, до шао им је опет ко ман дир са Љу бо ми ром.

- Ти ћеш, Ве ли за ре - по чео је да на ре ђу је чим је сти гао да оста неш ов де са сво јом гру пом. Jа ћу са оста ли ма си ћи на пут. Kад поч не да им до ла зи по ја ча ње из Сре бре ни це, отво ри бр зу паљ бу. Не мој да че каш да до ђу су ви ше бли зу. Чим ис па лиш два-три ра фа ла, си ђи што бр же и ти на пут. Под овим углом те не ће ви де ти. Та мо ће мо их за јед нич ки до че ка ти.

Kо ман дир и Љу бо мир су од мах за тим на ста ви ли пре ма Ста ни ши ном по ло жа ју.

- Еј, Љу бо ми ре - до звао је Ве ли зар по сил ног кад је овај про ла зио по ред ње га - ка кве је то пу шке до нео Но ва ков?

- Kа кве пу шке, дру же под на ред ни че! - на сме јао се за до вољ но Љу бо мир. - До нео је две збро јов ке. Ве ли за ру се спу сти ла до ња ви ли ца. Ста јао је та ко отво ре них уста не ко ли ко тре ну та ка, гле да ју ћи ка ко до бро во љац жу ри да би сти гао ко ман ди ра.

- Jе си ли чуо? - окре нуо се Сло бо да ну. - Две!

- Jед ну ви ше не го што си ти, дру же под на ред ни че, до нео че тр де сет пр ве из Пе тров ца на Мла ви - ка зао је Бо ра, на гла ша ва ју ћи сва ку реч.

- Шта ти при чаш! - лец нуо се Ве ли зар, ко ји је био чу вен по то ме што се још ни кад до са да ни је на не ког озбиљ но на љу тио. - Ни ко те ни је пи тао. - Од мах за тим се окре нуо Сло бо да ну. - Чуо си шта ми је ко ман дир ка зао за оног пу шко ми тра ље сца иза сте не. Kа зао је: „По го дио си га.”

- Чуо сам, али от куд он да два?

- То зна чи да су би ла дво ји ца. Бо ра је окре нуо ле ђа Ве ли за ру, и Сло бо да ну се учи ни ло да се ше рет ски на сме јао. Уко ли ко је Сло бо да ну би ло жао због Ве ли за ре ве по вре ђе не су је те, уто ли ко је био још срећ ни ји што су за ро би ли од ко му ни ста збро јов ке. Би ло му је дра го и за то што их је про на шао и „до нео” под на ред ник Но ва ков, ко ји се она ко огор че но, и јав 137

но, жа лио сво ме зе мља ку Бла го је ви ћу, јер му ни је до зво лио да и он по не се пу шко ми тра љез из сво је де се ти не, као Ве ли зар. По сле кра ћег вре ме на ви де ли су ка ко се на ле вом кри лу спу шта ју низ бр до Гру јин и Ми лу тин Бла го је вић, са сво је две де се ти не. Ста ни ши ну трој ку, са ко ман ди ром и Љу бо ми ром, опа зи ли су тек кад су и они си шли на пут. По сма тра ли су их ка ко се са ста ју, ши ре у стрел це са јед не и с дру ге стра не пу та пре ма Сре бре ни ци, и за у зи ма ју за кло не.

- Ви диш - Сло бо дан се обра тио Ве ли за ру, же ле ћи да му вра ти ње го ву ста ру ве се лост - ипак су те би са тво јом збро јов ком да ли нај ва жни је ме сто.

- Не тре бам им ви ше ја. Они са да та мо до ле има ју „фран цу за” и две збро јов ке.

- Да, има ју - на сме јао се Сло бо дан - али не ма ју Ве ли за ра. Под на ред ник га је гле дао тре ну так-два озбиљ но, па се он да и сам на сме јао.

- Kо зна. Мо жда имаш и пра во. По сле не ког вре ме на Ве ли зар је устао са ка ме на на ко ме је се део и при шао пу шко ми тра ље зу ко ји је, по ста вљен на две сво је че лич не но жи це, ле жао упе рен у прав цу Сре бре ни це.

- Дру го ви, не ма ви ше од ма ра ња - ка зао је - опет смо на мр твој стра жи. Ми ће мо их одав де ви де ти пре не го што их они до ле ви де. Тек не где по под не опа зи ли су их ка ко до ла зе пу тем, у ко ло ни по је дан.

- Шта ми слиш - Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну - за што ко ман дир не ће да их пу стим бли же?

- Ова ко ће мо их из да ле ка бо ље за др жа ти док се на ши не вра те пре ко Дри не - ка зао је Бо ра.

- Опет он! - на сме јао се Ве ли зар. - Jе ли тво је име Сло бо дан?

- Ено их - уз вик нуо је Бо ра уме сто од го во ра - раз ви ја ју се у стрел це!

- Jа ви ли су им они њи хо ви, ко ји су по бе гли из Бра тун ца, да смо ми ов де - ка зао је Ве ли зар. - Су ви ше су да ле ко. При че ка ће мо још ма ло. Пар ти за ни су у стре љач ком стро ју са ис так ну тим трој ка ма, при ла зи ли по ла ко и оба зри во.

- Чим ја поч нем са мо јом збро јов ком - обра тио им се опет Ве ли зар по сле кра ћег вре ме на - отво ри те и вас дво ји ца бр зу паљ бу. Чу ли сте ко ман ди ра: кад их за у ста ви мо, си ћи ће мо што бр же и ми на пут. Сло бо дан је по чео да про це њу је од сто ја ње и на ме шта ни шан на пу шци. „На пет сто ти на ме та ра још не мо жеш да пре по знаш му шко од жен ског”, го во рио им је не кад чет ни на ред ник Де ве тог од ре да. Чим поч неш да пре по зна јеш, то је не што ма ње од пет сто ти на.” Ови су би ли бли же. По ди гао је ни шан 138

на три сто ме та ра. Се тио се ка ко код Со ко-гра да ни је мо гао да пу ца чак ни из над чет нич ких гла ва. Ни са да, као ни ју трос, ни је би ло ла ко. „То су све ско ро са ми Ср би”, по ми слио је, „иа ко за ве де ни Ср би... у слу жби без бо жни ка.” Чим је за штек та ла збро јов ка, опа лио је пр ви ме так. У истом тре нут ку, ши ро ки стре љач ки строј је не стао као да ни је ту ни био. Пар ти за ни су по ле га ли иза за кло на. По сле ми нут-два, ле во и де сно од њих, на три де сет-че тр де сет ко ра ка, екс пло ди ра ле су бом бе из те шких ба ца ча. По сле два-три крат ка ра фа ла, Ве ли зар је пу стио сво ју збро јов ку да из ба ци оста так од два де се так ме та ка из шар же ра, не што што, као ис ку сан бо рац, ни је ни ка да ра дио. Док су му по моћ ни ци ме ња ли шар жер, окре нуо се Сло бо да ну сав за ја пу рен и на сме јан.

- Не ка ми сле ка ко има мо ов де те шки ми тра љез. Ње га ни је ла ко пре ме шта ти. Од мах за тим иско чио је из за кло на са пу шко ми тра ље зом у ру ка ма, ко ји је пре ба цио пре ко ра ме на, и по ка зао до бро вољ ци ма гла вом да га сле де. За шли су два де се так ко ра ка уде сно пре не го што су по шли низ стр му па ди ну. Док су си ла зи ли, слу ша ли су не пре кид ни зви ждук ме та ка и све уче ста ли ју екс пло зи ју гра на та. „Ми сле да смо ми још увек та мо, на ста ром по ло жа ју”, по ми слио је Сло бо дан за до вољ но. Уско ро су иза шли на пут, и Гор дић им је по ка зао где да се сме сте.

- Kад се по ја ве - до ба цио је Ве ли за ру - оба су ће мо их бр зом паљ бом. Чим се поч ну по но во да сре ђу ју, ми ће мо се тр че ћим ко ра ком по ву ћи, пра вац Бра ту нац. По сма тра ли су де се так ми ну та ка ко пар ти за ни га ђа ју на пу ште ну чу ку. Пр во уче ста лом ва тром, и он да, ма ло-по ма ло, све ре ђом, док се на кра ју ни су чу ли са мо по је ди нач ни пуц њи. Нај зад је за вла да ла пот пу на ти ши на.

- Ено их, пе њу се на чу ку - Ве ли зар је по ка зао ру ком Сло бо да ну. Пар ти за ни су се пе ња ли и на бр до са дру ге стра не пу та, а на ре ђе ње за отва ра ње ва тре ни је још ни ка ко до ла зи ло. Сло бо дан је ви део Гор ди ћа ка ко дво гле дом по сма тра раз ви ја ње пар ти зан ских сна га. На јед ном је ста вио дво глед у фу тро лу и по ди гао ру ку.

- Па ли! - од јек нуо је ње гов глас кроз ско ро пот пу ну ти ши ну. Отво ри ли су бр зу паљ бу на пар ти зан ски стре љач ки строј ко ји им се при бли жа вао са че ла, као и на ко ло не ко је су се пе ле на бр да са јед не и дру ге стра не пу та. Ни је би ло сум ње да су пар ти за ни би ли из не на ђе ни ја ком 139

ва тром из пет пу шко ми тра ље за и де се так пу ша ка.

Kад су по че ли да се сре ђу ју и од го ва ра ју не рав но пуц ња вом, до бро вољ ци су се уве ли ко по вла чи ли пу тем пре ма Бра тун цу. Ус пут су про шли кроз опу сте ли град, и не сме та но на ста ви ли убр за ним ко ра ком пре ма Дри ни. Сти жу ћи на до мак ре ке, из не на ди ли су се ви дев ши ка ко су бр да из над и око Љу бо ви је на чич ка на на ро дом, тек кад су сти гли на ср би јан ску стра ну, са зна ли су шта је у пи та њу.

- Kао што ви диш - ка зао је на сме ја ни То ша Сло бо да ну спре ми ли смо се и ми и це ла Љу бо ви ја да вас до стој но до че ка мо, а ако до ђе до бор бе, да за вас и на ви ја мо. И чет ни ци су се ску пи ли на јед ном бр ду, од мах по ред на ших те шких ба ца ча, и два то па из пра те ће че те. И они су би ли спрем ни да вам при тек ну у по моћ. Ду шко Сте фа но вић им се при дру жио.

- По ста ви ли смо и све ми тра ље зе и пу шко ми тра ље зе што има мо, за сва ки слу чај. Сло бо дан их је пи тао да ли зна ју ко ли ко је гу би та ка имао Ду шко Гли шић.

- Са мо тро ји цу лак ше ра ње них - ка зао је То ша. - Има ли су лу ду сре ћу. У исто вре ме су пот пу но по ту кли пар ти зан ску је ди ни цу, за ро би ли је дан те шки ми тра љез и три пу шко ми тра ље за, по ред де се так пу ша ка. Ми лош Мрк шић, ко ји је у Гли ши ће вој че ти во дио де се ти ну, при шао им је док су про ла зи ли кроз Љу бо ви ју. Из ва дио је из џе па на блу зи фо то гра фи ју и по ка зао је Сло бо да ну. Сло бо дан се осмех нуо гле да ју ћи сли ку.

- Ти и наш ко ле га Ика Пет ко вић.

- Ви диш да има мо збо ра шке знач ке за ка че не на ре ве ре од ка пу та. По сма трао је сли ку са њи ма дво ји цом. На гла ва ма су има ли ђач ке ка пе на ко ји ма су се ви де ли ме тал ни рим ски бро је ви.

- Сед ми раз ред гим на зи је - ка зао је. А и знач ке су иза шле ја сно. Мач, штит и клас. - Би ло му је ма ло чуд но да му Ми лош, ко ји се и сам не дав но вра тио из по хо да у Бо сну, по ка зу је са да ту сли ку.

- Kад смо из не на ди ли пар ти за не у Бра тун цу, на шли смо Ику те шко ра ње ног из ме ђу че тр на ест-пет на ест ко му ни ста ко ји су из ги ну ли. Kад су му ка за ли да смо ми срп ски до бро вољ ци, пи тао је за ме не. Ако се се ћаш, нас дво ји ца смо би ли нај бо љи при ја те љи... Он да је из ва дио сли ку и по ка зао је трој ки ко ја га је про на шла. Ови на ши су га пре ви ли, ста ви ли на ко ња и по шли пре ма Дри ни. Kад их је мој вод сти гао, ка за ли су да је баш из дах нуо.

- Си ро мах Ика. Kо би то оче ки вао!

140

- Ти знаш да је био Бо са нац. Kо зна кро за шта су све и он и ње го ва по ро ди ца про шли у уста шкој Хр ват ској... - по ћу тао је је дан тре ну так. - Ре као им је да је био по ли тич ки ко ме сар.

- Бог да му ду шу про сти - ка зао је ти хо Сло бо дан. Се тио се бла гог и пи то мог ли ка по ву че ног мла ди ћа Ике Пет ко ви ћа ко ји је го ди ну да на пред по че так ра та пре шао из Би је љи не у До брин, и бр зо се спри ја те љио са ћу тљи вим и озбиљ ним Ми ло шем. Би ло му је те шко да по ве ру је у ову тра гич ну игру суд би не. Од Ми ло ша је чуо да су у Бра тун цу по ди гли у ва здух ма га цин са му ни ци јом. Пар ти за ни су има ли у гра ду и ве ли ко сто ва ри ште хра не. Отво ри ли су га и по де ли ли сву хра ну из глад не лом срп ском ста нов ни штву.

- До бро смо им се осве ти ли за оног на шег шо фе ра ко га су уби ли у ка ми о ну. - Ми лош је по ћу тао је дан тре ну так, па је до дао: - Иа ко сам уве рен да нам осве та ни је циљ... Са зна ли смо где су рас по ре ђе ни и ко ли ко их има. А и они сад зна ју да са на ма не ма ша ле.

141

ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ

Два да на по сле пре ла ска Дри не, Гор ди ће ва че та је, за јед но са пра те ћим во дом, пре ба че на у Ба њу Kо ви ља чу. Док су до бро вољ ци пу ни ли, но си ли и сме шта ли сла ма ри це и дру гу спре му у са лу не ка да шњег хо те ла, окре ну тог пре ма још увек ле по уре ђе ном пар ку, Ду шко Сте фа но вић, То ша и Сло бо дан су во зом от пу то ва ли за Ша бац. Отац Ра до ван Миљ ко вић је хтео да раз го ва ра са про све та ри ма и вас пи та чи ма Тре ћег пу ка о си ту ац и ји у зе мљи.

- Мо ра да је не што ва жно - ка зао је Сло бо дан док је воз ула зио у ша бач ку ста ни цу. - Не би нас звао за не ку сит ни цу.

- Знам шта би ми нај ви ше во ле ли да нам ка же - на сме јао се Ду шко.

- Да је Па ве лић имао ср ча ни на пад - упао му је у реч То ша.

- Да је и мар шал Ти то имао ср ча ни на пад - до дао је Сло бо дан.

- Не би ни то би ло ло ше, али ја ми слим да би нас нај ви ше об ра до ва ло кад би нас Не дић, у за јед ни ци са Дра жом, по слао пре ко Дри не... - по гле дао је Сло бо да на - или пре ко Са ве... да пред у хи три мо ко му ни сте и да их ту че мо на њи хо вом вла сти том те ре ну. Уо ста лом, то је Не дић већ не ко ли ко пу та пред ла гао Дра жи че тр де сет тре ће... па ни шта. У про стра ној со би, ко ја је слу жи ла за чи та о ни цу, за те кли су оца Ра до ва на у жи вом раз го во ру са ба та љон ским про све та ри ма и чет ним вас пи та чи ма.

- Дру го ви - по чео је кад су се и они сме сти ли - по звао сам вас да се пр ви пут од осни ва ња пу ка сви за јед но ску пи мо и по раз го ва ра мо. Хтео сам, та ко ђе, да вам са оп штим нај но ви је и до бре и ло ше ве сти. Пр во ло ше. Ен гле зи снаб де ва ју ко му ни сте ве ли ким ко ли чи на ма оруж ја, му ни ци је, па чак и уни форм и, док Jо сип Броз Ти то мо би ли ше срп ске мла ди ће по Ли ци, Kор ду ну, Kра ји ни, Сре му, Бо сни и Хер це го ви ни, кра је ви ма ко ји су нај ви ше стра да ли од уста ша. Исто то ра ди и по Цр ној Го ри, и по ју жној Ср би ји. На жа лост, кад су Ита ли ја ни ка пи ту ли ра ли, пре да ли су оруж је и сву рат ну спре му ко му ни сти ма, а 142

не чет ни ци ма, као што смо се ми на да ли. Са да се спре ма ју да упад ну у Ср би ју, од лич но на о ру жа ни и до бро обу че ни. За стао је за тре ну так гле да ју ћи их упит но, као да је же лео да ви ди да ли их је, и ко ли ко, ова вест за бри ну ла.

- Има те ли ка ква пи та ња? До бро вољ ци су ћу та ли. Сло бо дан је на слу тио да оста ли, као и он ни су хте ли да од ло же до бре ве сти. Оне су се ве чи то оче ки ва ле, али вр ло рет ко оства ри ва ле. Отац Ра до ван је схва тио и осмех нуо се.

- До бре ве сти су - по ви сио је глас - да се уве ли ко ор га ни зу ју пет но вих срп ских до бро во љач ких пу ко ва. За са да: Ше сти, Сед ми и Осми, а уско ро и Де ве ти и Де се ти. - За стао је и још их јед ном па жљи во по гле дао. Про све та ри су из ме ња ли по гле де и по ди гли гла ве у оче ки ва њу.

- Цр но гор ски чет ни ци под ко ман дом вој во де Па вла Ђу ри ши ћа из ра зи ли су же љу да бу ду укљу че ни у Срп ски до бро во љач ки кор пус и да обра зу ју од сво јих је ди ни ца те пу ко ве. Ма јор Па вле Ђу ри шић је по ста вљен за по моћ ни ка на шег ко ман дан та ге не ра ла Kо сте Му шиц ког. Не ко ли ко до бро во ља ца је по че ло да го во ри исто вре ме но. Хте ли су од мах да са зна ју све, па и нај ма ње де та ље. Око ло на сме ја на ли ца. Опет се по гле да ју, као да хо ће да утвр де са ми за се бе да су и они и њи хо ви дру го ви чу ли и пра вил но раз ум е ли „до бре ве сти”. Удру же ни са бра ћом Цр но гор ци ма, ле ген дар ним ју на ци ма! Сад им за и ста ни ко ви ше ни шта не мо же. Отац Ра до ван се и сам пре пу стио ра до сти, као да је и он са њи ма на не ки на чин на јед ном по де ти њио.

- Да, има ће исте уни форм е као и ми... Но си ће на гру ди ма на ше ко сов ске кр сто ве... Исто оруж је, све исто...

Kад је од го во рио на пи та ња, као да се сми рио. На ста вио је сво јим ујед на че ним, чвр стим гла сом пре да ва ча: - По зна то вам је да је не дав но ге не рал Не дић по слао у Цр ну Го ру наш ком пле тан ба та љон Пе тог пу ка, са де вет сто ти на до бро во ља ца. Зна те да је с њи ма оти шао и наш друг Ми хај ло Ол ћан... - Опет је ућу тао за мо ме нат. - За јед но с цр но гор ским чет ни ци ма има ли су већ не ко ли ко же сто ких бор би у Сан џа ку, а на ро чи то јед ну, на пла ни ни Би чу, где су до но гу по ту кли ко му ни сте. Сло бо дан је ути шао ди са ње. Ни је хтео да про пу сти ни јед ну реч, ни нај ма њу по је ди ност. Одав но се ни је ова ко об ра до вао. Jош од оног да на у Kру шев цу кад су чу ли ре чи Ду шка Мар ко ви ћа о спа са ва њу срп ских до ма ћи на. Отац Ра до ван им је та ко ђе ис при чао да је Не дић по слао Цр но гор ци ма, по ред оруж ја и му ни ци је, око две сто ти не пе де сет то вар них брд ских ко ња, и два де се так ва го на пше ни це и 143

ку ку ру за. На кра ју, пре не го што су се раз и шли, Сло бо дан је устао.

- Оче Ра до ва не, од го во ри ли сте на мно га пи та ња и мно го сте нас об ра до ва ли. Ипак, има јед но пи та ње ко је је сви ма на ма на уму, али се ни смо усу ди ли да га по ста ви мо. У про сто ри ји је на стао та јац.

- Пи тај - осмех но се све ште ник. Сло бо дан је ду бо ко удах нуо ва здух.

- Да ли се Па вле Ђу ри шић ује ди њу је са Дра жи ним зна њем? Пу ков ски про све тар је за стао за тре ну так пре не го што је од го во рио.

- Не ве ру јем да би Па вле Ђу ри шић ишта ура дио без зна ња и одо бре ња Дра же Ми хај ло ви ћа. А и кад би хтео, цр но гор ски чет ни ци не би ни кад на то при ста ли. На из ла ску из згра де на и шли су на ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа, ко ман ди ра јед не од но во о бра зо ва них че та. Ду шко и То ша су га зна ли од ра ни је, и сад су га упо зна ли са Сло бо да ном. И он се ра до вао ује ди ње њу са Цр но гор ци ма.

Kа кав је ути сак оста вио на те бе Нај да но вић? - пи тао је То ша Сло бо да на кад су се сме сти ли у ку пе во за за Kо ви ља чу.

- Он је ак тив ни офи цир, Ва љев ча нин. Они ко ји га знају од ра ни је ка жу да је ве ли ки иде ал и ста. Мо жда ће нам уско ро по ста ти ко ман дант ба та љо на.

- Под се ћа ме из не ког раз ло га на по кој ног То шу Ста ни са вље ви ћа. За ње га се мо гло од мах да ви ди, иа ко је био у офи цир ској уни форм и, да му то ни је по зив. Ме ђу тим, Нај да но вић се кре ће у уни форм и као да се у њој ро дио. Оно што их ве зу је не ма ни чег за јед нич ког са фи зич ком слич но шћу. Не знам ка ко бих то об ја снио.

- Jа сам та ко ђе - ка зао је Ду шко - био не ко вре ме у че ти То ше Ста ни са вље ви ћа, ко ји нам је јед ном, у те шким да ни ма че тр де сет пр ве, ре као: „Бу ди те као ја.”

- И ва ма је ре као?! - осмех нуо се Сло бо дан.

- Да. Ти, ве ро ват но, то исто ви диш и у Нај да но ви ћу.

- Мо жда си у пра ву. Са мо, ме ни се чи ни...

- Да. Нај да но вић та ко не што не би ни кад ре као - до пу нио га је То ша.

- От куд си знао шта сам хтео да ка жем? - на сме јао се Сло бо дан.

- И ја имам исти ути сак... Kад би нас по сма трао не ко са стра не, ко нас не по зна је, и кад би мо гао да нас ви ди, и чу је, у објек тив ном све тлу, ве ро ват но би по ми слио да смо ми јед на вр ста фа на ти ка.

- У то ме слу ча ју - ка зао је Ду шко - то би мо рао би ти не ко ко по зна је на шу исто ри ју и наш мен та ли тет. Ако би то био 144

Ен глез, или Не мац, из гле да ли би му вр ло чуд ни, а мо жда и сме шни. Ако би то, ме ђу тим, био да на шњи про се чан Ср бин, он би нас не са мо раз ум ео не го би нам и при шао.

- Па чак и ме ђу Ср би ма... - по чео је Сло бо дан, али га је Ду шко пре ки нуо.

- Има из у зе та ка.

- Сва ка ко, али ја ни сам ми слио на по је дин це као та кве. Имао сам у ви ду оту ђи ва ња - у све сти му је ис кр сла сли ка Ол ге Ми тро вић у са ло ну њи хо ве ку ће на Де ди њу - на ста ла у јед ном де лу на ших обра зо ва них љу ди ко ји су или сту ди ра ли не где у за пад ној Евро пи, без об зи ра где, или су ин тен зив но чи та ли ли те ра ту ру ба зи ра ну на иде ја ма ху ма ни зма и про све ће но сти.

- Kо је су се по сте пе но - до пу нио га је То ша - по че ле да раз ви ја ју све ја че у ма те ри ја ли стич ко гле да ње и схва та ње све та.

- Та ко је. Та квом „објек тив ном” по сма тра чу ми би смо та ко ђе из гле да ли чуд ни и сме шни, за ос та ли. О ко му ни сти ма и да не го во ри мо.

- Са мо, ми да нас го во ри мо - ка зао је Ду шко - о огром ној ве ћи ни срп ског на ро да.

- Jе дан од глав них раз ло га на ше бор бе - упао му је у реч Сло бо дан - је сте да очу ва мо ту ве ћи ну да оста не ве ћи на. Не сре ћа је што су на ши обра зо ва ни ји љу ди, да их и ми као не ка да Ру си на зо ве мо „за пад ња ци”, по че ли да пре но се сво ја но во сте че на убе ђе ња и на ма ње обра зо ва не, а на ро чи то на омла ди ну. Не ки су то ра ди ли са ка те дре на уни вер зи те ту и по гим на зи ја ма, а не ки кроз ода би ра ње књи га за пре во ђе ње и за штам па ње.

- Зна чи: нас тро ји ца се сла же мо у све му - на сме јао се То ша. - Kа жу да осо бе слич них ми сли и иде ја поч ну вре ме ном да до са ђу ју јед ни дру ги ма. Jа се с тим не сла жем. Љу ди во ле да у дру ги ма ви де и осе те по твр ду сво јих ми сли и осе ћа ња. Сло бо дан се обра тио Ду шку.

- Да ли тво ји ро ди те љи жи ве у Шап цу?

- Да. Ми смо ста ри Шап ча ни.

- За што се он да вра ћаш с на ма? Ни ко ти не би бра нио да са њи ма про ве деш дан-два.

- А ва ма дво ји ци да оста вим „до бре ве сти” о Цр но гор ци ма и Па влу Ђу ри ши ћу, да их ви са ми по де ли те са на шим дру го ви ма?! Чим су сти гли у Ба њу Kо ви ља чу про не ле су се ве сти, о сје ди ње њу са цр но гор ским чет ни ци ма и о бор би на пла ни ни Би чу. На ста ла је оп шта ра дост.

- Сад ће мо и са ср би јан ским чет ни ци ма - го во ри ли су јед ни.

145

- Jе два че ка мо да пар ти за ни пре ђу Дри ну - го во ри ли су дру ги. „Сад нам ни ко ни шта не мо же”, би ла је за јед нич ка ми сао. Тих не ко ли ко не де ља у Ба њи Kо ви ља чи про ве ли су у ин тен зив ном рат ном тре ни ра њу: из ви ђа ње по трој ка ма, пре ба ци ва ње тр ком, по тр бу шке при вла че ње не при ја тељ ским по ло жа ји ма, ко тр ља ње под ва тром да би се из бе гли гу би ци, га ђа ње пу шка ма и пу шко ми тра ље зи ма... Сло бо дан се се тио ка ко му је отац Ра до ван са ве то вао да обра ти па жњу на од нос из ме ђу ко манд ног осо бља и мо би ли са них мла ди ћа у че ти. До са да ни је при ме тио не ку пре те ра ну гру бост на стра ни де се та ра и вод ни ка, иа ко му се не ко ли ко пу та учи ни ло да су би ли су ви ше бр зи и оштри у ка жња ва њу до бро во ља ца ко ји би слу чај но на пра ви ли гре шку. Kад је то јед ном ре као вод ни ку Гру ји ну, он се на сме јао.

- Мо ра мо од њих да на пра ви мо вој ни ке. Ми их спре ма мо за бор бе у ко ји ма се и нај ма ња гре шка пла ћа гла вом. Пред ве че, по сле ве че ре, љу ди су би ли и су ви ше умор ни да слу ша ју би ло ко га. Jе два су че ка ли мо ме нат да мо гу да се ис пру же на сво јим сла ма ри ца ма, и нај зад да се ма ло од мо ре. Сло бо дан је тра жио од ко ман ди ра да му сва ки тре ћи или че твр ти дан да по је дан сат из ме ђу рат них ве жби, та ко да би им тај ма ли од мор у исто вре ме и при јао. Го во рио им је о срп ској исто ри ји, тру де ћи се да ту и та мо уба ци по не ку при чи цу ко ја би им и са му исто ри ју учи ни ла што при сту пач ни јом.

Kад је го во рио о Пр вом устан ку, ис при чао им је ка ко је Kа ра ђор ђе про ме нио сво ју кр сну сла ву јер му је на сам дан сла ве ње гов оми ље ни коњ пре био но гу. Слу ша ли су га ско ро и не треп ћу ћи кад је опи си вао бор бе и ко нач не по ги би је хај дукВељ ка и Син ђе ли ћа. Сва ког дру гог ча са вра ћао се на ва жност Срп ске пра во слав не цр кве и на уло гу ко ју је има ла сто ти на ма го ди на у чу ва њу и не го ва њу срп ске кул ту ре и тра ди ци је.

- У нај те жим вре ме ни ма - го во рио им је - кад је цео свет, као и да нас, оста вио на ше прет ке да се му че и до ви ја ју ка ко зна ју и уме ју, они су се ску пља ли око сво јих цр ка ва и ма на сти ра, и око сво јих све ште ни ка и ка лу ђе ра. Ту су до би ја ли но ву сна гу да из др же све не да ће и да се на ра зне на чи не од у пру злу и зу лум ћа ри ма. Об ја снио им је, та ко ђе, што је мо гао јед но став ни је, зна че ње мо нар хи стич ког си сте ма за жи вот срп ског на ро да.

- Бог на не бу - ка зао је - краљ у др жа ви, а до ма ћин у до му. Бог је до ма ћин у ва си о ни ко ју је ство рио. Kраљ, ко ји је до 146

ма ћин у др жа ви, не сме да бу де на сил ник, као што ни до ма ћин у сво ме до му не сме да бу де на сил ник. Осе ћао је да га раз ум е ју, по па жњи ко јом су пра ти ли ње го ва раз ла га ња, по пи та њи ма, ко ја за пра во и ни су би ла пи та ња, не го уме сна до пу ња ва ња и ра све тља ва ња.

Jед ном, за вре ме та кве из ме не ми сли, слу чај но је на и шао про све тар из не ког дру гог ба та љо на. По за вр шет ку ча са при шао је Сло бо да ну.

- Алал ти ве ра - ка зао је осме ху ју ћи се - умеш да се пер фект но спу стиш на њи хов ни во и да им на јед но ста ван на чин об ја сниш и нај ком пли ко ва ни је ства ри. Иа ко је Сло бо да ну при ја ла по хва ла од ста ри јег дру га, сме та ло је оно „спу шта ње на њи хов ни во”. Он је из не ког раз ло га све че шће и све ви ше био под ути ском да су у ства ри они, мла ди срп ски се ља ци, ти ко ји се спу шта ју на ње гов ни во ва ро ша ни на, ко ји је већ до не кле уда љен, и још увек се по ла ко уда ља ва од здра вог на род ног вре ла. По чи њао је све ви ше да же ли да бу де као они. Зна ња из фи зи ке, хе ми је, ма те ма ти ке, зе мљо пи са, ко смо гра фи је и дру гих пред ме та, ко ја је на ку пио у гим на зи ји, из гле да ла су му ско ро без вред на у по ре ђе њу са мир ном си гур но шћу у на чин жи во та и ме ђу соб ног оп хо ђе ња на ко ји су они на ви кли у сво јим до мо ви ма и сво јим се ли ма. За ме ни ли су гу ње ве и шиљ ка не вој нич ким ко по ра ни ма и цо ку ла ма, али се ни у ко ли ко ни су про ме ни ли. Ука зи вао им је, та ко ђе, на ко му ни стич ку бор бу про тив ре ли ги је, кра ља и по ро ди це. Об ја шња вао им је и план по ко ме би се зе мља од у зе ла од се ља ка да би се обра зо ва ли кол хо зи.

- Kо ји ће па ме тан чо век та ко шта да ура ди? - чу дио се јед ном Бо ра Бр ка.

- А ко ти је ка зао да су они па мет ни? - упао је Ве ли зар.

- Jа ћу да ра дим на сво јој њи ви, за сво ју фа ми ли ју. Ако ра дим за дру ге, ја ни сам ви ше до ма ћин-чо век, не го над ни чар. Над ни чар мо ра да ра ди за не ког га зду. Ако не ра ди, не ма шта да је де. Ако сви по ста не мо над ни ча ри, ко ће да нас на те ра, ово ли ки на род, да ра ди мо на ту ђем као што ва ља? И ко ће би ти тај га зда?

- Они ка жу - об ја снио је Сло бо дан - „не ће би ти ту ђе, не го за јед нич ко”.

- То су при че за ма лу де цу. Мо гу они да пи шу и при ча ју што год ’оће, ми се ља ци зна мо шта се мо же, а шта не мо же. По кат кад му се чи ни ло да је Бо ра Бр ка, или пу шко ми тра ље зац Kне же вић, умео бо ље да об ја сни зна че ње при ват не сво ји не, или сми сао жи во та, не го ије дан про све тар и вас пи тач у пу ку, а мо жда и у це ло ме кор пу су.

147

Jед ном, на ули ци, за ус та вио га је ста ри ји чо век.

- Kад ће те ви, до бро вољ ци, има ти опет пред ста ву?

- Шта ми сли те? - ни је од мах схва тио.

- Они што су би ли пре вас, они су да ва ли пред ста ве за на род у Kур-са ло ну, а сав при ход су по кла ња ли из бе глич кој де ци. За же лео сам се да опет чу јем срп ску хим ну, а и тој де ци тре ба по моћ.

- Уско ро - обе ћао је. Од тог тре нут ка је по чео да спре ма про грам. Имао је сре ћу у нео че ки ва ној по мо ћи. У че ту су из Шап ца сти гла, истог да на, три но ва ре гру та. Бра на Ста ме нић, свр ше ни ма ту рант, Мир ко Kо јић, свр ше ни учи тељ, и Бу ди ша Kо ва че вић, ко га је рат за те као као сту ден та пр ве го ди не те о ло ги је. Мир ка Kо ји ћа је пи тао, чим је са знао да је учи тељ, да ли зна да пе ва срп ску хим ну, од по чет ка до кра ја.

- Сва ка ко - осмех нуо се мла дић.

- Kа кав ти је глас?

- Ни је лош.

- На у чи ћеш ми це лу че ту да пе ва „Бо же прав де”. Бра на је та ко ђе био спре ман да по мог не. Jе ди но Бу ди ша, ви сок, кру пан мла дић, ру ме ног ли ца и там не ко вр џа ве ко се, ни је из гле дао да је оду ше вљен це лим по ду хва том.

- Kа ко нам ти мо жеш да по мог неш? - пи тао га је Сло бо дан пред оку пље ном че том.

- Ни ка ко - ка зао је од ма ху ју ћи гла вом. До бро вољ ци су се ућу та ли и за гле да ли у њих дво ји цу.

- За што да не? - осмех нуо се Сло бо дан.

- На рав но, ако ми на ре ди те, не мам дру гог из ла за.

- Ово је јед но до бро вољ но...

- Jа ни сам до бро во љац. Ни сам до бро вољ но ни до шао ова мо, не го сам си лом мо би ли сан. На ста ла је не при јат на ти ши на.

- Сви смо ми ов де си лом при ли ка - нај зад је про го во рио Сло бо дан, стал но се сме шка ју ћи.

- Jа ни сам љо ти ће вац.

- Ни ми ни смо љо ти ћев ци. Та ко нас зо ву они ко ји ни су до бро оба ве ште ни. Ми смо, сви за јед но, срп ска вој ска под ко ман дом ге не ра ла Ми ла на Не ди ћа.

- От кад то?

- Од пр вог да на. Од пет на ес тог сеп тем бра 1941.

- Мо же те да при ча те што год хо ће те, кад се до бро зна да сте ви фа ши сти. Сло бо дан се је два уз др жао да се гла сно не на сме је. Овај мла дић му је био сим па ти чан на пр ви по глед, а кад је са знао да је сту дент те ол о ги је, по ми слио је: „Бу ду ћи про све тар”. Сад га је под се тио на оног за ро бље ног чет ни ка на пру зи бли зу 148

Ста ла ћа, а исто та ко и на Гор да ни ног бра та Здрав ка Гли ши ћа.

- Ми смо за срп ски на род и за ве ру пра во слав ну, а про тив ни ци смо ан ти хри шћан ског ко му ни зма и фа ши зма. То ћеш и сам уви де ти кад про ве деш ма ло вре ме на ме ђу на ма... А ја ти про ри чем - спу стио је глас и ста вио му ру ку на ра ме - кад нас бо ље упо знаш, по ста ћеш и ти јед но га да на про све тар. Не ко ли ко до бро во ља ца се гла сно на сме ја ло.

- До бро - на ста вио је Сло бо дан по што се од ма као ко ракдва. Тру де ћи се да се не на сме је, за у зео је др жа ње ста ре ши не.

- Kад не ћеш да нам до бро вољ но по мог неш, то ћеш ура ди ти по ду жно сти. За при ред бу ћеш на пи са ти и про чи та ти са став „Зна чај све тог Са ве за срп ску кул ту ру”. Не сме да тра је ду же од осам до де сет ми ну та. Са став мо ра да бу де на пи сан јед но став но, та ко да га сва ко мо же да ра зу ме. Бу ди ша је обо рио гла ву.

- Не мам па пи ра ни олов ку - ка зао је нај зад.

- До би ћеш. Сло бо дан се обра тио Бра ни Ста ме ни ћу.

- Ти ћеш да ре ци ту јеш „На Га зи Ме ста ну”. По гле дао је по вој ни ци ма. Не ки су, очи глед но се пла ше ћи да ће и њи ма до де ли ти ка кву уло гу, по че ли да оба ра ју гла ве, али ве ћи на га је гле да ла отво ре но, осме ху ју ћи се. По глед му се срео са по гле дом пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа.

- За те бе ће мо на ћи не где у гра ду гу сле. Да ли знаш ко ју пе сму о Kо сов ској би ци?

- Знам „Kо сов ску ве че ру” и „Мај ку Jу го ви ћа”. Хтео је да у про грам уне се и ма ло ху мо ра, али му ни шта по год но ни је па да ло на ум. Нај зад се од лу чио да сам на пи ше кра так по зо ри шни ко мад у јед ном чи ну. По сле не ко ли ко да на за вр шио је са пи са њем. Три пар ти за на: је дан Ма ђар, дру ги Ци га нин, а тре ћи, по ли тич ки ко ме сар - у ства ри про па ли бе о град ски ђак, из гу би ли се од сво је је ди ни це по што су их до бро вољ ци и чет ни ци раз би ли код Ужи ца, че тр де сет пр ве го ди не. Упа ли су у јед ну до ма ћин ску ку ћу и глад ни и жед ни. У то ку рад ње про ла зе кроз ра зне ко мичне сце не, док их ма ло-по ма ло до ма ћин не опи је. Док они спа ва ју мр тви пи ја ни, он до во ди до бро вољ це. Уло гу Ци га ни на је дао ма лом, црн пу ра стом мла ди ћу из Jа дра, а Ма ђа ра ће игра ти по моћ ник у Ста ни ши ној пу шко ми тра ље ској трој ци. Во ђу па тро ле, у офи цир ској уни форм и, пред ста вља ће Ве ли зар, ко ји ће да раз бу ди пи ја не пар ти за не и да им ка же да су за ро бље ни од срп ских до бро во ља ца.

Jед ну од две глав не уло ге, уло гу се ос ког до ма ћи на, дао је од мах Бо ри Бр ки, али за дру гу, по ли тич ког ко ме са ра, ни је мо гао да се од лу чи. Хтео је по сва ку це ну да све уло ге, сем во ђе па тро ле, ко 149

ју је на ро чи то спре мио за Ве ли за ра, по де ли мо би ли са ним вој ни ци ма. Док је ста јао са ру ко пи сом у ру ци и по сма трао по је ди нач но до бро вољ це, при шао му је Вељ ко Осто јић, ома њи мла дић ду гог, озбиљ ног ли ца.

- Дру же Сло бо да не, дај ме ни ту уло гу. Jа сам у мо ме се лу увек глу мио глав на ли ца. Сло бо дан га је гле дао не ко ли ко тре ну та ка. Ода вао је ути сак мла ди ћа по ма ло не у глед ног из гле да, бе зиз ра зног и бле дог ли ца.

- Jош ни сам си гу ран... - по чео је, али га је он пре ки нуо.

- Са мо ми дај да про чи там не ко ли ко пу та, па ћеш и сам да ви диш. Сло бо дан ни је имао ку да. Дао му је ру ко пис.

Jош истог да на, по сле ве че ре, при шао му је Вељ ко Осто јић, пру жа ју ћи ру ко пис.

- Ево, па ме пре сли шај.

Kад је мла дић по чео да го во ри, Сло бо дан ни је мо гао да ве ру је. Пред њим је ста јао про па ли ђак из Бе о гра да, сав ва жан у сво јој уло зи по ли тич ког ко ме са ра. Се ос ком до ма ћи ну „ку ла ку”, обра ћао се са ви си не, не схва та ју ћи сми сао ње го вих се љач ких до сет ки, а Ци га ни на и Ма ђа ра је осло вља вао са не ким ве штач ким „дру го ви”. Kад се нај зад опио, по чео је да пе ва „Цр вен је ис ток и за пад...” и да при ча ка ко тре ба све по по ве и ку ла ке по би ти. Де се так до бро во ља ца ко ји су се ис ку пи ли око њих, сме ја ли су се до су за. И Сло бо дан им се убр зо при дру жио. Ухва тио је се бе ка ко се сме је, не оно ме што је он на пи сао, не го, као што му се чи ни ло, не ве ро ват но до број ин тер пре та ци ји уло ге овог из у зет но та лен то ва ног се ос ког мла ди ћа.

- Чим про ђе рат - ка зао је кад се „пре сли ша ва ње” за вр ши ло - ја ћу те лич но од ве сти у Бе о град у На род но по зо ри ште, и пре по ру чи ћу им да те при ме за глум ца. По сле два да на, Бу ди ша Kо ва че вић му је пре дао свој есеј о све то ме Са ви. Сло бо дан га је од мах про чи тао, са вио па пи ре, и ста вио их у уну тра шњи џеп на блу зи.

- Си г ур н о хо ћ еш да из м е н иш текст - ка з ао је Бу д и ш а.

- За што бих га ме њао кад си га ова ко из вр сно на пи сао? Хо ћу са мо да га по ка жем не ким мо јим дру го ви ма.

- Ако га ти и тво ји дру го ви про ме ни те, ја га не ћу чи та ти, па ма кар ме стре ља ли - до дао је ти хим гла сом, гле да ју ћи не где у стра ну.

- Ни си ми од го во рио. За што ми слиш да би смо га ме ња ли?

- Да бу де у скла ду са Љо ти ће вом иде ол о ги јом.

150

Сло бо дан ни је мо гао ово га пу та да се уз др жи. Слат ко се на сме јао.

- Из ви ни. Не сме јем се те би. Сме јем се си ту ац и ји у ко јој смо се и ти и ја на шли.

- Kа квој си ту ац и ји?

- Љо ти ће ва иде ол о ги ја је ба зи ра на на све то са вљу, а све то са вље је нај чи сти ја ин тер пре та ци ја хри шћан ства. Из ва дио је ру ко пис из џе па и вра тио му га.

- Ово што си ти на пи сао, ни сам Ди ми три је Љо тић не би мо гао бо ље. Мо ји дру го ви, ко ји ма сам же лео да по ка жем твој текст, чу ће те на при ред би кад га бу деш чи тао. Сле де ћи пут кад на пи шеш не што у ве зи са пра во сла вљем и на шом срп ском исто ри јом, не ћеш ви ше ни ком по ка зи ва ти. Ти си део нас, са мо још не знаш. Сту дент те ол о ги је је при мио ру ко пис и по ла ко се окре нуо пре ма Сло бо да ну. Осмех нуо се ма ло, али га је гле дао и да ље не по вер љи во.

- Jош ка ко знам. Од пре две не де ље. Сло бо дан се на сме јао.

- Шта ћеш да ра диш кад за вр шиш те ол о ги ју? - про ме нио је те му. - Хо ћеш ли се за по пи ти? Бу ди ша је опет скре нуо по гле дом.

- Не - ка зао је ти хо. - За ка лу ђе ри ћу се. Ни је оче ки вао тај од го вор. По ми слио је чак и да му се мла дић под сме ва, али по то ну гла са, и озбиљ ном из ра зу на ли цу уви део је да се не ша ли. Ипак, ни је мо гао да за ми сли овог ви со ког, сна жног мла ди ћа ру ме ног ли ца и там не, гр гу ра ве ко се, у цр ној мо на шкој ри зи.

- Сва ка ти част - про мр мљао је. - Иза брао си нај те жи по зив ко ји чо век мо же да иза бе ре.

- Да слу жим Бо га?

- Да. Jа за та ко не што не бих имао сна ге.

- Бо гу мо же да се слу жи на ра зне на чи не.

- Твој је нај те жи.

- Мо жда је и нај лак ши. Ми то не зна мо.

- Зар ни је Хри стос ре као бо га том мла ди ћу: „Оста ви све и по ђи са мном?” Мла дић ни је мо гао да се од рек не земаљ ског бла га, иа ко је знао да сто ји пред ли цем Бо го чове ка.

- И ми, да нас, сто ји мо пред тим истим жи вим Ли цем, а и по зив је још увек ту, за све нас.

- За што би мо гло да бу де лак ше оном ко по ђе? То ни си об ја снио.

- Kа зао сам да не зна мо... али, одво ји ти се од сва ко днев них ис ку ше ња, мно гих де ла, још ви ше ре чи, а нај ви ше ми сли, и про во ди ти нај ви ше вре ме на у ма на сти ру... мо жда је и лак ше.

- А шта ће да бу де ако јед ног да на про на ђеш - ка зао је 151

Сло бо дан по сле ма ле стан ке - да је за и ста те шко, мно го те же не го што си ми слио? Сло бо дан га је пр ви пут ви део да се ве дро осмех нуо, по ка зу ју ћи два ре да бе лих, пра вил них зу ба.

- То сам Бог зна. Са знао је од Бу ди ше да је ро дом из Хер це го ви не, да га је рат за те као у Бе о гра ду, да је пре шао у Ша бац код ро ђа ка, и да не зна да ли му је ико у по ро ди ци остао жив од уста шког но жа. Ду шко Сте фа но вић се по ну дио да и он по мог не око при ред бе. Сло бо дан га је за мо лио да по се ти Из бе глич ки деч ји дом, ко ји је био сме штен не да ле ко, у про стра ном бив шем хо те лу, и да по зо ве не ко ли ко учи те ља и учи те љи ца да са де се так ма лих ђа ка бу ду го сти на при ред би. То шу је за мо лио да као до бар го вор ник ка же не ко ли ко ре чи пре про гра ма. Од био га је са осме хом.

- То је тво ја за ми сао и ово је тво ја че та. Ти ћеш да го во риш. Сад је тек по чео да бри не. Шта да ка же пред не ко ли ко сто ти на гра ђа на Ба ње Kо ви ља че, ма лих из бе гли ца и сво јих до бро во ља ца?

Jед ног по по дне ва је за тра жио од чет ног на ред ни ка до зво лу да по ве де са со бом Kне же ви ћа, у по тра гу за гу сла ма. По шли су кроз град и за у ста ви ли не ко ли ко про ла зни ка од ко јих ни је дан ни је мо гао да им по мог не. Нај зад су на и шли на стар ца бе лих бр ко ва, ко ји је ишао по ла ко, на сла ња ју ћи се на де бео, квр гав штап.

- А за што вам тре ба ју? - пи тао је гле да ју ћи их не по верљи во. По што му је Сло бо дан об ја снио, по звао их је у свој дом.

- То је до бро што хо ће те да по мог не те ову јад ну из бе глу де чи цу - ка зао је - а до бро је што ће те и у гу сле да за гуди те. Док су ишли пре ма ње го вој ку ћи, ис при чао им је да му је отац пре бе гао из Бо сне у Ср би ју по сле не у спе ле бу не под кра љем Пе тром, зва ним Пе тар Мр ко њић. Успео је да са со бом пре не се са мо је дан пи штољ и те гу сле.

- Ов де их да нас, на жа лост - вај као се - ско ро и не ма. На ша не сре ћа је да чим Ср бин из во ју је сло бо ду, он на мах за бо ра ви на гу сле. По след њи пут их је не где за ба цио, 1918, па их са да тра жи, али не мо же да их на ђе. Чи ча им је ски нуо са зи да сво је скром не, јед но спрат не ку ће, ста ре гу сле, из ре зба ре не на род ним ша ра ма.

- Kао да су но ве - на сме јао се. - Не ки дан сам де ци из ком ши лу ка от пе вао пе сму-две. Стал но ме те ра ју да им пе вам не што о срп ским ју на ци ма, а ја не мо гу оста рио сам па се бр зо 152

за мо рим и из гу бим дах. По ну дио их је ча ши цом ра ки је, али су га од би ли.

- Жао ми је - ка зао је - што не мам чим дру гим да вас по ну дим. Ба ба ми је умр ла пре две го ди не. Да је сад она ту, она би већ не што про на шла. Ис при чао им је да му је син у не мач ком за ро бље ни штву, а он жи ви у ку ћи сам, од ма ле пен зи је по штан ског чи нов ни ка. Сло бо дан га је по звао да до ђе као гост на при ред бу, па ће он да мо ћи у исто вре ме да по не се ку ћи сво је гу сле. У не де љу, на дан при ред бе, ра но из ју тра, из не ли су сла ма ри це и сву спре му из Kур-са ло на, очи сти ли са лу, уне ли сто ли це ко је су би ле сло же не у по дру му, и оки ти ли је срп ском за ста вом, кра ље вом сли ком, и не ко ли ко пла ка та са ци та ти ма из Не ди ће вих го во ра, ко је је ле пим и пра вил ним сло ви ма ис пи сао Бра на Ста ме нић. Био је при ја тан, сун чан мар тов ски дан, иа ко је про хлад ни ва здух, ко ји је ве тар до но сио са пла нин ских вр хо ва, још увек ми ри сао на снег. Го сти су по че ли да пу не про сто ри ју пре за ка за ног вре ме на. До ла зи ли су мла ђи и ста ри ји па ро ви, чи та ве по ро ди це са де цом, и гим на зи јал ци у гру па ма од не ко ли ко мла ди ћа и де во ја ка. Нај зад је до шао тре ну так да Сло бо дан иза ђе на би ну и по здра ви при сут не. По гле дао је по про стра ној са ли. Би ла је пре пу на на ро да. До бро вољ ци, ко ји ни су уче ство ва ли у про гра му, ста ја ли су по за ди и са стра не се ди шта. У пр вом ре ду се де ли су ди рек тор Деч јег до ма и по руч ник Гор дић. По ред њих, са де сне стра не, се део је чи ча ко ји им је по зај мио гу сле, а са дру ге, два учи те ља и јед на учи те љи ца из Деч јег до ма, за тим де сет до два на ест де ча ка и де вој чи ца од се дам до два на ест го ди на ста ро сти. У дру гом ре ду, по ред три вод ни ка, ви део је То шу и Ду шка Сте фа но ви ћа ка ко се осме ху ју, по сма тра ју ћи га са очи глед ном ра до зна ло шћу. Те шко му је би ло, пред свим тим све том ко ји га је гле дао у пот пу ној ти ши ни, да поч не свој крат ки го вор, али, кад је већ јед ном по чео, све су му лак ше на до ла зи ле ми сли и теч ни је те кле ре чи. Обра тио се пр во ди рек то ру и ко ман ди ру и за хва лио им на до зво ли да се ова при ред ба мо же одр жа ти. По здра вио је го сте, а на ро чи то де цу и њи хо ве учи те ље. Ни је за бо ра вио ни чи чу, „си на ју на ка ко ји се бо рио по бо сан ским вр ле ти ма про тив ве ков ног срп ског не при ја те ља”. Ни је про пу стио да ка же ни то да је са мо са пи што љем и гу сла ма успео да пре бег не у Ср би ју. Обе ћао им је та ко ђе да ће го сти да нас те исте гу сле „и ви де ти и чу ти”.

153

- И на кра ју - за вр шио је - има мо до бре ве сти за Ср би ју, ко је би же ле ли да по де ли мо са ва ма. - Ми, срп ски до бро вољ ци, зва нич но смо се ује ди ни ли са бра ћом Цр но гор ци ма, чет ни ци ма ју нач ког вој во де Па вла Ђу ри ши ћа... Уско ро ће се све срп ске на ци о нал не сна ге за јед нич ки бо ри ти про тив мно го број них срп ских не при ја те ља. Ње го ве ре чи су до че ка не бур ним апла у зом. Чу ли су се по ви ци: „Жи вео Kраљ, жи ве ла Ср би ја, жи ве ла Цр на Го ра, жи вео ге не рал Не дић и Срп ски до бро вољ ци.” Ова кав од зив, ипак, ни је оче ки вао. На род је очи глед но же лео је дин ство. Ра дост је би ла оп шта и бр зо се пре тво ри ла у оду ше вље ње. Од лак ну ло му је. Чи ни ло му се да је нај те же про шло, а све оста ло да је ла ко и јед но став но, и не са мо у овој са ли не го и у це лој Ср би ји. Си шао је са би не и дао знак да се по диг не за ве са. Де сет до бро во ља ца, под вођ ством учи те ља Мир ка Kо ји ћа, по че ли су да пе ва ју „Бо же прав де”. До бро вољ ци, ко ји су ста ја ли са стра не и на кра ју са ле, и они из ве жба ни, при хва ти ли су сна жно и сло жно. Мно ги љу ди и же не из пу бли ке при дру жи ли су им се. Ста кла на про зо ри ма су звец ка ла од мно штва гла со ва. Док су при сут ни још ста ја ли, Мир ко Kо јић је стао на сред би не и вик нуо: - Жи вео краљ!

- Жи вео, жи вео, жи вео! - од јек ну ло је са лом.

- Жи ве ла Ср би ја!

- Жи ве ла!

- Жи вео ге не рал Не дић!

- Жи вео! Од мах за тим по чео је Бра на Ста ме нић да ре ци ту је „На Га зи Ме ста ну”. Иза ње га је иза шао на би ну Бу ди ша Kо ва че вић. На у чио је на па мет свој са став о ути ца ју све тог Са ве на срп ску кул ту ру и из го во рио га са ла ко ћом и не ком уро ђе ном сми ре ном си гур но шћу. Слу ша ли су га са ве ли ком па жњом, и ње го ве за вр шне ре чи: „На дај мо се да ће Ње гов ути цај и да ље оста ти ме ђу на ма и да ће пре о вла да ти све оста ле ути ца је, и то не са мо у на шој ге не ра ци ји не го и у свим бу ду ћим ге не ра ци ја ма”, иза зва ле су спон та ни и то пли апла уз. Иза ку ли са, Сло бо дан му је че сти тао.

- Дра го ми је што си до дао и ту по след њу ре че ни цу. Са њом си - на сме јао се и лу пио га ша ком по ра ме ну - по стао и ти зва нич ни „љо ти ће вац”.

- Jа сам ми слио - шап нуо је Бу ди ша - да се ни те би ни тво ји ма, та ко шта не ће сви де ти.

154

- Jош ка ко нам се сви ђа!

Kад се пу шко ми тра ље зац Kне же вић по ја вио са гу сла ма, у са ли је на ста ла мр тва ти ши на. Мла ди гу слар је пр во, без ре чи, по ди гао гу сле обе ма ру ка ма ис пред се бе, за тим је сео на др ве ни тро но жац, пре кр стио но ге, и по ло жио их пре ко ко ле на.

Kроз не ко ли ко тре ну та ка са лом су од јек ну ли дрх та ви, ту жни и про дор ни зву ци гу са ла.

- Сла ву сла ви срп ски цар Ла за ре - Kне же ви ће ва сна жна гла си на се сли ла са је ком др ве ног ин стру мен та - у Kру шев цу мје сту скро ви то ме... Сло бо дан је ста јао иза ку ли са и кроз уза ни отвор из ме ђу две да ске гле дао ка ко же не бри шу ма ра ми ца ма очи, док се љу ди и де ча ци уз др жа ва ју да и они не за су зе. По сле „Kне же ве ве че ре”, пу шко ми тра ље зац је от пе вао и „Бој на Ми ша ру”. Нај зад је до шао на ред и по зо ри шни ко мад у јед ном чи ну, „Пар ти за ни бе же”. Вељ ко Осто јић је од мах, чим се по ја вио и из го во рио пр ве ре чи, осво јио гле да о це. Иа ко се љак са че ти ри раз ре да основ не шко ле, ужи вео се у уло гу про па лог бе о град ског ђа ка, и у исто вре ме по ли тич ког ко ме с а ра, да је за вре ме пред ста ве не са мо иза зи вао нео бу зда ни смех не го је и не ко ли ко пу т а био пре ки дан бур ним апла у зом. Сло бо дан је, скри вен иза јед н ог пра з ног сан ду ка, чи тао ша п а том ре чи из ко ма да, али су до бро вољ ц и на уч и л и сво је уло ге та ко до бро да се по ка з а л о да чи т а њ е и ни је би ло по т реб н о. Jе ди н о, на са мом кра ју, ка да се на би н и по ја вио Ве л и з ар ко ји је на се би имао офи ц ир ску блу зу вод н и ка Гру ји н а, са не ш то кра ћ им ру ка в и ма, и три до бро вољ ц а са пу ш ка ма на го товс, од сту п и л о се уне ко л и ко од скрип т а.

- Ру ке увис! - вик нуо је Ве ли зар тро ји ци пар ти за на, др же ћи у ру ци упе рен вод ни ков ре вол вер. - Пре дај те се. Ово су Срп ски до бро вољ ци ге не ра ла Не ди ћа. Пар ти за ни су се про бу ди ли из пи ја ног сна и пре стра ше ни по ди гли ру ке. У сле де ћем тре нут ку тре ба ло је да се спу сти за ве са, ме ђу тим, Ве ли зар је на јед ном вик нуо из свег гла са: - Срам вас би ло, уби це срп ског на ро да! За ве са је баш у том тре нут ку по че ла да се спу шта, али је од мах за тим за ста ла.

- За ко га се ви бо ри те?! - на ста вио је истим то ном. - За Бро за? За Марк са? За Xу га шви ли ја?

- Спу штај за ве су! - ско ро је вик нуо Сло бо дан. До бро во љац ко ји је ру ко вао за ве сом, тр зао је уза луд ко ноп ци ма. Оно ма ло пре ђа шње за ста ја ње по бр ка ло је ме ха ни 155

зам.

Ве ли зар се, ме ђу тим, бр зо сна шао. Раз о ру жао је „пар ти за не”, и по те рао их ис пред се бе. Тек што су по че ли да за ла зе за ку ли се, за ве са се на гло спу сти ла. У сле де ћем тре нут ку са лом се раз ле гао ур не бе сни апла уз.

- Шта ти би?! - Сло бо дан је при ско чио Ве ли за ру.

- Ни сам мо гао да одо лим, дру же Сло бо да не. Пао ми мрак на очи кад сам ви део оне цр ве не пе то кра ке на њи хо вим гла ва ма.

Jош се де си ло не што не пред ви ђе но. Сло бо дан ни је оче ки вао да ће пу бли ка на ста ви ти да тап ше кад се за ве са спу сти ла, и ни је их при пре мио шта да ра де у том слу ча ју. Уче сни ци у ко ма ду су, као и оста ли из про гра ма, по че ли да се ра зи ла зе. Jе два их је не ка ко ску пио, и по стро јио у је дан ред дуж би не. Kа зао им је да се од мах, чим се за ве са по диг не, ду бо ко по кло не пред пу бли ком. Та ман је хтео да да знак да се опет диг не за ве са, кад је „до ма ћин”, Бо ра Бр ка, иза шао из ре да.

- Дру же про све та ре, ја се ни ком не кла њам док сам жив. Мог’о би са мо кра љу и вла ди ки... а ни они не би то тра жи ли.

- Ни ја - од мах нуо је од луч но гла вом „Ци га нин”, црн пу раст мла дић из Jа дра. И оста ли су се сло жи ли и по че ли да из ла зе је дан за дру гим из стро ја. Апла уз ни је ни ка ко пре ста јао, не го се чи ни ло да је по ста јао све гла сни ји и гла сни ји.

- То је из по што ва ња - до се тио се Сло бо дан - пре ма ста ри јим љу ди ма и же на ма ко ји та мо се де, као и том чи чи што нам је по зај мио гу сле. И ја ћу са ва ма. Стао је у сре ди ну, из ме ђу њих. Бо ра се, иа ко са окле ва њем, вра тио на сво је ме сто. За њим су по шли и оста ли. Три пу та се ди за ла за ве са, и три пу та су се до бро вољ ци по кло ни ли гра ђа ни ма Ба ње Kо ви ља че, учи те љи ма и де ци Из бе глич ког де чи јег до ма.

156

СА СТАРИМ РАТНИКОМ

Од мах по сле до руч ка, Сло бо да ну је при шао Гор ди ћев по сил ни.

- Дру же Сло бо да не, - зо ве те ко ман дир. - Освр нуо се око се бе, па кад је ви део да ни ке не мо же да га чу је, шап нуо је: Гру ји нов вод иде да нас на те рен. Сло бо дан је по жу рио са пор ци јом у ру ци, ста вио је на под по ред сла ма ри це, још нео пра ну, за те гао опа сач, и кре нуо пре ма кан це ла ри ји. Ус пут му се при дру жио вод ник Ми лу тин Бла го је вић. Са ко ман ди ром, око гло ма зног, гру бо ис те са ног др ве ног сто ла, се де ли су пот по руч ник Ви дић, вод ник Гру јин и чет ни на ред ник Му ја ди но вић. Док су се њих дво ји ца сме шта ли на сто ли це, по руч ник Гор дић је по ла ко ва дио сре бр ну та ба ке ру из уну тра шњег џе па на блу зи. По сма тра ли су га ка ко отва ра та ба ке ру и за ми шље но од ме ра ва ци га ре те, као да не мо же да се од лу чи ко ју да иза бе ре. Нај зад је узео јед ну и при нео је усти ма. Гру јин, ко ји је се део по ред ње га, за па лио је ши би цу. Ме ђу тим, ко ман дир, као да се пре до ми слио, спу стио је ру ку са ци га ре том на сто. Вод ник је при че као тре ну так-два, и он да на гло уга сио пла мен, ко ји му је већ до прео до пр сти ју. Опет је кре снуо ши би цу... По руч ник је ду бо ко уву као дим, за др жао га не ко вре ме у плу ћи ма, и он да га по ла ко ис пу стио у исто вре ме на нос и на уста.

- Пар ти за ни су пре шли Дри ну на не ко ли ко ме ста - про го во рио је нај зад ти хим, чвр стим гла сом, гле да ју ћи ка ко се плав ка сти дим из ви ја, уз ди же, и не ста је. - Пре шли су Лим и кре ну ли пре ма Ибру. Су тра, два де сет че твр тог мар та, не ке на ше је ди ни це ће из Шапца кре ну ти во зом. Опет је за ћу тао.

- Хо ће мо ли и ми? - Ми лу тин Бла го је вић ни је мо гао ви ше да из др жи. Гор дић је по но во уву као дим.

- У ства ри, иде Пр ви ба та љон, а из на шег ба та љо на по сла ће са мо је дан вод из мо је че те, Гру ји нов. - Устао је. - Ти ћеш 157

му, Ми лу ти не, по зај ми ти Ста ни шу са ње го вом пу шко ми тра ље ском трој ком. Гру јин ће вам об ја сни ти све оста ло.

- Опет Гру јин! - про мр мљао је вод ник Ми лу тин.

Kо ман дир га је по гле дао ис под ока, али се на пра вио да га не чу је. Док су се оста ли кре та ли пре ма вра ти ма, Сло бо дан му је при шао.

- Го спо ди не по руч ни че, же лео бих и ја да идем. Гор дић га је од ме рио сво јим оштрим по гле дом.

- До бро, баш кад хо ћеш, иа ко би за те бе би ло и ов де по сла. Вод ни ци су са че ка ли Сло бо да на пред вра ти ма згра де.

- Идем и ја с то бом - обра тио се ве се ло Гру ји ну.

- Ово ће би ти ма ло те же не го што су би ле ак ци је на Со ко-гра ду и Бра тун цу. Мој вод иде као по ја ча ње јед ној че ти Пр вог ба та љо на... Ина че, Дри ну су пре шле две пар ти зан ске елит не ди ви зи је, Дру га про ле тер ска и Пе та кра ји шка.

- Kо још иде са на ше стра не?

- Пр ви, Дру ги и Че твр ти пук, сва ки са по два ба та љо на. Наш, Тре ћи пук, као што знаш, ша ље са мо је дан ба та љон. Са на ма ће уче ство ва ти у ак ци ји и је ди ни це Срп ске др жав не стра же, и ... знам да ће то на ро чи то об ра до ва ти Сло бо да на, и ср би јан ски чет ни ци.

- Kо је је ди ни це? - пи тао је Бла го је вић.

- Пр ви рав но гор ски кор пус, са Звон ком Вуч ко ви ћем, Дру ги, са Ра ко ви ћем, Jа вор ски, са ма јо ром Цве ти ћем, Kо сов ски, и још не ки дру ги.

- Kо ће ру ко во ди ти опе ра ци ја ма? - пи тао је Сло бо дан.

- Не дић је по ста вио пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа, ко ји је на чел ник шта ба на шег до бро во љач ког Kор пу са, за опе ра тив ног ко ман дан та свих је ди ни ца.

- За што иде са мо је дан наш вод?

- То се и ко ман дир пи та. Ни је му пра во што и он не иде.

- На ших се дам ба та љо на - ка зао је Сло бо дан - зна чи, би ће нас не ко ли ко хи ља да. Мо жда ћу се ви де ти и са не ким ко је сам упо знао у Бе о гра ду.

- Мо жда ће мо ви де ти и Ма ри са ва Пе тро ви ћа, ко ман дан та Дру гог пу та. На те рен иду и Рат ко Об ра до вић, Ра дој ко Ђу рић, Ми јат Бар дак... Сло бо дан је био за до во љан. Jе ди но му је би ло жао што ни је мо гао да из ме ња ми сли са То шом и Ду шком Сте фа но ви ћем. Обо ји ца су би ли у Шап цу. Нај зад, по сле свих му ка и ис ку ше ња, ис пу ни ла им се же ља да се по но во ује ди не са чет ни ци ма. До бра вест за све њих, а нај ви ше за срп ски на род. Осе ћао је при лив са мо по у зда ња.

158

Ни је ни нај ма ње сум њао да ће, ује ди ње ни са чет ни ци ма, за у ста ви ти и по ту ћи Ти то ве елит не ди ви зи је. За не пун сат су, под пу ном рат ном спре мом, већ би ли сме ште ни у два ка ми о на. До бро вољ ци су опет, као и оног да на кад су кре ну ли за Бра ту нац, би ли у не ком на ро чи том све ча ном рас по ло же њу. Ни су мно го го во ри ли, али кад би им се по гле ди слу чај но сре ли, осмех ну ли би се је дан дру гом. Пред сам по ла зак ре че но им је да су пар ти за ни упа ли у Ср би ју и да ће се с њи ма за јед но бо ри ти и чет ни ци.

Kрат ко вре ме по до ла ску у круг ша бач ких ка сар ни, Гру јин их је по стро јио у двој не ре до ве.

- Дру го ви - обра тио им се по што су се из рав на ли и он им на ре дио „на ме сту вољ но” - од ре ђе ни смо у Дру гу че ту по руч ни ка Хра ни сла ва Ча ви ћа. Он је ста ри рат ник са Со лун ског фрон та, као што су то и ва ши оче ви и ро ђа ци. Ина че је био пред сед ник обре но вач ке оп шти не. Но си лац је Kа ра ђор ђе ве зве зде. Kад сам му ма ло пре иза шао на ра порт, ка зао је да хо ће да се ви ди са ва ма. У том тре нут ку из згра де је иза шао сре до ве чан чо век они жег ра ста, у офи цир ској уни форм и.

- Мир но! - ко ман до вао је Гру јин во ду. - По здрав на десно!

Kо ман дир је стао ис пред стро ја и от по здра вио.

- По моз’ Бог, ју на ци! - вик нуо је сна жним гла сом ко ји би се пре оче ки вао од не ке љу ди не.

- Бог ти по мо гао! - уз вра ти ли су сло жно до бро вољ ци.

- На ме сту вољ но! - ја вио се опет Гру јин. По руч ник је пре шао по гле дом пре ко во да, сме шка јући се.

- Чуо сам да сте до бри вој ни ци и хра бри бор ци, и за то сам сре ћан што су ми баш вас по сла ли да по пу ни те мо ју че ту. - Уо зби љио се и по пра вио ка жи пр стом сво је крат ке, про се де бр ко ве. - Не при ја те љи срп ског ро да су кре ну ли пре ко Дри не ова мо, на све то тло мај ке Ср би је. Ми смо их већ јед ном ис те ра ли, ис те ра ће мо их опет. Не ће мо им до зво ли ти да за вла да ју на шим ле пим се ли ма и гра до ви ма и да у њи ма за ве ду сво ју не на род ну, без бо жнич ку ко му ни стич ку власт. Та ко нам Бог по мо гао! Од мах за тим ка зао је не што, ти хо, Гру ји ну. Гру јин се окре нуо по стро је ним до бро вољ ци ма.

- Мир но! - ко ман до вао је. - Дру го ви, ко је с на ма?

- Бог! - био је гром ки од го вор.

- По здрав на де сно! Сло бо дан је ста јао на не ко ли ко ко ра ка од Гру ји на, ко ји му није до зво лио да ста не у ред са оста ли ма. - Ти, ипак, ни си оби чан бо рац, не го про све тар. Од са да ћеш да сто јиш са мном ис пред стро ја. Оно је би ло не што дру го кад смо са Гор ди ћем 159

ишли за Бра ту нац - ка зао му је пре смо тре. По што је от по здра вио и ру ко вао се са вод ни ком, Ча вић је по гле дао Сло бо да на.

- Го спо ди не по руч ни че, ово је наш чет ни вас пи тач, Сло бо дан Спа со је вић.

- А што си ти оста вио че ту? - на сме јао се по руч ник, пру жа ју ћи му ру ку. - Шта ће они без те бе?

- На ша је че та, го спо ди не по руч ни че, пу на вас пи та ча. Ср да чан на ступ ста рог рат ни ка осло бо дио га је да ка же оно што је за и ста осе ћао.

- Kа ко то? - по руч ни ко ве гу сте обр ве су се уз ди гле. Сло бо дан је ути шао глас, да га оста ли до бро вољ ци, ко ји су још увек ста ја ли по стро је ни, не би чу ли.

- Не ма бо љих ни љу ди, ни Ср ба, од ових на ших мла ди ћа из ма чван ских се ла. Од њих се ми, ва ро ша ни, мо же мо мно го че му до бром да на уч и мо.

- До бро си то ка зао, Сло бо да не. А ода кле си ти?

- Из До бри на.

- Из бе гли ца?

- Да.

- Ми има мо, ме ђу оста ли ма, и не ко ли ко срем ских по ро ди ца о ко ји ма се ста ра мо у Обре нов цу. И они су из бе гли од уста шког но жа. - За стао је и од мах нуо гла вом. - Ра то вао сам у три ра та, ви део сам у сво ме жи во ту све га и сва че га, али за ова кве ужа се за ко је сам слу шао од на ших из бе гли ца ни сам још ни кад у жи во ту чуо... - Опет се осмех нуо и пру жио му ру ку. - До бро до шао у мо ју че ту. „Сим па ти чан чи ча”, ми слио је Сло бо дан гле да ју ћи га ка ко се пе ње на сте пе ни це и ула зи у згра ду. Одав но је на ви као да не це ни љу де и бор це по ра сту и из гле ду. Се тио се Пе ре Срем ца, не у стра ши вог пу шко ми тра ље сца, ко ји је био још не што ни жи од овог ста рог рат ни ка, но си о ца Kа ра ђор ђе ве зве зде. И вод ник Ри стић, ко га су уста ше и ко му ни сти за пам ти ли по ње го вим из не над ним и не за др жи вим ју ри ши ма, ни је мно го ви ши од ове дво ји це. Осе тио је при лив си гур но сти и за до вољ ства, што ће се ово га пу та бо ри ти под ко ман дом чо ве ка ко ји је про шао са хра бром срп ском вој ском кроз бал кан ске ра то ве и кроз Пр ви свет ски рат. Ра до ва ло га је и то што у ову ак ци ју кре ћу и мно ги про сла вље ни бор ци из че тр де сет пр ве го ди не, о чи јим је ју нач ким де ли ма то ли ко пу та слу шао. Ни је ни ма ло сум њао у то да ће, за јед но са чет ни ци ма, до стој но до че ка ти ко му ни сте, и из ба ци ти их „са све тог тла”, ка ко је то по руч ник Ча вић ма ло пре ре као. Чим је сме стио сво ју спре му у про сто ри ју у ко јој ће про ве сти ноћ, иза шао је са на ме ром да про на ђе То шу, међу тим, 160

кад је из ла зио из згра де, срео се са Ми ла ном Kу ни ћем.

- Имам по здра ве за те бе из Kру шев ца - ка зао је Ми лан пру жа ју ћи ру ку.

- Kо би то мо гао да бу де? - на сме јао се Сло бо дан.

- На рав но, Гор да на. Пре не де љу да на сам до био пи смо од Ду ши це. Из ме ђу оста лог пи ше ми да се Гор да нин брат ак ти ви рао. Оти шао је у шу му.

- Сад смо опет на ис тој стра ни.

- Да, хва ла Бо гу. - По гле дао је Сло бо да на ис под ока. - Ни си ми ка зао о че му сте то вас дво ји ца та ко ва жном раз го ва ра ли у Kру шев цу.

- Шта је би ло, би ло је, Ми ла не. Не ћу да по вре ђу јем ста ре ра не. На ро чи то са да. Да ли је Ду ши ца још што год ка за ла о Гор да ни?

- На да се да ћеш јој се ја ви ти.

- Мо лим те, кад јој пи шеш, по здра ви Гор да ну у мо је име и ка жи јој да је на ме не оста ви ла вр ло леп и тра јан ути сак.

- Са мо то ли ко?

- Шта бих дру го мо гао? Ти знаш да ја имам не ко га у До бри ну.

- А она дру га? - осмех нуо се и опет га по гле дао ис под ока - она де вој ка ко ја ни је тво ја де вој ка, а пи ше ти ду гач ка пи сма?

- До бро, баш кад хо ћеш да знаш. Она је у За во ду за при нуд но вас пи та ње омла ди не.

- Вас пи та чи ца? Од мах нуо је гла вом.

- Kо мун ка?

- Не ка да шња... или се ја, бар то ме на дам. Да ли и ти идеш су тра у ак ци ју?

- Да. Kао што знаш ни сам ви ше у про свет ној слу жби. Вод ник сам у Пр вом ба та љо ну, у че ти ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа.

- Где си, Ми ла не, тра жим те већ по ла са та! - вик нуо је не ко с дру ге стра не пу та, из ме ђу згра да ка сар не. При шао им је ви сок, леп мла дић у офи цир ској уни форм и.

- Да ли по зна јеш Пе ри шу Бо шко ви ћа? И он је вод ник у Нај да но ви ће вој че ти.

- Kа ко да не - на сме јао се Сло бо дан. - Пе ри ша је био пр ви до бро во љац ко га сам ви део кад сам до шао у Ша бац. Био је на стра жар ском ме сту ис пред ка сар не. Пе ри ша му је пру жио ру ку.

- Се ћам се и ја. Kао да је би ло ју че. Тог да на си се ја вио у до бро вољ це.

- Сад мо жеш да ми ка жеш. За што си ме она ко не по вер љи во по сма трао?

161

- Би ло ми је сум њи во кад сам ви део ка ко си гле дао у згра ду, у дво ри ште, а и ме не си до бро пре ме рио.

- Све ме је он да ин те ре со ва ло, што год је би ло у ве зи са до бро во љач ким жи во том. - По гле дао је Пе ри ши не из глан ца не офи цир ске чи зме. - Се ћам се до бро и тво јих ста рих, ис кри вље них цо ку ла.

- Те сам цо ку ле по зај мио да из гле дам при стој ни је на стра жар ском ме сту. Мо је су би ле још го ре.

- Шта си хтео? - пи тао га је Ми лан.

- За де сет ми ну та ко ман ди ри и вод ни ци има ју са ста нак са ко ман дан том ба та љо на и ко ман дан том пу ка.

Kроз ва здух су по че ле да се спу шта ју сит не, су ве па ху љи це. Пр во по ко ја, дрх т а ва, нео дл уч на, а он да, на јед ном, ду нуо је хла дан се ве рац и по нео па ху љи це у на ле ти ма пре ко кро во ва згра да, кроз кро шње го лих, цр них гра на, по бе тон ским ста за ма и за кр жља лој, жућ ка стој тра ви. Сло бо да ну су за су ле ли це у тре нут ку кад је при шао вра ти ма ка сар не у ко јој је би ла сме ште на пра те ћа че та. То ша се об ра до вао кад га је ви део.

- Баш сам да нас ми слио на те бе. Пре не ко ли ко да на сам до био пи смо од ма ме из До бри на. Не дав но се ви де ла са тво ји ма. До бро су, али се бри ну, јер им се ни си већ одав но ја вљао. Kа жу да им ни си од го во рио на три пи сма.

- До био сам са мо јед но, и на ње га сам од мах од го ворио.

- Пи сма су се очи глед но из гу би ла. То се и ме ни де ша ва ло. Си ма Си мић нас све по здра вља... Знам да ће те и то ин те ре со ва ти: се ћаш ли се оне де вој ке из Вог ња са ко јом сам се за ма ло оже нио?

- Kа ко да не. Jа го да.

- Да, Jа го да. Ма ми су о њој при ча ли До бри ло ви ћи. Пи ше ми да се уда ла. Сло бо дан га је по гле дао ис пи ти вач ки. Ни је мо гао ни шта да про чи т а са осме ха на ње го вом енер гич ном ли цу. Се тио се да је имао тај исти осмех и на ли те рар ним са стан ци ма, кад је био нај о зло је ђе ни ји на ко му ни сте због њи хо вих сми ца ли ца у ди ску си ја ма. Имао га је и кад је љут, по ле тео да се об ра чу на са гру пом ко му ни ста на до брин ском кор зу.

- Уда ла се за си на имућ ног се ља ка, ње них го ди на...

- Шта ми слиш да нас, из ове, са да шње пер спек ти ве пре ки нуо га је Сло бо дан јер му се учи ни ло да То ша не ће ви ше о то ме да при ча - да ли би и да нас до нео исту од лу ку? То ша се окре нуо од Сло бо да на и за гле дао се у вој нич ку тор би цу, ко ја је ви си ла за јед но са чу ту ри цом о гво зде ном кли ну из над кре ве та на ко ме су се де ли.

162

- Оно је би ла ма шта, ко ја је по чи ња ла да се до ди ру је са ствар но шћу. Мо рао сам да пре ки нем. - По гле дао је Сло бо да на и на сме јао се та ко да су му се ви де ли ње го ви пра вил ни, бе ли зу би. - А шта ти ра диш у Шап цу? Зар ти је до са ди ло да се диш и ужи ваш у Ба њи Kо ви ља чи? Сло бо дан је же лео да на ста ви раз го вор о Jа го ди. То ши на ис по вест у До бри ну оста ла му је у све жој успо ме ни, и ка ко му се чи ни ло, ба ци ла ја сну све тлост на је дан део ње го ве ком пли ко ва не и за тво ре не при ро де. На дао се да ће још не што ре ћи и да ће још што год ра све тли ти... Ис при чао му је да се до бро вољ но ја вио да иде у ак ци ју. То ша се опет на сме јао.

- Не ми ран си дух, Сло бо да не, иа ко не из гле даш та ко.

- За то што сам про све тар - пре ки нуо га је.

- Ни је са мо то. И да су те по ста ви ли за чет ног пи са ра, или ко ји би ло дру ги по ло жај, ти би се опет ја вио. Не стр пљив си. Же лео би да све од се бе даш ка ко би се ко му ни зам што пре уни штио, а ко му ни зам се не мо же уни шти ти у јед ној од суд ној би ци. Дра ма са вр еме ног све та, бар у на шем де лу, тек је по че ла да се од ви ја. Пред на ма је огро ман зид, ду жи од ки не ског, али мно го, мно го ви ши од ње га, и твр ђи... Сло бо да ну је у све сти ис кр сла по лу мрач на То ши на со ба у До бри ну, и њи хо ви ду ги раз го во ри. Учи ни ло му се да су опет, из не на да, до дир ну ли не ку ме та фи зич ку ли ни ју и да ће са да, ви ше не го ика да ра ни је, чим је пре ђу, уто ну ти у још не по зна то не ствар но ста ње ума и ду ха у ко ме се, ипак, све ја сни је на слу ћу је и са гле да до ла зак не ког там ног ви ла је та, ко ји ће на јед ном да их за хва ти и за вла да свим оним што је њи ма нај леп ше, нај бо ље и нај све ти је. Осе ћао је да се у овим тре ну ци ма, ка да се две елит не ко му ни стич ке ди ви зи је пре ба цу ју у Ср би ју, не сме да одва ја од глав не ми сли: за у ста ви ти их и по ту ћи, свим си ла ма, по сва ку це ну. Ни је имао сна ге за ишта дру го. Њи хов ско ра шњи раз го вор о не у мит но сти бор бе про тив ко му ни зма, без об зи ра на по сле ди це, био му је не ко ду хов но осве же ње, раш чи шћа ва ње до та да, обо стра них, не из го во ре них ми сли и осе ћа ња. Же лео је да оста не на то ме, бар за са да. Ма ло пре се по на дао да ће се раз го вор про ши ри ти са Jа го де на де вој ке из До бри на, на се ћа ња из пред рат них да на, на парк и кор зо, ли те рар не са стан ке и Бе ле ор ло ве. Знао је да је То ша увек био спре ман да при ча о то ме. Са ту гом у ср цу, пре ки нуо га је.

- Из ви ни, не мам ви ше вре ме на. Тре ба да се на ђем са мо ји ма из во да. У ства ри, на ме ра вао је да се ви ди и са Ду шком Сте фано 163

ви ћем, али са да ни је имао ку да. Мо рао је да се вра ти у вод. То ша га је по гле дао сво јим би стрим очи ма и ње му се учи ни ло да га је раз ум ео. Мо жда и ви ше не го што би он то же лео. Осмех нуо се и пру жио му ру ку.

- Не ка ти је са сре ћом - ка зао му је, као и оног ве тро ви тог да на у Љу бо ви ји, пре не го што су кре ну ли на по ло жа је, и он да до дао: - И ти се чу вај! На по љу га је до че као не што сла би ји ве тар, а и па ху љи це се раз ре ди ле и ујед на чи ле. Kроз не ко ли ко ми ну та ушао је у про сто ри ју где је био сме штен Гру ји нов вод. За те као је са мо де се та ре, Мла де на и Ве ли за ра, са се дам-осам до бро во ља ца.

Kа за ли су му да су оста ли до би ли про пу сни це за из ла зак у град. Де се та ри су се де ли на кре ве ти ма и ти хо раз го ва ра ли, док су оста ли до бро вољ ци или спа ва ли или чи та ли пи сма од ку ћа, ко ја су се од че стих отва ра ња, за тва ра ња, са ви ја ња и пре са ви ја ња, а и ду гог но ше ња по џе по ви ма, из гу жва ла и по си ве ла. Ски нуо је ши њел, изуо цо ку ле и ис пру жио се на кре ве ту. Тре ба ло би да свра ти код чи ка Сте ве, раз ми шљао је. Об ра до ва ли би му се, а и ње му би би ло при јат но. Има ли би ово га пу та о че му и да при ча ју! Чи ка Сте ва би си гур но био сре ћан због за јед нич ке ак ци је до бро во ља ца и чет ни ка. А и по јео би не што че сти то, пр ви пут по сле ду жег вре ме на. Ипак му се ни је ишло. Осе ћао се до бро и сми ре но ов де, у ша бач ким ка сар на ма, окру жен сто тина ма до бро во ља ца ко ји ће су тра, за јед но с њим да кре ну у бит ку за од бра ну Ср би је. Ни је се мо гао оте ти ми сли ма, као и пред сва ки по ла зак у ак ци ју, ко ли ко се њих ко ји се са да од ма ра ју као ови из ње го вог во да, ко ји се ше та ју ша бач ким ули ца ма, опра шта ју од ро ди те ља, ро ђа ка, при ја те ља, де во ја ка - ко ли ко њих се не ће вра ти ти? Ово га пу та их оче ку је су дар са од лич но на о ру жа ним и по ли тич ки мо ти ви са ним, елит ним ко му ни стич ким тру па ма. Зар му ни је и Гру јин ка зао, „ово ће би ти ма ло те же не го Бра ту нац”. Ни је у пи та њу са мо њих не ко ли ко сто ти на из Шап ца, у пи та њу су исто та ко и хи ља де до бро во ља ца из дру гих пу ко ва, а и ве ли ки број чет ни ка. У пи та њу је, у ства ри, суд би на Ср би је... Ви део је ду ге ко ло не чет ни ка у мр ким на род ним но шња ма и до бро во ља ца у си вим уни форм ам а, ка ко се пе њу и си ла зе по пла нин ским вен ци ма, пру жа ју се у не до глед зе ле ним до ли на ма, кри ву да ју из ме ђу бе лих се ла и за се о ка... Осмех нуо се и уто нуо у ду бок сан без сно ва.

Kад се про бу дио, већ је по че ло да се смр ка ва.

164

- Ала си спа вао - ка зао је Ве ли зар гле да ју ћи га ка ко не спрет но, још не ра са њен уста је са кре ве та. - Гру јин ми ни је дао да те про бу дим кад се вра тио са кон фе рен ци је, а на ма не ће ни шта да ка же док и ти не уста неш. Тек по сле ве че ре, овога пу та не што гу шће чор бе од па су ља и кром пи ра, и по не ко ли ко ко ма ди ћа рас ку ва ног ме са, Гру јин се обра тио сво ме во ду. Се део је на је ди ној сто ли ци у про сто ри ји, док су до бро вољ ци се де ли на сво јим кре ве ти ма и ра до зна ло га по сма тра ли.

- Зна те већ да су пар ти за ни пре шли Дри ну и да хо ће да осво је Ср би ју.

- Ако им не тре ба - упао му је у реч Ве ли зар.

- Успе ли су да пре ђу ре ку Лим код Ру да пре де сет-два на ест да на, и то тек по што су их чет ни ци ма јо ра За ха ри ја Осто ји ћа не ко ли ко пу та од би ли и на не ли им ве ли ке гу бит ке. На том те ре ну су се во ди ле же сто ке бор бе из ме ђу њих и чет ни ка, од по чет ка мар та па све до пре три да на, два де сет пр вог мар та, ка да је наш ба та љон Пе то га пу ка, ко ји је про шлог ме се ца оти шао у Цр ну Го ру, пре шао из Сан џа ка за јед но са чет ни ци ма Па вла Ђу ри ши ћа.

- То је сте - по пра вио га је Ве ли зар - са са да срп ским до бро вољ ци ма, Цр но гор ци ма.

- У сва ком слу ча ју, наш ба та љон је са Ђу ри ши ће вим ба та љо ни ма из не на дио пар ти за не. Kре ну ли су из прав ца При бо ја, сти гли до Ру дог, и окру жи ли њи хо ве по ло жа је око Си ро ве Го ре, и по че ли да их оп ко ља ва ју. До шло је до же сто ке бор бе пр са у пр са, у ко јој се ту кло и кун да ци ма. Пар ти за ни су би ли по ра же ни, али су успе ли да се из ву ку из обру ча. Са да су, по што су се сре ди ли, кре ну ли уси ље ним мар шем у прав цу Ибра.

- Сад ми је све ја сно - ја вио се опет Ве ли зар. - Ми ће мо их са че ка ти на Ибру.

- Не ма шта - осмех нуо се вод ник. - Па ме тан овај наш под на ред ник. Окре нуо се Сло бо да ну.

- Хо ћеш ли ти да ка жеш ко ју реч као про све тар?

- Шта бих мо гао да ка жем? Сви ми да нас зна мо ко су ко му ни сти и шта су на не ли на шем на ро ду 1941. го ди не. У на шој че ти има Ма чва на чи ји су оче ви и стри че ви, бра ћа и ку мо ви по би је ни од не мач ке ка зне не екс пе ди ци је, по оно ме: сто за јед но га. Kо му ни сти ни су ма ри ли ко ли ко ће до ма ћи на би ти по би је но, и ко ли ко срп ских ку ћа по па ље но.

- Шта се то ти че Ти та - до дао је Ве ли зар - Jо си па Бро за из Kу мров ца. Ни су ње гов Kу мро вац по па ли ли, и ње го ву хр ват ску род би ну уби ја ли.

- Има ли ко ка кво пи та ње?

165

Бо ра Бр ка се на ка шљао.

- Дру же Сло бо да не, ти си нам ско ро при чао ка ко је ге не рал Не дић на го во рио Нем це да пре ста ну да уби ја ју сто за јед но га.

- Та ко је. За хва љу ју ћи на шој бор би про тив ко му ни ста, од про шле је се ни, 1943. нема ви ше сто за јед ног. У то ме смо успе ли. Са да опет мо ра мо да успе мо и да не да мо ко му ни сти ма да за вла да ју Ср би јом. Од њих ни шта до бро не мо же до ћи. Знаш да су про тив Бо га, про тив кра ља, а знаш и шта ми сле о фа ми ли ји.

- И зе мљу ’оће да узму на ма, се ља ци ма, - до пу нио га је Вељ ко Осто јић, ко ји је по сле пред ста ве у Ба њи Kо ви ља чи до био на ди мак „Глу мац”. Ве ли зар се окре нуо да га ви ди са ме ста где је се део.

- Ни си још ка зао да ће да по би ју и све по по ве... и све глум це! До бро вољ ци су се гла сно на сме ја ли.

- Ни си до бро рек’о, под на ред ни че, да про стиш. Сви ми зна мо да ће и глум це, али ко је? Нај ви ше ће оне ко ји су пред ста вља ли до бро вољ це ка ко ’ап се си ро те ко му ни сте, као што си ти ра дио. Опет су се сви за сме ја ли, а кад се смех ути шао, Вељ ко Осто јић је, озбиљ ног, ско ро ту жног ли ца, опет про го во рио, ово га пу та ти шим гла сом, као да им са оп шта ва не што у по ве ре њу, што са мо они тре ба да зна ју.

- А ка жу, не ће ни шта они ма ко ји на би ни пред ста вља ју по ли тич ке ко ме са ре, као ја што сам.

- Е са да до ста - уме шао се вод ник кад је и он пре стао да се сме је. - Су тра из ју тра ће мо ра но на же ле знич ку ста ни цу. Мо ра да се од ма ра. Сле де ћег ју тра ба та љон је мар ши рао ша бач ким ули ца ма под пу ном рат ном спре мом, са вој ном му зи ком на че лу, и раз ви је ном за ста вом. Од мах иза за ста ве ја хао је ко ман дант пу ка, ма јор Kра со је Но та рош са ко ман дан том ба та љо на, а ис пред сво јих че та ја ха ли су ко ман ди ри, ка пе тан Ми о драг Нај да но вић, по руч ник Пре драг Мла де но вић, по руч ник Хра ни слав Ча вић, и ко ман дир Пра те ће че те, Ан ђел ко Дра шко вић. Иа ко ни је да та на ред ба за па рад ни марш, до бро вољ ци су са ми од се бе сту па ли твр до и сло жно, уз диг ну тих гла ва, за ба че них ра ме на, по так ту до бо ша ра вој не му зи ке. Ба та љо ну су се са јед не и дру ге стра не ули це по че ла да при дру жу ју де ца, а ма ло-по ма ло де ци су по че ли да при ла зе и ста ри ји. На ку ћа ма су се отва ра ли про зо ри, и са њих су им мно ги ма ха ли ру ка ма и ма ра ми ца ма.

166

Kа да су сти гли до же ле знич ке ста ни це, та мо их је че ка ла ве ли ка гру па на ро да: ро ђа ци, при ја те љи, сим па ти зе ри до бро во љач ке бор бе, ра до знал ци... Чу ли су се по ви ци: - Жи ве ла срп ска вој ска! До ле Ти то! До ле ко му ни сти!

- Та ко су нас исто - ка зао је Ве ли зар Сло бо да ну, за жа ре на ли ца и бли ста вих очи ју - по здра вља ли и че тр де сет пр ве. Зна овај на род ко смо ми, а ко су ко му ни сти. Уто вар ја ха ћих и то вар них ко ња, ко мо ре са хра ном и му ни ци јом, тра јао је не ко ли ко са ти. До бро вољ ци ко ји ни су би ли за ду же ни уто ва ром, од ло жи ли су ран че ве и сло жи ли пу шке у ку пе. Вој на му зи ка је за сви ра ла ко ло. До бро вољ ци, са не ко ли ци ном под о фи ци ра и офи ци ра, ци ви ла, шест-се дам де во ја ка, до хва ти ли су се за ру ке и по ве ли ко ло. Вла да ло је ве дро, ве се ло рас по ло же ње. Чак се и сун це по че ло да про би ја кроз мут не, те шке обла ке. Сло бо дан је ста јао у гру пи вој ни ка из сво га во да и по сма трао за та ла са ни и из ви ју га ни ред на сме ја них и за ја пу ре них игра ча. У јед ном тре нут ку им је при шао сре до ве чан чо век у ци вил ном оде лу.

- Не бри не мо ми за Ср би ју - ка зао је, на ме шта ју ћи на о ча ре на круп ном, ко шча том но су - док има мо ова кву вој ску. У Шап цу је би ла јав на тај на да до бро вољ ци иду у су срет ко му ни сти ма, ко ји су пре шли Дри ну, и да ће са чет ни ци ма обра зо ва ти за јед нич ки фронт не где из ме ђу Ра шке и Kра ље ва. Сло бо дан је по чео да по сма тра оку пље ни на род. Не ки су ста ја ли у гру пи ца ма, ко је су окру жи ва ле јед ног или ви ше до б ро во ља ца. „Ро ђа ци”, ми слио је. Не ки су из ме ђу се бе не што жи во рас пра вља ли, а не ки су са мо по сма тра ли ко ло и осме хи ва ли се. Ту и та мо ста ја ле су по две-три де вој ке, ко је су ве ро ват но до шле да ис пра те или бра ћу или де ча ке с ко ји ма су се за ба вља ле. По ред вра та на ста нич ној згра ди ви део је мла ду же ну на сло ње ну на зид. Би ла је об у че на скром но али уку сно. Гле да ла је до бро вољ це ка ко уно се у ва го не пу не џа ко ве и уво де ко ње. У јед ном тре нут ку јој је при шао ко ман дир Пр ве че те, по руч ник Пре драг Мла де но вић, ко ји се ста рао око уто ва ра ко мо ре, и остао са њом у ти хом, али жи вом раз го во ру де се так ми ну та.

- То му је же на - ка зао је Гру јин кад је при ме тио ка ко их по сма тра. - Не дав но су се, пре не ко ли ко ме се ци, вен ча ли. Kа жу да је то ве ли ка љу бав. Сло бо да на су, ви со ки и им по зант ни из гле дом и др жа њем, под се ти ли на ка пе та на Ми лој ка и Све тла ну. Та ко су не ка ко и они из гле да ли у срећ ним да ни ма. По ред не ко ли ко пут нич ких ва го на - ве ћи на су би ли сточ 167

ни - ви део је гру пу ста ри јих љу ди у на род ним но шња ма, ка ко су оп ко ли ли по руч ни ка Ча ви ћа и ка ко га па жљи во слу ша ју.

- То су ње го ви Обре нов ча ни до шли да га по здра ве и да се опро сте с њим пре по ла ска у бор бе - опет је об ја шња вао Гру јин. - Он им је био пред сед ник оп шти не, а си гур но су и ње го ви рат ни дру го ви. „Ста ри рат ник!” ми слио је Сло бо дан. С ка квим осе ћа њи ма и ми сли ма по ла зи да нас овај чо век у бор бу про тив ко му ни ста? Kа ква је раз ли ка из ме ђу ње го вог при пре ма ња за Kу ма нов ску бит ку, у ко јој се осве ти ло Kо со во, или за бит ке на Це ру, Kо лу ба ри, на Со лун ском фрон ту? Да нас му је, си гур но, те же, мно го те же. И то не због го ди на. Ушао је јед ног да на у до бро во љач ки штаб, као и он, и то ли ки дру ги, и до бро вољ но се ја вио. А ни је мо рао...

Kа пе тан Ми о драг Нај да но вић, по ви шег вит ког ста са, ишао је жур но од јед ног до дру гог ва го на и из да вао крат ка, оштра на ре ђе ња. Kао ак тив ни офи цир ни је се ба вио по ли ти ком. При шао је на по зив ге не ра ла Не ди ћа сеп тем бра 1941.

Kо ман дир пра те ће че те по мо гао је сво јим вој ни ци ма да уве ду у ва гон ома њег ри ђу, ко ји се на јед ном по чео да про пи ње и оти ма. Не ко ли ко пу та по глед му се срео са ње го вим До бри ња ни ном, Ми ло шем Мрк ши ћем, ко ји је играо у ко лу, као и увек озби љан и до сто јан ствен, стал но до јед не сим па тич не, на сме ја не де вој ке ру ме них обра за. На гво зде ној сте пе ни ци пут нич ког ва го на ста јао је до бро во љац са раз ви је ном пу ков ском за ста вом, по сма трао ко ло и за до вољ но се сме шкао. Сло бо дан се се тио да га је ви део прет про шле зи ме ка ко бо со ног тап ка по сне гу на стра жар ском ме сту. За гле дао се у за ста ву и ср це му је бр же за ку ца ло. Из ра ђе на од фи не, те шке ма те ри је, из гле да ла му је див но у цр ве ној, пла вој и бе лој бо ји, са ко сов ским кр стом из ве зе ним зла том, са че ти ри сло ва, и нат пи сом: „С ве ром у Бо га, за Kра ља и Отаџ би ну - До бро вољ ци”. За ста ве су се из но си ле из ка сар ни са мо у из у зет ним при ли ка ма, на ро чи то пред по ла зак у зна чај ни је бор бе и бит ке. Пр ви пут ју је ви део раз ви је ну у Бе о гра ду, ка да им је го во рио ге не рал Не дић на по ла га њу вој нич ке за кле тве. У тој за ста ви ви део је сим бол и за лог све га нај све ти јег и нај дра жег што је но сио у ср цу. Об у хва тио је по гле дом ва го не, до бро вољ це и ску пље ни на род. „Го спо де Бо же, по мо зи нам”, по ми слио је, „да по бе ди мо ко му ни сте”. Окре нуо се пр ема Шап цу. „И да се вра ти мо жи ви и здра ви”.

168

Из не на да, тру бач је за сви рао збор.

- Спре ман за смо тру! - на ре ђи ва ли су вод ни ци сво јим вој ни ци ма. До бро вољ ци су се одво ји ли од ци ви ла, до гра би ли пу шке из ку па и по тр ча ли сва ко сво јој је ди ни ци. Kроз не ко ли ко ми ну та ста ја ли су у двој ним ре до ви ма, дуж пе ро на, по во до ви ма и че та ма. На чи сти ни ис пред њих пу шко ми тра ље сци су у пра вој ли ни ји по ста ви ли сво је пу шко ми тра ље зе, а они из пра те ће че те те шке ми тра ље зе, ла ке и те шке ба ца че. Из ста нич не згра де иза шао је ко ман дант пу ка, Kра со је Но та рош, са ко ман дан том ба та љо на и сво јим ађу тан том, а од мах иза њих отац Ра до ван и отац Да ни ло, об у че ни у оде жде и са ка ди о ни ца ма у ру ка ма.

- По здрав на ле во! - од јек нуо је глас нај ста ри јег по чи ну ко ман ди ра, ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа. Све ште ни ци су за ста ли по сле не ко ли ко ко ра ка, а ко ман дант пу ка је про ду жио у прат њи ко ман дан та ба та љо на и ађу тан та. Пр во је са лу ти рао за ста ви, за тим је про шао ис пред че та, от по здра вља ју ћи сва ком ко ман ди ру по себ но. Kад је об и шао по след њу че ту, вра тио се ка сре ди ни ба та љо на и са лу ти рао.

- По ма же Бог, ју на ци! - вик нуо је.

- Бог ти по мо гао - од јек ну ло је пе ро ном из бли зу шест сто ти на гр ла.

- Дру го ви, ко је с на ма? - пи тао је ка пе тан Нај да но вић.

- Бог! - за о рио се гром ки од го вор.

- На ме сту вољ но! - ко ман до вао је Нај да но вић.

- До бро вољ ци - обра тио им се ма јор Но та рош - ко му ни сти су упа ли у Ср би ју на не ко ли ко ме ста. Ви ће те их ва шим пу шка ма, бом ба ма, кун да ци ма и ба јо не ти ма за у ста ви ти. По ка жи те им ка ко се бо ре срп ски до бро вољ ци за крст ча сни и сло бо ду злат ну. Не дај те им да уђу у на ша се ла и гра до ве и да их за га де сво јим без бо жним, ту ђин ским иде ја ма и де ли ма. Жи вео наш мла ди краљ, Пе тар Дру ги!

- Жи вео, жи вео, жи вео!

Kо ман дант је по гле дао пре ма ста нич ној згра ди.

- Са да ће на ши све ште ни ци, отац Ра до ван и отац Да ни ло, да се по мо ле Бо гу и све то ме Ђор ђу за на шу по бе ду. Та ко ђе ће бла го сло ви ти и ва ше оруж је. Па ле су ко ман де „пу шке к но зи!” и „ски дај ка пе!” Све ште ни ци су очи та ли не ко ли ко мо ли та ва, ка де ћи у исто вре ме пре ма по стро је ним бор ци ма. Kад су за вр ши ли са мо ли тва ма, ока ди ли су и бла го сло ви ли, уз ти хо по ја ње, пу шко ми тра ље зе, те шке ми тра ље зе и ба ца че. Отац Ра до ван се од мах за тим обра тио сна жним и ја сним 169

гла сом ба та љо ну.

- Бог вас бла го сло вио, до бро вољ ци, и по да рио вам сна гу да по бе ди те не при ја те ља срп ског на ро да. И ви, као што су то мно го пу та пре вас ра ди ли ва ши пре ци, кре ће те са да у бит ку за Ср би ју. На пра вио је знак ИС ХС НИ KА, Исус Хри стос по бе ђу је, и по ла ко, ши ро ким по те зи ма ру ке, пре кр стио ба та љон. Тек кад је воз кре нуо, Сло бо дан је ме ђу ци ви ли ма и до бро вољ ци ма из дру гих ба та љо на ви део на пе ро ну То шу и Ду шка Сте фа но ви ћа. „Ве ро ват но су за ка сни ли”, по ми слио је. Би ло му је жао што се ни је и са њи ма опро стио. У исто вре ме гри зла га је са вест што се ју че она ко на гло ра стао са То шом, ко ји је очи глед но осе ћао по тре бу да са не ким по раз го ва ра, мо жда баш с њим. Зар му се ни је већ јед ном по ве рио? Ис при чао му је сво ју ин тим ну при чу о Jа го ди. Исто та ко, из гле да ло му је да је и он сам из гу био дра го це но вре ме ко је се ни кад ви ше не ће мо ћи ни чим на док на ди ти.

Jед но лич но кла па ра ње во за. Сме сти ли су се ка ко су нај бо ље мо гли на ран че ве у сточ ном ва го ну. Пр вих сат-два, ве се ли и ве дри због пред сто је ће ак ци је, а дир ну ти, сва ки за се бе, го во ри ма ко ман дан та и оца Ра до ва на и бла го си ља њем њих и оруж ја, пе ва ли су сло жно и сна жно до бро во љач ке пе сме. Ма ло-по ма ло су се за мо ри ли и сми ри ли. Не ко вре ме су пре при ча ва ли до га ђа је по след њих не ко ли ко не де ља: од ла зак на Со ко-град, бор бе у Бра тун цу и око Бра тун ца, при ред бу у Ба њи Kо ви ља чи. Нај зад су ућу та ли и пре да ли се сва ко сво јим ми сли ма. Опет се чу ло са мо јед но лич но кла па ра ње. Сло бо да на је по че ла по ла ко да об у зи ма она ста ра уз не ми ре ност пред бор бу. Ме ђу тим, она га ни је ви ше бри ну ла. „Та ко мо ра да бу де”, ми слио је са не ком вр стом олак ша ња. За ми шљао је да не што слич но осе ћа ју и пре жи вља ва ју и ње го ви дру го ви, са мо ни ко о то ме, као ни он, ни је го во рио, нај ви ше из по но са, а и из бо ја зни да ће га не ко по гре шно раз ум е ти, по ми сли ти да се упла шио... Са да је знао да ће све под све сне стреп ње и зле слут ње пред не из ве сно шћу не ста ти оно га тре нут ка кад пла не пр ва пу шка и кад из над гла ве зви зне пр ви ме так. Чи ни ло му се да да нас по зна је се бе мно го бо ље не го пре го ди ну да на ка да је исто ова ко кре тао за Хо мо ље. Раш чи стио је са са мим со бом. Пре све га, ни је ни нај ма ње сум њао да је иза брао пра ви пут и да је то и је ди ни жи вот ни пут ко ји је мо гао у овим те шким да ни ма да иза бе ре - пут жр тве. Не ма на ње му ни ка кве сла ве, ни ка квог обе ћа ња за не ку срећ ни ју и леп шу лич ну бу дућ ност. Ни на Ан ђел ку ни је ви ше мо гао да ми сли. Пред со бом као чо ве ком, ви део је не где у да љи ни си ви, ма гле 170

ни зид. Jа вља ла му се по ми сао да ће, мо жда, и да се су да ри јед ног да на са тим зи дом, да не ће пре жи ве ти тај су дар - и да ће оја ди ти мај ку и се стру. То би му би ла нај ве ћа жа лост. У пут нич ким ва го ни ма пу то ва ли су ци ви ли, а у јед ном од њих на ла зио се штаб ба та љо на и ко ман ди ра че та, са сво јим пра ти о ци ма. На пр вој же ле знич кој ста ни ци на ко јој је воз стао, по зва ли су офи ци ре на кон фе рен ци ју са ко ман дан том ба таљо на. Тек по сле ви ше од јед ног са та, на дру гом за ста ја њу, вра тио се Гру јин. Jош док је ула зио кроз вра та, по звао је Сло бо да на да узме свој ра нац и сед не по ред ње га.

- Иде мо за Kра ље во - ка зао му је ти хо, чим су по се да ли. Jед на ја ка пар ти зан ска ко ло на се при бли жа ва пре ко Зла ти бо ра пре ма Ива њи ци. Дру га ко ло на се кр еће у прав цу Ушћа на Ибру. Из гле да да ће по ку ша ти да пре ђу ре ку, исто вре ме но на не ко ли ко ме ста.

- Kо ли ко их има?

- Две ди ви зи је. Се дам до осам хи ља да, а мо жда и ви ше. Не зна мо тач но. По ред бор би са на шим Пе тим пу ком и Ђу ри ши ће вим Цр но гор ци ма, има ли су и не ко ли ко же сто ких су да ра са ср би јан ским чет ни ци ма. Из гле да да из бе га ва ју ве ће бор бе. Хо ће по сва ку це ну да пре ђу Ибар. На ши пу ко ви су та ко ђе кре ну ли, као и ми, у прав цу Ибра.

- Бит ка за Ср би ју - осмех нуо се Сло бо дан. - Чуо си шта је отац Ра до ван ре као.

- Не знам са мо ка ко ће наш ко ман дир, по руч ник Ча вић, из др жа ти. Цео овај те рен је бр до вит, а он је већ за шао у го ди не.

- Ср би јан ци су на ви кли да се ве ру по пла ни на ма. Се ћаш ли се ка ко су нам го во ри ли се ља ци у Хо мо љу? „Од мах ту, пре ко бр да.”

- Ни је са мо то - по че шао се иза вра та вод ник по сле ма ле стан ке. - Ме ни ће ово би ти пр ви пут да идем у бор бу без Гор ди ћа. Он ми је увек био или вод ник, или ко ман дир, па сам на ви као на ње га... „Ето”, по ми слио је Сло бо дан, по сма тра ју ћи круп но вод ни ко во ли це, за ко је му се са да учи ни ло као да га је не ко гру бо ис кле сао че ки ћем и дле том из сте не, па за бо ра вио да до те ра сит не не пра вил но сти и да га угла ча. „Ето, чак и тај на из глед нео се тљи ви, хра бри бо рац из че тр де сет пр ве има сво је бо ја зни и слут ње.” То га је на не ки на чин и раз ве се ли ло. По твр ди ло је ње го ве ми сли о ра зно вр сно сти људ ске при ро де и по тре би при ла го ђа ва ња но во на ста лим си ту ац и ја ма, на ро чи то оним из не над ним.

- Уо ста лом - на сме јао се - пр ви пут ти је, као и ме ни, да 171

нас у бор бу во ди чо век ко ји је но си лац Kа ра ђор ђе ве зве зде, про сла вље ни ста ри рат ник. Зар то ни је, са мо по се би, ве ли ка част?

- И то је тач но - раз ве дрио се ма ло Гру јин. - Не ко је на кон фе рен ци ји спо ме нуо ка ко је пла ни на Че мер но по кри ве на ду бо ким сне жним на но си ма. Ча ви ћа је то под се ти ло на пре ла зак Ал ба ни је у Пр вом свет ском ра ту, па нам је ис при чао ка ко је та мо снег био и до па зу ха, и ка ко су ус пут гу би ли ко ње и во ло ве, а уско ро и љу де. Са ве то вао је да ако се на ђе мо у слич ној си ту ац и ји, да про стре мо ша тор ска кри ла пред ко ње, да по њи ма га зе.

- Ето, ви диш! Ње го во ис ку ство из шест го ди на ра то ва ња до бро ће нам до ћи.

Kа да се спу стио мрак, за ста ја ли су још не ко ли ко пу та, а на јед ној ста ни ци оста ли су по ду же, мо жда и нај ве ћи део но ћи, ни је био си гу ран. Бу дио се и по но во па дао у сан. Kа сни је се се ћао ка ко је, док су ва го ни ми ро ва ли, слу шао за ви ја ње ве тра и до бо ва ње ки шних ка пљи ца по кро ву. Би ло је хлад но и вла жно. Ле де ни ва здух је про ла зио кроз пу ко ти не из ме ђу да са ка, кроз ши ње ле и ша тор ска кри ла у ко је су се уви ли. Под је био тврд и не ра ван од ле тви ца, ко ји ма су га, по све му су де ћи, ви ше пу та кр пи ли. Не ки су се до бро вољ ци, као и Сло бо дан, опру жи ли сре ди ном про сто ри је, док су дру ги се де ли дуж зи до ва, осла ња ју ћи се ле ђи ма на зид не да ске. Про бу дио га је Ве ли за рев глас.

- Хај де, дру го ви, шта сте се успа ва ли, као да ни кад ни сте спа ва ли. Сад ће да за ми ри ше ка фа.

Jе два је отво рио очи. И не хо ти це је по ми ри сао ва здух не ко ли ко пу та.

- Kа ква ка фа - љут нуо се де се тар, под на ред ник Мла ден. Шта са њаш!

- Не са њам. И хо ће да за ми ри ше ова ко ра но, на са бај ле... са мо не ов де, код нас.

- Па што нас он да бу диш? Ве ли зар је ста јао по ред ма лог про зо ра са мут ним, на пу клим ста клом, па иа ко је био ви сок ра стом, мо рао је да се ис пи ње на пр сте да би мо гао да ви ди шта се на по љу де ша ва.

Kла па ра ње точ ко ва се по сте пе но успо ра ва ло, а шкри па коч ни ца је по ста ја ла све гла сни ја.

- Са да сти же мо на не ку ста ни цу пу ну све та. Kад воз ста не, отво ри ће мо вра та па ће мо им от пе ва ти не ку на шу пе сму. Не ка ви де ка ко до бро вољ ци иду у бор бу. Мла ден се окре нуо на дру гу стра ну и на ву као ши њел пре ко гла ве.

- Не мој да се ша лиш да отва раш вра та. Ио на ко смо се ов 172

де по смр за ва ли. Чуо се отег нут зви ждук. Воз је са свим ус по рио, коч ни це су још јед ном за шкри па ле, и кла па ра ње точ ко ва по гво зде ним ши на ма се на јед ном сми ри ло.

- За вет смо свој ми Отаџ би ни да ли - по чео је Ве ли зар.

- Да ста ре сла ве вра ти мо јој сјај - при хва ти ло је не ко ли ко до бро во ља ца.

- Па ма кар сви до по след ње га па ли - при дру жио им се и Мла ден, по ла ко и не си гур но уста ју ћи и обла че ћи ши њел.

- Ми за вет свет ис пу ни ће мо тај - за тво ре ни ва гон се ис пу нио пе смом. Мла ден је при шао те шким вра ти ма и по ву као их, а Ве ли зар му је по мо гао да их отво ри.

- У бој, у бој, сва омла ди на сту па, за дру гом друг, за бра том брат, ју на ци сла ве но ве... - пе ва ли су сло жно, већ пот пу но раз бу ђе ни, ти ска ју ћи се ис пред отво ре них вра та, да ви де „ста ни цу пу ну све та”.

- На траг, на траг! - ви као је же ле знич ки чи нов ник се ља ци ма са пу ним тор ба ма о ра ме ни ма, же на ма са за ве жља ји ма и пле те ним ко та ри ца ма, мла дим де вој ка ма ко је су по ма га ле мај ка ма да но се пр тљаг. - Ово је вој на ком по зи ци ја. У пут нич ким ва го ни ма не ма ви ше ме ста. До бро вољ ци су за вр ши ли пе сму и ућу та ли.

- Не пе ва ми се ви ше - ка зао је Ве ли зар - кад ви дим ка ко се овај на род му чи. Сад смо им ми узе ли и сточ не ва го не.

- Се ља ци но се на мир ни це да их про да ју у ва ро ши - ти ши ну је пре ки нуо вод ник Гру јин, од ма ху ју ћи гла вом - а ва ро ша ни иду на се ло да их та мо ку пу ју.

- Имаш пра во - ја вио се Ве ли зар. - Зар не би би ло бо ље да јед ни од дру гих ку пу ју и про да ју ов де? Шта им тре ба да пу ту ју!

- Се љак ће да про да бо ље у ва ро ши - од го во рио му је Бо ра Бр ка - а ва ро ша нин ће да ку пи је фи ни је у се лу. А ово к’о да ни је ни се ло, ни ва рош, не го к’о не ка ва ро ши ца.

- Све он зна нај бо ље - на сме јао се Ве ли зар. - Не ма шта, се љач ка па мет.

- А шта си ти ра дио пре ра та? - пи тао га је је дан од до бро во ља ца ко ји су ста ја ли око ње га и гле да ли кроз вра та.

- Био сам ма шин ски бра вар.

- Jе л’ то исто - Бо ра Бр ка се окре нуо Сло бо да ну, је два се уз др жа ва ју ћи да се не осмех не - к’ и Ти то што је био?

- Kа кав Ти то! - љут нуо се Ве ли зар. - Тај ни је про вео ни је дан је ди ни дан на по ште ном по слу. Jа сам ра дио од ју тра до мра ка, исто та ко к’о и ти и ти тво ји се ља ци. Ло ко мо ти ва је пи сну ла, ком по зи ци ја ва го на се је дан путдва пут за др ма ла и кре ну ла.

173

- Хо ће мо ли су тра да про сла ви мо? - Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну кад су за тво ри ли вра та и сме сти ли се опет на ран че ве.

- Шта да сла ви мо?

- Та ни си, ваљ да, за бо ра вио. Су тра је два де сет сед ми март. Дан ка да смо се ми Ср би про сла ви ли.

- Од сла ве се не жи ви - од вра тио је Бо ра.

- Jош ка ко мо же да се жи ви од сла ве - уме шао се о пет Гру јин. - Пи тај оне у Лон до ну што су рас ки ну ли пакт...

- Па пот пи са ли ка пи ту ла ци ју и се ли на ави о не, а народ оста ви ли да се му чи - до пу нио га је под на ред ник Мла ден.

- Мо рам да при знам - ка зао је Сло бо дан - и ја сам био је дан од оних ко ји су де мон стри ра ли и ви ка ли „бо ље рат, не го пакт”.

- И ја сам, и ја сам - ја ви ло се још не ко ли ко до бро воља ца.

- И ја сам исто та ко у Вр шцу - ка зао је Гру јин - али шта смо ми зна ли! Kри ви су они ко ји су нас до ве ли у та кву си ту а- ци ју, да не ма мо из ла за пред ве ли ком си лом ко ја је већ по ко ри ла по ла све та, не го да пот пи су је мо, а исто та ко кри ви су и они ко ји су пот пи са ли капитулацију и по бе гли у Лон дон, па нас одан де по зи ва ју да улу до ги не мо.

- То је све из ина та - ка зао је за ми шље но под на ред ник Мла ден.

- Kа кав инат? - пи тао је Ве ли зар.

- Наш на род је из ина та сру шио пакт. Где ће мо ми да пред Хи тле ром по гне мо гла ве! Ни су то са мо ге не ра ли и по ли ти ча ри. Так’а нам је на рав... Та ко би ми и опет. „Та ко ће и на ши си но ви, и на ши уну ци”, по ми слио је Сло бо дан, и ни је био си гу ран да ли је на то по но сан, или је због то га жа ло стан. Или је и јед но и дру го.

- При ча се да Ен гле зи са да по ма жу Ти та - ка зао је ти хо Бо ра Бр ка и по гле дао Сло бо да на. Сло бо дан је уз дах нуо. Шта да ра ди? Не мо же да ла же овим мла ди ћи ма, ко ји ће већ да нас или су тра, за јед но с њим, мо жда да ги ну да ле ко од сво јих до мо ва.

- Да, при ча се... а из гле да да је за и ста та ко.

- Он да, зна чи - ја вио се пу шко ми тра ље зац Ста ни ша, ко ји је ве ћи ном ћу тао и слу шао дру ге - оста ви ће чет ни ке.

- Ваљ да не ће - ка зао је под на ред ник Мла ден - Дра жа је ми ни стар вој ске и мор на ри це. Шта ти ми слиш, дру же Сло бо да не?

- Ни је ла ко пи та ње. Да су Ен гле зи па мет ни, и да им је ста ло до на шег на ро да, не би ни кад по ма га ли ко му ни сте. Ако их за и ста по ма жу, ко ће га зна ти шта од њих још мо же да се оче ку је. У сва ком слу ча ју - осмех нуо се и по ви сио глас - не ће мо са да и о то ме да лу па мо гла ву. Ми чу ва мо Ср би ју и не да мо је ко му ни сти ма. То је са да нај ва жни је.

174

- И Ен гле зи ће јед ног да на да ув иде да су по гре ши ли - ка зао је Ве ли зар. Оно све ча но рас по ло же ње ко је их је пра ти ло од тре нут ка ка да су чу ли да иду у бор бу про тив ко му ни стич ких ди ви зи ја, као да је на јед ном не ста ло. Не ста ли су и осме си и ме ђу соб на за дир ки ва ња. Ве ли зар је по чи њао не ко ли ко пу та пе сму, али ни ко ни је при хва тио. Чак ка да је Вељ ко Осто јић Глу мац ис при чао не што, што би са мо пре де се так ми ну та иза зва ло ур не бе сни смех, сад се је два њих не ко ли ко сме ја ло. „Чим зви зне пр во зр но”, по ми слио је Сло бо дан, „за бо ра ви ће они и Ен гле зе и оне у Лон до ну”. За ста ја ли су још не ко ли ко пу та на ста ни ца ма, је дан путдва пут, и по ду же. Већ се уве ли ко спу стио мрак кад су сти гли на ста ни цу у Kра ље ву. Гру јин је оти шао на са ста нак са офи ци ри ма ба та љо на, а они су оста ли у ва го ни ма. По сле не ког вре ме на чу ли су раз го вор ко ји је до ла зио спо ља. Отво ри ли су ма ло вра та и ви де ли не ко ли ко до бро во ља ца са пу шка ма на ра ме ни ма и шле мо ви ма на гла ва ма, ка ко иду од ва го на до ва го на.

- Из ког сте пу ка? - пи тао је Ве ли зар кад су про ла зи ли по ред њих.

- Из Че твр тог. А из ко јег сте ви?

- Ми смо из Тре ћег. Jе ли вам ов де цео пук?

- Не, ни је. Ми смо у прат њи ко мо ре из на шег Пр вог ба та љо на, ко ји је да нас оти шао на Ушће. Оста ви ли су нас ов де да чу ва мо не ку спре му.

- Пре не го што су оти шли на те рен - ка зао је дру ги до бро во љац до ње га - ге не рал Kо ста Му шиц ки је из вр шио смо тру це лог пу ка... А би ло је здра во ле по гле да ти. И мно го на ро да се на ку пи ло.

- Лич но Му шиц ки?! Зна чи да се ов де не што ве ли ко спре ма - уз вик нуо је Ве ли зар.

- Та ко и ми ра чу на мо. Би ће не ке ве ли ке гу жве.

- Да ли је он још увек у Kра ље ву?

- Ни је. Вра тио се у Бе о град.

- Да ли зна те вод ни ка Жа ру Авра мо ви ћа? - пи тао је Сло бо дан.

- Kа ко га не би зна ли. И он је да нас оти шао на Ушће са сво јим во дом.

- Kо вам је ко ман дант ба та љо на? - пи тао је Ве ли зар.

- Kа пе тан Ра дој ко Ђу рић - од го во рио је до бро во љац из мра ка, са при зву ком по но са у гла су. - Он је био са чет ни ци ма че тр де сет пр ве, док су они још са ра ђи ва ли са ко му ни сти 175

ма, па кад је ви део шта ко му ни сти хо ће, он се први с њи ма по био. По сле се ја вио Не ди ћу, а Не дић га по слао на ма.

- Наш је ко ман дир по руч ник Ча вић - ка зао је Ве ли зар. Он је Со лу нац, но си лац Kа ра ђор ђе ве зве зде.

Kад су че твр то пу ков ци оти шли, Ве ли зар се на сме јао.

- Ми сли ли су да само они има ју чи ме да се хва ле. Сло бо да на је об ра до ва ла вест да и Жа ра уче ству је у ак ци ји. Мо жда ће се ви де ти и с њим и са Трај ком, не у стра ши вим „Ером с оно га сви је та”, ко ји му је обе ћао да ће га по се ти ти у До бри ну чим се рат за вр ши, да ви ди ка кве су му то та ко на ро чи те де вој ке, те До бри њан ке. У све сти му је ис кр снуо Ан ђел кин лик, ко ји је у по след ње вре ме све ви ше бле део. Ово га пу та ју је ви део ја сно, као оно га да на ка да су се опра шта ли. Мо ра да је мно го жа ли ла за оцем, о ко ме му је са оду ше вље њем при ча ла у до брин ском пар ку, а исто та ко и ка сни је, у Све тла ни ном ста ну. Шта она са да ра ди? А исто та ко и Све тла на... Тр гао се. Са да ни је би ло вре ме да се о то ме ми сли. Ве ли зар је за тво рио вра та и у про сто ри ји је за вла дао пот пу ни мрак. Ве ћи на до бро во ља ца се де ла је на ран че ви ма и ћу та ла. Не ко ли ко њих ле жа ло је на по ду и, из гле да, спа ва ло ду бо ким сном. Ски нуо је ши њел, за вио се у ње га и у ша тор ско кри ло, и у сле де ћем тре нут ку за спао твр дим сном. Про бу ди ла их је тру ба. Опет она иста, не при јат на је ка, ко ја је за глу ши ва ла уши и уз не ми ра ва ла цео жив ча ни си стем, же љан сна и од мо ра. Има ли су и од го ва ра ју ће ре чи за ари ју, ко ја се не сно сно и не ми ло срд но убр за ва ла и по на вља ла: „Бу ди, бу ди Ре му кад нај бо ље спа ва; раз бу ди га, раз др мај га, не дај му да спа ва...” Ина че, та иста тру ба, зву ча ла је при јат но и уми ру ју ће кад би са мо по сле пет на ес так ми ну та, по што су се уми ли и про пи сно обу кли, ста ја ли у двој ним ре до ви ма са пра зним пор ци ја ма у ру ка ма, и че ка ју ћи за до ру чак, слу ша ли ка ко ме ло дич но сви ра мо ли тву. Исто та ко је де ло ва ло и „по ве чер је”, од је ку ју ћи отег ну то и дрх та во на кра ју да на, обе ћа ва ју ћи нај зад ча со ве за слу же ног од ма ра ња и без бри ге умор ном те лу. Сва ка че та је има ла сво га тру ба ча, ко ји се ни је ни кад одва јао до тру бе. За вре ме ак ци ја упо тре бља ва ла се са мо за „уз бу ну” и „ју риш”. Не при ја тељ ни је смео да зна где су спа ва ли, ру ча ва ли и ве че ра ва ли. Де се тар Мла ден је отво рио вра та. По чи ња ло је да сви ће.

- Ми ри ше ка фа, Ве ли за ре! - на јед ном је уз вик нуо.

- Шта ти са да при чаш! - Ве ли зар је стао до ње га, тр ља ју ћи очи. Мла ден, ма ло ни жи од Ве ли за ра, али жи лав и окре тан, до хва тио га је чвр сто обе ма ру ка ма за ра ме на и др жао га та ко 176

да је мо рао да про мо ли гла ву кроз вра та.

- Са мо по ми ри ши!

- За и ста - по твр дио је Ве ли зар. - Ми ри ше ка фа. Чу ла се на ред ба за свр ста ва ње ис пред ва го на. Док су из ла зи ли, при ме ти ли су кроз гу сту си ву ма глу по ред ста нич не згра де пољ ску кухи њу са че ти ри ка за на, за сва ку че ту по је дан. Ис под ка за на је још увек го ре ла ва тра, а дим од ва тре се ко ви тлао и не ста јао у ма гли.

Kи ша је пре ста ла да па да, а и ве тар је осла био. Бр зо су се по стро ји ли по во до ви ма и че та ма и тру бач је од сви рао мо ли тву. Вра ти ли су се у ва го не рас по ло же ни, са пу ним пор ци ја ма вру ће ка фе, ко ја се пу ши ла на ле де ном ју тар њем ваз ду ху и при јат но го ли ца ла но здр ве.

- Kа зао сам ја ва ма да ће мо ми про сла ви ти два де сет сед ми март - го во рио им је Ве ли зар, пи јуц ка ју ћи цр ну те чност. У то ме тре нут ку на по лу от во ре ним вра ти ма ва го на по ја ви ла се гла ва по руч ни ка Хра ни сла ва Ча ви ћа.

- Шта је - на сме јао се. - Kо то у мо јој че ти про сла вља два де сет сед ми март? Гру јин је бр зо ста вио пор ци ју на под и по чео да уста је, али га је по руч ник пре ки нуо по кре том ру ке.

- Про ду жи! - на ре дио је.

- Jа про сла вљам, го спо ди не по руч ни че - ка зао је Ве ли зар кад је ви део да ко ман дир оче ку је од го вор на сво је пи та ње.

- Ни си ти је ди ни - уо зби љио се по руч ник. - Срп ски на род ће га се се ћа ти до кле год жи ви, мо жда исто та ко као што се се ћа и Ви дов да на, са мо на Ви дов дан је из гу био слав но, а два де сет сед мог мар та зна те и са ми ка ко смо про шли. - Опет се осмех нуо. - Kа ко сте спа ва ли, де цо? Ни код нас у пут нич ком ва го ну ни је би ло мно го бо ље. Уско ро ће мо да кре не мо, па ће мо се за гре ја ти. Са лу ти рао им је ла ким по кре том ру ке и про ду жио да оби ла зи ва го не. Ве ли зар се лу пио ша ком по че лу.

- Шта ми би? От куд ја да при чам о два де сет сед мом мар ту? А ви сви зна те шта ја ми слим о све му то ме!

- Зна и он - на сме јао се Сло бо дан.

- От куд да зна?

- Па и он је из се љач ке ку ће - од го во рио му је Бо ра, завр ћу ћи бр ко ве. До бро вољ ци су се гла сно на сме ја ли, а њи ма се при дру жио и Ве ли зар.

- Ипак - ка зао је, по што је за вр шио са ка фом - во лим пре ви ше да при чам.

- Kо при ча, зло не ми сли - ја вио се из јед ног угла Вељ ко 177

Осто јић Глу мац.

- Шта го во риш ма кар шта! Kа же се: „Kо пе­ва зло не ми сли”, а не ко „при ча”.

- Та ко је би ло до са да. Од са да је ова ко. Пре ки нуо их је сна жан глас де жур ног офи ци ра.

- Офи ци ри на ра порт ко ман ди ри ма! Вод ник се вра тио по сле пет на ес так ми ну та. Ни је ула зио у ва гон не го је тра жио да му пру же тор би цу и чу ту ри цу, ко је је пре ба цио пре ко ра ме на.

- Спре мај те се - на ре дио је крат ко и оштро. - Jош ма ло па ће мо да кре не мо.

- Спре ман за по крет! - чу ла се убр зо на ред ба за по крет. Уско ро су ста ја ли по стро је ни по че та ма у пу ној рат ној спре ми, дуж ва го на.

Kо ман дант, окру жен не ко ли ци ном офи ци ра и под о фи ци ра, на ре дио је ски да ње ка па. Тру бач је од сви рао мо ли тву.

- Дру го ви, ко је с на ма?

- Бог! - за о ри ло се сна жно из сто ти на гр ла. Пр во је кре ну ла че та са ви со ким, сна жно гра ђе ним и увек ве дрим по руч ни ком Пре дра гом Мла де но ви ћем, ко ји се про сла вио у бор ба ма че тр де сет пр ве го ди не. За њим је кре нуо ка пе тан Ми о драг Нај да но вић, озби љан као и пр ви пут кад га је Сло бо дан ви део. Он је био пр ви ађу тант ге не ра ла Kо сте Му шиц ког, ме ђу тим, од мах по сле крат ког вре ме на је тра жио да бу де пре ме штен у од ре де. У Нај да но ви ће вој че ти је ви део и ње го ве вод ни ке, Ми ла на Kу ни ћа и Пе ри шу Бо шко ви ћа, ко ји су у до бро скро је ним офи цир ским уни форм ам а и из глан ца ним чи зма ма ода ва ли ки цо ше. Сло бо дан је знао и дру гу њи хо ву стра ну: обо ји ца су би ли иде ал и сти, озбиљ ни и ин те ли гент ни мла ди ћи. Иза Нај да но ви ће ве че те кре ну ла је пра те ћа че та, ко ја се нај ви ше оду жи ла са сво јим то вар ним ко њи ма и ко њо во ци ма, ко ји ма се, из гле да, ни је ни кад жу ри ло. На ста ни ци се ис ку пи ло мно штво све та, ме ђу њи ма не што пут ни ка, али нај ви ше гра ђа на из Kра ље ва, ко ји су би ли или на кло ње ни до бро вољ ци ма, или су у Срп ском до бро во љач ком кор пу су има ли ро ђа ке или при ја те ље. Сло бо дан је при ме тио са за до вољ ством на ро чи то ве ли ки број мла дих де во ја ка. До бро вољ ци су ишли уз диг ну тих гла ва, осме ху ју ћи се они ма по ред ко јих су про ла зи ли. Се тио се ка ко му је То ша при чао још у До бри ну, у је сен 1941, о пар ти зан ском и чет нич ком на па ду на овај ма ли град, и не мач кој од ма зди над не ви ним ста нов ни штвом. По би ли су две хи ља де три сто ти не љу ди, ме ђу ко ји ма пре ко две сто ти не 178

чла но ва Збо ра и Бе лих ор ло ва. Пао му је на ум и Мо ма Kне же вић, бив ши ди рек тор Kра ље вач ке гим на зи је, и шеф про па ган де код ма јо ра Kе се ро ви ћа. Би ло му је жао што ни је имао мо гућ ност да се упо зна с не ким од тих гра ђа на ко ји су их гле да ли са сим па ти јом, и од њих са зна ви ше о њи хо вом не ка да шњем су гра ђа ни ну, чла ну Kо му ни стич ке пар ти је, и, ка ко су то он и ње го ви дру го ви ве ро ва ли, глав ном крив цу, по ред Го пу рен ка, за про ли ве ну брат ску крв у кру ше вач ком кра ју. Док су се оста ле че те сре ђи ва ле и на пу шта ле же ле знич ку ста ни цу, ста ја ли су „на ме сту вољ но”. Нај зад су оста ли са ми са на ро дом ко ји се ни је ра зи ла зио, и јед ни дру ге по сма тра ли. Тек по сле пет на ес так ми ну та, кад су се оста ле че те из гу би ле у ма гли, по руч ник Ча вић је по звао вод ни ке да им да по след ња упут ства. Уско ро су се вод ни ци вра ти ли и по руч ник је, ус пра вљен и озби љан, стао ис пред Пр вог во да.

- За мном, до бро вољ ци - вик нуо је - у ко ло ну по је дан. Др жи од сто ја ње. Гру ји нов вод је био по след њи. Иза њих су ко њо во ци во ди ли то вар не ко ње са чет ним те шким ми тра ље зом, му ни ци јом и су вом хра ном. Же ле знич ком ста ни цом је за вла да ла пот пу на ти ши на. Jе ди но се чуо бат цо ку ла и то пот коњ ских ко пи та по по пло ча ном пе ро ну. На јед ном се од пр вог во да, ко ји се из двој них ре до ва сре ђи вао у ко ло ну по је дан, раз ле гла пе сма. Оста ли во до ви су по че ли да при хва та ју пе сму гром ко, иа ко до не кле не сло жно због ме ња ња стро ја у по кре ту, и све ве ћег ра сто ја ња из ме ђу по је ди на ца. Већ ку­ца час по­след­ње бор­бе на­ше и Ор­ли бе­ли спрем­ни су за лет....

179

БИТКА ЗА СРБИЈУ

Ишли су иви цом пу та, ко ји је још увек био вла жан и де ли мич но блат њав од ско ра шњих ки ша. Ма гла се по ла ко уз ди за ла и раз ре ђи ва ла. Сун це је с вре ме на на вре ме про си ја ва ло сла бим зра ци ма кроз си ве и мут не обла ке. Лак по ве та рац је на но сио са вр хо ва пла ни не свеж ми рис сне га. Из да љи не су им се при бли жа ва ла во лов ска ко ла, ис пред ко јих је ишао се љак са ба ти ном у ру ци. Се љак је на зи вао до бро вољ ци ма Бо га и од го ва рао на пи та ња. Kад су ко ла при шла бли же, Сло бо дан је ви део да у њи ма, на сла ми пре кри ве ној ша ре ним по ња ва ма, ле же два ра ње на чет ни ка. Jе дан је ле жао на ле ђи ма, мир но, по лу за тво ре них очи ју, а дру ги је, гла ве за ви је не бе лом га зом, ма ло уз диг нут гор њим де лом те ла на на ба ца ној сла ми, био по кри вен си вим вој нич ким ће бе том. Обо ји ца су би ли мла ђи љу ди, ко ји се две-три не де ље ни су бри ја ли.

- Где сте би ли у бор би? - пи тао је Ве ли зар.

- Jу че смо на и шли на пар ти зан ску из вид ни цу. Ов де их још не ма мно го - од го во рио је чет ник за ви је не гла ве.

- Kу да ће те?

- У Kра ље во. У бол ни цу.

- Ски ни те ко кар де са шу ба ра. У Kра ље ву има Не ма ца ка зао је Ве ли зар.

- Не знаш ви ше ко је го ри - од вра тио је се љак ко ји је во дио во ло ве - Нем ци или ко му ни сти.

- Нем ци ће још за ма ло - до дао је Ве ли зар - а ако ко му ни сти овла да ју, ко зна ко ли ко ће они оста ти. Мо жда и за у век. По сле де се так ми ну та на и шли су на чет нич ку трој ку. Сва тро ји ца су има ли ду ге, гу сте бра де, и ко су ко ја им се спу шта ла до ра ме на.

Kо ман дир, ко ји је и да ље ишао на че лу ко ло не, за у ста вио је че ту и по чео да раз го ва ра са чет ни ци ма. Сло бо дан је при шао вод ни ку.

- Хо ће мо ли да ле ко?

- Не знам ни ја. За ви си од ко ман ди ра. По де ли ли су ба та љон у три ко ло не. На ша ће че та да кр ста ри углав ном овим 180

кра јем... за са да. Уско ро су кре ну ли не ме ња ју ћи пра вац. Чет нич ка па тро ла је про шла по ред њих. Осме хи ва ли су се јед ни други ма.

- Jе си ли са да за до во љан? - пи тао га је Гру јин, по ка зу ју ћи гла вом на чет ни ке. - Знам ко ли ко ти је ста ло да се са њи ма ује ди ни мо.

- Ни је са мо ме ни ста ло до то га. На то ме ра де Не дић, Kо ста Му шиц ки, ко ман дант пу ка Kра со је Но та рош, а знам да то же ли и ве ћи на на ших дру го ва. По ред то га, сви су из гле ди да на то ме ра ди и сам Дра жа Ми ха и ло вић.

- Сла жем се... али, мо рам и то да ка жем, мно ги на ши дру го ви су још огор че ни на чет ни ке по сле уби ства Ду шка Мар ко ви ћа, То ше Ста ни са вље ви ћа, и свих оста лих ко је су по би ли из за се да.

- А зар не ми слиш да су и мно ги њи хо ви љу ди огор че ни због оних чет ни ка ко ји су из ги ну ли код Ма лог Ши ље гов ца, а и на дру гим ме сти ма, на шом гре шком и на шом кри ви цом?

- Све јед но, ни је ла ко.

- Знам и ја да ни је ла ко, али, ако ни шта дру го, то од нас зах те ва ју на ше ста ре ши не... а на ро чи то Љо тић. Ни је ни ка да хтео да спо ми ње Љо ти ће во име, сем пред бив шим чла но ви ма Бе лих ор ло ва, али му се ово га пу та из ма кло. Гру јин, као и мно ги дру ги ко ји су при шли до бро вољ ци ма, при шли су им на по зив ге не ра ла Не ди ћа.

- Из ви ни - по ку шао је да се ис пра ви - кад сам ка зао „ста ре ши не”, ни сам ми слио на Љо ти ћа, ми слио сам нај ви ше на Не ди ћа и Му шиц ког. Ње га сам до дао, јер ти знаш да су мно ги од нас ње го ви след бе ни ци.

- Не маш шта да се из ви ња ваш. Jа знам ко је Љо тић. Чи тао сам ње го ве го во ре и члан ке кад смо би ли у Шап цу. Ни сам ни шта про чи тао са чим се не бих сло жио. Да су ње га слу ша ли на ши по ли ти ча ри, не би срп ски на род ова ко гад но про шао. Сло бо да ну је од лак ну ло. Љо тић је тра жио од њих да пред со бом има ју је ди но ин те ре се срп ског на ро да, и ни шта ви ше. Оног мо мен та кад је Хи тлер на пао Jу го сла ви ју, Љо тић је по звао збо ра ше да се ода зо ву по зи ву отаџ би не и за тво рио све књи ге Збо ра. Да је не ко и хтео да по ста не члан, ни је ви ше мо гао.

- По гле дај - пре ки нуо га је у ми сли ма Гру јин - скре ће мо уле во, пре ма шу ма ма. Сло бо дан је ви део ка ко да ле ко ис пред њих ко ло на на че лу са по руч ни ком Ча ви ћем оста вља пут и скре ће уле во.

- Шта му је то тре ба ло! - до дао је вод ник.

- Да скре не?

- О, не, не то. Да иде ис пред сви ју. Та ко се не во ди че та по вој нич ким пра ви ли ма. Мо рао је да по ша ље прет ход ни цу, а и 181

по боч ни це, да нас не из не на де и пре се ку.

- Та ко је увек ишао и То ша Ста ни са вље вић.

- Он је био иде ал и ста, ин те лек ту ал ац. Ни је био пра ви вој ник, а Ча вић је, и сам си ка зао, ра то вао шест го ди на.

- Та ко иде и наш ко ман дир, Об рад Гор дић.

- Он зна кад мо же, а кад не мо же. Ов де би по слао бар јед ну трој ку у прет ход ни цу. Ни је ва жно би ти са мо хра бар, мо ра се би ти и му дар. „Опет она ста ра зеб ња пред не по зна тим”, по ми слио је Сло бо дан и у се би се осмех нуо. „Не ма ње му Гор ди ћа да га во ди!” По гле дао је опет у прав цу че ла ко ло не. По руч ник је за ла зио у шу му. „За и ста се не по треб но из ла же”, по ми слио је и не хо ти це.

- Исти на је да је он го ди на ма ра то вао - на ста вио је Гру јин - али ово ни је фрон та лан рат у ко ме тач но знаш где ти је не при ја тељ. Ово је ге рил ско ра то ва ње. За шли су и они у шу му. Пе ли су се уза ном ста зом ко ја је кри ву да ла из ме ђу де бе лих бу ко вих и хра сто вих ста ба ла.

- До бро је ка зао ко ман дир - го во рио је Ве ли зар рас коп ча ва ју ћи ши њел - „угре ја ће мо се чим кре не мо”. А бог ме је и би ло хлад но у оним ва го ни ма, на ро чи то но ћу. По сле не што ви ше од јед ног са та пе ња ња пу та њом, по кри ве ном на сла гом вла жног про шло го ди шњег ли шћа, до би ли су де сет ми ну та од мо ра. Иа ко су гра не на др ве ћу још би ле го ле и цр не, ва зду хом се већ по чи њао да ме ша оштри ми рис сне га са бла гим стру ја њи ма, ко ја су се уз ди за ла из до ли на тек про зе ле не лим пла нин ским па ди на ма, по су тим ту и та мо пр вим про лећ ним цве то ви ма. Сло бо дан је се део на ран цу, на сло њен на хра сто во ста бло.

Jош увек га је бри нуо онај раз го вор у ва го ну по во дом ен гле ског по ма га ња ко му ни ста и, по све му су де ћи, на пу шта ња Дра же Ми ха и ло ви ћа, ко ји је мно ги ма на овом не срећ ном исто риј ском пре ло му по стао оли че ње бор бе срп ског на ро да за сло бо ду. Пре шао је по гле дом по во ду. До бро вољ ци су, као и он, се де ли и од ма ра ли се. Jе дан је гриц као твр ди окра јак хле ба гле да ју ћи не где нео др е ђе но у да љи ну, кроз ого ле ла ста бла, дру ги је па жљи во за ви јао ци га ре ту, не ко ли ко њих је дре ма ло за тво ре них очи ју. Оста ли су се де ли пре кр ште них но гу, са пу шка ма пре ко кри ла, спрем ни да сва ко га тре нут ка уста ну и по но во кре ну. На јед ној уз ви ши ци, ма ло одво јен од дру гих, под на ред ник Мла ден је се део на ран цу, и он на сло њен на де бе ло ста бло. Са гла вом уна зад за ба че ном, по сма трао је си ве и бе ле обла ке ка ко се по ла ко кре ћу из ме ђу ого ле лих кро шњи др ве ћа, 182

и све ви ше рас кри ва ју пла вет ни ло не ба. Сло бо дан се се тио да је Мла ден јед не не де ље у Шап цу на и шао на не ке сво је зе мља ке из Ба на та. Од ве ли су га у ка фа ну, се де ли та мо це ло по под не, до бро се ис при ча ли и по пи ли по не ко ли ко ра ки ја. Kад се вра тио у ка сар ну, за жа ре них обра за и све тлих очи ју, обра тио се они ма око се бе, за пли ћу ћи је зи ком.

- Kа зао сам ја њи ма, мо јим пај та ши ма, а они ме све на го ва ра ју да се оста вим вој нич ког жи во та и да се вра тим у мој Иђош, ка зао сам им: „Jа сам до шао на по зив ге не ра ла Не ди ћа да по ги нем за мај ку Ср би ју.” Оста ло му је уре за но у пам ће ње ка ко су га но ви до бро вољ ци чуд но по гле да ли, а он да и са ми из ме ђу се бе из ме ња ли по гле де. Знао је да се та ко пред се љач ким на ро дом не сме го во ри ти. И ту је ва жи ло оно њи хо во не ум ит но, што се ни чим ни је мо ра ло да об ја шња ва: „Не ва ља се.” За же лео је да са да мо же про чи та ти ми сли на тим мла да лач ким, сун цем и ве тром опа ље ним ли ци ма. Да ли је онај раз го вор о „ве ли ким са ве зни ци ма Ен гле зи ма”, до при нео да се и код њих по ја ча, или, мо жда, сад пр ви пут, по ја ви и уса ди у ду шу зло слут на ми сао о не ум ит но сти жр тве у ко ју се и они са да укљу чу ју, а ко ја не обе ћа ва чак ни нај ма њу на ду на не ку ко нач ну по бе ду? А они су, ваљ да, јед на је ди на вој ска на све ту ко ја се бо ри хра бро и жи ла во, без на де на по бе ду. Kроз свест му је про ле те ла по ми сао: ко ли ко они, та ко зва ни „све сни, иде ол о шки из гра ђе ни ан ти ко му ни сти”, има ју пра ва да са со бом во де ове до бре се ос ке мла ди ће, ако су већ они са ми иза бра ли овај пут, ма кар ко ли ко иде ал и би ли ви со ки, а на ме ре чи сте и чак и пре ко по треб не за спа се ње це лог јед ног на ро да. Стре сао се и скре нуо по глед са тих ли ца, са ко јих ни је мо гао ово га пу та ни шта да про чи та. При дру жио се под на ред ни ку Мла де ну и, исто као и он, по чео да по сма тра кре та ње обла ка. Из да љи не се чу ла по тму ла екс пло зи ја. Пр во јед на, па дру га, а од мах за тим, као од го вор, за штек та ли су те шки ми тра ље зи. Гру јин је устао и окре нуо се по ла ко око се бе, ослуш кују ћи.

- До ла зи одан де - по ка зао је ру ком уле во, не где ис пред њих. - Та мо је Ива њи ца. Су да ри ли су се или са чет ни ци ма, или са на шим Дру гим пу ком. Ма ри сав је та мо, са сво ја два ба та љо на, код руд ни ка Ли са.

- А где су на ше че те? - устао је и Сло бо дан.

- Ми др жи мо де сно кри ло. Ле во од нас је Нај да но вић, а до 183

ње га је Пре драг Мла де но вић и Пра те ћа че та. Не где ис пред нас је, око се ла Ви ча, Пр ви рав но гор ски кор пус Звон ка Вуч ко ви ћа. Ми тре ба да за у ста ви мо и од ба ци мо ко ло ну ко ја је по шла у прав цу Ива њи це и Че мер не пла ни не.

- Kо ли ко ја знам, Пр ви и Дру ги ба та љон Че твр тог пу ка су са да не где око Ушћа. Се вер но од Ушћа је не ко ли ко че та из Пр вог и Дру гог ба та љо на Пр вог пу ка. Има мо не ке је ди ни це и у Ра шкој.

- А од ре ди Срп ске др жав не стра же?

- Они су сме ште ни из ме ђу на ших по ло жа ја, исто као и не ки ма њи чет нич ки од ре ди.

- Ви то го во ри те о од бра ни Ибра? - при шао им је Ве ли зар.

- Ала ће се цр ве ни грд но пре ва ри ти. Уда ри ће у жи ви бе дем.

- Спре ман за по крет! - пре но си ло се са че ла ко ло не. Да ле ке екс пло зи је и штек та ње ми тра ље за пра ти ли су их сле де ћа два са та.

- Ин те ре сант но је - ка зао је Сло бо дан Гру ји ну кад су за ста ли на јед ном по ве ћем про план ку - иа ко иде мо пре ма пуц ња ви, из гле да да се она ис пред нас од ми че, све да ље и да ље.

- То је за то што се бор бе не во де ди рект но ис пред нас, па се зву ци од би ја ју од пла ни на и ва ра ју чо ве ка. Ве ли зар, ко ји је ва дио из тор бе ко мад вој нич ког хле ба, на сме јао се и шап нуо Сло бо да ну: - Он је екс перт за пла ни не! Пи тај га ко ли ко је да ле ко нај бли же бр до од ње го вог Вр шца.

- Шта је, шта шап ћеш, Ве ли за ре? - пи тао је Гру јин. - Знам о пла ни на ма исто то ли ко ко ли ко и ти. Пен тра ли смо се по њи ма за јед но, од че тр де сет пр ве па све до да на шњег да на. Сло бо дан је знао да вод ник Гру јин не во ли да се пра ве ша ле на ње гов ра чун, на ро чи то пред вој ни ци ма.

- Знаш да сам и ја из рав но га Сре ма, а и ве ћи на у на шој че ти су из Ма чве.

- Ти бар имаш Фру шку го ру да се на њу поп неш кад хо ћеш да ви диш твој До брин - ка зао је Ве ли зар - а ми, Ба на ћа ни, кад хо ће мо да ви ди мо Kи кин ду, мо ра мо да тра жи мо лу да је. Гру јин се за цр ве нео у ли цу. Хтео је не што да ка же, али му је у реч упао Вељ ко Осто јић Глу мац, гле да ју ћи Ве ли за ра ис под ока.

- Знаш ка ко се код нас ка же: На вр’ бр да, вр ба мр да, ис под бр да, па су кр да. Вељ ко је знао да иза бе ре по го дан мо ме нат кад је хтео да ка же не што сво јим озбиљ ним гла сом и ти ме за сме је слу ша о це, ко ји су се сме ја ли због на чи на на ко ји је из го ва рао ре чи, чак и кад га не би пот пу но раз ум е ли.

- Шта при чаш ма кар шта - ка зао је Ве ли зар. - Опет си не 184

што из ми слио.

- И је сте, и ни је - уме шао се Бо ра Бр ка. - Ако је на бр ду са мо јед но др во, и то још вр ба, ис под бр да, у до ли ни, па су ле по мно га го ве да, ов це... Сло бо дан је по гле дао Вељ ка и Бо ру за хвал но, док су се оста ли сме ја ли, па су им се чак и вод ник и Ве ли зар при дру жи ли. Ви део је већ јед ном ка ко се Гру јин на љу тио на Ве ли за ра због не ке сит ни це и по чео да га гр ди, и не са мо ње га. Ви као је цео тај дан и на оста ле вој ни ке из свог во да. Сад им је то нај ма ње тре ба ло. По глед му се срео са Вељ ко вим. Вељ ко, је ди ни ме ђу њи ма озбиљ ног, ско ро ту жног ли ца, слег нуо је ра ме ни ма. Све је ви ше осе ћао раз ви ја ње не ке уну тра шње ду хов не ве зе и пре ћут ног раз у ме ва ња са но вим до бро вољ ци ма, и то га је ра до ва ло. Што су ду бље ула зи ли у пла ни ну, на и ла зи ли су све че шће на на но се сне га, пр во са мо у ува ли на ма, а за тим, све ви ше, сву да око њих. По вр ши на сне га је би ла за мр зну та и они су с вре ме на на вре ме упа да ли кроз твр ду ко ру, пр во до чла на ка, а ка сни је и до ко ле на. Из по за ди не, ко њо во ци ко ји су по че ли да за ос та ју, пре но си ли су по зи ве за за стој.

- За гла ви ли смо се... От ки ну ли се ка и ше ви... Спао самар.

Jед ном, док су ста ја ли у сне гу и че ка ли да ко њо во ци по но во кре ну, ви де ли су ка ко им у су срет иде по руч ник Ча вић са сво јим пра ти о цем, ка пла ром Пе тром, увек на сме ја ним мла ди ћем, ко ји је исто као и ко ман дир био из Обре нов ца.

- Шта је, де цо? - обра ћао се Ча вић ус пут до бро вољ ци ма да ли сте се за мо ри ли? Из др жи те још са мо ма ло па ће мо се до бро од мо ри ти. Сло бо да ну је би ло нео бич но, а ве ро вао је да је исто та ко и оста ли ма, да им се ста ре ши на обра ћа на при сан на чин, као да го во ри са сво јим си но ви ма или де цом сво јих бли ских при ја те ља. Ме ђу тим, то му је ипак на не ки на чин при ја ло. Из овог сре до веч ног чо ве ка, ома њег ра ста и бла гог из ра за на ли цу, зра чи ла је не са мо не ка ро ђач ка до бро та не го и си гур ност и сми ре ност ко је су ули ва ле пу но по ве ре ње.

- Мо гу ли и ја с ва ма, го спо ди не по руч ни че? - пи тао га је вод ник Гру јин кад су про ла зи ли по ред ње га.

Kо ман дир је клим нуо гла вом, и Гру јин им се при дружио.

Kа ко ли ње му из гле да овај наш јад ни рат, раз ми шљао је Сло бо дан, у по ре ђе њу са слав ним бит ка ма ко је су за ди ви ле цео свет, и у ко ји ма је он лич но уче ство вао? Kу ма но во, Бре гал ни ца, Цер, Мач ков Kа мен, Су во бор, Kо лу ба ра, и та ко да ље, и та ко да ље. Бо рио се са хра бром срп ском вој ском кад је, мо жда, у це лој сво јој исто ри ји би ла на нај ви шем успо ну, про ла зе ћи из 185

јед не по бе де у дру гу. Са да, у сво јим по зним го ди на ма, под не мач ком оку па ци јом, ве ре се по овим за мр злим срп ским пла ни на ма на че лу го ло бра дих мла ди ћа на ко је се мно ги ба ца ју бла том. Во ди их у по тра гу за тру па ма ко је су за до је не Марк со вим ин тер на ци о на ли змом, на о ру жа не ен гле ским оруж јем, а спре ма ју се да зба це кра ља, уну ка Пе тра Пр вог Kа ра ђор ђе ви ћа, да за тво ре све те хра мо ве пра во слав не и про гла се не ка кво њи хо во „Но во доба”.

Kад су по сле пет на ес так ми ну та кре ну ли, а ко ман дир са пра ти о цем по жу рио пре ма че лу ко ло не, Гру јин се обра тио Сло бо да ну.

- Да нам ни је би ло ов де Ча ви ћа, из гу би ли би смо јед ног ко ња. Kоњ је упао у снег до тр бу ха и ко њо во ци ни су мо гли да га по кре ну. Што се ви ше оти мао, све је ви ше про па дао. Kо ман дир је на ре дио да се два ко ња рас то ва ре, да се ис под њих про стру ша тор ска кри ла и да се ко ноп ци ма ве жу за оног што се за гла вио. По ву кли су не ко ли ко пу та и без по му ке га из ву кли из сне га. По сле кра ћег вре ме на пре шли су пре ко вр ха пла ни не и по че ли да си ла зе стр мим, не рав ним на ги би ма. Што су да ље ишли, пуц ња ва се све ма ње чу ла. Исто та ко су на и ла зи ли и на све ма ње сне га. Због стр мих на ги ба кре та ли су се мно го спо ри је. Kо њо во ци су мо ра ли да во де ко ње за об и ла зним стра на ма, та ко да је ко ло на че сто за ста ја ла, че ка ју ћи да се ус по ста ви ве за. Уве ли ко се смр кло кад су пре мо ре ни и по спа ни сти гли у за се лак од пет на ес так ку ћа. Сло бо дан је ле гао на ће бе пре ба че но пре ко сла ме, не да ле ко од ог њи шта јед не ку ће, са до бро вољ ци ма из Ве ли за ре ве де се ти не. Ис под гла ве је ста вио пре са ви је но ша тор ско кри ло, по крио се ши ње лом, и у сле де ћем тре нут ку за спао твр дим сном. Ре че но им је да ће цео су тра шњи дан про ве сти у за се о ку, а док се че та бу де од ма ра ла у се ос ким ку ћа ма, не ко ли ко па тро ла ће се сме њи ва ти у из ви ђа њу око ли не. У ку ћи, у ства ри, про стра ној че твр та стој про сто ри ји са отво ре ним ог њи штем у сре ди ни, жи ве ли су де да, ба ба и сна ја, са дво је ма ле де це. Син им је био не где са чет ни ци ма. Ра но из ју тра сна ја је иза шла да по му зе две кра ве. Kа да се вра ти ла са два пу на ве дра мле ка, ба ба се обра ти ла Ве ли за ру, ко ји се пр ви од до бро во ља ца про бу дио.

- Сад ћу ја ва ма да сва рим мле ко - ка за ла је си па ју ћи га из ве дра у цр ни, ча ђа ви ко тао ко ји је ви сио на лан цу из над ог њи шта.

- Не мој те, мај ко - за хва лио јој се Ве ли зар - мле ко тре ба ва ма и ва шој фа ми ли ји, а ми и да хо ће мо, не сме мо ни да при ми мо ни да ку пу је мо. Ми има мо на шу хра ну ко ју но си мо са 186

со бом.

- Kа ква сте ви вој ска - осмех ну ла се ба ба, на ба цу ју ћи ко мад др ве та на већ рас плам са лу ва тру. - Чим на и ђу ови на ши из шу ме, а они за глад не ли...

- То је дру го. Они не ма ју ода кле, а нас хра ни и оде ва ге не рал Не дић.

- А и он не би им’о да на род не да је - уме шао се Бо ра Бр ка, уста ју ћи и тр ља ју ћи очи. Ба ба се из ма кла од ог њи шта да до хва ти не ки ло нац, а Бо ра се наг нуо пре ма Ве ли за ру.

- Не ва ља се - шап нуо је. - Не ва ља се ни те би ни ме ни.

- Шта се сад не ва ља?

- Не ва ља се го во ри ти док се не уми је. Од мах за тим је до хва тио чу ту ри цу и по шао пре ма вра ти ма, а за њим су се упу ти ли и оста ли. Иза шли су пред ку ћу и јед ни дру ги ма по су ли во ду да се уми ју.

- Сад мо же мо да пре го ва ра мо - ка зао је Бо ра за ста ју ћи ис пред кућ них вра та.

- Мо жда ће при ста ти да нам про да мле ка. Њи ма је да ле ко да но се у ва рош, а ми сва ки има мо не што нов ца. Та ко не би би ло ло ше ни њи ма ни на ма. И вук сит, и ко за чи та ва.

- Ни го во ра.

- Има ју две кра ве, а њих је са мо тро је и два де те та. Ви дио се она два пу на ве дра.

- На ма је за бра ње но да од се ља ка код ко јих за но ћи мо не са мо ни шта не при ма мо не го и ни шта не ку пу је мо. Шта хо ћеш, да сва ки од нас до би је по два де сет пет, знаш већ по че му?!

- Та ко је - уме шао се Сло бо дан, сме шка ју ћи се. - И ме ни је жао, али не ма пре го ва ра ња. Уо ста лом, Бо ро, ово је се љач ка, до ма ћин ска ку ћа, па ако им по ну ди мо но вац, мо гу се и увре ди ти. Бо ра се не ка ко сне ве се лио.

- Мо гло би се већ на ћи на чи на, али сад шта је, ту је.

- Се ћам се ка ко си нам при чао на мр твој стра жи код Бра тун ца - на сме јао се Ве ли зар - да из ју тра не ма ни чег бо љег од ва ре ног мле ка... па си он да наг нуо из мо је чу ту ри це... знаш већ шта. На кућ ном пра гу су се сре ли са чи чом, ко ји је у јед ној ру ци но сио се ки ру, а у дру гој те сте ру. Бо ра му је пр ви на звао до бро ју тро и пи тао га где ће.

- Да исе чем и ис це пам не што др ва... - по чео је чи ча, али га је Бо ра пре ки нуо, узи ма ју ћи му се ки ру из ру ке.

- Са мо ти иди уну тра, а ми ће мо да ти то уре ди мо. Вељ ко Осто јић Глу мац му је узео те сте ру.

- Има те ли још ко ју се ки ру, или те сте ру? - пи тао га је Ве 187

ли зар. Чи ча се вра тио у ку ћу и из нео још јед ну се ки ру.

Kад су Ве ли зар, Бо ра и Вељ ко оти шли са чи чом да им по ка же где су др ва, оста ли су ушли у ку ћу, на зва ли до бро ју тро ба би и сна ји, сме сти ли се око ог њи шта, из ва ди ли из тор би ца су ву хра ну и по че ли да до руч ку ју.

- Ови ва ши мом ци - вај као се чи ча ула зе ћи у ку ћу - пре у зе ли мој пос’о, а ме не оте ра ли. Сео је на тро но жац ме ђу до бро вољ це, из ва дио из џе па ке су са ду ва ном и по ве ћу лу лу, из ре зба ре ну сит ним, ис пре пле те ним ша ра ма.

- Има те ле пу и нео бич ну лу лу - ка зао је Сло бо дан.

- Њу сам ку пио у Па ри зу - ка зао је на би ја ју ћи ду ван ко шча тим пал цем, по там не лим и ис пу ца лим од ве тра.

- У Па ри зу?! - тр гао се Сло бо дан, и у истом тре нут ку и не хо ти це пре ле тео по гле дом пре ко за ди мље не про сто ри је, ко ја је од на ме шта ја има ла са мо ста ри, гру бо ис те сан сто, и две исто та кве клу пе, и по чи јим су за ча ђа ве лим зи до ви ма ви си ли гво зде ни лон ци и шер пе ње. Jе ди ни све тли ји и ве дри ји пред мет је био на ис точ ном зи ду - ико на све тог Ђор ђа на бе лом ко њу, ка ко уби ја зе ле ну ажда ју. Око ико не, као не ки рам, био је пре ба чен чист бе ли пе шкир од срп ског плат на, а ис под ње је ви си ло, на че ти ри лан чи ћа, ба кар но кан ди ло, ко је се с вре ме на на вре ме све тлу ца ло, од ра жа ва ју ћи цр вен ка сти пла мен са ог њи шта.

- Да, у Па ри зу. - Чи ча је до хва тио на го ре лу и де ли мич но ужа ре ну гра ну са ог њи шта и при нео је лу ли. - Ра ни ли ме Ар на у ти у ру ку кад смо се по вла чи ли кроз Ал ба ни ју. Kад су нас пре ба ци ли ла ђа ма на Kрф, а ме ни ра на, она ко из не мо глом, не ће да за ра сте. Он да ме док то ри по сла ли на ле че ње у фран цу ску бол ни цу у Па риз. - Вра тио је гра ну на ог њи ште и два-три пу та по ву као густ дим из лу ле.

- Kа ко вам је та мо би ло? Чи чин унук, деч ко од пет-шест го ди на, при шао је сне бивљи во сво ме де ди и на сло нио му се на ко ле но.

- Ле по, не мо же би ти бо ље. Па зи ли су нас к’о сво је ро ђе не.

- По гле дао је за ба бом ко ја је у то ме тре нут ку из ла зи ла из ку ће за јед но са сна јом, но се ћи пра зне кр ча ге за во ду, и по ми ло вао уну ка по крат ко оши ша ној, све тло сме ђој ко си. - Иди, Сто ја не, играј се са се стри цом, ви диш да се ди са ма. Деч ко се са окле ва њем одво јио, при шао де вој чи ци од три-че ти ри го ди не, са ши шка ма ко је су јој се спу шта ле до са мих обр ва, и сео по ред ње на пре са ви је ну по ња ву. Спо ља је до ла зио звук те сте ре и све ја чи, по тму ли удар ци се ки ра.

- На ро чи то су нас, Ср бе - по чео је чи ча ти шим гла сом 188

во ле ле Фран цу ски ње. А оне ле пе, к’о лут ке! А и ми мла ди, на о чи ти, к’о и ви што сте са да... па нам ни је би ло ло ше. Би ло та мо, тих да на ра та, вој ски сва ко ја ки’ на ро да, ал’ кад оне чу ју да смо ми Ср би, Бо же м’ про сти - још је ви ше ути шао глас - те шко да се чо век од бра ни... А зна мо, не ва ља се вој ни ку. Сло бо дан је при ме тио ка ко су ста ром чо ве ку, ве тром стврд ну тог и на бо ра ног ли ца, ње го ве зе лен ка сто-плав ка сте очи за све тле ле и при тво ри ле у сре ћан осмех. На јед ном је за стао, ус пра вио се на тро но гој сто ли ци и уо зби љио се.

- Шта ја ва ма, де цо, при чам о то ме! Не при сто ји се, а и ви во ли те да слу ша те о бор ба ма и бит ка ма са Шва ба ма, Ма ђа ри ма и Тур ци ма, о ко ји ма су вам и ва ши оче ви при ча ли.

- Во ли мо ми да чу је мо и о Фран цу ски ња ма - по чео је пу шко ми тра ље зац Или ја, али га је Сло бо дан пре ки нуо.

- Ис при чај те нам не што о бор ба ма.

- Еј, Сто ја не, до ђи код де де - по звао је деч ка, ко ји је сав сре ћан оста вио се стру и опет се на ме стио код ње го вог ко ле на.

- Он во ли да слу ша о ра ту... Ис при ча ћу вам не што што се не де ша ва ни у јед ном ра ту, а у овом нај но ви јем, још ма ње. Ис при ча ћу вам ка ко су Шва бе од ли ко ва ле мо га по руч ни ка нај ве ћом њи’овом злат ном ме да љом, за хра брост на бој ном по љу.

- Шва бе? Нем ци? - Сло бо дан је ми слио да ни је до бро раз у мео, а и оста ли до бро вољ ци су се по гле да ли. „Овај чи ча се ша ли са на ма”, по ми слио је. Пр во оно о Фран цу ски ња ма у Па ри зу, а са да ово.

- Да, Шва бе, и то њи’ов ге не рал. Jа сам слу жио у ко њи ци и вод ник мо га еска дро на био је по руч ник Jа за ре вић, ро дом не где од Ва ље ва. Ис пра знио је до го ре ли ду ван, иш чи стио ко ма ди ћем др вета лу лу, и по чео да је по но во, по ла ко и па жљи во пу ни.

- Из не на ди ли ми јед ном швап ску ар ти ље ри ју на не кој чи сти ни. Из ле те ли ми из шу ме са ису ка ним са бља ма и пра во на то по ве ко ји су још би ли за ка че ни за коњ ску спре гу. Kад оно, иза њих из ле те њи хо ва ко њи ца, за ко ју ни смо зна ли да је ту има ју. Из ме ша ли се ми са њи ма, па се ту че мо са бља ма и пи што љи ма, кад на јед ном, са на ше стра не тру бач тру би по вла че ње. Окре ћем ја ко ња, а имао сам до брог, бр зог ку ла ша, и ви дим ка ко је ту од мах, бли зу ме не, мој по руч ник оши нуо са бљом швап ског офи ци ра пре ко гру ди. Овај се пре са ми тио и пао са ко ња, а ми бр жебо ље на траг на на ше по ло жа је. Већ сам био бли зу шу ме кад сам се опет окре нуо. Имам шта и да ви дим: иза нас, оте ли се ко њи упрег ну ти у то пов ске ка ре, њих че ти ри, па ју ре пра во пре ма том швап ском офи ци ру, ко ји хо ће, али не мо же она ко ра њен, да се по диг не и скло ни ис пред оне фу ри је. Наш по руч ник окре те сво га мр ко ва, под бо де га, па уда ри пра во на по бе сне ле кљу си 189

не. На ме тар-два ис пред њих, успео је да га згра би и по не се, та ман то ли ко да му спа се жи вот. Пре ста ла је сва ка пуц ња ва и ви ка. Ми гле да мо са ове стра не шу ме, а Шва бе са њи хо ве. Jа за ре вић, кад је спу стио швап ског офи ци ра на тра ву, са мо је ма ло под бо ко ња и у ла ком ка су преш’о пре ко це ле чи сти не, по ко јој су ле жа ли мр тви, и на ши и њи’ови. Мо гли су га без по му ке ски ну ти, са мо да су ’те ли.

- А ни су - до дао је пу шко ми тра ље зац Или ја.

- Ни су... Су тра дан, сви ра швап ска тру ба „при мир је”. То зна чи да ’оће да по ша љу де ле га ци ју. На ши офи ци ри и под о фи ци ри ви чу на сва уста: „Не пу цај, не пу цај!” По сле не што вре ме на, ал’ ето ти Шва ба са бе лом за ста вом. Три офи ци ра, без пи што ља, са мо опа са ни са бља ма. Онај у сре ди ни, ка пе тан, а це ла му пр са пу на ме да ља, но си ис пред се бе не ко ја сту че. Kад су до шли на два де се так ко ра ка од на ших по ло жа ја, а они по бо ли бе лу за ста ву у ле ди ну, па ста ли и че ка ју. И са на ше стра не су иза шла тро ји ца. Jе дан ка пе тан и два по руч ни ка, и они са мо са опа са ним са бља ма. Jе дан од Шва ба го во рио срп ски к’о и ми. Kа же: тра же на шег офи ци ра ко ји је спас’о жи вот њи’овом ра ње ном офи ци ру. Док смо се ми ту кли, је дан њи’ов ге не рал је све то глед’о кроз до глед.

- Па је су ли му да ли?

- Онај ка пе тан је но сио на сви ле ном ја сту чи ћу злат ну ме да љу. Kа за ли су да им је то нај ви ше од ли ко ва ње за „ча сног и хра брог не при ја тељ ског вој ни ка”. На ши офи ци ри су про на шли Jа за ре ви ћа, онај ка пе тан му је он да сво јом ру ком при ка чио ме да љу. По сле то га му је са лу ти рао по вој нич ки, али се ни су ру ко ва ли. Не при ја те љи се не ру ку ју.

Kад је за вр шио, ћу та ли су не ко вре ме.

- И мој де да има ме да ље - ти ши ну је пре ки нуо ма ли Сто јан.

- Kа кве ме да ље? - пи тао је Сло бо дан чи чу.

- О, не ко ли ко.

- Мо же мо ли да ви ди мо? Чи ча се окре нуо ба би, ко ја је не што ра ди ла с дру ге стра не ог њи шта.

- До не си оне ме да ље. ’Оће ова де ца да ви де. Ба ба је до не ла за мо ту љак.

- И наш ко ман дир је Со лу нац - ка зао је Или ја пушко ми тра ље зац. - Он је до био Kа ра ђор ђе ву зве зду. Чи ча је дао ма лом Сто ја ну лу лу да му је при др жи, а он је по ла ко и па жљи во од вио бе ли пе шкир.

- Kа ра ђор ђе ва зве зда, Kа ра ђор ђе ва зве зда са ма че ви ма, Зла тан Оби лић, Бе ли орао, Фран цу ски крст... - го во рио је Сло бо дан, бро је ћи од ли ко ва ња. - Алал вам ве ра - до дао је не мо гу ћи да за др жи сво је ди вље ње.

190

- Ла ко је он да би ло до би ти ме да ље - ка зао је чи ча. - Све из јед ног ра та у дру ги, из јед не бит ке у дру гу, за шест пу них го ди на, и то про тив ста рих ду шма на срп ског на ро да... а нас би ло све ма ње и ма ње... на ро чи то оних, нај бо љих. - Ду бо ко је уз дах нуо, за вио опет ме да ље и вра тио их ба би. Узео је лу лу од уну ка, па кад је при ме тио да се уга си ла, окре нуо се пре ма ог њи шту. Два-три до бро вољ ца су бр зо уста ли у исто вре ме са сво јих ме ста, ва де ћи ши би це из џе по ва. Сло бо дан је тра жио да им још што год ис при ча, и он им је опи сао бит ку на Kу ма но ву.

- То је би ло кад смо осве ти ли Kо со во - ка зао је. На вра ти ма се по ја вио Ве ли зар са се ки ром у ру ци.

- Има ли још др ва?

- Не ма ви ше. Ни сте, ваљ да, све исе кли? Ве ли зар је по звао Бо ру и Вељ ка да уђу.

- Е, Бог вам пла тио, мом ци - устао је чи ча са тро но же. Ме ни би то узе ло не ко ли ко да на.

- Во лим да ра дим - ка зао је Бо ра Бр ка, сме шка ју ћи се за до вољ но док је вра ћао се ки ру. - Ваљ да за то што сам та ко од ма ле на на вик’о. Чи ча их је по ну дио ра ки јом, а кад су они од би ли, уме ша ла се ба ба, иза ко је је ста ја ла сна ја и одо бра ва ла гла вом.

- Сад мо ра ју не што да по је ду. Не мо же та ко! Ма ло си ра и мле ка.

Kад су ба ба и де да на ста ви ли да на ва љу ју, Ве ли зар је оти шао да пи та Гру ји на шта да ра де, а он им је до зво лио да при ме са мо мле ко, али да из ме ђу се бе ску пе нов це и, кад по ђу, да то да ду де ци.

- Ето, дру же Сло бо да не - шап нуо му је Бо ра - ка зао сам ја да се са на шим на ро дом мо же и да пре го ва ра. Са мо тре ба уме ти.

- И на ћи на чи на - упао му је у реч Вељ ко Глу мац. Сло бо дан ни је оку сио мле ко от ка ко је на пу стио ро ди тељ ски дом. Вру ћа, гу ста теч ност му је при ја ла као рет ко шта у жи во ту. Нај срећ ни ји је био Бо ра Бр ка. Од се као је до бар ко мад свог твр дог, вој нич ког хле ба, ис ки дао га на ко ма ди ће, и њих ста вио у пор ци ју са вру ћим мле ком. По сле пр вог за ло га ја, по ди гао је гла ву.

- Ни цар, ни краљ не ма ју ни шта бо ље од ово га. Ба ба се за до вољ но на сме ши ла, а чи ча им по чео да при ча ка ко су јед ном кад су про ла зи ли кроз Ал ба ни ју, а ни су ни шта је ли већ че ти ри-пет да на, он и ње гов дру гар про на шли не ко ко ре ње ко је је де ли мич но штр ча ло из зе мље по ред ма лог по то ка, па га по чу па ли и ску ва ли од ње га чор бу.

- Ни кад у жи во ту - ка зао је - ни сам ни шта та ко слат ко јео.

191

Пред ве че их је об и шао ко ман дир.

- Kа ко сте, де цо? Да ли сте се до бро од мо ри ли? Су тра из ју тра, у име Бо га, опет кре ће мо. Ру ко вао се са чи чом. Про на шли су, из раз го во ра, да су се бо ри ли за јед но у мно гим бит ка ма, на ра зним фрон то ви ма. Ис па ло је да су и је дан и дру ги ви ше пу та ви ђа ли кра ља Пе тра, вој во де Пут ни ка и Ми ши ћа, и дру ге ве ли ка не, а и да је обо ји ци, лич но, принц Алек сан дар при ка чио Kа ра ђор ђе ве зве зде.

- А што са да, под ста ре да не - пи тао је чи ча кад су се ис при ча ли - ло миш ко сти по овим вр ле ти ма? Има до ста мла ђи’. На њи ма је са да ред.

- Уда ри ла бе да. И за ге не ра ла Не ди ћа ка жу не ки да ни је тре ба ло да се ме ша. А да ни је би ло ње га са овом де цом че тр де сет пр ве го ди не, из бри са ло би се срп ско име са ли ца зе мље.

- За стао је за тре ну так и об у хва тио по гле дом до бро вољ це ко ји су ста ја ли око њих дво ји це. - А и у на шој Jу го сла ви ји, ко ју смо ми те шком му ком ство ри ли, још од мах по сле ра та по че ла да на ста ју не ју нач ка вре ме на. Ови мла ди ћи су нам на да и узда ни ца да ће се ста ра срп ска сла ва по но во вра ти ти. Пред са му зо ру отво ри ла су се на гло кућ на вра та.

- K’ оруж ју! Ди жи се! - ви као је де жур ни под о фи цир. Чи ча је пр ви ско чио с дру ге стра не ог њи шта, где је спа вао са по ро ди цом. При тр чао је пе тро леј ки, ко ја је ви си ла у јед ном углу увр ну тог фи ти ља, та ман то ли ко да раз би је гу сти ну мра ка. Од вр нуо је фи тиљ, та ко да се про сто ри ја тек уне ко ли ко осве тли ла.

- Не ћу ја че - ка зао је. - Ако су бли зу, ви де ће све тло кроз про зо ре. До бро вољ ци су за не ко ли ко ми ну та, об у че ни и са пуш ка ма у ру ка ма, по ле те ли пре ма вра ти ма, опра шта ју ћи се ус пут са до ма ћи ни ма. Сло бо дан је ви део ка ко је Ве ли зар, бр зо и спрет но ста вио пу ну ша ку ди на ра на по ња ву по ред деч ка, ко ји је јед ном ру ком тр љао очи, а дру гом се уз ди зао на ла кат.

- То је за те бе и тво ју се стри цу - шап нуо му је. - Да ку пиш не што ле по. До бро је, се тио се Сло бо дан, што су још си ноћ са ку пи ли нов це.

- Не ка је са сре ћом! - чуо је глас ста рог рат ни ка док су се уда ља ва ли кроз мрак. Чим су ко њо во ци ја ви ли да су спрем ни за по крет, оста ви ли су за се лак и по че ли да се пе њу кроз шу му убр за ним ко ра ком.

- Се ља ци су нам ја ви ли - до ба цио му је Гру јин кад га је у јед ном тре нут ку сти гао - да су пар ти зан ске из вид ни це са мо на 192

ки ло ме тар-два одав де. Иде мо им у су срет. У сви та ње мрак је за ме ни ла гу ста ма гла, ко ја се све ви ше згу шња ва ла, што су се да ље пе ња ли уз пла ни ну. Убр за ни ко рак, ко јим су по шли из за се о ка, по ста јао је све спо ри ји и спо ри ји. Kо њо во ци су се ту жи ли да не мо гу да стиг ну. Ве тар се пот пу но сми рио и Сло бо да ну се чи ни ло да су се обла ци спу сти ли са не бе са, сје ди ни ли се са ма глом, ис пу ни ли урв и не и ја ру ге, за по се ли про стор из ме ђу ого ле лог др ве ћа и ши пра га, и та ко за ста ли ту за у век. Она не из ве сност, стреп ња од не по зна тог, опет му при ти сла ду шу. Сад је раз ум ео бо ље и вод ни ка Гру ји на, ко ји му је пре два да на, иа ко не ја сно и не спрет но, из ра зио сво ју бо ја зан за ис ход ове ак ци је у ко ју их не во ди опро ба ни ге рил ски бо рац Гор дић, не го чо век из јед ног дру гог ра та и дру гог до ба, ма ка ко слав ног. Се тио се ка ко им је ге не рал Не дић у Бе о гра ду, при пола га њу за кле тве, пре по ру чио да на ста ве бор бу про тив непри ја те ља срп ског на ро да свом си ли ном, „пу шком, кун да ком, ба јо не том, ашов че том...” а они ни су ни но си ли ашо ве са со бом. Ни су им би ли по треб ни за ге рил ски на чин ра то ва ња. А и ова је два про зир на ма глу шти на ни је по ма га ла... Не где, кроз ва здух, зви зну ла су два мет ка. Jе дан за дру гим. Зви жду ку је од го во ри ла паљ ба са њи хо ве стра не, ко ја је до лази ла са че ла ко ло не. Две-три бом бе су екс пло ди ра ле. Чу ла се и да ле ка ви ка. Сло бо дан је згра био сво ју пу шку, ски нуо је са ра ме на и уба цио ме так у цев. У сле де ћем тре нут ку руч на бом ба је екс пло ди ра ла на све га де се так ко ра ка уле во. Ви део је Бо ру Бр ку ка ко је по ле тео у то ме прав цу, от коп чао бом бу са опа са ча, куц нуо за па љач о кун дак, и ба цио је свом сна гом ис пред се бе, у гу сту ма глу. Екс пло зи ји Бо ри не бом бе ода зва ла се бли ска ви ка по меша них му шких и жен ских гла со ва, убр зан зви ждук ме та ка ко ји су ло ми ли гра ње и швић ка ли кроз де бе ла бу ко ва ста бла. Сло бо дан је пре ле тео по гле дом око се бе. На зи рао је кроз ма глу ка ко до бро вољ ци нај бли жи ње му узи ма ју за кло не и отва ра ју ва тру. Опет се окре нуо у прав цу у ко јем је по ју рио Бо ра Бр ка, и ви део га ка ко па да. „По ги бе”, по ми слио је, али се од мах за тим по на дао да је са мо ра њен. Пре ско чио је свом сна гом жбун ко ји се из ди зао ис пред ње га, у сле де ћем тре нут ку за пео о не што, и це лом те жи ном те ла, она ко под пу ном рат ном спре мом, тре снуо по ред Бо ре Бр ке. Док је још па дао, ви део је ка ко Бо ра ле жи по тр бу шке и пу ца бр зом паљ бом.

- Jе су ли те ра ни ли? - пи тао га је кад му се вра ти дах.

193

Бо ра га је по гле дао упит но, осмех нуо се, од мах нуо гла вом и на ста вио са паљ бом.

Jош не ко ли ко бом би је па ло не да ле ко од њих. Jед на је екс пло ди ра ла у не по сред ној бли зи ни, та ко да је Сло бо дан осе тио по трес у ва зду ху, ко ји га је, за јед но са не ко ли ко гру мен чи ћа зе мље, лу пио у ли це. Отво рио је и он бр зу паљ бу, иа ко од ма гле ни је мо гао да ви ди да ље од не ко ли ко ко ра ка. Ми ри си ба ру та и ди ма, ко ји су ис пу ни ли те шку, вла жну ма глу, оте жа ва ли су ди са ње. Чуо је иза се бе, ле во и де сно, кроз зви ждук и екс пло зи је, гла со ве вод ни ка Гру ји на, де се та ра Мла де на и Ве ли за ра, ка ко рас по ре ђу ју трој ке и до ви ку ју се из ме ђу се бе. Ви ка са пар ти зан ске стра не је пре ста ла, али се паљ ба убр за ла. Ту и та мо, иза њих, по че ле су да екс пло ди ра ју и ба цач ке гра на те. Из не на да, пре ма че лу ко ло не, не што уле во, за чу ла се ви ка.

- За ло ми, за ло ми! За ла мај де сним кри лом, оп ко ља вај! чуо се ја сно сна жан глас по руч ни ка Ча ви ћа. Од мах за тим раз ле гли су се по ви ци до бро во ља ца.

- Жи вео краљ! Жи ве ла Ср би ја! Сле де ћих де се так ми ну та екс пло ди ра ле су бом бе све че шће, и све бли же зви жда ли ме ци, ори ла се пуц ња ва, и он да, из не на да, све се ути ша ло.

- По вла че се - чу ли су Гру ји нов глас. - Пре ки дај паљ бу. Оста ни на сво јим ме сти ма. Ле жа ли су и кле ча ли у за кло ни ма не ко вре ме. Ма гла је по че ла да се раз ре ђу је и по ла ко уз ди же. Са да су мо гли да се ви де мно го ја сни је из ме ђу се бе, а исто та ко да раз мо тре и по ло жа је на ко ји ма су их из не на ди ли. На ла зи ли су се на ко си бли зу иви це шу ме, у ства ри у бо љем по ло жа ју од ко му ни ста, ко ји су се кре та ли ни жим те реном и бри са ним про сто ром. „Ве ро ват но”, ми слио је Сло бо дан, „ни су би ли то га све сни кад су на па ли”.

Kо ман дир им је ишао у су срет са сво јим пра ти о цем, ка пла ром Пе тром.

- Има те ли гу би та ка? - пи тао је Гру ји на.

- Има ли смо сре ћу.

- Пр ви вод има јед ног мр твог и тро ји цу ра ње них. Пр вим мет ком су по го ди ли под на ред ни ка Ра до сла ва из Чо ке ши не.

Kа жу ми да је био је ди нац у мај ке - окре нуо је гла ву на дру гу стра ну. Kад се отрг нуо, по гле дао је око се бе по во ду. Алал вам ве ра, до бро вољ ци - по ви сио је глас. - Др жа ли сте се ју нач ки, она ко као и ва ши оче ви што су се др жа ли. Сло бо дан је осе тио да су му се из не на да овла жи ле очи. И не са мо због Ра до сла ва, ко га се до бро се ћао још из Де ве тог од ре да и ак ци је у Хо мо љу. Др жа ли су се ју нач ки, ка зао је ста 194

ри рат ник, као и њи хо ви оче ви! Чи ни ло му се у овом тре нут ку да му ни ко ни кад у жи во ту ни је ни шта леп ше ка зао, ни ти би мо гао да ка же.

- Kад смо чу ли ваш глас, го спо ди не по руч ни че, да их оп ко ља ва те - осмех нуо се вод ник - то нас је још ви ше охра бри ло.

Kо ман дир се на сме јао.

- То је би ло са мо ма ло лу кав ство, да их за пла ши мо, јер не ма ни шта го ре вој ни ку под ва тром, не го са зна ње да је оп ко љен. Исти на је да смо их уда ри ли с бо ка, али по оној маглу шти ни, ко би знао тач но где су они, а где смо ми. Сло бо дан је ви део око се бе срећ на и на сме ја на ли ца. Пр во она по хва ла, а са да из не над на по твр да да има ју не са мо хра брог не го и му дрог че то во ђу. По гле дао је Гру ји на. И ње го во твр до и гру бо ли це би ло је раз ву че но у осмех.

- Хва ла Го спо ду Бо гу што смо ова ко до бро про шли - на ста вио је по руч ник. - Се љак нам је ка зао да их је си ноћ, пред са мо смр ка ва ње, из бро јао око три сто ти не кад су се спу шта ли не ком па ди ном, а да нас он ни је опо ме нуо, ко зна ка ко би још би ло. Док је по сма трао сми ре но и са мо у ве ре но ко ман ди ро во ли це, Сло бо дан се се тио ми сли и слут њи ко је су га об у зи ма ле пред бор бу. Слу чај но су им се по гле ди сре ли, и он се за до вољ но осмех нуо.

- Jе ли, Срем че - обра тио му се ко ман дир - да ли си се на ви као на ове пла ни не?

- Jе сам, го спо ди не по руч ни че, али и ми има мо на шу Фру шку го ру.

- Ле па зе мља. Био сам не ко ли ко пу та у Срем ским Kар лов ци ма, а јед ном и на Фру шко гор ском Вен цу. Од мах за тим се окре нуо Гру ји ну и по чео да му ти хо да је на ре ђе ња. Сло бо да ну је при шао Бо ра Бр ка.

- Дру же, Сло бо да не - ка зао је сме шка ју ћи се - ти си по мислио да ја по ги бе, а ја за пео за оне исте жи ле, к’о и ти што си од ма’ по сле ме не, па пао к’о про штац.

- Чу ди ме - ка зао је Сло бо дан - да је она бом ба екс пло ди ра ла од мах ис пред нас дво ји це, а ни је на шко ди ла ни те би ни ме ни.

- То је си гур но та ли јан ска - на сме јао се Ве ли зар. - Срећ ни сте што ни је би ла кра гу јев чан ка.

- Хва ла Бо гу - ка зао је Бо ра Бр ка. Чим је по руч ник оти шао, Гру јин је по звао де се та ре и Сло бо да на.

- При че ка ће мо ов де док нам не пре ви ју ра ње ни ке и при пре ме но си ла за по кој ног Ра до сла ва, и још јед ног те жег ра ње 195

ни ка, но вог до бро вољ ца. Дво ји ца лак ших ра ње ни ка ће мо ћи и са ми да иду.

- Kу да ће с њи ма? - пи тао је под на ред ник Мла ден.

- Де се ти на из Пр вог во да от пре миће их до нај бли жих ку ћа. Ту ће ре кви ри ра ти се љач ка ко ла и пре не ти их за Kра ље во. Уле во, из прав ца у ко ме су се пар ти за ни по ву кли, за чу ла се не да ле ка пуц ња ва и екс пло зи ја бом би.

- На и шли су на Нај да но ви ћа - на сме јао се Ве ли зар - не ће се до бро про ве сти.

Kре ну ли су убр за ним ко ра ком, и уско ро по че ли да се спу шта ју ду бо ком и ши ро ком ја ру гом. Ово га пу та не ко ли ко трој ки су им шти ти ле бо ко ве, али на че лу че те је и да ље ишао ко ман дир. Ма гла се нај зад пот пу но раз ре ди ла и уз ди гла. Чу ла се све гла сни ја пуц ња ва и по ко ји отег ну ти зви ждук за лу та лог мет ка. Сло бо дан се у јед ном тре нут ку окре нуо. Иза ње га је ишао Ве ли зар на сме ја на ли ца, као да је раз го ва рао сам са со бом. Пре ко ра ме на је но сио сво ју ста ру збро јов ку. Ус по рио је ко рак.

- Шта је би ло? - пи тао је Ве ли за ра.

- Шта мо же да бу де? По ма жем овом мо ме пу шкоми тра ље сцу. Оте жа ла му збро јов ка. А ме ни ни шта, к’о да но сим пу шку. Или ја, ко ји је но сио Ве ли за ре ву пу шку, та ко ђе пре ко ра ме на као што се но си пу шко ми тра љез, мр шав, али ми ши ћав мла дић сред њег ра ста, слег нуо је ра ме ни ма иза де се та ро вих ле ђа, и за вр тео гла вом. Сло бо дан се на сме јао.

- Не мој да те ви ди Гру јин. Знаш га ка кав је. Не ће му се сви де ти.

- Шта има да му се не сви ди. По ма жем ма ло чо ве ку из мо је де се ти не. На и шли су на не ке руп ча ге. Jа ру га се су жа ва ла и кри ву да ла из ме ђу сте ња ко је се све че шће уз ди за ло из су вог ши праж ја. Ту и та мо на и ла зи ли су опет на на но се сне га чи ја се по вр ши на за мр зла и пре тво ри ла у твр ду, кли за ву ко ру.

Kо њо во ци су све че шће за ста ја ли, док се ис пред њих очи глед но во ди ла же сто ка бор ба. На јед ном та квом за сто ју до шла је на ред ба вод ни ци ма да се ја ве ко ман ди ру.

Kад се Гру јин вра тио, по звао је Сло бо да на и де се та ре. Био је очи глед но рас по ло жен.

- До шли смо у до дир са Нај да но ви ће вом па тро лом, ко ја нас је тра жи ла. Они су из не на ди ли ко му ни сте кад смо их ми по те ра ли. Нај да нац је чуо на шу бор бу, па их је че као раз ви јен 196

у стрел це, јер је прет по ста вљао да ће мо их ми од ба ци ти. Оста ви ће мо ов де ко ње да нас не успо ра ва ју, а ми ће мо на па сти пар ти за не с ле ђа. Од мах за тим це ла че та се раз ви ла у стрел це, и кре ну ла убр за ним ко ра ком. На јед ном, са де сног кри ла, чу ли су сна жан ко ман ди ров глас.

- До бро вољ ци, ко је с на ма?

- Бо-ог! - од јек ну ло је из два де се так гр ла, оних ко ји су му би ли нај бли жи. - На пред, за мном!

Kао од го вор, до че ка ла их је ја ка ва тра.

- Ле зи! Узи мај за клон! - чу ла су се на ре ђе ња вод ни ка и де се та ра. Не што да ље иза пар ти зан ских по ло жа ја од јек ну ло је гром ко, као не ки за ка сне ли ехо: - Бо-ог!

- На ши! - вик нуо је Ве ли зар. - За хва ти ли смо их у кле шта. Сло бо дан се окре нуо да га ви ди. Ле жао је иза јед ног ка ме на и па жљи во ни ша нио сво јом пу шком. На де сет-пет на ест ко ра ка од ње га ле жао је Или ја са два по моћ ни ка, и ту као из збро јов ке крат ким ра фа ли ма. „Мо ра да је Ве ли за ру би ло те шко да се ра ста ви са сво јим пу шко ми тра ље зом”, по ми слио је. Пар ти за ни су не што ви ка ли. Ни је мо гао да ра за зна шта. Из ме ђу му шких гла со ва, чу ло се и не ко ли ко жен ских.

- Ба јо не те на пу шке - до шло је на ре ђе ње са че ла. Сло бо дан је бр зо ису као ба јо нет из ко ри ца и, још увек у ле же ћем ста ву, на ме стио га на пу шку. Ср це му је за ку ца ло бр же. И пре је ју ри шао, али се још ни јед ном ни је су да рио пр са у пр са. „Бо же, по мо зи!” по ми слио је и уз ди гао се на јед но ко ле но. По гле дао је још јед ном ис пред се бе. Бла га па ди на, об ра сла за кр жља лом, жућ ка стом тра вом, са по ко јом из бо чи ном, си вим ка ме ном, ого ле лим жбу ном, рет ким бу ко вим др ве том. На дну па ди не ред ши бља, а кроз ње га све тлу ца ју пла мич ци и уз ди жу се пра ме но ви ди ма.

- Пу шко ми тра ље сци, бр за паљ ба! - до ла зи опет на ре ђе ње. Ва зду хом зло коб но зви жду ћу ме ци, штек ћу пу шко ми тра ље зи, екс пло ди ра ју бом бе. Че ка ју, че ка ју, а на ре ђе ње за ју риш не до ла зи. Чи та ва веч ност. Сло бо дан се окре ће око се бе. До бро вољ ци, са ба јо не ти ма на пу шка ма, не ки чу че, а не ки као и он кле че на јед ном ко ле ну. Ле ђа са ви је на у лу ко ве, ли ца бле да, на прег ну та, очи упе ре не на оне пла мич ке у ши пра гу. А ср це ку ца, ку ца. На јед ном, из ши пра га и жбу ња из ле ћу си ве при ли ке и ју 197

ре пра во пре ма њи ма. Ди же пу шку, ни ша ни, по вла чи ороз...

- Бом ба ши! - вик нуо је не ки до бро во љац.

- Ију-ју-ју! - чу је се ври ска жен ских гла со ва. Пу шке са ба јо не ти ма се спу сти ле и си па ју ва тру. Ста ни ша Бо са нац је устао из сво га за кло на, и из сто је ћег ста ва ту че пу шко ми тра ље зом. Ве ли зар ба ца бом бу. Сло бо дан се ди же. Kао кро за сан уда ра за па ља чем у кун дак, и свом сна гом ба ца јед ну од сво је две кра гу јев чан ке. Jош три-че ти ри, јед на за дру гом, екс пло ди ра ју из ме ђу „бом ба ша”. Не ки од њих па да ју, оста ли за ста ју, ба ца ју не ко ли ко бом би, окре ћу се и у не ре ду од сту па ју.

- До бро вољ ци, ју риш! - до ла зи нај зад ко ман ди ро во на ре ђе ње, а од мах за тим за о ри се је ка вој нич ке тру бе, ко ја је та ко ђе по зи ва ла на ју риш.

Kао је дан, цео стре љач ки строј се ди же.

- Жи вео Kраљ!

- Жи-ве-о! - од је ку је чи сти ном. Ср це као да је пре ста ло да ку ца. Ис пред Сло бо да на опет она иста си ви на из ра ни јих ју ри ша, са мо је ово га пу та мно го гу шћа, те жа, као да хо ће да га сво јом гу сти ном и те жи ном за др жи и за у ста ви. Оти ма се, и од мах по сле пр вог на пор ног ко ра ка об у зи ма га оно ста ро, нео бја шњи во уз бу ђе ње и одуше вље ње, још ви ше по ја ча но је ком тру бе, оду ше вље ње, ко је га те ра да свом сна гом ју ри на пред, пре ска че ка ме ње и жбу ње, очи ју упр тих, пре ко вр ха ба јо не та, у ши праж је из ко јег из ле ћу све тлу ца ви пла ме но ви. Тек кад су уле те ли у ши праг, при ме тио је да не ма ви ше зви жду ка зрна.

- Бе же! - ви као је Ве ли зар. - За њи ма, дру го ви!

- За њи ма, за њи ма! - ода звао му се де се тар Мла ден.

- До бро вољ ци, сто-ој! - пре по зна ли су опет сна жни ко манди ров глас.

- Пре ки дај паљ бу! - чуо се још глас ко ји је до ла зио не где ис пред њих. - Ов де ка пе тан Нај да но вић.

- Ов де по руч ник Ча вић.

Kроз не ко ли ко ми ну та из ме ша ли су се са до бро вољ ци ма из Нај да но ви ће ве че те, срећ ни, на сме ја на ли ца. Сло бо дан је ви део кад су се ко ман ди ри са ста ли, са лу ти ра ли је дан дру гом, и ср дач но се ру ко ва ли. Нај да но ви ће ва че та је има ла јед ног мр твог и че ти ри ра ње на - ка зао је Гру јин. - По ги нуо им је је дан од но вих до бро во ља ца. Ми смо бо ље про шли. Са мо је дан лак ши ра ње ник. „Не ве ро ват но”, ми слио је Сло бо дан, „то ли ка пуц ња ва, екс пло зи је и ју ри ша ње!” Опет се се тио ре чи ко је је че сто слу 198

шао, на ро чи то по сле бор би: „Бог нас чу ва.” У све сти му је ис кр снуо и лик пот по руч ни ка Ри сти ћа кад га је у Хо мо љу по вео у пр ву бор бу, и у исто вре ме у пр ви ју риш. Ци ти рао им је та да ре чи Ди ми три ја Љо ти ћа о нео до љи во сти „ју ри ша хра брих про тив ни ка”. Окре нуо се пре ма бла гој уз ви ши ци ко јом су стр ча ли са ба јо не ти ма на пу шка ма, по ку ша ва ју ћи да за ми сли ка ко су они то, пре све га не ко ли ко тре ну та ка, мо гли да из гле да ју пар ти за ни ма ко ји су ле жа ли у ши пра гу и за си па ли их ва тром. Тек са да је при ме тио не ко ли ко не по мич них те ла, ра су тих по чи сти ни.

- Kа кве су им то уни форм е? - пи тао је Гру ји на.

- Ен гле ске. Има их че тво ри ца. Они, као и ми, не оста вља ју сво је мр тве. Ово га пу та смо их до бро по ду хва ти ли. Мо ра ли су има ти још мно го ви ше гу би та ка.

- Kо је та мо? - из не на да се про ло мио глас са иви це шу ме, не где иза ма ло пре ђа шњих по ло жа ја Нај да но ви ће ве че те. За ћу та ли су.

- Kо је то? - опет се чуо исти глас. - Jе сте ли ви чет ници?

- Ово су Не ди ће ви до бро вољ ци - ода звао се Нај да но ви ћев глас.

- Ов де чет ни ци из Жич ке и Тр нав ске бри га де.

Kроз ми нут-два ви де ли су ка ко чет нич ка па тро ла од шест љу ди из ла зи из шу ме.

Jе дан од њих је при шао ка пе та ну Нај да но ви ћу, стао мирно, и по вој нич ки га по здра вио. Не да ле ко од Нај да но ви ћа, Сло бо дан је ви део Ми ла на Kу ни ћа и Пе ри шу Бо шко ви ћа.

- Сти гли сте у пра ви час - Пе ри ша му је пру жио ру ку кад им је при шао.

- А ви сте их до бро до че ка ли кад смо их по те ра ли са пла ни не.

- Овај ваш ју риш - ка зао је Ми лан - под се тио ме је у не ку ру ку на онај наш ју риш бли зу Мо ра ве, са Бо шком Бо ро је ви ћем. На пр ви по глед је из гле дао бе сми сле но.

- Са мо - на сме јао се Сло бо дан - он да нам ни је сви ра ла тру ба, а дру го: оно је би ло уз бр до! - Ба цио је по глед на чет ни ке ко ји су жи во раз го ва ра ли са ко ман ди ри ма. - У сва ком по гле ду, уз бр до!

- Хва ла Бо гу, и то је про шло. А то су ми би ли, ваљ да, нај те жи да ни у жи во ту.

- И не са мо те би...

- Пе ри ша! - пре ки нуо их је Нај да но ви ћев глас - ску пи не што му ни ци је у тво ме во ду и раз де ли овим чет ни ци ма. Сло бо дан и Ми лан су се по гле да ли.

- Се ћаш ли се ка ко је по че ло у Kру шев цу - ка зао је ти хо 199

Ми лан - све због те про кле те му ни ци је!

- Не ће ви ше. Ово је не што дру го. Опа ме ти ли смо се и ми и они.

- Kа ко твој ко ман дир, по руч ник Ча вић?

- Не мо же би ти бо ље. Ста ри, пре ка ље ни бо рац. А твој ко ман дир Нај да но вић?

- Он је ак тив ни офи цир. Од ли чан је стра тег. Све пред ви ди, до нај ма ње сит ни це. Ни шта не оста вља слу ча ју. На и шао сам на не ког ње го вог Ва љев ча на и он ми је при чао да је ве ли ки иде ал и ста, и рет ко до бар чо век.

- Да ли су и Мла де но ви ће ва и Пра те ћа че та има ле бор бе за ова два да на?

- Не ве ру јем. Пар ти за ни су се су да ри ли са чет ни ци ма бли зу Ива њи це, а исто та ко и са Ма ри са вом. Њи хо ве глав не сна ге су са да не где из ме ђу ре ке Мо ра ви це, Сту де ни це, и Че мер не пла ни не. Ово су им са мо из вид ни це, ко је ис про ба ва ју те рен. Ако не мо гу да пре ђу Ибар на јед ном ме сту, они ће по ку ша ти на дру гом.

- Дао сам им сто пе де сет ме та ка - ка зао је Пе ри ша Бо шко вић кад се вра тио. - Они но се у тор би ца ма по пет или де сет ме та ка. Та ко се не мо же ра то ва ти про тив од лич но на о ру жа них ко му ни ста.

- Ште та је што Дра жа има за сво је са вет ни ке љу де као што су Дра ги ша Ва сић и То па ло вић... - по чео је Ми лан, али га је Сло бо дан пре ки нуо.

- Дра ги ша Ва сић је јак ин те лек ту ал ац.

- И та лен то ва ни пи сац. Све то ја знам, али он ни је практи чан по ли ти чар, као ни То па ло вић. Да су да ли Дра жи бо љи са вет, Не дић би их до са да на о ру жа вао, јав но или тај но, ка ко год же ле, и да нас би нам сви ма би ло мно го лак ше.

- Сад се не би ве ра ли по овим пла ни на ма, пу ним пар ти за на - сло жио се и Пе ри ша - са мо са пет или де сет мета ка.

- Пла шим се је ди но - на ста вио је Ми лан - да ће их то при мо ра ти да под овим усло ви ма при ма ју му ни ци ју од Не ма ца. Ми смо, као што зна те, са мо стал ни у сва ком по гле ду, јер нас на о ру жа ва Вла да на род ног спа са, и нас се не ти че шта они у Лон до ну го во ре. Ми смо то већ одав но пре го ре ли.

- Kо му ни сти би то ис ко ри сти ли за сво ју про па ган ду. На ро чи то да их оцр не пред са ве зни ци ма, а то нам сви ма, као на ци ји, да нас нај ма ње тре ба.

- Kуд иду ови чет ни ци? - пи тао је Сло бо дан.

- Хо ће да ухва те ве зу са Звон ком Вуч ко ви ћем, ко ман дан том Пр вог рав но гор ског кор пу са, ко ји је не где у овом кра ју.

- Спре ман за по крет! - чу ли су се гла со ви дво ји це ко ман ди ра. Сло бо дан се опро стио од дво ји це вод ни ка и при дру жио 200

се Гру ји ном во ду. Нај да но ви ће ва че та се одво ји ла, а они су се, по сле крат ког од мо ра, ве дри и ве се ли, вра ти ли да се са ста ну са ко мо ром.

Kо њо во ци, ко ји су де ли мич но рас то ва ри ли ко ње, об ра до ва ли су се кад су их ви де ли ка ко до ла зе.

- Ми сли ли смо већ да сте нас за бо ра ви ли у овим руп ча га ма - ка зао је ви сок сув ка плар, по ма жу ћи до бро вољ цу да учвр сти те шки ми тра љез на са ма ру. Ту ноћ су пре но ћи ли у не што ве ћем за се о ку, и су тра дан, ра но, кре ну ли у прав цу Ива њи це, оби ла зе ћи Че мер ну пла ни ну. Опет их је пра ти ла да ле ка тут ња ва ар ти ље риј ске паљ бе и ба ца ча, док су се пе ња ли и си ла зи ли пла нин ским гре бе ни ма, све ви ше за ве ја ним сне гом. Из ју тра их је до че ка ла она иста гу ста ма гла, ко ја се тек не где сре ди ном да на по че ла да раз ре ђу је. Ишли су по ла ко, ко рак пред ко рак, ка ко би их то вар ни брд ски ко њи ћи, ко ји су но си ли де ло ве те шког ми тра ље за, сан ду ке са му ни ци јом и су вом хра ном, мо гли да пра те без че стих за ста ја ња на ута ба ној сне жној пу та њи. Сло бо дан је, као и у Хо мо љу и на дру гим ве ћим мар ше ви ма, пре шао ону тач ку за ко ју му се чи ни ло да кад је до стиг не, не ће ви ше мо ћи да на пра ви „ни ко ра ка”. „Огу гла чо век”, ка зао је јед ном Пе ра Сре мац кад су се пен тра ли уз Jа стре бац, „па га но си не ка не по зна та си ла - све док не лу пи ли цем у ле ди ну. А кад јед ном лу пи, а оно про шла већ чи та ва веч ност”. Ни је од мах раз ум ео Пе ри не ре чи. Тек ка сни је, по сле мно штва ду гих ки ло ме та ра под пу ном рат ном спре мом и са не до вољ ном ис хра ном, схва тио је да чо век мо же из др жа ти не из мер но ви ше не го што је он то икад мо гао и да за ми сли. На јед ној чи сти ни сре ли су два де се так чет ни ка, ко ји су из гле да ли пре мо ре ни и из глад не ли. Ис при ча ли су им да су има ли же сто ке бор бе са пар ти за ни ма, уз ве ли ке гу бит ке, и да су из гу би ли своју је ди ни цу. Kре ћу се у прав цу Kа о не, јер су им се ља ци ре кли да се та мо не где на ла зи ка пе тан Звон ко Вучко вић, са сво јим Пр вим рав но гор ским кор пу сом.

Kад су про ла зи ли по ред Ве ли за ро ве де се ти не, по след њи у ко ло ни, млад, ви сок и мр шав чет ник, ду ге ко се и рет ке бра ди це, обра тио се де се та ру ти хо, за ста ју ћи: - Под на ред ни че, ка жи те овим ва шим вој ни ци ма да ми да ду два-три шар же ра. Сву сам му ни ци ју ис пу цао, и имам са мо још два мет ка у пу шци. Ако опет на и ђе мо на ко му ни сте, не ћу да ме жи вог ухва те.

- Jа не смем на сво ју ру ку - ка зао је Ве ли зар оба зи ру ћи се не мир но око се бе. - А тре ба и на ма. Jу че смо има ли две бор бе, јед ну за дру гом.

201

Сло бо дан се из ма као из ко ло не да про пу сти оне иза се бе, и са гнуо се као да за ве зу је пер тлу на цо ку ли. Про пу стио је де се ти ну и кад су на и шли ко њо во ци, по жу рио је за чет ни ком, у исто вре ме от коп ча ва ју ћи фи ше кли је. Из ва дио је бр зо два шар же ра, сва ки од по пет ме та ка.

- Еј, бра те - по звао је чет ни ка, стр пао му у ру ке шар же ре, гле да ју ћи око се бе. По гле ди су им се сре ли за тре ну так. Тр гао се кад је ви део два круп на, из му че на и не и спа ва на ока, како из ла зе из мр ша вог и по там не лог ли ца. Бр зо се окре нуо и по тр чао да стиг не де се ти ну. Тек што је сти гао, до шло је на ре ђе ње: - Че та, стој! Др жи од сто ја ње. По сле не ко ли ко тре ну та ка пре но си ло се ко ло ном: - Пе де сет ми ну та од мо ра. Ски ну ли су ран че ве на снег, где се ко на шао, и за до вољ но по се да ли на њих. Гру јин је гле дао на руч ни сат.

- Jе дан и три де сет. Вре ме да се ру ча. Ва ди ли су из тор би ца хле бо ве, па жљи во се кли, сва ко се би, кри шку-две хле ба и ма за ли их мар га ри ном. Сло бо дан је осе тио ка ко му крв при јат но стру ји кроз це ло те ло, на ро чи то кроз но ге. Се део је мир но, за тво ре них очи ју, пет-шест ми ну та пре не го што је и он до хва тио тор би цу са су вом хра ном. Док је по ла ко жва као твр ди вој нич ки хлеб раз ми шљао је о ма ло пре ђа шњем су сре ту. Очи мла дог чет ни ка му ни су из ла зи ле из све сти. „Мо ра да је про шао кроз не ку стра хо ту”, по ми слио је. Та мо не где, од Ива њи це, из прав ца из ког су чет ни ци до ла зи ли, до пи ра ла је до њих да ле ка тут ња ва ар ти ље ри је, и с вре ме на на вре ме при гу ше но штек та ње ми тра ље за, већ пу на три да на, у ства ри, от ка ко су по че ли да се уда љу ју од Kра ље ва. По из гле ду тог чет ни ка, а и по на чи ну ка ко је го во рио кад се обра тио Ве ли за ру, учи ни ло му се да је или сту дент уни вер зи те та или свр ше ни ма ту рант, као и он што је. Би ли су при бли жних го ди на. Се тио се Гор да ни ног бра та ко ји се по но во ак ти ви рао и „оти шао у шу му”, ка ко му је то Ми лан Kу нић не дав но ка зао. Мо жда је и он да нас не где у овим пла ни на ма... Она њи хо ва пре пир ка у Kру шев цу из гле да ла му је са да још бе сми сле ни ја, ско ро тра ги ко мич на. У ства ри, ви део је то као су дар две во ље, два на чи на бор бе, два пу та ко ји во де истом ци љу: „С ве ром у Бо га, за Kра ља и отаџ би ну.”

202

Из ми сли га је тр гао Ве ли за рев глас.

- Шта сам ја мо гао? - го во рио је Бо ри Бр ки, као да се из ви ња ва. - Ни сам мо гао ја сам да до не сем од лу ку. Што ни је пи тао ко ман ди ра? Он би им си гур но одво јио де се так шар же ра. От коп чао је фи ше кли је и по чео да бро ји.

- Од сто ти ну ме та ка имам са мо још пе де сет и пет. Бо ра је по гле дао у сво је фи ше кли је.

- И ја имам са мо још ше зде сет. - Од мах за тим обра тио се Сло бо да ну. - Дру же про све та ре, а ко ли ко је те би још оста ло? „Што ме не баш да пи та?” по ми слио је. Био је уве рен да га ни је ни ко ви део кад је дао му ни ци ју, сем мо жда је дан од ко њо во да ца. Иа ко на Бо ри ном ли цу ни је мо гао да при ме ти ни шта на ро чи то, већ одав но је за па зио да је он мај стор да при кри је сво је пра ве ми сли. По ред то га, при ме тио је да се и Ви то мир, до бро во љац ко ји је се део не да ле ко од Бо ре, не ка ко зна чај но осмех нуо.

- Де сет шар же ра, пе де сет ме та ка - ка зао је за коп ча ва ју ћи фи ше кли је. И дру ги су по че ли да бро је. Ве ћи на њих је има ла од пе де сет до ше зде сет ме та ка.

- Мо ра мо од са да да па зи мо ма ло бо ље на му ни ци ју - ка зао је Ве ли зар. - Исти на је да са ко мо ром но си мо ре зер ву, али то је нај ви ше за пу шко ми тра ље зе. Ве ли зар је устао и при шао вод ни ку ко ји се и сам, из гле да, уз не ми рио кад је чуо од Ве ли за ра за ста ње му ни ци је. Ве ли зар се уско ро вра тио и по но во сео на свој ра нац.

- Гру јин се за бри нуо кад сам му ка зао ко ли ко смо ме та ка по тро ши ли. Оти шао је да ра пор ти ра ко ман ди ру. Уско ро се вра тио и Гру јин, и обра тио се во ду.

- Ве че рас, кад се сме сти мо, раз де ли ће мо сва ком у че ти по не ко ли ко шар же ра. Мо ра те од са да да па зи те на сва ки ме так. Па ли са мо кад га ви диш, или ако до ђе на ре ђе ње за бр зу паљ бу.

Kад су кре ну ли, Сло бо да ну је при шао Бо ра Бр ка.

- Дру же, Сло бо да не - ка зао је по ка зу ју ћи на цо ку ле - за бо ра вио си да за ве жеш и дру гу пер тлу.

- Ти све ви диш - на сме јао се. - И шта де се тар но си у чу ту ри ци, и ка ко про све тар за ве зу је пер тле.

- За кле ла се зе мља ра ју... - чу о је иза се бе рав но мер ни глас Вељ ка Осто ји ћа Глум ца.

- Да се тај не све са зна ју - Сло бо дан је за вр шио из ре ку ме сто ње га.

- О, не дру же, про све та ре. Та ко се не кад го во ри ло. Сад се ка же: да се љу ди пре по зна ју. Не ко ли ко нај бли жих до бро во ља ца, ко ји су мо гли да их чу ју, слат ко су се на сме ја ли. Они не по сред но иза тих, нај бли 203

жи, по жу ри ли су и сма њи ли од сто ја ње.

- Шта је? Шта је то Вељ ко ка зао? - хте ли су и они да чу ју. Сло бо дан се окре нуо и ви део ве дра и на сме ја на ли ца. „Шта је то?” по ми слио је. Ни је био си гу ран да ли је до бро раз ум ео. Kроз свест му је про ле те ла ми сао да су ови се љач ки си но ви, ње го ви вр шња ци са са мо че ти ри раз ре да основ не шко ле, па мет ни ји, и у не ку ру ку над моћ ни ји и од де се та ра Ве ли за ра, и од вод ни ка Гру ји на, а сва ка ко и од ње га, свр ше ног ма ту ран та и чет ног вас пи та ча, Сло бо да на Спа со је ви ћа. Kа ко би ло да би ло, та по ми сао му ни је би ла ни ма ло не при јат на. Већ се спу стио мрак кад су сти гли пред шко лу ма лог али ши ро ко ра се ја ног се ла. Чим су се сме сти ли, чет ни на ред ник је до шао да им раз де ли му ни ци ју. Сло бо дан се по ну дио вод ни ку Гру ји ну да бар де жу ра пре ко но ћи као де жур ни под оф и цир, кад већ не мо же да из ла зи на стра жа ре ње због сво га по ло жа ја у че ти, али га је он од био.

- Не мој да бри неш за то - ка зао је - са мо иди и спа вај. Гор дић је на ма, вод ни ци ма, на ре дио да те не ста вља мо ни на ка кве вој нич ке ду жно сти, сем, на рав но, у слу ча ју не ке кри тич не си ту ац и је. Ти, као чет ни вас пи тач, имаш свој по сао. Знао је да му ви ше не вре ди да по ку ша ва. Kад Гор дић не што „на ре ди”, не ма ви ше по го во ра.

- Шта се бри неш? - обра тио му се Ве ли зар кад је при ме тио да се сне ве се лио. - Не бри ни. Не ће ти ни ко за ме ри ти. До ста је и то што си по шао с на ма, а ни си мо рао... као ни за Бра ту нац. Ни је имао вре ме на за раз ми шља ње. Чим се спу стио на сла му, по кри ве ну ће бе том, за спао је твр дим сном. Ни је знао ко ли ко је ду го спа вао кад га је про бу дио при гу шен, и у исто вре ме за по вед нич ки глас вод ни ка Груји на.

- K’ оруж ју! Уз бу на! Ско чио је са ле жи шта, обу као ши њел, опа сао се фи ше кли ја ма, увио ће бе и ша тор ско кри ло, пре ба цио их пре ко ра ме на, до хва тио пу шку, ра нац и шлем, и ме ђу пр ви ма из ле тео из про сто ри је. Ве ли зар и Мла ден су по стро ји ли сво је де се ти не ис пред згра де. Ноћ је би ла све тла, нај ви ше због сне жне бе ли не. С јед не и с дру ге стра не ви де ли су и оста ле до бро вољ це из че те ка ко се по стро ја ва ју. Из да љи не се чу ла да ле ка тут ња ва ар ти ље ри је, пре ки да на с вре ме на на вре ме фрк та њем ко ња, ко је су ко њо во ци бр зо и спрет но са ма ри ли и то ва ри ли.

- Дру го ви - обра тио им се вод ник Гру јин, ко ји је до тр чао 204

од ко ман ди ра - пар ти за ни су до зна ли да смо ов де. Спре ма ју се да нас на пад ну. Наш вод ће за у зе ти оно бр да шце ис пред шко ле... За мном, тр че ћим ко ра ком! „... Не ма ни шта го ре вој ни ку”, Сло бо дан се се тио ре чи по руч ни ка Ча ви ћа док је тр чао свом сна гом пре ма бр да шцу, „не го са зна ње да је оп ко љен”. „Ваљ да ни су по че ли да нас оп ко ља ва ју”, по ми слио је и осе тио ка ко му је ср це ја че за ку ца ло. За у зе ли су бр зо по ло жа је на бр да шцу по кри ве ном сне гом, по ко ме су штр ча ли ту и та мо де бе ли, цр ни па ње ви, и ко ма ди сте ња. Ле жао је у сне гу, иза по лу тру лог па ња, и па жљи во по сма трао иви цу шу ме на ше зде сет-се дам де сет ме та ра ис пред њих. По сле све га не ко ли ко ми ну та при ме тио је ка ко се не ке сен ке одва ја ју од гу стог др ве ћа. У сле де ћем тре нут ку ви део је два де сет-три де сет, а мо жда и ви ше там них људ ских при ли ка ка ко у стре љач ком стро ју, жур но, ско ро тр че ћи, из ла зе на чи сти ну по кри ве ну сне гом, и при бли жу ју се њи хо вом по ло жа ју. „Бом ба ши”, по ми слио је.

- Па ли! - раз ле гао се глас вод ни ка Гру ји на. Уба цио је ме так у цев, на ни ша нио и по ву као ороз. Ле де ним ноћ ним ва зду хом од јек ну ла је ура ган ска паљ ба пу ша ка и пу шко ми тра ље за. Не ко ли ко при ли ка је по па да ло, не ки су се окре ну ли и по тр ча ли на траг пре ма шу ми, док су оста ли за ста ли, ба ца ју ћи бом бе. Ви део је опет, не да ле ко од се бе, ка ко је пу шко ми тра ље зац Ста ни ша Бо са нац устао и из сто је ћег ста ва осуо паљ бу. Ис пред њих су по че ле да екс пло ди ра ју бом бе. У сле де ћем тре нут ку Сло бо дан је чуо иза ле ђа, и не где иза школ ске згра де, пуц ња ву и еск пло зи је. Jош пре не го што су по тр ча ли пре ма бр да шцу, ви део је ка ко је дан Ча ви ћев вод за о би ла зи згра ду. Од лак ну ло му је. Да су оста ли у шко ли са мо још де се так ми ну та, сад би би ли пот пу но оп ко ље ни, а кроз про зо ре би упа да ле бом бе. Док је уба ци вао за тва ра чем ме так за мет ком и по вла чио ороз, се тио се на ре ђе ња да ште де му ни ци ју. За стао је и пре ле то по гле дом про стор из ме ђу бр да шца и шу ме. На бе лом по кри ва чу ле жа ло је не ко ли ко не по мич них људ ских при ли ка. Пре жи ве ли су се до че па ли мрач не шу ме. Из ме ђу др ве ћа су за све тлу ца ли пла мич ци, а ме ци за зви жду ка ли крат ким, оштрим зви жду ци ма из над њи хо вих гла ва и по ред уши ју. Зви ждук је до ла зио и с ле ђа, истом же сти ном као и са фрон та.

- Пре дај те се, оп ко ље ни сте! - ви као је не ко из шу ме. - Не бој те се. Пу сти ће мо вас ку ћа ма.

205

- Са мо из во ли те, до ђи те. Че ка мо вас! - по знао је Ве ли за рев глас. - Kле чао је на јед ној но зи иза ка ме на, не да ле ко од ње га, и па жљи во ни ша нио. „Ипак су нас оп ко ли ли”, ја ви ла се Сло бо да ну те шка ми сао. На јед ном, ис пред њих, раз ле же се по зна та жен ска ври ска.

- И-ју-ју-ју! - од јек ну ло је кроз пра сак пу ша ка, штек та ње ми тра ље за и ци јук зр на.

Kао не ки је зи ви ехо, ода звао му се исти ври сак не где иза ле ђа. Из не на да је пре стао зви ждук ме та ка, а из шу ме су по че ле да иска чу там не при ли ке и ју ре пра во пре ма њи ма.

- До бро вољ ци, бр за паљ ба! - чуо је Гру ји нов глас, ко ји је и ово га пу та био чврст и за по вед нич ки, као и на вој ним ве жба ма у ша бач кој ка сар ни. Сло бо дан ни је ви ше имао вре ме на да га ђа. Уба ци вао је мет ке у пу шку и по вла чио ороз што је бр же мо гао. Бом бе су по че ле да па да ју и екс пло ди ра ју од мах ис пред њих. Ви део је ле во од се бе до бро вољ ца ка ко је ис пу стио пу шку и пре вр нуо се на ле ђа. Био је је дан од но вих до бро во ља ца. Ни је му ја сно ви део ли це. Хо ће да му при ђе и по мог не, али на све га де сет-два на ест ко ра ка не ка љу ди на ју ри пра во пре ма ње му, с пи што љем у ру ци. По ди гао је пу шку... ме так је већ био у це ви... али пре не го што је мо гао да по ву че ороз, чо век је крик нуо, ра ши рио ру ке и свом те жи ном те ла тре снуо са мо на два-три ко ра ка од ње га. Ви део је Ве ли за ра ка ко је иско чио из свог за кло на и до гра био ре вол вер ко ји је ле жао по ред пар ти за но ве ис пру же не ша ке са згр че ним пр сти ма. Упе рио га је пре ма на па да чи ма и, још увек у чу че ћем ста ву, осуо из ње га бр зу паљ бу. На јед ном, тру бач је за сви рао ју риш.

- На пред, до бро вољ ци! - чуо се ко ман ди ров глас кроз је ку тру бе, зви ждук че ли ка, пра сак пу ша ка, екс пло зи је бом би, ври сак жен ских и ви ку му шких гла со ва. Пр ва по ми сао му је би ла да из ву че ба јо нет из ко ри ца и да га ста ви на пу шку, али за то ни је имао вре ме на. Устао је. Ви део је ис пред се бе и Ве ли за ра ка ко се ис пра вља у истом тре нут ку. За хва та га опет она ста ра си ви на. По тр чао је за Ве ли за рем, др же ћи ис пред се бе пу шку као да је на њој ба јо нет. Ре до ви там них при ли ка су се за та ла са ли и раз ре ди ли. Ве ли зар је свом сна гом тре снуо не ког кун да ком. Од мах за тим, Сло бо дан се су да рио пр са у пр са са там ном људ ском ма сом. Из мр кли не су ис кр сла два раз ро га че на, окру гла ока, 206

две огром не бе о ња че. Од по тре са је ско ро пао. За те ту рао се, и је два се одр жао на но га ма. Окре нуо се бр зо око се бе са пр стом на оро зу. Там на при ли ка као да је не ста ла у зе мљу. Опет је по ју рио за Ве ли за рем. Чуо је још са мо је ку тру бе ко ја је над ја ча ва ла и за глу ши ва ла све оста ле зву ке.

- Жи вео краљ! - вик нуо је не ко чим је тру ба за мо ме нат ућу та ла.

- Ура! Ура! - чу ло се са дру ге стра не.

- Бе же! Пар ти за ни бе же! - рас по знао је глас де се та ра Мла де на. Из не на да је на ста ла пот пу на ти ши на, ко ја је де ло ва ла не ствар но, као не што што не при па да овој ле де ној, сне гом осве тље ној но ћи, ис пу ње ној те шким ми ри сом ба ру та и смр ти. За ста ли су на са мој иви ци шу ме.

- Го спо ди не по руч ни че, про би ли смо обруч - чуо је за ди хан Гру ји нов глас, чи ји звук као да је на јед ном об ја вио и про бој не ког за ча ра ног, па кле ног кру га, и по вра так у сва ко днев ну ствар ност.

- По ку пи што пре на ше мр тве и ра ње не. Мо ра мо од мах да се из ву че мо одав де. Гру јин је на ре дио Ве ли за ру да за у зме но ве по ло жа је дуж иви це шу ме, а Мла де ну, да се са сво јим во дом по ста ра за мр твог до бро вољ ца и тро ји цу ра ње ни ка, и да их до пре ми до шу ме.

- Kо је по ги нуо? - пи тао је Сло бо дан Ве ли за ра.

- Зар ни си ви део? По ред те бе је по ги нуо Jо ва Ми ла новић.

- Зар Jо ва?! - ни је му пре по знао ли це. Jо ва је био но ви до бро во љац из трој ке Бо ре Бр ке. За Jо ву се ми сли ло да је пре био но гу у ак ци ји код Со ко-гра да. По сле се ис по ста ви ло да је би ла са мо иш ча ше на у зглав ку.

- Jош су дво ји ца по ги ну ли - чуо је Гру ји нов глас - из во да ко ји је шти тио дру гу стра ну згра де. По сле не ко ли ко тре ну та ка Сло бо дан је ви део ка ко че ти ри до бро вољ ца но се на ће бе ту Jо ви но те ло. Дво ји ца су по ма га ли Ви то ми ру, ко ји је хра мао на јед ну но гу. Оста ли вој ни ци из де се ти не су ку пи ли пар ти зан ске пу шке и пре ба ци ва ли их се би пре ко ра ме на.

- Где су дру ги ра ње ни ци? - пи тао је Сло бо дан.

- Ов де смо - чуо је глас пу шко ми тра ље сца, Ста ни ше Бо сан ца.

- Зар и ти? - тр гао се Сло бо дан.

- Ни је ни шта на ро чи то. Про шао ме так кроз ра ме. Мог по моћ ни ка Ми ли шу лу пио ко ма дић бом бе у гла ву.

Jе дан од до бро во ља ца је оба ви јао за вој око Ми ли ши не гла ве.

207

- Ни је ни ме ни ни шта - ка зао је ра ње ник, сме шка ју ћи се, кад је ви део Сло бо да на ка ко га за бри ну то по сма тра. - Са мо ме ма ло окр зло по че лу... и по тре сло. За не ло ми гла ву. По гле дао је још јед ном Ста ни шу Бо сан ца. Он се др жао ру ком за ле во ра ме. Kроз пр сте му се по ла ко сли ва ла крв.

- Сад ће до ћи са ни тет ски на ред ник да га пре ви је - ка зао је Ве ли зар. - Пр ви и Дру ги вод има ју шест-се дам ра ње ни ка. Бо ра Бр ка је по шао у су срет до бро вољ ци ма ко ји су но си ли мр твог Jо ву, и по мо гао им да га уне су у шу му.

- Он ми је био пр ви ком ши ја - ка зао је кад су га спу сти ли на снег, из ме ђу Ста ни ше Бо сан ца и Ми ли ше. Kлек нуо је по ред ње га, ски нуо шлем, пре кр стио се и за кло пио му оч не кап ке. - Знам му це лу фа ми ли ју к’о и сво ју што знам - до дао је ти хо. Нај зад је сти гао и са ни тет ски на ред ник, са пла вом пле ха ном ку ти јом на ко јој је био ути снут цр ве ни крст. По мо гао је бр зо и спрет но Ста ни ши да ски не ши њел и блу зу. Но жем је рас по рио ко шу љу око ра ме на, очи стио ра ну га зом и за ми нут-два га пре вио.

- Ни је ти оште ти ло кључ ну кост, а ни плу ћа - ка зао је Ста ни ши док му је по ма гао са блу зом и ши ње лом - а то је и нај ва жни је. Хо ћеш ли мо ћи да идеш? Ста ни ша је клим нуо гла вом и по чео да тра жи по гле дом свој пу шко ми тра љез.

- Дај те га ме ни - ка зао је Ве ли зар и пре ба цио га пре ко ра ме на. - Не бри ни, Ста ни ша, ја ћу га па зи ти као што сам па зио и мо ју збро јов ку. На ред ник је пре вио и Ви то ми ро ву но гу, пре гле дао за вој на Ми ли ши ној гла ви, и бр зо се вра тио у прав цу из ко га је ма ло пре до шао.

- За виј те Jо ву у ње го во ша тор ско кри ло - на ре дио је вод ник Гру јин - па ће мо га ву ћи по сне гу. Та ко ће би ти лак ше. Не ће тре ба ти че тво ри ца, мо ћи ће и дво ји ца.

- Пре не си - до шло је на ре ђе ње - ко ло ном по је дан. Др жи од сто ја ње! Ста ни ша Бо са нац и Ми ли ша су од би ли сва ку по моћ, ме ђу тим, два до бро вољ ца су по ма га ли Ви то ми ру, а дво ји ца су на сме ну ву кли по сне гу Jо ви но мр тво те ло, уви је но у ша тор ско кри ло. Си ла зи ли су пла ни ном, та ко да су се кре та ли до ста бр зо. По сле не што ви ше од јед ног са та, на и шли су на не ко ли ко ку ћа.

Kо ло на је за у ста вље на, и ко ман дир је по звао вод ни ке. Се ли су на ран че ве и ћут ке се од ма ра ли. Сло бо дан је за тво рио очи. Ви део је Jо ву ка ко ис пу шта пу шку и из вр ће се на ле ђа. Од мах за тим над њим се над но си 208

огром на, там на при ли ка са пи што љем у ру ци. Чу је опет онај крик, „ваљ да са мрт ни ро пац”, по ми слио је. То исто, са да бе жи вот но те ло па да свом те жи ном ис пред ње га, а на све га ко рак-два - згр че ни пр сти у сне гу по ред црног ре вол ве ра. Осе ћа још увек си ли ну су да ра са нео др е ђе ном, мрач ном ма сом из ко је се бе ле два огром на, окру гла ока. Отво рио је очи и по гле дао по до бро вољ ци ма, ко ји су се де ли обо ре них гла ва. Пре ки нуо је ти ши ну.

- Kо је по го дио оног ве ли ког пар ти за на што је по ле тео на ме не?

- Шта ми слиш? - на сме јао се Ве ли зар.

- Ти, Ве ли за ре?!

- Jе сте, он је - ја вио се Вељ ко Осто јић Глу мац. - Jа сам га ви дио.

- Хва ла ти, Ве ли за ре! Си гур но си ми спа сао жи вот.

- Нисам ја то због те бе, дру же Сло бо да не, не го због овог пар ти зан ског пи што ља. Сло бо дан је ви део за Ве ли за ре вим опа са чем за де нут ве ли ки, там ни ре вол вер.

- Што му ни си ски нуо и хол стер? - пи тао је пу шко ми та ље зац Или ја.

- Не мо гу ни шта да узмем са мр тва ца сем оруж ја - ка зао је за ми шље но, али се он да опет на сме јао - не ва ља се!

- Не ва ља се - по но вио је за њим, као не ки ехо, је дан од до бро во ља ца. Гру јин се убр зо вра тио.

- Мла де не - обра тио се де се та ру - од ве ди ра ње ни ке у пр ву ку ћу и ви ди да се до бро сме сте. Ов де ће мо до че ка ти зо ру. Наш вод је за јед но са Пр вим во дом на мр твој стра жи, све до сва ну ћа. Ми ће мо да др жи мо по ло жа је ис пред ку ћа, а Пр ви ће иза ку ћа. Дру ги вод ће да се од ма ра. Гру јин је из ма као вод на уз ви ши цу у је дан шу ма рак, на три де сет-че тр де сет ме та ра од згра да, и рас по ре дио га по трој ка ма. Сло бо дан је остао са Ве ли за рем.

- Ниг де се ја ви ше не ми чем од те бе, Ве ли за ре - на смејао се.

- Jош да ми је Гру јин оста вио Ста ни шин пу шко ми тра љез... али, ви део си шта је ура дио: узео га од ме не и дао га Бо ри Бр ки. И још ка же: „Не мо жеш ти, ти си де се тар.”

- Шта се бу ниш? - пре чуо га је Гру јин, ко ји се вра ћао са оби ла ска во да. - Ахо хо ћеш баш то ли ко да по но во но сиш пу шко ми тра љез, он да вра ти те зве зди це са ра ме на, па ће мо их да ти не ком дру гом. Не мо же се и јед но и дру го.

- Kо ли ко је из ги ну ло пар ти за на? - пи тао га је Сло бодан.

- Kа жу да су, све за јед но, из бро ја ли њих че тр на ест. Опет 209

смо има ли лу ду сре ћу. Би ло их је нај ма ње не ко ли ко сто ти на.

- Ни је са мо сре ћа, дру же, вод ни че - ка зао је де се тар Мла ден. - Има ту ви ше од сре ће. Сам нам је Бог по мо гао.

- От куд смо зна ли да ће нас на па сти? - пи тао је Сло бодан.

- Се љак чи ји је син у чет ни ци ма ви део их је, па нам је на вре ме ја вио. Ово се ло има и не ко ли ко пар ти зан ских ку ћа. Се љак је ка зао ко ман ди ру да им је и учи тељ оти шао са њи ма, још че тр де сет пр ве, и по вео са со бом не ко ли ко мла ди ћа. - Окре нуо се опет Ве ли за ру. - Jе л’ ти то тај пи штољ што си га узео са мр твог пар ти за на?

- Он је убио тог пар ти за на - по жу рио је Сло бо дан да об ја сни - а ве ро ват но је и ме ни спа сао жи вот.

- Не мој све да ве ру јеш што ти Ве ли зар ка же.

- Ви део га је и Вељ ко Глу мац.

- А ко ве ру је Вељ ку Глум цу? Дај ми да ви дим ка ко из гле да. Ве ли зар се уз не ми рио.

- Не мо жеш га узе ти од ме не. Гру јин је пру жио ру ку и Ве ли зар је по ла ко, са окле ва њем, из ву као ре вол вер из по ја са и пру жи о му га.

- Еј, то си ти убио Шпан ца!

- Kа кви Шпан ци? пи тао је по до зри во Ве ли зар.

- Дру же Сло бо да не, об ја сни му - на сме јао се вод ник, вра тио Ве ли за ру ре вол вер и на ста вио са оби ла ском во да.

- Пре овог ра та, у Шпа ни ји се во дио гра ђан ски рат из ме ђу ко му ни ста и фа ши ста. Мно ги на ши ко му ни сти, а ме ђу њи ма и Ти то, оти шли су тај но у Шпа ни ју да се бо ре за свој ко му ни зам. Та мо су ис пе кли вој нич ки за нат и он да се вра ти ли ова мо да нас усре ће. Мо жда је и тај ве ли ки био је дан од њих.

- Дај Бо же! - осмех нуо се Ве ли зар. Уско ро се вра тио под на ред ник Мла ден и при дру жио се сво јој де се ти ни. Сло бо дан му је при шао.

- Kа ко су ра ње ни ци?

- Сме сти ли смо их ле по на сла му, по ред ог њи шта. Док смо им уде ша ва ли, на и шао је ко ман дир и тра жио од до ма ћи це да им сва ри мле ка и ис пе че ци цва ру. Он да је из ва дио па ре и дао их до ма ћи ну, иа ко се до ма ћин из по чет ка нећ као.

Kад се одво јио од Мла де на, по тра жио је оком Бо ру Бр ку. Ви део га је ка ко се ди за ми шљен по ред Ста ни ши ног пу шкоми тра ље за. У све сти му је ис кр сла сли ка Бо ре, ка ко са до бро вољ цем из сво је трој ке по ма же Jо ви да са по вре ђе ном но гом си ла зи низ стр ми, пла нин ски пу те љак, ко ји је во дио за Со ко-град. Из да љи не је још увек до пи ра ла по тму ла тут ња ва, са мо ово га пу та је би ла је два чуј на. Не бо је уско ро по че ло све ви ше да бле ди. Из ку ће иза њих из ди зао се бе ли дим, бр зо се по ја вио и не ста јао у ре ском ју 210

тар њем ва зду ху. Пир као је хла дан пла нин ски ве тар про ла зе ћи кроз ша тор ско кри ло ко јим се огр нуо, кроз ши њел, блу зу и ко шу љу. Пр сти на но га ма су се смр за ва ли. Осе ћао је ка ко по дрх та ва це лим те лом. Се део је не ко вре ме на ран цу, иза мла де бу кве и бо дљи ка вог жбу на по кри ве ног де бе лом на сла гом за мр зну тог сне га. Ус та о је са ран ца и гру ди ма ле гао на ње га. Про ме на му је го ди ла не ко вре ме, чак је осе тио ка ко му се пред њи део те ла по чео при јат но да за гре ва. Ме ђу тим, ка ко су му ко ле на би ла у сне гу, уско ро је и тај по ло жај по стао не из др жив. Бар кад би мо гао да уста не и ма ло опру жи но ге, раз мишљао је.

- Шта зе беш ов де, дру же Сло бо да не - обра тио му се Ве ли зар кад је при ме тио ка ко се сва ки час по кре ће. - Иди у ку ћу па се огреј. Ти не мо раш да се ов де из ла жеш.

- Да ни си смак нуо оног Шпан ца, мо жда би ме он са мо ма ло ра нио - на сме јао се Сло бо дан - па би се сад и ја гре јао по ред ог њи шта, пио вру ће мле ко и јео ма сну ци цва ру. Не где је у бли зи ни ку ку рек нуо пе тао. Ода звао му се дру ги, а од мах за тим, мно го да ље, и тре ћи. За ла јао је пас, мук ну ла је кра ва. „Kао да ни кад ни су пра шта ле бом бе и штек та ли ми тра ље зи”, по ми слио је Сло бо дан. А Jо ве ви ше не ма, и још оне дру ге дво ји це, ко је ни је лич но по зна вао, али је ви део ка ко их њи хо ви дру го ви но се кроз мрак и сла жу ис пред ку ће, јед ног по јед ног до Jо ве. „За њих не ма ви ше сви та ња зоре”, раз ми шљао је, а не ма ни за оног ве ли ког „Шпан ца”, ко ји је по ле тео на ње га да га уни шти... ни за оста лих три на ест-че тр на ест не по мич них при ли ка, ра су тих по бе лом, сне жном по кри ва чу. А не ће би ти за ду го ни сви та ња за њи хо ве мај ке, оче ве, и све оне чи је су жи во те до дир ну ли. Гру јин их је опет об и шао. „Ето”, по ми слио је Сло бо дан, „и он, као офи цир, мо гао је да уђе у ку ћу да се огре је, па ипак ни је”. Осе ћао се при јат но што је мо гао та ко ла ко да од би је Ве ли за ре ву по ну ду. Нај зад је до шла сме на. Вод ко ји се од ма рао за по след њих не ко ли ко са ти, пре у зео је стра жа ре ње. Гру ј и н је од р е д и о н ај б л и ж у ку ћ у Ве л и з а р е в ом во д у. На кућ ном пра гу их је до че као чо век че тр де се тих го ди на, гу стих, там них бр ко ва. По ка зао им је ру ком да ћу те.

- Ва ши ра ње ни ци спа ва ју - шап нуо је Ве ли за ру. По ред ог њи шта на ко ме је плам са ла ја ка ва тра, ле жа ли су 211

три до бро вољ ца, на сла ми по кри ве ној ша тор ским кри ли ма. Оста ви ли су пу шке и ран че ве у је дан угао а они су се рас по ре ди ли око ог њи шта, пру жа ју ћи ру ке пре ма то плом пла ме ну. Уско ро је до шао чет ни на ред ник, са тор би цом пу ном му ни ци је. Тра жио је да из бро је сво је шар же ре. Има ли су још по три де сет-четр де сет ме та ка. Дао је сва ком по је дан шар жер.

- То је све - ка зао је. - Не ма ви ше ре зерв е. Па зи те на сва ки ме так као на очи у гла ви. Чим су се ма ло за гре ја ли, по ле га ли су на сла му.

Kад су их про бу ди ли, био је уве ли ко дан. Сло бо дан је осе тио при јат ност мла дог чо ве ка ко ји се, по сле ду гог, на пор ног да на, до бро испа вао у су вој и то плој про сто ри ји. По тра жио је по гле дом ра ње ни ке. Ни су ви ше би ли на ле жи шту по ред ог њи шта.

- Ди жи се, ди жи! - чуо је Ве ли за рев глас. Ис пред ку ће су ви де ли дво ја во лов ска ко ла. У јед ним ко ли ма су ле жа ла по ло же на три мр тва до бро вољ ца по кри ве на ће ба ди ма, а у дру гим, ле жа ли су Ста ни ша Бо са нац, Ви то мир и Ми ли ша, ко ме је ово га пу та гла ва би ла сва у за во ји ма. Чу ли су да је Ми ли ши по зли ло, и да га је са ни тет ски на ред ник већ не ко ли ко пу та оби ла зио.

- Ни је са мо та ма ла ра на на че лу - шап нуо је Ве ли зар Сло бо да ну док су је дан дру гом по си па ли во ду из чу ту ри ца. - Из гле да да га је она бом ба ма ло те же по вре ди ла.

- По жу ри те, по жу ри те! - чу ли су Гру ји нов за по вед нич ки глас. - Пар ти за ни су нам за пе та ма. Ви де ли су, не што да ље од ку ће у ко јој су спа ва ли, још не ко ли ко ко ла у ко ја су сме шта ли мр тве и ра ње не до бро вољ це из дру га два во да. Гру ји нов вод је до био за да так да спро во ди ко ла, као и да се ста ра о ко мо ри. Пр ви и дру ги вод су по шли у прет ход ни цу не што бр жим ко ра ком. Тут ња ва ар ти ље ри је се већ по сле не ко ли ко ки ло ме та ра ни је мо гла ви ше да чу је. Не бо се опет по че ло да му ти. Сло бо дан је ишао упо ре до са ко ли ма у ко ји ма су би ли ра ње ни ци из Гру ји но вог во да. Ста ни ша Бо са нац је се део за ва љен у сла ми, док су оста ла дво ји ца ле жа ли за тво ре них очи ју.

- Kа ко је, Ста ни ша?

- Хва ла Бо гу, до бро.

- Jе л’ бо ли?

- Ма ло је по че ло ју трос кад сам ула зио у ко ла. Сад је опет ле по.

- А ка ко су ова дво ји ца?

212

- Ви то мир ће ла ко са сво јом но гом, али - ути шао је глас не знам ка ко ће Ми ли ша да про ђе. Ни је му до бро. Ви то мир је отво рио очи и осмех нуо се. По жу рио је да стиг не Гру ји на.

- Kу да ће мо?

- Вра ћа мо се за Kра ље во. Има ли смо до ста гу би та ка, по не ста ло нам је хра не, а и му ни ци ја је по че ла на гло да не ста је. У пр вом во ду је нај го ре. Вој ни ци ма је оста ло по два де сет-три де сет ме та ка, а не ки ма и ма ње.

- Сад мо же мо бо ље да раз ум е мо чет ни ке.

- Шта го во риш! - љут нуо се вод ник. - Ми смо њих увек раз ум е ли, а они нас ни ка да. На дам се да ће се са да опа ме ти ти. Не мо же се шут са ро га тим бо ри ти. Сло бо дан је опет за ос тао. Гру јин је био у рђа вом рас поло же њу, а он је знао да је нај бо ље с њим се не рас пра вља ти, чак и кад је нај ра спо ло же ни ји. По шао је са ста ри јим се ља ком се дих бр ко ва, ко ји је ко рачао по ред два бе ла во чи ћа, огром них, кри вих ро го ва.

- Jе сте ли би ли у Пр вом свет ском ра ту? - пи тао га је.

- Kа ко да ни сам. Сви смо ми слу жи ли. Се љак као да ни је био оран за раз го вор, али кад је по чео да га ис пи ту је о по је ди нач ним бит ка ма, ма ло-по ма ло се рас при чао. А по мо гло је и то што му је ка зао да им је и ко ман дир ста ри рат ник и но си лац Kа ра ђор ђе ве зве зде. При чао је о би ци на Мач ко вом Kа ме ну, у ко јој је из гу био два ро ђе на бра та, о би ци на Kо лу ба ри, где је ра њен кроз сто мак, и је два остао жив. До бар део Ал ба ни је је пре шао са ко мо ром, те ра ју ћи во луј ска ко ла. Та ко му је, као те шком ра ње ни ку ко ји се још увек опо ра вља, би ло лак ше не го и најздра ви јем, ка зао је.

- Kад се за мо рим, ја ле по сед нем у ко ла, а не ко дру ги и’ по ве де. Ви дим по ред пу та, љу ди к’о од бр да од ва ље ни се де, а снег и’ за ве ја ва. Из гу би ли сна гу, па не мо гу да ље. Нај зад, ни ње го ви во ло ви ни су мо гли ви ше да из др же. Ис пе кли су њи хо во ме со на ва тра ма и по де ли ли вој сци. Ње му је, на сре ћу, а би ли су ње го ви вла сти ти во ло ви, до пао по ве ћи ко мад, ко ји му је одр жао жи вот тих по след њих, нај те жих се дам да на.

- Kа ко сте про ла зи ли са му ни ци јом? - пи тао га је Сло бо дан.

- Ни ка ко. На ма ко ји смо про шли кроз Ал ба ни ју оста ло све га по де сет-пет на ест ме та ка.

- Kао и да нас чет ни ци ма. Чи ча га је по гле дао ис под ока.

- А што им ма ло ви не по мог не те? Ви до би ја те од Нема ца. Шта да ка же овом ста ром рат ни ку? Окре нуо се. Ви део је 213

Ста ни шу Бо сан ца ка ко их па жљи во слу ша.

- Ни шта ми не до би ја мо од Не ма ца. Све је ово што има мо: оруж је, му ни ци ја, оде ло и хра на, од Вла де ге не ра ла Не ди ћа.

- А од ко га он до би ја?

- Од ко га је до би јао пре ра та, пре не го што су Нем ци до шли, кад је био ми ни стар вој ске и мор на ри це?

- На род је плаћ’о по рез.

- На род и да нас пла ћа. Сло бо дан се опет окре нуо. Ста ни ша Бо са нац се осмех нуо и клим нуо гла вом.

- За то са да и мо же мо да се но си мо са ко му ни сти ма по овим ва шим вр ле ти ма - на ста вио је.

- А чет ни ци - ја вио се Ста ни ша Бо са нац - му че се и уза луд но ги ну. На да ли се у Ен гле зе, а Ен гле зи по ма жу Ти та, и бом бар ду ју Ниш. Сло бо дан се из не на дио овом из ли ву ре чи од ћу тљи вог Ста ни ше. По ка зао је чи чи гла вом на ње га.

- Ово нам је је дан од нај бо љих пу шко ми тра ље за ца у ба та љо ну.

- Е, мој син ко - обра тио се чи ча Ста ни ши - нај бо љи најви ше стра да ју. Шта смо ми за три про шла ра та из гу би ли! Све бо љи од бо ље га. По ла Ср ба из ги бе, а шта до че ка смо? И ко зна шта ће још да бу де са на ма.

- Би ће још го ре ако ко му ни сти за вла да ју - ја вио се опет Ста ни ша Бо са нац. За ћу та ли су. Ве тар је све ја че ду вао. Обла ци све там ни ји. По сле два да на, из мо ре ни и из глад не ли, сти гли су пред ве че у Kра ље во. Вод се сме стио у јед ној од кра ље вач ких ка фа на. Сло бо дан је до био до зво лу од Гру ји на да се при дру жи до бро вољ ци ма ко ји су спро ве ли ра ње ни ке до бол ни це. Док је по ма гао Ста ни ши Бо сан цу да ски не вој нич ку блу зу, у ве ли кој про сто ри ји пу ној кре ве та са ра ње ни ци ма, чуо је да га не ко зо ве по име ну. Окре нуо се. У јед ном од кре ве та ле жао је Трај ко Пе тро ни је вић и ма хао му ру ком. Чим су се Ста ни ша и дру ги ра ње ни ци ма ње-ви ше удоб но сме сти ли на гво зде ним кре ве ти ма, а ле кар са две се стре по чео да их пре гле да, при шао је Трај ку.

- Шта је би ло? - пи тао је кад су се по здра ви ли.

- И до бро је, и ни је до бро. Што се ме не ти че, ме так ми је про сви рао кроз бу ти ну, и са мо ма ло окр знуо кост. То је добро...

- Kа ко је Жа ра? - пре ки нуо га је.

214

- Жа ра је жив и здрав. За ње га не бри ни. Ње га ви ше не ће ме так. Се ћаш ли се ње го ве Ви де? Пи ше јој нај ма ње јед ном не дељ но. И ваш зе мљак, пот по руч ник До бри је вић је у ре ду, али мно ги су и стра да ли.

- Где сте има ли бор бе?

- Нај же шће на Ушћу. На па ли су нас глав ним сна га ма прет про шле но ћи, из ме ђу три де сет пр вог мар та и пр вог апри ла. Хте ли су да нам узму мост на Ибру.

- Kо је стра дао?

- По ги бе нам ка пе тан Ра дој ко Ђу рић.

- Зар он да по ги не?

- Био је ве ли ки ју нак. По ред ње га смо, у ис тој бор би, има ли још осам мр твих и пре ко три де сет ра ње них, укљу чу ју ћи и мо ју ма лен кост... али смо их за то и по ту кли и на не ли им ве ли ке гу бит ке.

- Kо ли ко?

- Ду шко Тер зић ми је ре као да је он лич но из бро јао пре ко ше зде сет мр твих пар ти за на. А и Ду шко се хра бро др жао, као и дру ги ко ман ди ри и ко ман дан ти: Мо ма Ђор ђе вић, Ми ле Сто ја но вић Бра дић, Пај ко, Jо ле Те пав че вић, Сто јан Вук сић, наш пе сник Раст ко Ста ни шић... и на рав но, твој До бри ња нин, Жа ра - осмех нуо се.

- А на рав но, ако је исти на све што сам слу шао о ње му, и Трај ко Пе тро ни је вић - осмех нуо се и Сло бо дан.

- Ово је би ла бит ка, ка ко је је дан од на ших офи ци ра ка зао, ко ју смо ми по свим вој нич ким пра ви ли ма тре ба ли да из гу би мо. Елит на пар ти зан ска ди ви зи ја, са пре ко пе де сет одсто чла но ва Пар ти је и Ско ја, од лич но на о ру жа на и об у че на, број но ку ди ка мо над моћ ни ја...

- И по ту че на! - до дао је Сло бо дан.

- Да, по ту че на. Мо ра мо при зна ти да су се хра бро бо ри ли.

Jу ри ша ли су три-че ти ри пу та у то ку но ћи.

- Ма ка ко они би ли хра бри - пре ки нуо га је Сло бо дан - на ша ве ра је ја ча, јер је ба зи ра на на ве ри у Бо га. Не мо гу нас ни ка да по бе ди ти. Трај ко је за стао као да се за ми слио.

- Не нас, до бро вољ це - из го во рио је до не кле од сут но.

- Ни сам ми слио да те пре ки дам.

- Kад се ма гла из не на да из ди гла... ја сам био ра њен у са му зо ру... на шли су се на бри са ном про сто ру ис пред на ших по ло жа ја. До хва ти ли смо их уна кр сном ва тром. Тре ба ло је да ви диш тај ме теж и по мет њу. Па да ли су као му ве. Оста ви ли су мно го мр твих, али су мно ге и од не ли са со бом.

- Jе сте ли их по те ра ли?

- Jа на рав но, ни сам био у ста њу, ова ко ћо пав, али по сле по ги би је ка пе та на Ра дој ка, и пре ко че тр де сет на ших из ба че 215

них из стро ја, ка пе тан Мо ма Ђор ђе вић, ко ји је пре у зео ко ман ду ба та љо на, од лу чио је да је бо ље да се пр во ре ор га ни зу је мо - Шта ми слиш, хо ће ли се са да пар ти за ни вра ти ти у Бо сну?

- Не ве ру јем, иа ко су пре тр пе ли ве ли ке гу бит ке. По све му су де ћи, ре ши ли су да по што-по то пре ђу Ибар, ка ко би про др ли у ср це Ср би је.

- Зна чи, бит ка још ни је за вр ше на.

- Бит ка за Ср би ју тра је од 1941. го ди не, и сам Бог зна ка да ће се за вр ши ти.

216

ПО СВАКУ ЦЕНУ

Уско ро су се и оста ле че те из ба та љо на вра ти ле у Kра ље во, са сво јим мр твим и ра ње ним до бро вољ ци ма. Че те су се од ма ра ле у гра ду не ко ли ко да на. И по ред гу би та ка вла да ло је на ро чи то све ча но рас по ло же ње вој ске, јер је во ди ла те шке бор бе из ко јих је иза шла као нео спор ни по бед ник. То исто рас по ло же ње се пре не ло и на бол ни цу. Ра ње ни ци, сем оних нај те жих, по на ша ли су се као да су се ску пи ли на не ку свет ко ви ну. Сле де ћег да на по до ла ску у Kра ље во, Сло бо дан је до вео у бол ни цу Ве ли за ра.

- Шта ти ра диш ов де? - уз вик нуо је Ве ли зар кад је ви део Трај ка ка ко им иде у су срет на шта ка ма.

- Ни си му ка зао? - Трај ко се окре нуо Сло бо да ну.

- Хтео сам да га из не на дим.

- И је сте ме из не на дио - од ма хи вао је Ве ли зар гла вом. - Jа сам ми слио да те бе не ће ме так.

- Док смо нас дво ји ца ра то ва ли око Дри не и пре ко Дри не, ни је ме хтео. Ов де око Ибра је не ка дру га кли ма.

- Ви дим ја шта је. Ни си ти ви ше онај ста ри Трај ко ко ји је ју ри шао на Фран це ти ће ву цр ну ле ги ју. Омек шао си ти.

- А што си ти де зер ти рао и оста вио Дри ну ва ло ви ту, па оти шао у Ша бац, по ред Са ве, во де нај мир ни је?! За гр ли ли су се и ср дач но из љу би ли. „Два ју на ка”, по ми слио је Сло бо дан. „Kо ли ко су они то га све сни?” Ста ни ша Бо са нац и Ви то мир су се бр зо опо ра вља ли, али са Ми ли шом је ишло мно го те же. Рент ген ски сни мак је по ка зао да му је ло ба ња на јед ном ме сту на пу кла. Му чи ле су га ја ке гла во бо ље, и ни је мо гао но ћу да спа ва. Трај ко је од мах пр вог ју тра, осла ња ју ћи се на шта ке, оби ла зио оста ле ра ње ни ке. Већ је знао сва ког по име ну, а би ло их је у со би три де се так, нај ви ше до бро во ља ца, три чет ни ка и че ти ри стра жа ра. Знао је исто та ко сва ког ле ка ра и бол ни ча ра, а на ро чи то бол нич ке се стре. У со би, с дру ге стра не ход ни ка, би ло их је та ко ђе три де се так. По ло ви на су би ли чет ни ци, а оста ло до бро вољ ци и стра жа 217

ри.

Ме ђу бо ле сни ци ма би ло је и те шких ра ње ни ка за ко је се ни је зна ло да ли ће оста ти у жи во ту. Jед ном чет ни ку, ко ме је бом ба раз не ла ко ле на, ам пу ти ра ли су обе но ге. Jош не ко ли ко до бро во ља ца и стра жа ра из гу би ли су или но гу или ру ку. Сло бо дан је по се ћи вао ра ње ни ке сва ког да на и оста јао са њи ма по не ко ли ко са ти у раз го во ру. Трај ко га је во дио од кре ве та до кре ве та и упо зна вао га са по је дин ци ма.

- Мо гло је би ти и мно го го ре - го во рио је сва ки пут кад му је об ја шња вао где је ко и ка ко ра њен, чак кад га је упо зна вао и са чет ни ком ко ји је из гу био обе но ге. При ме тио је ка ко би се и нај те жи ра ње ни ци раз ве дри ли кад би ви де ли Трај ка да им при ла зи.

- Сад ми си гур но за ви де они мо ји у че ти - го во рио је Трај ко. - Док се они ло ма та ју по кли су ра ма и чу ка ма глад ни и пре мо ре ни, ја се ов де ле по од ма рам. Да ви диш још ове се стре и бол ни чар ке. Та квих де во ја ка не ма ни код те бе у тво ме До бри ну. Тек на ра стан ку, пред Сло бо да нов од ла зак на те рен, док су се ру ко ва ли, Трај ко се уо зби љио.

- Е, мој Сло бо да не, ни је до бро - ка зао је ти хо да га ни ко дру ги не мо же чу ти. - Ми се сви ра ду је мо ка ко смо по ту кли пар ти за не. Иа ко смо их по ту кли, ме ни се чи ни да је све ово са мо по че так кра ја. Kо му ни сти има ју за со бом Со вје те и Ен гле зе. Ен гле зи су их на о ру жа ли до зу ба. Знаш ка ко је код чет ни ка: тек по ко ји пу шко ми тра љез, оста ло пу шке са по де сетпет на ест ме та ка. Нас до бро во ља ца не ма до вољ но, ма ка ко до бри би ли. „Зло се пи ше, до бро би ти не ће”. Сло бо дан ни је мо гао ни шта да ка же јер им је при шао је дан од ра ње них до бро во ља ца. А не зна шта би и мо гао да ка же. Ова из не над на про ме на код Трај ка у исто вре ме га је по тре сла и по ра зи ла. У сле де ћем тре нут ку по сма трао га је са не ве ри цом ка ко об ја шња ва до бро вољ цу, ве се ло се осме ху ју ћи, да ће њи ма дво ји ци тре бати са мо две шта ке. Jе дан је ра њен у ле ву, а је дан у де сну но гу. Пре ба ци ће је дан дру гом ру ку пре ко ра ме на, а са спо ља шње стра не ће се осла ња ти сва ко на сво ју шта ку. Та ко ће се ше та ти по кра ље вач ком кор зу и ки би цо ва ти гим на зи јал ке. Са тро ји цом ра ње ни ка из Гру ји но вог во да опро стио се на кра ју. Ми ли ша ни је ни шта го во рио, са мо је по ку ша вао да се осмех не.

- По здра ви све у че ти - ја вио се Ви то мир. - Kа жи им да ми је кост у но зи оста ла чи та ва. Сад ћу ско ро и ја.

- Kа жи Бо ри Бр ки да до бро па зи на мој пу шко ми тра љез 218

док се ја не вра тим - осмех нуо се Ста ни ша Бо са нац. ју.

Kре ну ли су из Kра ље ва истим пу тем као и у пр ву ак ци -

„Kо ли ко ће се жи вих вра ти ти ово га пу та?” Сло бо да ну се на мет ну ла ми сао док су про ла зи ли по ред же ле знич ке ста ни це, на ста вља ју ћи марш пре ма пла ни на ма. По де ли ли су се у две ко ло не. Са да им је че та по руч ни ка Пре дра га Мла де но ви ћа, са Пра те ћом пот по руч ни ка Ан ђел ка Дра шко ви ћа, би ла са ле ве стра не. Че та ка пе та на Нај да но ви ћа је од мах по до ла ску у Kра ље во пре ба че на во зом до Ушћа, да по ја ча по ло жа је на ци о нал них од ре да, пре уз е тих од Пр вог ба та љо на Че твр тог пу ка, ко ји је упу ћен на но ва утвр ђе ња за од бра ну Jо ша нич ке Ба ње.

- При чао нам је ко ман дир си ноћ на офи цир ској кон фе рен ци ји - го во рио је Гру јин Сло бо да ну на пр вом од мо ри ли шту да је наш ко ман дир Гор дић тра жио од ко ман дан та пу ка да му вра ти мој вод у Ша бац.

- Не мо же без нас - на сме јао се Сло бо дан.

- Лак ше је ње му без нас, не го на ма без ње га - осмех нуо се Гру јин, и Сло бо дан ни је знао да ли се ша ли, или то озбиљ но ми сли. - Kо ман дант му је обе ћао да ће нас по ву ћи.

- Kа ко ће по руч ник Ча вић без јед ног во да?

- По сла ће му из Шап ца нај но ви је ре гру те са вод ни ком и де се та ри ма, ста рим до бро вољ ци ма. Са да тре ни ра ју под пу ном па ром.

- Док они не стиг ну, ми ће мо раз би ти пар ти за не и ис те ра ти их из Ср би је.

- На дај мо се... Ча вић нам је си ноћ при чао ка ко се је два на ви као на овај наш ге рил ски на чин ра то ва ња. Из гле да му као да је би ло лак ше спре ма ти се за јед ну ве ли ку, фрон тал ну бит ку не го „ска ку та ти” са бр да на бр до, из јед ног окр ша ја у дру ги.

- Шта при ча! И они су се до бро на пе ша чи ли. Чак мно го ви ше не го ми. Од Бе о гра да па до Jа дран ског мо ра! Об и шли су уна крст це лу Ср би ју, Цр ну Го ру и Ал ба ни ју.

- Ипак, увек су зна ли где је био фронт - Гру јин је за стао и осмех нуо се. - А и ко ман дир је био не ких три де сет го ди на мла ђи кад је рат по чео.

- До бро се он др жи.

- Kа же ми вод ник Пр вог во да да Ча ви ћа не ће ме так. Ви део га је да узи ма за клон, али га још ни јед ном ни је ви део да је ле гао иза за кло на, чак ни у нај го рим си ту ац и ја ма.

- Kао и наш Об рад Гор дић. - Сло бо дан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка. На ста вио је по ла ко, би ра ју ћи ре чи. - Не мој да ме по гре шно раз ум еш. Jа ми слим да ни је до бро што се на ше ста ре ши не и су ви ше из ла жу у бор ба ма.

- До бро је за мо рал...

219

- А шта ако по ги не? Да се ни је ка пе тан Ра дој ко Ђу рић пре ви ше из ла гао, ње гов ба та љон би ве ро ват но по те рао пар ти зан ски од ред, а мо жда га и це лог уни штио. Ова ко су мо ра ли да за ста ну и да се ре ор га ни зу ју. У ме ђу вре ме ну, ко му ни сти су се из ву кли. И не са мо због те јед не бит ке. Шта ми слиш ко ли ко би нам мно го зна чи ло да је још жив!

- Пр во и пр во - по чео је Гру јин по ла ко - да је Ра дој ко Ђу рић био пре ви ше оба зрив и да се крио иза за кло на, ње гов ба та љон не би ни ка да био у ста њу не са мо да за др жи ко му ни сте не го и да их пот пу но раз би је. Што мо ра да бу де, мо ра!

- Kо му ни ста је би ло не ко ли ко пу та ви ше.

- А што се ти че на шег Гор ди ћа, во лео бих да ви дим оног ко би се усу дио да од ње га тра жи да лег не иза за кло на.

- Знам шта ми слиш. Али, зар ни је наш на род па ме тан кад ка же „иди му дро, не по ги ни лу до”? Гру јин га је по гле дао као чо век ко ји не мо же да се од лу чи да ли да ка же оно што му за и ста ле жи на ср цу.

- Мо жда и не знаш шта ја ми слим - по чео је по ла ко. - Ни ко не мо же да оспо ри да је наш на род као це ли на па ме тан, али кад би сви ми, као по је дин ци, би ли та ко исто па мет ни и ра зло жни, би ли би да нас јед на од нај ве ћих и нај ја чих др жа ва на све ту, а не ова ко... Сло бо дан га је по гле дао па жљи ви је. На ви као је да од мо би ли са них се љач ких си но ва чу је до бро про ми шље ну ми сао, али не од Гру ји на, ка сап ског мом ка „у нај бо љој ка сап ни ци у Вр шцу”, ко ји је во дио сво је вој ни ке чвр стом ру ком из бор бе у бор бу, и да вао крат ка и оштра на ре ђе ња ко ји ма ни је би ло по го во ра. До шао је по зив за по крет. На сле де ћем за ста ја њу Сло бо дан је хтео да на ста ви исти раз го вор, али још док му је при ла зио, при ме тио је да га Гру јин по сма тра по до зри во, ско ро не при ја тељ ски.

- До кле ће мо ова ко? - на бр зи ну је про ме нио пи та ње ко је је хтео да му по ста ви, тру де ћи се да скри је сво је раз о ча ре ње због не љу ба зног до че ка.

- Уско ро ће мо опет скре ну ти, са мо ово га пу та не што уде сно. У ства ри, при бли жи ће мо се Kа о ни и Ви чи.

- Ту је још увек и Звон ко Вуч ко вић са Пр вим рав но гор ским кор пу сом?

- Да. Ту су са да не где до пр ли пар ти за ни са глав ним сна га ма. Сло бо дан је ски нуо ра нац и сео на ње га, не да ле ко од вод ни ка. С јед не стра не му је би ло жао што он очи глед но не же ли да се упу шта ни у ка кве озбиљ ни је и ду бље раз го во ре, а са дру ге, ра до ва ло га је што је, ка ко му се чи ни ло, из не на да от крио у ње му и јед ног дру гог Гру ји на, за ко га ни је знао да по сто ји.

220

Се тио се и сце не у бр ди ма из над Бра тун ца, кад је Гру јин кро за сан по чео да до зи ва не жним гла сом не ко жен ско име. Тек не где по сле од мо ра за ру чак, на пу сти ли су глав ни пут и скре ну ли уде сно, го то во па ра лел ним кол ским пу тем. Сун це је с вре ме на на вре ме про си ја ва ло кроз бле до си ве обла ке и при јат но их до ди ри ва ло сво јим све то пли јим зра ци ма. Шле мо ве су ока чи ли о опа са че и за ме ни ли их шај ка ча ма, а не ки су ски ну ли ши ње ле и пре са ви ли их пре ко ран че ва. Сло бо дан се ви ше пу та освр тао у хо ду, да по гле да оне ко ји иду иза ње га. Се ћао се ка ко су се ти исти мла ди ћи, и да ље у сво јим на род ним но шња ма, свр ста ва ли че ка ју ћи да на њих до ђе ред, ка ко би да ли лич не по дат ке пре не го што при ме уни форм е и оруж је. Окре та ли су се око се бе по сма тра ју ћи но ву сре ди ну, док им се на ли ци ма оцр та ва ло очи глед но не по ве ре ње. Са да су то би ли ди сци пли но ва ни, опро ба ни бор ци, ко ји су га зи ли чвр сто и си гур но са пу шком у ру ци, или пре ко ра ме на, спрем ни да се у сва ком ча су му ње ви том бр зи ном раз ви ју у стрел це, или по тр че као је дан на по зив за ју риш. „То ти је тај наш ју нач ки срп ски на род”, по ми слио је. По чео је на јед ном да скан ди ра Ол ги не ре чи: - Све-за-мај-ку-Ср-би-ју... Ово га пу та ни је био пре мо рен, пре глад нео и не и спа ван. Ни је му био по тре бан под стрек. Осе ћао се да је од мо ран, јак, си гу ран у се бе и у сво је дру го ве. На пет-шест ко ра ка ис пред ње га гра био је енер гич ним ко ра ци ма под на ред ник Ве ли зар. Иза се бе ви део је Бо ру Брку, са Ста ни ши ним пу шко ми тра ље зом пре ко ра ме на. От ка ко му је по ги нуо друг из де тињ ства, Jо ва, био је нај че шће за ми шљен, и ни је уче ство вао у раз го во ри ма. Ме ђу тим, и по ред све га, на ли цу му се огле да ла од луч ност чо ве ка ко ји је по шао да оба ви озби љан и ва жан по сао. Се тио се ка ко је за до вољ но ка зао „во лим да ра дим”, кад је оном ста ром Со лун цу, са лу лом из Па ри за, ис те сте ри сао и ис це пао др ва. „Да ли је мо гу ће”, на мет ну ла му се ми сао, да му јед ног да на тај исти Бо ра Бр ка ка же са истим за до вољ ством: „Ала ја во лим да ра ту јем!” Да ли се то, и јед но и дру го, на та ло жи ло ве ко ви ма у на шим ду ша ма? Се љак и рат ник? Па и сам Гру јин, ка са пин, и ве се ли Ве ли зар, ма шин ски бра вар, и он, Сло бо дан, свр ше ни ма ту рант, у ду би ни би ћа исто вет ни су са тим се ља ци ма-рат ни ци ма: Бо ром Бр ком, Вељ ком Осто ји ћем Глум цем, пу шко ми тра ље сцем-гу сла ром Kне же ви ћем, Ста ни шом Бо сан цем...

221

Опет му је пао на ум раз го вор са Ол гом, у са ло ну на Де ди њу, о „оту ђи ва њу” и „ви те зо ви ма-лу та ли ца ма”. За до вољ но се осмех нуо, али се од мах и уо зби љио. Kа ко је мо гао да за бо ра ви и да не пи та Трај ка за Ол гу! Да ли је још увек у За во ду? Си гур но зна не што о њој. Kа зао је да се Ви да, ње на се стра од тет ке, ре дов но до пи су је са Жа ром Авра мо ви ћем.

Jа ви ле су му се и озбиљ не Трај ко ве ре чи при опро шта ју, да је бит ка у Ибар ској до ли ни, иа ко до би је на, мо жда са мо „по че так кра ја”. Од мах је од ба цио ту ми сао и по ку шао да за ми сли Трај ка ка ко, за јед но са оним дру гим ра ње ним до бро вољ цем, сва ки са мо са по јед ном шта ком, ше та кра ље вач ким кор зом и гле да гим на зи јал ке. Опет је по ми слио на Ол гу и ње не при ја те ље. Ви део их је ка ко се по ла ко и еле гант но окре ћу на пар ке ту, по кла вир ским зву ци ма ар ген тин ског тан га. За ми слио је ове сво је се ља ке-рат ни ке у на род ним но шња ма, ка ко су се из ме ша ли са бе о град ским сту ден ти ма и сту дент ки ња ма, па гриц ка ју ко ла чи ће са тан ких пор це лан ских та њи ри ћа, и пи јуц ка ју ма ра ски ну. Ви део је Ол гу ка ко је при шла кла ви ру, за сви ра ла део не ке сна жне увер ти ре, и од мах за тим, у оп штој ти ши ни, пред ста ви ла го сти ма Бо ру Бр ку и Вељ ка Осто ји ћа Глум ца, са „на ши се ља ци”.

- Бра ћо мо ја, шта је ва ма? - за гр мео је са ло ном Бо рин глас.

- У гла ва ма пра зна сла ма - од го во рио је Вељ ко сво јим увек озбиљ ним, бе зиз ра зним гла сом. Сло бо дан се на сме јао, али се бр зо тр гао. Не, ни је мо гао ни ко да га ви ди. Сви де ла му се та сце на у са ло ну, и он је пу стио ма шти на во љу. Не где из по за ди не ја вио се пу шко ми тра ље зац Kне же вић, са сво јим гу сла ма. Сео је на кла вир ску сто ли цу, укр стио но ге и за гу дио.

- Не кад би ло, а сад се спо ми ње...

- На ши брав ци не је ду ме ки ње - уба цио је Вељ ко Осто јић Глу мац.

- Др жи од сто ја ње! Не на би јај! - пре но си ло се са че ла. На пу сти ли су рас ква шен кол ски пут и кре ну ли не што чвр шћом пу та њом, ко ја се уз ди за ла пре ма гу стој бу ко вој шу ми. Сли ка са ло на на Де ди њу са сво јим се ља ци ма-рат ни ци ма се рас пр сла као ша ре ни на ду ва ни ба лон, и он ни је био у ста њу да је по но во до ча ра. Из да љи не су се чу ла два-три по је ди нач на пу шча на пуц 222

ња, и опет се све ути ша ло. Пред су мрак су сти гли до јед ног за се о ка. Бр зо су се рас по ре ди ли по ку ћа ма и по ста ви ли стра же и за се де. Ово га пу та Гру јин се при дру жио Ве ли за ре вој де се ти ни.

- Чуд на не ка ти ши на - обра тио се Сло бо да ну и Ве ли за ру кад су се да ли око ве ли ке зе мља не пе ћи. - Ни ка ко ми се не сви ђа.

- Мо жда су пар ти зан ске из вид ни це про на шле да су код Kа о не и Ви че ја ки чет нич ки од ре ди, па су про ме ни ли пра вац - ка зао је Сло бо дан.

- Не ве ру јем. - Сни зио је глас. - Пред на ма су овога пута ве ли ке пар ти зан ске сна ге. Kо ман дир нам је ре као да су они од лу чи ли, и по ред по ра за на Ушћу, да по сва ку це ну пре ђу Ибар.

- Бли же Kра ље ву?

- Та ко из гле да. Уско ро ће нам се при дру жи ти и Нај да но вић са сво јом че том. Ни су ви ше по треб ни на Ушћу. Мо жда су већ и кре ну ли во зом за Kра ље во. Из Kра ље ва ће их пре ба ци ти ка ми о ни ма пре ма Kа о ни.

- То зна чи да ће мо до че ка ти ко му ни сте са це лим ба та љо ном. До бро вољ ци су пре ста ли да раз го ва ра ју из ме ђу се бе и по че ли да слу ша ју Гру ји на.

- Овај сек тор је су ви ше ве лик, а ми не зна мо тач но ко јим ће прав цем они кре ну ти. За то се раз вла чи мо у ши ро ки фронт, да им не до зво ли мо да се про ву ку из ме ђу нас и чет ни ка. На ко га пр во на и ђу, та мо ће би ти нај го ре, као што се де си ло на Ушћу Пр вом ба та љо ну Че твр тог пу ка, са по кој ним ка пе та ном Ра дој ком Ђу ри ћем.

- Ни су зна ли шта их че ка! Иза бра ли су на ко га ће. По ред ко ман дан та, све бо љи од бо ље га ко ман ди ри: Бра дић, Jо ле Те пав че вић, Ду шко Тер зић и пе сник Раст ко Ста ни шић - ја вио се пу шко ми тра ље зац Или ја.

- Шта ми слиш да ће бо ље про ћи ако на и ђу на наш ба та љон?! - на сме јао се Ве ли зар.

- У сва ком слу ча ју - на ста вио је Гру јин - не сви ђа ми се ова ти ши на, јер не зна мо где су, а зна мо да су у по кре ту.

- Се ља ци ће нам ја ви ти - ка зао је Ве ли зар.

- Два пу та смо има ли сре ћу да нам ја ве, иа ко је про шли пут би ло у по след њем ча су.

- Ако нам и не ја ве на вре ме па нас ко му ни сти из не на де: ком’ опан ци, а ко ме обој ци. Ни шта они на ма не мо гу. Сло бо дан је по гле дао при сут не до бро вољ це. Не ки су се де ли на ран че ви ма на сло ње ни на зид зе мља не пе ћи, дру ги су чу ча ли, док су се не ки од ма ра ли у по лу ле же ћем по ло жа ју. Не ко ли ко њих су клим ну ли одо бра ва ју ћи гла ва ма, а оста 223

ли су на ста ви ли да гле да ју за ми шље но ис пред се бе. Она си гур ност и до бро рас по ло же ње, ко је га је ју трос пра ти ло на мар шу, још су се ви ше по ја ча ли. Ве ли зар је очи глед но го во рио у име це ле де се ти не. Ни је ни нај ма ње сум њао да то исто осе ћа ју и дру ги до бро вољ ци, кад је ка зао за ко му ни сте „ни шта на ма они не мо гу”. До кле год има ју пу шке у ру ка ма и мет ке у фи ше кли ја ма, раз ми шљао је, не по бе ди ви су. Та кви су би ли и сви њи хо ви у по след ња три ра та.

- Ти ћеш, Ве ли за ре, су тра из ју тра да кре неш у из ви ђа ње са по јед ном трој ком из тво је и Мла де но ве де се ти не, без пу шко ми тра ље за - чуо је за по вед нич ки Гру ји нов глас. - Оста ли во до ви ће исто та ко одво ји ти по јед ног де се та ра са ше сто ри цом вој ни ка. Сва ка је ди ни ца ће ићи у дру гом прав цу.

- И ја бих же лео да идем с њи ма... - по чео је Сло бо дан, али га је Гру јин пре ки нуо.

- Не ће би ти по треб но. Са мо оста ни ов де и од ма рај се. У Гру ји но вом гла су је осе тио из ве сну твр до ћу, ко ју је већ до бро по зна вао. Знао је да не ће мо ћи да га на го во ри. За ћу тао је и по чео да слу ша ка ко пу шко ми тра ље зац Или ја при ча о бор би у ко јој је за до био две ра не. У су прот ном углу од пе ћи ви си ла је о зи ду ве ли ка пе тро леј ка чи ја је цр вен ка сто-жућ ка ста све тлост ба ца ла из ду же не сен ке од ви со ког орм ан а на ко ме је ста ја ло не ко ли ко ису ше них ја бу ка и ду ња, че твр та стог сто ла и не ко ли ко сто ли ца, пре ко по да уз чи ји зид је би ла по су та све жа сла ма, де ли мич но по кри ве на ша тор ским кри ли ма. Не ко ли ко зра ка је до ди ри ва ло сла му ко ја се ту и та мо пре си ја ва ла злат ним пре ли ви ма. Био је удоб но сме штен у по лу ле же ћем по ло жа ју по ред пе ћи, ле ђи ма и гла вом на сло њен на ра нац. Осе ћао је ка ко му се при јат на то пли на раз ли ва це лим те лом. За тво рио је очи. Гла со ви до бро во ља ца су бле де ли и по ла ко се гу би ли. Већ је уто нуо у сан кад је чуо сво је име. Трг нуо се, али ни је отво рио очи.

- За што га ни си пу стио да иде са мном? - чуо је Ве ли за рев глас.

- Он се ио на ко су ви ше из ла же - го во рио је ти хо Гру јин. Ње му тре ба ви ше од мо ра не го на ма. Знаш да је го спод ско де те. Би ло му је у исто вре ме дра го што је пре чуо да се Гру јин ста ра о ње му, али и те шко што га из два ја од оста лих. Он је же лео да бу де је дан од њих, а чвр сто је ве ро вао и да је сте... иа ко, мо жда, фи зич ки баш и ни је био то ли ко јак и из др жљив као они. Умор га је са вла дао, и он је по но во уто нуо у сан. Не ко га је по крио ће бе том. Ни је ви ше имао сна ге да отво ри очи и ви ди ко је.

- Ди жи се, ди жи! - чуо је гру би Гру ји нов глас. Отво рио је очи, али их је опет бр зо за тво рио. За бо ле ле 224

су га од ја ке днев не све тло сти. Ме ђу тим, од мах је устао и те шком му ком одр жао рав но те жу. Ле жао је це лу ноћ у ис кри вље ном по ло жа ју. Jе два се ис пра вио и је два отво рио очи. До бро вољ ци су из ла зи ли из со бе са чу ту ри ца ма у ру ка ма, и он им се при дру жио. До че ка ло их је сун ча но ју тро ис пу ње но цвр ку том пти ца и ћу ћо ре њем ко ко ша ка, ко је су че пр ка ле зе мљу по про стра ном дво ри шту. Из да љи не се чу ло по вре ме но бле ја ње ова ца, фрк та ње и рза ње ко ња и ла веж па са. Из ома ње да шча ре, ко ја је би ла не да ле ко од ку ће, а од мах по ред не што ве ће брв на ре, иза шао је чо век са че ти ри-пет све же ис те са них про шта ца пре ко ра ме на. У ру ци је но сио не ки алат. Kад је сти гао до кра ја ду гач ког дво ри шта, ски нуо је про шће и по чео да га од ме ра ва.

- Шта он то ра ди? - Сло бо дан је пи тао Бо ру Бр ку. Бо ра је по гле дао за се ља ком и жив нуо.

- Спре ма се да кр пи огра ду. Сад је за то вре ме, по чет ком апри ла. Сад по чи ње да се се че и шу ма за ја пи ју. По сле се не ди ра све до ав гу ста, кад је жи ва. Сло бо дан га је по гле дао упит но.

- Шу ма је зи ми умрт вље на као не ка жи во ти ња - об ја снио је Бо ра. Око њих су се ис ку пи ли и оста ли до бро вољ ци ко ји су за вр ши ли са уми ва њем.

- Из бе га ва се - до дао је Мир ко, Бо рин по моћ ник - да се се че за мла дог ме се ца, јер је жи жљи ва, до би ја но ве жи ли це.

- А за мла дог ме се ца из бе га ва се и да се се је - уме шао се дру ги до бро во љац. Не ва ља се. Бо ра је по гле дао Сло бо да на ис под ока.

- Kад се код нас ка же „не ва ља се”, то се увек и зна за што, а ако се и не зна, на ши ста ри су зна ли а ми за бо ра ви ли.

- Два де сет пе тог апри ла се се је ку ку руз - об ја шња вао му је Мир ко док су ула зи ли у ку ћу. - У ма ју мо ра да је по се јан... За вре ме до руч ка на ста ви ли су раз го вор о пољ ским ра до ви ма, о ку ћи, о се лу, о то ме ко је се ло има нај леп ше де вој ке. При ча ли су о за дру га ма, о нај бо љим до ма ћи ни ма у се лу... У јед ном тре нут ку су се отво ри ла вра та по ред пе ћи и из дру ге со бе је ушао код њих ви сок, по гр бљен ста рац, се де ко се и ду гих, се дих бр ко ва. С ле ве стра не га је при др жава ла сре до веч на же на, а де сном ру ком се осла њао на квр гав штап. До бро вољ ци су као по ко ман ди за ћу та ли и по че ли да се ди жу. Чи ча је стао по ред клу пе ко ја је би ла по ста вље на с јед не стра не пе ћи, и по ла ко их од ме рио ду гим, мут ним по гле дом. Нај зад је про го во рио ти хим, али си гур ним гла сом.

- По ма же Бог, вој ни ци!

225

- Бог ти по мо гао - од го во ри ли су сло жно. Чи ча се спу стио на клу пу и на сло нио се ру ка ма на штап. Мах нуо је ла ко гла вом же ни, још увек гле да ју ћи у до бро вољ це, и она је иза шла. При шао му је Бо ра Бр ка и по љу био га у ру ку. За њим су ста ли у ред оста ли до бро вољ ци. По след њи у ре ду, при шао му је и Сло бо дан. Док је при ла зио, се тио се ка ко су у Хо мо љу исто ова ко не ко ли ко до бро во ља ца, са Жи ва ди ном из Jа дра на че лу, при шли ру ци де ди и ба би, по што су за вр ши ли са пре тре сом ку ће. Kад је на ње га до шао ред и кад се са гао, чи чи на сме жу ра на ру ка га је под се ти ла на ру ку ње го вог де да-Ар ка ди ја, ко јој је не кад исто ова ко при ла зио, и он је осе тио ка ко му се од не куд у ле вом оку ску пи ла су за.

- А ода кле сте ви де цо? - пи тао их је кад су опет по се да ли на сла му по кри ве ну ша тор ским кри ли ма. Сло бо дан је по гле дао Бо ру Бр ку и дао знак гла вом да он од го во ри. Би ло му је дра го што и Бо ра уче ству је у раз го во ру, ма да пр ви пут от ка ко је по ги нуо Jо ва.

- Од сву да по ма ло. Нај ви ше из Ма чве и По це ри не, а овај наш друг је из Сре ма. Ина че смо сме ште ни у ша бач ким ка сар на ма - од го во рио је Бо ра.

- А шта вас је до ве ло у ове на ше пла ни не?

- Kо му ни сти пре шли пре ко Дри не па ’оће да узму Ср би ју к’о што су и че тр де сет пр ве, а зна те већ ка ко се наш на род због њи’ про вео.

- Чи ја сте ви вој ска?

- Ге не ра ла Не ди ћа.

- Е, Бог му пла тио. Спа сао је он мно го срп ских ду ша.

- Jе сте ли ви уче ство ва ли у бал кан ским ра то ви ма и у свет ском ра ту? - пи тао га је Сло бо дан.

- Kа ко да ни сам - уз ди гао је ма ло штап и лу пио га о под.

- Прош’о сам ја кроз пет ра то ва. Пр ва два под Обре но ви ћи ма; је дан са Тур ци ма, па он да је дан са Бу га ри ма. По сле, опет са Тур ци ма, под кра љем Пе тром. То је би ло кад смо Kо со во осве ти ли. Ту сам већ као тре ће по зи вац, као и у дру гом бу гар ском ра ту. Го ди не 1915. сам, опет к’о тре ће по зи вац, чув’о швап ске вој ни ке и офи ци ре ко је су на ши за ро би ли на Kо лу ба ри. Ту сам био и те шко ра њен у гру ди од шрап не ла, па се по сле ни сам мог’о да по вла чим с вој ском. Рат сам пре бо лов’о нај ви ше код ку ће, у се лу. Ова мо, на сре ћу, швап ска вој ска ни је ни за ла зи ла. Они су се др жа ли глав ни’ пу то ва и ве ћи’ ме ста. Не ко је отво рио спо ља шња вра та, и на њи ма се по ја вио ко ман дир Ча вић. Сло бо дан је бр зо по гле дао по при сут ним до бро вољ ци ма. Вод ник Гру јин је оти шао у ку ћу где је би ла сме ште на Мла де 226

но ва де се ти на, још чим се умио, а под на ред ник Ве ли зар је у па тро ли. На јед ном му је по ста ло ја сно да је он ов де нај ста ри ји по чи ну. Има већ пет ме се ци от ка ко је уна пре ђен за ка пла ра. Оста ли до бро вољ ци су ре до ви. Ско чио је са сво га ме ста, стао мир но и вик нуо: - Де се ти на, мир но! И до бро вољ ци су по ска ка ли и ста ли мир но.

- Го спо ди не по руч ни че, ста ње де се ти не ре дов но. По руч ник му је от по здра вио.

- Про ду жи!

- Де се ти на, вољ но!

Kо ман дир је ушао у со бу и ски нуо шај ка чу. За њим је ушао и ње гов по сил ни, Пе тар.

Kо ман дир је при шао Сло бо да ну ка зао му ти хо, да га дру ги не би чу ли: - Слу шај, Срем че. Са да ни је „ста ње ре дов но”. То је са мо по ка сар на ма и на ве жба ма. Са да је „ста ње рат но”. Сло бо дан је опет стао мир но.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че!

- Вр ло до бро.

- Ста ра ћу се!

Kо ман дир се осмех нуо и опет ути шао глас.

- Сад баш не мо ра мо ни ми да пре те ру је мо.

- Наш до ма ћин је - ка зао је Сло бо дан, по сти ђен што је по гре шно ра пор ти рао - про шао кроз пет ра то ва.

- Из ра то ва сам изаш’о к’о на ред ник - ка зао је чи ча.

Kо ман дир је сео на клу пу по ред ње га, по што су се ср дач но ру ко ва ли. При ча ли су не ко вре ме о ра то ви ма и ра то ва њу не ка да и са да, па су пре шли на про шло го ди шњу ле ти ну и на пред сто је ће при пре ме за се ја ње ку ку ру за. Све па тро ле сем Ве ли за ре ве вра ти ле су се пре руч ка. Во ђе па тро ла су ра пор ти ра ли да су не ко ли ко пу та на и ла зи ли на чет ни ке, али да ниг де не ма пар ти за на. Ни чет ни ци их ни су ви де ли, а ни су ни се ља ци. Сло бо дан се за бри нуо за Ве ли за ра.

- Ваљ да му се ни је не што де си ло - ка зао је Гру ји ну.

- Не бри нем ја за ње га. Он уме да се сна ђе. Пред сам су мрак и Гру јин се за бри нуо. По руч ник Ча вић је већ не ко ли ко пу та слао Пе тра да пи та шта је са па тро лом. Ве ћи део то плог сун ча ног да на су про ве ли у при ча њу. Бо ра Бр ка и Вељ ко Осто јић Глу мац оти шли су да по мог ну се ља ку ко ји је по пра вљао огра ду. Бо ри ни по моћ ни ци, Мир ко и Ра до ван, оти шли су у шта лу и ис ти ма ри ли два зе лен ка. Из ку ће су иза шла, по ла ко и сти дљи во, де ца, али су се бр 227

зо на ви кла на не по зна те вој ни ке и рас тр ча ла се по дво ри шту. Три деч ка су се игра ли ра та др ве ним пу шка ма, а две де вој чи це су се не ко вре ме игра ле жму ре, па кад им је до са ди ло, ушле су у ку ћу, се ле на две ни ске тро но же и без ре чи по сма тра ле ба ку ка ко пре де ву ну. Две мла ђе же не су ра ди ле не што у ба шти. Ве ли ки жу ти пас, ко ји је био за ве зан на дну дво ри шта по ред про стра ног шљи ви ка, за ре жао би кад би ви део добро вољ це, или ве се ло ла нуо кад би ко год од уку ћа на про шао. Из свињ ца, ко ји је био по да ље од огра ђе ног дво ри шта, грок та ле су с вре ме на на вре ме сви ње. Нај зад су се и де ча ци за мо ри ли и по се да ли на це па ни цу ко ја је ле жа ла по ред но га ра за те сте ри са ње, не да ле ко од ви со ке на сла ге др ва. Вељ ко Осто јић Глу мац је оста вио Бо ру Бр ку и се ља ка, и при шао де ча ци ма.

- Има те ли фру лу?

- Има мо! - уз вик ну ли су ма ли ша ни ско ро у исти глас.

- Дај те да је ви дим. Нај ста ри ји деч ко, де се то го ди шњак, отр чао је у ку ћу и од мах се вра тио са др ве ном, из ре зба ре ном сви ра лом. Вељ ко ју је при хва тио и зна лач ки пре гле дао. Kлим нуо је гла вом је дан пут-два пут с одо бра ва њем, док су де ча ци па жљи во пра ти ли сва ки ње гов по крет. Обри сао је дла ном пред њи део фру ле и при нео је усти ма. Свир нуо је не ко ли ко пу та као да је ис про ба ва, опет клим нуо гла вом, сео на др ве не но га ре и по чео да сви ра ко ло; пр во ти хо, је два чуј но, а он да све ја че и ја че. Зву ци фру ле су ве се ло од је ки ва ли ре ским пла нин ским ва зду хом. Две мла де же не, ко је су са ви је них ле ђа ра ди ле у ба шти, за ста ле су и ис пра ви ле се. Бо ра Бр ка и се љак су пре ста ли да за ки ва ју кли но ве. Из ку ће су иза шли до бро вољ ци и оку пи ли се око Вељ ка и де ча ка. Из не на да, иза њи хо вих ле ђа, по ја вио се по руч ник Чавић.

- Про ду жи! Про ду жи! - на ре дио је чим су до бро вољ ци по че ли да се освр ћу. Раз дво ји ли су се да га про пу сте. Се љак и Бо ра, ко ји је по чео да за вр ће бр ко ве кад је чуо му зи ку, оста ви ли су ала те по ред пло та, па су и они при шли. Же не су се осмех ну ле и још увек са мо ти ка ма у ру ка ма, при бли жи ле се де се так ко ра ка да бо ље чу ју. Жу ти пас, ко ји је ма ло пре за ре жао кад је при ме тио да Вељ ко иде ка де ча ци ма, по ди гао је гла ву и по чео да за ви ја. По руч ник Ча вић је на јед ном ра ши рио ру ке и по чео да хва та ко рак по ко рак по так ту игре. У сле де ћем тре нут ку је до гра био за ру ку нај бли жег до бро вољ ца и по вео ко ло. Оста ли су 228

се при дру жи ли, ме ђу њи ма и Гру јин и Бо ра Бр ка. Сло бо дан и се љак су се по гле да ли. Сло бо дан му је мах нуо гла вом, и њих дво ји ца су се ухва ти ли у ко ло. Не ко је по чео да под ви ку је и ко ман дир је по гле дао пра во у оне две же не, па он да у се ља ка ко ме се на гла ви тре сла цр на јаг ње ћа шу ба ра. Се љак, мла ђи чо век ко шча тог, сун цем опа ље ног ли ца, мах нуо је гла вом же на ма да до ђу. Оне су се по гле да ле, шап ну ле не што јед на дру гој, спу сти ле мо ти ке на зе мљу, по пра ви ле ма ра ме на гла ва ма и при дру жи ле се љу ди ма. Мла ђа, вр ло ле па и ста си та, ухва ти ла се до ко ман ди ра, а ко ман дир је пре пле тао чи зма ма као да је мла дић од осам на ест го ди на.

- Гле - на сме јао се по руч ник Гру ји ну кад су за вр ши ли са игра њем - ја до шао да ви дим шта је са том тво јом па тро лом, па уме сто да те пи там, а ја по вео ко ло. За све је крив тај твој вој ник. Сви ра као да је ома ђи јан.

- Jош не ма мо га под на ред ни ка - ка зао је Гру јин крат ко, бри шу ћи ша ре ном ма ра ми цом зно ја во че ло.

- Да си ви дио, дру же Сло бо да не - ка зао је Бо ра Бр ка док су се вра ћа ли у ку ћу - ка ко је по кој ни Jо ва умео да за и гра. Ми ли на је би ло гле да ти. Не што ка сни је, пред ве че, кад су се опет ис ку пи ли у ве ли кој со би ко ја је слу жи ла и као ку хи ња, ба ка је, још увек са пре сли цом ис под јед не ру ке, до не ла до бро вољ ци ма пу ну кор пи цу круп них, су вих шљи ва.

- Е, ово мо ра те да узме те, или ће мо се на љу ти ти - ка за ла је са осме хом. - Те не пи је те ра ки је, те не сме те да при ми те ни ка кво је ло... Ово ни је ни ка кво је ло. Ово су на ше су ве шљи ве, а њи’, дао Бог, има и на пре тек. До бро вољ ци су по гле да ли Гру ји на.

- Хва ла вам - ка зао је он, узи ма ју ћи не ко ли ко шљи ва.

- Бо гу фа ла. И оста ли су се по слу жи ли.

- На це лом све ту не ма ова квих шљи ва - на сме јао се Сло бо дан, за вр ша ва ју ћи пр ву шљи ву. - Сад ћу ја исто као и Бо ра кад хва ли мле ко.

- А бог ме, и не ма и’ ниг де ова ки’ - сло жио се и Вељ ко Осто јић Глу мац. Сло бо дан је при ме тио да се и Бо ра на сме шио. Мир но ћу пред ве чер ја је на јед ном пре ки ну ла да ле ка тут ња ва те шких ба ца ча. Од го во ри ло јој је штек та ње ми тра ље за.

- До ла зи из прав ца Kа о не - пр ви је про го во рио Сло бо дан.

- Та мо је не где по руч ник Пре драг Мла де но вић, са сво јом и Пра те ћом че том Ан ђел ка Дра шко ви ћа, а ве ро ват но је и ка пе 229

тан Нај да но вић сти гао са Ушћа.

- Ваљ да Ве ли зар ни је не где за гла вио - ка зао је Гру јин, че шка ју ћи се ру ком иза вра та. - Пла ши ме са мо да је на и шао на пар ти зан ску па тро лу, па ни је мо гао да одо ли, не го ју је на пао.

- Он је ста ри, ис ку сан бо рац... - по чео је Сло бо дан, али га је Гру јин пре ки нуо.

- Не знаш ти ње га као што га ја знам. Kад ви ди ко му ни сте, ка же да му „крв пад не на очи”. Се ћаш ли се ка ко је чак и на оној пред ста ви у Ба њи Kо ви ља чи по чео без ве зе да ви че на на ше вој ни ке ко ји су игра ли пар ти за не. По сле је при чао ка ко је из гу био гла ву чим је ви део на њи хо вим ка па ма цр ве не пе то кра ке. Од све му ке Сло бо дан је мо рао да се на сме је, а за њим и сви оста ли.

- Он је је ди ни де се тар - ка зао је Или ја - ко ји има два пу шко ми тра ље за у де се ти ни.

- Знаш да је Бо ра на сле дио свој од Ста ни ше Бо сан ца, ко га нам је до дао Гор дић као по ја ча ње за вод. У со бу је жур но ушао Пе тар.

- Дру же вод ни че, го спо дин по руч ник те зо ве да од мах до ђеш. Вра тио се под на ред ник Ве ли зар.

- Са це лом па тро лом? - упао му је у реч Сло бо дан.

- Да. Сви су се вра ти ли.

- Хај де и ти са мном! - Гру јин је по звао Сло бо да на. Пе тар их је до вео до ве ли ке зи да не ку ће. У про стра ној со би за сто лом се део је по руч ник Ча вић, а са су прот не стра не вод ни ци. Ве ли зар је ста јао из ме ђу вод ни ка.

- Се ди те - ко ман дир је ка зао Гру ји ну и Сло бо да ну, и за тим се окре нуо Ве ли за ру. - Шта је, под на ред ни че, за што и ти не сед неш?

- Jа ви ше во лим ова ко.

- До бро, ка ко хо ћеш... Под на ред ник ми је већ украт ко ра пор ти рао. Хо ћу да и ви лич но од ње га чу је те.

- Пе ша чи ли смо це ло пре под не - по чео је Ве ли зар, очи глед но за до во љан што му се ука зу је то ли ка па жња - и ни смо ниг де ви де ли пар ти за не, ни ти смо о њи ма чу ли. Jа, на сре ћу, по што ми се си ту ац и ја ни је ни ка ко сви де ла, од лу чим да про ду жим, и не где око је дан сат по под не на и ђем на трој ку из че те по руч ни ка Пре дра га Мла де но ви ћа. Они су ми ка за ли да је ту да нас сти гла и че та ка пе та на Нај да но ви ћа, а ис то та ко и Пра те ћа. Од се ља ка су са зна ли да су ту не где, на про сто ру око Kа он е и Ви че, ја ке пар ти зан ске сна ге. Kа жу да их је не ко ли ко хи ља да.

- Jе си ли их ти ви део? - Гру јин ни је мо гао да за др жи сво је не стр пље ње.

- Се тим се ја ка ко нам вод ник Гру јин увек го во ри - осмех 230

нуо се Ве ли зар - „кад идеш у па тро лу мо раш све да ви диш сво јим очи ма”, и ја, он да, ме сто да се вра тим, про ду жим. Уско ро смо их ви де ли са јед ног бр да... Има их к’о мра ви. По руч ник је из ва дио сек ци ју и раз вио је пре ко сто ла.

- Под на ред ник и ја смо већ јед ном пре шли пре ко ма пе. Ов де је он ви део пар ти за не - го во рио је по ка зу ју ћи пр стом по сек ци ји. - Ов де мо ра да је по руч ник Мла де но вић. Ту би тре ба ло да бу де ка пе тан Нај да но вић, а ов де Ан ђел ко Дра шко вић са Пра те ћом. Они већ во де бор бе. Ми ће мо да им за тво ри мо овај, још је ди ни про лаз пре ма Kра ље ву. - По гле дао је на сат. - Kре ће мо тач но за је дан сат. Има ли ко год ка кво пи та ње?

Jа вио се вод ник Гру јин.

- За што, го спо ди не по руч ни че, не кре не мо од мах?

- Мо ра мо да овим мла ди ћи ма из па тро ле да мо вре ме на да се ма ло од мо ре. Не бри ни. Сти ћи ће мо на вре ме да за тво ри мо круг. С об зи ром да је ова па тро ла из твог во да, ти ћеш нам би ти за штит ни ца. Већ су по че ли да из ла зе из со бе кад их је за др жао.

- Да нас је ше сти април. Су тра су Бла го ве сти. Не ка нам је са сре ћом.

- Дај Бо же - ка зао је је дан од вод ни ка. Био је пот пу ни мрак кад су кре ну ли. Да се не би из гу би ли, мо ра ли су да скра те од сто ја ње из ме ђу по је ди нач них бо ра ца и успо ре ко рак ка ко би одр жа ва ли ве зу са ко мо ром у та ми, и по не рав ном те ре ну. Ве ли за ре ва де се ти на је обра зо ва ла за штит ни цу. Сло бо дан, ко ји је и ово га пу та ишао са Ве ли за рем, слу шао је, по ред по тму ле, да ле ке тут ња ве, уда ра ње пот ко ва кад би пре ла зи ли по ка ме ним под ло га ма, фрк та ње ко ња и при гу ше не гла со ве ко њо во да ца, ко ји су их по жур ки ва ли. Чу дио се Ве ли за ре вој из др жљи во сти. Цео дан је био у по кре ту, а са да је ишао чио и рас по ло жен, као да се це лог да на са сви ма њи ма од ма рао. Kад су се вра ти ли од ко ман ди ра, пре нео је сво јој де се ти ни на ре ђе ње да у ро ку од јед ног са та бу ду спрем ни за по ла зак, ле гао на си ноћ но ле жи ште, за тра жио да га про бу де пред сам по крет, по крио се ће бе том, и сле де ћег тре нут ка за спао ду бо ким сном.

Kад су га по зва ли да уста не, ско чио је на но ге на сме јан и рас по ло жен. „Ипак”, по ми слио је Сло бо дан са олак ша њем, „сре ћа мо ја што ме Гру јин ни је пу стио да и ја идем са њи ма”. И овог пу та, као и то ли ко пу та ра ни је, Сло бо дан се ди вио оно ме ко их је во дио, че сто без ме шта на-во ди ча, у гу сти мрак, го ре-до ле по бр ди ма и ја ру га ма, бес пут ним по ља на ма, кроз пра ста ре шу ме, пре ко др ве них мо сти ћа, не кад и пре ко са мо 231

јед не гре де пре ба че не пре ко по то ка. Из гле да ло би му као да та осо ба има не ку нат при род ну моћ, ко ју уме да упо тре би на не ки вол ше бан на чин, не до сту пан ње му, као ни ве ћи ни дру гих смрт ни ка. То осе ћа ње му се још и по ја ча ло от ка ко се Гру ји нов вод при кљу чио че ти ста рог рат ни ка, по руч ни ка Ча ви ћа. До бро ћуд ни чо век, са ве чи тим осме хом, ома њег ра ста, и већ за шао у го ди не, во дио их је си гур ном ру ком од јед ног за се о ка до дру гог, од јед не чу ке до дру ге, та ко да ни јед ном још ни су из гу би ли пут и за лу та ли. Пре не го што би кре ну ли, до бро би про у чио сек ци ју, освр нуо се не ко ли ко пу та ле во-де сно по сма тра ју ћи те рен, по гле дао или у не бо, ако је би ла зве зда на ноћ, или у ком пас, или и у јед но и у дру го, и чвр стим ко ра ком по вео че ту. „У пра во ме је сми слу”, раз ми шљао је, „че то во ђа”. Пред зо ру се тут ња ва ба ца ча, као и пу шча на и ми тра ље ска ва тра, на јед ном сми ри ла. Сви та ње их је до че ка ло на вр ху бр да, де ли мич но по кри ве ног сне гом и оба ви је ног гу стом ма глом. Са јед не стра не на зи ра ла се шу ма, док је око ли на углав ном из гле да ла отво ре на.

- Стој! Че та стој и др жи од сто ја ње! - пре не ло се стројем. Од мах за тим до шло је дру го на ре ђе ње.

- Вод ни ци, на пред! По сле кра ћег вре ме на вра тио се Гру јин.

- Ов де ће мо за у зе ти по ло жа је - обра тио се де се та ри ма и Сло бо да ну. - Kо њо во ци ће рас то ва ри ти ко ње и од ве сти их у шу му. Да вао је крат ка на ре ђе ња где ће да се по ста ве де се ти не, а где пу шко ми тра ље зи. Док су по је дин ци за у зи ма ли за кло не, Сло бо дан је по сма трао ка ко ко њо во ци ски да ју де ло ве те шког ми тра ље за са са ма ра, а до бро вољ ци из оде ље ња га па жљи во са ста вља ју из ме ђу две сте не ко је су јед на по ред дру ге, као две не пра вил не пи ра ми де, из ла зи ле из још за мр зну те зе мље. Не што ни же од њих, бли же иви ци шу ме, ба цач ко оде ље ње је по ста вља ло на сво ја под нож ја је дан те шки и два ма ла ба ца ча. Са ни тет ски на ред ник, су во њав мла дић пла ве ко се и пла вих очи ју, сме стио се са сво јим по моћ ни ком, ка пла ром, др ве ним сан ду ком са за во ји ма и пла вом ме тал ном ку ти јом Цр ве ног кр ста, на са мој иви ци шу ме, иза ба ца ча. По сле де се так ми ну та ви де ли су по руч ни ка Ча ви ћа ка ко са ка пла ром Пе тром, ко рак-два иза ње га, оби ла зи по ло жа је.

- До бро си по ста вио вод - ка зао је Гру ји ну. - До бро је ме сто и за те шки ми тра љез, али ба ца чи мо ра да се по ста ве ма ло бли же шу ми и да се раз ре де. Ова ко, кад би јед на гра на та па ла ме ђу њих, оне спо со би ла би сва три у исто вре ме. Док је Гру јин пре но сио ње го во на ре ђе ње, ко ман дир је по 232

ку ша вао да дво гле дом осмо три пре део ис под њих.

- Не вре ди - осмех нуо се Сло бо да ну, ко ји је ста јао ма ло да ље у плит кој ува ли, по кри ве ној на јед ној стра ни тан ким, смр зну тим сло јем сне га. - Овај мој дво глед би, ка ко ве ле у упут ству, тре ба ло да до из ве сне ме ре про дре и кроз мрак и кроз ма глу.

- Мо жда у упут стви ма ни су има ли у ви ду на ше бал кан ске ма гле - на сме јао се Сло бо дан.

- Хај де, по гле дај ти, ју на че, тво је очи су бо ље. Сло бо дан је до те ри вао ме ха ни зам на дво гле ду, на пре зао вид, али сем си ви не, ни је мо гао ни шта да ви ди.

- Са мо ма гла - ка зао је вра ћа ју ћи дво глед.

- Ма ка ко би ла гу ста, не ће им по мо ћи да се из ву ку. Ми смо за тво ри ли по след њу ка ри ку у лан цу. Де сно од нас су чет ни ци, а ле во су три че те из на шег ба та љо на. Да ље од њих су ба та љо ни из дру гих до бро во љач ких пу ко ва. На пла ни ну као да се са ма глу шти ном спу сти ла и при ти сла је не ка те шка, пре те ћа ти ши на, ко ју су са мо с вре ме на на вре ме пре ки да ли да ле ки, по је ди нач ни пуц њи.

- Ено, Гру јин ша ље у из ви ђа ње Мла де на са ње го вом де се ти ном - на сме јао се гор ко Ве ли зар. - Он ми сли ка ко сам се ја пре мо рио, а не зна да се овај ба та не за ма ра та ко ла ко. Сло бо дан је ви део висо ку, вит ку фи гу ру Мла де на, ка ко оку пља око се бе сво је љу де и не што им об ја шња ва. Kад је при ме тио да га њих дво ји ца по сма тра ју, на сме јао се и ве се ло им мах нуо ру ком.

- Ман гуп је дан - Ве ли зар је од мах нуо не ко ли ко пу та гла вом, та ко да и Мла ден мо же да га ви ди. - Сад ми пр ко си.

- За што да ти пр ко си?

- Пре не го што сам ју че кре нуо у па тро лу, пи тао ме је „За што увек те бе Гру јин ша ље?” За ви ди ми. Гле да ли су не ко вре ме ка ко Мла ден на че лу сво јих до бро во ља ца не ста је у ма гли.

- Kад би сад има ло не што да се за па ли... Jе си ли си гу ран, Сло бо да не, да си и ти све по пу шио? Сло бо дан је био си гу ран, али је ипак, за сва ки слу чај, про шао ру ка ма кроз џе по ве. У јед ном џе пу, у ко ме је не дав но но сио ма ло исец ка ног ду ва на за ви је ног у но вин ски па пир, на и шао је на ду ван ске три ње.

- Би ће, би ће! Ве ли за ру је оста ло не ко ли ко па пи ри ћа. Дао је је дан Сло бо да ну и па жљи во га по сма трао ка ко по ла ко, вр хо ви ма пр сти ју, из вла чи три ње и ста вља их, као да со ли је ло, на бе ли па пи рић, и за ви ја тан ку ци га ре ту. Сло бо дан је ле гао по тр бу шке у ува лу, при нео ли це са 233

свим до зе мље, кре снуо ши би цу, и за кла ња ју ћи пла мен дла но ви ма уву као пр ви, ми ри сни дим. Ве ли зар је та ко ђе по ву као ду бок дим и пру жио оста так ци га ре те пр вом до бро вољ цу до се бе.

- Е, ова ко већ мо же да се жи ви - ка зао је про те жу ћи се.

- Сто-ој! - од јек ну ло је на јед ном из прав ца у ко ме је пре де се так ми ну та оти шао Мла ден са сво јом де се ти ном.

- То смо ми, Мла де но ва де се ти на. Сло бо дан и Ве ли зар су се по гле да ли и по тр ча ли пре ма до бро вољ ци ма ко ји су по ла ко из ла зи ли из ма гле. Че тво ри ца су но си ла не ко га у ша тор ском кри лу. Сло бо дан је по тра жио оком Мла де на, али га ни је ви део.

- Шта је би ло? Kо га но си те? - чуо је Гру ји нов глас.

- Мла де на - од го во рио је је два чуј но је дан од до бро во ља ца. - По го ди ло га је усред че ла. Jа сам био пр ви иза ње га. Пао је без ре чи... За лу та ли ме так. Спу сти ли су га по ла ко и па жљи во на зе мљу.

- Ни сте на и шли на пар ти за не?

- Ни смо. По фи ју ку мет ка зна мо да је из да љи не, а ода тле ни су мо гли да га ви де. Сло бо дан, Гру јин, Ве ли зар и са ни тет ски на ред ник су се над не ли над мр твим до бро вољ цем. Мла ден је ле жао на ле ђи ма, за тво ре них очи ју, и, учи ни ло им се, као да се осме ху је. На сред че ла ви де ли су ма ли, окру гли отвор, из ко га се из ли ло не ко ли ко ка пи кр ви.

- Бог да му ду шу про сти - ка зао је Гру јин, ски да ју ћи шлем.

- Бог да му ду шу про сти - од го во ри ли су при сут ни, ски да ју ћи шле мо ве и кр сте ћи се. Гру јин је вра тио шлем на гла ву, за те гао пре ђи цу ис под бра де и по гле дао по до бро вољ ци ма.

- На сво ја ме ста! - на ре дио је крат ко и оштро. Док су се ра зи ла зи ли, ви де ли су ко ман ди ра ка ко по ла ко при ла зи. До бро вољ ци из Ве ли за ре ве де се ти не до че ка ли су их са упит ним по гле ди ма на ли ци ма.

- Kо је? - пи тао је је дан.

- Мла ден - је два је из го во рио Ве ли зар. Сло бо дан га је по гле дао. Очи су му би ле пу не су за.

- Треб’о сам ја да идем - на ста вио је Ве ли зар по сле ма ле стан ке. - Сад би он био жив...

- Ни шта ти ни си мог’о, дру же под на ред ни че - ка зао је не ко од до бро во ља ца. - Та ква му је суд би на. Ве ли зар се окре нуо Сло бо да ну.

- Се ћаш ли се - ка зао је гла сни је - кад се јед ном вра тио из 234

гра да, по што је ма ло по пио са сво јим Иђо ша ни ма... се ћаш ли се шта је ка зао?

- Се ћам се. - По гле дао је до бро вољ це. И они су се се ћа ли.

- Kа зао је - на ста вио је Ве ли зар као да ни је чуо ње гов од го вор - да је до шао ова мо да по ги не за мај ку Ср би ју.

- Бог да му ду шу про сти! - Бо ра Бр ка је ски нуо шлем и пре кр стио се. За њим су то исто и оста ли ура ди ли.

- Ни ко од вас - ја вио се опет Ве ли зар - па ни наш ко ман дир, Об рад Гор дић, не зна шта је он био по за ни ма њу... Jа сам му обе ћао да га не ћу ни ко ме ода ти. Ре као ми је: „Ако ови на ши до зна ју да сам ја бри ца, по ста ви ће ме да бу дем чет ни бер бе рин, а ја ни сам до шао у Не ди ће ву вој ску да ши шам гла ве, не го да са пу шком у ру ци спа са вам срп ске гла ве.” А био је и не у стра шив к’о рет ко ко. Већ је би ло под не кад је ма гла по че ла да се нај зад уз ди же, али и то по ла ко, као са окле ва њем.

Kад се Гру јин вра тио од ко ман ди ра, ис при чао им је да се Мла де но ва де се ти на вра ти ла, по што је од не ла ње го во те ло у ку ћу, на два де се так ми ну та од њи хо вог по ло жа ја. Се љак ће, са ко ман ди ро вим пи смом, пре не ти те ло ко ли ма у кра ље вач ку бол ни цу. Са да, кроз раз ре ђе ну ма глу, мо гли су да ви де ја сни је не са мо по ло жа је ко је су они за по се ли не го и це лу око ли ну. Ис под њих се спу шта ла, бла гим на ги бом, по ља на по кри ве на са су ше ном штр кља стом тра вом и ко ро вом, на пе де се так ме та ра, где се за вр ша ва ла иви цом раз ре ђе не шу ме. Не рав на иви ца шу ме се при бли жа ва ла, под углом, њи хо вом крај њем де сном кри лу, на ко ме је био ко ман дир са јед ном де се ти ном из Пр вог во да. Њи ма је шу ма би ла на све га де се так ко ра ка. Гру ји нов вод је са те шким ми тра ље зом и ба ца чи ма обра зо вао крај ње ле во кри ло.

- Што већ не на и ђу јед ном? - ка зао је не стр пљи во Ве ли зар, гле да ју ћи про стор ис пред се бе.

Kао од го вор на ње го во пи та ње, раз ле гле су се екс пло зи је те шких ба ца ча, ту по так-та ка ње ми тра ље за и је ка пу шча них пуц ње ва.

- Ту је не где бли зу - Ве ли зар се из ди гао на лак то ве и по чео да по сма тра иви цу шу ме. - Са мо ки ло ме тар-два.

- Ба јо не те на пу шке - пре но си ло се са де сног кри ла. Сло бо дан се се тио ка ко ни су има ли вре ме на да ста ве ба јо не те на пу шке кад су по след њи пут ју ри ша ли. Ово га пу та их не ће из не на ди ти. У све сти му је ис кр сну ла сли ка оног ве ли ког пар ти за на ко ји је као не ка ор лу ши на ју рио пре ма ње му са 235

„шпан ским ре вол ве ром” у ру ци, као и су дар са там ном, без лич ном при ли ком, што му је ис те ра ло дах из гру ди и ско ро га обо ри ло. Стре сао се и осе тио ка ко му ср це бр же ку ца. „Бо же по мо зи и све ти Пан те ли јо!” по ми слио је и у се би се пре кр стио. Чи ни ло им се као да се пуц ња ва не ко ли ко пу та на из ме нич но при бли жа ва ла и уда ља ва ла. Гру јин се опет вра тио од ко ман ди ра.

- То су на ши, из Пр вог ба та љо на - ка зао је Ве ли за ру, Сло бо да ну и ка пла ру Драг ни ћу, ко ји је пре у зео Мла де но ву де се ти ну.

- За што им не иде мо у по моћ? - пи тао је Ве ли зар.

- Не сме мо да на пу сти мо наш по ло жај. Ако се одав де по кре не мо, пар ти за ни мо гу да про ва ле фронт на овом ме сту и кре ну пре ма Kра ље ву... Пре не си те ва шим љу ди ма ко ман ди ро во на ре ђе ње да не сме мо ни по ко ју це ну да на пу сти мо ово бр до. Jа ћу лич но раз го ва ра ти са те шко ми тра ље ским оде ље њем и са они ма из ба цач ког. Сло бо дан се вра тио у плит ку ува лу, у ко ју га је Ве ли зар по ста вио кад је рас по ре ђи вао де се ти ну. Сео је на ра нац и ста вио пу шку ис пред се бе, по ред ка ме на ко ји је из би јао из зе мље, као ство рен за до бар за клон и исто вре ме но за пре глед те ре на. Док су Ве ли зар и ка плар Драг нић оби ла зи ли сво је до бро вољ це и пре но си ли им ко ман ди ро ве ре чи, Сло бо дан је по сма трао шу му. Ма гла се већ са свим уз ди гла и он је мо гао да ви ди ја сно сва ко по је ди нач но др во. На јед ном му се учи ни ло да се не што по ме ра ис под ве ли ког гра на тог хра ста, ма ло одво је ног од иви це шу ме. По гле дао је још јед ном. Ни је би ло сум ње. Две са гну те при ли ке су пре тр ча ле крат ко од сто ја ње и за кло ни ле се иза де бе лог ста бла. Окре нуо се око се бе. Гру јин се баш ра ста јао од до бро во ља ца ко ји су ста ја ли око ба ца ча. Згра био је пу шку, из ву као се бр зо из свог за кло на и свом сна гом по тр чао пре ма Гру ји ну.

- Дру же вод ни че - ка зао је за ди ха но - ви део сам пар ти за не. Њих дво ји цу.

- Где? По тр чао је пре ма сво ме за кло ну, са Гру ји ном, од мах иза ње га. По ка зао му је храст.

- Ви дим. Ви дим их - ско ро је уз вик нуо вод ник и окре нуо се пр вом до бро вољ цу са де сне стра не.

- Пре не си ко ман ди ру: пар ти за ни ис пред нас.

Kроз не ко ли ко тре ну та ка до шло је на ре ђе ње: - Не пу цај. Вод ни ци на пред. До бро вољ ци из ми тра ље ског оде ље ња су отво ри ли сан 236

дук са му ни ци јом и за у зе ли сво ја ме ста око ни шан џи је. Исто та ко и до бро вољ ци из ба цач ког оде ље ња оку пи ли су се око сво јих ба ца ча, спрем ни да де лу ју. Њи хов под на ред ник је до тр чао до Ве ли за ра, ко ји му је по ка зао храст. Бр зо се вра тио и по чео да да је упут ства о од сто ја њу и прав цу сво јим вој ни ци ма. По сле не ко ли ко ми ну та до шао је Гру јин тр че ћим ко ра ком, и пре нео де се та ри ма ко ман ди ро ва на ре ђе ња.

- Ако су нас ко му ни сти ви де ли, на па шће нас пр во ба ца чи ма. На ши ба ца чи ће им од мах од го во ри ти. Ми не сме мо ни мет ка да опа ли мо док не ви ди мо да је њи хо ва пе ша ди ја пре шла у на пад... Ако не зна ју да их ов де че ка мо, ми ће мо се при та ји ти, да их што ви ше иза ђе из шу ме, па ће мо тек он да опа ли ти по њи ма. Сло бо дан је ви део још њих не ко ли ко, ка ко пре тр ча ва ју од др ве та до др ве та. Она пуц ња ва се опет при бли жи ла и уче ста ла. До бро вољ ци су, са ба јо не ти ма на пу шка ма упе ре ним у шу му, ле жа ли, кле ча ли и чу ча ли у сво јим за кло ни ма без и нај ма њег по кре та, као да су се ска ме ни ли. Са де сне стра не Бо ра Бр ка је др жао Ста ни шин пу шко ми тра љез упе рен у хра сто во др во, док је Или ја, ко ји је са сво јим пу шко ми тра ље зом ле жао два де се так ко ра ка уле во, гле дао пра во ис пред се бе. Тап! Тап! Тап! - на јед ном су чу ли до бро по зна те зву ке те шких ба ца ча, ко ји су до ла зи ли од не куд ис пред њих, си гур но са не ке чи сти не у оној шу ми. Оче ки ва ли су не мо сле де ћи звук. Фи ју-у-у-у - фи јук ну ло је сна жно, уз ди жу ћи се не где да ле ко из над њи хо вих гла ва, за тим је по ста ја ло све ти ше и ти ше, док ни је пот пу но не ста ло у ви си на ма. Од мах за тим на ста јао је нај те жи мо ме нат. Гра на те су се спу шта ле пре ма њи ма стре ло ви том бр зи ном. Чо век је за то вре ме не мо ћан ма шта да ура ди, па че ка не по крет но на сво ме ме сту, на да ју ћи се да ће па сти не где да ле ко од ње га и ње го вих дру го ва.

- Фав... фав... по че ло је је два чуј но. Фав... фав... фав... по ја ча ва ло се, до ла зе ћи све гла сни је и све бли же. Нај зад су гра на те лу пи ле у зе мљу, све три ско ро у исто вре ме. Jед на је па ла на бри са ни про стор из ме ђу иви це шу ме и њи хо вих за кло на; дру га, не што бли же њи ма, али и су ви ше уле во; тре ћа, по за ди њих, у шу му из ко је се од мах за тим чуо њи сак ко ња, ко ји је над ја чао за глу шу ју ћу екс пло зи ју. У сле де ћем тре нут ку про ра ди ли су и до бро во љач ки ба ца чи. Две гра на те су пре ба ци ле иви цу шу ме, а тре ћа је па ла не да ле ко од хра ста. Са иви це шу ме за све тлу ца ли су пла мич ци, а из над њи хо вих гла ва за зу ја ли ме ци.

237

ча.

Опет: Тап! Тап! Тап! Ово га пу та Сло бо дан је из бро јао пет баца -

Оче ки ва ли су и са да да гво жђе про це пи ва здух и да се љуљ не не да ле ко од њих у ог ње ном, ра за рач ком бе сни лу, са мо ово га пу та је лак ше.

- Чо век се на све на вик не - го во ри ли су ста ри, ис ку сни бор ци. - Пр ви ме ци, и пр ве бом бе, нај те жи су... у сва кој бор би. По сле, чо век огу гла. „А ни је баш да то ли ко огу гла”, ми слио је Сло бо дан већ не ко ли ко пу та, „ко ли ко се све сно по ми ри са суд би ном”. Ве ли зар се до ву као до Сло бо да на.

- Шта овај наш ко ман дир че ка? Што не да је на ре ђе ње да отва ра мо ва тру?

- Пар ти за ни са мо тро ше му ни ци ју, а ни шта нам не мо гу. Та ко би и ми. Бо ље да че ка мо док не пре ђу у на пад.

- Ако та ко ми сли, мо жда... Пре ки нуо га је ме так ко ји је уда рио у ка мен ис пред Сло бо да но ве гла ве, по ди гао ма ло су ве, сит не пра ши не и, од би ја ју ћи се од твр де по вр ши не, од зу јао не где нео др е ђе но, као да је за цви лео.

- Ето, ви диш, мо гу да нас све по би ју - вик нуо је Ве ли зар - а ми ни шта! Иза шу ме, по за ди њих, до тр чао је ко њо во дац.

- Гра на та нам уби ла ко ња.

- Сре ћом ни је па ла на сан дук са му ни ци јом - ка зао је Ве ли зар и окре нуо се пр вом до се бе. - Пре не си ко ман ди ру: је дан наш коњ је уби јен.

- А ја ка жем „не мо гу нам ни шта” - осмех нуо се гор ко Сло бо дан.

- И ју-ју-ју... - ври сну ли су жен ски гла со ви. Сло бо дан је уба цио ме так у цев и ста вио прст на обарач. Пар ти за ни су ту кли убр за ном паљ бом. Ме ци су зви жду ка ли из над њи хо вих гла ва и по ред уши ју, не ки уда ра ли у зе мљу, око њих, не ки у за кло не. Зе мља и ка мен су пр ска ли под удар ци ма че ли ка.

- И ју-ју-ју... - под ви ки ва ње ни је пре ста ја ло, али још ни ко ни је из ла зио из шу ме. Ма ло-по ма ло и пуц ња ва се сти ша ла. По ред по ко је ба цач ке гра на те, чу ли су се још са мо по је ди нач ни пуц њи.

- Не зна ју за што ћу ти мо. Ипак, из гле да, овај наш Со лу нац зна шта ра ди.

- Ста ри рат ник.

- Не маш ви ше оног ду ван ског тру ња по џе по ви ма?

- На жа лост.

- Не ма ни шта сла ђе не го за па ли ти ци га ре ту за вре ме бор 238

бе.

Jед на гра на та је екс пло ди ра ла на по ло жа ју Дру гог во да. Та мо је на ста ло не ко ко ме ша ње. Са ни тет ски на ред ник је по тр чао са сво јом пла вом ку ти јом. Пар ти зан ски ба ца чи су се на јед ном са свим ути ша ли.

- Тро ји ца лак ше ра ње ни и је дан те же - про не ло се уско ро че том.

- Сад би тре ба ло да их ис те ра мо из оне шу ме - љу тио се Ве ли зар.

- Kа зао си и сам, кад си се вра тио из па тро ле, да их је би ло „као мра ва” - ода звао се вод ник Гру јин. - Шта хо ћеш? Да ју ри ша мо на де сет пу та ја чег не при ја те ља и сви из ги не мо?

- Jа ни сам не ки вој ни стра тег - ја вио се и Сло бо дан - али зар ни је ко ман дир ка зао да мо ра мо да бра ни мо ово бр до по сва ку це ну?

- Сва ка ко. - Гру јин се спу стио по ред Сло бо да на и по чео да раз гле да те рен. Од мах нуо је не ко ли ко пу та гла вом.

- Шта ти сме та? - при шао је и Ве ли зар, по сма тра ју ћи па ди ну ис под њих.

- Ни ка ко ми се не сви ђа што је шу ма та ко бли зу де сног кри ла. Kад пре ђу у на пад, та мо ће би ти нај го ре, а та мо је и Ча вић.

- Дру же вод ни че - по звао га је ко ман ди ров Пе тар - го спо дин по руч ник хо ће да му по ша љеш је дан од тво јих пу шко ми тра ље за на де сно кри ло.

- Шта сам вам ка зао? - Гру јин се окре нуо Сло бо да ну и Ве ли за ру. У сле де ћем тре нут ку је вик нуо: - Или ја, узми пу шко ми тра љез и са сво јом трој ком ја ви се ко ман ди ру.

- Мо ју збро јов ку? - уз бу нио се Ве ли зар.

- Да, тво ју збро јов ку - на сме јао се Гру јин. - А ако не пре ста неш, узе ћу ти и твој пи штољ што га но сиш о по ја су, к’о да си хај дук. Ве ли зар је жа ло сно гле дао ка ко Или ја тр чи са гнут, са пу шко ми тра ље зом у ру ци, пра ћен дво ји цом сво јих по моћ ни ка, ко ји су из ме ђу се бе но си ли пу ну тор бу му ни ци је.

- Раз ре ди се! - на ре ђи вао је Гру јин до бро вољ ци ма да по пу не пра зни ну. Окре нуо се опет Ве ли за ру. - Шта хо ћеш? Ти си је ди ни у це лом пу ку ко ји има у сво јој де се ти ни две пу шко ми тра ље ске трој ке.

- Да. За хва љу ју ћи Гор ди ћу.

- Сад имаш јед ну, као и сви оста ли. Бо ри ну. И Драг нић има са мо Чу бри ло ву. То је за наш вод до вољ но.

- Вод ни ци, на пред! - до шло је опет на ре ђе ње.

- Kо ман дир ми сли да се пар ти за ни спре ма ју за на пад - го во рио је Гру јин де се та ри ма и Сло бо да ну. - Чим сле де ћи пут при пу ца ју, од го во ри ће мо им ва тром, али мо ра мо да ште ди мо 239

му ни ци ју. Jе ди но кад бу ду ју ри ша ли, осу ће мо бр зом паљ бом. Ни су ду го че ка ли. Kо му ни сти су их за су ли у исто вре ме ба цач ком, ми тра ље ском и пу шча ном ва тром, мно го же шћом не го пр ви пут.

- Сти гло им по ја ча ње - вик нуо је ве се ло Ве ли зар. - Сад ће би ти кр кљан ца!

- И ју-ју-ју! - Од јек ну ло је кроз екс пло зи је и зви ждук.

- Пло ту ном! - вик нуо је Гру јин сво ме во ду. - Пу ни пу шке! Ни ша ни! Па ли!

- Гр-гр-у! - раз ле гао се пло тун. Ви ка се ути ша ла за тре ну так.

- Дру го ви, ко је с на ма? - вик нуо је Гру јин из све сна ге.

- Бо-ог! - раз ле гло се пла ни ном, и за мо ме нат над ја ча ло бор бе ну ху ку.

- Еј, ко му ни сти! - чуо се од мах за тим Ве ли за рев глас. Не ће би ти до бро. Ов де срп ски до бро вољ ци! Гру јин је дао знак ни шан џи ји на те шком ми тра ље зу. Те шки ми тра љез је за штек тао, а у исто вре ме су се ја ви ли и пу шко ми тра ље зи.

- На га ри! На га ри! - ви као је Ве ли зар. Сло бо дан се окре нуо да га по гле да. Ли це му је би ло раз ву че но у ши ро ки осмех. „Тај чо век не зна за страх”, по ми слио је. И ни је са мо он. Што је че шће уче ство вао у окр ша ји ма, то је от кри вао све ве ћи број бо ра ца ко ји или ни су би ли све сни смрт не опа сно сти, или, иа ко све сни, ни су ма ри ли за сво је жи во те, или су из не ког раз ло га пр ко си ли смр ти. Пар ти зан ски ба ца чи су опет за тут ња ли, и гра на те за фи ју ка ле ви со ко из над њи хо вих гла ва.

- Ено их! - вик нуо је је дан до бро во љац, по ка зу ју ћи уле во.

- Пре ба цу ју се - по твр дио је Гру јин. Сад је и Сло бо дан ви део ка ко њих че тво ри ца-пе то ри ца по тр ча ше не ко ли ко ко ра ка и од мах за тим ле го ше у не ки за клон. Па опет уста до ше и по тр ча ше.

- Чу бри ло - вик нуо је Гру јин пу шко ми тра ље сцу - га ђај оне што се пре ба цу ју. Иза пр ве гру пе по ја ви ла се дру га, па и тре ћа. Чу бри лов пу шко ми тра љез је рио зе мљу око пр ве гру пе. Очи глед но је по го дио не ко га, јер су из не на да по че ли да се по вла че, ву ку ћи за со бом ра ње ног или мр твог дру га. Jош је је дан пао и ни је се ви ше ди зао. Ње га су оста ви ли. Пар ти зан ске ба цач ке гра на те су се спу шта ле из ви си на, је зи вим ис пре се ца ним шу мом кроз све жи ну пла нин ског ва зду ха, тре ска ле у твр до тло за глу шу ју ћим екс пло зи ја ма, раз ба цу ју ћи око се бе цр ве ним пла ме ном и ди мом зе мљу и ка мен. С де сног кри ла чуо се ко ман ди ров сна жни глас, ко ји је за 240

тре ну так над ја чао бор бе ну ху ку.

- Жи вео краљ Пе тар! Од мах за тим, из истог прав ца, раз ле гла се до бро во љач ка бр за паљ ба и екс пло зи ја руч них бом би.

- Не сви ђа ми се ово - Гру јин је вик нуо Сло бо да ну и Ве ли за ру. - Та мо се не што гад но де ша ва.

- Мо гу ли ја? - по чео је Ве ли зар.

- Не мо жеш. Чу вај са мо сво је ме сто.

- И ју-ју-ју! - чу ла се но ва ври ска на де сном кри лу. Опет су за пра шта ле руч не бом бе. На са мом цен тру, пре ма Дру гом во ду, по чи ње убр за но пре ба ци ва ње пар ти за на. Не ки до бро вољ ци из Гру ји новог во да осу ли су бр зу паљ бу.

- Га ђај по је ди нач но! - ви као је Гру јин. - Пре не си: Га ђај по-је-ди-нач-но! Чу вај му ни ци ју. Пре ма ле вом кри лу пар ти за ни су по че ли да се опет пре ба цу ју, али ово га пу та у ве ћим гру па ма. Њих по де сет-два на ест у исто вре ме. Гру јин се окре нуо по слу зи јед ног од два ма ла ба ца ча.

- Ту ци уле во! Ис пред шу ме!

Jед на ба цач ка гра на та је па ла усред по ве ће гру пе пар ти за на.

- Ту ци оне уле во! - Гру јин је вик нуо и ни шан џи ји те шког ми тра ље за. Пар ти за ни, са да у пу ном тр ку, по че ли су да па да ју. За ста ли су као да не мо гу да се од лу че шта да ра де, за тим на јед ном ста до ше да се по вла че, хва та ју ћи за кло не из ко јих би опа ли ли по ме так-два.

- Пре не си ва тру на цен тар! - чуо се опет за по вед нич ки Гру ји нов глас. - Па зи ка ко га ђаш. Да ни је би ло ви ке, екс пло зи ја и фи ју ка зр на, Гру ји нов глас би зву чао исто та ко оштро и хлад но као на рат ним ве жба ма, по ми слио је и не хо ти це Сло бо дан.

- Др жи га, не дај! - ви као је Ве ли зар.

- Пре би ми ру ку - Сло бо дан је чуо не чи ји глас не да ле ко од се бе. До бро во љац из Ве ли за ре ве де се ти не се из ву као из сво га по ло жа ја. Де сном ру ком је др жао ле ву. Ишао је по ла ко пре ма иви ци шу ме. Сло бо дан је тек са да при ме тио де се так до бро во ља ца ка ко ле же или се де, ма ло уву че ни у шу му, не ки за ви је них гла ва, не ки ма за ви је на ру ка или но га.

- Има мо дво ји цу мр твих у Дру гом во ду - ка зао му је Ве ли зар. - Би ће још го ре ако ми не пре ђе мо у на пад. Др жи мо се овог бр да као пи јан пло та.

241

- Ви диш ко ли ко их је - уз вра тио је Сло бо дан над ви ку ју ћи се са бор бе ном ху ком. - Ако про дру ов де, одо ше у Kра ље во. У се би се сло жио уне ко ли ко са Ве ли за ром. Би ло би им лак ше кад би за шли у шу му и по че ли да их на па да ју са не ко ли ко стра на трој ка ма и по је ди нач ним де се ти на ма. У исто вре ме, иа ко би њи ма би ло лак ше, мо жда би и пар ти за ни ма би ло лак ше да про дру са глав ним сна га ма пре ко њи хо вог по ло жа ја.

Kо ман дир је ипак знао шта ра ди кад је на ре дио да чу ва ју бр до „по сва ку це ну”. На јед ном, ва тра са пар ти зан ске стра не се са свим ути ша ла. Ба ца чи су та ко ђе пре ста ли да де лу ју. Гру јин је по гле дао не мир но пре ма де сном кри лу. Хтео је да ка же не што, али га је Ве ли зар пред у хи трио.

- Од ба ци ли смо их! - уз вик нуо је ве се ло.

- За ма ло - ка зао је Гру јин. - Док се не при бе ру. Хо ће по што-по то да про дру. Не ма ре ко ли ко ће њих из ги ну ти. Ина че би че ка ли ноћ да нас на пад ну.

- Цео наш ба та љон је пред њи ма - од мах нуо је гла вом Ве ли зар.

- И чет ни ци - до дао је Сло бо дан. Гру јин је за у стио да не што ка же, по гле да ју ћи опет на де сно кри ло, али га је ово га пу та пре ки ну ло фи ју ка ње гра на та, си ло ви то штек та ње ми тра ље за и зви жду ци ме та ка.

- На пред! На пред! - чу ли су се сна жни му шки гла со ви. Пар ти за ни су на па ли свом же сти ном, це лом ду жи ном фрон та. Иска ка ли су из шу ме, пре тр ча ва ли пет-шест ко ра ка, ба ца ли се у за кло не, иска ка ли, по но во се ба ца ли у но ве за кло не, иска ка ли... При ла зи ли су им све бли же и бли же.

- До бро вољ ци, бр за паљ ба! - нај зад је до шло на ре ђе ње. Сло бо дан је гро зни ча вом бр зи ном уба ци вао у пу шку шар жер за шар же ром, ре пе ти рао, по вла чио ороз. У јед ном тре нут ку, кад је чуо бли ску ви ку, по гле дао је уде сно, пре ма Дру гом во ду. По је ди нач ни пар ти за ни упа да ли су у њи хов по ло жај. У исто вре ме кре ну ли су на ле вом кри лу у на пад, стре љач ким стро јем. Учи ни ло му се на јед ном као да је ово це ло бр до јед на ве ли ка клоп ка из ко је не ма из ла за. Не што слич но је пре жи вео већ не ко ли ко пу та. Пр ви пут се де си ло на сред Са ве, кад су уста ше при пу ца ли на ње га и чи ка Жив ка. Ни је би ло лак ше ни кад су до че ка ни из за се де, а Бо шко Бо ро је вић на ре дио ју риш уз ону стр му кли су ру. И он да је из гле да ло да је си ту ац и ја би ла без из ла зна - а ни је би ла! Та ми сао му је на јед ном да ла не ку но ву сна гу. Сте гао је чвр шће пу шку и по чео да па жљи ви је га ђа.

242

- До ле Броз! - вик нуо је из све сна ге док је уба ци вао но ви шар жер.

- До ле, до ле! - при хва ти ло је не ко ли ко гла со ва.

- Жи вео Kраљ! - вик нуо је још јед ном. Те шки ми тра љез је по ко сио не ко ли ко ко му ни ста у пр вом ре ду. Ови на ле вом кри лу су се по ко ле ба ли и по че ли да се по вла че, ме ђу тим, они на цен тру фрон та су и да ље на ва љи ва ли, и већ су се не ки ту кли кун да ци ма.

- И ју-ју-ју! - ври сну ли су опет жен ски гла со ви. Сло бо дан је осе тио ка ко му се за глу шу ју уши. По гледао је и не хо ти це на врх сво га ба јо не та, и стре сао се. „Бо же, по мо зи!” по ми слио је у исто вре ме, и још чвр шће сте гао пу шку. Пре стао је да пу ца. Гле дао је на прег ну то ис пред се бе. Сун це се про би ло кроз си ве обла ке, и оба сја ло злат ном све тло шћу про стор ис пу њен раз ба ца ним, не по мич ним те ли ма. Не ко ли ко њих је по ла ко, те шком му ком, пу за ло пре ма иви ци шу ме. Би ло би ла ко за у ста ви ти их са два-три мет ка... ме ђу тим, ни ко их ни је га ђао. „Ср би, Ср би!” на мет ну ла се Сло бо да ну из не над на ми сао. „Jад ни Ср би”. И не са мо да га је жа лост по тре сла то га тре нут ка, кроз свест му је сев нуо и не ки твр ди по нос што су ти без и ме ни љу ти бор ци у су шти ни то што су и они, део јед ног истог на ро да, хра брог на ро да - иа ко об ма ну ти и за ве де ни. Жен ској ври сци су се при кљу чи ли и сна жни му шки гла со ви. Jе ка и бру ја ње људ ских гла со ва надјача ли су екс пло зи је и зви жда ње гво жђа. На јед ном су из ле те ли из шу ме. Ни су ви ше тра жи ли за кло не.

- Бр за паљ ба, до бро вољ ци! - чуо се оштри Гру ји нов глас.

- Ту ци бр зом паљ бом! - пре но сио је Ве ли зар. - Не ште ди му ни ци ју!... На га ри! На га ри! Ве ли зар се окре нуо Сло бо да ну.

- Ова ко је би ло у Пе тров цу на Мла ви, че тр де сет пр ве - ви као је из свег гла са, ва де ћи у исто вре ме из по ја са свој шпан ски ре вол вер. Пар ти зан ски ба ца чи су об у ста ви ли паљ бу. Jе ди но су још од је ки ва ли по је ди нач ни пуц њи и пра ска ње руч них бом би на крај њем де сном кри лу. Сло бо да ну се учи ни ло да је не ко ли ко ме та ка зви зну ло у њи хо вом прав цу, са де сне стра не. Ба цио је бр зо по глед и сте гао гр че ви то пу шку. Пар ти за ни су у ма си про ва ли ли кроз Дру ги вод. Из ме ша ли су се са до бро вољ ци ма. Ту кли су се кун да ци ма, ба јо не ти ма, пу ца ли јед ни на дру ге из не по сред не бли зи не. На јед ном, до шла је но ва на ред ба, ко ја му је сле ди ла крв у жи ла ма.

243

- До бро вољ ци, спре ман за ју риш! - ви као је вод ник Гру јин стро гим гру бим гла сом, баш као не кад, на рат ним ве жба ма. Оба зрео се око се бе. До бро вољ ци су се уз ди гли на јед но ко ле но, са пу шка ма „на го товс”. Ли ца су би ла бле да, твр да, зу би стег ну ти. Гле да ли су пра во ис пред се бе, не треп ћу ћи. Ба јо не ти су све тлу ца ли под сун че вим зра ци ма. Те шки ми тра љез и пу шко ми тра ље зи ту кли су ду гим ра фа ли ма. Пар ти за ни су ју ри ли пре ма њи ма, из гле да ло је, стра хо ви том бр зи ном, а ме ци као да им ни су мо гли да на шко де.

- На пред, дру го ви! Jу риш! - чу ли су опет Гру ји нов глас. По ди гли су се као је дан и по тр ча ли. Пред њи ма ма са љу ди. „Kао мра ви”, од не куд су му па ле на ум Ве ли за ре ве ре чи.

- Ура! - вик нуо је Ве ли зар.

- Ура! - при хва ти ли су до бро вољ ци.

- Ура! - чуо је Сло бо дан са мо га се бе ка ко ви че из све сна ге. - Ура! Ура! Мо гли су већ да рас по зна ју по је ди нач на из бе зу мље на ли ца, ши ро ко раз ро га че них очи ју. Ве ли зар је у ле вој ру ци др жао пу шку, на ко јој је бли стао ба јо нет, а у де сној ре вол вер. Из не на да, пуц ња ва и пра сак бом би су се ути ша ли. Ми тра ље сци и пу шко ми тра ље сци ни су мо гли ви ше да пу ца ју, из бо ја зни да ће по го ди ти сво је љу де. Би ли су су ви ше бли зу и за руч не бом бе. У сле де ћим тре ну ци ма, пред сам су дар, пар ти за ни су се из не на да по ко ле ба ли, по че ли да се окре ћу и у ве ли ком не ре ду, на ле ћу ћи јед ни на дру ге, да се по вла че. До бро вољ ци су про тр ча ли још не ко ли ко ко ра ка, кад их је за у ста вио Гру ји нов глас.

- До бро вољ ци, стој! Узи мај за клон. Бр за паљ ба! По ле га ли су на зе мљу и отво ри ли ја ку ва тру. И са де сне стра не, где су ма ло пре про ва ли ли кроз Дру ги вод, пар ти за ни су се по вла чи ли тр че ћим ко ра ком. Гру ји нов вод се на шао не где на по ла пу та из ме ђу шу ме и ста рог по ло жа ја. Око њих на све стра не мр тви пар ти за ни, раз ба ца не пу шке, не ко ли ко ма шин ских пи што ља, ра су ти ме ци. Ту и та мо, бе ли сне жни на но си на то пље ни кр вљу. Ма ло-по ма ло, и они су пре ста ли да пу ца ју.

- Би ло их је бар пет пу та, а мо жда и де сет, ви ше не го нас - ка зао је Ве ли зар, из ди жу ћи се на ко ле на и гле да ју ћи у прав цу у ко јем су се пар ти за ни по ву кли.

- Ни ко к’о Бог - ка зао је је дан од до бро во ља ца-се ља ка.

- Kад до ђе ста ни-па ни - до дао је дру ги - на ма је лак ше не го њи ма.

- Ми слиш за то што се они бо ре про тив Бо га? - пи тао је 244

Ве ли зар.

- А шта дру го? На крај њем де сном кри лу где је био ко ман дир, вла да ла је пот пу на ти ши на.

- На траг, на ста ре по ло жа је - на ре ђи вао је Гру јин. - Тр че ћим ко ра ком! Док су уска ка ли у сво је за кло не, Сло бо дан је ви део ка ко ни шан џи ја те шког ми тра ље за чу ту ри цом по ли ва за гре ја ну цев. То исто је ра дио и Бо ра Бр ка са сво јим пу шко ми тра ље зом.

- Уси ја ла се цев, па све цвр чи - го во рио је не ком. Ни је се ви ше чу ла ни ка ква пуц ња ва, ни ти ика кви зву ци, као да је из не на да це ла при ро да за мр ла.

- Раз би ли смо их - пр ви се ја вио Ве ли зар. - Не ма им ви ше при ку пља ња, ни под ври ски ва ња.

- Имаш ли ко га ра ње ног? - пи тао је Гру јин.

- Jе ли ко год ра њен? - Ве ли зар се обра тио сво јим љу ди ма.

- Ни ко, хва ла Бо гу - од го во рио је Бо ра Бр ка - ни ко, сем Kр сте, ко ме је гра на та пре би ла ру ку.

- Чу до Бо жи је - ка зао је од сут но Вељ ко Осто јић Глу мац, и у исто вре ме се пре кр стио. Но ви де се тар, ка плар Драг нић, имао је тро ји цу лак ше ра ње них и јед ног те же.

- Еј, дру же вод ни че, па и ти си ра њен - на јед ном се тр гао Ве ли зар. - Све ти је ли це кр ва во.

- Ни шта то ни је - од мах нуо је Гру јин ру ком. - Са мо ме ма ло за ка чи ло по обра зу. Идем бр зо да се ја вим ко ман ди ру. Ви до бро па зи те. Не мој те да вас из не на де. Мо жда их и ни смо раз би ли. Вре ме је про ла зи ло, а вод ник се ни је вра ћао. Сло бо дан је не ко ли ко пу та по гле дао пре ма шу ми иза њи хо вих ле ђа. По ред оних де се так ра ње них у по чет ку бор бе, чи ни ло му се да их је са да још три, че ти ри пу та ви ше. Не ко је сте њао. Jе дан до бро во љац је ти хо је чао. Нај зад се вра тио Гру јин. Ли це му је би ло об мо та но бе лом га зом. Гле дао је ис пред се бе док је до ла зио по ла ко, ко рак по ко рак. Сео је на ка мен из ме ђу Сло бо да на и Ве ли за ра, и мах нуо ка пла ру Драг ни ћу да и он при ђе.

- Дру го ви - по чео је ти хо - гле да ју ћи још увек ис пред се бе - пар ти за ни су про ва ли ли не са мо кроз Дру ги вод не го су од се кли и на ше крај ње де сно кри ло... ка зао сам ја да ће та мо би ти нај го ре... Од се кли су пот пу но ко ман ди ра, са пет до бро во ља ца из Пр вог во да.

- Ни су, ваљ да... - упао је Ве ли зар, али је од мах за ћу тао.

245

- На ва ли ли су да их по хва та ју жи ве, на ро чи то ко ман ди ра... Он је са бом бом, кад је ви део да не ма дру ге, раз нео се бе и још че тво ри цу на ших, са тру ба чем. Остао је са мо ње гов Пе тар... да при ча... А и он је те шко ра њен. Има мо још осам мр твих и пре ко три де сет ра ње них.

- Зар и ко ман дир! - јек нуо је Ве ли зар, хва та ју ћи се ру ка ма за гла ву.

- Ме ђу мр тви ма је и наш пу шко ми тра ље зац Или ја... Ни су има ли вре ме на да од не су тво ју збро јов ку, Ве ли за ре, јер се и Пр ви вод, кад смо ми по че ли ју риш, сна шао, па за јед но с на ма и Дру гим во дом, с оним што је остао, са ку пио се и пре шао у про тив на пад. На до бро вољ це се спу сти ла те шка ти ши на.

- K’о да су ми оца уби ли - ка зао је не ко по ла ко, је два чуј но. - Бог да им ду шу про сти. Сло бо дан као да је на јед ном оту пео. Ни је мо гао да ми сли. Уши му је још увек за глу ши ва ла ври ска пар ти зан ки, екс пло зи је бом би, фи јук гра на та, зви жду ка ње ме та ка. Пред очи ма му је леб де ло до бро ћуд но ко ман ди ро во ли це, ка ко се сме шка. Ви део је Мла де на ка ко не ста је у ма гли, на че лу сво је де се ти не, пу шко ми тра ље сца Или ју, ка ко но си Ве ли за ре ву збро јов ку... Ме ђу тим, ни је ни шта осе ћао. По че ло је да се смр ка ва, а пар ти за ни се ни су по ја вљи ва ли. Вод ни ци су од лу чи ли да обра зу ју мр тву стра жу и да чу ва ју бр до.

Kад је Гру јин са оп штио сво ме во ду да ће ту про ве сти ноћ, под се тио их је на ре чи по кој ног ко ман ди ра: - „По сва ку це ну”, ка зао је, „мо ра мо их ов де за у ста ви ти да не про дру ду бље у Ср би ју”. „Kо зна”, ми слио је Сло бо дан док је слу шао Ве ли за ра, „да ни је би ло оног Гру ји новог по след њег ју ри ша, да ли би и је дан од нас остао жив”. Пред зо ру су на њи хо ве по ло жа је сти гли чет ни ци.

- Пар ти за ни су но ћас про ме ни ли пра вац - го во рио им је је дан чет нич ки офи цир. - Уви де ли су да не мо гу ов де да про дру, па су кре ну ли пре ма Ужи цу. Не ће се ни та мо бо ље про ве сти. На ве ли ку ра дост чет ни ка, до бро вољ ци су им по ну ди ли за пле ње но оруж је и му ни ци ју. Jе ди но су вод ни ци за др жа ли два ма шин ска пи што ља. Уско ро је че та, пре мо ре на и не и спа ва на, кре ну ла са сво јим ра ње ни ци ма пре ма Kа о ни. Ус пут су по пи са ли се дам се љач ких ко ла, у ко ји ма су пре во зи ли мр тве и те же ра ње не до бро вољ це.

Kуни ћа.

- Ни је до бро - ка зао је Ми лан кад се срео са Сло бо да ном.

- Из гу би ли смо Пе ри шу Бо шко ви ћа. Но ћас је по ги нуо хра бро бли зу Ви че, оси гу ра ва ју ћи Звон ка Вуч ко ви ћа, ко ји је са шта бом био од се чен од сво јих је ди ни ца.

- Пе ри ша?! - ка зао је ти хо Сло бо дан и окре нуо се до бро вољ ци ма из сво га во да. - Он је био пр ви до бро во љац ко га сам срео кад сам по бе гао из Сре ма.

- Ни је са мо Пе ри ша. Има ли смо, на жа лост, још гу би та ка. Стра дао је и по руч ник Пре драг Мла де но вић. И ње го ва че та је има ла ве ли ке гу бит ке. Сло бо да ну је у све сти ис кр сну ла сли ка по руч ни ка Мла де но ви ћа, Ва љев ча на, пред рат ног сту ден та тех ни ке, ка ко се опра шта са сво јом мла дом же ном, на пе ро ну ша бач ке же ле знич ке ста ни це. Тек са да као да је схва тио шта се до го ди ло свим тим дра гим ли ко ви ма, ко је ни кад ви ше не ће ви де ти. По ди гао је гла ву и окре нуо се. Ни је хтео да при ме те ка ко су му се очи на пу ни ле су за ма.

Kа о на је би ла за гу ше на чет нич ком и до бро во љач ком ко мо ром. Чет ни ци и до бро вољ ци, из ме ша ни, сто је у гру па ма, они ко ји има ју за ви ја ју ци га ре те, пу ше и при ча ју о ју че ра шњим бор ба ма. Гру ји нов вод је че као пред ка фа ном, где је би ла сме ште на чет нич ка је ди ни ца ко ја тре ба да кре не на те рен.

Jе дан до бро во љач ки пот по руч ник је при шао Гру ји ну и са њим се ср дач но по здра вио. Оста ли су у раз го во ру де се так ми ну та. Kад је пот по руч ник оти шао, Гру јин их је по звао да се оку пе око ње га.

- Дру го ви - обра тио им се са осме хом, што се ина че рет ко де ша ва ло - имам за вас до бре ве сти. Овај пот по руч ник је вод ник но во форм и ра ног во да, ко ји ће да нас сме ни. Он од ла зи са оста ли ма из че те за Ужи це. Ми се вра ћа мо у Ша бац, у на шу ста ру че ту. Сло бо дан је по гле дао до бро вољ це. Гле да ли су не мо ис пред се бе, као да га ни су чу ли.

Kад су ула зи ли у Kа о ну, на и шли су на вод Ми ла на 246

247

У СРЖИ

На ахен ском уни вер зи те ту опет су се бли жи ли ис пи ти. Док се спре мао за ис пи те, Сло бо дан је успе вао да се одво ји од ми сли на ско ру про шлост и да се усред сре ди на за ма шно шти во ко је је имао да пре ђе и са вла да. Ме ђу тим, кад би се спу стио на гво зде ну по сте љу, по кри ве ну вој нич ким ће бе том, из мо рен од днев них на по ра, ис цр пљен од не са ни це и ни ка да до вољ но сит, ми сли би по чи ња ле да на ви ру са ме од се бе, не ком гро зни ча вом бр зи ном. Из на та ло же них сло је ва се ћа ња, нај те же је тек до ла зи ло. До га ђа ји по сле же сто ких бор би дуж Ибар ске до ли не прет хо ди ли су тра ге ди ји ко ја је оче ки ва ла и ње га, и ње го ве нај бли же дру го ве, че ту, ба та љон, пук - а са њи ма и цео срп ски на род. По ку ша вао је свом си лом да се отрг не и од ба ци ми сли о по след њој фа зи бор бе пред суд бо но сним, исто риј ским пре ло мом пред ко јим се на шао ње гов ма ли бро јем, али не сра змер но ду хов но и мо рал но јак сло вен ски, пра во слав ни на род. Ме ђу тим, сли ке до га ђа ја и по зна тих дра гих ли ко ва уре за ле су му се и су ви ше ду бо ко у се ћа ње, у свест, у срж би ћа.

248

249

СА ВА JАН KО ВИЋ

НА ПРЕ ЛО МУ KЊИ ГА ЧЕТВРТА

250

251

ОПЕТ НА ТЕРЕН

Дру го ви - Сло бо дан се обра тио сво јој че ти те ве че ри - су тра, уо чи Ве ли ког пет ка, кре ће мо у име Бо га опет на те рен. Ово га пу та смо по зва ни од бра ће чет ни ка. Од ка пе та на Ра чи ћа. - За стао је да ви ди ка кав је ути сак оста ви ла та вест на до б рово љце и за до вољ но се осмех нуо кад је при ме тио ка ко су им се ли ца на јед ном раз ве дри ла. Ис при чао им је украт ко ка ко су, у ибар ској ак ци ји, за јед но са чет ни ци ма и Др жав ном стра жом по ту кли две нај бо ље пар ти зан ске ди ви зи је ко је су пре ко Дри не упа ле у Ср би ју.

- Последњих да на не ке раз би је не је ди ни це лу та ју Ср би јом тра же ћи нај пре че пу те ве за по вра так у Бо сну. Ра чић нас је по звао да му по мог не мо, да од ба ци јед ну та кву гру пу ко ја се кре ће ње го вом те ри то ри јом. Про бу ди ли су их пре сва ну ћа. До че ка ло их је хлад но, ки шно ју тро. По сле до руч ка су се по пе ли у ка ми о не по кри ве не це ра да ма, зби ли се ћут ке јед ни по ред дру гих и про ве ли нај ве ћи део да на др му са ју ћи се на рас кли ма та ним да ска ма ста рих, ис кр пље них во зи ла. Ис то ва ри ли су их пред сам су мрак у под нож ју не ког бр да. Kи ша ни је пре ста ја ла и они су пре ба ци ли ша тор ска кри ла пре ко ле ђа, а пу шке окре ну ли на до ле да се це ви не уква се.

- По крет! - до шло је убр зо на ре ђе ње. - У ко ло ну по је дан! Пре не си: не на би јај! Пе ња ли су се стр мом ко сом без пу тељ ка, об ра слом са мо кр жља вом тра вом и по ко јим ого ле лим жбу ном. Ве тар им је у на ле ти ма на но сио ки шу у ли це и сва ки час их за но сио, та ко да су са на по ром одр жа ва ли рав но те жу на рас ква ше ној, кли за вој тра ви. И по ред све га кре та ли су се бр же и лак ше јер их ни су успо ра ва ли то вар ни ко њи са те шким ми тра ље зом, ба ца чи ма и му ни ци јом. У тор би ца ма су са су вом хра ном за пет да на но си ли и по пет шар же ра са му ни ци јом, по ред уо би ча је них два де сет у фи ше кли ја ма.

- Тих два де сет пет ме та ка су у ства ри за чет ни ке - ка зао им 252

је у по ве ре њу ко ман ди ров ор до нанс Љу бо мир - ако нам бу ду тра жи ли. То је ску па пре ко две хи ља де пет сто ти на ме та ка. Ноћ се већ одав но спу сти ла кад су се за у ста ви ли на про стра ној ого ле лој за рав ни са тек по ко јим уса мље ним др ве том. Вод ни ци су по жу ри ли ка че лу ко ло не да од ко ман ди ра до би ју на ре ђе ња за сме штај, док су до бро вољ ци, мо кри и умор ни, че ка ли стр пљи во на њи хов по вра так. По сле де се так ми ну та ре че но им је да ће ов де ра за пе ти ша то ре и про ве сти ноћ. Умор као да је на јед ном не стао. До бро вољ ци су се раз ми ле ли по за рав ни ску пља ју ћи се око по је ди нач них ста ба ла, са ко јих су но же ви ма и ба јо не ти ма се кли по год не гра не за по ди за ње ша то ра. Слобо да на је по звао де се тар, под на ред ник Но ва ков, да са њим, те ол о гом Бу ди шом и ко мор џи јом, под на ред ни ком Бо јо ви ћем, скло пи ша тор.

- Не бри ни, дру же Сло бо да не, ја и Бу ди ша ће мо ча ском да га уде си мо - ка зао је Но ва ков. Сло бо дан је остао са под на ред ни ком Бо јо ви ћем, чо ве ком пе де се тих го ди на.

- Из не на дио сам се кад сам вас ви део ју трос у стро ју обра тио му се Сло бо дан. - Kо ће се ста ра ти о ко мо ри?

- Не ма ту про бле ма. Kо њи су збри ну ти у шта ла ма, а ко њо во ци се из ле жа ва ју у ка сар ни. Пра во да ти ка жем, до са ди ло ми да се ста рам о ко мо ри док се ви, де ца, бо ри те и ги не те по овим пу стим пла ни на ма. Kад сам пи тао ко ман ди ра да л’ мо гу са ва ма и он се из не на дио. „Хајд’ баш кад хо ћеш”, ка зао је, „али ћеш се бр зо по ка ја ти”. По мо гли су Но ва ко ву и Бу ди ши кад су се њих дво ји ца вра ти ли са две окре са не, ма ње-ви ше пра ве гра не, да их по бо ду у мо кро тло. Чим су за вр ши ли са ра за пи ња њем ша тор ских кри ла и за би ја њем ко чи ћа у зе мљу, Но ва ков и Бу ди ша су ста ви ли сво је ран че ве под ша тор, пре ба ци ли рол не са уви је ним ће ба ди ма пре ко ра ме на и до хва ти ли пу шке.

- Вас дво ји ца нас че кај те ов де - Но ва ков се сме шкао зна чај но. - Бу ди ша и ја има мо још је дан по сао да оба ви мо. Пре не го што се уву као под ша тор иза ко мор џи је Сло бо дан је по гле дао још јед ном око се бе. У мра ку су се на зи ра ла два ре да ша то ра, по ре ђа них у пра вим ли ни ја ма је дан до дру гог.

- Kуд одо ше? - Сло бо дан је пи тао ко мор џи ју по што се не ка ко сме стио на свој ра нац.

- Но ва ков је мај стор да не што на ба ви. Не што што ни ко дру ги не ма. Под на ред ник Бо јо вић је го во рио ду бо ким, ма ло про му 253

клим ба сом и Сло бо дан је по ми слио ка ко би са да, кад би овај ша тор имао про зо ре, сва ка ко за звец ка ла ста кле на ок на. Пр вих не ко ли ко ми ну та осе ћао се при јат ни је, за кло њен од ки ше и ве тра; ме ђу тим, што је ду же се део, хлад ни и вла жни ва здух као да је све ви ше и све ду бље про ла зио кроз мо кар ши њел и уни форм у и све га не сно сни је до ди ри вао сво јим ле де ним да хом по це лом те лу. Цо ку ле су му та ко ђе би ле на то пље не во дом. По гле дао је ко мор џи ју очи ма на ви клим на мрак. Под на ред ник је дре мао при тво ре них очи ју. Иа ко му је је два ра за зна вао цр те на ли цу, под се тио га је на ку ма Га вру. Ве ли ки нос као да је уса ђен у ко шча том, ро ша вом ли цу. Гу сте, за мр ше не обр ве штр че из из бо че ног, там ног че ла, као не ка ши бљи ка. Под на ред ник је осе тио да га Сло бо дан по сма тра, и отво рио очи.

- Шта са да ка же те? - на сме јао се Сло бо дан. - Мо жда је ко ман дир био у пра ву.

- Kад ви мла ди ћи мо же те, мо гу и ја. Хла дан ва здух по ста јао је све не из др жљи ви ји. Сло бо да ну се чи ни ло да му се смр за ва ју пр сти на но га ма, и он их је на из ме нич но ску пљао и от пу штао док се ни су ма ло за гре ја ли. Од мах за тим пре кр стио је ру ке на гру ди ма и от по чео да се луп ка по ра ме ни ма и ми ши ца ма. И то као да је ма ло по мо гло. „Зар ће мо ова ко да про ве де мо це лу ноћ?” по ми слио је. Ду нуо је не ко ли ко пу та у ру ке. То пао ва здух се пре тва рао у па ру. Ло го ро вао је и пре че сто по ки ши, ве тру и сне гу у пла ни на ма Ср би је, али му је ово ве че на Ме двед ни ку из гле да ло нај те же. Не ко је од гур нуо ша тор ско кри ло.

- Jе си ли ти то, дру же Сло бо да не? - чуо је глас Бо ре Бр ке.

- За ло жи ли смо ма лу ва тру у јед ном ша то ру, па се из ме њу је мо. Бо ра их је од вео до ша то ра из ко јег је из ла зио гу сти дим.

- Не мо же да се оста не ду го од ди ма, са мо не ко ли ко ми ну та - об ја шња вао је Бо ра. - Чим уђеш, спу сти гла ву што бли же зе мљи и не мој ду бо ко да ди шеш. Два до бро вољ ца, од ко јих је је дан те шко ка шљао, из ву кли су се ис под ша то ра, а њих дво ји ца су их од мах за тим за ме ни ли. За пах нуо их је то пао, сув ва здух, пун ди ма. На сре ди ни је го ре ла ти ха ва тра, а по по ду је не ко по суо ис ки да не су ве гран чи це.

Kо жа им је по че ла да се је жи од при јат не то пли не. Чу ча ли су не ко вре ме са гла ва ма што бли же зе мљи, док им ди са ње ни је оте жа ло, а очи за су зи ле. Пр ви је иско чио ко мор џи ја, гр ца ју ћи од ка шља, а за њим Сло бо дан, ко ји је го то во пре стао да 254

ди ше. Иза њих је већ че као ред од пет-шест до бро во ља ца, на ки ши, ко ја се до не кле сми ри ла и усит ни ла. Под њи хо вим ша то ром че ка ло их је из не на ђе ње. На де бе лој на сла зи сла ме по кри ве не ће бе том, се де ли су под на ред ник Но ва ков и Бу ди ша. Но ва ков је др жао ис пред се бе пор ци ју на чи јем дну је би ла за ле пље на во ском крат ка, жу та све ћа. Њен ле лу ја ви пла мен је осве тља вао два на сме ја на ли ца.

- Где сте то на ба ви ли, у овој пу сти њи? - пи тао је ко мор џи ја, на ме шта ју ћи се на сла ми.

- Са мо лег ни те је дан по ред дру го га - ка зао је Но ва ков. По кри ће мо се сва че тво ри ца с оста ла три ће бе та, па ће би ти к’о у ра ју.

- Сад смо као сар ди не - ка зао је Бу ди ша кад су се нај зад сме сти ли.

- Си ноћ, док смо се пе ња ли уз ову пла ни ну - по чео је Но ва ков да об ја шња ва, га се ћи све ћу - ви део сам да се та ко, ма ло уде сно од на шег прав ца кре та ња, из ви ја дим из не ке ку ће... Ис при чао им је ка ко су он и Бу ди ша на шли ку ћу и, по што ни је дан од њих ни је пу шио, има ли су код се бе па клу-две ци га ре та, ко је су по ну ди ли се ља ку за ма ло сла ме. Се љак се об ра до вао и ка зао им ка ко ни је ви део ци га ре ту још од по чет ка ра та. Пу ши са мо „кр џу”. Ду ван ко ји га ји но си у ва рош и још га пр ви дан свог рас про да. До не ли су два до бра за ве жља ја сла ме у сво јим ће ба ди ма. Од тог до ма ћи на до зна ли су да су и чет ни ци не да ле ко, у јед ном за се о ку, и да су пре две но ћи има ли гад ну бор бу са пар ти за ни ма.

- По вео сам са со бом баш Бу ди шу, као све ште но ли це, за сва ки слу чај...

- Kа кво све ште но ли це? - на сме јао се Бу ди ша. - Jа сам са мо сту дент те ол о ги је.

- Све јед но, би ћеш јед ног да на поп.

- Не поп, не го мо нах. Kа лу ђер.

- Ме ни је све то јед но исто. У сва ком слу ча ју, ре зо ну јем ја, ако ко ман дир са зна за ову сла му, мо жда се не ће мно го на љу ти ти кад чу је да сам по вео са со бом Бу ди шу. Зна ће да је све би ло ис прав но, а на ро чи то да нас, уо чи Ве ли ког пет ка.

- А да ли би мо гло да бу де и не ис прав но? - пи тао је ко мор џи ја.

- Бо же са чу вај! Не овај ба та. Знаш Гор ди ћа. Пре био би ме.

- За то си ти звао и про све та ра да спа ва под овим ша то ром - на сме јао се Бу ди ша - да би се још бо ље оси гу рао.

- Ни је, сре ће ми. До шло ми жао чо ве ка. Не мој да га слу шаш, дру же Сло бо да не.

- Шта са да мо гу? - на сме јао се и Сло бо дан. - Већ сам га 255

чуо.

За ћу та ли су. Сло бо дан је осе тио ка ко је нај зад по чео да се за гре ва. Слу шао је не ко вре ме ти хо до бо ва ње ки шних ка пљи ца по ша тор ском плат ну. Већ је уто нуо у сан кад га је из не на да тр гао ду бо ки бас под на ред ни ка Бо јо ви ћа. И ле­ти со­ко,­пе вао је ти хо, ни­ско па ви­со­ко, ој Зо­ро,­Зо­ри­це...

- Опет он! Пе ва јед но те исто - чуо се спо ља глас под на ред ни ка Ве ли за ра. Ша тор ско кри ло се отво ри ло и не ко је кре снуо ши би цу. Из та ме се по ја ви ло на сме ја но Ве ли за ре во ли це.

- Ала сте се ви ле по на ме сти ли! От куд вам то ли ко сла ме? Ни сте је, ваљ да, са со бом но си ли?

- Jе смо - ја вио се Но ва ков - Зар ни си и ти?

- А шта ти ра диш ов де, дру же про све та ре, са овим сла мо кра ди ца ма? Што си де зер ти рао сво је ста ре дру го ве? Па зи га, и наш те ол ог је с то бом. Где ће ти ду ша, Бу ди ша? Ши би ца је до го ре ла и они су оста ли у мра ку.

- А што ти идеш од ша то ра до ша то ра - за бру јао је ко мор џи јин глас - и не даш љу ди ма да спа ва ју!

- За спао сам ја, па ме тво ја пе сма про бу ди ла.

- Спу сти то кри ло да нас ки ша не за си па - љут ну се Но ва ков.

- Kа жи ми пр во шта је би ло са оне две збро јов ке ко је смо за ро би ли код Бра тун ца. Ни сам их ви део да нас у тво јој де се ти ни.

- Не бри ни ти за мо је но ве збро јов ке. Са мо ти чу вај ону тво ју ста ру са Пе тров ца на Мла ви.

- От куд сад на јед ном тво је?

- Jа сам их ски нуо са мр твих пар ти за на, к’о и ти што си тво ју, че тр де сет пр ве.

- Ето ти га сад! Дру же, Сло бо да не, ти си сво јим очи ма ви део кад сам по го дио ону дво ји цу по ред сте не. Kа жи му. Не ка чу је. Сло бо дан је про чи стио гр ло.

- Нај бо ље је да вас дво ји ца пи та те ко ман ди ра. Он је гле дао кроз дво глед. Ве ли зар је не што про мр мљао и спу стио ша тор ско кри ло.

- Во ли ту сво ју ста ру збро јов ку к’о да му је де вој ка - ка зао је Но ва ков.

- Имам и за што! - вик нуо је Ве ли зар спо ља. - Угра био сам је ча сно и по ште но усред бор бе.

- А што ти при слу шку јеш?

256

- Jа при слу шку јем? А што се ти из ди реш да те це ла че та мо же да чу је?

- Ви диш, дру же Сло бо да не - по чео је Но ва ков ти хо, та ко да га ни ко спо ља не мо же да чу је - ко ман дир је узео те збр о јов ке и пре дао их у пу ков ски ма га цин. Ме ни је ка зао да су на ма пре ко број не. Си гур но ће их јед ног да на да ти чет ни ци ма. Ћу та ли су не ко вре ме. И ле­ти со­ко, ни­ско па ви­со­ко... за пе вао је опет ко мор џи ја, са мо ово га пу та још ти ше.

- А шта се ти сме јеш? - Но ва ков је пи тао Бу ди шу. Сло бо дан је тек са да при ме тио да се Бу ди ша те шком му ком уз др жа ва да се гла сно не на сме је.

- Та ко. Све ми је од јед ном до шло сме шно - нај зад се Бу ди ша сми рио. - И Ве ли за ре ва збро јов ка-де вој ка и тво је две „но ве”, и онај се љак што нам је дао сла му. Се ћаш ли се шта је ка зао? - опет се за сме јао.

- Шта је ка зао?

- Пи тао нас је: от куд ми, Шва бе, па ова ко ле по го во ри мо срп ски, и где смо на шли ове срп ске уни форм е и шај ка че.

- Ме ни то ни је би ло ни нај ма ње сме шно, а не ће би ти ни те би јед ног да на.

- От куд му је то за Шва бе па ло на ум? - хтео је Сло бо дан да зна.

- Не ко му ка зао.

- То је, ваљ да, не ко те рао ше гу с њим.

- Не би’ ре као - ус про ти вио се Но ва ков. - И то су си гур но ко му ни сти уба ци ли о на ма, са мо да за пла ше још ви ше овај на род, па да бе жи кад нас ви ди. Чуо сам да су исто та ко и за не мач ке вој ни ке го во ри ли: „Ево иду Љо ти ћев ци”.

- Па и ви, под на ред ни че - Бу ди ша се обра тио ко мор џи ји са мо не мој те да се на љу ти те. Kа ко со ко мо же да ле ти у исто вре ме „ни ско, па ви со ко?”

Kо мор џи ја је ћу тао не ко вре ме.

- То је тај на - нај зад је про го во рио - ко ју мо ра сва ко за свој ра чун да од го нет не. Е, са да до ста, омла ди но. Тре ба да се спа ва. Сло бо дан, сав уко чен од хлад но ће, је два је успео да се ус пра ви кад се из ву као ис под ша то ра. Осе тио је ве ли ко олак ша ње што је ноћ про шла и ње му се ука за ла мо гућ ност да се по кре не и ис пру жи но ге. Ле де на ки ши ца је још увек си пила, иа ко је ве тар ско ро са свим пре стао. Око њих се пру жа ла ши ро ка ра ван, ко ја се спу шта ла оштро са три стра не у гу сту ма глу. Ма гла је чуд но де 257

ло ва ла гле да на на до ле. Из гле да ло им је као да су се ис пе ли из над обла ка и са да их по сма тра ју са оне дру ге стра не. Ту и та мо, по ко ји пла нин ски врх је, као и они, из ла зио из ма гле ног по кри ва ча. По сле уми ва ња, мо ли тве и до руч ка, тек што су се њих че тво ри ца уву кли под ша тор, чу ли су Љу бо ми ров глас.

- Дру же про све та ре, зо ве те ко ман дир. Под про стра ним Гор ди ће вим ша то ром, по чи јем је по ду та ко ђе би ла про стр та сла ма, се де ли су пре кр ште них но гу вод ник Гру јин и Ве ли зар, окре ну ти по руч ни ку ко ји је се део на сво јој ни ској тро но жи на рас кла па ње.

- Се ди! - по ну дио га је по руч ник. Гру јин и Ве ли зар су се из ма кли да му на пра ве ме сто.

- Опа ши се - на ре дио му је Гор дић по ка зу ју ћи гла вом ре вол вер у фу тро ли, ко ји је ле жао не да ле ко, на сла ми. - По зај мио сам га од вод ни ка Бла го је ви ћа. Сло бо дан је без ре чи уде нуо фу тро лу у свој опа сач.

- Ти и Ве ли зар иде те са мном и Гру ји ном као пра ти о ци на са ста нак са чет нич ким офи ци ри ма. Ти, Ве ли за ре, од са да па док се не вра ти мо ни јед не је ди не ре чи да не про го во риш. Jе си ли чуо?

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че.

- Го во ри ћу са мо ја, а ако за тре ба, и Гру јин и Сло бо дан. Не знам ка кви су ови љу ди око Ра чи ћа, па за то мо ра мо да бу де мо оба зри ви.

Kад су по че ли да из ла зе из ша то ра, ко ман дир се обра тио Сло бо да ну.

- Ски ни те озна ке са краг не. Не ћу да зна ју да си про све тар.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че - од вра тио је оштро и из ву као из краг не на блу зи ме тал не знач ке ко је су пред ста вља ле две укр ште не ба кље. Те знач ке је при чвр стио на тра же ње оца Ра до ва на, ко ји се јед ном из не на дио што их још не но си. По сле де се так ми ну та кре ну ли су по руч ник Гор дић и вод ник Гру јин, на о ру жа ни ре вол ве ри ма и ма шин ским пи што љи ма. Гру јин је но сио свој „пи ка вац”, ко ји су за ро би ли у по след њој бор би Ибар ске ак ци је у ко јој је по ги нуо по руч ник Чавић. Иза њих, на пет-шест ко ра ка, ишли су Сло бо дан и Ве ли зар, на о ру жа ни ре вол ве ри ма и пу шка ма.

258

КАД НИ ЗВОНА НЕ ЗВОНЕ

Ишли су бла гом па ди ном што се спу шта ла пре ма неким шу мар ци ма, је два ви дљи вим од ма гле. Са ле ве и са де сне стра не од њих, на по два де се так ме та ра, зе мљи ште се на гло спу шта ло, ка ко им је из гле да ло, у ду бо ке про вали је, још увек по кри ве не „обла ци ма”, ко ји су нај зад почели да се раз ре ђу ју. У исто вре ме и ки ша је пре ста ла да си пи.

Jош су би ли да ле ко до шу ма ра ка кад их је Гор дић за у ста вио, из ва дио из фу тро ле дво глед и по чео да осма тра око ли ну. Спу стио је дво глед и по ка зао ру ком ис пред се бе.

- Ви ди те ли она три одво је на др ве та? Њих тро ји ца су по твр ди ли гла ва ма. По гле дао је на руч ни сат.

- Та мо нас че ка чет нич ка па тро ла. Вра тио је дво глед у фу тро лу и кре нуо у прав цу три др ве та.

- Шта ми сли те, го спо ди не по руч ни че - ја вио се по сле не ко ли ко тре ну та ка Гру јин - да кре не мо ко ло ном по је дан? Гор дић је енер гич но од мах нуо гла вом.

- Ако су нам спре ми ли клоп ку, то нам не ће по мо ћи.

- Са мо би по ми сли ли да смо се упла ши ли - до ба цио је Ве ли зар.

- Шта сам ти ка зао! - вик нуо је ко ман дир. - Не ћу ви ше ни ре чи да чу јем од те бе.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че. - За стао је ма ло и шап нуо Сло бо да ну: - А још ни смо ни сти гли до чет ни ка! Уско ро су при ме ти ли да се од она три др ве та одво ји ла ма ла гру па љу ди и по шла пре ма њи ма.

Kо ман дир је за стао и опет по гле дао кроз дво глед.

- Има их пе то ри ца - ка зао је, вра тио дво глед, ски нуо са ра ме на „пи ка вац”, от ко чио га, ре пе ти рао, опет за ко чио и по но во пре ба цио пре ко ра ме на. То је исто ура дио и Гру јин.

- Иду бра ћа чет ни ци - шап нуо је Ве ли зар, осме ху ју ћи се. Сло бо да ну је ср це за ку ца ло бр же. Ово га пу та је осе ћао не ко срећ но уз бу ђе ње. Нај зад ће се сре сти са чет ни ци ма ли цем у ли це. Не, као до са да, у не ком не срећ ном су да ру ко ји ни 259

јед ни ни дру ги ни су же ле ли; не ви ше ни у слу чај ном су сре ту са ра ње ни ци ма или по је ди нач ним па тро ла ма, чак не ни оно, си лом при ли ка дру же ње у Kа о ни и обли жњим се ли ма по сле же сто ких бор би про тив ко му ни ста, у ко ји ма су и јед ни и дру ги има ли ве ли ке гу бит ке. Ово ће би ти пр ви пра ви са ста нак, бар за ње га ће би ти, јер је знао да се то све че шће де ша ва на дру гим ме сти ма, као и че тр де сет пр ве, у ко јем ће се они и чет ни ци до го во ри ти ка ко да се што успе шни је бо ре про тив за јед нич ког не при ја те ља.

Kад се од сто ја ње из ме ђу њих дво ји це и офи ци ра по ве ћа ло, Ве ли зар му се опет обра тио.

- Да ли знаш да ру ку јеш ре вол ве ром?

- Мој отац је имао ре вол вер и ло вач ку пу шку, па чак и мај ка мо га оца, по ре клом Цр но гор ка, кад је оста ла удо ви ца, др жа ла је не ку ре вол вер чи ну, не што као овај твој „шпа нац”, ис под ја сту ка. - Од мах за тим се на сме јао. - Не бри ни, Ве ли за ре, не ће нам тре ба ти. Ни је га пла шио са ста нак са чет ни ци ма. Че тр де сет тре ће го ди не, та ко му се са да чи ни ло, и они и чет ни ци су и су ви ше ве ро ва ли у се бе. Ср би ја сми ре на, из бе гли це збри ну те, а од ко му ни ста, та ко ре ћи, ни тра га ни гла са. Тре ба ло је са мо одр жа ти по сто је ће под но шљи во ста ње док ве ли ке си ле не ре ше суд би ну све та. Он да су, ваљ да из овог или оног раз ло га, по че ли да сме та ју јед ни дру ги ма. Не са мо да је до шао до из ра жа ја не га ти ван еле ме нат са обе стра не, не го су чак и нај до бро на мер ни ји, али ла ко за па љи ви по је дин ци до при не ли мно го сво јим не стр пље њем, не тр пе љи во шћу и не ра зу ме ва њем све га што ни је би ло пот пу но исто вет но са њи хо вим вла сти тим гле да њем на по сто је ћу си ту ац и ју. „И ми смо би ли кри ви, и ми смо би ли кри ви”, ја вља ла му се све че шће и све ја че ми сао, ко ју је у по чет ку по ти ски вао и од стра њи вао. Kа сни је је по ку ша вао и да је убла жи, убе ђу ју ћи са мо га се бе да су они, до бро вољ ци, по људ ској сла бо сти, пра ви ли гре шке, али су за то као Не ди ће ва „нај бо ља вој ска” до при не ли ви ше не го и јед на дру га гру па у спа са ва њу срп ског на ро да од би ол о шког уни ште ња. Ме ђу тим, убр зо је осе тио да се те две ства ри не мо гу да ве зу ју. То би би ло као оно, ко му ни стич ко, „циљ оправ да ва сред ство”. Зло се ни чим не мо же да оправ да, раз ми шљао је. Мо же да се раз ум е, мо же да се опро сти, или да се тра жи опро ште ње - и то је све. По не кад би му опет из гле да ло као да ни су би ли у пи та њу са мо ге ста пов ски агент Го пу рен ко и нео бу зда ни по је дин ци око њих, ни ко му ни стич ки агент Мо ма Kне же вић и нео бу зда 260

ни по је дин ци код чет ни ка, не го да је у пи та њу и не ка за јед нич ка по мет ња, зла коб над ко јом ни су има ли кон тро лу ни јед ни ни дру ги. Знао је да се огром на ве ћи на до бро во ља ца сла га ла са не у мор ним на сто ја њи ма Ди ми три ја Љо ти ћа да се до ђе до сло ге и искре не са рад ње са „бра ћом чет ни ци ма”. Чвр сто је ве ро вао да то исто же ле нај ве ћим де лом и след бе ни ци Дра же Ми ха и ло ви ћа... Па ипак, пу кла је пу шка и брат ска крв се про ли ла. На сре ћу, или на не сре ћу, пар ти зан ски од ре ди су по че ли да пре ла зе Дри ну и срп ски ан ти ко му ни стич ки од ре ди су се опет окре та ли јед ни дру ги ма, као и кра јем че тр де сет пр ве го ди не. Био је уве рен да их ни шта ви ше не мо же и не ће за ва ди ти... А да нас, ако би се и на шли у не кој опа сно сти, ни је мо гао иза бра ти бо ље дру штво од ове тро ји це ста рих до бро во љач ких бо ра ца. Ви сок офи цир у мр кој на род ној но шњи, цр ним, до бро из глан ца ним чи зма ма и са не што из ду же ном шу ба ром на ко јој је би ла офи цир ска ко кар да, стао је мир но ис пред че ти ри чет ни ка ду гих, буј них бра да и ко се до ра ме на, и по вој нич ки се по здра вио са ко ман ди ром. Там на, крат ко пот кре са на бра да, уо кви ри ла му је че твр та сто, енер гич но ли це.

- Го спо ди не по руч ни че, ја сам по руч ник Вла ди мир Ви шњић. Гор дић му се, та ко ђе у ста ву мир но, пред ста вио и по ка зао на Гру ји на.

- Ово је мој вод ник, на ред ник Рај ко Гру јин. По што су се ру ко ва ли, че ти ри чет ни ка су по шли пре ма шу ми у ко ло ни по је дан. За њи ма су ишли упо ре до дво ји ца по руч ни ка и Гру јин, а на за че љу, и да ље је дан по ред дру гог, Сло бо дан и Ве ли зар.

- Од лу чи ли смо да се ова ко на ђе мо са ва ма - го во рио је чет нич ки по руч ник - јер је то си гур ни је и за нас и за вас. Да смо по сла ли па тро лу по вас у ваш ло гор, мо гло је до ћи до не ког не спо ра зу ма, и ко зна шта би из тог про и за шло. „И њи ма је до ста тих про кле тих не спо ра зу ма”, по ми слио је Сло бо дан. Чим су за шли у шу мар ке по че ли су да на и ла зе пр во на ма ње гру пе чет ни ка, а за тим на све ве ће и ве ће. Ту и та мо су се ви де ли љу ди са ду гим ко са ма и бра да ма, али их је нај ви ше би ло из бри ја них и под ши ша них, сви у на род ним но шња ма. „Мо би ли са ни”, по ми слио је Сло бо дан, „као и на ши но ви до бро вољ ци”. Чет ни ци су за ста ја ли у про ла зу, освр та ли се и по сма тра ли их ра до зна ло, ве ћи на са осме хом на усна ма. Ни је при ме тио 261

ни је дан мр ки по глед, и то га је ра до ва ло. На јед ној чи сти ни го ре ло је не ко ли ко ва три, пре ко ко јих су би ли по ста вље ни вој нич ки ка за ни у ко ји ма се не што ку ва ло.

- Ми ри ше па суљ - про мр мљао је Ве ли зар кад је при ме тио ка ко их Сло бо дан за гле да. Ма ло да ље од ка за на ста ја ло је, ве ћи ном обо ре них гла ва, де се так на то ва ре них и пет-шест ја ха ћих ко ња. Иза јед ног бр да шца по ја ви ло се не ко ли ко ома њих ку ћа. Спу шта ли су се све ни же па ди ном док се ни су на шли у за се о ку, у ува ли још увек по кри ве ној ма глом. За у ста ви ли су се пред ве ли ком зи да ном ку ћом ис пред ко је је ста јао чет нич ки стра жар са пу шком о ра ме ну. Kа пи ја на др ве ној огра ди је би ла ши ром отво ре на и они су ушли у про стра но дво ри ште. Усред дво ри шта ста јао је чет ник ду ге, пла ве бра де и др жао за ди зги не два не мир на вран ца. Пред ула зним вра ти ма по руч ник Ви шњић се обра тио Ве ли за ру и Сло бо да ну.

- Вас дво ји ца ће те оста ти са мо јим љу ди ма. Они ће вам да ти да не што по је де те и по пи је те. Гор дић, ко ји је већ стао јед ном но гом на кућ ни праг, на гло је за стао.

- О, не. Они ће са мном. Они су из мо га шта ба. Ве ли зар је на миг нуо Сло бо да ну иза офи ци ро вих ле ђа. У про стра ној со би за ве ли ким сто лом се де ла су два чет ни ка, озбиљ них ли ца. Уста ли су и по шли у су срет да се по здра ве.

Jе дан је био сред њег ра ста, окру глих, ру ме них обра за, а дру ги, сув и не што ви ши. Обо ји ца за ра сли у гу сте бра де.

- Ово је ка пе тан Сми ља нић - по руч ник је пред ста вио пр во ни жег офи ци ра - а ово је по руч ник Ве се ли но вић. Чет ни ци су се до не кле кру то ру ко ва ли са Гор ди ћем и Гру ји ном, а Сло бо да ну се учи ни ло да су се њих дво ји ца др жа ли још хлад ни је и уз др жљи ви је. Ви шњић је по ка зао ру ком на Ве ли за ра и Сло бо да на.

- Под на ред ник и ка плар су из шта ба го спо ди на по руч ни ка.

- Се ди те - по ну дио је сву че тво ри цу ка пе тан Сми ља нић. Ми смо сти гли из шта ба тек пре не ко ли ко ми ну та. „До ја ха ли су на она два вран ца”, по ми слио је Сло бо дан. Се тио се да су ко њи из гле да ли од мор но, и по то ме за кљу чио да је штаб вр ло бли зу.

Kад су се сме сти ли за сто лом, јед ни на су прот дру гих, ка пе тан се окре нуо пре ма вра ти ма у за че љу со бе.

- Ве ли ми ре! - вик нуо је. Вра та су се отво ри ла, као да је иза њих не ко че као са ру 262

ком на бра ви.

- Ево ме, го спо ди не ка пе та не - ја вио се се љак про се де ко се.

- По ша љи не што да пре за ло га ји мо. Се љак је иза шао из со бе и не ко ли ко тре ну та ка про сто ри јом је вла да ла ти ши на. Пр ви је про го во рио Гор дић.

- Да ли ће мо се ви де ти са ва шим ко ман дан том, ка пе та ном Ра чи ћем?

- Спре чен је... - по чео је по руч ник Ви шњић, али га је ка пе тан пре ки нуо.

- Пра во да вам ка жем, наш ко ман дант се раз о ча рао кад је са знао да ће те нам по сла ти са мо јед ну че ту. Ми смо оче ки ва ли цео ба та љон. Ов де око на ших по ло жа ја по че ле су да се кон цен три шу ја ке пар ти зан ске сна ге... Ра чић је нас тро ји цу опу но мо ћио да са ва ма ко ор ди ни ра мо све ак ци је. Гор дић се на ме стио удоб ни је на сто ли ци.

- Ба та љо ни из на шег пу ка су раз ву че ни дуж Дри не, а је дан ко ји је уче ство вао у Ибар ској ак ци ји, во ди бор бе са пар ти за ни ма не где око Ужи ца.

- Ми смо пре два да на има ли же сто ку ноћ ну бор бу. Пар ти за ни има ју те шке ба ца че и ми тра ље зе. Jе два смо успе ли да их од ба ци мо. Узда ли смо се у вас, јер сте ви боље на о ру жа ни, а Нем ци вам да ју му ни ци је ко ли ко год хо ће те... Сло бо дан се је два уз др жао да не од го во ри. Опет оно ста ро: „Нем ци вас на о ру жа ва ју, Нем ци вам да ју”, а ни је та ко. Гор дић је на ста вио као да тај део о Нем ци ма ни је чуо.

- Жао ми је што не мо же мо да одво ји мо ви ше. Мо же мо са мо овог пу та да вам да мо око две хи ља де пет сто ти на ме та ка. Ни смо по ве ли ко ње.

- То зна чи да не ма те са со бом ни ми тра ље зе ни те шке ба ца че.

- Та ко је. Да смо по ве ли са на ма ко мо ру, тре ба ло би мно го ви ше вре ме на да стиг не мо до вас.

Kа пе тан је лу пио ша ком по сто лу и је два се уз др жао да не вик не. Ње го во ру ме но ли це се још ви ше за цр ве не ло. У со би је на ста ла не ла год на ти ши на. По сле не ко ли ко тре ну та ка вра та на за че љу со бе су се отво ри ла и на њи ма се по ја вио Ве ли мир са фла шом у јед ној ру ци и ча ши ца ма у дру гој. За њим су ушле две же не ко је су та ко ђе не што но си ле.

- Ево ма ло пре пе че ни це да се окре пи те - ка зао је Ве ли мир ре ђа ју ћи ча ши це по сто лу. Же не су до не ле две по га че, ча нак пун ора ха и не ко ли ко та њи ра са су вим шљи ва ма и кри шка ма осу ше них кру ша ка.

- Жао нам је - на сме ши ла се ста ри ја же на ло ме ћи по га чу - што не ма мо ни шта дру го да вам по ну ди мо да нас, на Ве ли ки 263

пе так.

- А шта би дру го? - од го во рио је ка пе тан Сми ља нић при ма ју ћи ко мад по га че. - И ми, на рав но, по сти мо. Ми рис вру ће по га че за го ли цао им је но здр ве. По пи ли су по ча шу до бре, ја ке пре пе че ни це и при хва ти ли се по га че и су вог во ћа. Тек ис пе че на по га ча при ја ла је увек глад ним до бро вољ ци ма, а и чет ни ци су је је ли са очи глед ним за до вољ ством.

- Сад, шта мо же мо - ка зао је нај зад ка пе тан, по што је до вр шио ко ма дић су ве кру шке и за тра жио од до ма ћи на ча шу во де. - Бо ље и јед на ва ша че та, не го ни јед на. А знам да има те и до бре пу шко ми тра ље зе. И две и по хи ља де ме та ка ће нам до бро до ћи. На ши љу ди има ју сва ки са со бом још по два де сет, два де сет пет ме та ка.

- Др жав на стра жа не мо же да нам по мог не - до дао је по руч ник Ви шњић. - Њи хо ва му ни ци ја је дру гог ка ли бра, а и они је ни кад не ма ју до вољ но.

- Нем ци не ма ју у њих по ве ре ње, за то су им и да ли пу шке дру гог ка ли бра од на ших и са мо по че тр де сет пет ме та ка по чо ве ку - упао му је у реч ка пе тан Сми ља нић. Сло бо да ну се по пе ла крв у обра зе. По гле дао је у Гор ди ћа.

Kо ман дир је се део мир но као да ни је раз ум ео скри ве ни иза зов. Гру јин је исто та ко гле дао ис пред се бе. Jе ди но се Ве ли зар вид но уз не ми рио. Цр вен у ли цу, по гле дао је час у ко ман ди ра, час у вод ни ка, као да не мо же да ве ру је да њих дво ји ца још увек ћу те. „Хва ла Бо гу”, по ми слио је Сло бо дан, „што му је Гор дић за бра нио да се ме ша у раз го вор”. На ста ла је опет ти ши на. Kа пе тан је от пио ма ло во де и до хва тио два ора ха. Љу ске на ора си ма су гла сно кврц ну ле кад их је раз био сти ском сво јих сна жних ша ка.

- До бро - по чео је на јед ном Гор дић чвр стим гла сом - ни смо до шли ов де да рас пра вља мо у ко га Нем ци има ју више по ве ре ња. У нас, у Др жав ну стра жу - за стао је за тре ну так - или у вас. Ми смо до шли на ваш по зив да вам по мог не мо. Где су са да пар ти зан ске је ди ни це и шта оче ку је те од нас? Jа сам до био на ре ђе ње да се за ову ак ци ју ста вим под ва шу ко ман ду. Сло бо дан је и не хо ти це по гле дао пре ма ула зним вра ти ма по ред ко јих су оста ви ли „пи кав це” и пу шке, на сло ње не на зид. По ми слио је ка ко је до бро што још има ју ре вол ве ре са со бом. Али, зар би им и то по мо гло ако до ђе до не ког об ра чу на ва ња?

Kа пе тан је па жљи во раз два јао ко ма ди ће ора ха од смр вље не љу ске и по ла ко их ста вљао у уста. Опет је на ста ла ти ши на, ко ју је пре ки нуо по руч ник Ви шњић, и то не ким уси ље ним гла сом.

- Да ли сте и ви уче ство ва ли у бор ба ма око Ибра?

- Jа ни сам - од го во рио је Гор дић - али је сте овај мој вод 264

ник са сво јим во дом. - За стао је као да се ко ле ба. Ипак је на ста вио. - Kао и ова дво ји ца шта бо ва ца.

- Jа сам био не ко вре ме у шта бу ка пе та на Звон ка Вуч ко ви ћа. Упо знао сам се та мо са ва шим ка пе та ном Нај да но ви ћем. Њих дво ји ца су кла сни дру го ви из Вој не ака де ми је. Сло бо дан се се тио да му је Ми лан Kу нић при чао у Kа о ни о то ме су сре ту. Осе тио је да је у овом тре нут ку до бро да се на ста ви раз го вор би ло о че му са мо не о ра зним ка ли бри ма му ни ци је. Окре нуо се ко ман ди ру.

- Го спо ди не по руч ни че, ако се се ћа те, вод ник Гру јин и ја смо вам при ча ли о су сре ту ка пе та на Нај да но ви ћа и ка пе та на Звон ка Вуч ко ви ћа и о бор ба ма не да ле ко од Ви че.

- Да, се ћам се. Ту нам је по ги нуо Пе ри ша Бо шко вић, оси гу ра ва ју ћи чет нич ки штаб.

- Зна чи, и ви сте би ли у Kа о ни - Ви шњић се обра тио Сло бо да ну. - Од мах по сле те бор бе ја сам био упу ћен у штаб ка пе та на Ра чи ћа. Се ћам се до бро и тог ва шег мла дог вод ни ка ко ји је по ги нуо не где код гро бља, оси гу ра ва ју ћи наш штаб. Ми смо се из гу би ли у мра ку, па смо на ба са ли на ва ше...

- Ста ни, Вла до, пре ки нуо га је ка пе тан - ни смо се ов де са ста ли да пре при ча ва мо рат не успо ме не. Има мо ми пре чег по сла. - Из не на да се окре нуо Гор ди ћу. - А шта сте ви под ра зу ме ва ли под оним: „У ко га Нем ци има ју ви ше по ве ре ња, у вас или у нас?” Гор дић је по ла ко из ва дио из џе па та ба ке ру, отво рио је и по ну дио ка пе та на ци га ре том, али је овај од мах нуо гла вом. По ну дио је и два чет нич ка офи ци ра. По руч ник Ви шњић је узео јед ну, док је дру ги офи цир за хва лио. Гор дић је ис пру жио та ба ке ру и пре ма до бро вољ ци ма, али су га и они од би ли. Ве ли зар је ка сни је при знао Сло бо да ну да му се то га пу та пу ши ло „ви ше не го икад у жи во ту”, али је осе тио да је „због не ког до сто јан ства”, иа ко ни је мо гао да об ја сни тач но ка квог, мо рао да од би је ту „бе лу као снег, ми ри са ву ци га ре ту”.

Kо ман дир је раз гле дао не ко вре ме ци га ре те и нај зад иза брао јед ну. Гру јин је ужур ба но из ва дио из џе па ши би цу, кре снуо је о ра па ви на ле пак са стра не ку ти ји це и пру жио је сво ме ко ман ди ру, ко ји му је за уз врат по ка зао гла вом на по руч ни ка Ви шњи ћа. Ме ђу тим, ка ко је Ви шњић се део пре ко пу та сто ла, мо рао је да уста не да би сти гао до ње го ве ци га ре те. У ме ђу вре ме ну и Ве ли зар је за па лио ши би цу и из ви ја ју ћи се пре ко пра зне сто ли це на ко јој је до ма ло пре се део Гру јин, пру жио је Гор ди ћу.

Kа пе тан Сми ља нић је не мир но луп као пр сти ма по сто лу. Гор дић је уву као ду бок дим. „Го спо де Бо же, шта ће сад да ка же?” по ми слио је Сло бо 265

дан и ути шао ди са ње.

- Баш кад хо ће те да зна те - по чео је гле да ју ћи пра во ис пред се бе - за што да се за ва ра ва мо? При ти сла нас је не сре ћа па се до ви ја мо ка ко зна мо и уме мо, и ви и ми, да би смо спа сли овај на му че ни на род. Про гу та ли смо свој по нос већ одав но, јер има ва жни јих ства ри у ово ме жи во ту од по но са по је ди на ца...

- То ва жи за вас. Ви са ра ђу је те са Нем ци ма, а не ми. По руч ник Гор дић је уву као још је дан дим и по ла ко се окре нуо Гру ји ну.

- Kа жи го спо ди ну ка пе та ну шта си ви део у Kа о ни про шле не де ље. Сло бо да ну се учи ни ло да је вод ник ма ло пре бле део.

- Ви део сам да чет ни ци ка пе та на Звон ка Вуч ко ви ћа при ма ју сан ду ке му ни ци је ди рект но из не мач ких ка ми о на. У со би је за вла да ла не ма ти ши на. Чак и пас ко ји је све до ма ло пре не сно сно ла јао, на јед ном се уми рио.

- Шта си још ви део? - Гор дић је уву као ду бок дим, ма ло за ба цио гла ву, и по ла ко га ис пу стио у исто вре ме на нос и на уста. Гру јин је ис те зао врат на јед ну и на дру гу стра ну, као да га је краг на на блу зи сте за ла.

- Ви део сам, а ни сам био сам јер је се ло у ко је смо сти гли пре не го што смо кре ну ли за Kа о ну би ло пу но чет ни ка и нас до бро во ља ца, ви део сам ка ко је је дан не мач ки на ред ник сли као Звон ка Вуч ко ви ћа и не мач ког офи ци ра, ка ко сто је је дан по ред дру гог. Гру јин је за вр шио ре че ни цу ти хим али чвр стим гла сом и у исто вре ме по гле дао ко ман ди ра. Сло бо да ну се учи ни ло да је овога пу та, пр ви пут от ка ко га зна, ви део на ње го вом твр дом ли цу тра го ве не ког мо ле ћи вог из ра за.

- Шта си чуо да је до бро во љач ки ма јор пи тао ка пе та на Звон ка Вуч ко ви ћа о тој му ни ци ји? - Kо ман дир или ни је при ме тио из раз на Гру ји но вом ли цу, или ни је хтео да при ме ти.

- Пи тао је: „Kа ко то да ви до би ја те од њих...”

- Од Не ма ца - до пу нио га је Гор дић.

- Да, од њих „... да до би ја те му ни ци ју и да сте Нем цу ишли на ра порт?” Kа пе тан Вуч ко вић му је од го во рио: „Го спо ди не ма јо ре, ишао бих на ра порт и цр ном Ци га ни ну, ако би ми он по мо гао у бор би про тив ко му ни ста”.

- Не ве ру јем! - Kа пе тан, сав цр вен у ли цу, устао је на гло са сво га ме ста. - То је овај ваш мла дић из ми слио. Jа до бро по зна јем Звон ка. Ни ка да та ко не што не би он ура дио. Устао је и Гор дић. Оста ли су и да ље се де ли и гле да ли ис пред се бе. „Бо же по мо зи!” по ми слио је Сло бо дан.

- И ја сам то исто чуо - из не на да се ја вио Ве ли зар. И он је остао да се ди, али се окре нуо Сло бо да ну и по гле дао га не ка ко 266

зна чај но.

- Jа лич но ни сам ви део, али сам чуо кад су дру ги то исто при ча ли - ја вио се и Сло бо дан.

- Jа сам био при су тан. - Чвр сти глас по руч ни ка Ви шњи ћа за зву чао је не ствар но у се љач кој со би пу ној ди ма, где су се на ла зи ли и ка пе тан и до бро во љач ки по руч ник, ко ји су ста ја ли је дан пре ма дру гом, са сто лом из ме ђу се бе.

Kа пе тан је остао у истом по ло жа ју, са мо је по кре нуо гла ву у Ви шњи ће вом прав цу.

- Jа ћу те, Вла до за ово из ве сти на пре ки суд! - вик нуо је, по ја ча ва ју ћи сво је ре чи лу па њем ша ке по сто лу. Од ње го вог лу па ња за звец ка ле су ра киј ске ча ши це, а јед на, по лу пра зна, из вр ну ла се и ми ри са ва теч ност про су ла се по жућ ка стој, до бро из ри ба ној да сци од сто ла.

- Из ви ни те, го спо ди не ка пе та не - ја вио се опет Ви шњић али то ме је при су ство ва ло још не ко ли ко на ших офи ци ра ко је знам по име ну, а исто та ко и три де се так чет ни ка и ве ћи број до бро во ља ца.

- О том по том. У сва ком слу ча ју, из ве шћу те на ра порт ко ман дан ту. Не ко је за ку цао сна жно на спо ља шња вра та, па, и не че ка ју ћи да му се ја ве, на гло их отво рио. У со бу је ушао жур но млад чет ник, ко ји је у ру ци др жао шу ба ру са офи цир ском ко кар дом. Стао је мир но пред ка пе та на, али је, пре не го што је про го во рио, по гле дао до бро вољ це.

- Го спо ди не ка пе та не, имам да вам са оп штим ва жне по дат ке - за стао је и опет по гле дао до бро вољ це.

- До бро - од вра тио је ка пе тан и по ка зао му гла вом да по ђе за њим. Иза шли су у дво ри ште и за со бом за тво ри ли вра та.

- Се ди те, го спо ди не по руч ни че - Ви шњић се обра тио Гор ди ћу. Гор дић је сео и у исто вре ме об у хва тио по гле дом це лу про сто ри ју. Сло бо да ну се учи ни ло да му се по глед не што ду же за др жао на њи хо вом оруж ју, као да је хтео да се оси гу ра да је оно још ту, по ред вра та.

- Жао ми је због ове сце не - на ста вио је Ви шњић. - Kа пе тан Сми ља нић је од ли чан офи цир и до бар чо век, али је и су ви ше прек. Али - осмех нуо се - зар то ни су на ше на род не ка рак те ри сти ке? По руч ник Ве се ли но вић, ко ји је све вре ме ћу тао, ово га пу та је клим нуо одо бра ва ју ћи гла вом, на сло нио се на лак то ве и, ка ко је се део пре ко пу та сто ла, наг нуо се уна пред и по чео ти хим гла сом, као да се обра ћа са мо Гор ди ћу.

267

- Ви оче ку је те од нас да вас раз ум е мо, а то ни је ни ма ло ла ко. По ку шај те и ви нас да раз ум е те. На ма је у мно го че му те же не го ва ма. Не ки на ши ко ман дан ти, под стра хо ви тим при ти ском, при си ље ни су да по пу сте, као што је Звон ко Вуч ко вић по пу стио. Не ста ла је му ни ци ја, а ко му ни сти на ва ли ли са свих стра на.

- Имао је и ве ли ке гу бит ке у људ ству - до пу нио га је по руч ник Ви шњић.

- Звон ко Вуч ко вић је био при мо ран да са ра ђу је са јед ним не при ја те љем да би се од бра нио од дру гог - ка зао је по руч ник Ве се ли но вић.

- То исто ра ди мо и ми - Сло бо дан ни је мо гао да из др жи од пет на ес тог сеп тем бра че тр де сет пр ве. Ако ни сте мо гли да нас ра ни је раз ум е те, са да би вам би ло мно го лак ше...

- Ме ђу на ма је дан до бар број ко ман да на та ни је то ни кад ра дио - пре ки нуо га је Ве се ли но вић.

- На при мер, Ра чић - уба цио је по руч ник Ви шњић.

- Па за што је он да при стао да са ра ђу је са на ма ако сма тра да смо ми оку па то ро ве слу ге? Чет ни ци су се по гле да ли, али су ћу та ли. Сло бо дан се окре нуо Гор ди ћу. Да ли је са овим пре те рао? Мо жда је, ипак, тре ба ло да се уз др жи. На ко ман ди ро вом ли цу ни је ви део ни ка кву про ме ну.

- Мо ра мо да бу де мо отво ре ни са ва ма - по чео је нај зад по руч ник Гор дић. - Не сме мо увек би ти у де фан зи ви. Ако ћу ти мо, из гле да ће мо као да смо за и ста кри ви, а ми зна мо да ни смо. Ми смо уве ре ни да су на ши и ва ши ци ље ви исти: сло бо да и бла го ста ње срп ског на ро да.

- Jа не ми слим - по чео је Ви шњић по ла ко, на гла ша ва ју ћи ре чи - да сте ви слу ге оку па то ра. И су ви ше це ним срп ски на род да бих мо гао да по ве ру јем да су на јед ном хи ља де ње го вих си но ва по ста ли нај о бич ни је из да ји це. Зар ко му ни сти и нас, чет ни ке, не на зи ва ју из да ји ца ма? Знам да сте па три от и и бес ком про ми сни ан ти ко му ни сти. Пре ра та сам имао по зна ни ке ко ји су би ли у Љо ти ће вом Збо ру. За ме не ва ши мо ти ви не до ла зе у пи та ње. Ми се не сла же мо са ва шим на чи ном бор бе.

- Он да се не сла же те ни са Не ди ће вим на чи ном бор бе, јер ми смо ње го ва вој ска и ми при ма мо на ре ђе ња са мо од ње га. - Гор дић је за стао за тре ну так и осмех нуо се. - Ми смо би ли уве ре ни да огром на ве ћи на чет ни ка одо брава, чак и по ма же, ко ли ко год је то мо гу ће, Не ди ће ва на сто ја ња у спа са ва њу срп ског на ро да од би ол о шког уни ште ња.

- Kа ко би ло да би ло - осмех нуо се и по руч ник Ви шњић нас све за јед но оче ку је бор ба про тив ко му ни ста. Kад по бе ди мо, он да ће мо има ти вре ме на да о све му оста лом рас пра вља мо.

268

Сло бо дан је још јед ном по гле дао Гор ди ћа пре не го што је уз вра тио.

- Ми ће мо би ти нај срећ ни ји оно га да на кад се бу де мо са ва ма ује ди ни ли.

- Под чи јом ко ман дом? - пи тао је ти хо по руч ник Ве се ли но вић. Гор дић је по ћу тао тре ну так-два пре не го што је од го во рио.

- Под ко ман дом ге не ра ла Дра же Ми ха и ло ви ћа.

- Ако је та ко, за што он да че ка те?

- Бр зо би смо ис пу ца ли му ни ци ју и оста ли са по де сетпет на ест ме та ка, као и мно ги ва ши бор ци. Не ди ће ва вла да не са мо да не би ви ше мо гла да нас снаб де ва му ни ци јом за бор бу про тив ко му ни ста не го би мо ра ла и да дÍ остав ку. По ред све га, Нем ци су још увек до вољ но ја ки да на шко де Ср би ји. У со бу је ушао ка пе тан Сми ља нић и сео на сво је ста ро ме сто.

- По слао сам ку ри ра у штаб за ин струк ци је. „Зна чи”, по ми слио је Сло бо дан, „и Ра чић је ту не где бли зу”.

- На ше па тро ле су до би ле оба ве ште ње од се ља ка - на ста вио је ка пе тан - да су ја ке пар ти зан ске сна ге кре ну ле у на шем прав цу као по ја ча ње је ди ни ца ма с ко ји ма смо се не ки дан ту кли.

- Ве ли ми ре! - вик нуо је се ља ка. - Од не си ову хра ну. Оста ви са мо ра ки ју. Са Ве ли ми ром је до шла и ста ри ја же на, ко ја је очи сти ла сто од мр ва и про су те ра ки је.

Kа пе тан је ра ши рио сек ци је по сто лу.

- Ов де смо ми - по ка зао је ру ком до бро вољ ци ма - а одав де на сту па ју ко му ни сти, у две ко ло не, са ко мо ром и пољ ском бол ни цом. По руч ник Ви шњић је на пу нио ча ши це пре пе че ни цом.

Kа пе тан је узео сво ју и устао. То исто су учи ни ли и оста ли.

- Жи вео краљ!

- Жи вео - од го во ри ли су у је дан глас и ис пи ли ра ки ју. Сло бо дан се са ве ли ким на по ром уз др жао да се не за ка шље. Тек кад су се ли, раш чи стио је ма ло гр ло.

- Че ка ће мо на ре ђе ња из шта ба, сад кад зна ју да сте и ви сти гли - ка зао је ка пе тан и по чео по но во да по сма тра сек ци је. Нај зад је по ди гао гла ву и, осме ху ју ћи се, пре ки нуо ти ши ну: - Не ће ни ово ду го по тра ја ти. Уско ро ће се Аме ри кан ци ис кр ца ти у Дал ма ци ји, а Ру си су већ на Бал ка ну. - По гле дао је Гор ди ћа још увек се сме шка ју ћи. - Шта ће те ви да ра ди те кад они до ђу?

269

- Они су на ши са ве зни ци. Они нас не бри ну - од го во рио је Гор дић. - Нас бри ну пар ти за ни.

- Има мо по у зда не ве сти из Лон до на да ће баш Ру си раз о ру жа ти пар ти за не - опет се уо зби љио ка пе тан - јер их они сма тра ју за нај о бич ни је на о ру жа не бан де. Нас, чет ни ке, сма тра ју за ре гу лар ну Kра љев ску вој ску у отаџ би ни, што ми у ства ри и је смо. До бр о вољ ци су из ме ња ли по гле де, али су ћу та ли. „Го спо де Бо же”, по ми слио је Сло бо дан, „зар он то озбиљ но?”

- Да ли та ко ми сли и ваш ко ман дант Ра чић? - упи тао је нај зад Гор дић.

- На рав но. Си ноћ смо за јед но слу ша ли Ра дио Лон дон. Иа ко то ни су отво ре но ре кли и пре ко ва зду шних та ла са, ипак су на го ве сти ли да је пар ти за ни ма од зво ни ло. Не ка жу Ен гле зи све што ми сле.

- То га се и ми пла ши мо - ка зао је Сло бо дан по што му се по глед срео са Гор ди ће вим. Учи ни ло му се да Гор дић не са мо да не ма ни шта про тив то га да он ка же што ми сли, не го да га на то чак и охра бру је.

- О че му ви то го во ри те? - ка пе тан је ма ло по ви сио глас.

- Пла ши мо се да ће Ен гле зи про да ти Jу го сла ви ју Ста љи ну. Ме сто да се на љу ти, као што је Сло бо дан оче ки вао, ка пе тан се гла сно на сме јао.

- На ши тра ди ци о нал ни са ве зни ци? Не мој те, мла ди ћу, слу ша ти не при ја тељ ску про па ган ду. Вод ник Гру јин се ма ло на ка шљао и про го во рио ти хим, али од луч ним гла сом.

- Пар ти за ни су у Ибар ској ак ци ји би ли об у че ни у ен гле ске уни форм е.

- То су са мо не ки од њих. Нај ви ше офи ци ри. - Окре нуо се по руч ни ку Ви шњи ћу. - Jе л’ та ко?

- Ухва ти ли смо не ке жи ве, а оста ви ли су не ко ли ко пу та и мр тве. Ско ро сви су би ли у ен гле ским уни форм ам а. То су нам и се ља ци по твр ди ли.

- Kа ко ми то ни си ис при чао?

- Ни је би ло при ли ке. До шао сам тек пре не ки дан и од мах кре нуо у ак ци ју.

- До бро, шта ми са да че ка мо? - пи тао је Гор дић. - Ако нам се пар ти за ни при бли жа ва ју и ако зна мо ода кле до ла зе, зар ни је нај бо ље да ми њих из не на ди мо?

- Jа сам већ дао на ре ђе ње на шим је ди ни ца ма да се спре ме за по крет - ка зао је ка пе тан. - Kроз ко ји ми нут ће мо до би ти рас по ред за ак ци ју. Наш штаб ни је да ле ко. По руч ник Ви шњић је још јед ном на пу нио ча ши це. Ово га пу та устао је по руч ник Гор дић са ча ши цом у ру ци.

270

- Жи ве ла два ве ли ка срп ска ро до љу ба ге не рал Дра жа Ми ха и ло вић и ге не рал Ми лан Не дић! - на здра вио је.

- Жи ве ли! - ода зва ли су се при сут ни, али ово га пу та не та ко сна жно и сло жно, као ма ло пре кад су на здра вља ли кра љу. Тек што су ис пи ли ра ки ју, из да љи не се за чу ла пуц ња ва. Оста ви ли су ча ши це на то и по жу ри ли пре ма вра ти ма.

- Ово до ла зи из прав ца мо је че те - ка зао је Гор дић по што су не ко ли ко тре ну та ка ослу шки ва ли по ред отво ре них вра та. Жао ми је, али ми мо ра мо да иде мо.

- При че кај те! - вик нуо је ка пе тан Гор ди ћу, ко ји је већ до гра био свој „пи ка вац”. - На ре ди ћу да вам од мах осе дла ју ко ње. - Окре нуо се Ви шњи ћу. - Ти, Вла до, ти ћеш, са сво јим пра ти о цем, са њи ма. То је Ра чи ће ва же ља. Би ћеш нам офи цир за ве зу. Иза шли су у дво ри ште пу но чет ни ка ко ји су се ужур ба но спре ма ли за по крет.

- Шест ја ха ћих ко ња! - ви као је ка пе тан не ко ме. Гор дић је не мир но по гле дао у прав цу пуц ња ве, ко ја је по ста ја ла све ја ча. Чу ло се и не ко ли ко екс пло зи ја.

- Пар ти зан ски ба ца чи - Ве ли зар је шап нуо Сло бо да ну - а ми смо на ше оста ви ли у Шап цу! Чет ни ци су тр че ћим ко ра ком до ве ли осе дла не ко ње. У исто вре ме уле тео је, га ло пом, кроз отво ре ну ка пи ју, у дво ри ште онај исти чет нич ки офи цир ко ји им је до нео ве сти о пар ти за ни ма.

- Че кај те, по руч ни че! - ка пе тан је вик нуо Гор ди ћу, ко ји је уз ја хао јед ног од два вран ца што су би ли пред ку ћом кад су до ла зи ли. По ред дру гог је ста јао по руч ник Ви шњић. Гор дић обо де не мир ног вран ца ма му за ма, ко је је увек но сио на чи зма ма, и он по че да се про пи ње. Ла ко га са вла да и при те ра до ка пе та на.

- Ви ће те др жа ти де сно кри ло - док је го во рио, ка пе тан је гле дао ко ма дић па пи ра на ко јем је не што би ло на пи са но, очи глед но на бр зи ну, та ко да се му чио да од го нет не ре чи. - Jа ћу др жа ти са две бри га де цен тар, а ле вим кри лом ће се ко ман до ва ти ди рект но из шта ба. Ми кре ће мо стре љач ким стро јем у ро ку од пет на ест ми ну та. Ов де ће мо оста ви ти ко мо ру. Гор дић му је са лу ти рао и већ је по чео да окре ће ко ња кад му је ка пе тан пру жио ру ку.

- Не ка је са сре ћом! - ка зао је не ким са свим дру гим, ср дач ним гла сом. Гор дић се ма ло осмех нуо и, по што су се ру ко ва ли, још јед ном је са лу ти рао.

- И ва ма, го спо ди не ка пе та не - од вра тио је и окре нуо вран ца. Ве ли зар је по след њи уз ја хао и то по што је за мо лио Сло 271

бо да на да из ме ња ју ко ње.

- Овај мој до рат је леп ши. Ти га узми. Овај што су га те би да ли је не ка ста ра ра га. Сло бо дан га је раз ум ео. Ве ли ки бе лац ко јег му је до вео чет ник, ста јао је мир но обо ре не гла ве, док је до рат, уго јен и бо ље ти ма рен, ма хао не мир но гла вом и ко пао но гом зе мљу.

Kад су ме ња ли ко ње, Сло бо дан му је шап нуо: - Да ли знаш да ја шеш?

- Са мо сам јед ном...

- Не бри ни. Kад кре не мо, ја ћу ти об ја сни ти. Сло бо дан је га ло пом сти гао Гор ди ћа, чи ји је коњ ју рио пу ним ка сом.

- Го спо ди не по руч ни че - уз вик нуо је - ја ћу за ста ти ма ло са Ве ли за рем. Ми ће мо вас ка сни је сти ћи.

Kо ман дир је одо брио кли ма њем гла ве. Сло бо дан је за стао да про пу сти по руч ни ка Ви шњи ћа, ње го вог пра ти о ца и вод ни ка Гру ји на. Не да ле ко од њих, али све ви ше из ос та ју ћи, тре скао се на ве ли ком бел цу под на ред ник Ве ли зар. Сло бо да ну ни су из ма кли осме си чет ни ка, ко ји су по сма тра ли ње го ве на по ре да се одр жи у се длу.

- Са мо по ла ко - ка зао му је Сло бо дан окре ћу ћи ко ња и хва та ју ћи бел ца за ди зги не. - Kре ну ће мо пр во обич ним хо дом. Не бри ни за ко ман ди ра. Сти ћи ће мо га.

Jа ха ли су не ко вре ме упо ре до, док се ко њи ни су сми ри ли. За то вре ме му је Сло бо дан об ја шња вао ка ко да др жи ди зги не, ка ко да пра вил но ста ви цо ку ле у узен ги је, ка ко и ка да да се на њи ма ла га но уз ди же за вре ме ка са.

- Ако поч не да се оти ма, имаш ја ке но ге па га стег ни, и у исто вре ме за тег ни ди зги не. Не ка осе ти да си му ти го спо дар. Хо ћеш са да да по ка са мо?

- Че кај док не про ђе мо све чет ни ке. Не ћу да ми се сме ју. Ма ло пре сам ти ка зао да сам са мо јед ном ја хао. То је би ло на ... ма гар цу, док сам још био ма ли, на се лу, код уја ка. Он је имао пу но ова ца и тај ма га рац им је био пред вод ник. Ово је пр ви пут да сам на ко њу.

- Ти си ме ни јед ном спа сао жи вот - на сме јао се Сло бо дан.

- Сад је до шао на ме не ред да ти се оду жим.

- Оду жи ћеш се ти ме ни ако ни ком не при чаш, а на ро чи то не оном Но ва ко ву, ка ко су ми се чет ни ци сме ја ли.

- Обе ћа вам ти.

- Ни оно о ма гар цу?

- Не бри ни. Сло бо дан је по гле дао око се бе. Про ла зи ли су кроз шу мар ке у ко ји ма су оста ле са мо још ма ње гру пе чет ни ка, оку пље не око ко мо ре и ва три у чи јим се ка за ни ма још увек ку вао па суљ.

272

- Мо ра да им се већ до са да ску вао ру чак - ка зао је Ве ли зар. - Охла ди ће им се до ве че ре.

- Или до су тра. Се ћаш ли се ко ли ко смо пу та је ли хла дан па суљ? Не кад и за до ру чак. Ви со ки, си ви обла ци су по че ли да се раз два ја ју и да ме сти мич но от кри ва ју бле ди ло април ског не ба. Jош су се чу ли са мо по је ди нач ни пуц њи.

- Пре ко су тра је Ус крс - се тио се Сло бо дан - Има ће мо, из гле да, ле по вре ме. На и шли су на по след њу гру пу од три чет ни ка, ко ји су се де ли на су вом, обо ре ном ста блу и за ви ја ли ци га ре те у но вин ски па пир.

- По ма же Бог! - ка зао је Ве ли зар и за у ста вио ко ња, ва де ћи из блу зе па ке тић са ци га рет-па пи ром.

- Бог ти по мо гао - од го во ри ла су сва тро ји ца.

- Узми те овај па пи рић - ка зао је Ве ли зар, пру жа ју ћи им бе ли па ке тић. - Jа их имам још не ко ли ко. Чет ник там не, ду ге бра де је устао са ста бла, при мио па пи рић и по ну дио им ке су са ду ва ном да и они за ви ју.

- Не, хва ла - ка зао је Ве ли зар - сад смо баш по пу ши ли по јед ну. А ода кле сте ви?

- Jа сам од Шап ца, а ода кле сте ви? - од вра тио је чет ник, се да ју ћи опет на ста бло. Ве ли зар му је од го во рио и окре нуо ко ња.

- Хва ла Бо гу да смо опет за јед но - ка зао је чет ник кад су по ла зи ли. - Сад ће мо да по те ра мо пар ти за не као и че тр де сет пр ве.

Kад су ма ло од ма кли, Сло бо дан се на сме јао.

- Шта смо ми то ма ло пре „по пу ши ли”?

- Баш ни сам хтео да узмем, иа ко би’ ра ди је сад за па лио јед ну не го не знам шта, али ни сам хтео да ми сли да сам им за то по ну дио оне па пи ри ће... Хај де са да да по ка са мо. - Оба зрео се око се бе. - Сад нас ви ше не мо гу да ви де. Ма ло-по ма ло и Ве ли зар је ухва тио ри там.

- Ви диш - ка зао је Сло бо дан - да ни је ни шта.

- Ала је то фи но. И ла ко - чу дио се Ве ли зар. - Сад знам за што са мо офи ци ри ја шу на ко њи ма. Ако пре жи вим овај рат, ја ви ћу се да ме при ме у ко њи цу за ак тив ног под о фи ци ра. Чим су иза шли из шу мар ка, опа зи ли су че ти ри ко ња ни ка ка ко им све бр же од ми чу. По жу ри ли су и они ко ње, ко ји су из не на да из ка са пре шли у га лоп.

- Шта је то! - ви као је Ве ли зар. - Па ово је још лак ше. Не ма фе де ри ра ња.

- Са мо га др жи чвр сто но га ма и не бри ни. Уско ро су мо ра ли да успо ре и од мо ре ко ње.

273

Док су ја ха ли мир но, је дан по ред дру гог, Ве ли зар са ши ро ким, за до вољ ним осме хом ко ји му ни је си ла зио са ли ца, Сло бо дан се се тио ка ко је по след њи пут ја хао зе лен ка кри ву да вим кол ским пу тем ко ји је во дио кроз њи хов ви но град на фру шко гор ском бр ду Сол но ку.

- Ала ће на ши да се из не на де кад нас ви де ова ко на ко њи ма... - по чео је Ве ли зар, али је за стао. - Чу јеш ли? Ни је би ло сум ње. Са њи хо ве ле ве стра не раз ле гао се по зна ти звук ба ца ча.

- Тап... тап. - Од мах за тим за фи ју ка ше не где из над њих две гра на те. Сло бо дан се оба зре око се бе и у сле де ћем тре нут ку обо де ко ња.

- За мном! - вик нуо је Ве ли за ру и упра вио ко ња уде сно, и нешто на до ле, са бри са ног про сто ра ко јим су ја ха ли. Ве ли за рев бе лац се про пео на стра жње но ге и сна жно зар зао, али је у сле де ћем тре нут ку по ле тео за Сло бо да ном и убр зо га об и шао. Очи глед но је био бр жи од до ра та, ко ји је и сам, те шко брек ћу ћи, гра био свом сна гом, па ди ном за ра слом су вим ши бљи ка ма и за кр жља лим жбу но ви ма. Гра на те су екс пло ди ра ле јед на за дру гом та мо не где где су ма ло пре мир но ја ха ли. По пла ше ни ко њи су по ле те ли још бр же по не рав ном те ре ну.

- Узен ги је! - ви као је Сло бо дан за Ве ли за рем што је ја че мо гао. - Из ву ци но ге из узен ги ја! Ве ли зар се не спрет но кри вио у се длу час на јед ну, час на дру гу стра ну. Сло бо дан се пла шио да ће га та ве ли ка кљу си на из ба ци ти из се дла и да ће му се сто па ла за гла ви ти у узен ги ји. Олак ну ло му је ка да је опа зио да га је Ве ли зар по слу шао.

Kо њи су се уско ро ма ло сми ри ли и по шли, пр во ла ким ка сом и нај зад обич ним ко ра ком.

- Мај ко мо ја! - уз ди сао је Ве ли зар кад га је Сло бо дан сти гао - ова ко се још ни кад у жи во ту ни сам ис труц као. Не ћу мо ћи да се дим не де љу да на.

- Хо ћеш ти бел ца! - на сме јао се Сло бо дан. - Тај бе лац мо ра да је не ка да био тр ка ћи коњ. Бо ље би се про вео на овом „го је ном до ра ту”, ко ји је, из гле да, до бар са мо за па ра де. Ишли су још не ко вре ме ис под ко се док се ни су од лу чи ли да се опет исп ну. Из не на ди ли су се кад су угле да ли ко ман ди ра и оста ле ја ха че на свега пе де се так ме та ра. Обо ли су ко ње и бр зо их сти гли.

- То су вас га ђа ли - осло вио их је ко ман дир. - Ни смо зна ли ка ко сте про шли, па смо ус по ри ли.

- А и ми смо по жу ри ли - ка зао је Сло бо дан. - Мо ра да су 274

нас ви де ли. Из не на да, на де се так ко ра ка ис пред њих, из не ко ли ко за кр жља лих жбу но ва зби је них је дан по ред дру гог, из ди гао се Бо ра Бр ка. Стао је мир но и по здра вио по вој нич ки.

- Го спо ди не по руч ни че - ка зао је са је два при мет ним осме хом - ста ње мо је пу шко ми тра ље ске трој ке у за се ди, рат но.

- Про ду жи! - од го во рио је Гор дић, за др жа ва ју ћи ко ња, ко га је по ја ва до бро вољ ца уз не ми ри ла. До бро сте ме сто иза бра ли. Чак вас ни ко њи ни су осе ти ли.

- Kад смо опа зи ли из да ле ка ко ња ни ке - на ста вио је Бо ра одре ши то - про ме ни ли смо ме сто, та ко да ве тар не ду ва са на ше стра не пре ма ва ма. Ни смо зна ли да сте то ви.

- Вр ло до бро!

- Ста ра ћу се! - Бо ра се још ви ше ус пра вио. Са лу ти рао је и чет нич ком по руч ни ку. Ово га пу та му се ли це раз ву кло у ши ро ки осмех. Ис пред ло го ра их је до че као пот по руч ник Ви дић са вод ни ком Бла го је ви ћем.

- Го спо ди не по руч ни че, ста ње че те рат но! - ра пор ти рао је пот по руч ник.

Kо ман дир их је пред ста вио по руч ни ку Ви шњи ћу и од мах се обра тио Ви ди ћу.

- Kа ква је то би ла пуц ња ва?

- На ше па тро ле су на ба са ле на њи хо ве. По слао сам јед ну де се ти ну да их по те ра. Они су се по ву кли, али су ма ло по сле по че ли да нас га ђа ју те шким ба ца чи ма. Сад су се по но во сми ри ли.

- Че ка ју ноћ да нас на пад ну - Гор дић се обра тио Ви шњи ћу. - Не ће мо им пру жи ти то за до вољ ство. Kре ну ће мо од мах у на пад овом па ди ном ис под нас. Шта ви ми сли те о то ме?

- Сла жем се. То би би ло и у скла ду са ва шим одр жа ва њем де сног кри ла, а са дру ге стра не, зна мо и ми и ви да су пар ти за ни мај сто ри за ноћ не бор бе.

- Вод ни ци, ски ни те ша то ре и спре ми те че ту за по крет.

Kре ће мо у ро ку од два де сет ми ну та - Гор дић је да вао на ре ђе ња не си ла зе ћи са ко ња.

- Ви ди ка ко нас на ши гле да ју - Ве ли зар је шап нуо Сло бо да ну.

- Kад је ме ђу ра до зна лим до бро вољ ци ма ви део и Но ва ко ва, под бо је бел ца и за те гао му ди зги не. Kоњ је фрк нуо, за и грао на ме сту и, по ска ку ју ћи, окре нуо се око се бе. Ве ли зар је по след њи си шао с ко ња, по тап шао га по вра ту и по што је дао ди зги не Ви шњи ће вом пра ти о цу, по тр чао сво јој де се ти ни, ко ја је већ ужур ба но ра ста вља ла ша то ре.

- Љу бо ми ре! - по звао је ко ман дир сво га ор до нан са. - Зо ви 275

од мах ко мор џи ју Бо јо ви ћа и ка жи му да узме још јед ног до бро вољ ца и да се за јед но са ор до нан сом го спо ди на по руч ни ка по ста ра о овим ко њи ма. Не ка на ђу не ко скро ви то ме сто ис под ове чи сти не, и ту нас че ка ју. Сло бо дан је ски нуо са опа са ча фу тро лу са ре вол ве ром и вра тио је вод ни ку Бла го је ви ћу.

- Jе си ли га упо тре био? - осмех нуо се вод ник.

- Хва ла Бо гу, ни је тре ба ло. Под на ред ник Бо јо вић је стао мир но пред ко ман ди ра. Сло бо да ну се учи ни ло да је, иа ко је ста јао мир но, са вио ма ло у ко ле ни ма сво је ду гач ке но ге, као да је же лео из не ког раз ло га да из гле да у ово ме тре нут ку ни жи и ма њи не го што је сте. У исто вре ме са лу ти рао је не ким пре те ра но оштрим по кре том ру ке.

- Шта хо ћеш?

- Го спо ди не по руч ни че - по чео је ко мор џи ја ти хо, тру де ћи се да га чет ни ци не чу ју - за што ме не да оста ви те? Jа сам се ја вио да идем као оби чан бо рац кад сам чуо да ко мо ра не иде.

- Ти нај бо ље знаш око ко ња.

- Све су ово се љач ки си но ви ко ји зна ју ко ли ко и ја.

- До бро, кад је та ко - лец нуо се ма ло ко ман дир - на ђи дво ји цу за ко је ми слиш да ће то нај бо ље...

- Ево их. Већ сам их до вео - пре ки нуо га је ве се ло под на ред ник.

Kроз два де се так ми ну та су се, опет под пу ном рат ном опре мом, спу шта ли у три ко ло не уда ље не јед на од дру ге на пе де се так ме та ра, све стр ми јом па ди ном.

Kо ман дир је по слао две трој ке из Ви ди ће вог во да у из ви ђа ње, а он је, за јед но са Ви шњи ћем, ишао не ко вре ме на че лу ко ло не ко ју је са чи ња вао Гру ји нов вод.

- Ти се др жи њи хо вог офи ци ра - ко ман дир је ка зао Сло бо да ну кад су се на шли у јед ном тре нут ку ма ло одво је ни од оста лих - за сва ки слу чај, ако има не ка пи та ња. Сло бо дан је то је два до че као, и не ум ор но је пра тио по руч ни ка. На пр вом за ста ја њу, док су че ка ли по вра так из ви ђач ке трој ке, са знао је да је он за вр шио Вој ну ака де ми ју пред сам рат, у ис тој кла си са Дра го љу бом Цо ки ћем и још не ки ма за ко је су зна ли да су тај но при па да ли омла дин ској ор га ни за ци ји Збо ра, Бе лим ор ло ви ма. Об ра до вао се кад је чуо да је и Цо кић, као ко ман дир че те, уче ство вао у Ибар ској ак ци ји.

- Зна те ка ко га зо ву ње го ви вој ни ци? Цо ле „Ужас”.

- Ње га, до бри чи ну? - на сме јао се по руч ник.

- Ваљ да је ужас за ко му ни сте, а и за оне у че ти ко ји га не слу ша ју.

276

- Шта ми сли те - упи тао га је из не на да чет ник - шта ће би ти са Jу го сла ви јом кад се рат за вр ши?

- Ми смо уве ре ни, исто као и ви, да ће са ве зни ци по бе ди ти. Ме ђу тим, ми се пла ши мо да су нас Ен гле зи већ про да ли Ста љи ну.

- Дру же про све та ре - ја вио се Љу бо мир - тра жи те ко ман дир. Сло бо дан је по шао са Љу бо ми ром пре ко не ких руп ча га об ра слих ни ским ша шом.

Kо ман ди ра је за те као ис пред Бла го је ви ће вог во да. Ста јао је са дво гле дом у ру ка ма по ред тро ји це вод ни ка.

- Ви ди ће ва трој ка је на и шла на пар ти за не - по чео је да об ја шња ва ко ман дир. - На ме сти ли су се у јед ној ду бо до ли ни и из гле да да спа ва ју. Ваљ да се од ма ра ју за ноћ ну бор бу. Ту им је и ко мо ра. Ти, Сло бо да не, пре не си Ви шњи ћу да ће мо се уско ро раз ви ти у стрел це и да ће мо по ку ша ти да их из не на ди мо.

Kа ко је он?

- При ча ми да је знао не ке збо ра ше у Вој ној ака де ми ји.

- То је до бро. У сва ком слу ча ју дра го ми је да су ње га од ре ди ли да иде са на ма. Из гле да да је раз ло жан чо век.

- За то су га, ваљ да, и по сла ли на ма. Пре нео је чет нич ком по руч ни ку ве сти о пар ти за ни ма и при пре ма ма за на пад. По руч ник се за до вољ но осмех нуо, из ва дио из фу тро ле ре вол вер, па жљи во га пре гле дао и вра тио на ме сто.

- Kа жи те ми, мо лим вас, за што вас је онај вој ник осло вио са „дру же” и са „про све та ре”. Kо му ни сти се осло вља ва ју са „дру же”. А про све тар? Да ли сте ви не ка вр ста по ли тич ког ко ме са ра, као код ко му ни ста?

- Ср би су се тра ди ци о нал но обра ћа ли јед ни дру ги ма са „дру же”, на ро чи то вој ни ци и рат ни ци. Си гур но сте чи та ли Jа ко вље ви ће ву Срп­ску три­ло­ги­ју о ра то ва њу у Пр вом свет ском ра ту. Та ко су се и срп ски вој ни ци и офи ци ри обра ћа ли јед ни дру ги ма. Би ли су рат ни дру го ви у бор би за кра ља и отаџ би ну. То је са свим дру го зна че ње од оног ко му ни стич ког.

- А „про све тар”?

Kад му је Сло бо дан об ја снио зна че ње до бро во љач ке про свет не слу жбе, чет ник се осмех нуо.

- Ето - ка зао је - ја сам слу шао сва шта о том ва шем „дру го ви” и „про све та ри”, па и о тим ва шим „гво зде ним кр сто ви ма”, ко је сам тек у Ибар ској ак ци ји ви део пр ви пут из бли за. Ваш ка пе тан Нај да но вић је ски нуо свој ко сов ски крст са гру ди и по ка зао нам га. Из не на дио сам се кад сам про чи тао „С ве ром у Бо га за кра ља и отаџ би ну”.

- И ми се, го спо ди не по руч ни че, исто та ко из не на ђу је мо кад се бли же упо зна мо са ва ма као по је дин ци ма. И ми смо, 277

као и ви, под ло жни ко му ни стич кој про па ган ди ко ја нас на зи ва „пла ће ни ци ма” и „кви слин зи ма”, а вас „ко ља чи ма” и „ги ба ни ча ри ма”. Ви део сам ју трос ва ше ка за не са по сним па су љем, а јед ном дру гом при ли ком, са рет ком ка шом.

- Спре ман за по крет - до шло је на ре ђе ње, а од мах за њим и - ба јо не те на пу шке! Ишли су по ла ко и па жљи во ко ло ном по је дан, све док ни је до шло на ре ђе ње за раз ви ја ње у стрел це. Су мрак је по чео да се спу шта кад је од јек нуо пр ви пу цањ. Од мах за њим за штек та ли су пу шко ми тра ље зи и за пра шта ле бом бе.

- Жи вео краљ! - раз ле гло се стр мим па ди на ма и сли ло са пуц ња вом, екс пло зи ја ма и зви жду ком ме та ка.

- На пред, до бро вољ ци! - Сло бо дан је је два ра за знао ко ман ди ров глас ко ји као да је до ла зио са дна не ке ду бо ке пе ћи не. По руч ник Ви шњић је, са ре вол ве ром у ру ци и упо ре до са Сло бо да ном, пре ска као жбу ње, ска као из ја ру ге у ја ру гу, ви као и он „жи вео” и „ура”!

- За ла мај де сно кри ло! - не да ле ко од њих сна жни Гру ји нов глас је над ја чао бор бе ну ху ку. - Оп ко ља вај! За ло ми, За ло ми! Сло бо дан се се тио ста рог рат ни ка, по руч ни ка Ча ви ћа. „То је Гру јин од ње га на у чио”, по ми слио је и гла сно се на сме јао, пре ска чу ћи у исто вре ме не ку руп ча гу. Од мах за тим се окре нуо да ви ди где је Ви шњић. Тр чао је да ље не да ле ко од ње га. По гле ди су им се сре ли и Сло бо да ну се учи ни ло да га је Ви шњић ра до зна ло по сма трао.

- До ле Jо сип Броз! - вик нуо је из све сна ге.

- До бро вољ ци, ју риш! - чуо се не где до ле и ово га пу та мно го ја сни је, ко ман ди ров глас. - На ба јо не те! Спу шта ли су се све бр же у ду бо до ли ну. Не ко ли ко до бро во ља ца су у ве ли кој бр зи ни из гу би ли рав но те жу и тих по след њих ме тар-два стро по шта ли се низ стр ми на гиб на тра вом об ра слу за ра ван. На ле те ли су на пар ти зан ску ко мо ру. Сву да око ло ко њи, нај ви ше брд ски, и по ко ји ја ха ћи, про пи њу се и по ку ша ва ју да от ки ну ула ре ко ји ма су ве за ни за рет ка мла да бу ко ва ста бла. Не ки ко ји су успе ли да се осло бо де, ју ре из ме ђу до бро во ља ца ри та ју ћи се и про пи њу ћи се. Њи сак ко ња се из ме шао са људ ском ви ком, зви жда њем че ли ка, пра шта њем бом би.

- Пре дај се, пре дај се! - про му кла ба си на ко мор џи је, под на ред ни ка Бо јо ви ћа, над ја ча ла је у јед ном тре нут ку па кле ну ху ку. На тра ви, је дан крај дру гог, ле же три мр тва пар ти за на.

Jед ном је бом ба раз не ла по ла гла ве. Пре ска чу њи хо ва те ла и у стре љач ком стро ју пре тр ча ва ју це лу ши ро ку за ра ван. Не ко ли ко њих су по ле те ли уз стр ми на гиб.

278

- До бро вољ ци, стој! - на јед ном се раз ле гао ко ман ди ров глас. - Пре ки дај паљ бу и хва тај по ло жа је. У сле де ћем тре нут ку пуц ња ва пре ста је и још се чу је са мо по ко ји уса мље ни зви ждук мет ка.

- Вод ни ци, на пред! - пре не ло се стро јем, ко ји се, ка ко је из гле да ло, сам од се бе раз ву као у по ло жај „је жа”, је ди но отво ре них ле ђа пре ма прав цу из ког су сти гли. Сло бо дан се се тио са за до вољ ством ду гих и за мор них рат них ве жби ко је су, та ко ре ћи, да но ноћ но из во ди ли у ша бач ким ка сар на ма и не по сред ној око ли ни Ба ње Kо ви ља че.

- Го спо ди не по руч ни че - обра тио се чет ни ку - хо ће те ли и ви да по ђе те са мном? Ви шњић је одо брио гла вом, вра ћа ју ћи ре вол вер у фу тро лу. Док су пре ла зи ли пре ко за рав ни, ви де ли су не ко ли ко до бро во ља ца ка ко хва та ју по бе сне ле раз бе гле ко ње, док су дру ги по ку ша ва ли да сми ре оне ко ји су оста ли за ве за ни. Jе дан је ле жао на ле ђи ма и не моћ но мла та рао но га ма. Из ра ме на му је зја пи ла ду бо ка ра на из ко је је ку ља ла крв.

- До вр ши га да се не му чи - ви као је не ко. За чуо се пу цањ и коњ се из не на да сми рио.

Kод ко ман ди ра су за те кли већ ис ку пље не вод ни ке. Сло бо дан је при ме тио за до во љан из раз на Гор ди ће вом ли цу кад га је угле дао да до ла зи са чет ни ком.

- За ро би ли смо им ко мо ру - ка зао је ко ман дир. - Два де се так ко ња, сан ду ке са му ни ци јом, два-три сан ду ка кон зерв и, не ко ли ко ба ца ча...

- Jе дан те шки и че ти ри ла ка - до пу нио га је пот по руч ник Ви дић.

- Че сти там вам! - по руч ник Ви шњић је са лу ти рао и ру ко вао се са Гор ди ћем, тро ји цом вод ни ка и Сло бо да ном. - Пер фект но сте из ве ли овај на пад. Има ћу шта и да при чам мо јим дру­го­ви­ма. - По гле дао је Сло бо да на и осмех нуо се.

- Дра го ми је - ода звао се Гор дић. - Међ ут им, што се ти че на па да, ово га пу та нас је за и ста по слу жи ла из у зет на рат на сре ћа.

- Да ни сам био оче ви дац, па ми не ко о то ме по сле при чао, мо жда бих и сам та ко не што по ми слио.

- Jа сам дао на ре ђе ње да се што пре по ку пи сав овај ма те ри јал, да се оса ма ре ко њи и да се вра ти мо на наш по ла зни по ло жај. Не зна мо у ком су се прав цу раз бе гли пар ти за ни, и не вре ди нам да лу та мо но ћу по овим вр ле ти ма. Да ле ко не где, уле во од њих, чу ло се не ко ли ко екс пло зи ја и од мах за тим раз ле гла се бр за пу шча на и ми тра ље ска паљ ба.

- То су на ши - ка зао је за ми шље но по руч ник Ви шњић и пре шао по гле дом по за пле ње ном оруж ју и сан ду ци ма му ни ци 279

је. - Kад би нам ви да ли не што од овог... Гор дић га је пре ки нуо.

- Мо је су ин струк ци је, ако за пле ни мо ка кав би ло рат ни ма те ри јал, да га ва ма пре да мо.

- Хва ла... - по чео је ра до сно чет ник, али ни је до вр шио. Из мра ка, ко ји се на гло спу штао, ис тр чао је под на ред ник Но ва ков, стао мир но пред Гор ди ћа и оштро му са лу ти рао.

- Го спо ди не по руч ни че, под на ред ник Бо јо вић је те шко ра њен у гру ди. Хо ће да се ви ди са ва ма.

- На сво ја ме ста! - Гор дић је на ре дио вод ни ци ма и по шао бр зим ко ра ком иза Но ва ко ва. Сло бо дан и Ви шњић су му се при дру жи ли. На јед ном ће бе ту је ле жао ста ри ко мор џи ја, под на ред ник Бо јо вић, за тво ре них очи ју.

Kад су му при шли, отво рио је очи.

- Не дÍ да га пре ви је мо - ка зао је Но ва ков.

- Го спо ди не по руч ни че - по чео је ти хо Бо јо вић. - Ни је ме ви део, па на ле тео на ме не иза оног жбу на, пра во сто ма ком на мо ју пу шку са ба јо не том... ни сам мог’о... он млад, још де те. „Пре дај се!” вик нем ја ње му, а он се из ви и ме не пи што љем по сред гру ди.

- Не бри ни - ка зао је ко ман дир. - Пре не ће мо те на ко ња, па пра во у бол ни цу. Дај да те пр во пре ви ју. Бо јо вић је од мах нуо гла вом. Хтео је још не што да ка же, али му је из угла уста по те као та нак млаз кр ви. Те шко се за ка шљао. Но ва ков је по ка зао ко ман ди ру на мр твог пар ти за на не да ле ко од њих. Ле жао је на ле ђи ма, ра ши ре них ру ку.

- Ви део сам га кад је као не ки ђа во од ско чио од Бо јо ви ћа и опа лио ре вол вер у ње го ве гру ди. Да га је про бо ба јо не том ...али ње му па ло на па мет да га хва та жи вог!

- Kо је убио пар ти за на?

- Jа сам га по го дио, али је већ би ло ка сно. Сло бо дан је при шао пар ти за ну, ко ји је ле жао као да га је не ко ра за пео на твр до, там но тло. Био је мла дић од де вет на ест-два де сет го ди на. Ис под ка пе са цр ве ном пе то кра ком ви ри ла му је пла ва, ко вр џа ва ко са. Ме так га је уда рио у до њу ви ли цу и раз мр скао зу бе. Из ра не се још увек из ли ва ла по ла ко цр на, гу ста крв.

- По ста рај се за Бо јо ви ћа ка ко нај бо ље мо жеш - Гор дић се обра тио Но ва ко ву и окре нуо се Љу бо ми ру, ко ји је у то ме тре нут ку до тр чао из прав ца Гру ји но вог во да.

- Го спо ди не по руч ни че, вод ник Гру јин има јед ног ра ње ног, а пот по руч ник Ви дић дво ји цу. Пре не го што су кре ну ли, Сло бо дан је ви део ка ко те ол ог Бу ди ша чу чи по ред Бо јо ви ћа и бри ше му крв са уса на бе лом, 280

ве ли ком ма ра ми цом. „Ето”, по ми слио је Сло бо дан, „ако са да умре, по не ће са со бом и тај ну со ко ла ко ји ле ти ни ско, па ви со ко.

- Kо ли ко они има ју мр твих? - за стао је Гор дић, окре ћу ћи се Љу бо ми ру.

- На шли смо их пе то ри цу и два уби је на ко ња.

- Мо ра мо што пре да на ђе мо не ког се ља ка да нас из ве де...

- Го спо ди не по руч ни че - ја вио се Но ва ков - кад смо си ла зи ли овим про ва ли ја ма, при ме тио сам да се одан де - по ка зао је ру ком не где нео др е ђе но - уз ди же дим из не чи јег оџа ка. Ни је да ле ко.

- Узми од мах трој ку из сво је де се ти не и до ве ди ми до ма ћи на, да из ве де нас и ко мо ру из ове руп ча ге. Бу ди ша ће се по ста ра ти за Бо јо ви ћа. Гор дић је са Љу бо ми ром оти шао у прав цу Ви ди ће вог во да, а Сло бо дан и Ви шњић су при шли до бро вољ ци ма ко ји су ужур ба но са ма ри ли ко ње и то ва ри ли на њих сан ду ке, ба ца че и ми тра ље зе. На јед ног осе дла ног ко ња из ди гли су Жи ку из Це ров ца, Гру ји но вог вој ни ка.

- Че сти там ти ра ну, Жи ко - при шао му је Сло бо дан. - Kа жу да ни је озбиљ но.

- Ни је оном ко га је по ште ди ло - ка зао је до бро во љац кри ве ћи ли це.

- Бо ли?

- Jош ка ко. До бро во љац ко ји је др жао ко ња окре нуо га је и упра вио у су прот ни пра вац. Сад је тек ви део Жи ки ну но гу за ви је ну бе лом га зом до ис под ко ле на. Kроз га зу се раз ли ла крв и по ла ко се све ви ше ши ри ла.

- У це ва ни цу? - пи тао је. Мла дић је са мо клим нуо гла вом.

- Пу шиш ли? - пи тао га је по руч ник Ви шњић. Опет је клим нуо гла вом, као да се пла шио да ће ја ук ну ти ако отво ри уста. Чет нич ки офи цир је из ва дио из џе па па кли цу ци га ре та, из ву као три-че ти ри и пру жио му. Са ни тет ски на ред ник је до вео дво ји цу ра ње ни ка из Ви ди ће вог во да, јед ног са за ви је ним вра том, а дру гог са за де ну том ру ком у ма ра му ко ја је би ла пре ба че на пре ко ра ме на.

- Вас дво ји ца ће те по ред ко ња - ка зао је на ред ник. - Са мо се др жи те за амо ве, па ће ићи лак ше. По руч ник Ви шњић је и њи ма дво ји ци дао сва ком по ци га ре ту.

281

- Kа ко из гле да? - Сло бо дан је пи тао на ред ни ка.

- Са Жи ком је озбиљ ни је. Ова дво ји ца су са мо ма ло окр зну ти. Жи ку ће мо по сла ти за Пец ку. Чет ни ци има ју та мо ле ка ра. Овој дво ји ци не ће би ти ни шта.

- Kа ко је Бо јо вић? - из мра ка је ис кр снуо Но ва ков са сво јом трој ком и јед ним се ља ком.

- Jош је жив - ка зао је не ко. Но ва ков је на ре дио во ђи трој ке да од ве де до ма ћи на ко ман ди ру, а он је отр чао у прав цу где је ле жао ко мор џи ја. Уско ро су ко њи би ли на то ва ре ни и спрем ни за по крет. Пред сам по ла зак са зна ли су да је под на ред ник Бо јо вић умро.

- Бог да му ду шу про сти! - Сло бо дан је чуо не ко ли ко гла со ва из мра ка. Ски нуо је шлем и пре кр стио се. При ме тио је да је и по руч ник Ви шњић ски нуо сво ју шу ба ру и да се и он пре кр стио.

- Под на ред ник Бо јо вић нам је био шеф ко мо ре - ка зао је Сло бо дан. - Ни је тре ба ло да иде на овај те рен, али кад је чуо да не во ди мо ко мо ру са на ма, мо лио је ко ман ди ра да га по ве де као обич ног бор ца. „Kад ви мла ди”, ре као је, „мо же те да се бо ри те и ги не те, мо гу и ја”. Пре ба ци ли су ње го во те ло пре ко ја ха ћег ко ња, за ве за ли га за се дло и спре ми ли се да по ђу за се ља ком ко ји је по ка зи вао ко ман ди ру кри ву да ви пу те љак. Чим су по шли, коњ на ко ме је ле жао пре са ми ће ни Бо јо вић, уз не ми рио се и по чео да се про пи ње по ку ша ва ју ћи да се от ме. Фрк тао је ши ро ко отво ре них но здр ва и по тму ло сте њао као да га не што при те же и не да му да зар же. Ду гач ке но ге под на ред ни ко ве су се за кла ти ле и још га ви ше уз бу ни ле. При шли су још не ки до бро вољ ци да по мог ну и је два не ка ко успе ли да га сми ре и по ве ду.

- Има ли под на ред ник по ро ди цу? - пи тао је чет ник.

- Не зна мо ско ро ни шта о ње му. Ни је во лео да при ча о се би. Имао је ду бо ку ба си ну. Пе вао је че сто, сам за се бе, увек исту пе сму: И ле­ти со­ко, ни­ско па ви­со­ко. ој Зо­ро,­Зо­ри­це... Да ле ка пуц ња ва се све ма ње чу ла и нај зад се пот пу но ути ша ла. Док су се пе ли кроз та му кри ву да вим и стр мим пу тељ ком, Сло бо да ну су по че ле кроз свест да ис кр са ва ју сли ке из овог пред ве чер њег му ње ви тог пре па да. Ни је успео чак ни јед ног мет ка да ис па ли, а све је већ про шло и они се мир но вра ћа ју на ста ре по ло жа је. Чи ни ло му се 282

да је цео овај окр шај тра јао са мо де се так се кун ди, а има ли су тро ји цу ра ње них, јед ног по ги ну лог, а на шли су и пе то ри цу мр твих пар ти за на... Да се ста ри ко мор џи ја ни је са жа лио на оног мла дог пар ти за на, и он би се са да са њи ма пе њао уз ово бр до. За ми слио је се бе ка ко упо ре до са чет нич ким офи ци ром ска че из ја ру ге у ја ру гу, пре ска че жбу ње, ви че из све сна ге.

Kо њи, на јед ном по ди вља ли, про пи њу се, ри та ју и хо ће да се осло бо де ула ра. Три мр тва пар ти за на је дан по ред дру гог. Jед ном ра сут мо зак по за кр жља лој тра ви. Онај мла дић ко вр џа ве пла ве ко се ко ји је убио Бо јо ви ћа, ле жи ра ши ре них ру ку, а из ви ли це му се сли ва крв... Па ипак, сав тај ужас зви жду ка, екс пло зи ја, људ ске ви ке, њи ске пре пла ше них ко ња, мр твих те ла - при чи ња ва ју му се са да као не ки рђав сан. Да ли је он то стврд нуо и огу глао по сле бор би кроз ко је је про шао? Се тио се ка ко је био по тре сен кад је ви део пр ве уби је не љу де, пар ти за не у Хо мо љу. Jош му је пред очи ма леб део лик мла ди ћа ко ји је уко че ним пла вим очи ма зу рио у мут но не бо, а се ћао се и, реч по реч, пи сма ко је је он но сио са со бом. Мр твих пар ти за на у Ибар ској ак ци ји, па чак и мр твих до бро во ља ца, је два се се ћао. „Го спо де Бо же”, по ми слио је у јед ном тре нут ку, „шта ће од ме не по ста ти и оста ти, ако и пре жи вим овај рат?” Не где по сле по но ћи ис пе ли су се на за ра ван са ко је су по шли у по те ру за ко му ни сти ма, и од мах по че ли да ди жу ша то ре.

Kо ман дир је по звао по руч ни ка Ви шњи ћа да про ве де ноћ у ње го вом про стра ном ша то ру, а Сло бо дан му је обе ћао да ће се по ста ра ти за пра ти о ца. Пре не го што су се ра ста ли, чет ник је ка зао ти хо Сло бо да ну: - Хва ла вам што ми ни сте скре ну ли па жњу да су мр тви пар ти за ни би ли об у че ни у ен гле ске уни форм е. Осмех нуо се и пру жио му ру ку.

- Ла ку ноћ. Сло бо дан је по тра жио Но ва ко ва и пи тао га да ли чет никпра ти лац мо же да спа ва под њи хо вим ша то ром.

- Са мо га по зо ви, већ кад нам не ма ви ше Бо јо ви ћа - од го во рио је и кри шом из бри сао су зу. Ме ђу тим, од мах се отр гао. За ми сли, тај њи хов пра ти лац и она на ша дво ји ца ко је смо оста ви ли са шест чет нич ких ко ња, по ку пи ли и на шу и ко ман ди ро ву сла му и да ли је ко њи ма.

- Сад ће би ти лак ше. Зе мља се ису ши ла, а ни је ви ше ни та ко хлад но. Сло бо дан је по шао да на ђе чет ни ка, док су се Но ва ков и Бу ди ша за бу ни ли око ша то ра.

283

Kад се вра тио са чет ни ком, ша тор је већ био по диг нут. Мла дић се звао Стан ко. Да вао је ути сак по ву че ног и ћу тљи вог чо ве ка. Но ва ков је опет, као и про шле ве че ри, упа лио крат ку, жу ту све ћу, окре нуо је на до ле да кап не два-три пу та на дно пор ци је и бр зо је за ле пио на вре ли во сак. Сме сти ли су се на не ко ли ко ће ба ди про стр тих јед но пре ко дру гог и по кри ли се са че тири ће бета.

- От куд ти то ли ка ће бад? - чу дио се Сло бо дан.

- Не мој та ко гла сно. Чу ће не ко па ће по гре шно раз ум е ти.

- А ми ће мо оста ти без по кри ва ча - осмех нуо се Бу ди ша.

- Пар ти за ни су у оној ру пи, кад смо их по ви ја ли, оста ви ли и не ку ће бад. Jа сам их по ку пио, ле по пре са вио и пре ба цио пре ко јед ног од оних ко ња, „злу не тре ба ло”. Kад кре не мо одав де, вра ти ћу.

- Дао је и три ће бе та Љу бо ми ру за ко ман ди ра - опет се осмех нуо Бу ди ша. - Она ко, ваљ да, као не ко оси гу ра ње. Но ва ков је уга сио све ћу, окре нуо се на дру гу стра ну и за спао. Сло бо дан се сми рио и, до не кле за гре јан, по чео да то не у сан кад је чуо ти хи Бу ди шин глас.

- Да л’ спа ваш, бра ле?

- Не спа вам - од вра тио је чет ник исто та ко ти хо.

- Ви део сам кад си до шао са сво јим офи ци ром ка ко се све оба зи реш око се бе. Па и сад ти је не згод но што спа ваш са љо ти ћев ци ма под истим ша то ром и под истим ће бе том.

- Ни је баш та ко - про мр мљао је чет ник.

- Та ко сам се и ја осе ћао у пр во вре ме кад су ме до ве ли.

Jа се ни сам до бро вољ но ја вио, не го су ме они мо би ли са ли. Jа сам из бе гли ца из Хер це го ви не. За ћу та ли су. Сло бо да на је опет по чео да са вла да ва сан, кад се Бу ди ша још јед ном ја вио.

- Не бри ни. Ни су они та кви као што се при ча. И они су, као и ви, чет ни ци, за кра ља, а не во ле ни Нем це ни ко му ни сте. Сло бо да ну је за и гра ло ср це. Зар је то онај исти Бу ди ша од пре не ко ли ко ме се ци, ко ји им је и све то га Са ву хтео да оду зме? Уско ро је за спао ду бо ким сном. Ме ђу тим, ни је ду го спа вао. Kроз свега де се так ми ну та про бу дио га је Љу бо мир.

- Дру же про све та ре, зо ве те ко ман дир да од мах до ђеш.

Jе два је устао и не ка ко се из ву као из ша то ра. Ноћ је би ла зве зда на и он је мо гао да ви ди ја сно гру пу до бро во ља ца пред ко ман ди ро вим ша то ром.

- По гле дај! - Гру јин му је по ка зао ру ком у да љи ну, на до ле, не што уле во од прав ца оне ду бо до ли не у ко јој су за ро би ли 284

пар ти зан ску ко мо ру. Сло бо дан је ви део тан ку, ва тре ну ли ни ју, ко ја се, из гле да ло је, све ви ше про ду жа ва ла, и по че ла да са ви ја у ши ро ки лук.

- Шта је то? - пи тао је нај зад.

- То пар ти за ни ло же ва тре да по ка жу ен гле ским ави о ни ма где да им ис то ва ре му ни ци ју и хра ну.

- Не ве ро ват но.

- Не ве ро ват но, али је та ко - чуо је глас по руч ни ка Ви шњи ћа. - Во лео бих да наш ка пе тан Сми ља нић мо же ово да ви ди. Ва тре ни лук се по ла ко за тва рао и он да на јед ном по чео да се по но во ис пра вља у пра ву ли ни ју.

- Kао пот ко ви ца - ка зао је Гру јин. Уско ро се чуо звук мо то ра ко ји је до ла зио из ве ли ке да љи не. Сло бо дан се на јед ном се тио да је још увек Ве ли ки пе так и да су зво на по цр ква ма за ве за на за успо ме ну на ра за пе тог Хри ста.

- Ова ху ка ави о на ми сме та - ка зао је ти хо Гру ји ну - сме та ми и за то што су иза бра ли да на шњи дан кад ни зво на не зво не...

- И ми смо си ноћ на па ли пар ти за не - пре ки нуо га је исто та ко ти хо Гру јин - и још го ре по ре ме ти ли мир. Знаш да се по цр ква ма у то вре ме слу жио „Плач Ма те ре Бо жи је”? Сло бо дан се окре нуо да га бо ље по гле да. Опет је про го во рио онај дру ги Гру јин о ко ме је знао та ко ма ло. На вод ни ко вом ли цу ни је би ло ни ка квог из ра за.

- Да ни смо ми њих на па ли, они би нас. Би ло би мно го ви ше мр твих. Ни је био за до во љан сво јим об ја шње њем, али шта би дру го мо гао да ка же?

- Она ва тра та мо - Гру јин је још ви ше ути шао глас, та ко да га је је два чуо - она ће да са го ри Ср би ју. Ове ре чи као да су до шле од не ке дру ге осо бе. Опет га је по гле дао. Су ро во ли це не ка да шњег ка сап ског мом ка, а са да не у стра ши вог вод ни ка, ни је му ни ово га пу та ни шта но во от кри ва ло. Се тио се То ши них ре чи, да ни су са мо њих дво ји ца ти ко ји осе ћа ју до ла зак не ум ит не тра ге ди је. Хтео је не што да ка же али га је тр гао Ви шњи ћев глас.

- Шта би ви са да ра ди ли - Ви шњић је пи тао ко ман ди ра да сте бли же ави о ни ма и да има те до вољ но љу ди, ар ти ље ри ју и ба ца че?

- На рав но, не би на па ли Ен гле зе. Они су нам зва нич но са ве зни ци. А шта би ви ра ди ли?

- За и ста је тра гич на си ту ац и ја: на ши са ве зни ци ба ца ју 285

оруж је и му ни ци ју на шим не при ја те љи ма...

- Jа бих, ипак - на сме јао се Гор дић не че ка ју ћи да по руч ник за вр ши - са че као да „са ве зни ци” од ле те, па бих он да рас па лио по са ве зни ци ма на ших „са ве зни ка”.

- Зар то ни је иро ни ја суд би не - при шао им је Сло бо дан. Ме сто да по ма жу вас, чет ни ке, искре не и пра ве са ве зни ке, они по ма жу Ти та, аген та Kо му ни стич ке ин тер на ци о на ле! Зна те ка ко пе ва ју пар ти за ни: Аме­ри­ка и Ен­гле­ска, би­ће зе­мља про­ле­тер­ска Ра но из ју тра сти гла је вест од ка пе та на Ра чи ћа: „Пар ти зан ске је ди ни це су но ћас из не на да на пу сти ле на шу те ри то ри ју”.

ПУНОЛЕТСТВО

По чет ком ма ја до шло је на ре ђе ње за по крет: пра вац Ба ња Kо ви ља ча. Сло бо дан се об ра до вао. Од свих го ди шњих до ба нај ви ше је во лео про ле ће. Ње га је осе ћао као сим бол по чет ка жи во та, бу ђе ње из сна, обе ћа ње не чег ле пог и сун ча ног тек што тре ба да до ђе. Jе сен је, са дру ге стра не, до жи вљавао као ис пра ћај при јат ног ста рог по зна ни ка пред пола зак у ве тро ви те пре де ле, за су те ле де ним ки ша ма ко је ће ого ле ти гра не на др ве ћу, са су ши ти и раз не ти ла ти це на ша ре ним цве то ви ма, и за ка ља ти се ос ке кол ске пу те ве. Бања Kо ви ља ча, леп и при вла чан гра дић са до бро уре ђеним пар ко ви ма, зе ле ни ће се и ми ри са ће тих пр вих мај ских да на. Ни је мо гао да за ми сли при год ни је ме сто у којем ће сле де ћег да на, че твр тог ма ја, да на пу ни два де сет и јед ну го ди ну жи во та. Ту ће и зва нич но по ста ти пу но летан! И не хо ти це се се тио че твр тог ма ја про шле го ди не. У па тро ли, до бро во љац ко ји је ишао са мо на пет-шест ко ра ка ис пред ње га, на и шао је на ми ну, скри ве ну у тра ви и су вом ли шћу. У хо ду, лу пио ју је вр хом цо ку ле и она је у истом тре нут ку екс пло ди ра ла. Из гу био је за у век оч ни вид... Са мо пре не ко ли ко ми ну та тај исти до бро во љац је об и шао Сло бо да на и ста вио се на че ло па тро ле. Стре сао се кад му је пред очи ма ис кр сла сли ка кр ва вог и ис кри вље ног ли ца мла дог вој ни ка. То му се се ћа ње по ти сну ло из све сти и да нас се ја ви ло пр ви пут по сле ду го вре ме на. У Kо ви ља чи их је до че ка ло сун ча но по под не са але ја ма ђур ђев ка и пе ру ни ке, жбу но ви ма про цве та лих мај ских ру жа, гро здо ви ма бе лог и пур пур ног јор го ва на... Тек сад су са зна ли да је Дру ги ба та љон на пу ту за Ме двед ник, ко ји су они на пу сти ли пре ви ше од две не де ље. Ра чић је опет тра жио хит но по ја ча ње. Но ве пар ти зан ске је ди ни це су про др ле у ње го ву те ри то ри ју. Сме сти ли су се и ово га пу та у Kур-са ло ну, по ста ви ли стра же и по сла ли па тро ле у око ли ну ме ста. Тре ба ло је да

286

287

оста ну у Kо ви ља чи и ту да вр ше рат не ве жбе док се Дру ги ба та љон не вра ти. Сле де ћег да на, по сле до руч ка, Сло бо дан је при ме тио да се Ве ли зар спре ма за па тро лу са јед ном трој ком из сво је де се ти не. Бр зо се вра тио у згра ду, до хва тио пу шку, фи ше кли је и шлем и при дру жио се Ве ли за ру.

- Kа жи ко ман ди ру да сам оти шао у па тро лу - до ба цио је Љу бо ми ру ко га је ви део у про ла зу.

- Хо ће мо ли опет за јед но? - на сме јао се Ве ли зар гле да ју ћи га ка ко му при ла зи опа су ју ћи фи ше кли је.

Kад су кре ну ли, об ја снио је Сло бо да ну да им је за да так да иза ђу на Дри ну и кр ену пре ма Љу бо ви ји.

- Из ла га ће мо се тек то ли ко да нас мо гу да опа зе и оба спу ва тром.

- Зна чи: то нам је и за да так да от кри је мо где су?

- Та ко је, али у исто вре ме тре ба да им по ка же мо да смо још увек ту, ако са зна ју да нам је цео је дан ба та љон оти шао са Дри не. Сло бо дан је пре шао бр зим по гле дом пре ко трој ке. Во ђа је био ћу тљи ви Ра до ји ца. Иза ње га је ишао, ско ро по ска ки вао, увек ве се ли и ве дри Ми лић, ко ји је ових да на био на ро чи то рас по ло жен јер се вра тио у сво је род но ме сто Kо ви ља чу. На кра ју ко ло не је од ме ре но га зио пле ћа ти Kр сман. За Kр сма на се при ча ло да је нај ја чи чо век у че ти. Kад су се на ду гим мар ше ви ма сме њи ва ли са пре те шком тор бом пу ном му ни ци је за пу шко ми тра љез, а он ви део ка ко се не ки по је дин ци у де се ти ни му че са до дат ним те ре том, за др жао би тор бу, и сам је по чи тав дан но сио. Ишли су дру мом, гле да ју ћи па жљи во пре ко за хук та ле Дри не на су прот ну оба лу, ко ја је из гле да ла пот пу но пу ста, без и нај ма њег зна ка жи во та. Дри на, на бу ја ла од ис то пље ног сне га и про лет њих ки ша, ју ри ла је шум но у њи хо вом прав цу и Сло бо да ну се чи ни ло да ће на не ким кри ви на ма из не на да иско чи ти из ка ме ног окло па и да ће их за пљу сну ти сво јим ле де ним, мут ним та ла си ма. У исто вре ме, кад год би по ди гао гла ву, имао је ути сак да ви со ко из над њих, по не бе сном пла вет ни лу, пло ви, са њи ма упо ре до и бе шум но, не ко ли ко бе лих обла чи ћа, уо кви ре них бли ста вим, сре бр на стим пра хом. По ред пу та, по про сто ри ма из ме ђу сте ња и кам ења, иж ђи ка ла буј на зе ле на тра ва, иша ра на по ко јим ма слач ком, жу тим као ду кат. Уди ше ду бо ко све жи, ре ски ва здух и осе ћа ка ко му он при јат но ис пу ња ва плу ћа. Kрв стру ји бр же и та при јат ност се по ла ко ши ри це лим те лом, пре тва ра се у не ко чу де сно ус хи ће ње ко је му за хва та це ло би ће. „Про ле ће!” Ду го му се вр ти у све сти та јед на је ди на реч и 288

ње му из гле да као да је она, пре ле па по звуч но сти, до вољ на са мој се би по зна че њу. Све о бу хват на је. Из ра жа ва ви ше не го по за ма шна књи га, ви ше не го све књи ге на све ту: бу ђе ње, ра ђа ње, на да ње... Да нас је пу но ле тан. На пу нио је два де сет јед ну го ди ну! Пред њим је цео жи вот. За бо ра вио је на му ку, на глад, на страх од до ла зе ћег, пре те ћег ми ра... Чуо је бли зак зви ждук мет ка и бр зо се окре нуо. Ви део је ка ко се иза ње га исто та ко окр еће и во ђа трој ке Ра до ји ца. Не ко ли ко ко ра ка иза Ра до ји це већ је ле жао на зе мљи увек ве дри и ве се ли Ми лић. Око ње го ве гла ве окр ва вље но ка ме ње. У сле де ћем тре нут ку сву да око њих за зви жда ше ме ци, за цви ле ше ко ма ди че ли ка од би ја ју ћи се од сте ња, пр сну на све стра не раз би је но ка ме ње. Ве ли зар је не што вик нуо, али га он ни је раз ум ео, не го се ин стинк тив но ба цио свом те жи ном те ла на друм, окре нут Дри ни. Му ње ви том бр зи ном је ре пе ти рао пу шку, на ни ша нио у прав цу пра мен чи ћа ди ма ко ји су се уз ди за ли из над јед ног ве ли ког си вог ка ме на, и по ву као ороз. По ди гао је гла ву и по гле дао уле во. Ве ли зар је као и он ле жао на сто ма ку и пу цао бр зом паљ бом. Док је ме њао шар жер окре нуо се уде сно. Ра до ји ца је та ко ђе убр за но па лио и ре пе ти рао.

Kр сман се у ле же ћем ста ву, са пу шком у на руч ју, при бли жа вао не по крет ном Ми ли ће вом те лу. У истом тре нут ку до ње га је до про сна жан Ве ли за рев глас: - Сло бо да не! Хва тај за клон! Од мах ис пред те бе. По тра жио је по гле дом и ви део, на де сет-два на ест ко ра ка ис пред се бе, не што уле во, не ко ли ко гру бо ис те са них ко ма да ка ме ња на ба ца них јед но пре ко дру гог. До ба у љао је до те хр пе и спрет но, за не ко ли ко тре ну та ка, успео да при ву че ка ме ње и да од ње га обра зу је при сто јан гру до бран. Док је ме њао шар жер, оба зрео се око се бе. Ве ли зар, у уду бље њу из ло ка ном од ки ша, не што бли же реч ном ко ри ту, уз диг нут на лак то ве, па жљи во је ни ша нио. Ра до ји ца, и он са да бли же ре ци, иза ка ме на ко ји је из ла зио из тла, ту као је бр зом паљ бом. Kр сман, на сред дру ма, наг нут над Ми ли ће вим те лом, ужур ба но му је от коп ча вао опа сач са фи ше кли ја ма. „Шта му то тре ба?” по ми слио је Сло бо дан. „Jош ће нам и он по ги ну ти због тих фи ше кли ја”. Око Kр сма на су пра шта ли ме ци и раз мр ска ни ка мен се пре тва рао у прах, ко ји је за си пао и ње га и Ми ли ће во те ло. Нај зад, као по сле чи та ве веч но сти, до бро во љац је по тр чао пре ма ре ци са пу шком у јед ној ру ци и опа са чем, о ко ме су ви си ле фи ше кли је, у дру гој. Тр чао је ге га ју ћи се сво јим те шким 289

те лом, као да му се ниг де на ро чи то не жу ри. Сло бо дан је одах нуо кад је ви део ка ко Kр сман ска че за ши ро ку сте ну, ко ја се из ди за ла из реч ног ко ри та и пру жа ла се на два де се так ме та ра упо ре до са иви цом дру ма.

- Ра до ји це! - чу ли су Ве ли за рев глас. - Пре ба цуј се до Kр сма на. Ве ли зар, Сло бо дан и Kр сман су отво ри ли бр зу паљ бу док је Ра до ји ца пу зао уде сно, спрет но као зми ја. Чим је сти гао на не ко ли ко ко ра ка од Kр сма на, сме стио се иза сте не, па је и он отво рио паљ бу.

- Сло бо да не! - вик нуо је Ве ли зар. - Пре ба цуј се до Ра до ји це. Про стор ко ји је тре ба ло да пре ђе био је два пу та ду жи од Ра до ји чи ног. По чео је да пу же са пу шком у на руч ју. Ни су га опа зи ли све док ни је про шао по ред за кло на из ко јег се ма ло пре из ву као Ра до ји ца. Он да, на јед ном, осу ли су ура ган ску ва тру. Зви жду ка ње око гла ве сли ло се у је дан је ди ни зви ждук, ко ји му се, кад је ка сни је о то ме раз ми шљао, учи нио ка о звук раз бе сне лог, огром ног ро ја пче ла ко ји је му ње ви том бр зи ном ју рио по ред ње го ве гла ве. Био је уве рен да га је у исто вре ме га ђа ло сто ти нак пу ша ка и де се так пу шкоми тра ље за. Друм се за ма глио од ка ме не пра ши не. Од сте не, у ко јој је очи глед но на то ме ме сту усе чен пут, био је уда љен нај ма ње де сет-два на ест ко ра ка. Kад га је за су ла пра ши на од мет ка ко ји је уда рио у ка ме но тло од мах ис пред ње го ве гла ве, од лу чио је да тај про стор пре тр чи. „Бо же по мо зи”, по ми слио је, устао на гло и по ле тео свом сна гом. Ба цио се це лом те жи ном те ла иза сте не на твр ди ка мен и бр зо се оба зрео око се бе. Ви део је ка ко му се су ви и нај че шће озбиљ ни Ра до ји ца, из да љи не од шест-се дам ко ра ка, осме ху је не ким бле дим по лу ос ме хом. Да ље од ње га, на још де сет-два на ест ко ра ка, ма хао му је ру ком Kр сман, као да га по здра вља по сле ду гог ра стан ка. Сад је мо гао мно го бо ље да ви ди и сте ну иза ко је су се за кло ни ли. Из да љи не му се чи ни ло да је мно го ви ша, ме ђу тим, на нај ви шем ме сту, из ди за ла се са мо не што пре ко по ла ме тра из над дру ма. Ипак, од мах је за кљу чио, би ла је као ство ре на за гру до бран. Иза њи хо вих ле ђа, пре ко дру ма, уз ди за ле су се ви со ке, ско ро вер ти кал не сте не. По тра жио је оком Ве ли за ра, али га ни је ви ше ви део.

- Шта је би ло са Ве ли за рем? - вик нуо је Ра до ји ци. „Ваљ да га ни су уби ли!” Већ је ви део Ве ли за ра ка ко ле жи на ле ђи ма, по ред дру ма, уко че них, ста кла стих очи ју. „Зар и он?” Ра до ји ца је слег нуо ра ме ни ма.

290

Стре сао се и још јед ном по гле дао дво ји цу до бро во ља ца ко ји су па жљи во га ђа ли пре ко ре ке. Ако је Ве ли зар стра дао, он је, ско ро уна пре ђен у чин под на ред ни ка, нај ста ри ји по чи ну и са да мо ра да пре у зме ко ман ду! По гле дао је још јед ном у прав цу из ко га је до шао, па кад ни је ви део ни шта сем Ми ли ће вог ис пру же ног те ла, вик нуо је Ра до ји ци и Kр сма ну: - Не мој да тро шиш му ни ци ју! Га ђај са мо кад га видиш. Њих дво ји ца су му од вра ти ли по гле дом. Ви део је да су раз ум е ли. И он је на јед ном схва тио Kр сма но во све сно из ла га ње ва три ка да је ски нуо фи ше кли је са мр твог дру га. Са да ће им сва ки ме так тре ба ти. Ме ци су зви жда ли из над њи хо вих гла ва, „си па ју као ки ша”, по ми слио је, по ка ме ном дру му, али, они су би ли до бро за шти ће ни иза ма сив не сте не. Се тио се ка ко је не где чи тао да је у Пр вом свет ском ра ту из ра чу на то да је у он да шњим бор ба ма од сва ких де сет хи ља да ис па ље них ме та ка са мо је дан по га ђао вој ни ка. И са да је, ве ро ват но, сли чан од нос. Kа ко би се ина че мо гле да об ја сне па кле не ва тре кроз ко је су то ли ко пу та про ла зи ли, че сто без и јед ног је ди ног гу бит ка?

- Не ма ју ба ца че! - вик нуо му је Ра до ји ца, и овог пу та са истим осме хом.

- Хва ла Бо гу! - од вра тио је, и он са сме шком.

- Мо ћи ће мо ова ко цео дан, док на ши не стиг ну - ви као је Kр сман са сво га ме ста.

- Не мој те вас дво ји ца да се мно го из ла же те. Са мо по ко ји ме так. На сло нио је пу шку на жлеб у сте ни и пре ко му ши це по чео да по сма тра дру гу оба лу. Из ка ме ња и сте ња оба сја ног зра ци ма про лет њег сун ца, на не ко ли ко сто ти на ме та ра од ре ке, све тлу ца ли су ва тре ни пла мич ци и уз ди за ли се бе ли обла чи ћи. По то ме је оце нио да пар ти за ни има ју два ми тра ље ска гне зда и нај ма ње осам до де сет пу шко ми тра ље за. Ако би хте ли да им се при бли же, мо ра ли би да пре ђу ши ро ки, бри са ни про стор пре ма ре ци, а и кад би од лу чи ли да пре ђу на ову стра ну, не би мо гли без ча ма ца. Ма ло је одах нуо и окре нуо се дво ји ци до бро во ља ца.

- Сме њи ва ће мо се на стра жи. Ти, Kр сма не, оста ни где си. Не мој да тро шиш му ни ци ју сем ако их ви диш. - По гле дао је на руч ни сат. - У је да на ест ће те за ме ни ти Ра до ји ца, а ја ћу ње га у под не. Сад је тач но де сет. Уско ро ће, ваљ да, и на ши да стиг ну. Пар ти зан ска ва тра се ма ло-по ма ло сти ша ва ла. Сло бо дан је још јед ном по гле дао у прав цу из ко га је ма ло пре до шао. Од 291

Ве ли за ра ни тра га ни гла са. Ни је мо гао да за ми сли да ни кад ви ше не ће да ви ди ње го во на сме ја но ли це. „Мо жда се са мо при та јио”, по ми слио је, иа ко је знао да Ве ли за ру ни је би ло свој стве но да ми ру је. Пу шку је оста вио у жле бу на сте ни, а он је ле гао на ле ђа. По сма трао је не ко вре ме сре бр на сте обла ке. Учи ни ло му се да су на јед ном за ста ли на не бе сном пла вет ни лу и да их не ка ко за бри ну то по сма тра ју. За тво рио је очи да их ма ло од мо ри и истог тре нут ка за спао твр дим сном. Не кад се чу дио „ста рим до бро вољ ци ма” што су мо гли ла ко да за спе под ра зним окол но сти ма: на крат ком од мо ру за вре ме мар ша, че сто сто је ћи на сло ње ни на не ко ста бло; пред са му бор бу, док су че ка ли на ре ђе ње за ју риш са ба јо не ти ма на пу шка ма; усред бор бе кад би би ли по ста вље ни у ре зерв у... Ме ђу тим, вре ме ном је и он сам по стао ста ри бо рац, огу глао на све спо ља шне не зго де и опа сно сти. Ако је те ло би ло умор но и ис цр пље но, мо ра ло је да се од мо ри, без об зи ра на то шта се око ње га де ша ва ло, и да се у исто вре ме при пре ми за да ље фи зич ке и мен тал не на по ре.

- Устај, дру же про све та ре! - вик нуо је не ко по ред ње га. Хтео је да ско чи, али га је јед на чвр ста ру ка за др жа ла. У сле де ћем тре нут ку пре по знао је Ве ли за рев глас: - Ра до ји ца хо ће да те про бу ди, а ја му не дам.

- Ве ли за ре, от куд ти? - ка зао је тр ља ју ћи очи, не си гу ран да ли је бу дан или још увек са ња.

- Шта си ти ми слио, да су ме уби ли ко му ни сти? Зар си за бо ра вио да ме не и те бе не ће ме так? Сло бо дан је ви део по ред се бе до бро по зна то, на сме ја но ли це. Не, ни је са њао.

- Ми слио сам са мо да си про ду жио за Љу бо ви ју, а нас оста вио ов де да се му чи мо.

- Остао сам жив за хва љу ју ћи те би. Ве ли зар им је ис при чао ка ко је ис ко ри стио мо ме нат кад је Сло бо дан устао и по ле тео „лу дач ки” пре ма овој сте ни, а они, „из све га што су има ли”, отво ри ли ва тру па за бо ра ви ли на ње га. Он је то ис ко ри стио и у том тре нут ку от пу зао бр зо пре ко дру ма.

- Са дру ге стра не је плит ка ја ру га, а ка ко је друм на цен тру ио на ко уз диг нут, из ра чу нао сам да ћу ма ло-по ма ло успе ти да се по ба уљ ке до вас до ву чем. Та ко је и би ло, са мо је од у зе ло мно го вре ме на. На не ким ме сти ма онај ја рак се ско ро са свим гу био. Kад сам ова мо пре пу зао пре ко дру ма, ни су ме ви де ли од сте не. Из над гла ва им је пре ле тао још са мо по ко ји ме так. Сло бо дан је по гле дао на сат.

- Већ је је да на ест.

292

- А на ших још не ма! - до дао је Ве ли зар. - Мо ра ли су чу ти пуц ња ву... Мо жда је и на ша че та оти шла не куд, ко зна где.

- У том слу ча ју мо ра ће мо да че ка мо ноћ.

- Бар да смо по не ли чу ту ри це са во дом - ка зао је Ве ли зар бри шу ћи зној са че ла. - Ни кад ви ше не ћу ићи без чу ту ри це. А сун це опет упе кло као да је усред ле та. Сло бо дан се тек са да се тио шта је да на шњи да тум зна чио за ње га.

- Знаш ли, Ве ли за ре, да сам да нас по стао пу но ле тан?

- За и ста? Е, па сре ћан ти ро ђен дан! Jа сам ми слио да си ти мој пар њак. Jош је се нас сам на пу нио два де сет и јед ну.

- И по кој ни Ми лић је про шлог ме се ца по стао пу но ле тан ја вио се во ђа трој ке Ра до ји ца.

- Он је из Kо ви ља че - ка зао је Сло бо дан.

- Да. Оже нио се че ти ри ме се ца пре не го што су га чет ни ци мо би ли са ли и по сла ли у до бро вољ це.

- Jа сам их све по ку пио у мо ју де се ти ну - ка зао је Ве ли зар. - Kад су ре гру ти сти гли у Ша бац, Гру јин ми је ре као: „Узми ко га хо ћеш”. И још се ни сам пре ва рио. „Ни су се пре ва ри ли ни они у дру гим де се ти на ма у сво је љу де”, по ми слио је Сло бо дан али ни је ни шта ка зао. Сви ти се о ски мла ди ћи као да су би ли ро ђе ни да бу ду до бри рат ни ци. Сло бо да ну је по глед опет од лу тао пре ма мр твом Ми ли ће вом те лу.

- Да ли се ви део са же ном ју че кад смо сти гли? - пи тао је Ра до ји цу.

- Ни је. Тре ба ло је да про ве де цео су тра шњи дан са сво јом фа ми ли јом... Же на му је труд на, у пе том ме се цу. Ве ли зар је хтео не што да до да, али је на јед ном окре нуо гла ву на дру гу стра ну и за ћу тао. Про шло је већ под не, а по моћ ни је до ла зи ла. Пар ти за ни су пре ста ли да пу ца ју. Kад је Ве ли зар у јед ном тре нут ку ста вио свој шлем на це ви пу шке и ма ло га из ди гао, од го во ри ли су са два-три ра фа ла. Ни су има ли ни ка квог за кло на од сун ца и већ су дав но по ски да ли шле мо ве и рас коп ча ли блу зе. Ис пред њих, на све га два де сет ко ра ка, ху чи и пе ну ша хлад на Дри на, а њен хук им још ви ше по ја ча ва жеђ. Kад год би из ви ри ли из за кло на, ви де ли би ус ко ме ша не та ла се ка ко се раз би ја ју о сте ње у сто ти не бле шта вих искри ца.

- От пи са ли су нас - ја вио се у јед ном тре нут ку Ве ли зар, гле да ју ћи на свој руч ни сат. - Већ је два и три де сет. Шта ми слиш, дру же Сло бо да не, да се ми одав де са ми из ву че мо?

- Kа ко?

- Kао и ја што сам до шао. Да пр во от пу же мо пре ко дру ма 293

и он да оним јар ком, по ла ко, је дан по је дан, по тр бу шке, кре не мо за Kо ви ља чу. Kо ће ов де до че ка ти ноћ? А мо гу још до тле и ба ца че да до ву ку. Сло бо дан је про ми слио не ко ли ко тре ну та ка.

- Kа ко год ти ка жеш. Ве ли зар се раз ве дрио.

- Дру го ви - обра тио се Ра до ји ци и Kр сма ну. - Kре ће мо од мах за Kо ви ља чу. Об ја снио им је план. Kр сман ће кре ну ти пр ви, за њим Ра до ји ца, па Сло бо дан, и на кра ју Ве ли зар.

- А шта ће мо са Ми ли ћем? - пи тао је Kр сман. - Jа би’ мог’о да пре тр чим до ње га, па да га ча сом сву чем до јар ка. Ве ли зар је од мах нуо гла вом.

- Не ћу и те бе још да из гу бим, Kр сма не. Но ћас ће мо до ћи по ње га. Пре не го што је дао знак за по ла зак, Ве ли зар је за стао за тре ну так.

- Хај де да их ма ло збу ни мо. До са да су мо ра ли да уви де да не ма мо пу шко ми тра љез. По звао је Сло бо да на и Ра до ји цу да му се при бли же на ко рак-два.

- Сад ћу вам по ка за ти шта смо ра ди ли че тр де сет пр ве док још ни смо има ли пу шко ми тра ље зе. - Уба цио је ме так у цев. Jа ћу пр ви по ву ћи ороз. Од мах иза ме не ћеш ти, а за то бом ће Ра до ји ца. Га ђа ће мо у истом прав цу, у оно ис кри вље но др во. Та ко ће мо не ко ли ко пу та, а они ће по ми сли ти да смо до би ли по ја ча ње. Чу ди ће се ода кле су и ка ко су до шли до нас. Пр ви пут ни је успе ло баш нај бо ље, ме ђу тим, дру ги и тре ћи пут је зву ча ло мно го убе дљи ви је. Пар ти за ни су од мах од го во ри ли ја ком ва тром, али су се по сле не ко ли ко ми ну та опет ућу та ли. На Ве ли за рев сиг нал Kр сман је за ба цио пу шку пре ко ле ђа, спу стио се на сто мак и по чео по ла ко и па жљи во да пу же пре ко дру ма.

- До бро је - осмех нуо се Ве ли зар и мах нуо Ра до ји ци да кре не.

Jа рак је по сле два де сет-три де сет ме та ра по стао не што ши ри и ду бљи и они су се са да кре та ли мно го лак ше и брже. Про шли су сто ти нак ме та ра ка да су иза се бе чу ли пр ву екс пло зи ју. Од мах иза ње раз ле гла се дру га, тре ћа, па за тим чи тав низ ко ји се слио у гр мља ви ну.

Kа ме но тло ис под њих се тре сло и по че ло да по дрх та ва, а па кле на је ка ко ја се мно го стру ко по ја ча ва ла од би ја ју ћи се о сте но ви та бр да и хри ди не, за глу ши ва ла им је уши. На ста ви ли су да пу жу свом сна гом. Kа ме ње је се кло ко жу на дла но ви ма, 294

а ко ле на бри де ла.

- Алал ти ве ра, Ве ли за ре - је два је успео да из го во ри Сло бо дан, те шко дах ћу ћи кад су нај зад за ста ли да се од мо ре. Kре ну ли смо у по след њем тре нут ку.

- Да смо оста ли са мо још де сет ми ну та - сло жио се Ве ли зар и он се бо ре ћи да до ђе до да ха - не би одан де из не ли жи ву гла ву.

- Си ро ма’ Ми лић - уз дах нуо је Kр сман - свег ће га ис ки да ти.

- Сад смо већ до ста од ма кли - ка зао је Ве ли зар ди жу ћи гла ву и по сма тра ју ћи око ли ну - а про шли смо иза оку ке у ре ци. Одав де ће мо тр че ћим ко ра ком, па шта Бог дÍ. Уста ли су као је дан чо век и у ко ло ни по је дан по тр ча ли иви цом дру ма. По сле не ког вре ме на су за ста ли да се још ма ло од мо ре. Иза њих су још увек од је ки ва ле екс пло зи је, са мо ово га пу та не што при гу ше ни је. Уско ро су на ста ви ли обич ним ко ра ком. У град су сти гли ка сно по под не, пре мо ре ни, глад ни и жед ни. Од чет ног на ред ни ка су са зна ли да је ко ман дир, на крат ко по сле њи хо вог од ла ска, по вео че ту су прот ним прав цем, у по те ру за јед ном пар ти зан ском је ди ни цом.

- Ми смо ов де чу ли пуц ња ву, па смо зна ли да су вас на па ли, али ни је вре де ло, јер сам ја остао са мо са ко њу ша ри ма и шест до бро во ља ца ко ји чу ва ју стра жу око шта ба.

Kад се про бу дио, Сло бо дан је чуо од Гру ји на да се че та вра ти ла ка сно са те ре на, да је ко ман дир од мах од ре дио јед ну де се ти ну да до не се Ми ли ће во те ло. Kа зао му је да је Ми ли ће во те ло би ло раз не то гра на та ма та ко да су га је два по ку пи ли по мра ку са раз ри ве ног дру ма. Чим се де се ти на из ву кла, ис па ли ла је ра ке ту и је дан вод те шких ба ца ча, ко ји је си ноћ сти гао из Пра те ће че те, осуо је пар ти зан ске по ло жа је са ви со ва из над дру ма и ту као их све до сва ну ћа. По Ве ли за ре вом опи су из ра чу на ли су пра вац и од сто ја ње до сте на иза ко јих су ба ца чи би ли скри ве ни.

- По ред то га - до дао је Гру јин - ко ман дир хо ће да му од мах по сле до руч ка иза ђеш на ра порт. У пр вом тре нут ку Сло бо дан је по ми слио да се вод ник ша ли, али на ње го вом озбиљ ном ли цу ни ово га пу та ни је би ло ни ка квог тра га осме ха.

- За што?

- От куд ја знам. „Шта би то мо гло да бу де?” раз ми шљао је за вре ме до руч 295

ка док је слу шао ка ко Ве ли зар пре при ча ва ју че ра шњи до га ђај. На ра порт се у нај ви ше слу ча је ва ишло због не ке кри ви це, а он је знао да ни је ни шта скри вио. Шта је мо гао да скри ви?

- Ето, ви ди те, та ко ми је наш про све тар спа сао гла ву - чуо је Ве ли за рев глас. - Да ни је он пре тр чао бри са ни про стор кроз ону ки шу кур шу ма, не бих ја ни кад мо гао да пре ђем пре ко дру ма.

- А да ни је би ло Ве ли за ра - осмех нуо се Сло бо дан - не би смо ми са да је ли до ру чак са ва ма ов де, у Ба њи Kо ви ља чи. Од оста лих до бро во ља ца са зна ли су да је че та из гу би ла ју че цео дан тра га ју ћи за пар ти за ни ма. Kо ло на за ко ју су се ља ци ми сли ли да је пар ти зан ска, би ла је у ства ри не ка ма ња чет нич ка је ди ни ца.

- У стра ху су ве ли ке очи - ка зао је Бо ра Бр ка. - Наш на род још увек до бро пам ти че тр де сет пр ву. Ушао је у ко ман ди ро ву кан це ла ри ју по што је за те гао опа сач и из рав нао блу зу. По руч ник Гор дић је се део сам у со би и не што пи сао.

Kлим нуо је гла вом на Сло бо да нов по здрав и ја вља ње на ра порт, ме ђу тим, оста вио га је да сто ји у ста ву „мир но”.

- За што си ју че оти шао са Ве ли за ре вом трој ком без мо га одо бре ња? - пи тао га је оста вља ју ћи на лив пе ро на сто.

- Го спо ди не по руч ни че - по чео је - ја сам се и ра ни је ја вљао...

- Знам, али овога пу та је би ло без мо га зна ња и одо бре ња - пре ки нуо га је сво јим чвр стим гла сом.

- Жао ми је ако сам...

- Не ма шта да ти је жао. Убу ду ће мо раш од ме не лич но да до би јеш одо бре ње. Ни од де се та ра, ни од вод ни ка, не го од ме не. Jе си ли раз ум ео?

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че!

- Шта си раз ум ео? Мо рао је да по но ви на ре ђе ње.

- Jа те бе ју че не бих пу стио. Ве ли зар је, као што знаш, мај стор за из ви ђа ња. Ово га пу та је тре ба ло још и да при ву че на се бе не при ја тељ ску ва тру, што је у учи нио. За то му ни је тре бао про све тар. Ти имаш до ста сво јих ду жно сти.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че!

- Мо жеш са да да идеш. Био је већ на вра ти ма кад га је Гор дић за у ста вио.

- Сло бо да не - ка зао је не ме ња ју ћи из раз ли ца - иа ко са за ка шње њем, че сти там ти два де сет пр ви ро ђен дан.

- Хва ла - осмех нуо се.

САВА ЈЕ ТЕКЛА МИРНО, БЕШУМНО

Рат не ве жбе у Kо ви ља чи, ноћ не па тро ле по ред Дри не, пре да ва ња из срп ске про шло сти, још јед на при ред ба у Kур-са ло ну, ко јој је ово га пу та при су ство вао и но ви ко ман дант ба та љо на ка пе тан Нај да но вић... Сло бо дан је имао све ви ше сло бод ног вре ме на, јер је Гор дић већ не ко ли ко пу та од би јао ње го ве мол бе да се при дру жи па тро ла ма и да уче ству је у за се да ма. На ба вио је све шчи цу у ко ју је сит ним сло ви ма по чео да бе ле жи сво ја се ћа ња из про те клих бор би, а у исто вре ме пи сао је и днев ник. Ис ко ри стио је то пло сун ча но вре ме, па је че сто нај ве ћи део да на про во дио на клу пи ле по уре ђе ног пар ка.

Jед ном је свра тио у ка фа ну ко ју су пре ра та сма тра ли за нај лук су зни ју у Ба њи Kо ви ља чи. У њој ни је би ло ни ко га сем ко но ба ра. Сло бо дан је на ру чио јед ну „ме ку” и по чео раз го вор са ко но ба ром Стра хи њом, мла ди ћем ње го вих го ди на, ко ји му је ка зао да је из бе гли ца из Бо сне.

- Из бе гао сам у про ле ће че тр де сет дру ге. Био сам са Дан ги ће вим чет ни ци ма, па су ме, као ра ње ни ка, ва ши до бро вољ ци пре ба ци ли пре ко Дри не - при чао је Сло бо да ну ко ји се из не на дио кад је са знао да има са мо че ти ри раз ре да основ не шко ле.

- Во лим да чи там - об ја снио је Сло бо да ну кад је при ме тио не ве ри цу у ње го вим очи ма. - Бо гу хва ла, мој га зда има пу но књи га. Сад чи там Уско­ка од Си ме Ма та ву ља. Он ми увек не ку ле пу иза бе ре, а имам и вре ме на на пре тек. Од ње га је са знао да у ка фа ни про да ју јо гурт и по га чи це са ки се лом во дом, што је тих рат них го ди на би ло рет кост у ва ро ши. Уо би ча јио је да сва ког да на до ђе на ча шу јо гур та и по јед ну по га чи цу. То ли ко је мо гао да до зво ли се би од пла те. У исто вре ме ужи вао је да слу ша Стра хи њи на при ча ња о пред рат ном жи во ту у ње го вом се лу на пла ни ни Ро ма ни ји. По не кад му се чи ни ло да се рат за вр шио, а он до шао ова мо, у ову ле пу ба њу, да се ма ло опо ра ви и од мо ри од свих му -

296

297

ка кроз ко је је про шао, пре не го што се вра ти у свој До брин. По чео је и Ан ђел ке да се све че шће се ћа. Гор дић је одр жа вао стал ну ве зу са шта бом ба та љо на, па је сва ко дру го или тре ће ве че по зи вао Сло бо да на и тро ји цу вод ни ка да би их оба ве стио о нај но ви јим до га ђа ји ма у кор пу су. У ма ју че тр де сет че твр те, по ред до брих ве сти ко је су до ла зи ле са те ре на, још јед на тра ге ди ја: „Ве ли ки са ве зни ци” бом бар до ва ли Бе о град. Ово га пу та нај ви ше је стра да ло Па ши но бр до. По ги ну ле и по вре ђе не хи ља де љу ди, же на и де це. Пр вих да на ју на, ис при чао им је Гор дић, по руч ник Ду шко Гли шић је са сво јим ба та љо ном пре ба чен по но во на Jа стре бац, где је имао две же сто ке бор бе код Ве ли ког Ши ље гов ца. У дру гој бор би је пот пу но по ту као пар ти за не и они су се у не ре ду по ву кли на су прот ну стра ну Jа стреп ца. Док су их про го ни ли, на и шли су са свим слу чај но на огром на скла ди шта ен гле ског рат ног ма те ри ја ла за ко па ног на пре ко три де сет ме ста на јед ном про стра ном про план ку.

- Про на шли су чи та ве то не ми тра ље за, ба ца ча и му ни ци је; хи ља де ен гле ских ко шу ља, ве ша, ча ра па; кон зерв е ме са, џа ко ве бра шна... - сме шкао се за до вољ но ко ман дир док је на бра јао вр сте бо га тог пле на. - Цео Ду шков ба та љон се до бро обу као и обуо. Све дру го су по сла ли на сто пе де сет ко ла у Kру ше вац, па пре ко Kру шев ца у штаб на шег кор пу са у Бе о град. Се ља ци ма су по кло ни ли мно го па до бра на, на пра вље них од нај фи ни је сви ле. Сре ди ном ју на, од се дам на ес тог до де вет на ес тог, Ди ми три је Љо тић, као лич ни пред став ник ге не ра ла Не ди ћа, во ди успе шне пре го во ре у се лу Бр ђа не, по ред Гор њег Ми ла нов ца, о за јед нич кој ак ци ји про тив ко му ни ста са пред став ни ком ге не ра ла Ми ха и ло ви ћа, ге не ра лом Ми ро сла вом Три фу но ви ћем.

- Ве ћи на чет нич ких ко ман да на та са ко ји ма до ла зи мо у до дир - ка зао је Гор дић - ве ру ју да ће се са ве зни ци уско ро ис кр ца ти на ја дран ској оба ли, да ће раз о ру жа ти пар ти за не, при зна ти чет ни ке за ле гал ну ју го сло вен ску вој ску у Отаџ би ни, и да ће до ве сти кра ља Пе тра у Бе о град.

- Та ко би и тре ба ло да бу де по прав ди - ка зао је Сло бо дан - али, ко га се да нас сем срп ског на ро да, укљу чу ју ћи ту нас и чет ни ке, ти че прав да?

- Ен гле зи има ју не ку сво ју прав ду. Из це ле Ср би је, где год су се до бро вољ ци кре та ли, сти за ле су ве сти о успе шној са рад њи са чет ни ци ма и о по мо ћи ко ју им је на род на сва ком ко ра ку ука зи вао, сре ћан да се опет бо ре за јед нич ки про тив не при ја те ља ко ји им је на нео ве ли ко зло че тр де сет пр ве. Ово га из у зет но то плог ле та же тва је по че ла ра ни је и до 298

бро вољ ци дуж Дри не, не са мо из Тре ћег пу ка не го и они из Дру гог ба та љо на Пр вог пу ка, ко ји су би ли рас по ре ђе ни од Ро га чи це до Љу бо ви је, по ма га ли су се ља ци ма у ко сид би и ску пља њу ле ти не. Сло бо дан је са мо јед ном по шао са љу ди ма из сво је че те у ко сид бу, али, те ве че ри, док су се љач ки си но ви срећ ни и за до вољ ни пе ву ши ли пе сми це, не ви чан те шким пољ ским ра до ви ма, са кр ва вим жу ље ви ма на дла но ви ма и, пот пу но ис цр пљен и ма лак сао, са мо се сру шио на свој кре вет. Сле де ћег ју тра су оти шли без ње га, јер га ни ка ко ни су мо гли да про бу де.

Jед но ве че, ис пу ње ног ми ри сом све же по ко ше не тра ве, ко ман дир их је опет по звао „на раз го вор”. Ово га пу та је био озбиљ ни ји не го обич но.

- До би ли смо на ре ђе ње за по крет - по чео је отва ра јући сво ју сре бр ну та ба ке ру и ва де ћи па жљи во ци га ре ту. - По сав ска чет нич ка бри га да је от кри ла ве ли ке кон цен тра ци је пар ти зан ских је ди ни ца дуж Са ве, у Сре му. Jа ке чет нич ке сна ге са ге не ра лом Све том Ђу ки ћем, ма јо ром Kо мар че ви ћем, чла ном Вр хов не ко ман де ма јо ром Или јом Орељ, већ су за по се ли по ло жа је дуж ре ке. У исто вре ме ге не рал Ми ха и ло вић је тра жио од ге не ра ла Му шиц ког да по ша ље и не ко ли ко до бро во љач ких ба та љо на. Ми кре ће мо су тра из ју тра са на шим Тре ћим ба та љо ном, а Тре ћи ба та љон Пр вог пу ка, по руч ни ка Ми лен ка По по ви ћа, већ је кре нуо из Ва ље ва. Са со бом во ди мо це ло куп ну ко мо ру. За јед но са чет ни ци ма др жа ће мо углав ном ли ни ју Ушће - Ске ле - За бреж је.

Kад су иза шли из кан це ла ри је, Гру јин се обра тио Сло бо да ну.

- Ово не ка оста не ме ђу на ма: по сто ји мо гућ ност да на ша че та за јед но са јед ном чет нич ком бри га дом пре ђе у Срем.

- За и ста?! Шта знаш о то ме?

- Гор дић ми је ка зао да је чуо од Нај да но ви ћа да је Не дић одав но тра жио по во да да пре ђе у Срем, а са да му се ука за ла при ли ка. Знаш за ону те о ри ју по ко јој је на пад нај бо ља од бра на. Сло бо дан се про бу дио пре тру бе, обу као, умио и иза шао пред згра ду. За стао је код стра жа ра и са њим из ме њао не ко ли ко ре чи. Не бо се ма ло за цр ве не ло, а зве зде тек да за бле де. Пти це у још там ним спле то ви ма ли шћа и гра ња по че ле да ћу ћо ре, а зри кав ци, као да су це лу ноћ про бде ли, још увек се не ум ор но до зи ва ју кроз гу сту тра ву. По шао је пре ма пар ку. Удах нуо је ду бо ко не ко ли ко пу та све жи, со мот ско-ме ки ва здух. Сео је на „сво ју” клу пу и удоб но се на ме стио. За тво рио је очи и пред њи ма је по че ла да се по ја вљу је Са ва оба сја на свим мо гу ћим бо ја ма из ла зе ћег сун 299

ца. Kао оно га ју тра, пре две го ди не, кад ју је пре шао чам цем. Та ква му се нај ду бље уре за ла у се ћа њу. Зна чи, уско ро ће пре ћи Са ву и за ко ра чи ти но гом на по зна то тло. Та му је ми сао го ди ла, али је њу по ти ски ва ла дру га: „Пу ца ћу са да и на Срем це”. То ша му је при чао, а исто та ко и не ки дру ги ко ји су по сле ње га успе ли да по бег ну на ср би јан ску стра ну, ка ко су ко му ни сти, на у чив ши лек ци ју у Ма чви и Шу ма ди ји, кад су се оси ли ли због пр вих успе ха па су и су ви ше ра но по ка за ли сво ју пра ву бо ју, са да до бро па зи ли шта го во ре се ља ци ма. Зна ју ћи ко ли ко је на род био ве зан за мо нар хи ју, го во ри ли су по се ли ма: „Ми ни смо про тив кра ља. Ми смо за то да на род по сле ра та од лу чи да ли хо ће кра ља или не ће”. Срем ци ма је то би ло до вољ но, јер су зна ли да ће сви они „гла са ти за кра ља”. А мно го су им го во ри ли и о „мај ци Ру си ји”, зе мљи пра во слав ној, Ру си ји ко ја је увек би ла на срп ској стра ни. То ша је чуо од се ља ка ко ји су до ла зи ли у До брин да су пар ти за ни са цр ве ним пе то кра ка ма на ка па ма, у бор ба ма про тив уста ша ви ка ли: „Жи вео Kраљ!” „Тра ги ко ме ди ја”, по ми слио је, али се бр зо ис пра вио. „Тра ге ди ја!” Не ма ту ни тра га ко ме ди ји кад се хи ља де мла дих љу ди жр тву ју за успех иде је са ко јом су ду би ном сво је ро до љу би ве ду ше у пот пу ној су прот но сти. Ве ћи на их и не слу ти да се „уче ни љу ди”, ко ји их во де, спр ема ју да им оду зму не са мо кра ља не го и Бо га, и њи хо ву вла сти ту де цу, ко ју ће вас пи та ва ти у ате и стич ко-ма те ри ја ли стич ком ду ху. Jош нај ма ње им па да на ум да ће, ако они по бе де, од у зе ти њи хо ве њи ве, па шња ке и воћ ња ке и да ће од њих, сло бод них и по но сних се ља ка „ра та ра зе мље го спо да ра”, као што ка же њи хо ва ста рин ска пе сма, на пра ви ти нај о бич ни је рад ни ке-над ни ча ре.

Kа ко ће се они осе ћа ти јед но га да на ако им до ђу Ста љи но ви „Ру си”, па им се пре ко но ћи от кри је исти на? То ша му је та ко ђе ис при чао ка ко су се кроз се ла, па и сам До брин, про но си ле ве сти да ће се краљ Пе тар уско ро вен ча ти са Ста љи но вом ћер ком Све тла ном... Тр гао га је звук тру бе. Устао је и по жу рио у прав цу згра де из ко је су већ по че ли да из ла зе до бро вољ ци. но.

Под ве дрим, лет њим не бом, Са ва је те кла мир но, бе шум -

Ско ро на са мој оба ли, за кло ње ни је ди но ви со ким, гу стим жбу њем, до бро вољ ци Гор ди ће ве че те су ра за пе ли ша то ре и нај ве ћи део да на се од ма ра ли од сва ко днев них, рат них ве жби. Вој ни ци ма су па тро ле по ред ре ке при ја ле као не ки ма ли из ле ти, ко ји су раз би ја ли мо но то ни ју.

300

Ме ђу њи ма се про не ла вест да ће уско ро пре ла зи ти на срем ску стра ну. За хва ти ло их је опет оно све ча но рас по ло же ње рат ни ка ко ји се спре ма ју на не ко ве ли ко де ло. Не до ви ку ју се и не за дир ку ју, не го раз го ва ра ју из ме ђу се бе по лу гла сно, из у зет но па жљи ви јед ни пре ма дру ги ма, као да се пла ше да ће не ко га увре ди ти рђа вом, или још ви ше, по гре шно схва ће ном реч ју. Сло бо дан је већ не ко ли ко пу та раз ми шљао о том ста њу ко је је и ње га за хва та ло. Ни је у пи та њу би ла са мо не из ре че на ми сао да ће уско ро не ки од њих из гу би ти жи во те и да се не ће ни ка да ви ше ви де ти ни чу ти, као што се са да ви де и чу ју. И они са ми, сва ки по је ди нач но, же ле ли су да оста ну у нај бо љој успо ме ни, бар ових, по след њих да на, ако се и њи ма, не дај Бо же, бли жи суд њи дан. По ред све га то га, ос ћао је да је ту при сут на и не ка нео бја шњи ва ма гиј ска нит ко ја им се про вла чи кроз би ћа и ме ђу соб но их по ве зу је. И та нит, са ма по се би, као да је про ду же на, пре не се на на њих са оче ва, де до ва и пра де до ва, ко ји су мо ра ли да се ова ко исто осе ћа ју и оп хо де под слич ним окол но сти ма.

Jед ном, мно го ка сни је, док је са гру пом љу ди, же на и де це слу шао гу сла ра о ста рој сла ви, бит ка ма и мег да ни ма, из не на да све му је по стало ја сно: „То је то дрх та во тре пе ре ње стру не до дир ну те гу да лом - та не ви дљи ва нит!” А та нит мо ра да је ве зи ва ла не ким чуд ним сти ца јем окол но сти и оне про тив ко јих су се бо ри ли и до бро вољ ци и чет ни ци, иа ко су се ко му нис ти, у то је чвр сто ве ро вао, бо ри ли и ги ну ли за ве ли ку За блу ду. Kа ко би се друк чи је об ја сни ла пар ти зан ска, че сто нат чо ве чан ска хра брост?

- Дру же Сло бо да не - осло вио га је јед ном Бо ра Бр ка док су се де ли пред ша то ром и пре при ча ва ли бор бе кроз ко је су за јед нич ки про шли - ка ко се осе ћаш?

- До бро, хва ла Бо гу.

- То је ле по, али ја сам ми слио на оно дру го.

- На шта? Сло бо дан је при ме тио ка ко се до бро вољ ци око ње га сме шка ју.

- Ти знаш на шта ја ми слим... да се опет на ђеш у сво ме род ном кра ју.

- Мој је род ни крај - на сме јао се Сло бо дан - цео про стор на ко ме Ср би жи ве.

- То си ле по рек’о, дру же Сло бо да не, али ја, на при ли ку, кад смо се вра ћа ли са оних пла ни на око Ибра у мо ју Ма чву, а ме ни ср це за и гра ло. Мо ра и те би са да да игра. Опет је по гле дао по на сме ја ним, би стрим ли ци ма. И ово га пу та су они зна ли пре ње га о че му се ра ди! Освр нуо се пре ма пу шко ми тра ље сцу Ста ни ши. И он се 301

сме шкао.

- А ка да ће мо у тво ју Бо сну?

- Kад Бог да - уо зби љио се Ста ни ша.

- Дру же Сло бо да не - упао је ме ђу њих Љу бо мир. - Зо ве те ко ман дир. Ис пред ко ман ди ро вог ша то ра ви део је ка ко сто је Рај ко Гру јин и Ве ли зар.

- Шта је би ло? Гру јин је по ка зао пр стом на ша тор.

- Че ка мо ко ман ди ра. По сле не ко ли ко ми ну та Гор дић је иза шао за коп ча ва ју ћи опа сач. По ка зао им је обо ре на ста бла, ко ја су ле жа ла на чи сти ни, јед но по ред дру гог, де се так ко ра ка пре ма ре ци.

- Ов де ће мо их до че ка ти. - За стао је на ме шта ју ћи фу тро лу са ре вол ве ром. - Чет нич ки ко ман дант бри га де, ко ји са сво јим љу ди ма др жи по ло жа је од мах до на ших, по ру чио ми је да ће још ма ло до ћи да нас оби ђе.

- О че му хо ће да раз го ва ра? - пи тао је Гру јин кад су се сме сти ли на де бе ло бу ко во ста бло.

- Ви де ће мо - ка зао је Гор дић ва де ћи ци га ре ту из та ба ке ре.

- Ово ме под се ћа на Ме двед ник - на сме јао се Ве ли зар док му је под но сио за па ље ну ши би цу. - Та ко смо са њи ма и та мо...

- Ти, Ве ли за ре, да ћу тиш.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че - ис пр сио се Ве ли зар.

- Љу бо ми ре! - вик нуо је Гор дић у сле де ћем тре нут ку - иди ка жи стра жа ру да не за у ста вља чет ни ке, а ти че кај са њим док не на и ђу, па их он да до ве ди ова мо.

Kо ман дир је ба цио и дру гу ис пу ше ну ци га ре ту у тра ву и до бро је згње чио чи змом, кад су се чет ни ци нај зад по ја ви ли на ста зи ко ја је кри ву да ла из ме ђу жбу ња. Пр ви је устао Сло бо дан. Ни је мо гао да ве ру је. Ви сок, ко шчат ко ман дант у но вој на род ној но шњи, са „пи кав цем” пре ко ра ме на и не ко ли ко чет ни ка око се бе, био је Ми лан ко Пе тро вић, не ка да шњи Бе ли орао из До бри на, ко га је рат за те као на пр вој го ди ни Вој не ака де ми је. И Ми лан ко је ње га од мах по знао.

- Ово је мој До бри ња нин - са мо је то ли ко успео да шап не Гор ди ћу.

- Ни сам се на дао да ћу те бе ов де за те ћи ка зао је Ми лан ко по што се ру ко вао са до бро вољ ци ма.

- И ја сам се из не на дио. Чет ни ци су по се да ли на обо ре но ста бло на су прот њи хо вом. Раз го ва ра ли су нај ви ше о пре ла ску Са ве. Од чет ни ка су 302

до зна ли ма ло ви ше о бор ба ма во ђе ним у Сре му, око Kу пи но ва, са Тре ћим ба та љо ном Пр вог пу ка, по руч ни ка Ми лен ка По по ви ћа, и јед ном чет нич ком бри га дом, про тив ко му ни ста ко ји су пре шли из Бо сне код се ла Бо су та и за јед но са срем ским је ди ни ца ма спре ма ли се да пре ко Са ве из Сре ма упад ну у Ср би ју. Пре ки нуо их је Љу бо мир. Ађу тант ка пе та на Нај да нови ћа је из шта ба ба та љо на до нео не ку по ру ку за ко ман ди ра.

Kад их је Гор дић на пу стио, Ми лан ко Пе тро вић се наг нуо пре ма Сло бо да ну и шап нуо му та ко да их дру ги ни су мо гли да чу ју: - Не мој да при чаш овим тво јим убо ји ца ма да сам и ја био у Бе лим ор ло ви ма.

- Не ћу. А за што „убо ји ца ма”?

- Па ни сте нам ни кад да ли ми ра. Стал но сте нас про го ни ли. Го ри сте од Не ма ца. Сло бо дан је до бро по гле дао Ми лан ка. По на дао се да ће по из ра зу на ње го вом ли цу ви де ти да се он то са мо ша ли.

- Зар та ко? Да ли смо и те бе лич но ви ја ли?

Kо ман дант бри га де је устао и обра тио се при сут ни ма, ко ји су ућу та ли и по че ли да ослу шку ју раз го вор.

- Jа ћу са мо јим зе мља ком ма ло да про ше там. Хај де, Сло бо да не.

Kре ну ли су ћут ке ста зом ко ја је иза ша то ра во ди ла у шу му.

- Шта ти ра диш ов де ме ђу љо ти ћев ци ма? - пи тао је кад су од ма кли. - Зар не знаш да су они фа ши сти? Сло бо дан ни је од мах од го во рио. Пред очи ма су му ис кр сле про сто ри је у ко ји ма су се не кад са ста ја ли, слу ша ли пре да ва ња о марк си зму, фа ши зму, чи та ли „Бил тен” и дру гу збо ра шку ли те ра ту ру. До бро се се ћао увек бор бе ног и жу строг Ми лан ка ко га је То ша мо рао че сто да сми ру је, да „не пре би је” овог или оног ко му ни сту.

- Чу ди ме да ти та ко не што ка жеш - нај зад је про го во рио - ти, ко ји си и сам као Бе ли орао мо рао да знаш да ми не са мо да ни смо фа ши сти не го да смо ан ти фа ши сти...

- То је би ло не кад. При зна јем - пре ки нуо га је не стр пљи во - али шта вам би да то све пре га зи те и да се ста ви те под не мач ку ко ман ду? „Опет то јед но исто”, по ми слио је Сло бо дан, гор ко се осме ху ју ћи. По ку шао је да га убе ди да је по гре шно оба ве штен, да се они ни су про ме ни ли, да ни кад ни су има ли на ре ђе ња да ви ја ју чет ни ке, да ни су под не мач ком ко ман дом, да са мо по ма жу Не ди ћу да спа са ва срп ски на род...

- Е, мој Сло бо да не - од ма хи вао је Ми лан ко гла вом - и те бе су успе ли да „об ра де”, као и то ли ке дру ге.

303

Kад су се вра ћа ли, ко ман дант бри га де је за стао у јед ном тре нут ку, ста вио му ру ку на ра ме и ка зао по вер љи во: - Знаш где су на ши по ло жа ји. Узми јед не но ћи сво ју спре му и из ву ци се ле по овом шу мом. Не бри ни. Не ће ти ни дла ка са гла ве фа ли ти. Би ћеш код ме не у шта бу. За јед но ће мо до че ка ти Ен гле зе. Су тра дан из ју тра, по сле смо тре, док су ста ја ли у ста ву „на ме сту вољ но”, ко ман дир им се обра тио сво јим чвр стим гла сом.

- Kо ће од вас да се до бро вољ но ја ви и да од не се пи смо у штаб чет нич ког ге не ра ла Ђу ки ћа? Ићи ће на ко њу. Сло бо дан је ди гао ру ку.

Kо ман дир као да га ни је ви део. Лу тао је по гле дом ле во и де сно од ње га. И Сло бо дан се окре нуо око се бе. Са мо је ње го ва ру ка би ла уз диг ну та. Не ки, ко ји су се обич но ја вља ли у ова квим при ли ка ма, по ми слио је, ве ро ват но ни су би ли до бри ја ха чи, а дру ги, зна ју ћи за ње го ву сла бост пре ма ко њи ма, ваљ да ни су хте ли да му по ква ре за до вољ ство.

- Хо ди ова мо - нај зад му се обра тио Гор дић, још увек га не гле да ју ћи. При че као је тре ну так-два док се че та ни је раз и шла.

- Да ли ти је по зна то да су си ноћ на пу ту за Ушће по ги ну ла два до бро вољ ца из јед не па тро ле на шег ба та љо на? - пи тао га је ти шим гла сом.

- Знам, го спо ди не по руч ни че. Чуо сам.

- Да ћу ти мо га Ми шу - за стао је је дан тре ну так као да о не чем раз ми шља. У сле де ћем тре нут ку ски нуо је са ра ме на сво ју ми тра љет ку и пру жио му је. - Мо же да ти за тре ба. Ски нуо је и окви ре са му ни ци јом ко је је но сио у плат не ним ле жа ји ма пре ко гру ди, па му је и њих дао.

- Хва ла - про мр мљао је Сло бо дан. Знао је да се до са да ни је ни кад одва јао до сво га „пи кав ца”, а исто та ко да у че ти ни ко, сем ње га, ни је смео да ја ше ви со ког мр ко ва.

- Љу бо ми ре! Осе длај Ми шу. - Опет се окре нуо Сло бо да ну и пру жио му пи смо. - Ово је ма ло пре сти гло по спе ци јал ном ку ри ру. - До Ушћа имаш око пет ки ло ме та ра. Ста за во ди кроз шу му, упо ре до са Са вом. Пи смо тре ба да пре даш што пре, лич но ге не ра лу Ђу ки ћу. Ми ша је до бар ка сач. Не мој да га ште диш. Већ је био на ко њу кад му је ко ман дир до вик нуо: - Скло ни те про све тар ске озна ке... за сва ки слу чај. Сло бо дан их је ски нуо и ста вио у џеп од блу зе. Са јед не и дру ге стра не пу та ње, у чи јој су се тра ви на зи ра ли тра го ви кол ских точ ко ва, пру жа ла се гу ста бу ко ва шу ма.

304

По шао је бр зим ка сом, ко ји се уско ро пре тво рио у га лоп. Мр ков је га зио пре ко ме ке, тек де ли мич но уга же не тра ве као да је је два до че као да се осло бо ди сте ге огра ни че ног про сто ра око бу кве за ко ју је био ве зан по ду жим ула ром, и Сло бо дан је мо рао не ко ли ко пу та да за те же ди зги не да би га сми рио. Нај зад је сам од се бе ус по рио и по шао обич ним ко раком. Сло бо дан се сва ки час оба зи рао око се бе. Шу ма је би ла и са јед не и са дру ге стра не као ство ре на за за се ду. Иза сва ке де бе ле бу кве мо гао је да се ла ко скри је не при ја тељ ски вој ник.

Kо ман ди ров „пи ка вац” му не би мно го по мо гао. Пр во и пр во, знао је шта зна чи до бра за се да. Струч но по ста вље на, у ова квим при ли ка ма, зна чи ла би си гур ну смрт, или хва та ње. Дру го ни је ни кад ни имао „пи ка вац” у сво јим ру ка ма, а то му је би ло не при јат но да при зна Гор ди ћу. Док би он из ра чу нао ка ко да га от ка чи и ре пе ти ра, све би би ло го то во. Ски нуо је ма шин ку са ра ме на и по чео да је раз гле да. Се тио се ка ко је ко ман дир у бор ба ма њо ме ла ко ру ко вао, као не ком играч ком. Ипак, ни је мо гао да из ра чу на ка ко ме ха ни зам ра ди. Оста ло му је да се узда је ди но још у Ми ши ну бр зи ну и „сре ћу ју нач ку” - се тио се ка ко се то у на род ним пе сма ма ка же. Олак ша ва ју ћа окол ност је би ла ме ко тло по ко ме је га зио мр ков. Ни су мо гли да чу ју то пот ње го вих ко пи та и да се на вре ме при пра ве да га из не на де. Све вре ме ја ха ња пра ти ло га је цвр ку та ње пти ца, ко је би с вре ме на на вре ме за ле пр ша ле кри ли ма из ме ђу ли шћа. И то га је сми ри ва ло. Се тио се ка ко су се пти це ућу та ле ка да су се при вла чи ли Со ко-гра ду. Ми ша је по ку ша вао већ не ко ли ко пу та да сам од се бе по ка са, али га је он за др жа вао. Хтео је да му, за сва ки слу чај, са чу ва сна гу. У јед ном тре нут ку коњ је по ди гао гла ву, на ћу лио уши и је два чуј но фрк нуо кроз но здр ве. Сло бо дан је по ла ко ски нуо ми тра љет ку са ра ме на и ма ло за те гао ди зги не. Уме сто да успо ри, мр ков је по жу рио и по чео да по и гра ва.

- Сто-ој! - на јед ном се за о ри ло шу мом, иза Сло бо да но вих ле ђа.

Kоњ је за дрх тао, а Сло бо дан се бр зо окре нуо. Из шу ме је, на све га два де се так ко ра ка, из ле те ло не ко ли ко при ли ка са пу шка ма у ру ка ма. Jа сно је ви део ка ко је је дан од њих, још увек у тр ку, ре пе ти рао сво ју пу шку. Сло бо дан от пу сти ко њу ди зги не и обо де га свом сна гом пот пе ти ца ма од цо ку ла. Ми ша је за гра био сво јим ду гим, жи ла вим но га ма већ не ко ли ко пу та пре не го што је пр во зр но зви зну ло из над њи хо вих гла ва.

305

Не да ле ко ис пред њих, уле во, пре ма ре ци, ра чва ла се пе шач ка ста за. Опет обо де ко ња и на тера га на ста зу. Из над њих и око њих, по ред пу шча них, за зви жда ше и ме ци ми тра љет ке. Сло бо дан је по ле гао по мр ко ву, за ко га му се чи ни ло као да ни је до ди ри вао зе мљу. Жбу ње дуж ста зе и гра ње са др ве ћа ши ба ли су ја ха ча по ра ме ни ма и ко ле ни ма, а ко ња по вра ту и са пи ма, али ни је дан ни дру ги, кроз јур ња ву и зви ждук, као да ни су то при ме ћи ва ли. Из не на да, пред њи ма се пре пре чио по ток, ши рок не ко ли ко ме та ра. Ми ша га је са ла ко ћом пре ско чио. Ме ци, ко ји су ши шта ли кроз жбу ње и ли шће, пре би ја ли гра не и гран чи це, швић ка ли кроз бу ко ва ста бла, као да су по че ли да се одва ја ју од њих и по ме ра ју не где уде сно. Ста за се на гло про ши ри ла и пред Сло бо да ном се уско ро за бе ле ла Са ва. Од мах за тим је из био на кол ски пут, ко ји се пру жио дуж ре ке. Ме ци су на јед ном пре ста ли са сво јом је зи вом пе смом и Сло бо дан је је два не ка ко успео да сми ри Ми шу и да га вра ти у ла ки кас. По тап шао га је за хвал но не ко ли ко пу та по зно ја вом вра ту. „Ме не си спа сао”, по ми слио је, „а да су те бе ухва ти ли, ни шта ти не би би ло. Са мо би про ме нио го спо да ра.” Ба цио је по глед на Са ву. Ово га пу та ни је би ла оба сја на мно штвом бо ја из ла зе ћег сун ца, као што је че сто са њао, већ је тре пе ри ла сре бр на стим пре ли ви ма од ма клог ју тра. Те кла је и да ље мир но, бе шум но. По сле кра ћег вре ме на шу ма се по че ла да раз ре ђу је. Сло бо дан се се тио ста рог ге рил ског пра ви ла да про го ње ни тре ба што че шће да ме ња пра вац кре та ња и он се од лу чио да се вра ти на пу те љак ко јим је и по шао. Ми шу је је два на те рао да по но во за ђе у шу му. По чео је пр во да по и гра ва, фрк ће и да се окре ће у ме сту. Тек по што га је до бро сте гао но га ма, при те гао ди зги не и не ко ли ко пу та под бо цо ку ла ма, про пео се и уз др жа ним ка сом за шао у шу му. Ми ша је по чео да за зи ре од сва ког шу шња, чак и од по је ди нач них ста ба ла, али, чим су се опет на шли на пу тељ ку, Сло бо дан му је ма ло от пу стио ди зги не и он је, као да се на јед ном осло бо дио, по ју рио си гур ним, бр зим ка сом. По сле де се так ми ну та Сло бо дан је уја хао у про стра ну чи сти ну. Са јед не и дру ге стра не се де ли су чет ни ци на про стр тим ће ба ди ма и по ња ва ма и ру ча ли не што из ли ме них пор ци ја. До ње га је до про при ма мљи ви ми рис па су ља. По сма тра ли су га ра до зна ло. По је дин ци су му се осме хи ва ли, а не ко ли ко њих му је мах ну ло ру ка ма, и он им је от по здра вљао ла ко са лу ти ра ју ћи.

- Jе си ли ти не чи ји пра ти лац? - пи тао га је чет ник, ко ји је 306

ста јао са пу ном пор ци јом по ред са мог пу та.

- Jе сам - од го во рио је Сло бо дан. Шта је дру го мо гао да ка же? Да је про све тар?

- До бар ти је овај мр ков.

- Имам хит ну по ру ку за ге не ра ла Све ту Ђу ки ћа - ка зао је за у ста вља ју ћи Ми шу. - Где мо гу да га на ђем?

- Са мо про ду жи. Kад на и ђеш на пр ве згра де, е та мо је и он. Kа ква је то ма ло пре би ла пуц ња ва?

- Не знам - сла гао је, сле жу ћи ра ме ни ма. „Kо зна ко је пу цао”, по ми слио је, „мо жда су и не ки од њи хо вих”. По сла ли су га у ве ли ку згра ду са ле ве стра не пу та, ко ји се све ви ше одва јао од ре ке. Из не на дио се кад је пред њом угле дао пет-шест до бро во ља ца из шта ба ба та љо на, а та ко ђе и не ко ли ци ну њих ко је је са да пр ви пут ви део. За мо лио је јед ног од шта бо ва ца да „про ше та” озно ја ног Ми шу, а он је ушао у згра ду. У про стра ној со би, за ду гач ким, по ста вље ним сто лом, се де ли су чет нич ки офи ци ри из ме ша ни са до бро во љач ким, ме ђу ко ји ма је пре по знао ко ман дан та ба та љо на, ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа и још њих не ко ли ко. Чим је ушао, при шао му је је дан мла ди чет ник.

- Имам хит но пи смо за го спо ди на ђе не ра ла Све ту Ђу ки ћа - ка зао му је ти хо Сло бо дан.

- Од ко га?

- Од по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа.

- Дај ми га и ја ћу га уру чи ти.

- На ре ђе но ми је да му га пре дам лич но.

- Не мо жеш га са да бу ни ти кад чо век ру ча.

- Хит но је.

- Шта је, Ра до сла ве, о че му се ра ди? - пи тао је чо век осред њих го ди на, сред њег вит ког ста са, до бро ћуд ног из ра за и про се дих бр ко ва, ко ји је се део у про че љу.

- Го спо ди не ђе не ра ле - мла дић је за у зео став „мир но” - овај под на ред ник ка же да има за вас пи смо од не ког по руч ни ка.

- То је под о фи цир из мо га ба та љо на - ка пе тан Нај да но вић се окре нуо ге не ра лу.

- До ћи ова мо, под на ред ни че. Сло бо дан је чвр стим ко ра ком при шао че лу сто ла и пред ге не ра лом за у зео став „мир но”. Ге не рал му је клим нуо гла вом, бри шу ћи у исто вре ме ве ли ким, бе лим сал ве том своје ма ле, али гу сте бр ко ве. Сло бо дан је рас коп чао блу зу и из уну тра шњег џе па из ва дио пи смо и пру жио му га.

Kад је ге не рал по чео да отва ра ко ве рат, Сло бо дан се по но во ис пр сио и хтео да се уда љи, али га је овај за у ста вио по 307

кре том ру ке. Из ва дио је пи смо из ко вер та и пре ле тео по гле дом пре ко ње га. За до вољ но се осмех нуо.

- Ово је, го спо до офи ци ри, од до бро во љач ког ге не ра ла Kо сте Му шиц ког. - Опет се окре нуо Сло бо да ну.

- Хва ла ти - ка зао је бла го. - Сад мо жеш да идеш.

Kад је про ла зио по ред ка пе та на Нај да но ви ћа, он му је до ба цио ти хо: - Не мој да се вра ћаш у че ту. Че кај на ме не. Сло бо да ну је од лак ну ло. Не ће мо ра ти да се вра ћа истим пу тем. На ши ро ком про сто ру, уде сно од згра де у ко јој су чет нич ки и до бро во љач ки офи ци ри ру ча ли, Сло бо дан се срео са То шом и Ду шком, ко ји су ју трос сти гли до Ушћа, са три че те из Тре ћег ба та љо на. Ис при чао је ка ко му је Ми ша спа сао жи вот. У јед ном тре нут ку Ду шко Сте фа но вић га је пре ки нуо.

- По гле дај ону гру пу чет ни ка са ко њи ма - ка зао је по ка зу ју ћи гла вом на дру гу стра ну пу та, усред не ког воћ ња ка. Ви диш ли де вој ку у ја ха ћим пан та ло на ма? Сло бо дан је ви део мла ду де вој ку, осред њег ра ста и не што сна жни је гра ђе, ка ко се спре ма да уз ја ше ви со ког бел ца. Око ње је ста ја ло не ко ли ко мла дих чет нич ких офи ци ра. Jе дан је др жао ко ња за ди зги не, а дру ги јој по ма гао са узен ги јом.

- То је ћер ка Дра же Ми ха и ло ви ћа.

- Ни је ваљ да! От куд она ов де? Ду шко је слег нуо ра ме ни ма.

- То је све што знам. Jе дан чет ник нам је ма ло пре ка зао.

Kа же да има око ше сна ест го ди на. Ду шко и То ша су му за тим ис при ча ли све што су зна ли о за јед нич ким бор ба ма око Са ве и о пре ла ску на срем ску оба лу до бро во ља ца из Пр вог пу ка, Тре ћег ба та љо на по руч ни ка Ми лен ка По по ви ћа и јед не чет нич ке бри га де из Там нав ског кор пу са. Пре шли су из ме ђу Ушћа и се ла Ске ле.

- Од ко га је то пи смо што си га до нео? - пи тао га је То ша.

- Гор дић ми ни је ка зао, али сам чуо од ге не ра ла Ђу ки ћа. Пи сао му је Kо ста Му шиц ки.

- Ве ро ват но се ра ди о но вим за јед нич ким ак ци ја ма. Отац Ра до ван ми је ка зао да ће се, по све му су де ћи, на ше сна ге уско ро ује ди ни ти.

- Под за јед нич ком ко ман дом?

- Да, под Дра жи ном ко ман дом. Ових да на су се са ста ли Дра жа и Не дић...

- Хва ла Го спо ду Бо гу! - пре ки нуо га је Сло бо дан.

- Те шко ће ти би ти да ми по ве ру јеш кад ти ка жем ко је од 308

вео Не ди ћа у Дра жин штаб... Ра чић и Kа ла бић!

- Опет, хва ла Бо гу!

- Ште та што се то ни је до го ди ло ра ни је - ка зао је Ду шко.

- Ова ко, ко зна.

- Не сме мо би ти ма ло ду шни - од вра тио је Сло бо дан. - Мо жда још ни је ка сно.

- Мо жда?! - на сме јао се То ша. - То од те бе, ве чи тог оп ти ми сте?

- Ре ал ног оп ти ми сте, или још бо ље, оп ти ми стич ког ре а- ли сте - на сме јао се и Сло бо дан. - Шта ми слиш, То шо, да ли ће мо и нас дво ји ца „Са ву во ду хлад ну пре ла зи ти, у ки ће ни Сри јем за ла зи ти”? Ућу та ли су јер је по ред њих про ја ха ла гру па од че ти рипет чет нич ких ко ња ни ка, са „Дра жи ном ћер ком”. Чет ни ци су би ли све мла ди, ле пи љу ди са офи цир ским ко кар да ма на шу ба ра ма и шај ка ча ма. До бро вољ ци су им са лу ти ра ли, а они су, ве дри и осмех ну ти, од го во ри ли на по здрав.

- Шта ми слиш, Сло бо да не, ка ко ти из гле да? - осмех нуо се и То ша.

- Не знам ко ли ко је она твој тип али ме ни из гле да сим па тич на... Са мо, ако се онај чет ник ко ји је ка зао да је она Дра жи на ћер ка ни је ма ло на ша лио са на ма? По сле не ког вре ме на офи ци ри су по че ли да из ла зе из ве ли ке згра де. Ме ђу пр ви ма се по ја вио по руч ник Ми лен ко По по вић са два чет ни ка. Kад су му га по ка за ли, Сло бо дан се из не на дио што ви ди вит ког, ви со ког офи ци ра там не ко се и овал ног, мла да лач ког ли ка. Слу шао је мно го о ње го вим рат ним под ви зи ма, и за ми шљао га мно го ста ри јим.

Kа пе тан Нај да но вић је иза шао ме ђу по след њи ма и чим је опа зио њих тро ји цу, при шао им је.

- Шта вас тро ји ца ту ра ди те, одр жа ва те про све тар ску кон фе рен ци ју? - Од мах за тим се уо зби љио, и обра тио се Сло бо да ну. - Гор ди ће ва че та је на пу ту. Уско ро ће сти ћи. - Ути шао је глас. - Че та пре ла зи Са ву ра но из ју тра, да сме ни Ми лен ко ве љу де. У сви та ње, већ су би ли у ве ли ким, цр ним чам ци ма. Из ма гли ца им ни је да ла да ви де срем ску оба лу све док се ни су на шли на сред ре ке. Срем ска стра на Сло бо да ну је из гле да ла исто као што му је не кад из гле да ла ср би јан ска стра на кад се пре во зио у чи ка Жив ко вом чам цу. За га си то зе ле ни ло жбу ња и др ве ћа. Са мо, он да је би ло дру го до ба да на, а са да сун це по чи ње да из ла зи и оба сја ва ре ку.

309

Kад је иза шао из чам ца и по сле две пу не го ди не стао по но во на срем ско тло, се тио се ре чи Бо ре Бр ке ка ко му је ср це за ку ца ло кад се са Ибра вра ћао у сво ју Ма чву. „Мо ра и те би са да да игра”, ка зао је. И за и ста, осе тио је не ко на ро чи то рас по ло же ње ко је би те шко мо гао да опи ше. Окре нуо се да ви ди до бро вољ це ко ји су још увек иска ка ли из чам ца. Сме шка ли су му се. Не ко ли ко њих му је мах ну ло ру ка ма. Ма ло да ље од оба ле де се так чет ни ка ду гих бра да и ко се до ра ме на ра до зна ло су их по сма тра ли.

Kо ман дант бри га де је са два сво ја офи ци ра са че као Гор ди ћа на са мој оба ли. Пре ко ра ме на је но сио ми тра љет ку, а о по ја су му је са де сне стра не ви си ла фу тро ла, из ко је су ви ри ле бе ле ко ри це ре вол ве ра.

- Ми др жи мо де сно кри ло пре ма Kу пи но ву - чуо је ко ман дан та ка ко го во ри Гор ди ћу - а ви ће те ле во. Сло бо дан се при дру жио Ве ли за ре вој де се ти ни. До бро вољ ци су за по се ли плит ке ро во ве, сва ки ис ко пан за по три-че ти ри вој ни ка.

- Див но - го во рио је Ве ли зар - они пре нас су се за све ово по ста ра ли, па не мо ра мо ми да ко па мо.

- Jа би’ рек’о - ја вио се Бо ра Бр ка - да је лак ше во ди ти рат по пла ни на ма не го на ова квим рав ни ца ма.

- Имаш пра во - ода звао се Гру јин. - Ис пред нас је све рав но, к’о на дла ну, све до се ла Kу пи но ва, а иза нас не ма ни шта сем овог ку ку ру зног по ља. Што је још нај го ре, сву да око нас је Са ва. Она ов де пра ви као не ки ду гач ки је зик ко ји смо ми пре се кли на по ла.

- Ако нас на пад ну - на сме јао се Ве ли зар - за ве ћи ну нас не ма по вла че ња... сем, на рав но, за нај бо ље пли ва че. Чим су се сме сти ли, по че ли су да им при ла зе чет ни ци, и они су се бр зо из ме ша ли. Ово га пу та ни су ви ше за зира ли јед ни од дру гих. Иа ко се лич но ни су зна ли, бо ри ли су се, са сво јим је ди ни ца ма, већ ви ше пу та про тив истог не при ја те ља. Пред ве че је ко ман дант по звао вод ни ке и Сло бо да на.

- Не сви ђа ми се мно го си ту ац и ја у ко јој смо се на шли - по чео је, по што је по оби ча ју по ву као пр ви дим из ци га ре те. - Ова њи хо ва бри га да је мно го ма ње ди сци пли но ва на од чет ни ка ко је смо сре та ли. Но се са со бом ра ки ју, ви де ли сте их ка ко се коц ка ју, а овај њи хов ко ман дант ми из гле да и су ви ше нео зби љан.

- И мно го псу ју - до дао је Сло бо дан.

- Не ма ју про све та ра - осмех нуо се Гру јин.

- По чео сам да се но сим ми шљу да ка же мо на шим љу ди 310

ма да се др же сво је де се ти не и свог во да, а да њих из бе га ва мо.

Kо ман дир је по гле дао по при сут ни ма.

- До бра иде ја - ја вио се пр ви пот по руч ник Ви дић. Гру јин и Ми лу тин Бла го је вић су ћу та ли.

- Jа ми слим - по чео је по ла ко Сло бо дан - да би би ло нај бо ље да оста ви мо ова ко ка ко је. Већ сам чуо не ке ко мен та ре од на ших ре гру та. Jе дан ми је ре као, као да се из ви ња ва: „Они ко ји су до ла зи ли у мо је се ло ни су би ли та кви”, а дру ги - Сло бо дан се на сме јао - ка зао ми је то што је и Гру јин: „Тре ба им про све тар”. Ако по ку ша мо да др жи мо на ше љу де под смо тром, мо гу ко зна шта да по ми сле.

Kо ман дир је уву као ду бок дим и по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка.

- Про све тар има пра во - нај зад је про го во рио. - За сва ки слу чај, ка жи те стра жа ри ма на ноћ ној сме ни да до бро при па зе и да не гле да ју са мо у прав цу Kу пи но ва.

- K оруж ју! Уз бу на! - Сло бо да на је про бу дио Гру ји нов глас. Од мах за тим чуо је отег ну ти зви ждук ба цач ке бом бе. Згра био је пу шку и ре пе ти рао је. Да ле ко иза њих, у ку ку ру зном по љу, екс пло ди ра ла је бом ба. Kроз не ко ли ко се кун ди екс пло ди ра ла је дру га, па тре ћа. Из над њих зви зну ло је не ко ли ко ме та ка. Не да ле ко, за штек та ла је Ста ни ши на збро јов ка.

- И-ју-ју-ју! - ври сну ли су жен ски гла со ви ис пред њих.

- Бр за паљ ба, до бро вољ ци! - од јек нуо је глас по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа.

- Чет ни ци, жи вео Kраљ! - ја ви ла се не чи ја гла си на са де сног кри ла.

- Жи вео! Жи вео! - од јек ну ло је ши ром фрон та.

- Kраљ је наш, ни је ваш! - за ври ска ле су на јед ном пар ти зан ке, а њи хо вим гла со ви ма су се при дру жи ли и му шки. Сло бо дан је у не ве ри ци по гле дао ле во и де сно од се бе. Срео се са исто та ко за чу ђе ним по гле ди ма до бро во ља ца.

- Kраљ је наш... - чу ло се још не ко ли ко пу та. „Срем ски пар ти за ни”, по ми слио је Сло бо дан. Усред ви ке, зви жду ка, че ли ка и екс пло зи ја, па ла му је на јед ном на ум на род на из ре ка: „Kад Бог хо ће не ко га да ка зни, пр во му оду зме па мет”.

- До бро вољ ци, ба јо не те на пу шке! - чуо је оштри ко ман ди ров глас.

- Чет ни ци, ју риш! - као од го вор од јек ну ла је са де сног кри ла она иста гла си на.

- Ура, ура! - про ло ми ло се кроз ноћ. Сло бо дан је ви део пре ма све тлом зве зда ном не бу ка ко се са чет нич ке стра не уз ди жу там не при ли ке и ју ре у прав цу Kу 311

пи но ва. Од мах ис пред њих је екс пло ди ра ло не ко ли ко руч них бом би. Пар ти за ни су об у ста ви ли ба цач ку ва тру, а за тим су и ме ци пре ста ли да зви жде.

- Пре ки дај паљ бу! - ви као је не ко ко ме Сло бо дан ни је мо гао да пре по зна глас.

- Алал ве ра чет ни ци ма! - ја вио се Ве ли зар. - Jе сте ли ви де ли ка ко су по ле те ли? Уско ро су чу ли ис пред се бе ка ко се чет ни ци ве се ло до ви ку ју. Оста так но ћи је про те као мир но. Са мо су се чу ли зри кав ци и јед но вре ме но шу шта ње ку ку ру зног ли шћа. По под не су до бро вољ ци ви де ли гру пу од де се так мла дих, све же из бри ја них чет ни ка, ко ји су и по из гле ду и по по на ша њу ода ва ли угла ђе не и обра зо ва не љу де. Про ла зи ли су по ред до бро во љач ких ре до ва мир но и озбиљ но, је два обра ћа ју ћи на њих па жњу. Раз го ва ра ли су не ко вре ме са ко ман дан том бри га де, пре гле да ли за ро бље ни пу шко ми тра љез и пу шке, обра ти ли се не ко ли ци ни чет ни ка са пи та њи ма ти хо, као што су и до шли, опет про шли по ред до бро во љач ких по ло жа ја. Док су још про ла зи ли, чет ни ци су за пе ва ли пе сму „Од То по ле од То по ле, па до Рав не Го ре...” До бро вољ ци су им се при дру жи ли и пе сма се ори ла це лим фрон том. По сле де се так ми ну та Сло бо да на је по звао Љу бо мир.

- Дру же Сло бо да не, зо ве те ко ман дир да од мах до ђеш. Ус пут му је ис при чао да кад су ти мла ди ћи из Дра жи ног „Про па ганд ног од се ка” сти гли до ре ке, на оба лу су се ис кр ца ва ли ба та љон ски про све тар Ду шко и друг То ша, ко ји по зна ју јед ног од њих из Бе о гра да. За јед но су сту ди ра ли.

- Са да се пре пи ру - до дао је. Сло бо дан је и не хо ти це по жу рио. На де се так ко рака од ре ке ста ја ла је гру па мла дих чет ни ка окре ну та Ду шку, То ши, Гор ди ћу и Гру ји ну. Сло бо дан је тек са да при ме тио да су чет ни ци ве ћи ном ви со ки мла ди ћи. У до бро во љач кој гру пи био је ви сок је ди но Ду шко. Чет ник с ко јим се То ша пре пи рао био је ме ђу њи ма нај ви ши ра стом, та ко да је То ша мо рао до бро да по диг не гла ву да би га гле дао у очи. Сло бо да на је под се тио на Бо ку Ге ор ги је ви ћа, и то не са мо ра стом и фи зич ким из гле дом не го и си гур ним, са мо у ве ре ним др жа њем.

- Ни сте ви, љо ти ћев ци, би ли је ди ни на Уни вер зи те ту ко ји сте се бо ри ли про тив ко му ни ста - го во рио је ду го ња. - Би ло је још не ко ли ко гру па де мо крат ске омла ди не...

312

- Не ка жем да ни је - пре ки нуо га је То ша - али то је све би ло „по не ше но па ис пу ште но”, а то мо ра да си и ти знао. Ми смо би ли нај бо ље ор га ни зо ва на ан ти ко му ни стич ка гру па, нај о длуч ни ја и бес ком про ми сна. Ни ко нам то не мо же да оду зме.

- Kа зао си ма ло пре да ни кад ни сте би ли фа ши сти. Kа ко то да вас цео свет сма тра као та кве?

- Они ко ји су оба ве ште ни зна ју исти ну...

- Са мо су нас та ко зва ли ко му ни сти - упао је Сло бо дан - и њи хо ве „ко ри сне бу да ле”, а си гу ран сам да зна те ко га је Ле њин у Ру си ји на звао тим име ном. То шин са го вор ник ни је ни по гле дао Сло бо да на, као да га ни је чуо.

- Не ма из бо ра из ме ђу ко му ни зма и фа ши зма. Де мо кра ти ја је за на ше на ро де је ди ни при хва тљи ви си стем.

- Kа жи те ми, мо лим вас, ка ко сте ви, лич но, про на шли да је Збор фа ши стич ка ор га ни за ци ја? - Сло бо дан ни је по пу штао.

- Па да ни сте фа ши сти, не би сте са ра ђи ва ли са Нем ци ма - нај зад се чет ник окре нуо Сло бо да ну.

- А пре ра та?

- То је би ла оп ште по зна та ствар.

- Ни сте ми од го во ри ли на пи та ње. Kа ко сте ви, лич­но, про на шли? Шта сте све про чи та ли од Ди ми три ја Љо ти ћа?

- По зна то је да је он за кор по ра тив ни дру штве ни си стем, а то је ба за и Му со ли ни је вог фа ши зма.

- Где сте, по бо гу, ви то на шли? У ко јем Љо ти ће вом го во ру, бро шу ри, књи зи?

- Љо тић је за јед но пар тиј ски си стем.

- Опет ви го во ри те из гла ве. По на вља те, у ства ри, ко му ни стич ку ли ни ју. - Сло бо дан је при ме тио да се не ко ли ко чет ни ка по гле да ло из ме ђу се бе. - За ва шу ин форм ац и ју Ди ми три је Љо тић је не са мо бес ком про ми сни ан ти ко му ни ста не го исто та ко и ан ти фа ши ста и ан ти на ци ста. Да сте пра ти ли ње го во пи са ње и ње го ву бор бу, то би вам би ло кри стал но ја сно, као што је то и на ма ко је ви ди те ов де. Да је ко му ни стич ка про па ган да, ко јој сте и ви по ве ро ва ли, исти ни та, не би ни је дан од нас ста јао ов де пред ва ма.

- Ако је за и ста та ко, за што сте он да са Нем ци ма?

- А ја вас пи там: а за што сте ви са да ов де, на ово ме ме сту, са на­ма, ако за и ста ве ру је те да смо ми не мач ке слу ге?

- При ти сла бе да - уме сто ње га је од го во рио мла дић са на о ча ри ма ши ро ких, цр них окви ра. - Kо му ни сти уда ри ли са сви ју стра на, а ми не ма мо до вољ но оруж ја, ни му ни ци је.

- А зар ко му ни сти ни су уда ри ли још у ју лу че тр де сет пр ве? - Сло бо дан је на ста вио да се обра ћа То ши ном ко ле ги. - Зар ни је већ он да при ти сла бе да кад су Нем ци па ли ли Ма чву, уби ја ли сто за јед но га, а у исто вре ме сто ти не хи ља да из бе гли ца 313

бе же ћи од уста шког но жа на ва ли ло у Ср би ју?

- Kа ко год да окре не те, ви сте не мач ки пла ће ни ци - ка зао је мла дић мир но и при бра но. Сло бо да ну се је ди но учи ни ло да је ма ло пре бле део.

- Ако ви у то лич­но за и ста ве ру је те, он да сте ви, лич но, го ри од нас. - Сва ки пут је на гла сио ту реч „лич но”. Ни је хтео да из гле да ка ко се обра ћа це лој гру пи, а још ма ње це лом чет нич ком по кре ту. По ви сио је ма ло глас. - Та ко као ви не ми сли ваш ге не рал Све та Ђу кић, ко ме сам пре два да на пре дао пи смо на шег ге не ра ла Kо сте Му шиц ког, а не ми сли та ко ни ваш ге не рал Три фу но вић, ко ји је, сад ско ро, про вео два пу на да на у раз го во ру са Љо ти ћем, а још ма ње ге не рал Дра жа Ми ха и ло вић, ко ји се ових да на на шао са Не ди ћем и ко ји овог мо мен та ра ди на об је ди ња ва њу свих на ци о нал них сна га у Ср би ји, укљу чу ју ћи и „зло гла сне љо ти ћев це”. Kа ко ви, лич но, кад та ко ми сли те, сме те чак и да раз го ва ра те са „из да ји ца ма” срп ског на ро да, а ка мо ли да са ра ђу је те у бор би? Jа, лич­но, ни ка да не бих ни са ра ђи вао, ни раз го ва рао са оним за ко је бих сма трао да су из дај ни ци срп ског на ро да... Срам вас би ло! На јед ном је за вла да ла ти ши на. Њих дво ји ца су ста ја ли на све га не ко ли ко ко ра ка је дан од дру гог. Kра јич ком ока ви део је ка ко Гор дић са сво јом ма шин ком пре ко ра ме на сто ји по ред Гру ји на, ко ји је за ба цио свој „ибар ски пи ка вац” пре ко гру ди, а до ње га То ша и Ду шко, чи је пу шке ви се о ра ме ни ма. Он је сво ју, на сло ње ну кун да ком на зе мљу, др жао чвр сто за цев. Ви со ки мла дић је та ко ђе пре ко ра ме на имао пре ба че ну ми тра љет ку, а за по ја сом, у фу тро ли ре вол вер. Jош не ко ли ко њих су има ли ре вол ве ре, док су оста ли но си ли пу шке. Тек је са да при ме тио да се око њих ис ку пи ла по ве ћа гру па чет ни ка и до бро во ља ца.

- Хај де мо, за ка сни ће мо! - ја вио се чет ник са на о ча ри ма цр них, де бе лих окви ра, и енер гич ним ко ра ком по шао пре ма ре ци. Оста ли су кре ну ли за њим без по здра ва. Гле да ли су их ка ко ћут ке ула зе у два чам ца и оти ску ју се од оба ле.

- На дам се да ово га пу та ни сам пре те рао - ка зао је Сло бо дан ти хо, при ла зе ћи бли же по руч ни ку Гор ди ћу.

- Ни си - ка зао је крат ко Гор дић. - Та ко смо не ка ко од го во ри ли и ка пе та ну Сми ља ни ћу на Ме двед ни ку.

- Опро сти, То шо, што сам се уме шао. Ти си са тим чо ве ком по сту пао и су ви ше џен тлмен ски. Ме ни је већ до ја ди ло то не пра вед но на па да ње. При чао сам вам ка ко нас је чак и наш ста ри друг из До бри на, Ми лан ко Пе тро вић, ко ји би тре ба ло да зна о че му се ра ди, она ко стра шно на пао пре не ко ли ко да на...

Kо ман дир га је пре ки нуо.

314

- Ако оћу ти мо на њи хо ве на па де, из гле да да смо за и ста и кри ви!

- Алал ти ве ра, Сло бо да не - осмех нуо се То ша. - Ово га пу та си за и ста био у пра ву. Мо жда ће од са да и не ки од њих по че ти да ми сле сво јим гла ва ма, а уо ста лом, ни је ис кљу че но да сви они и не ми сле та ко као тај мој ко ле га.

- Жао ми је са мо - ја вио се Ду шко - што ни сам успео од вас дво ји це ни јед ну реч да ка жем. У сва ком слу ча ју, при ме тио сам да је не ко ли ци ни „про па ган ди ста” овај су коб био вр ло не при ја тан, а је дан од њих се чак не ко ли ко пу та мр штио и од ма хи вао гла вом, као да се не сла же са То ши ним ко ле гом.

- Све је то ле по - ка зао је ти хо Сло бо дан - па ипак, друг Пред сед ник нам стал но по ру чу је: „Бо ље је ку ца ти, не го пу ца ти”.

- Сва ка ко, али ти и ни си „пу цао” на це лу чет нич ку ор га ни за ци ју, а ни на ту њи хо ву про па ганд ну гру пу, ти си на пао став јед ног њи хо вог по је дин ца ко ји је, ве ру јем, и њи ма са мим из гле дао пре те ран и увре дљив. Ду шко и То ша су оста ли још не ко вре ме у Сре му пре не го што су се опро сти ли.

- Kа да ће мо се, То шо, ова ко са ста ти у на шем Сре му?

- То са мо Бог зна. То га по по дне ва до шла је сме на за бри га ду.

- Ово се све де си ло из не на да. Не знам за што нас вра ћа ју - Сло бо дан је чуо ка да је ко ман дант ка зао Гор ди ћу при ра стан ку. Но ви чет ни ци су ода ва ли ути сак мно го ди сци пли но ва ни јих вој ни ка. Ишли су ћут ке у ко ло ни по је дан и са мо са ти хим, крат ким за по ве сти ма ста ре ши на за по се да ли по ло жа је на де сном кри лу. Про шло је ве че, па и цео су тра шњи дан, без до ви ки ва ња, без коц ка ња, али и без при ја тељ ских раз го во ра са ле вим кри лом. Би ло је очи глед но да су из бе га ва ли сва ки бли жи до дир са до бро вољ ци ма. Гру јин је ис при чао Сло бо да ну да му је је дан вој ник из ње го вог во да ка зао ка ко је за по чео раз го вор са чет ни ком чи ји је ров од мах до ње го вог и ка ко му је чет ник шап нуо: „Из ви ни, бра ле, али ови на ши нам за бра ни ли да са ва ма го во ри мо”.

- За што би им за бра ни ли?

- И ти се још чу диш! Jе си ли за бо ра вио за тво ју сва ђу са оним сту ден том? Знаш ко ли ко је њи хо вих љу ди то слу ша ло... А мо ра да се не ки ма од про па ган ди ста ни је сви де ло што за јед нич ки пе ва мо пе сме о њи хо вом Чи чи. То је ујед но не ко ко је до вољ но ути ца јан да на го во ри и са му ко ман ду да за ме ни јед ну бри га ду са дру гом.

- Мо жда се њи ма, као и на ма, ни је сви де ло ни по на ша ње 315

чет ни ка у тој бри га ди.

- Ето, ви диш, дру же Сло бо да не - осло вио га је Бо ра Бр ка кад се по сле ве че ре вра тио Ве ли за ре вој де се ти ни - ни су сви чет ни ци као ови што су оти шли. Она ки ни су би ли ни они ко ји су до ла зи ли у на ше се ло. Но ви до бро вољ ци, оку пље ни око њих дво ји це, сло жи ли су се.

- А за што не ће с на ма да раз го ва ра ју? Бо ра је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка.

- То ни је да они не би. То је због не ких њи хо вих та мо од го ре. Ваљ да не ка по ли ти ка. Сле де ћег да на Гор ди ће ву че ту је сме ни ла јед на че та из Пр вог пу ка.

- Kре ће мо хит но за Љу бо ви ју - ка зао им је ко ман дир. Пар ти за ни се опет кон цен три шу са оне стра не Дри не.

- У Љу бо ви ји ће мо, зна чи, нај ве ро ват ни је про сла ви ти Kра љев ро ђен дан - ка зао је Сло бо дан.

- Да - до дао је Гру јин - ако нам пар ти за ни до зво ле.

- Да нас је пр ви сеп тем бар - на сме јао се Сло бо дан. - Има ће мо до ста вре ме на, до ше стог, да рас те ра мо пар ти за не ако им пад не на ум да пре ла зе код Љу бовије.

ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА

6.­сеп­тем­бра 1944,­Љу­бо­ви­ја,­Сло бо дан је за пи сао у свој днев ник, од ко јег су до кра ја ра та са чу ва ни са мо не ки де ло ви.

Kра­љев ро­ђен­дан.­Ве­ли­ки дан за сва­ког Ср­би­на.­У под­не, по­сле ли­тур­ги­је,­де­фи­ле до­бро­во­ља­ца и гра­ни­ча­ра.­До­бро­вољ­ци на­сту­па­ју сна­жно,­мла­дић­ки,­са пе­смом на усна­ма. Баш у то­ме тре­нут­ку,­у су­срет њи­ма,­јед­на гру­па до­бро­во­ља­ца но­си не­ко­ли­ко пра­зних,­ мр­твач­ких сан­ду­ка.­ Чу­дан и дир­љив сти­цај окол­но­сти.­Са јед­не стра­не мла­ди бор­ци пу­ни ела­на,­спрем­ни сва­ког тре­нут­ка да пад­ну за свог кра­ља и свој на­род,­а са дру­ге стра­не по­след­ње ку­ће оних ко­ји су из­вр­ши­ли свој за­вет Бо­гу,­кра­љу и отаџ­би­ни. До са­да,­за ових по­след­њих де­вет да­на,­па­ло је пет­на­ест до­бро­во­ља­ца,­35­ра­ње­но,­са­мо из два ба­та­љо­на на­шег 3.­пу­ка.­А бор­бе се во­де на свим стра­на­ма.­Пар­ти­за­ни су у сво­ме ди­вљем,­ру­ши­лач­ком бе­су на­гр­ну­ли у Ср­би­ју,­јер им је она,­као трн у оку,­ је­ди­на ан­ти­ко­му­ни­стич­ка твр­ђа­ва на Бал­ка­ну. Наш Пр­ви ба­та­љон већ пу­них осам да­на во­ди бор­бу на жи­вот и смрт.­Он је у Ба­ји­ној Ба­шти.­Др­жи са­мо не­ко­ли­ко згра­да у цен­тру.­Ва­ро­ши­цу др­же пар­ти­за­ни.­Во­де се улич­не бор­бе.­Из­бе­гли­це из Ба­ји­не Ба­ште при­ча­ју ка­ко се до­бро­вољ­ци др­же ју­нач­ки. Дру­ги ба­та­љон је по­шао за Ужи­це.­И оно је оп­ко­ље­но. На­ше две че­те су оста­ле у Љу­бо­ви­ји,­ ве­ро­ват­но ра­ди оси­гу­ра­ња ва­ро­ши­це од упа­да пар­ти­за­на што ни­је ни­ма­ло не­мо­гу­ће”. „7.­9.­1944. Си­ноћ сам био у бол­ни­ци,­об­и­шао ра­ње­ни­ке.­Др­же се до­бро.­При­ча­ју о стра­хо­ви­тим бор­ба­ма.­При­зна­ју пар­ти­за­ни­ма хра­брост”. „10.­9.­1944. Да­нас смо сти­гли у Ба­њу Kо­ви­ља­чу ка­ми­о­ни­ма...” Сло бо дан је сле де ћег да на из ју тра свра тио у ка фа ну и ср дач но се по здра вио са ко но ба ром Стра хи њом.

316

317

- Но ћас иде мо опет на те рен, а ко зна ка да ће мо се вра ти ти - ка зао му је. - Да ли би мо гао да ми учи ниш услу гу? Же лео бих да по зо вем два сво ја дру га на ве че ру. Но сим са со бом већ ме се ци ма јед ну ен гле ску кон зерв у ме са, они га зо ву „кор нед биф”. Да ли би мо гао да нам га пре пр жиш?

- Сва ка ко - об ра до вао се Стра хи ња. - Jош ћу у то да исе чем лу ка и па при ке. Сло бо дан је упо знао То шу и Ду шка Сте фа но ви ћа са ко но ба ром, ко ји је, чим су се ли за сто, до нео три „ме ке”. Ду шко га је пи тао где је пре шао Дри ну кад су га до бро вољ ци пре не ли као ра ње ни ка.

- Ми смо, та ко ђе - ка зао му је - са мо јом је ди ни цом пре ба ци ва ли ра ње ни ке и из бе гли це, а бо ри ли смо се и про тив уста ша.

- Знам. Знам да сте не ко ли ко пу та има ли и ве ли ке гу бит ке, али, Бо гу хва ла, спа сли сте си лан на род од по ги би је. Стра хи ња је оти шао у ку хи њу да спре ми ве че ру, а Сло бо дан је по ди гао чо кањ са шљи во ви цом.

- Жи вео срп ски на род! - на здра вио је.

Kуц ну ли су се и от пи ли ма ло ра ки је.

- Ово ће да бу де по след ња ве че ра - ка зао је на јед ном То ша. Сло бо дан и Ду шко су се тр гли и по гле да ли га.

- Шта при чаш, То шо! - пр ви се ја вио Ду шко по сле ма ле стан ке. То ша се осмех нуо, ка ко се Сло бо да ну учи ни ло, не ким чуд ним осме хом, али ни је ни шта ре као. „Го спо де Бо же”, по ми слио је Сло бо дан, „зар ће он са да за и ста да по ги не?”

- Чуо сам да су Ва љев чан ке ле пе де вој ке - ни шта му дру го ни је па ло на ум. По ку шао је да се осмех не.

- Ми слим да си ми при чао, Сло бо да не, да је де вој ка Жа ре Авра мо ви ћа из Ва ље ва - при хва тио је Ду шко, и он са не ким осме хом ко ји Сло бо дан ни кад ра ни је ни је ви део на ње му. Се тио се ка ко му је јед ном ис при чао о То ши ној ми стич ној слут њи.

- Да, Ви да. Не ћа ка на шег дру га док то ра Триф ко ви ћа. Шта ми сли те вас дво ји ца за што нас ша љу у Ва ље во?

- Jа ке пар ти зан ске је ди ни це су се по ја ви ле у бли зи ни гра да - ути шао је глас Ду шко. - Kа сни је ћу вам ис при ча ти шта сам ма ло пре чуо у шта бу ба та љо на.

- Ме ни је ре че но да је лич но Дра жа Ми ха и ло вић тражио од Kо сте Му шиц ког да им хит но по ша ље мо помоћ - ка зао је То ша. - Из гле да да су ко му ни сти про ме ни ли так ти ку от ка ко 318

смо их по ту кли у Ибар ској ак ци ји. Са да, ме сто да пре ла зе ве ли ким је ди ни ца ма на јед ном месту, по ја вљу ју се на све стра не са ма њим, ко је се, су де ћи по све му, ује ди њу ју на од ре ђе ним ме сти ма за ма сов не напа де.

- Во лео бих да знам шта Дра жа ми сли о ше сто сеп тем бар ском бом бар до ва њу Бе о гра да, на Kра љев ро ђен дан, а та ко ђе и о бом бар до ва њу Ле сков ца и Под го ри це, срп ских гра до ва, од стра не „на ших ве ли ких са ве зни ка” - ка зао је Сло бо дан.

- Си гур но исто то што и ми ми сли мо - од вра тио је То ша.

- Зна те за са ста нак Дра же, баш ше стог сеп тем бра, са на шим ка пе та ном Ра цом Про ти ћем, а та ко исто и са пред став ни ци ма Срп ске др жав не стра же и Срп ске гра нич не стра же у се лу Пра ња ни ма, и о об је ди ња ва њу свих на ших на ци о нал них сна га...

- Раз го ва рао сам са Ра цом по сле то га са стан ка - до дао је Ду шко. - Kа зао је да је до био пи сме не ин струк ци је за наш кор пус лич но од Дра же.

- То ме све ра ду је - опет се ја вио Сло бо дан - али, ка мо сре ће да се то све де си ло бар пре го ди ну да на. Са да би смо би ли, ова ко удру же ни, мно го ја чи, бо ље на о ру жа ни и спрем ни ји да одо ли мо ко му ни стич кој на ва ли. Ве ру јем да би та да и са ми Ен гле зи мо ра ли да при хва те на ше на ци о нал не од ре де мно го озбиљ ни је. Са да зна ју да су чет ни ци сла бо на о ру жа ни у по ре ђе њу са пар ти за ни ма и да не ма ју ода кле да на ба вља ју му ни ци ју.

- Ра ца нам је још ис при чао да је аме рич ки иза сла ник Мек Да ул у Вр хов ној ко ман ди твр дио да Со вје ти не ће сме ти да пре ђу Ду нав, јер би то зна чи ло пре кид од но са, чак и отво рен су коб са Аме ри ком и Ен гле ском.

- Да ли им је то Дра жа лич но ре као?

- Да, лич но Дра жа Ми ха и ло вић.

- Не ве ру јем да би Ду нав за у ста вио Ста љи на - на сме јао се То ша. - Ако то ми сле Аме ри кан ци он да су вр ло на ив ни. По сле по бе де на Ста љин гра ду, Xу га шви ли се и су ви ше оси лио.

- Чи ни ми се - по чео је по ла ко Сло бо дан - да ми по ку ша ва мо да из бег не мо раз го вор о оном што нам је да нас сви ма нај те же, а нај ви ше на уму: кра љев го вор пре ко Ра дио Лон до на, осмог сеп тем бра, са мо два да на по сле ње го вог ро ђен да на, на ко ји су му Са ве зни ци бом бар до ва ли пре сто ни цу. Ду шко је ду бо ко уз дах нуо и от пио ма ло ра ки је из чо ка ња.

- Тај го вор на зна ча ва ве ли ку пре крет ни цу. Наш краљ, за чи ји се на род ми бо ри мо и ги не мо, тра жи од нас да се при кљу чи мо, и чет ни ци и ми, пар ти за ни ма, ње го вим нај љу ћим не при ја те љи ма! То је про сто не схва тљи во. Не мо гу ће, а ипак је та ко. Зна чи, пот пу но смо, као на род, оста вље ни на ми лост и не ми лост ин тер на ци о нал ном ко му ни зму.

319

Сло бо дан се се тио ка ко су пар ти зан ке ви ка ле пред Kу пи но вом: „Kраљ је наш, ни је ваш!” Об у зе ла га је не ка там на слут ња. Kо му ни сти су, из гле да, већ он да зна ли не што о че му они ни су та да ни са ња ли. Окре нуо се То ши.

- Но ви до бро вољ ци у мо јој че ти ми ка жу: „Да ли смо за кле тву Kра љу...”

- Та за кле тва не ва жи у овом слу ча ју и под овим окол но сти ма - упао му је у реч То ша. - Пр во и пр во, Kраљ ни је у зе мљи, са сво јим на ро дом, а уз то не зна тач но ка ква је ов де си ту ац и ја. Kа да би знао не би то ни ка да ура дио. С дру ге стра не, не зна се под ка квим је при ти сци ма про чи тао тај го вор. Ми му ду гу је мо пу ну ода ност, али од са да не ви ше и по слу шност.

- Ти си сва ка ко у пра ву, ме ђу тим, и по ред то га, то ће уне ти у наш на род, у чет нич ке ре до ве, а исто та ко и у на ше, ве ли ку за бу ну и по мет њу. Мо ји Ба на ћа ни и Ма чва ни су по ти ште ни и за бри ну ти, а ни ја, њи хов про све тар, не осе ћам се бо ље.

- Укљу чи ту и ме не. То је ве ли ки уда рац за све нас. Ду шко се окре нуо око се бе. У го сти о ни ци је још са мо за јед ним сто лом, на дру гом кра ју про сто ри је, се де ло не ко ли ко љу ди ко ји су не што жи во раз го ва ра ли. Ипак је спу стио глас.

- Има још јед на тра гич на вест ко ју сам да нас чуо у шта бу.

- Сло бо дан и То ша су при ма кли гла ве да га бо ље чу ју, јер је са да ско ро ша пу тао. - Осмог и де ве тог, зна чи, са мо пре два-три да на, гру па чет нич ких кор пу са, у ја чи ни арм и је, а под ко ман дом ма јо ра Ра чи ћа, пре тр пе ла је ве ли ки по раз на Jе ло вој Го ри. Са пар ти зан ске стра не уче ство ва ли су Пр ви про ле тер ски кор пус и Два на ес ти удар ни кор пус. Њи ма је ко ман до вао Пе ка Дап че вић.

- Шта ми слиш - пи тао је То ша - ко ли ко ту има кри ви це до са мог Ра чи ћа? Се ћам се још увек на шег не слав ног по хо да на Со ко-Град и на чи на на ко ји смо без по му ке по бр ка ли ње го ве стра те шке пла но ве.

- Све оно је би ло из у зет но и не пред ви ђе но. Ове бор бе про тив пар ти за на су са свим не што дру го. Jа лич но не ве ру јем да су чет ни ци из гу би ли ту бит ку ње го вом кри ви цом. Ви део си и сам ка ко су њи хо ве је ди ни це дуж Са ве и бри га да у Сре му сла бо на о ру жа не. Са му ни ци јом је још го ре. А о пар ти зан ском, нај мо дер ни јем на о ру жа њу, на рав но, не тре ба ни да го во ри мо. О њи ма се ста ра ју „на ши ве ли ки при ја те љи Ен гле зи”.

- А где је са да Дра жа? - пи тао је Сло бо дан.

- Не где је у око ли ни Ва ље ва са сво јим шта бом и аме рич ком де ле га ци јом. Тра жио је хит но по моћ од Му шиц ког. За то наш ба та љон и кре ће ова ко из не на да за Ва ље во. Наш Дру ги ба та љон во ди те шке бор бе у гу ду ра ма на по ло жа ји ма Ро га чи 320

ца-Ужи це. Ту је по ги нуо и наш ста ри друг, вод ник Са ва Да ри је вић са це лим во дом. Ни је дан ни је пре жи вео. Са ва Да ри је вић! Пред Сло бо да ном је ис кр сла сли ка ви со ког, ста си тог мла ди ћа де чи јег осме ха, јед ног од не ка да шњих не у стра ши вих „ју ри шли ја” из Ри сти ће вог во да. Тр гао га је То шин глас.

- Не сме мо мно го да жа ли мо јед ни дру ге - го во рио је по ла ко, ско ро од сут но. - Се ћаш ли се, Сло бо да не, шта си нам при чао о го во ру Ду шка Мар ко ви ћа кад је успео да спре чи ону тра ге ди ју у Kру шев цу.

- Kа ко да не - уз дах нуо је Сло бо дан.

- Сла жем се са То шом - ка зао је Ду шко. - Не сме мо да пре пу сти мо осе ћа њи ма да на ма за вла да ју. Пред на ма су још увек бор бе и те шка не из ве сност.

- Вас дво ји ца сте у пра ву. А за на ше жр тве мо же мо да по ка же мо ре зул та те. Ср би ја је те шко ра ње на, али ни је уни ште на. Хва ла Бо гу, пре жи ве ла је под Не ди ћем уз на шу све срд ну по моћ, а има ће у се би до вољ но ви тал но сти да из др жи и бу ду ће му ке и ис ку ше ња. За ћу та ли су, јер им је у том тре нут ку при шао Стра хи ња са та њи ри ма и ви љу шка ма. Био је на сме јан.

- Сад ћу да до не сем ве че ру. До нео им је у бе лој, пор цу лан ској по су ди пре пр же но ме со ко је се још пу ши ло и чи ји је ми рис за го ли цао но здр ве глад них до бро во ља ца. По ред ме са до нео је кор пи цу пу ну на се че ног бе лог до ма ћег хле ба и сва ко ме по пу ну ча шу јо гур та. Сло бо дан је по гле дао упит но ко но ба ра. Ни је био си гу ран ко ли ко му је још оста ло ди на ра у џе пу. У тор би ци у ко јој је до нео кон зерв у, по нео је за ве че ру и сво је уште ђе но сле до ва ње хле ба за је дан дан. Стра хи ња је, из гле да, схва тио ње гов по глед.

- Ово су мо ји га зда и га зда ри ца по сла ли - осмех нуо се. Исто та ко и ра ки ју. Jа сам им при чао ка ко су ме ва ши вој ни ци спа сли на Дри ни. За хва ли ли су му се и по ну ди ли га да ве че ра са њи ма, али он је од био. По сле пр вих за ло га ја и не ко ли ко гу тља ја уку сног јо гур та вра ти ло им се до бро рас по ло же ње. Њих дво ји ца су при ча ли Ду шку о без бри жном пред рат ном жи во ту у До бри ну, а он је њи ма при чао о Шап цу, сав ској пла жи, чу ве ним ша бач ким Ци га ни ма-сви ра чи ма, пе ва чи ма и пе ва чи ца ма.

Kад су уста ли да се опро сте, ухва ти ла их је сву тро ји цу ду бо ка ту га. Сло бо да ну се учи ни ло да су оне То ши не ре чи о „по след њој ве че ри”, и онај ње гов осмех, леб де ле из над њих и те шко их при ти ска ле. Ср дач но су се ру ко ва ли и по шли сва ко у сво ју је ди ницу.

321

ПОТУЧЕНИ И ПОБИЈЕНИ

Сло бо да ну се чи ни ло као да је на ста ја ло не ко дру го до ба, до ба у ко јем по је ди нач не суд би не пре пу шта ју не по зна тој сти хи ји, ко ја их при хва та и но си чвр сто и си гур но у не ком пред о дре ђе ном прав цу. Па не са мо по је ди нач не... Ни је мо гао да се от ме ути ску да се са њи ма и цео срп ски на род по чео да при бли жа ва Не ум ит но сти, на ко ју уско ро ни ко ви ше не ће мо ћи да ути че...

- Пар ти за ни на сту па ју на Ва ље во - го во рио му је вод ник Гру јин док су се де ли је дан по ред дру гог на да ска ма ка ми о на, ко ји је ју рио пу ном бр зи ном кроз ноћ. - Гор дић је до био хит но на ре ђе ње да од мах пу ту је мо за Ва ље во. Знаш да смо се спре ма ли да кре не мо су тра из ју тра. Са на ма иду Jу ри ши ће ва и Пра те ћа че та. Ри стић је са сво јом че том на по ло жа ји ма дуж Дри не. И он ће до ћи за на ма.

- Из гле да ми - ода звао се Сло бо дан - да је си ту ац и ја да нас мо жда још го ра не го што је би ла про ле тос у Ибар ској ак ци ји.

- Ово га пу та су про ва ли ли у Ср би ју, у исто вре ме на не ко ли ко ме ста. Ни су ула зи ли у град ко ји је био за мра чен, са мо са по ко јом шки ља вом све тиљ ком ту и та мо у да љи ни. За у зе ли су по ло жа је у не ким је ндеци ма, окре ну ти ле ђи ма Ва ље ву.

- Не па ли ци га ре те и не го во ри! - пре не ло се уско ро на ре ђе ње. Сло бо дан је се део на сво ме ран цу, огр нут ша тор ским кри лом и на сло њен на др ве ни, оја ча ни део пу шке, ко ју је по ло жио уза зид јен де ка. Бр зо га је са вла дао сан. Не зна ко ли ко је спа вао кад га је про бу дио Љу бо мир и по звао да се од мах ја ви ко ман ди ру. Од вео га је кроз мрак до ни ске, др ве не шу пе.

- За тво ри бр зо вра та за со бом - по са ве то вао га је - да се не ви ди све тлост. У шу пи о јед ном ра га сто ву, ви си ла је пе тро леј ка и оба сја ва ла жућ ка стом све тло шћу по руч ни ка Гор ди ћа, ко ји је се део 322

на сво јој тро но жи на рас кла па ње, окру жен тро ји цом вод ни ка. Вод ни ци су се де ли на де бе лим бу ко вим це па ни ца ма. Сло бо дан се оба зрео по про сто ри ји. Уза зи до ве су са јед не стра не ле жа ле на сла га не це па ни це, а са дру ге већ ис те сте ри са на и ис це па на др ва, на сла га на ско ро до са ме та ва ни це. При ву као је до Гру ји на ома њи пањ и сео на ње га.

Kо ман дир је по ву као ду бо ки дим из сво је ци га ре те, пре шао по гле дом по при сут ним до бро вољ ци ма и по чео по ла ко и од ме ре но: - Ге не рал Kо ста Му шиц ки, ко ји је до био пре ко ра дио-ве зе хи тан по зив од Дра же Ми ха и ло ви ћа да му што пре по ша ље мо по моћ, звао је ма ло пре те ле фо ном и на ре дио нам по крет. - За стао је, уву као још је дан дим и на ста вио ти шим гла сом: - Kа пе тан Нај да но вић је но ћас сти гао из Шап ца са Jу ри ши ће вом че том. Kа зао ми је у по ве ре њу да је ге не рал Ми ха и ло вић оп ко љен са сво јим шта бом у Ми о ни ци. Ово не ка оста не ме ђу на ма.

- Kо ли ко је одав де до Ми о ни це? - пи тао је пот по руч ник Ви дић.

- Око два де сет ки ло ме та ра. На жа лост, ка ми о ни су се већ вра ти ли за Ша бац. Мо ра ће мо уси ље ним мар шем. Нај да но вић ће оста ти ов де да бра ни Ва ље во, са че том пот по руч ни ка Jу ри ши ћа и Пра те ћом, а уско ро ће им се при дру жи ти и Ри сти ће ва че та са Дри не. Са на ма иде и је дан вод из Пр вог пу ка. Та мо ће мо се на ћи још са не ким њи хо вим је ди ни ца ма. Све је ово, као што зна те, до шло из не на да.

- Kо га има још од на ших у Ва ље ву? - пи тао је Гру јин.

- Ту је До пун ска ко ман да, са ка пе та ном Фи ли по ви ћем, и још не ки де ло ви из Тре ћег ба та љо на Пр вог пу ка, са по руч ни ком Ми лен ком По по ви ћем. - По гле дао је на сат. - Има те два де сет ми ну та да спре ми те ва ше во до ве за по крет. Kре ће мо тач но у че ти ри са та. ку:

Kа сни је, то га да на, Сло бо дан је за пи сао у сво ме днев ни -

„12.­сеп­тем­бар 1944. По­ло­жај (не­ки јен­дек).­Пре два да­на смо сти­гли у Ба­њу Kо­ви­ља­чу ка­ми­о­ни­ма.­Но­ћас у Ва­ље­во,­а ју­трос у че­ти­ри са­та -­пра­вац се­ло Ми­о­ни­ца (на дру­му Див­ци -­Ми­о­ни­ца),­19­ки­ло­ме­та­ра од Ва­ље­ва.­ Док смо ишли ка­ми­о­ни­ма од Ба­ње до Ва­ље­ва (79­км),­на­род нас је оду­ше­вље­но по­здра­вљао.­Пе­ва­ли смо све вре­ме.­Пут од Ва­ље­ва је пе­ши­це,­са ран­че­ви­ма,­ре­зер­вном му­ни­ци­јом и пу­ном спре­мом.­На­пор­но,­али се све из­др­жи. Ус­пут сре­ће­мо по­­ ко­јег чет­ни­ка.­ На мо­је пи­та­ње ко­је сам упу­тио дво­ји­ци,­ ку­да ће,­ они су ми хлад­но­крв­но од­го­во­ри­ли: „Бе­жи­мо из бор­бе.­Раз­би­је­ни смо”,­на­рав­но,­на мо­је чу­ђе­ње.

323

Сре­ће­мо та­ко­ђе из­бе­гли­це,­на­род ко­ји бе­жи ис­пред пар­ти­зан­ске на­је­зде. Од на­шег по­ло­жа­ја,­ бли­зу Ми­о­ни­це,­ до пар­ти­зан­ских утвр­ђе­ња,­не­ма мно­го. Сад баш:­по­крет...” Те ве че ри Сло бо дан је за бе ле жио у свој днев ник. „Kре­ну­ли смо уде­сно,­ за­об ­ и­ла­зним пу­тем из­ме­ђу не­ког ши­праж­ја и по­ко­јег др­ве­та.­ По­сле де­се­так ми­ну­та иза­шли смо на чи­сти­ну и пре­шли у на­пад.­Мо­ја че­та је на де­сном кри­лу,­на ле­вом је је­дан од­ред Гра­ни­ча­ра,­ко­ји су нам се при­дру­жи­ли. Пред са­мим се­лом пар­ти­за­ни су при­ме­ти­ли на­ше пре­ба­ци­ва­ње и отво­ри­ли на нас до­ста пре­ци­зну ва­тру.­Би­ли смо у не­згод­ном по­ло­жа­ју јер смо си­ла­зи­ли са па­ди­не са ко­је је по­се­чен ку­ку­руз.­Са­мо по ко­ја ку­па сно­по­ва ку­ку­ру­зо­ви­не мо­гла је да нам да ко­ли­ку-то­ли­ку за­шти­ту.­Док смо пре­тр­ча­ва­ли бри­са­не про­сто­ре они су нас за­си­па­ли бр­зом ва­тром из ку­ћа,­са све­га 150-200­ ме­та­ра.­ Ис­пред нас се ис­пре­чи­ла бо­дљи­ка­ва жи­ца,­ве­ро­ват­но ме­ђа из­ме­ђу две њи­ве.­Мо­ра­ло се про­вла­чи­ти.­Kа­да сам ја по­чео,­ра­нац ми се за­ка­чио за жи­цу.­Тр­гао сам се да про­ђем али су се жи­це чвр­сто за­пле­ле.­То ме је спа­сло, јер баш у том тре­нут­ку је­дан ме­так је уда­рио у зе­мљу на све­га два­де­сет цен­ти­ме­та­ра од мо­је гла­ве.­Да сам се отрг­нуо од жи­це,­по­го­дио би ме.­Пре­ба­ци­ва­ли смо се по­лу­ле­во,­пр­вим ку­ћа­ма.­Пар­ти­за­ни су по­че­ли да нас ту­ку са сви­ју стра­на.­На­ро­чи­то ма­шин­ка­ма. И њи­хо­ви те­шки ба­ца­чи су про­ра­ди­ли.­Jед­на гра­на­та је па­ла на све­га три­де­се­так ме­та­ра уде­сно.­Сре­ћом,­па­ла је у до­ли­ну.­Ми смо,­мо­жда и ма­ло нео­пре­зно,­ушли ду­бо­ко у пар­ти­зан­ске по­ло­жа­је...” До бро вољ ци ко ји су се до хва ти ли ку ћа, од го во ри ли су ва тром, и пре ба ци ва ње се убр за ло. Уско ро је це ла Гор ди ће ва че та ушла у се ло и они су за не ко вре ме из гу би ли ве зу са гра ни ча ри ма. Бор ба се во ди ла од ку ће до ку ће. Kроз се ос ка дво ри шта про ле та ла је за пла ше на жи ви на, ци ча ли пра сци, цви лео ра ње ни пас. За пра шта ле су пр ве руч не бом бе. Чу ли су пар ти за не ка ко се до ви ку ју кроз бор бе ну ху ку.

- До бро вољ ци, на пред! - раз ле гао се не ко ли ко пу та Гор ди ћев глас. Пре ска кли су огра де, за ста ја ли иза го спо да р ских згра да да би му ње ви том бр зи ном раз гле да ли око ли ну, пре не го што би опет по ле те ли до дру гог за кло на.

324

Ни је би ло сум ње: пар ти за ни су пред си ло ви тим на па дом по че ли да се пр во по ла ко, а за тим све бр же по вла че. Са до бро во љач ке стра не пре ста ла је ко ман да. Сва ки по је ди нац је знао шта тре ба да ра ди по сле ду гих рат них ве жби, ком би но ва них са ис ку ством из про шлих бор би. Че сто је био до во љан са мо је дан по глед де се та ра или вод ни ков за мах ру ком. Ни је би ло вре ме на ни за уз ви ке Kраљу. Иза сва ког ћо шка на згра да ма, жбу ња дуж огра да, воћ них ста ба ла, вре ба ла је смрт. Сло бо да ну је ово би ла пр ва улич на бор ба. Осе тио је од мах, чим су за шли ме ђу ку ће, ко ли ко им је са да би ла по треб на пот пу на при себ ност, спрет ност и осла ња ње јед ног бор ца на дру гог. У ју ри ши ма, чи ни ло му се, би ла је по треб на је ди но лич на од ва жност. „Где је сав тај на род?” по ми слио је кад је ис пред се бе ви део про стра ну до ма ћин ску ку ћу раз би је них про зо ра и из ре ше та них зи до ва.

Kад су из би ли на ули цу, до че ка ла их је ура ган ска ва тра са дру ге стра не. Ни то их ни је за др жа ло. Пр во се пре ба ци ла трој ка из Бла го је ви ће вог во да и за кла ња ју ћи се за ку ћу и шта лу, из ко је је до пи рао њи сак ко ња, отво ри ла је боч ну ва тру на пар ти за не.

Jед на ку ћа је го ре ла. Од мах иза трој ке пре ба ци ла се Ве ли за ре ва де се ти на, на че лу са Ве ли за рем и Сло бо да ном. Сло бо дан се про ву као из ме ђу не ко ли ко гу стих жбу но ва, пре ско чио др ве ну огра ду и по ле тео за пар ти за ном у ен гле ској уни форм и, ко ји је за ма као за по ве ћу, бе ло окре че ну згра ду. Ме ђу тим, у сле де ћем тре нут ку је иза ћо шка те исте згра де из ви ри ла гла ва са цр ве ном пе то кра ком на ка пи. Пар ти зан ни је мо гао има ти ви ше од осам на ест-де вет на ест го ди на. Kад је угле дао Сло бо да на ка ко тр чи пре ма ње му са пу шком „на го товс”, не стао је иза зи да, али се ме сто ње га по ја ви ла цев пу шко ми тра ље за. Пр вих не ко ли ко ме та ка зви зну ло је по ред са мог Сло бо да но вог уха. За стао је са на ме ром да ба ци бом бу, ме ђу тим, у сле де ћем тре нут ку је ви део ка ко се цев, са сва ким ис па ље ним мет ком тр за и уз ди же све ви ше, ту ку ћи све да ље из над ње го ве гла ве. Пар ти зан, за кло њен иза зи да, пу цао је на сум це ду гим ра фа лом и очи глед но је из гу био кон тро лу. Сло бо дан се окре нуо. На де се так ко ра ка уле во ви део је Ве ли за ра ка ко ју ри пре ма ње му са шпан ским ре вол ве ром у јед ној ру ци и пу шком у дру гој. Иза ње га је Бо ра Бр ка са сво јом трој ком пре ска као огра ду, а не што да ље, уде сно, те ол ог Бу ди ша је, са гнут, са из ви је ном гла вом на го ре, из ла зио из жбу ња.

325

По тр чао је опет пре ма пар ти за ну. „Ухва ти ћу га жи вог!” по ми слио је. Ни је био ви ше од два на ест ко ра ка од пу шко ми тра ље ске це ви, кад га је тр гао Гор ди ћев глас.

- До бро вољ ци, стој! - и од мах за тим, не што ти ше: - По вла чи се! У то ме тре нут ку из це ви је пре стао да ку ља пла мен. „Си гур но је ис пра знио шар жер”, по ми слио је, за ста ју ћи и не вољ но се окре ћу ћи. Оста ли до бро вољ ци су та ко ђе за ста ли и гле да ли у ње га, као да од ње га за ви си шта ће се са да де си ти. У сле де ћем тре нут ку Ве ли зар му је дао ру ком знак да се вра ти. Ста ни ша Бо са нац се на сло нио ле ђи ма на огра ду и из сто је ћег ста ва опа лио два крат ка ра фа ла пре ма иви ци згра де иза ко је се за кло нио пар ти зан ски пу шко ми тра љезац. Те шка ср ца Сло бо дан је по чео да се по вла чи. У про ла зу по глед му се срео са по гле дом Бу ди ше ко ји је у то ме тре нут ку ре пе ти рао пу шку.

- Мо ра ли смо се по ву ћи - го во рио је Гор дић Сло бо да ну и вод ни ци ма кад су се оку пи ли око ње га по што су сме сти ли сво је во до ве. - Про др ли смо на јед ном ме сту су ви ше ду бо ко у њи хо ве по ло жа је и по сто ја ла је опа сност да ће нас од се ћи и оп ко ли ти Гру ји нов вод. Има их ов де мно го ви ше не го што смо оче ки ва ли... Да ли сте има ли гу би та ка? Пр ви се ја вио Гру јин.

- Ни јед ног. Чак ни окр зну тог. Пот по руч ник Ви дић и Бла го је вић су та ко ђе до бро про шли.

- Чу до Бож је! - оте ло се Ви ди ћу.

- Гра ни ча ри су има ли са мо јед ног мр твог и јед ног ра ње ног.

- Jа сам ви део два мр тва пар ти за на - ка зао је Бла го јевић.

- Иа ко смо се по ву кли, из вр ши ли смо наш за да так - на ста вио је ко ман дир. - Де бло ки ра ли смо Глав ни штаб Вр хов не ко ман де Дра же Ми ха и ло ви ћа, у ко ме се на ла зио и сам Дра жа са аме рич ком ми си јом. Чет ни ци су би ли оп ко ље ни са сви ју стра на, и наш из не над ни и си ло ви ти на пад је збу нио пар ти за не и раз дво јио их. - За стао је за мо ме нат и за го нет но се осмех нуо.

- На ше трој ке, ко је смо оста ви ли ов де, а исто та ко и пр во пу ков ци, по здра ви ли су Дра жу и Аме ри кан це, ко ји су ау то мо би ли ма про шли овим дру мом за Див це. По зна ли су Дра жу, ко ји им је не ко ли ко пу та мах нуо ру ком. Сло бо дан и вод ни ци су се об ра до ва ли.

- Го спо де Бо же! - уз вик нуо је Бла го је вић - има ћу шта да при чам сво јим уну ци ма.

326

- Из гле да - до дао је Гор дић - су де ћи по то ме што су ми пр во пу ков ци ма ло пре ис при ча ли, да чет ни ци ни су успе ли да из не су ра дио-ста ни цу. На ма лој уз ви ши ци из над дру ма, са стра не на ко јој су би ли гра ни ча ри, сме стио се оклоп ни вод Пр вог пу ка, са два брд ска то па. Сло бо дан је при шао вод ни ку, окрет ном мла ди ћу жи вах них, ин те ли гент них очи ју. Од ње га је са знао да се зо ве Ву ле Ћи рић и да га је рат за те као као пи том ца Вој не ака де ми је. Пу тем пре ма њи ма се пе ња ла ко ло на чет ни ка, на чи јем је че лу ишао мла дић у но вој на род ној но шњи, са два ре вол ве ра ко ји су му у отво ре ним фу тро ла ма ви си ли о опа са чу са јед не и дру ге стра не, на ка уб ој ски на чин. На ка и шу око па са су би ли уши ве ни ре де ни ци, ис пу ње ни ре вол вер ским ме ци ма. Млад, ви так, од ме ре них крет њи, де ло вао је вр ло ле по, као ле ген дар на, ро ман тич на лич ност ко ја во ди сво је љу де у не ку пре суд ну бит ку.

- Еј, то је мој кла сић, Ми лић! - на јед ном је уз вик нуо вод ник. И чет нич ки офи цир је ње га пре по знао. За у ста вио је сво је чет ни ке на сре ди ни пу та, а он при шао Ћи ри ћу. Онај пр ви из раз ра до сти кад су се пре по зна ли, на јед ном је не стао са њи хо вих ли ца. Ру ко ва ли су се хлад но. Ву ле Ћи рић је по ну дио чет ни ка ци га ре том, али га је он од био. Од мах за тим ка зао му је са не што уси ље ним осме хом: - Да си ма ло ра ни је на и шао, ви део би Дра жу са Аме ри кан ци ма. Про шли су ову да кад смо ми де бло ки ра ли Вр хов ни штаб у Ми о ни ци. Сло бо дан је при ме тио ка ко га је чет ник упит но по гле дао. „Бо же мој, па он му не ве ру је”, по ми слио је Сло бо дан, „а то се де си ло ту, пре сат-два, пред на ма!” Оста вио их је и по шао дуж дру ма, по сма тра ју ћи чет ни ке. Би ло их је три де сет-че тр де сет, и ни су има ли ни је дан пу шко ми тра љез. Но си ли су са мо по пу шку и се љач ку тор бу. Ни су има ли са со бом чак ни јед но ће бе. Имао је ути сак да су их ју трос про бу ди ли у њи хо вим ку ћа ма, да ли сва ком по пу шку и не што му ни ци је и по ве ли их да се бо ре про тив од лич но на о ру жа них ко му ни ста. Са мо дво ји ца су има ла бра де. На пи та ња до бро во ља ца „ода кле сте?” и „да ли сте има ли бор бе са пар ти за ни ма?” од го ва ра ли су уз др жљи во и оба зри во. Окре нуо се пре ма вод ни ку и ње го вом „кла си ћу” и ви део ка ко се не што жуч но пре пи ру. По шао је по ла ко пре ма њи ма.

- Ви сте нам по би ли не ке на ше нај бо ље љу де - го во рио је Ми лић, цр вен у ли цу.

- Kо вам је крив што сте нас стал но уз не ми ра ва ли...

327

- Ми вас уз не ми ра ва ли?! Kо је шта.

- Jош ка ко сте нас уз не ми ра ва ли. Хо ћеш ли да ја те би поч нем да на бра јам све на ше ко је сте ви по би ли! Kао да не знаш да нас је не дав но, без ика кве ве зе и из чи ста ми ра на пао у Ва ље ву твој Не шко Не дић.

- Ви сте по сла ли ва шег Дрин чи ћа да нас шпи ју ни ра... Пре ко њи хо вих гла ва је зви зну ло не ко ли ко ме та ка, али они ни су на то обра ћа ли па жњу. Пре пир ка је по ста ја ла све же шћа и гла сни ја. Сло бо дан ни је ви ше мо гао да се уз др жи.

- Сад до ста! - вик нуо је из свег гла са. - Вас дво ји ца се сва ђа те ко је за шта крив, а ко му ни сти пу ца ју одан де и на вас и на нас и на цео срп ски на род...

Kао да су га чу ли, пар ти за ни су на јед ном отво ри ли бр зу паљ бу. Ме ци су за зви жда ли око њих. Чу ло се не да ле ко, не ко ли ко ба цач ких екс пло зи ја. Чет нич ки офи цир се опро стио бр зим по кре том ру ке, при шао сво јим љу ди ма и по вео их да ље дру мом.

- Из ви ни - Сло бо дан се обра тио Ћи ри ћу - би ло ми је те шко да слу шам вас дво ји цу кра љев ских офи ци ра...

- Не бри ни - осмех нуо се вод ник. - У пра ву си, иа ко ни је ла ко. На не ли смо јед ни дру ги ма ду бо ке ра не, и то не мо же та ко бр зо да се за бо ра ви. Пар ти за ни су из не на да об у ста ви ли ва тру. Мрак је по чео да се спу шта и Сло бо дан је по жу рио јен де ку где је би ла Ве ли за ре ва де се ти на, и где је оста вио ра нац. Из ва дио је из џе па днев ник, сео на ра нац и на пра вио не ко ли ко бе ле жа ка. Це ле но ћи пар ти за ни су их уз не ми ра ва ли по ко јим пу шча ним мет ком или крат ким ра фа лом. Из ју тра су гра ни ча ри про на шли јед ног свог вој ни ка са раз мр ска ном гла вом. Спре ма ли су се за но ви на пад на Ми о ни цу. Чет ни ци ће др жа ти цен тар, гра ни ча ри ће по ћи ко сом, обра зу ју ћи ле во кри ло, а они ће, као и ју че, на пре до ва ти де сним кри лом. Гра ни ча ри су, по пла ну, кре ну ли пр ви у на пад. Ме ђу тим, већ по сле не ко ли ко ми ну та, до че ка ла их је ура ган ска ва тра. „Kа ко ће про ћи чет ни ци са мо са пу шка ма?” по ми слио је Сло бо дан. По сле де сет-два на ест ми ну та, баш кад су до бро вољ ци по че ли да се раз ви ја ју у стрел це, ви де ли су гра ни ча ре ка ко се жур но пре ба цу ју на сво је ста ре по ло жа је. Ни њи хо во на о ру жа ње ни је мо гло да се ме ри са пар ти зан ским. Во ди ли су са со бом тро ји цу ра ње ни ка.

- Не мо же шут са ро га тим - Сло бо дан је чуо Бо ру Бр ку, ко 328

ји је по сма трао по вла че ње гра ни ча ра и у исто вре ме од ма хи вао гла вом. По тра жио је Гру ји на.

- До кле ће мо ова ко? - пи тао га је.

- То сам и ја пи тао ко ман ди ра, а он ми ка же да је на ма и пр во пу ков ци ма на пр вом ме сту би ло да де бло ки ра мо Дра жи ну Вр хов ну ко ман ду, а са да мо ра мо да на па да мо и уз не ми ру је мо пар ти за не да би смо их ов де за др жа ли и оне мо гу ћи ли им да ље на пре до ва ње, док се Дра жа са сво ји ма не сре ди.

- А шта ће би ти са Ва ље вом и на шим је ди ни ца ма у Ва ље ву док се ми но си мо ов де са ко му ни сти ма?

- Та мо је, по ред де ло ва Пр вог пу ка, Jу ри ши ће ва че та са Пра те ћом, а мо ра да је до са да сти гла и Ри сти ће ва че та са Дри не.

- Тап...тап! - по че ли су да се огла ша ва ју те шки ба ца чи, је дан за дру гим. Пар ти за ни су очи глед но от по чи ња ли про тив на пад. Jе зи ви фи ју ци су се раз ле га ли ши ром це лог фрон та. Опет су на ста ли они нај те жи тре ну ци, тре ну ци не из ве сно сти.

- Фав...фав...фав... - спу штао се че лик кроз чи сти пла нин ски ва здух. Сву да око њих, јед на за дру гом, екс пло ди ра ле су гра на те ог њем и ди мом, за глу шу ју ћи уши, оте жа ва ју ћи ди са ње вре лим, те шким на но си ма ва зду ха. Од мах по сле пр вог та ла са екс пло зи ја, пар ти за ни су их осу ли бр зом паљ бом ми тра ље за, пушкомитраљеза и пу ша ка. Зви ждук ме та ка, ко ји је, ка ко је из гле да ло, до ла зио из свих пра ва ца, слио се у јед ну не пре кид ну, па кле ну сим фо ни ју.

- Ово је још го ре не го у Ибар ској ак ци ји - ви као је Сло бо да ну Ве ли зар из јар ка, на да љи ни од де сет ко ра ка.

- А те би као да је то оба шка ми ло - уме сто Сло бо да на, ода звао се Гру јин.

- Би ће кр кљан ца... - по чео је Ве ли зар, али му је глас при гу ши ла бом ба ко ја је па ла ис пред са мог јар ка и за су ла их све жом зе мљом и вре лим ва зду хом.

- Сад ће уско ро да ју ри ша ју - ка зао је Гру јин, по сма тра ју ћи те рен ис пред се бе. - Нај го ре је што их ниг де не ви ди мо. Сло бо дан је пре ле тео очи ма по не рав ном те ре ну ис пред њих. Пар ти за ни су се ово га пу та од лич но ка му фли ра ли, та ко да се чак ни пла мич ци из пу шча них и ми тра ље ских це ви ни су ви де ли.

- Пре не си: чу вај му ни ци ју! - до шло је на ре ђе ње од ко ман ди ра.

- Има их мно го - од мах нуо је Гру јин гла вом. По сле не ко ли ко тре ну та ка Сло бо дан је ви део Гор ди ћа ка ко оби ла зи фрон тал ну ли ни ју. Пра вио је крат ке при мед бе вод ни ци ма и де се та ри ма. Ве ли за ру је на ре дио да се по кре не не ко ли ко ко ра ка уле во, 329

где је ја рак био не што ду бљи. На Гор ди ће вом ли цу, као и увек за вре ме бор би, не ка сми ре на ве дри на чо ве ка ко ји се спре мао ду го за овај час, а са да, ка да је тај час до шао, он је пот пу ни го спо дар на ста ле си ту а- ци је. Зна тач но шта ће да ка же, шта ће да ура ди и ка кву ће за по вест да да. Пар ти за ни су три пу та пре ла зи ли у на пад, али су сва ки пут би ли од би је ни. Пред ве че, ма ло-по ма ло, ва тра је по че ла да је ња ва.

- До ла зи ко ман дант ба та љо на! - на јед ном се про не ла вест. Сло бо дан је, по сле не ко ли ко тре ну та ка, ви део ка пе та на Нај да но ви ћа ка ко им се при бли жа ва дру мом, окру жен ба та љон ским про све та ром Ду шком Сте фа но ви ћем, ба та љон ским ађу тан том и са још не ко ли ко шта бо ва ца. Об рад Гор дић је иза шао пред ње га и ра пор ти рао му.

- До вео сам Ми о дра га Jу ри ши ћа са ње го вом че том - Сло бо дан је чуо Нај да но ви ћев глас. - У Див ци ма сам оста вио Ри сти ће ву че ту. Из не на да, пар ти за ни су осу ли бр зу паљ бу. У исто вре ме огла си ли су се и њи хо ви те шки ба ца чи. Су тра дан, Сло бо дан је на пра вио не ко ли ко за бе ле жа ка у сво ме днев ни ку. „14.­сеп­тем­бар 1944. ...Пред­ве­че до­шао је ко­ман­дант ба­та­љо­на Нај­да­но­вић,­са ба­та­љон­ским про­све­та­ром и још не­ким шта­бов­ци­ма.­ Ме­ђу­тим,­тек што су они сти­гли,­пар­ти­за­ни су нас же­сто­ко на­па­ли са сви­ју стра­на.­Ми смо...­(две не­чит­ке ре­чи)...­од­го­во­ри­ли ва­тром,­али са­да се де­ша­ва не­што не­пред­ви­ђе­но:­Гра­ни­ча­ри,­ко­ји су др­жа­ли дру­гу стра­ну пу­та,­по­чи­њу да од­сту­па­ју и на тај на­чин оста­вља­ју нам нео­си­гу­ра­на и от­кри­ве­на ле­ђа,­а пар­ти­за­ни на­па­да­ју са свих стра­на.­Би­ли смо при­ну­ђе­ни,­иа­ко са огор­че­њем,­да и ми на­пу­сти­мо по­ло­жај и да се по­ву­че­мо у Див­це...”

Kад је на ре ђе но по вла че ње, усред нај же шће бор бе не је ке, Гор дић је до звао тру ба ча Ран ка и на ре дио му да сви ра „ју риш”. Ран ко, ма ли ра стом, али ср ча ни мла дић, до тр чао је под ки шом кур шу ма са дру гог кра ја стро ја, и она ко за ди хан ду нуо је дан пут-два пут у тру бу, ко ја је са мо ма ло за ши шта ла. Освр нуо се пре ма ко ман ди ру ши ро ко отво ре них очи ју. Срео га је ле де ни Гор ди ћев по глед.

- Шта је, тру ба чу, по пу сти ла пе тља?! Ран ку је по ле те ла крв у обра зе. Удах нуо је ду бо ко ре ски ва здух, по ме шан са ми ри си ма ди ма и ба ру та, и при нео тру бу 330

усна ма. Тру ба је јек ну ла сна жно и иза зов но „ју риш”, над ма шу ју ћи пуц ња ву и екс пло зи је. Бор бе на ху ка се на јед ном ути ша ла и пар ти за ни, ко ји су по че ли да ви чу из свег гла са, ућу та ли су. Тај за стој у на па ду до бро вољ ци су ис ко ри сти ли, пре ба цу ју ћи се тр че ћим ко ра ком. По след њи се по ву као Ста ни ша Бо са нац. Ви сок и ко шчат, стао је чвр сто, ра ши ре них но гу на сред дру ма, на ре дио сво јим по моћ ни ци ма да се по вла че са оста ли ма, а он осуо крат ким ра фа ли ма по пар ти за ни ма, ко ји су већ по че ли да пре тр ча ва ју са јед не на дру гу стра ну пу та. Ње го ви по моћ ни ци су за ста ли на три де сет ко ра ка, ухва ти ли по ло жа је у су прот ним јар ци ма и отво ри ли бр зу паљ бу, омо гу ћа ва ју ћи ње му да се и он по ву че по што је ис пра знио шар жер. Не бо се на гло смра чи ло и та ма по че ла да се спу шта. Пр ве ки шне ка пи па ле су на су ву, пра шња ву по вр ши ну дру ма.

Kо му ни сти их ни су про го ни ли.

Kад су сти гли у Див це, пра ће ни сит ном ки шом, до би ли су по ла са та од мо ра. Ве ли зар је при шао Сло бо да ну.

- Ни су сме ли за на ма! Би ло им је до ста ова три да на. - За ћу тао је на гло и он да до дао ти ше, од ма ху ју ћи у исто вре ме гла вом: - Ово ми је пр ви пут од че тр де сет пр ве да бе жим ис пред пар ти за на. До бро вољ ци су ћу та ли. За хва ти ло их је не ко оп ште не рас по ло же ње и по ти ште ност. И њи ма је ово би ло пр ви пут да су се ова ко по вла чи ли пред не при ја те љем, и то још „тр ком”, усред бор бе, а до бро су зна ли да ни су би ли по бе ђе ни. Ни вест да су се са ста ли у се лу и са Ри сти ће вом че том ни је успе ла да их раз ве дри. Сло бо дан је по тра жио ко ман ди ра. Ста јао је одво јен од че те, огр нут ки шном ка ба ни цом. На пет-шест ко ра ка од ње га чу чао је Љу бо мир обо ре не гла ве.

- Љу ди су нам раз о ча ра ни... - по чео је Сло бо дан, али га је Гор дић пре ки нуо.

- Знам. И ја сам. Мо гли смо, је ди но, сви да из ги не мо на оном по ло жа ју. Kо ман дант ми је ма ло пре ре као да је кре нуо из Ва ље ва ка да је до био из ве штај да их има у Ми о ни ци, и око Ми о ни це, нај ма ње три до че ти ри хи ља де, а мо жда и мно го ви ше. Са да се ба та љон вра ћа за Ва ље во, да се при дру жи мо Пра те ћој и пр во пу ков ци ма, и да се спре ми мо за од бра ну гра да, ако се ко му ни сти од лу че да га на пад ну.

- Где су са да гра ни ча ри и чет ни ци?

- Из гу би ли смо са њи ма сва ку ве зу.

331

Сло бо да ну су се ми сли опет вра ти ле на То шу. Осе тио је не ку вр сту олак ша ња. Чи ни ло му се да је та мо, у Ва ље ву, мно го си гур ни ји и да ће га и ово га пу та за о би ћи она ње го ва там на слут ња. Чак се ма ло и осмех нуо пред ви ђа ју ћи ка ко ће да из гле да њи хов по нов ни су срет по сле „по след ње ве че ре” у Ба њи Kо ви ља чи. Же лео је да ма ло по раз го ва ра са Ду шком Сте фа но ви ћем, али ни је хтео да се одва ја од че те. Обла ци су по че ли да се раз ре ђу ју и от кри ва ју ту и та мо звезд ано не бо. Сло бо дан је чуч нуо по ред Љу бо ми ра и от во рио сво ју тор бу. Иза шли су, одав но, из су ве хра не ко ју су до би ли још у Ба њи Kо ви ља чи. Из ва дио је из тор бе ко ма дић око ре лог окрај ка ко ји је чу вао као по след њу ре зерв у. Jош са пр вим за ло га јем учи ни ло му се ка ко му се сна га по че ла да вра ћа. Kад су кре ну ли, сту пио је си гур ни јим ко ра ком у ноћ.

- По гле дај, дру же Сло бо да не - трг нуо га је уско ро глас до бро вољ ца ис пред се бе - мр тви пар ти за ни. Про ла зи ли су се ос ким пу тем ис под јед не уз ви ши це на чи јој су се ко си бе ла са ле ку ће. По глед му се за у ста вио на там ним људ ским при ли ка ма, раз ба ца ним по огран ци ма па ди не.

- Ту су их пр во пу ков ци до че ка ли - ка зао му је на пр вом од ма ра ли шту Гру јин - и гад но их по ту кли. На ша па тро ла их је из бро ја ла три де сет пе то ри цу, ме ђу њи ма и не ко ли ко же на. Сви у ен гле ским уни форм ам а. „По ту че ни и по би је ни”, по ми слио је Сло бо дан. Та вест о уни ште ним не при ја тељ ским вој ни ци ма тре ба ло би да га об ра ду је и раз ве се ли. Ме ђу тим, уме сто ра до сти, при ти сла га је опет она ста ра ту га над мр твим љу ди ма, углав ном Ср би ма, као и он што је. Гор ко се осмех нуо. Ме ђу тим уга ше ним жи во ти ма је за си гур но и још не ки пра вед ник но ве ре ли ги је ко ја ће „пре по ро ди ти свет”. У све сти му је ис кр снуо лик Да мја на Исај ло ви ћа. Ви део је од мах за тим ко ло ну же на по ве за них цр ним ма ра ма ма; мај ке, се стре, же не, ве ре ни це... Ишли су ти хо кроз ноћ, као не ке сен ке. Оста ви ли су глав ни пут још код Ди ва ца и по шли пре ко ли ва да, по ко ше них по ља, кроз шу мар ке... Сло бо да на је по чео да хва та сан. Не ум о љи во. Већ не ко ли ко но ћи, от ка ко су кре ну ли из Ба ње Kо ви ља че за Ва ље во, спа ва ли су са мо по сат-два, или ни ка ко. По ку ша вао је свом сна гом да др жи отво ре не очи, али су му се оч ни кап ци за тва ра ли са ми од се бе. За спао би ко ра ча ју ћи тре ну так-два, док не би за пео но гом за не ку уз ви ши цу на зе мљи, или на и шао на до бро вољ ца ис пред се бе. По не кад би и онај по за ди на ле тео на ње га. „И он за спао”, по ми слио би и то 332

би га уми ри ло, што ни је сам, а на не ки на чин и уљуљ ка ло у не ку бе збри жност, да би јој се пре да вао у све ду жим раз ма ци ма, ко ра ча ју ћи ме ха нич ки не где из ме ђу сна и ја ве. У јед ном тре нут ку лу пи ла га је не ка нео др е ђе на ма са у ли це. Тр гао се и са на по ром отво рио очи, али ни је мо гао ни шта да ви ди. Око ње га је би ла пот пу на та ма. Не бо се опет на о бла чи ло. По жу рио је, упла шен да је из гу био ве зу са дру гом ис пред се бе. У сле де ћем тре нут ку, онај исти уда рац, са мо ово га пу та ја чи, и те жи. Пру жио је брзо ру ку ис пред се бе и до та као ра нац на до бро вољ цу. Сми рио се и тек ка да је по тре ћи пут осе тио исти до дир на сво ме ли цу, а ово га пу та и по гла ви и ра ме ни ма, за стао је и до хва тио ру ком то „не што”, и под пр сти ма осе тио гра ну пу ну гу стог ли шћа и те шких, овал них пло до ва. „Шљи ве!” ско ро је уз вик нуо и от ки нуо их не ко ли ко, за јед но са ли шћем. При ти снуо је пр ву пал цем и ка жи пр стом, из ба цио ко шти цу, а њу при нео усти ма. Соч ни, слат ки и уку сни плод му је за го ли цао неп це. Са свим се раз бу дио. На пу нио је џе по ве шљи ва ма, све у про ла зу, док је у се би по на вљао „опро сти Бо же”.

- Бар ни је не ког си ро ма ха - ка зао му је ка сни је Ве ли зар. Ви део си и сам ко ли ко смо ду го про ла зи ли кроз тај шљи вик. Оста ће, још ко ли ко, га зди. Jа ми слим да нас је сам Бог по слао тим пу тем. Пред зо ру, по што су се већ ра ста ли од пр во пу ко ва ца, ко ји су на ста ви ли за Kо сје рић дру гим пу тем на ба са ли су на пар ти зан ску за се ду. Раз ви ли су се у стрел це и, још увек озло је ђе ни због по вла че ња са оног дру ма пред Ми о ни цом, по ле те ли су, без ика кве на ред бе, на не при ја тељ ске по ло жа је. Пот пу но се раз да ни ло. Че те су рас по ре ђе не дуж јед не уз ви ши це ко ја до ми ни ра бла го за та ла са ним те ре ном. Ту и та мо ви де се се љач ке ку ће, окру же не воћ ња ци ма.

- По ги нуо нам је Фи ли пов Ан ђел ко - пре не ло се че том. Ан ђел ко је био де се тар код Ви ди ћа, тих мла дић, спре ман да се на сме је на сва ку ша лу, па чак и кад се ни ко дру ги ни је сме јао.

- Има мо и шест ра ње ни ка. Сло бо дан је хтео да их ви ди.

- Не мо жеш, дру же Сло бо да не - ка зао му је са ни тет ски на ред ник. - Jа сам их пре вио, а пот по руч ник Ви дић их је по слао, са јед ном де се ти ном, да их сме сте по се љач ким ку ћа ма. Сви су те же ра ње ни.

- Не мо же мо да их по ве де мо са на ма - до дао је Гру јин - са мо би нас ус по ри ли, а ми мо ра мо да што пре стиг не мо у по 333

моћ на ши ма у Ва ље ву. Тек са да је до знао да је ме ђу ра ње ни ци ма и сту дент те о- ло ги је, Бу ди ша Kо ва че вић. „Бо же, по мо зи му”, по ми слио је те шка ср ца, „и сви ма оста ли ма!” Не што ка сни је, на по ло жа ју, Сло бо дан је за бе ле жио: „15.­сеп­тем­бар 1944. Бор­ба још увек тра­је.­Узи­мам не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка да бих на­пи­сао ово.­Са­да смо баш на по­ло­жа­ју са ко­га смо пре два­де­сет ми­ну­та оте­ра­ли пар­ти­за­не.

9­са­ти из­ју­тра.­На­ше де­сно кри­ло за­ла­ма,­а ми оче­ку­је­мо за­по­вест за на­пад... Де­сет и три­де­сет.­По­крет.­Раз­би­ли смо пар­ти­за­не.­Kре­ће­мо да­ље.­По­чи­ње ки­ша.­Из­гле­да да је Ва­ље­во оп­ко­ље­но”. „Из­гу­би­ли смо још дво­ји­цу из Бла­го­је­ви­ће­вог во­да.­Пе­то­ри­ца су ра­ње­ни.­Ри­сти­ће­ва че­та има­ла је че­ти­ри мр­тва а де­сет ра­ње­них,­Jу­ри­ши­ће­ва јед­ног мр­твог и три ра­ње­на.­Пар­ти­за­ни су оста­ви­ли не­ко­ли­ко мр­твих.­ За­ро­бље­на су два пу­шко­ми­тра­ље­за,­три пу­шке и је­дан ма­ли ба­цач”.

Kи ша их је пра ти ла све док ни су сти гли на два ки ло ме тра од Ва љев ске Ло зни це, где су опет на и шли на ја ке пар ти зан ске сна ге.

- Шта је ово? - чу дио се Ве ли зар. - Има их на сва ком ко ра ку. Бор бе су се во ди ле це ло га да на. Пре ба ци ва ли су се са јед ног по ло жа ја на дру ги. Не ста је им му ни ци ја. Спу шта се мрак. Kи ша све ја че па да. Пот пу но су мо кри. Оно ма ло шљи ва што су по је дин ци на бра ли већ им је одав но не ста ло. За хва ти ла их је оп шта ис цр пље ност. Сло бо дан се чу дио да су се и по ред све га, кад би им се по гле ди слу чај но сре ли, јед ни дру ги ма осме хи ва ли. Чу дио се дру ги ма, а и он је, иа ко не све сно, то исто ра дио.

- Сву да око нас су пар ти за ни - Гру јин се обра тио Сло бо да ну и Ве ли за ру, по што се вра тио од ко ман ди ра. - Има мо у ба та љо ну још пет на ест мр твих и ко зна ко ли ко ра ње них. Kа пе тан Нај да но вић је на ре дио да се но ћас про би је мо кроз пар ти зан ски обруч, оби ђе мо Ва ље во и на ста ви мо за Ша бац.

- А шта ће би ти са на ши ма у Ва ље ву? - је два је из го во рио Сло бо дан. Гру јин је по ћу тао два-три тре нут ка.

- Њи ма још са мо Бог мо же да по мог не. Ми не мо же мо. „Го спо ду Бо гу по мо лим сја!” Сло бо дан се пре кр стио у се 334

би.

Kад год би се бор бе на ху ка ути ша ла на ми нут-два, чу ли би по тму ле екс пло зи је ко је су до ла зи ле из прав ца Ва ље ва.

- До кле год их чу је мо - ка зао је Ве ли зар Сло бо да ну у јед ном та квом за тиш ју - ни је све из гу бље но. У све сти му је ис кр са вао То шин лик. „Да ли ће пре жи ве ти... или је то до шао онај ње гов су ђе ни час?”

На све га не ко ли ко ко ра ка од Сло бо да на, уде сно, по ги нуо је Ра до ји ца, ви со ки, су ви до бро во љац са ко јим се, као са Ве ли за рем и Kр сма ном, су сре о на свој два де сет пр ви ро ђен дан на Дри ни, оно га да на кад је Ми лић по ги нуо. Та ман су од би ли пар ти зан ски на пад, а он клек нуо на јед ну но гу и по чео да отва ра за пу шач на чу ту ри ци са во дом. До хва тио га пре ко гру ди кра так пу шко ми тра ље ски ра фал. Пре са вио се пре ко чу ту ри це, а во да по че ла да се по ла ко раз ли ва из гр ли ћа и ме ша са ње го вом кр вљу по гу стој, там но зе ле ној тра ви. Че ка ли су да пад не мрак и да се јед на де се ти на са ра ње ни ци ма про ву че кроз пар ти зан ске по ло жа је, па да их рас по ре ди по се љач ким ку ћа ма. Чим се де се ти на вра ти ла, отво ри ли су бр зу паљ бу и у исто вре ме по че ли из вла че ње. Сло бо дан је осе ћао ве ли ку пра зни ну у гру ди ма. Ово је пр ви пут да се по вла че као по ту че на и раз би је на вој ска, иа ко је у ду би ни би ћа знао да их ни су по бе ди ли. Не што се око њих не пред ви ђе но де ша ва ло. Kо му ни сти су им ово га пу та до ско чи ли. Пре шли су из не над но у Ср би ју, на ви ше ме ста и у ма њим гру па ци ја ма не го про ле тос. За ва ра ли су им траг, ску пи ли се на од ре ђе ним ме сти ма и си ло ви то пре шли у на пад, до бро на о ру жа ни и снаб де ве ни од „са ве зни ка”. Спу стио се го то во не про зи ран мрак. Kи ша се сли ва ла низ шај ка чу, пре ко ра ме на, про ла зи ла кроз ша тор ско кри ло, блу зу и ко шу љу, кли зи ла низ ле ђа, на та па ла гру ди. Пре ла зи ли су пре ко бр да, урв и на, га зи ли по то ке, про вла чи ли се кроз жбу ње и ши праж је, про ла зи ли гу стим шу ма ма... Док су га зи ли жур но не ком до ли ном, Сло бо дан се окли знуо о мо кру тра ву и из гу био рав но те жу. По ле тео је свом те жи ном у ду бо ку руп ча гу. До бро се угру вао. Kад је устао, осе тио је да сто ји ско ро до ко ле на у во ди. Опи пао је зи до ве. Ле пљи во бла то. По ку ша ва да до хва ти иви цу ру пе, али не мо же. „Па то сам ја пао у бу нар”, по ми слио је. И још то ни ко од ње го вих ни је при ме тио! По ку ша ва још јед ном да се уз диг не. При љу бљу је се це лим те лом уз мо кре зи до ве. На и ла зи но гом на ма ло уду бље ње, ус пра вља се, и та ман да ру ком до хва ти иви цу бу на ра, а цо ку 335

ла про па да кроз омек ша лу сме су и он то не опет у во ду, у глиб. Ваљ да не ће да оста не и ту да до че ка пар ти за не!

- Дру го ви, дру го ви! - по чи ње ти хо, али му се ни ко не ода зи ва. „Мо жда су већ про шли”, па да му на па мет те шка ми сао.

- Дру го ви, еј дру го ви! - уз вик нуо је гла сно.

- То је друг Сло бо дан - ода звао се не ко од о зго. Ви део је ка ко се кроз мрак по кре ћу две сен ке. Од мах за тим чуо је исти глас.

- Пру жи пу шку! Пру жио је пу шку. Не чи је сна жне ру ке су је до хва ти ле и он се свом сна гом уз ди гао ру ка ма, опи ру ћи се цо ку ла ма и ко ле ни ма о зи до ве. У сле де ћем тре нут ку је већ био на по љу, на чвр стом тлу. Ни је имао вре ме на ни да им се за хва ли, а ни је их чак ни пре по знао. Од ми ца ли су бр зо кроз мрак и он је по тр чао да их стиг не. Иза њих ни је ви ше би ло ни ко га. По сле де се так ми ну та за зви жда ла су зр на из над њи хо вих гла ва. Kо ло на је ус по ри ла и уско ро се за у ста ви ла. По жу рио је по ред до бро во ља ца ко ји су би ли из Ви ди ће вог во да, из ме ша ни са не ки ма из Бла го је ви ће вог, док ни је сти гао Ве ли за ре ву де се ти ну.

- Ни су нас при ме ти ли - ка зао му је Ве ли зар - на на шу сре ћу. Знаш да су пу шко ми тра ље сци иза шли из му ни ци је? Има ју још по шар жер-два, а ни са на ма оста ли ма ни је мно го бо ље. То су пар ти за ни на не ког дру гог пу ца ли. Уско ро се ути ша ло све сем ки ше и да ле ке ар ти ље риј ске и ба цач ке тут ња ве.

- Овај пут ће вас од ве сти до Kо це ље ва, а онај дру ги, та мо где су пар ти за ни. Сло бо дан му се за хва лио и они су се по сле де се так ми ну та, на оп шту ра дост, са ста ли са че том, ко ја се од ма ра ла на иви ци пу та. Сло бо дан је ве се ло при шао Гор ди ћу, али га је ње гов озбиљ ни по глед за у ста вио.

- Да ли знаш Ми ла на Kи су? - пи тао је, гле да ју ћи га ис под ока.

- Знам - тр гао се Сло бо дан. - Ми лан је де се тар у Пра те ћој че ти.

Kо ман дир се окре нуо Љу бо ми ру.

- Еј, дру же Ми ла не - вик нуо је Љу бо мир пре ма гру пи до бро во ља ца оку пље них око Ми ла на Kи се - зо ве те го спо дин по руч ник. Ми лан се одво јио, али ни је при ла зио ко ман ди ру, не го је при шао Сло бо да ну. Стао је ис пред ње га и осло вио га по ла ко, на гла ша ва ју ћи сва ку реч: - По ги нуо нам је То ша. Сло бо дан је хтео не што да ка же, да га пи та, али му ре чи ни су до ла зи ле.

- Из ги ну ла нам је це ла че та... Jа сам је ди ни остао жив. Сло бо дан је по ла ко ски нуо ра нац и сео на ње га. Ми лан Kи со је чуч нуо.

- По ги нуо је ју нач ки... Ви диш да сам у ци ви лу. То ми је је дан Ва љев ча нин дао. Сло бо дан је и да ље ћу тао и зу рио у да љи ну ис пред се бе.

- Др жи оно га ис пред се бе за ши њел или ша тор ско кри ло - пре но си ло се ти хо са че ла. - На пред, убр за ним ко ра ком! сле ди ла је од мах за тим но ва за по вест. Га зио је на пред свом сна гом. Ни је осе ћао ни умор, ни глад. Др жи се гр че ви то за мо кро ша тор ско кри ло дру га ис пред се бе и у исто вре ме осе ћа ка ко га онај от по за ди ву че. Нај го ре је ка да по тр че. Не ки па да ју, али се од мах за тим ди жу.

Jу ри ли су та ко ду го. Мо жда је дан сат, а мо жда и мно го ду же, кад су они ис пред ње га на гло за ста ли.

- От ки ну ли смо се од че те - чуо је не чи ји ус пла хи ре ни глас.

Kроз ноћ су на ба са ли на се љач ку ку ћу. До ма ћин се по ну дио да их из ве де до пу та ко ји во ди за Kо це ље во.

Kад су сти гли до рас кр сни це пу те ва, по чи ња ло је да сви ће. Чо век је по ка зао ру ком на ле ву стра ну.

336

337

ДРАЖА!

Ми лан Kи со се спу стио по ред Сло бо да на. Чуч нуо је и ле ђи ма се на сло нио на бу ко во ста бло.

- Из ги ну ли су и мно ги пр во пу ков ци - на ста вио је по ла ко, гле да ју ћи не где ис пред се бе. - По ги нуо је ка пе тан Фи ли по вић, пу ков ски про све тар Дра го љуб Слав ко вић, ка пе тан Ра ца Ми ли вој че вић, Ми лан Бо на чић... На све стра не су ле жа ли на ши мр тви дру го ви; не ки из ре ше та ни ме ци ма, не ки раз не ти гра на та ма, не ки се са ми уби ли да их не ухва те жи ве...

- Kа ко је То ша по ги нуо? - је два је из го во рио Сло бо дан.

- Бо ри ли смо се два пу на да на и јед ну ноћ. Све нас је би ло ма ње и ма ње. Ми, из Пра те ће че те, би ли смо оп ко ље ни у ка сар ни. Оба си па ли су нас ба цач ком и ар ти ље риј ском ва тром, а о ми тра ље ској и да не го во рим. Kа да нас је оста ло још са мо че тр на ест-пет на ест не по вре ђе них, из не на да су об у ста ви ли ва тру. Зва ли су нас да се пре да мо. „Ни шта вам не ће мо”, ви ка ли су. То ша нам је он да ка зао: „Jа се жив не пре да јем. Ако не ко хо ће да се пре да, не ка оста ви оруж је и иза ђе са по диг ну тим ру ка ма”. За ћу тао је на гло. Сло бо дан га је по гле дао.

- Сви смо оста ли - на ста вио је ти хо по сле ма ле стан ке. То ша је он да до хва тио пу шко ми тра љез, ко ји је узео од Че де Jо ки ћа, још кад је он, си ро ма’, по ги нуо. Пре ба цио га пре ко гру ди и он да нас пи тао: „Kо ће са мном? Да из ле ти мо одав де, па шта Бог да! Да не ги не мо је дан по је дан”. Пар ти за ни су че ка ли. Ми сли ли су, ваљ да, кад смо и ми пре ста ли да пу ца мо, да се до го ва ра мо ка ко ће мо се пре да ти. Си шли смо сви за јед но ни за сте пе ни це. То ша је на гло отво рио вра та и из ле тео пр ви, ту ку ћи у исто вре ме из пу шко ми тра ље за. Jа сам био уле во од ње га. Ба цио сам се свом сна гом у не ко жбу ње. Пар ти за ни су осу ли из све га што су има ли. На ши су па да ли је дан за дру гим. Пре не го што сам за шао ду бо ко у жбу ње, освр нуо сам се. Ви део сам још са мо То шу ка ко из сто је ћег ста ва си па ва тру... и ка ко, у сле де ћем тре нут ку, па да ли цем на до ле. Про ву као сам се кроз жбу ње, за шао за не ку шу пу иза ко је сам ушао у не чи ји шљи вик. Из шљи ви ка сам утр чао у дво ри ште.

Kад сам био спрам ку ће, вра та су се отво ри ла и чо век ми је 338

по ка зао ру ком да уђем. Он ми је дао ове чак ши ре и овај ка пу тић...

- Мо жда, ипак... - пре ки нуо га је Сло бо дан, али му је Ми лан упао у реч.

- Не, ни је ни ко остао жив. Jа сам је ди ни имао не ку лу ду сре ћу.

- Да смо оста ли са Пр вим пу ком и на шом Пра те ћом да бра ни мо Ва ље во, због че га смо и до шли ова мо - до дао је Ве ли зар, ко ји је до нео свој ра нац, спу стио га на зе мљу и сео по ред њих - не би на ши та ко из ги ну ли... а ми оста ви ли њих и оти шли у Ми о ни цу да бра ни мо Дра жу...

- Мо жда би и ви из ги ну ли - пре ки нуо га је Ми лан. - Оп ко ли ли су Ва ље во са сви ју стра на, а има ју ар ти ље ри је и ба ца че на сто ти не. И чет ни ци су се по ву кли.

- Њи ма ни је ни шта дру го ни оста ло - ка зао је Ве ли зар. Зна мо ка ко су они на о ру жа ни. Сле де ћи да ни оста ли су Сло бо да ну у мут ном се ћа њу. Ни је знао ни ко ли ко су ду го ишли, ни да ли су за ста ја ли да се од мо ре, ни да ли су не где пре спа ва ли. Из тог ту жног мар ша за Ша бац уре за ло му се у све сти са мо не ко ли ко до га ђа ја, ко ји су се по ве за но од ви ја ли у ре ла тив но крат ком вре ме ну, а оста ли су му у ја сном се ћа њу до кра ја жи во та. Пре мо ре ни и ис цр пље ни, блат ња ви, не ки по де ра них пан та ло на и блу за, бли жи ли су се по ла ко Kо це ље ву. Њи ма у су срет ишле су ма ње чет нич ке је ди ни це, не ке од њих очи глед но до бро ди сци пли но ва не и не што бо ље на о ру жа не.

- Kу да ће те? Шта бе жи те из бор бе? - до вик нуо им је у про ла зу је дан чет нич ки офи цир. - Ако не ће те да се бо ри те, дај те на ма ва ше оруж је и му ни ци ју! Сло бо дан се окре нуо и срео се са по гле дом Ми ла на Kи се, ко ји је ишао од мах иза ње га. Ми лан му се са мо ма ло осмех нуо. И оста ли до бро вољ ци су ћу та ли и гле да ли ис пред се бе. Сло бо да ну је у све сти ис кр сну ла сли ка чет ни ка ко ји су се исто ова ко вра ћа ли из прав ца Ди ва ца кад су они, си гур ни у се бе, а жељ ни да што пре на и ђу на ко му ни сте, на сту па ли од Ва ље ва. Не да ле ко од Kо це ље ва, уле во од пу та ко јим су ишли, по чео је да се спу шта ави он на не ку ли ва ду, а од мах за њим још је дан.

Kо ло на је са ма од се бе за ста ла. Офи ци ри су до хва ти ли дво гле де. Не ко је вик нуо: - Пар ти за ни! То су пар ти зан ски ави о ни. Има ју на се би пе то кра ке.

339

У сле де ћем тре нут ку, без ика кве ко ман де, до бро во љач ка ко ло на из мо ре них и из глад не лих мла ди ћа, рас пр сла се у стре љач ки строј, као да је екс пло ди ра ла.

- Ура! Жи вео Kраљ! - раз ле гли су се гром ки по кли ци. Стре љач ки строј је као не ки не за др жљи ви жи ви та лас ју рио пре ма ави о ни ма. На јед ном, из ма ле групе на о ру жа них љу ди, ко ја се на шла из ме ђу ави о на и до бро вољ ац а, вик нуо је не чи ји сна жни глас.

- Еј, шта вам је! Ов де су Аме ри кан ци. Ми смо чет ни ци. До бро вољ ци су, као у не кој не до ум и ци, за ћу та ли, али су и да ље гра би ли свом сна гом.

- До бро вољ ци! - од јек нуо је по сле не ко ли ко тре ну та ка, звон ко и за по вед нич ки, глас ко ман дан та ба та љо на, ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа. - Сто...ој! У сле де ћем тре нут ку, као што је ма ло пре екс пло ди ра ла ко лона, та ко се са да на јед ном сми рио и за стао стре љач ки строј.

- Ов де чла но ви Вр хов ног шта ба ју го сло вен ске вој ске у отаџ би ни - чуо се опет онај исти глас.

- Ов де Тре ћи ба та љон Тре ћег пу ка Срп ског до бро во љач ког кор пу са - од го во рио је ка пе тан Нај да но вић. Од мах за тим до шла су на ре ђе ња за по стро ја ва ње у „ко ло ну по је дан”. На ста ви ли су марш.

Kа пе тан Нај да но вић је про шао кроз Kо це ље во са Jу ри ши ће вом и Ри сти ће вом че том, пре не го што се за у ста вио, док је Гор ди ће ва че та оста ла ис пред на се ља, рас по ре ђе на у јар ци ма са јед не и са дру ге стра не дру ма. Уско ро, дру мом је на и шао Љу бо мир и за у ста вио се пред Сло бо да ном.

- Дру же Сло бо да не - ка зао је - ко ман дир зо ве вод ни ке у се ло на кон фе рен ци ју са ко ман дан том и чет нич ким офи ци ри ма. Он ’оће да ти оста неш са че том. Обла ци су по че ли да се раз ре ђу ју и ра зи ла зе. До бро вољ ци ма, ко ји су се де ли ћут ке на сво јим ран че ви ма, при ја ли су по вре ме ни то пли сун че ви зра ци. Сло бо дан је по ку ша вао да при бе ре ми сли из про те клих до га ђа ја, али ни је ни ка ко мо гао да их усред среди на јед но се ћа ње ду же од мо ме нат-два. Чак би му и сли ка То ши ног ли ка из бле де ла и не ста ла ско ро у исто вре ме кад би се и по ја ви ла. На сло нио се ру ка ма на пу шку ко ју је др жао ис пред се бе, и чвр сто за спао. Са њао је да про ла зи кроз ма глу ко ја се око ње га згу сну ла и оте жа ва ла му сва ки ко рак. Про би ја се свом сна гом, али иде све спо ри је и спо ри је. На јед ном, не ко га др му са за ра ме, не да му да иде да ље...

- Дру же Сло бо да не, дру же Сло бо да не! - чу је не чи ји по 340

знат глас, али не мо же да од го нет не чи ји је.

Jе два отва ра очи и ви ди Вељ ка Глум ца ка ко се са гнуо пре ма ње му.

- Шта је?

- Дра жа! Тр гао се и ис пра вио. Окре нуо се бр зо ле во и де сно од се бе. Сву да око ње га на сме ја на ли ца до бро во ља ца, у ко ји ма као да ви ди и не ки из раз ве дрог оче ки ва ња.

- Та мо је - по ка зао му је Вељ ко на јед ну гру пу чет ни ка ко ја им се по ла ко при бли жа ва ла сре ди ном дру ма. На че лу је ишао чет ник осред њег ра ста и ду ге, сме ђе бра де. По ред ње га с јед не и са дру ге стра не, ишло је не ко ли ко офи ци ра у уни форм ам а ко је још ни кад ни је ви део. Устао је.

- Jе си ли си гу ран?

- Да. До ла зио је и у на ше се ло. Опет се окре нуо око се бе.

- Да, да. То је он - осме ху ју се до бро вољ ци. Очи глед но, Дра жа Ми ха и ло вић ни је био са мо у Вељ ко вом се лу. За и ста, и ње му са да ли чи на сли ке „про сла вље но га Чи че, во жда Тре ћег срп ског устан ка”, ка ко су га зва ле ње го ве при ста ли це, а при ста ли це су би ле огром на ве ћи на на ро да у Ср би ји. Се тио се да је ко ман дир из ри чи то на ре дио да „оста не са че том”.

- Пре не си! - вик нуо је та ко да га је це ла че та мо ра ла да чу је. - Ди жи се и по здра вљај она ко ка ко се ко за те као. Знао је да не мо ра ни шта ви ше да ка же. Би стри се љач ки си но ви схва ти ли су за по вест и по ска ка ли са сво јих ме ста. Они ко ји су др жа ли пу шке у ру ка ма за у зе ли су став „мир но” са пу шком „к но зи”, а они ко ји су има ли пу шке на сло ње не на зи до ве јар ка, са лу ти ра ли су. При бли жа ва ње је, ка ко се учи ни ло Сло бо да ну, тра ја ло чи та ву веч ност. Глат ко из бри ја на, ру мен ка ста ли ца аме рич ких офи ци ра у бес пре кор но ис пе гла ним уни форм ам а, од у да ра ла су од сун цем и ве тром опа ље них чет нич ких, за ра слих у ду ге, гу сте бра де, а не ки чет ни ци има ли су ко су до ра ме на, и би ли су об у че ни у на род на, сук не на оде ла. Ишли су ћут ке. Сло бо дан се из не на дио ка да је на све га де сет ко ра ка ви део ја сно Дра жу. Ње го во ли це је зра чи ло не ком до бро ду шно шћу ко ју ни је оче ки вао. Оче ки вао је да ће ви де ти ге не ра ла твр дог по гле да и оштрих крет њи, а пред њим је био чо век из на ро да, при јат ног, иа ко до не кле за бри ну тог из ра за на ли цу. Ге не рал Ми ха и ло вић је окре нуо гла ву на ле ву стра ну, где 341

је био и Сло бо дан, по гле дао са ин те ре со ва њем по вој ни ци ма у си вим уни форм ам а и ле жер но са лу ти рао. Од мах за тим се окре нуо по ла ко и од ме ре но на дру гу стра ну, па је и оста ли ма от по здра вио. За Дра жом и Аме ри кан ци ма ишло је не ко ли ко чет нич ких офи ци ра, а за њи ма два де се так пра ти ла ца, сва ки са по ма шин ком о ра ме ну и ре вол ве ром о по ја су. Сло бо дан је ме ђу њи ма за па зио и не ко ли ко не у о би ча је но ви со ких и сна жно гра ђе них љу ди, од ко јих се на ро чи то исти цао је дан, џи нов ског ра ста. Ни је му из ма кло из ви да и уз не ми ре ње на ли ци ма пра ти ла ца, ко ји су очи глед но би ли из не на ђе ни што су се на јед ном, не спрем ни, на шли усред шпа ли ра љо ти ће ва ца, са чо ве ком ко га су обо жа ва ли и за ко га су би ли спрем ни да по ги ну. Гле да ли су по до зри во ле во и де сно, а не ко ли ко њих се, кад су већ про шли, још ду го освр та ло иза се бе. Ме ђу до бро вољ ци ма, ис цр пље ним и по ти ште ним, за вла да ло је све ча но рас по ло же ње. По че ли су јед ни дру ги ма да пре при ча ва ју где су и ка ко су пр ви пут ви де ли Дра жу.

- Сад још да има мо шта да по је де мо - ка зао је Ве ли зар - и он да да за па ли мо по јед ну, па би се мо гло још не ка ко да жи во та ри. Сло бо дан се опет на ме стио што је удоб ни је мо гао на сво ме ран цу и на сло нио се на пу шку, у на ди да ће по но во да за спи, али му сан ни је до ла зио. Пр во, ви део је сво јим очи ма, из не по сред не бли зи не, ле ген дар ног Дра жу Ми ха и ло ви ћа, „пр вог ге рил ца у по ко ре ној и оку пи ра ној Евро пи”. Ви део је и аме рич ке ави о не и Аме ри кан це. По ја ви ла му се на да. Мо жда и ни је све из гу бље но. Иа ко Ен гле зи по ма жу Ти та, мо жда су се Аме ри кан ци за и ста окре ну ли Дра жи, а њи хо ва реч мо ра да нас да пре ваг не. Мо жда...

- Дру же Сло бо да не - опет га је тр гао Вељ ков глас. - Ево их, вра ћа ју се. Устао је. По вор ка са Дра жом, Аме ри кан ци ма и прат њом при бли жа ва ла им се бр зим ко ра ком из су прот ног прав ца. При ме тио је од мах да су ово га пу та на че лу ишла три пра ти о ца, са ми тра љет ка ма пре ко гру ди, др же ћи их „на го товс”. Оста ли пра ти оц и су, са јед не и с дру ге стра не, но се ћи та ко ђе спрем не ми тра љет ке, по сма тра ли буд но и не по вер љи во до бро вољ це, ко ји су и са да по здра вља ли оштро, по вој нич ки и ка ко се ко за те као, ге не ра ла Дра жу Ми ха и ло ви ћа. Дра жа, ко ји се Сло бо да ну ово га пу та учи нио још бри жни ји, от по здра вио је ла ко на јед ну и дру гу стра ну, не окре ћу ћи 342

се.

- Бо ри ли смо се и ги ну ли да га за шти ти мо од пар ти за на Ве ли зар је ка зао Сло бо да ну кад су про шли - а је си ли ви део ка ко нас ови ње го ви пра ти о ци гле да ју крв нич ки!

- Глав но је да нас он ни је та ко гле дао.

- Jе си ли ви део да и Аме ри кан ци на сво јим ави о ни ма има ју пе то кра ке?

- Да, са мо што ни су цр ве не, не го су бе ле.

- Шта им је то тре ба ло? Jа ни њи ма не ве ру јем. Ни су ни они бо љи од Ен гле за.

- Жи ви би ли па ви де ли - уме шао се Вељ ко Глу мац.

- А ти опет ми слиш да све знаш - љут нуо се Ве ли зар. - И они су до шли ов де за не ка кву сво ју ко рист, а ни ка ко да на ма по мог ну. Уско ро су се вра ти ли из Kо це ље ва вод ни ци, али без ко ман ди ра.

- Он је остао са ка пе та ном Нај да но ви ћем и са не ко ли ко чет нич ких офи ци ра у јед ној ка фа ни - об ја снио им је Гру јин. Чет ни ци хо ће по сва ку це ну да оста не мо ов де с њи ма, а ви зна те ка ко сто ји мо ло ше са му ни ци јом и да већ не ко ли ко да на ни смо ни шта је ли.

- Сем оних шљи ва - до дао је Ве ли зар. Гру јин се пра вио као да га ни је чуо. Сло бо да на је коп ка ла ми сао да оде у Kо це ље во и да се ви ди са чет ни ци ма.

- Шта ми слиш - пи тао је Гру ји на - да ли би би ло у ре ду ако се и ја ма ло про ше там до се ла?

- Kа ко хо ћеш. Са мо узми два вој ни ка да не идеш сам. Сло бо дан је по вео Бо ру Бр ку и Вељ ка Глум ца. На ула зу у се ло ви де ли су не ко ли ко гру па чет ни ка. Чет ни ци су ме ђу соб но жи во раз го ва ра ли, а ка да су до бро вољ ци по ред њих про ла зи ли, за ста ја ли су и ра до зна ло их по гле да ли. Уско ро су са де сне стра не пу та угле да ли ма лу ка фа ну са хлад ња ком од ви но ве ло зе, ис под ко јег је на ута ба ној зе мљи би ло не ко ли ко др ве них сто ло ва за ко ји ма су се де ли чет ни ци. Баш кад су при шли ка фа ни, од јед ног сто ла уста ла су че ти ри чет ни ка. Сло бо дан је дао знак гла вом до бро вољ ци ма да га сле де, а он је при шао сто лу. На ру чи ли су три „ме ке” од ка фе џи је, ко ји се, у на род ној но шњи и са шај ка чом на гла ви, ни је мно го раз ли ко вао од чет ни ка. Чет ни ци за су сед ним сто ло ви ма су жи во раз го ва ра ли, пи јуц ка ли ра ки ју из чо ка ња и пу ши ли. Њих су по гле да ли кад су се да ли за сто ло ве, али по сле то га ни су обра ћа ли па жњу на њих. Сун це је све че шће из ла зи ло иза обла ка. До бро вољ ци су 343

рас коп ча ли ши ње ле.

- Сад мо же мо и ми к’о љу ди да сед не мо и да се ма ло од мо ри мо - ка зао је Бо ра Бр ка ски да ју ћи шај ка чу. Из ка фа не је иза шао ви сок и ви так чет нич ки офи цир са там ном, крат ко пот кре са ном бра дом и бр ко ви ма. Под се тио га је на Ра чи ће вог по руч ни ка Ви шњи ћа. Пре ко ра ме на је но сио ми тра љет ку. Од ма као се не ко ли ко ко ра ка од ка фа не, али кад је угле дао до бро вољ це, за стао је за тре ну так као да не што раз ми шља, и он да им при шао. Сео је за сто без по здра ва.

- Jед ну „љу ту”! - вик нуо је пре ма отво ре ним вра ти ма.

- Ода кле сте? - упи тао је из не на да, по што је не ко вре ме ћу тао, по сма тра ју ћи из ли за не да ске на др ве ном сто лу. По ди гао је гла ву и Сло бо да ну се учи ни ло да је гле дао не где из ме ђу њих.

- Из Шап ца - од го во рио је Сло бо дан. - Ода кле сте ви?

- Из Ужи ца - ка зао је чет ник, тек са да ски да ју ћи ма шин ку са ра ме на. Ста вио ју је на сто ис пред се бе, са це ви упе ре ном у Сло бо да но ве гру ди.

Jе дан ста ри ји се љак круп них, про се дих бр ко ва, иза шао је из ка фа не, по гле дао на до бро вољ це и чет ни ке и жур но им при шао.

- Го спо ди не ка пе та не - по чео је - хтео сам са ва ма да раз го ва рам...

- Оста ви се то га. Дру ги пут - пре ки нуо га је оштро ка пе тан. Се љак се не где из гу био. На ста ла је не ла год на ти ши на. Сло бо дан је по чео да по сма тра ма шин ку ис пред се бе, ко ја је има ла др ве ни кун дак и би ла вр ло склад но из ра ђе на.

- Kа ква је то ма шин ка? - пи тао је ви ше да пре ки не муч но ћу та ње не го да са зна ње но по ре кло. Чет ник је по ди гао ма шин ку са сто ла и окре нуо му је та ко да је мо гао да про чи та реч „Еро”, ути сну ту у цев.

Kа фе џи ја је до нео јед ну „љу ту” и три „ме ке”.

Kа пе тан је от пио је дан гу тљај и, са „Ером”, опет упе ре ним у Сло бо да но ве гру ди, по чео да об ја шња ва по ла ко, реч по реч: - То смо ми, у на шој вла сти тој фа бри ци оруж ја про из во ди ли че тр де сет пр ве го ди не, кад смо осво ји ли Ужи це од Не ма ца.

- Ин те ре сант но - ка зао је Сло бо дан. - То ни сам знао, то о фа бри ци.

- Бо ља је и од ен гле ске и од не мач ке - до дао је чет ник и опет ју је узео у ру ке.

- Го спо ди не ка пе та не - Сло бо дан је чуо глас оног истог 344

се ља ка од ма ло пре, ко ји је ово га пу та до ла зио иза ње го вих ле ђа - мо рам са ва ма баш да нас да по раз го ва рам... Сло бо дан је осе тио ка ко је се љак ста вио ру ку на на слон ње го ве сто ли це.

- Jе сам ли ти ка зао! - вик нуо је чет ник љу ти то. - Немам ја да нас са то бом ни о че му да раз го ва рам. Бе жи одатле! Се љак се из мак нуо не ко ли ко ко ра ка уде сно. Чет ни ци за су сед ним сто ло ви ма су на јед ном ућу та ли.

- То је да нас нај бо љи ма шин ски пи штољ - на ста вио је ка пе тан - у це лој Евро пи, а ни аме рич ки му ни је ра ван. Ле вом ру ком је др жао оја ча ни део, а де сном је до хва тио за тва рач. Сло бо дан је ба цио по глед на Бо ру и Вељ ка. Учи ни ло му се да су пре бле де ли.

Kа пе тан је по чео да по вла чи за тва рач пре ма се би. Сло бо дан се се тио да је већ не ко ли ко пу та чуо ка ко је не ки ма, при ре пе ти ра њу, ис кли знуо за тва рач из ру ке и они сру чи ли цео ра фал у дру го ве ис пред се бе. У исто вре ме па ло му је на ум да је ма ло пре, рас коп ча ва ју ћи ши њел, открио на краг ни блу зе укр ште не ме тал не ба кље, про све тар ске озна ке. Kо зна шта је овај чет нич ки ка пе тан имао са до бро вољ ци ма оних нај те жих да на че тр де сет тре ће го ди не! Опет је осе тио не чи ју ру ку на на сло ну сво је сто ли це.

- Го спо ди не ка пе та не! - раз ле гао се, учи ни ло му се очај нич ки, онај исти глас од ма ло пре.

Kа пе тан је за стао на по ла пу та са за тва ра чем.

- Бе жи ода тле! - вик нуо је и опсо вао. Сло бо дан је осе тио ка ко су се чет ни ци за сто ло ви ма, а и они ко ји су ста ја ли око ло, по че ли да окре ћу пре ма њи ма. Се ља ку као да је за дрх та ла ру ка на на сло ну сто ли це, али се ни је ми цао.

Kа пе тан је пр ви пут по гле дао Сло бо да на. По сма трао га је оштро, сме ђим, би стрим очи ма. Цев је би ла упе ре на пра во у Сло бо да но ве гру ди.

Kо шча то, сун цем опа ље но ли це, ви со ке, сна жне ја го ди це. „Пра ви Ср бин”, по ми слио је и не хо ти це Сло бо дан. Гле да ли су се не ко ли ко тре ну та ка чвр сто, упи је них по гле да је дан у дру гог. Сло бо да ну се ја вио онај ње гов ста ри пр кос ко јег је по стао све стан пр ви пут у жи во ту кад је од био про фе со ру Љу би ћу да по диг не ру ку на фа ши стич ки на чин и кад је ста јао пред ка пе та ном Сат не ром, ко ји је хтео да га вра ти уста ша ма. Из не ког раз ло га ни је осе тио ни нај ма њи страх. Осе ћао се при бран, сна жан, спре ман да умре, ако та ко мо ра да бу де.

Kа пе тан је по ву као за тва рач још ма ло... још ма ло, не ски 345

да ју ћи по гле да са Сло бо да на и нај зад, у пот пу ној ти ши ни, за чу ло се је два чуј но „шкљоц”.

Kа пе тан је вра тио ре пе ти ра ну ма шин ку на сто, ис пио до кра ја сво ју „љу ту”, устао, из ва дио из џе па не ко ли ко из гу жва них нов ча ни ца ко је је ста вио на сто, пре ба цио „Еру” пре ко ра ме на и без по здра ва се уда љио. Сло бо дан се окре нуо да још јед ном ви ди се ља ка, ко ји је ма ло пре ста јао иза ње га, и да му, ако ни шта дру го, за пам ти ли це за сва вре ме на, али му је са мо ви део ле ђа. Ула зио је жур но у ка фа ну. По гле дао је сво је до бро вољ це. Jош увек су би ли бле ди.

- Дру же Сло бо да не - ка зао је ти хо Бо ра Бр ка по што је от пио ма ло из чо ка ња - ти за ма ло по ги бе. Вељ ко Глу мац га је гле дао и, што се рет ко де ша ва ло, осме хи вао се ши ро ким осме хом.

346

ПОНОВО У НАПАД

Су тра дан, по до ла ску у Ша бац, жи вот се на ста вио у ка сар на ма као да се ни је ни кад ни пре ки дао. Из ју тра их је, умор не и не и спа ва не, про бу ди ла тру ба, за тим је сле ди ло обла че ње, уми ва ње, мо ли тва, до ру чак, рат не ве жбе... Тог пр вог да на у ба зи, до би ли су ду пло сле до ва ње хле ба, ко је је ве ћи на њих по је ла чим су га при ми ли. Тек уве че, по сле ве че ре, ма ло су се сми ри ли се де ћи на сво јим гу сто по ре ђа ним кре ве ти ма, пре при ча ва ју ћи ти хо про те кле до га ђа је. Нај ви ше су се се ћа ли из ги ну лих и ра ње них дру го ва. Сад им је по ста ло ја сно да ра ње ни ци ма, због из не над не и ма сов не на је зде пар ти за на, они не мо гу ви ше да по могну.

- Kад смо их сме шта ли по ку ћа ма - од ма хи вао је гла вом је дан вој ник из во да Ми лу ти на Бла го је ви ћа - обе ћа ли смо да ће мо по сла ти по њих... Kад се вра тим у се ло, ка ко ћу да по гле дам у очи ку мо ви ма? Зна те да ми је Ми ло је Ра ду ло вић био кум.

- Kа ко „био”? - ис пра вља га дру ги. - И са да је. Њих ће они уку ћа ни да не гу ју. Ми ло је је ра њен са мо у ру ку.

- Из ву ћи ће мо ми њих - го во ри тре ћи - чим опет из ба ци мо пар ти за не из Ср би је. Сло бо дан ле жи на ле ђи ма на сво ме кре ве ту. Пре ко очи ју је на ма као шај ка чу. Не ко вре ме је слу шао до бро вољ це и ми сли ма са у че ство вао у раз го во ру, док ни је ма ло-по ма ло по чео да се одва ја од њих, од ка сар не, Шап ца, Ср би је... Пре ла зи опет Са ву, вра ћа се у Jа рак, из ње га се при бли жа ва Бра ни ку. Из да љи не ви ди зе ле ни ло ора хо вог др ве ћа, вр ба, ду до ва. Из над њих се уз ди гла че ти ри де ди на бо ра, а ма ло да ље од њих, уз ви сио се то рањ бра нич ке цр кве ко ју је ње гов чу кун де да, про та Сте фан, гра дио. Био је то онај исти чу кун де да ко ји се са Kа ра ђор ђем бо рио у Пр вом срп ском устан ку, па кад је по сле кр ва вих бор би и би та ка Kа ра ђор ђе мо рао да се 1813. по ву че из Ср би је пред огром ном тур ском арм и јом, и он је пре шао Са ву са до брим де лом на ро да из сво га кра ја и на ста нио се при вре ме но у Чу ру гу. По сле не ког вре ме на он је с тим из бе глим на ро дом рас 347

кр чио пра ста ру шу му на про сто ру до би је ном од ау стро уг ар ских вла сти у Сре му, осно вао се ло Бра ник и по ди гао ле пу и про стра ну цр кву.

Kад му је ка сни је кнез Ми лош по ру чи вао да се вра ти у Ср би ју, он га је хлад но од био. Ни је мо гао да за бо ра ви про ли ве ну Kа ра ђор ђе ву крв, иа ко га је ву кла нео до љи ва же ља ње го вој Ма чви. Гле да де ду Ар ка ди ја, ви со ког, увек ус прав ног стар ца, тр гов ца „на ве ли ко”, ка ко сто ји у ба шти по ред ка ме ног рим ског ла ва, ко јег је спа сао од че ки ћа не ког свог Бра ни чев ца. Раз ле же се ми рис ру жа на ру че них у Хо лан ди ји, ко је је он је ди ни у око ли ни не го вао. Из хла да про стра ног, отво ре ног ход ни ка, сме шка му се мај ка, ле па ста ри ца, увек ве дра и ве се ла, ко ја га је сва ког ју тра, као и се стру и се стру од уја ка Ми ли цу, бу ди ла истим ре чи ма: „Kо ра но ра ни, две сре ће гра би”. Ње го во „још са мо ма ло” ни је му ни кад успе ва ло; ме ђу тим, чим би устао, ис пљу скао се хлад ном во дом, удах нуо не ко ли ко пу та свеж ми ри сни ва здух и чуо ве се ло цвр ку та ње пти ца, био би сре ћан што га је та ко ра но про бу ди ла и што је пред њим чи тав без бри жан, ду га чак лет њи дан. По сле Бра ни ка на шао се у До бри ну, усред пар ка. Се ди на клу пи и при ча са Си мом Си ми ћем и То шом о Аљо ши, о Ста вро ги ну, о Kи ри ло ву, о кне зу Ми шки ну... На јед ном му уда ра ју су зе на очи, не уз др жљи во. На вла чи шај ка чу пре ко ли ца, окре ће се зи ду, а су зе ли ју, не мо же да их за у ста ви. Ни је знао ко ли ко је ду го та ко ле жао кад је осе тио не чи ју ру ку на ра ме ну. За сти део се сво јих су за и на пра вио се да спа ва.

- Сло бо да не, Сло бо да не! - чу је по зна ти глас ба та љон ског про све та ра Ду шка Сте фа но ви ћа. Сад мо ра да уста не. Ди же се по ла ко и тр ља очи као чо век ко ји се тек про бу дио из ду бо ког сна. Чим му је Ду шко угле дао ли це, схва тио је и окре нуо се на дру гу стра ну.

- Жао ми је што сам те бу дио - ка зао је ти хо - али сам мо рао. Отац Ра до ван нас зо ве. Хо ће да раз го ва ра са на ма дво ји цом. Сло бо дан је до хва тио чу ту ри цу, пу ну во де, и за мо лио Ду шка да му на по љу по ли је во ду ка ко би мо гао да се уми је.

- Тре ба ми да се ра са ним - сла гао је, све стан да и Ду шко зна да је сла гао. Отац Ра до ван се ср дач но ру ко вао са Сло бо да ном, и по ну дио их да сед ну.

348

- Жао ми је... не мо гу да опи шем ко ли ко ми је жао То ше, као и свих оста лих на ших мла дих дру го ва, ко ји су тра гич но из ги ну ли - по чео је. - Знам шта и ва ма дво ји ци зна чи овај ве ли ки гу би так, а на ро чи то Сло бо да ну, ко ји је из гу био сво га бли ског при ја те ља и дру га. Уве рен сам да би То ша јед ног да на био ве ли ки чо век, ко ји би мно го до при нео на шем на ро ду.

- По ги нуо је ју нач ки - ка зао је Ду шко.

- Чуо сам. Мно ги на ши нај бо љи дру го ви су из ги ну ли ју нач ки. И це ла ње го ва Пра те ћа че та... - за стао је тре ну так-два и ма ло се на ка шљао - све бо љи од бо ље га. Сео је и он, што је вр ло рет ко чи нио. Обич но је дру ги ма ну дио да сед ну, а он сам, пун енер ги је, увек у по кре ту, нај че шће је оста јао на но га ма ис пред сво јих са го вор ни ка.

- Чу ли сте - на ста вио је - да је и Пр ви ба та љон на шег Тре ћег пу ка имао ве ли ке гу бит ке у Ба ји ној Ба шти, а исто та ко и Дру ги, у те шким бор ба ма из ме ђу Ро га чи це и Ужица. На ста ла је ти ши на, нео бич на у при су ству оца Ра до ва на, ко ји је увек имао шта да ка же и да одр жи ин те ре со ва ње сво јих са го вор ни ка. Ти ши ну је пре ки нуо Ду шко.

- Шта ми сли те, оче Ра до ва не, шта нас још че ка? Пу ков ски про све тар је на гло, као са не ким олак ша њем, устао и сна жно про тр љао ру ке.

- Че ка ју нас бор бе... Jош од по чет ка овог не срећ ног ра та па мет ном чо ве ку ни је тре ба ло мно го да уви ди бе сми сли цу Хи тле ро ве на ме ре да по ко ри цео свет, а од про ле ћа ове го ди не би ло је ја сно да ће не мач ка си ла уско ро про па сти. За то је би ло ва жно да се све на ци о нал не сна ге што пре не са мо ује ди не не го да се ста ве под за јед нич ку ко ман ду да би се што ефи ка сни је су прот ста ви ле ко му ни сти ма, ко ји ма са да и Са ве зни ци по ма жу. Та ко ује ди ње ни, мо гли би смо и са Ен гле зи ма и Аме ри кан ци ма лак ше да пре го ва ра мо...

- Зар ни је до са рад ње из ме ђу нас и чет ни ка до шло пре ви ше ка сно? - пре ки нуо га је Ду шко.

- Не сме мо да бу де мо ма ло ду шни. Мо ра мо да спа са ва мо оно што се још спа сти мо же. На рав но да би би ло мно го бо ље да се то де си ло још про шле го ди не, а ва ма дво ји ци је сва ка ко по знат и Не ди ћев и Љо ти ћев план још из сеп тем бра че тр де сет пр ве, по ко јем је Дра жа тре ба ло да пре ђе у Бо сну и та мо да ор га ни зу је от пор уста ша ма, с тим да га Вла да На род ног спа са на о ру жа ва и снаб де ва му ни ци јом. Ми би смо оста ли у Ср би ји да је очи сти мо од ко му ни ста. Да се Дра жа та да с тим сло жио, он би да нас, уме сто Ти та, вла дао Бо сном.

- Ни је му дао Дра ги ша Ва сић - опет му је упао у реч Ду шко.

- Или не ки дру ги ње го ви са вет ни ци, ста ри по ли ти ча ри...

349

У сва ком слу ча ју, то је у оном вре ме ну, исти на са мно го те шко ћа, ипак би ло из во дљи во. То ће и исто ри ја јед ног да на по твр ди ти.

- Да нас би чет ни ци би ли у мно го бо љем по ло жа ју и у од но су на ко му ни сте, а и на са ве зни ке, ко ји су праг ма тисти.

- Сва ка ко.

- Kа кво је, оче Ра до ва не, да нас ста ње у Бе о гра ду?

- Одан де нам сти жу не ве ро ват не ве сти. Kа жу да су на Де ди њу не ки ин те лек ту ал ци и бив ши по ли ти ча ри осно ва ли но ву вла ду. Дру ги им то оспо ра ва ју, јер „за бо га, па ми већ има мо на шу Вла ду у Лон до ну”. Не ки су по че ли да про слав ља ју осло бо ђе ње. Оп ште је уз бу ђе ње. При ча се ка ко ће Ен гле зи уско ро да до ве ду Kраља Пе тра и да рас пи шу сло бод не из бо ре. На рав но да Ти то ни кад не ће мо ћи да до би је ве ћи ну на из бо ри ма. Са мо де се так хи ља да гла со ва... На ма ти исти љу ди за ме ра ју да смо „не ре ал ни” и да смо од ко му ни ста на пра ви ли Дон Kи хо то ве ве тре ња че.

- Jа сам чуо - до дао је опет Ду шко - да се у ис точ ној Ср би ји спре ма ју не ки чет нич ки од ре ди да се при дру же „брат ској Ру ској арм и ји”.

- Та ко је. - Све ште ник се окре нуо Сло бо да ну. - Мо рам да по ста вим не ког за про све та ра у но вој Пра те ћој че ти ко ју ће мо уско ро да форм и ра мо од нај но ви јих ре гру та и ста рих до бро во ља ца из дру гих че та. Се тио сам се ка ко си ми хва лио не ког сту ден та те ол о ги је из тво је че те...

- Бу ди шу Kо ва че ви ћа.

- Да, Бу ди шу.

- Оче Ра до ва не, и ње га смо из гу би ли. Ис при чао је ка ко је Бу ди ша ра њен и ка ко су би ли при си ље ни да га, као и оста ле ра ње ни ке, рас по ре де по се ос ким ку ћа ма.

- Наш на род у Ср би ји је до бар на род, до ма ћин ски. Не ће их ода ти ко му ни сти ма, не го ће их па зи ти и чу ва ти као сво је. За ћу тао је за тре ну так, при шао по ла ко сво јој сто ли ци и опет сео. - Ду шко ми је ис при чао ка ко је То ша имао пред ос е ћа ње да ће по ги ну ти. При чао ми је и о „по след њој ве че ри” у Kо ви ља чи.

- Знао сам за то још у До бри ну. Осмог да на ба та љо ни су по но во кре ну ли у ак ци ју. Пред по ла зак Гор дић је по звао вод ни ке и Сло бо да на.

- Пар ти за ни су за у зе ли Ло зни цу - ка зао је. - Ми кре ће мо од мах за Ле шни цу, где ће мо се до го во ри ти са чет ни ци ма о за јед нич кој ак ци ји за осло бо ђе ње Ло зни це. Они су за по се ли по ло жа је на Ивер ку, на Це ру, а са њи ма је и Бе ло гар деј ски ру ски кор пус.

- Сад ско ро су пар ти за ни осво ји ли и Аран ђе ло вац - ја вио 350

се Гру јин.

- Из гле да да је и Ле ско вац пао - до дао је вод ник Бла го је вић.

- О Ле сков цу зна мо са мо то ли ко да у том кра ју Пр ви пук ма јо ра Ике Ми ћа ше ви ћа, тво га Срем ца, Сло бо да не, во ди же сто ке бор бе - пре у зео је опет реч Гор дић - као и оста ли на ши пу ко ви на сво јим про сто ри ма.

- Kо ће ко ман до ва ти овом на шом ак ци јом? - пи тао је Сло бо дан.

- Да нас смо доби ли пи сме но на ре ђе ње за на пад на Ло з ницу, пот пи са но од Ра чи ћа, као ко ман дан та Гру пе кор пу са, и Не шка Не ди ћа, на чел ни ка шта ба.

- Да се бо ри мо под ко ман дом Ра чи ћа и Не шка Не ди ћа, ко ји су нас све до не дав но на па да ли и уби ја ли на ше љу де? осмех нуо се вод ник Бла го је вић. - Пр во пу ков ци још ни су за бо ра ви ли на пад на њих у Ва ље ву.

- То се ла ко не за бо ра вља - ка зао је Гор дић - са мо, сад има мо ва жни јег по сла не го на то да ми сли мо.

- То о Ра чи ћу, об ра до ва ће на ше мо би ли са не Ма чва не - до дао је Сло бо дан.

- А об ра до ва ло је и те бе, ви ди ти се... - по чео је Гру јин, али га је Гор дић пре ки нуо, уста ју ћи у исто вре ме.

- Спре ман за по крет у ро ку од два са та. Kре ће мо са це лом ко мо ром и ре зер вном му ни ци јом. Но си мо су ву хра ну за пет да на. Ти, Сло бо да не, ску пи од мах че ту и ка жи им не ко ли ко при год них ре чи. Имаш за то нај ви ше де сет ми ну та. Сло бо дан је украт ко об ја снио сво јим до бро вољ ци ма ста ње на те ре ну. Kад им је ис при чао да ак ци јом ру ко во ди по зна ти чет нич ки ко ман дант и да ће се са њи ма бо ри ти и ста ри ру ски еми гран ти, ко ји су се не ка да, у цар ској Ру си ји, бо ри ли про тив истог не при ја те ља, при ме тио је ка ко су се мно ги за до вољ но по гле да ли из ме ђу се бе. На те рен се кре ну ло са пе смом, као и он да кад су кре ну ли да бра не Ва ље во. Два де се так но вих ре гру та, ко ји су за у зе ли ме ста по ги ну лих и ра ње них до бро во ља ца, ово га пу та бр зо укљу че ни у жи вот че те, тру ди ли су се да што пре на у че и до бро во љач ке пе сме. Из Ле шни це је цео ба та љон по шао у на пад на пар ти зан ске по ло жа је пре ма Ло зни ци. По сле не ко ли ко си ло ви тих на па да, пар ти за ни су по че ли да уз ми чу ши ри ном це лог фрон та. Ме ђу тим, чет ни ци, ко ји су др жа ли по ло жа је у Ивер ку, на Це ру, би ли су при си ље ни да се по вла че пред мно го бо ље на о ру жа ним не при ја те љи ма. До бро во љач ко ле во кри ло би ло је угро же но и по сто ја ла је опа сност да бу де од се че но од глав ни не.

- Пар ти за ни су у Пр ња во ру - ка зао је Гру јин ти хо Сло бо да ну кад се вра тио од ко ман ди ра са на ре ђе њем за по вла че ње.

351

- То је, као што знаш, иза на ших ле ђа.

- Убиј ме, убиј ме! - чуо је по сле не ко ли ко тре ну та ка сна жан Ве ли за рев глас. - Jа се ви ше не по вла чим! Не ћу да из вр шим на ре ђе ње! - ви као је Гру ји ну, сав цр вен у ли цу. - Зар ови на ши не ви де да ако се и са да по ву че мо, да смо про па ли? Не ма ви ше ни Ср би је. Гру јин му је не што ти хо го во рио. Од не куд се по ја вио и Гор дић. Jе два су га не ка ко сми ри ли.

ћи се на дру го ве, ко ји су им по ма га ли да ко ра ча ју... „Бо же, по мо зи овом Ру су”, још је по ми слио, и по жу рио да стиг не до бро вољ ца ис пред се бе.

Опет су, као и у Ва љев ској ак ци ји, мо ра ли да се по вла че иа ко ни су би ли по бе ђе ни. Опет их за хва та она иста, оп шта по ти ште ност. Чак их је, та ко им је бар из гле да ло, пра ти ла и она иста ки ша, са мо ово га пу та мно го хлад ни ја. Сем пр вих по бед нич ких ју ри ша и ве сти о смр ти по је ди нач них дру го ва, а на ро чи то ко ман ди ра че те, ју нач ког пот по руч ник Jо ве Про ти ћа, са ко јим је ма ту ри рао у Бе о гра ду, Сло бо да ну су сле де ћи да ни оста ли у ма гло ви том се ћа њу не пре кид них да но ноћ них бор би, пе ња ња и си ла же ња са јед не чу ке на дру гу, не пре кид ног зви жду ка че ли ка, па кле них екс пло зи ја, и ври ске пар ти зан ки.

Jош му се јед но се ћа ње уре за ло ду бо ко у свест.

Kад је пр ви пут угле дао ру ске вој ни ке, био је из не на ђен њи хо вим из гле дом. Сре до веч ни љу ди, ме ђу ко ји ма има и ста ра ца. Озбиљ на, ис пи је на ли ца, на ко ји ма се, и по ред свих му ка кроз ко је су очи глед но про шли, ни је из бри сао онај, ка рак те ри стич но ру ски до бро ћуд ни и пле ме ни ти из раз, „хри сто ли ки”, ка ко је то јед ном по кој ни То ша ка зао. „Си ро ти љу ди”, по ми слио је. „Про ла зе и по дру ги пут кроз Гол го ту”. На ро чи то се се ћао јед ног, ко ји је за стао иза сво јих са бо ра ца да се ма ло од мо ри, или да ту са че ка смрт. Се део је по ред пу та ко јим су ишли, под пу ном рат ном спре мом и са пу шком пре ко ис пру же них но гу, на сло њен на де бе ло ста бло гра на те бу кве. Био је блед, упа лих обра за, ви со ко из бо че них ја го ди ца, ко је су га обе ле жа ва ле за цео жи вот као чо ве ка да ле ких, про стра них сте па, дав но на пу ште не по стој би не. „Да га не ка ко по не се мо”, си ну ла му је ми сао већ кад га је про шао. „Ма ли је ра стом и она ко мр шав... а ње гов ра нац ће мо оста ви ти”. Бр зо се окре нуо да по тра жи Гру ји на. У то ме тре нут ку ис пред овог Ру с а су про ла зи ли до бро вољ ци, ко ји су, и они пре мо ре ни, но си ли са ве ли ким на по ром јед ног мр твог и још пе то ри цу те шко ра ње них дру го ва, сва ког по њих че тво ри ца, на но си ли ма од гра ња и пру ћа. Иза њих су ишли лак ши ра ње ни ци, по ла ко, не ки за ви је них гла ва, не ки за ви је не ру ке или но ге, ви ше њих на сла ња ју 352

353

ОПКОЉЕНИ

- Утвр ђу је мо Ша бац - ка зао им је јед но ве че по руч ник Гор дић. - Ми ће мо обра зо ва ти спо ља шњи круг од бра не, а уну тра шњи већ за по се да ју Др жав на стра жа и гра ни чар ски од ре ди, ко ји су се хра бро бо ри ли у Ба ји ној Ба шти, за јед но са на шим Пр вим ба та љо ном.

- Раз го ва рао сам са не ким дру го ви ма из Дру гог ба та љо на - ја вио се пот по руч ник Ви дић - и они ми ка жу да не ма пар ти за на ниг де у око ли ни Шап ца.

- Jош их не ма. Гор дић је по чео да гле да у сво ју отво ре ну та ба ке ру, као да тра жи ци га ре ту ко ја би му са да нај ви ше од го ва ра ла. Гру јин му је при нео ши би цу и он је уву као ду бо ко дим. Све то вре ме вод ни ци и про све тар су ћу та ли. Зна ли су да им са да, нај ве ро ват ни је, има не што ва жно да ка же.

- У на шој че ти још је до бро - по чео је по ла ко и од ме ре но, гле да ју ћи ка ко се око за жа ре ног де ла ци га ре те обра зу је ме ки, бе ли слој пе пе ла. - За са да. У дру гим че та ма су по че ли не ки да де зер ти ра ју... ре гру ти из Ма чве. Ми сле да је и на ма и Не ди ћу до шао крај. Вод ни ци и Сло бо дан су се по гле да ли из ме ђу се бе, али су и да ље ћу та ли. Гор дић се окре нуо Сло бо да ну.

- Ти их ве че рас са ку пи и раз го ва рај са њи ма. Kа жи им да не гу бе по ве ре ње у сво је ста ре ши не. Под се ти их и на ко ман дан та пу ка, ма јо ра До бро са вље ви ћа, ко ји је и сам ту, углав ном, из њи хо вог кра ја, из Чо ке ши не... А ка жи им и све што ми слиш да би тре ба ло да се ка же у ова квој си ту ац и ји. По сле два да на па тро ле су опа зи ле пар ти зан ске је ди ни це на све га два са та од Шап ца. Пар ти за ни су им се при бли жа ва ли по ла ко, дуж Дри не, са то по ви ма, те шким ба ца чи ма, мно штвом те шких ми тра ље за. Jе дан се љак им је ка зао да је из бро јао пре ко сто ти ну то вар них ко ња у ко мо ри. Сле де ћих не ко ли ко да на до бро вољ ци, стра жа ри и гра ни ча ри, ужур ба но су утвр ђи ва ли Ша бац. Че те су се сме њи ва ле у ко па њу ро во ва око гра да, у по ста вља њу гру до бра на од ци гли, 354

це па ни ца, па ње ва и др ве них гре да, ко је су про на шли на не ком на пу ште ном гра ди ли шту, а из ме ђу њих су на ба ци ва ли и на би ја ли ис ко па ну зе мљу. Сло бо дан је чуо од до бро во ља ца ко ји су чу ва ли стра жу на из ла сци ма из гра да, да су не ки стра жа ри и гра ни ча ри на пу шта ли сво је је ди ни це, од луч ни да пре ђу Дри ну и да се при дру же чет ни ци ма. „Иде мо у Бо сну”, го во ри ли су им, „да за јед но са Дра жом до че ка мо Ен гле зе.” Зва ли су их да и они кре ну са њи ма.

- Jош им се ни ко од на ших љу ди ни је ода звао - ка зао је Ду шко Сте фа но вић Сло бо да ну кад је за стао код Гор ди ће ве че те у оби ла ску ро во ва. - Они ко ји су де зер ти ра ли, оти шли су сво јим ку ћа ма... Знам да ће те ин те ре со ва ти да чу јеш шта ми је си ноћ ка зао ка пе тан Нај да но вић. „Jе ди но из Гор ди ће ве че те ни је ни ко де зер ти рао.” Сло бо дан се за ми слио.

- Сад да је ту по кој ни То ша - нај зад је про го во рио - он би ве ро ват но ка зао: „То мо же да бу де до бро, а и не мо ра.”

- За што да не бу де до бро? Сло бо дан се окре нуо око се бе, па кад је ви део да га ни ко не мо же да чу је, на ста вио је не што ти ше.

- Ми смо од го вор ни за ове мо би ли са не мла ди ће. Мо би ли са ли смо их, за тим смо их ис тре ни ра ли да бу ду пр во кла сни вој ни ци и он да смо их мо ти ви са ли да се не у стра ши во бо ре... и да ги ну.

- Ми слиш ли да ја о то ме не раз ми шљам? - од вра тио му је исто та ко ти хо ба та љон ски про све тар.

- Jа сам о то ме мо гао да раз го ва рам са мо са То шом и са Дра го ми ром Ди ми три је ви ћем.

- Шта Дра го мир ми сли о то ме?

- От ка ко је по стао ко ман дир че те у Дру гом ба та љо ну, вр ло га рет ко ви ђам. Ра ни је је, а не ве ру јем да је про ме нио ми шље ње, сма трао да он има пу но пра во да во ди љу де у бор бу и у смрт, за то што се и он сам бо ри и што је спре ман да умре за срп ски на род.

- То упро шћа ва ње од го ва ра Дра го ми ру, чо ве ку и ју на ку ње го вог ко ва - осмех нуо се Ду шко.

- Сва ка ко. Ме ђу тим, знамо ка ко је и То ша, ко ји је имао раз ум е ва ња за сва чи је сум ње и сла бо сти, а ни је се мно го тру дио да при кри је ни сво је соп стве не... ка ко се бо рио и ка ко је по ги нуо... ју нач ки. - Хтео је још не што да ка же, али се пла шио да ће га из да ти глас. Ду шко му је по ка зао ру ком пре ма дру му, ко јим је ишло два де се так стра жа ра у ма лим гру па ма, а ме ђу њи ма и не ко ли ко чет ни ка у на род ним но шња ма.

355

- И ови одо ше за Дри ну. Чу ди ме да их њи хо ви офи ци ри та ко ла ко пу шта ју.

- Kо мо же да их за др жи?... Ви диш ка ко су ве се ли, као да иду на свад бу.

- Си гур но је да им зву чи мно го при влач ни је ве ро ва ње да ће се у Бо сни са ста ти са Ен гле зи ма, не го да оста ну са на ма и да че ка ју ко му ни сте да оп ко ле Ша бац. Не ко ли ко бе ло гар де ја ца је у исто вре ме при ла зи ло гра ду.

- Знаш ли шта ми се де си ло ју че - ка зао је Ду шко, по сма тра ју ћи Ру се ка ко се кре ћу по ла ко и са очи глед ним на по ром. Ови Ру си су оста ци из је ди ни це ге не ра ла Збо ров ског. Он, ста ри цар ски офи цир, док је оби ла зио сво је тру пе на ко њу, бли зу Ле шни це и не да ле ко од на ших по ло жа ја, био је те шко ра њен. Не знам где је са да та ње го ва је ди ни ца, али не ки од њих су се, као и ови, из гу би ли од глав ни не и до шли у Ша бац. Jу че сам ме ђу њи ма пре по знао и сво га ста рог про фе со ра хе ми је. Об ра до вао се кад сам му при шао. Kа зао ми је, она ко из мо рен и из му чен: „Не знам ка да ће то би ти, али знам да ће пра во слав на Ру си ја на кра ју кра ја по бе ди ти.”

- Ни је из гу био ве ру.

- Ни је.

- Kа ко тво ји Шап ча ни, Ду шко, гле да ју на да на шњу си ту а ци ју?

- Ви де да је не мач кој си ли до шао крај и то их, на рав но, ра ду је, али их и бри не на пре до ва ње ко му ни ста са јед не стра не, а са дру ге, мно ге их бри не и од ла зак чет ни ка пре ко Дри не у Бо сну. Не ки су се раз о ча ра ли у Ен гле зе и са да по ла жу све на де у Аме ри кан це. Сле де ћег да на, пред ве че, до бо ва ње ки шних ка пи над ја ча ла је екс пло зи ја ба ца ча. Од мах за њом чу ла се дру га, па тре ћа. Уско ро се цео град тре сао од ба цач ке и ар ти ље риј ске ва тре.

- Бом бар ду ју Ша бац - ка зао је Гру јин. - По че ло је. Слу ша ли су не ко вре ме не мо, тру де ћи се да по ја чи ни зву ка од ре де ја чи ну и пра вац из ко га су гра на те до ла зи ле. Свуд су око гра да - ка зао је је дан од но вих ре гру та. На вра ти ма про сто ри је по ја вио се ко ман ди ров ор до нанс.

- Вод ни ци, на ра порт ко ман ди ру.

Kроз по ла са та, по стро је ни под пу ном рат ном спре мом у двој не ре до ве, ста ја ли су пред ка сар ном и че ка ли на ре ђе ње да кре ну на по ло жа је, ко је је до са да др жа ла јед на че та Дру гог ба та љо на. А ки ша ли је пре ко шле мо ва и ша тор ских кри ла, пре ба че них пре ко ра ме на. Уско ро су кре ну ли мар шев ским по рет ком за мра че ним и опу сте лим ша бач ким ули ца ма.

- Дру го ви: ле ва, де сна, др жи ко рак! - на јед ном је вик нуо 356

Ве ли зар. У сле де ћем тре нут ку, не пра ви лан бат цо ку ла, по кал др ми са ној ули ци, по чео је да се сре ђу је док се нај зад ни је ујед на чио.

- Jе дан, два, је дан, два - чуо се опет Ве ли за рев глас, са да по так ту ко ра ка, а од мах за тим је за пе вао. Оста ли су му се сло жно при дру жи ли. Но­ви дух и но­ве сна­ге но­си са­да, Kраља Пе­тра вој­ска мла­да... Гра дом је, кроз мрак и ки шу, од је ки ва ла гром ка до бро во љач ка пе сма и над ја ча ва ла екс пло зи је и штек та ње ми тра ље за. „Ако Шап ча ни за бо ра ве све што смо до са да за њих учи ни ли”, па ло му је на ум ма ло ка сни је кад су скре ну ли у Kа ра ђор ђе ву ули цу, „за пам ти ће ову на шу пе сму”. За у ста ви ли су их на по ло жа ји ма око по след њих ша бач ких ку ћа, ко је су др жа ли при пад ни ци Срп ске др жав не стра же.

- Kо га че ка те? - Ве ли зар је пи тао се ља ка, ко ји је, огр нут ка ба ни цом низ ко ју се сли ва ла во да, ста јао по ред два мр ко ва, упрег ну та у пра зна ко ла. Се љак је по ка зао гла вом на пет-шест исто та ко пра зних ко ла иза се бе.

- Че ка мо на ва ше мр тве и ра ње не - ка зао је. На ни ској, бе ло окре че ној ку ћи, ис пред ко је је ста јао Сло бо дан са Ве ли за ре вом де се ти ном, не ко је раз гр нуо за ве су на про зо ру и, по сле не ко ли ко тре ну та ка, отво рио про зор. На ње му се по ја ви гла ва ста ри це.

- Не дај те нас тим зло тво ри ма, де цо - је два су раз ум е ли кроз екс пло зи је и пуц ња ву. Сло бо дан и Ве ли зар су при шли бли же. Ни су јој ја сно ви де ли ли це, али су је са да мо гли бо ље да чу ју.

- На не ли су нам пу но ште те че тр де сет пр ве. Нем ци и уста ше су због њих и мо га чо ве ка уби ли. Ни је мо гао она ко стар и бо ле стан да по тр чи кад су на ше љу де те ра ли за Jа рак. Од њих ни са да ни шта до бро не ће до ћи.

- Не бој те се, ба ко - од го во рио је Ве ли зар. - Оте ра ће мо ми њих опет пре ко Дри не. Гру јин се вра тио од ко ман ди ра и по чео да да је на ре ђе ња де се та ри ма.

- Ми ће мо у пр ву ли ни ју, у ро во ве ко је смо по след њих да на ко па ли...

Kре ну ли су по ла ко, свр ста ва ју ћи се у исто вре ме у „ко ло ну по је дан”. У су срет им је ишла ко ло на до бро во ља ца из Дру гог ба та 357

љо на. Но си ли су на но си ли ма мр твог дру га, не ко ли ко те жих ра ње ни ка и по ма га ли у хо ду не ко ли ци ни лак ше ра ње них.

- Не мо гу нам ни шта - осмех нуо им се до бро во љац, ко ји је хра мао на јед ну но гу и у исто вре ме се осла њао на ра ме ко шча тог ка пла ра, кад га је не ко пи тао ка ко је у пр вој ли ни ји. Ве ли зар је био у пра ву. Ро во ве је ис пу ни ла во да до из над чла на ка.

- По жу ри, по жу ри! - по чео је да ви че вод ник Гру јин кад је при ме тио да је тек не ко ли ци на до бро во ља ца ушла у во ду, док су оста ли оду го вла чи ли, иа ко су ме ци зви жду ка ли сву да око њих, а не да ле ко екс пло ди ра ле бом бе. Нај зад је и на Сло бо да на до шао ред. И он је за стао за тре ну так-два пре не го што је за га зио у хлад ну, пр ља ву во ду. Осе тио је од мах ка ко се она увла чи у цо ку ле, ква си обој ке и по ла ко се сли ва низ зглав ко ве и до ди ру је та ба не. Стре сао се, али је на ста вио да тап ка кроз љи га ву, мо кру сме су. Ро во ви су углав ном би ли плит ки, ис ко па ни за ле же ћи, кле че ћи или чу че ћи став. Та мо где су би ли ду бљи, би ло је и ви ше во де. У ро во ви ма ко је су они за по се ли још ни су сти гли да по ста ве гру до бра не. На ба ца на, рас тре си та зе мља ни је мо гла да за у ста ви ме так.

Kи ша све ја ча, а ис пред њих пот пун мрак. Са мо не где у ви си ни по ко ји све тле ћи ме так за све тли као ме те ор у сво јој луч ној пу та њи. Сло бо дан је чуч нуо та ман то ли ко да му пан та ло не не до так ну во ду и на сум це ис па лио не ко ли ко ме та ка. Уско ро се за мо рио од чу ча ња и иза шао из ро ва.

- Идем да на ђем не ко др во, или та ко не што - ка зао је Ста ни ши Бо сан цу, ко ји је наг нут из над сво га пу шко ми тра ље за и кле че ћи јед ном но гом у во ди, зу рио у мрак ис пред се бе. Пре шао је све га не ко ли ко ко ра ка кад је на ба сао на јед ну алу ми ни јум ску ку ти ју. До хва тио ју је и са њом се вра тио у ров. Окре нуо је на до ле отвор, спу стио ку ти ју у ров и ру ком је учвр стио у му љу. Из ла зи ла је из над по вр ши не во де за чи та ву ша ку. Па жљи во је сео. Би ла је до вољ но чвр ста да из др жи те жи ну те ла. За до вољ но је одах нуо. „Kа ко мо же јед на пле ха на ку ти ја усред ки ше, бла та, мра ка и пуц ња ве да усре ћи чо ве ка”, по ми слио је са осме хом. Зви жду ка ње ме та ка је на јед ном уче ста ло.

- Ба јо не те на пу шке! - пре но си ло се стро јем. Бр зо је ста вио ба јо нет на пу шку и па пи пао бом бе.

- Тап... тап... тап... - по зна ти зву ци ис па љи ва ња те шких ба ца ча. Од мах за тим је зи ви зви ждук... ти ши на... шу шта во про ди 358

ра ње ва зду ха... екс пло зи је... Jе дан за дру гим, бле ска ли су ва тре ни бо жу ри ши ром це лог фрон та. Од сил них екс пло зи ја зе мља се не ко ли ко пу та за тре сла. Са до бро во љач ке стра не по че ле су да се от ки да ју све тле ће ра ке те и да осве тља ва ју жу том, мр твач ком све тло шћу про стор ис пред њих, за ма гљен од ки ше ко ја је си па ла свом же сти ном.

- Ено их! - вик нуо је у јед ном тре нут ку Ве ли зар. - Ту ци, Ста ни ша! И Сло бо дан их је опа зио ка ко тр че пре ма њи ма пре ко мо крог по ља, са гну ти и без пу ша ка. „Бом ба ши!” по ми слио је, бр зо на ни ша нио на нај бли жег и по ву као ороз. За мо ме нат-два не ста ли су у мра ку, док опет ни су си ну ле ра ке те. Ви де ли су их ка ко ба ца ју бом бе, окре ћу се и тр ком не ста ју у жу тој ма гли. Ис пред њих, на пе де сет-ше зде сет ко ра ка, екс пло ди ра ју руч не бом бе.

- Еј, пар ти за ни! - ви че Ве ли зар из свег гла са - што не до ђе те ма ло бли же! Ста ни ша устао и ту че крат ким ра фа ли ма. По сле не ко ли ко ми ну та све се сми ри ло, са мо се још чу је ки ша, ко ја се из ли ва ла пре ко по ља, ро во ва и до бро во ља ца, као не ки не пре кид ни пљу сак. Дуж ро ва Сло бо дан ви ди две при ли ке ка ко му се при бли жа ва ју. Уско ро пре по зна је ус прав ну фи гу ру ко ман ди ра Гор ди ћа, и, не што са гну ту, ње го вог ор до нан са Љу бо ми ра.

- Раз ре ди те се! Што сте се та ко на би ли је дан до дру гог! на ре ђу је Гор дић. Ста ни ша се са сво ја два по моћ ни ка по вла чи не ко ли ко ко ра ка уле во. Сло бо дан из вла чи кан ту из му ља, па се и он по ме ра за ко рак-два и гле да ка ко се и Бо ра Бр ка по кре ће ма ло уде сно. Са пар ти зан ске стра не, са мо по ко ји ме так зви зне из над њи хо вих гла ва. По крат ком, оштром зву ку зна ју да ни су да ле ко. Мо жда сто пе де сет ме та ра, мо жда и ма ње. На јед ном, из по за ди не, огла си ше се до бро во љач ки ба ца чи и брд ски то по ви. На сто пе де сет до две ста ме та ра ис пред њих екс пло ди ра ју ба цач ке бом бе, рас пр ска ва ју се то пов ске гра на те.

- Бр за паљ ба! - пре но си се стро јем.

- До бро вољ ци! - чу је се уско ро ко ман ди ров глас. Спре ман за на пад. Из ро во ва из ла зи Бла го је ви ћев вод. Оста ли ту ку бр зом 359

паљ бом. Ово га пу та пар ти зан ске ра ке те осве тља ва ју рас ква ше ну по љану ди рект но ис пред њих. Уско ро, Бла го је вић се, „као на рат ним ве жба ма”, по ми шља Сло бо дан, пре ба цу ју ћи вој ни ка за вој ни ком, по вла чи у ро во ве. По сле не ког вре ме на пар ти за ни по но во на па да ју. До бро вољ ци их од ба цу ју и од мах за тим са ми пре ла зе у на пад. Из Гор ди ће ве че те Ви ди ћев вод кре ће тр че ћим ко ра ком. Jа ка ва тра их за у ста вља и они се вра ћа ју, но се ћи из ме ђу се бе јед ног мр твог и дво ји цу ра ње них. Нај зад до ла зи ред на Гру ји нов вод. Сло бо дан ис ка че са Ве ли за ре вом де се ти ном. До че ку је их све тлост ра ке те и па кле на пу шча на и ми тра ље ска паљ ба. По сле по је ди нач ног пре ба ци ва ња, ба ца ња бом би и су да ра не ко ли ци не пар ти за на и до бро во ља ца ис пред са мог њи хо вог ро ва, вод се по вла чи са дво ји цом ра ње ни ка и јед ним не ста лим у ки ши и мра ку. И та ко, це ле но ћи.

Kад се Гру ји нов вод вра тио из јед ног та квог на па да, Сло бо дан ни је ви ше мо гао да на ђе сво ју кан ту. Не ко вре ме је чу чао, он да је, пре мо рен, мо рао да се нај зад осло ни јед ним ко ле ном на иви цу блат ња вог ро ва. Тек кад се на сло нио, уви део је да ти ме ни је ни шта из гу био. Био је ио на ко пот пу но мо кар. Сле де ћег да на, око под не, сме ни ла их је јед на че та из Пр вог ба та љо на. Пре бро ја ли су се. Че та је има ла јед ног мр твог и ше сто ри цу ра ње них. Не стао им је ка плар, Ми ћо Цр но го рац. Оста ле че те у ба та љо ну има ле су че тво ри цу мр твих и два на ес то ри цу лак ше ра ње них. Чим су сти гли у ка сар не, из у ли су цо ку ле, ски ну ли мо кре уни форм е и обој ке, про стр ли их у ши рок круг око гво зде не пе ћи у ко јој је бук та ла ва тра, обу кли су ву пре свла ку, ле гли на сво је кре ве те, по кри ли се ће ба ди ма и, као је дан чо век, за спа ли твр дим сном. Ве ли зар је по др мао Сло бо да но во ра ме.

- Ди жи се, Сло бо да не, ди жи се! Већ је ве че, а ти још увек спа ваш. Ево те тра жи твој До бри ња нин, Бран ко Ма рић.

Jош бу но ван, Сло бо дан је ско чио са кре ве та. Ни је мо гао да ве ру је сво јим уши ма.

- Kа кав Бран ко Ма рић? - освр нуо се око се бе. Ме сто Бран ка, ви део је Ми ћу Цр но гор ца ка ко сто ји по ред Ве ли за ра ши ро ко раз ву че них уса на.

- Пар ти за ни су но ћас за ро би ли Ми ћу - по чео је да об ја 360

шња ва Ве ли зар - али их је он по сле за ва рао и пред са му зо ру успео да по бег не.

- Дра го ми је - осмех нуо се Сло бо дан - али, за што Бран ко Ма рић?

- Ухва ти ли су ме кад је нас не ко ли ко до пр ло до са мих њи хо вих ро во ва. Jе дан ме је тре снуо кун да ком у ра ме и ја сам пао у њи хов ров. Од ве ли су ме у не ку ку ћу где ме је са слу ша вао њи хов ка пе тан-ислед ник, Бран ко Ма рић. Од мах ме је пи тао да ли по зна јем те бе. Kад сам му ка зао да си и ти ов де, на по ло жа ју, пи тао ме је и за дру ге До бри ња не. Он да се окре нуо сво ји ма и ка зао им: „Жао ми је. Све су то би ли не ка да до бри мла ди ћи, али ка да их ухва ти мо, ја ћу их сво јом ру ком обе си ти о пр ву бан де ру на ко ју на и ђем.” На ро чи то је на те бе, Сло бо да не, не што ки ван, али ни сам раз ум ео за што. Сло бо дан им је ис при чао да је Бран ков брат, Сте ва, био ње гов нај бо љи друг, а и оче ви су им не ка да би ли при сни при ја те љи.

- Сме там ја ње му - на сме јао се Сло бо дан - за то што знам за ње гов пр ља ви веш. Ис при чао им је ка ко је че тр де сет пр ве, кад се он са Сте вом и ско ро це лом ор га ни за ци јом Бе лих ор ло ва из До бри на ја вио у ју го сло вен ску вој ску да се бо ре про тив Не ма ца, Бран ко исту пио из Ско ја, јер су им ко му ни сти за бра ни ли да се бо ре про тив Хи тле ра због са ве за ко ји је он у то до ба још имао са њи хо вим „ве ли ким Ста љи ном”. Kа зао је: „Jа сам на пр вом ме сту Ср бин.”

- Ме ни се он та да, као опро ба ном по ро дич ном при ја те љу, по ве рио, па се са да, ваљ да, пла ши да ћу ја то из не ти у јав ност ако ме не ухва те жи вог. За то оно: „О пр ву бан де ру.” По крат ком по ступ ку.

- Шта би ти ње му, дру же Сло бо да не, кад би ми ње га ухва ти ли? - пи тао је Ве ли зар.

- Све бих учи нио да га спа сем.

- Чак и по сле овог?

- Да. И по сле овог.

Kи ша је пре ко но ћи пре ста ла, во да углав ном ис те кла из ро во ва, а пар ти за ни се, сем по вре ме ног пу шко ми тра ље ског ра фа ла, сми ри ли у сво јим утвр ђе њи ма. Сле де ћих не ко ли ко да на оста ли су у ро во ви ма, ко ји су се про су ши ли, а они их ту и та мо про ду би ли и, нај ви ше но ћу, из гра ди ли гру до бра не, слич не они ма на дру гим ме сти ма. Ни су ви ше би ли на мр твој стра жи као пр ве но ћи, не го су се сме њи ва ли по во до ви ма. Окол не ку ће, иза њи хо ве пр ве ли ни је, на пу сти ли су ме шта ни од мах чим су по че ле бор бе, па су се они сме сти ли у њих. Оче ки ва ли су сва ког да на ве ли ки на пад ко му ни ста ши ром 361

це лог фрон та, али, сем ноћ них уз не ми ра ва ња са ма њим је ди ни ца ма и по којим из не над ним, ја чим на па дом, до то га ни је до шло.

Kо му ни сти су, ма ло-по ма ло, пре ста ли да од го ва ра ју на њи хо ве иза зо ве. Из ју тра, не ко ли ко де се ти на ко је су пре шле у на пад - уда ри ле су у пра зно. Пар ти за ни су не ста ли из око ли не Шап ца.

- Оти шли су за Бе о град - ка зао им је је дан се љак из око ли не гра да, ко ји их је чуо кад су на пу шта ли ње го ву ку ћу, у ко јој су спа ва ли по след њих не де љу да на. - Та мо ће, ка жу, да се на ђу са Ру си ма.

362

ТАМО ЈЕ МАЈКА СРБИЈА

- Дру го ви - го во рио је отац Ра до ван про све та ри ма и вас пи та чи ма, оку пље ним у ње го вој про стра ној кан це ла ри ји - ми, тре ће пу ков ци, про ла зи мо кроз те шке да не, као и оста ли на ши дру го ви на сво јим по ло жа ји ма. - За стао је и јед ним ду гим по гле дом об ух ва тио при сут не. - Kроз још те же да не про ла зи на ша мај ка Ср би ја и са њом цео срп ски на род ши ром Jу го сла ви је. Без бо жни ци, за до је ни ту ђин ским ми сли ма и иде ја ма, на че лу мла дих љу ди по ку пље них ми лом или си лом из нај ви ше на стра да лих кра је ва на ше зе мље, ко је су на ор у жа ли оруж јем „ве ли ких са ве зни ка”, про ва ли ли су у Ср би ју са свих стра на... Бо ри ли смо се и ги ну ли пу не три го ди не, из ла жу ћи на ше гру ди да би смо спа сли Ср би ју од герм ан ског бе са и ко му ни стич ког мах ни та ња. Од пр во га смо је Бож јом по мо ћу спа сли, а од овог дру гог зла, не ка јој се Го спод Бог сми лу је. Ми је мо ра мо ово га пу та фи зич ки на пу сти ти, иа ко...

- Где? Kа да? - пре ки ну ло га је у исто вре ме не ко ли ко гла со ва.

- Пр ви пук ма јо ра Ике Ми ћа ше ви ћа, ко ји је по сле те шких бор би око Ле сков ца сти гао у Бе о град још осмог ок то бра, пре шао је Са ву код Зе му на сле де ћег да на, јер су со вјет ске тру пе - сти гле до Пан че ва, а ва ма је по зна то да ми има мо нај стро же на ре ђе ње да се не сме мо бо ри ти про тив „са ве зни ка”. У Срем је та ко ђе пре шао и штаб Срп ског до бро во љач ког кор пу са. Су тра - за стао је, ду бо ко уз дах нуо и на ста вио сни же ним гла сом - су тра наш пук пре ла зи пре ко сав ског мо ста у Срем. У про сто ри ји је на ста ла пот пу на ти ши на. Об ја снио им је ка ко су нај зад пре ко ку ри ра, ко ји су но ћас до шли из Сре ма, са зна ли да су та мо пре шли и оста ли пу ко ви.

Kу ри ри су им пре не ли на ре ђе ње из глав ног Шта ба да се и они што пре спре ме и пре ђу пре ко мо ста у Kле нак. Из Сре ма ће, за о би ла зним пу тем пре ко Ма ђар ске и Ау стри је, оти ћи за Сло ве ни ју.

- Та мо ће мо - ка зао је опет сво јим ста рим, си гур ним гла сом - обра зо ва ти са оста лим срп ским на ци о нал ним од ре ди ма је дин ствен фронт и на ста ви ти на шу бор бу про тив ко му ни ста. Уве ре ни смо да ће до тле Ен гле зи и Аме ри кан ци уви де ти пра 363

ве на ме ре цр ве не Ин тер на ци о на ле, на че лу са Ста љи ном. Ис при чао им је та ко ђе да је ко ман дант пу ка, ма јор Jо ца До бро са вље вић, у не до стат ку ве зе са Глав ним шта бом, по чео да пра ви пла но ве са ко ман дан ти ма ба та љо на и ко ман ди ри ма че та да се из вр ши де мо би ли за ци ја пу ка. По то ме пла ну пук би се сма њио на све га шест сто ти на вој ни ка. За др жа ли би све ау то мат ско оруж је. Ве ћи на мо би ли са них би оти шла сво јим ку ћа ма. Та ко су жен пук кре нуо би дуж Дри не пре ма Цр ној Го ри, а од Цр не Го ре, нај кра ће мо гу ћим пу тем, пре ма Грч кој. Пре нео им је та ко ђе и ве сти о јед ној гру пи чет нич ких ко ман да на та, на че лу са пу ков ни ком Пи ле ти ћем, ко ји су, чим су са зна ли да су со вјет ске тру пе из би ле на Ду нав код Kла до ва и Те ки је, као и на још не ко ли ко ме ста, пре шли ре ку с тим да се „до го во ре са Ру си ма” о „пред сто је ћим за јед нич ким ак ци ја ма”. Чим су се ис кр ца ли на оба лу, по хап ше ни су и од ве де ни не зна но ку да.

- Сад иди те сво јим је ди ни ца ма и пре не си те им ово што сте чу ли - за вр шио је сво је из ла га ње пу ков ски про све тар. Ни су се од мах раз и шли. Хте ли су да ме ђу соб но из ме ња ју ми сли. Вест о пре ла ску Са ве и на пу шта њу Ср би је до шла је као гром из ве дрог не ба. При пре ма ли су се да бра не Ша бац по сва ку це ну, да ус по ста ве ве зу са шта бом Kор пу са и са оста лим пу ко ви ма, па да у јед ној си ло ви тој кон тра о фан зи ви раз би ју ко му ни стич ке сна ге и да их опет из ба це из Ср би је. Он да, на јед ном, ово! Док су то га да на, де вет на ес тог ок то бра 1944, по стро је ни у двој не ре до ве мар ши ра ли гра дом по зву ци ма вој не му зи ке, из гле да ло им је да се по ули ца ма ис ку пио цео Ша бац да их ис пра ти. Гле да ли су их не мо, мно ги очи глед но за бри ну ти и по ти ште ни. Не ке же не су бри са ле ма ра ми ца ма су зе. И пре су они мар ши ра ли ули ца ма овог гра да. Мар ши ра ли су кад су по ла зи ли у бор бе, пе ва ју ћи гром ко сво је ко рач ни це. Ова ко су, уз зву ке вој не му зи ке, мар ши ра ли и оно га да на кад су се кре та ли у „Бит ку за Ср би ју” са ста рим рат ни ком, по руч ни ком Ча ви ћем, тек вен ча ним по руч ни ком Мла де но ви ћем, Пе ри шом Бо шко ви ћем, под на ред ни ком Мла де ном, пу шко ми тра ље сцем Или јом, Jо вом... и мно гим дру ги ма ко ји ни су ви ше у њи хо вим ре до ви ма. Сту па ли су овим ули ца ма са пе смом на усна ма и оне но ћи ка да су ко му ни сти, не дав но, по че ли да оп се да ју Ша бац... „Шта нас че ка?” ми слио је Сло бо дан, пре ла зе ћи очи ма пре ко ње му то ли ко дра гих ли ца ових Ср би ја на ца, љу ди, же на и де це. „Шта че ка и вас и нас и цео наш на род?” Онај исто риј ски пре лом о ко ме је раз ми шљао још че тр де сет пр ве у До бри ну, чи ни ло му се да ће са да, чим пре ђу сав ски мост, по че ти да се оства ру је не ким па кле ним кр ше њем и 364

лом ња вом. Сва до бра за ко ја су се они бо ри ли и ги ну ли... и њи хо ви оче ви и њи хо ви де до ви, оста ће на јед ном са ма, не за шти ће на и из ло же на ру ши лач ким си ла ма зла. Окре нуо се да још јед ном, ов де, на овој стра ни, ви ди сво је до бро вољ це. За ми шље на, смрк ну та ли ца. Срео се са по гле ди ма не ко ли ци не. Осмех ну ли су му се оним ста рим, до бро по зна тим осме хом из Ибар ске ак ци је, из Ми о ни це, из оп ко ље ног Шап ца - са мо, ово га пу та, тај осмех је био ту жни ји. Пред мо стом су их за у ста ви ли. Од мах за тим до шла је на ред ба.

- На ле во... круг! По сле не ко ли ко тре ну та ка чу ли су зво нак и про до ран глас ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа.

- До бро вољ ци, ски дај ка пе! Тру бач је за сви рао мо ли тву. Пр во не си гур но, дрх та во, и он да, на јед ном, тру ба је јек ну ла сна жно и си гур но, по след њу мо ли тву Срп ских до бро во ља ца на тлу Ср би је. нуо.

На сред мо ста, Сло бо дан Спа со је вић се још јед ном окре -

„Та мо је мај ка Ср би ја”, по ми слио је и у се би се пре кр стио.

365

ТУ ГДЕ СУНЦЕ ЗАЛАЗИ

Од Гру ји на је чуо за пра вац кре та ња: Шид - То вар ник - Тр пи ња - Бо ро во. Оста ли пу ко ви иду дру гим пу те ви ма. Пр ви пук ма јо ра Ике Ми ћа ше ви ћа кре ће се од Зе му на у прав цу Срем ске Ми тро ви це. Они ће про ћи по ред са мог де да-Ар ка ди је вог Бра ни ка, а мо жда и кроз Ан ђел ки но Гра ди ште. Бар да они иду тим пу тем... мо жда би се ви део са Ан ђел ком, а ко зна - пре пу стио се ма шта њу - мо жда би и она по шла са њи ма и при дру жи ла се по ро ди ца ма ко је су кре ну ле са пу ком из Шап ца. (Тек је мно го ка сни је са знао да је јед на је ди ни ца ко ја се ста ра ла о до бро во љач ким по ро ди ца ма, про шла и кроз До брин и да се ту, у гра ду, ње го ва се стра, Ве ра, на шла са по ро ди цом Љу би це Ра ди че вић, ко ја је са ро ди те љи ма и два бра та, са да у до бро вољ ци ма, пре бе гла че тр де сет пр ве у Шабац. Ра ди че ви ћи су не ко вре ме кри ли из бе глог Бран ка Ма ри ћа. Ве ра се опро сти ла од мај ке и са нај по треб ни јим ства ри ма ко је је спа ко ва ла на бр зи ну, при дру жи ла се Ра ди че ви ћи ма на пу ту у не из ве сност). Тај ду ги пут по срем ској рав ни ци остао је Сло бо да ну углав ном у не ја сном се ћа њу. Про ла зи ли су кроз ње му по зна та се ла бе ло окре че них ку ћа, со ка ка пра вих као стре ла и вит ких цр кве них тор ње ва, пре ко не до глед не рав ни це, кол ским пу те ви ма иза ко јих су се пру жа ле њи ве са ко јих је већ би ла по диг ну та ле ти на. На све стра не ле пи, ра сни ко њи упрег ну ти у се љач ка ко ла. Не ко ли ко пу та су на и ла зи ли и на ду гач ке ко ло не фолк сдој чер ских ко ла, пре на тр па них ду ња ма, ја сту ци ма, пу ним џа ко ви ма, за ве жља ји ма, сан ду ци ма, не ки чак и са на ме шта јем. У јед ном тре нут ку, док су још би ли на до мак Kлен ка, фолк сдој чер ска ко ло на је за ста ла, а из јед них ко ла је иско чио чо век у цр ној, бес пре кор но скро је ној уни форм и и у цр ним, из глан ца ним чи зма ма. Гру ди су му би ле ис пу ње не од ли ко ва њи ма и не ким сви ле ним гај та ни ма. Учи нио му се по знат. По гле дао га је још јед ном. Ни је би ло сум ње, то је био до брин ски 366

шеф по ли ци је, хер Хоф ман, ко ји је са слу ша вао Жа ру Авра мо ви ћа, а од Сте ве Ма ри ћа је чуо да је исто та ко ис пи ти вао ње го вог бра та Бран ка и оста ле ско јев це, од ко јих су мно ги за вр ши ли на до брин ском гро бљу. „Чуд на игра суд би не”, по ми слио је Сло бо дан. И он и ње го ви дру го ви, ко ји су ме ђу пр ви ма у До бри ну до гра би ли пу шке да би бра ни ли отаџ би ну од Хи тле ра, да нас су је на пу шта ли за јед но са ње го вим са тра пи ма. На род по се ли ма их је по сма трао са отво ре ном сим па ти јом. Не ко ли ко пу та су и за пе ва ли, на ро чи то оне пе сме у ко ји ма се спо ми ње Kраљ, а ко је су иза зи ва ле су зе у очи ма мно гих Сре ма ца. Се ћао се ка ко га је у Тр пи њи, у не кој га здин ској ку ћи, јед на ста ри ца по ну ди ла да спа ва у го стин ској со би. Ни је му вре де ло све мо гу ће из го ва ра ње. Нај зад је мо рао да при зна: има ва шке и не ће да их њи ма оста ви. Ста ри ца се на сме ја ла.

- Не бри ни, де те. Мо ра ли смо го ди на ма да при ма мо уста ше, да их хра ни мо и да их дво ри мо. Чим они пре но ће код нас, а ми све што су до ти ца ли, пра во у ве ли ки ка зан на сред авли је, па све до бро про ку ва мо. А кад смо мо ра ли иза њих, не ће нам би ти те шко ни иза вас, на ших, срп ских вој ни ка. Те но ћи је пр ви пут, по сле ду го вре ме на, спа вао у чи стом, бе лом кре ве ту. Ве ро ва ли су да ће у Тр пи њи оста ти са мо дан-два, ме ђу тим, оста ли су шест да на.

- Чуо сам у шта бу пу ка - ка зао му је јед ном Ду шко Сте фа но вић - да уста ше на све мо гу ће на чи не са бо ти ра ју наш од ла зак. Ше стог да на по звао је Об рад Гор дић сво је вод ни ке и Сло бо да на у ле пу, ве ли ку ку ћу, у ко јој се сме стио са Љу бо ми ром и чет ним пи са ром, на ред ни ком Ра до сла вље ви ћем. „Ов де, у овом се лу”, ми слио је Сло бо дан док се пе њао уз не ко ли ко цр ве но обо је них сте пе ни ца, „све ку ће из гле да ју као да су га здин ске”. У про стра ној, че твр та стој со би, за гло ма зним, др ве ним сто лом у јед ном углу, се део је по руч ник Гор дић и од сут но по сма трао цр но-бе ле по ро дич не фо то гра фи је, ко је су ви си ле на бе ло окре че ном зи ду. По ну дио их је да сед ну и од мах за тим се обра тио Сло бо да ну.

- Да ли си имао при ли ке да по раз го ва раш са овим тво јим зе мља ци ма?

- Jе сам. Они су мно го пре тр пе ли од уста ша, а о пар ти за ни ма отво ре но го во ре да су им они је ди ни за штит ни ци. На ма су се, као срп ској вој сци, мно го об ра до ва ли и од нас оче ку ју 367

да ће мо има ти пу но раз ум е ва ње за њи хо ву при вр же ност пар ти за ни ма. „Они су нам је ди ни би ли не ка на да, а на ши мла ди љу ди и ни су има ли ку да, не го да се скло не код њих”, при ча ла ми је ба ка код ко је сам од сео. На вра ти ма се по ја вио чо век у од ма клим го ди на ма.

- И он ми то исто при ча - ка зао је Гор дић док им је чо век при ла зио.

- Го спо ди не по руч ни че, је л’ до пу шта те да за вас и ва ше офи ци ре до не сем фла шу на шег до ма ћег ви на и не што што је мо ја ба ба спре ми ла? Гор дић га је по сма трао не ко ли ко тре ну та ка.

- Мо же - нај зад је ре као - ако и на ма бу де до пу ште но да то пла ти мо срп ским ди на ри ма. Чо век се осмех нуо.

- Мо же и то, али са мо то ли ко да ви ди мо ка ко срп ски ди на ри да нас из гле да ју и да опет ви ди мо ка ко из гле да... ћи ри ли ца. Чо век је иза шао из со бе и кроз не ко ли ко ми ну та се вра тио са фла шом бе лог ви на, ча ша ма и та њи ром са по га чи ца ма од чва ра ка.

- Зар вам уста ше не од у зи ма ју? - пи тао је ко ман дир гле да ју ћи ви но и по га чи це.

- Jош ка ко од у зи ма ју, али ми се ља ци, ма ка ко те шко би ло, уме мо да одво ји мо не што и за нас, и за го сте-на мер ни ке.

- Жао ми је ово га на ро да - ка зао је по руч ник кад је се љак опет иза шао из со бе. - Му чи ли су се под уста ша ма, они ко ји су пре жи ве ли, а са да ће их под „осло бо ди о ци ма” че ка ти но ва ис па шта ња. Из глад не ли водни ци, а са њи ма и Сло бо дан, ни су од вра ти ли на ко ман ди ро ву при мед бу. Уку сне по га чи це и до бро ви но при ву кли су им сву па жњу. Жи ве ли су и су ви ше ду го у му ка ма и не во ља ма, из мо ре ни и из глад не ли, а ово ма ло по слу же ње по зна тих до ма ћих ми ри са и уку са у го сто љу би вој се љач кој ку ћи не са мо да им је фи зич ки при ја ло не го их је на не ки на чин и раз га ли ло и ора спо ло жи ло, као да су се на јед ном на шли усред ми ра, на го зби у не кој ро ђач кој ку ћи.

- Сла жем се - ка зао је Сло бо дан кад је за вр шио по след њи за ло гај.

- Са чи ме се сла жеш? - по гле дао га је ко ман дир.

- С тим што сте ка за ли о овом на ро ду.

- Тре ба ло ти је ду го да о то ме про ми слиш - осмех нуо се Гор дић.

- Не мо же чо век са пу ним усти ма - ја вио се Рај ко Гру јин, по што је от пио ма ло ви на.

- Ни смо ни те бе чу ли, вод ни че - на сме јао се Сло бо дан.

- И ја се сла жем - уо зби љио се Гру јин. - За и ста се овај на 368

род на па тио. Да нас ми је не ки чи ча ка зао да у Сре му не ма ни јед не по ро ди це ко ја ни је из гу би ла бар јед ног чла на, а мно ге су и пот пу но за тр те.

- Сад се на да ју Ру си ма, као и Ср би јан ци.

- Не ка им Бог по мог не - ка зао је Ми лу тин Бла го је вић. На шли су се из ме ђу два жрв ња. Све је то до бар, бо гобо ја жљив на род, као и у на шем Ба на ту.

- А, на рав но, и у Ср би ји - осмех нуо се Сло бо дан.

- Су тра из ју тра - по чео је ко ман дир, по што му је Гру јин при нео за па ље ну ши би цу ци га ре ти и он уву као ду бок дим кре ну ће мо за Бо ро во. Та мо ће мо се на же ле знич кој ста ни ци уто ва ри ти у ва го не. Цео наш Тре ћи пук. Одав де до Бо ро ва не ма мно го. Тек не где сле де ће ве че у Бо ро ву, уто ва ри ли су у ва го не ко ње и ко ла, сан ду ке са му ни ци јом и хра ном. Нај зад су се и они, по во до ви ма и че та ма, сме сти ли у ду гу ком по зи ци ју не што пут нич ких, али нај ви ше сточ них ва го на.

- Не ма ви ше пе ша че ња за нас - ка зао је је дан од до бро во ља ца ка да је ло ко мо ти ва пи сну ла и воз по ла ко, као са окле ва њем, кре нуо.

- Не ма ви ше за нас ни Ср би је - ка зао је ти хо Вељ ко Глу мац - а још ма ло, па не ће ви ше би ти ни Сре ма. Ућу та ли су по сма тра ју ћи око ли ну ко ја је све бр же про ми ца ла ис пред њихо вих очи ју. Да но ноћ но др му са ње, ду га за ста ја ња не где на пру зи, да ле ко од свих на се ља, не по зна ти пре де ли, не по зна та ли ца... Пра ти ли су их си ви и мут ни обла ци, а ки ша го то во ни је ни пре ста ја ла. По чет ком но вем бра про бу ди ли су се јед ног ју тра на не кој ма лој ста ни ци. Ве ро ва ли су да ће, као и до са да, уско ро опет кре ну ти. Ме ђу тим, ме сто да кре ну, при ме ти ли су ка ко на пе рон из ла зе офи ци ри из ба та љон ских шта бо ва, не што се до го ва ра ју и ула зе у ста нич ну згра ду. Уско ро су им се при дру жи ли и ко ман ди ри че та.

- Не што се де ша ва - ка зао је Ве ли зар, ко ји се, от ка ко се про бу дио, ни је одва јао од про зо ра. Обра тио се Сло бо да ну. Шта му га зна чи онај нат пис на згра ди?

- Ђор да ни. Не знам где је то. Ово ми не зву чи сло ве нач ки, не го ита ли јан ски.

- Ни смо ваљ да сти гли у Ита ли ју?

Kроз ва гон се бр зо про не ла вест да су они са да у Ита ли ји. Сло бо дан је опа зио уз не ми ре не по гле де и по ка јао се за то што је ка зао, али је би ло ка сно.

369

Тек по сле сат-два ви део је Ду шка Сте фа но ви ћа ка ко из ла зи из згра де. По звао га је и Ду шко је при шао њи хо вом ва го ну.

- Где смо ми? - пи тао га је кроз про зор.

- У сло ве нач ком ме сту Ђор да ни. Овај део Сло ве ни је је пре ра та при па дао Ита ли ји. Сло вен ци зо ву ово ме сто Му чи ћи. Ту су бли зу бив ше ита ли јан ске ка сар не у ко је ће мо се ми сме сти ти. Штаб на шег Kор пу са ће би ти у По стој ни. До бро вољ ци су одах ну ли. Ипак су ту. Ипак је ту не где и Jу го сла ви ја.

- Ми смо, зна чи, сти гли у Истру - до дао је Сло бо дан.

- Та ко је.

- Истра је по сле Пр вог свет ског ра та тре ба ло да при пад не Jу го сла ви ји - Сло бо дан је об ја снио сво јим до бро вољ ци ма кад се Ду шко вра тио у ста нич ну згра ду. - Ми смо пре ра та као „Со ко ли” пе ва ли: Аој Ис­тро,­ма­ти, не­мој ту­го­ва­ти. Зо­ви,­са­мо зо­ви, сви ће со­ко­ло­ви за те жи­вот да­ти...

- Ле па пе сма. На у чи нас па ће мо је пе ва ти овим ме шта ни ма - ја вио се Ве ли зар.

- Зна чи, опет смо у на шој зе мљи - ка зао је Бо ра Бр ка.

- Та ко је. Истра ће по сле овог ра та сва ка ко би ти при кљу че на Jу го сла ви ји.

- Ми смо са да на за па ду - ка зао је Ве ли зар.

- Ту, где сун це за ла зи - до дао је за ми шље но Бо ра Бр ка.

370

ПО ПРОПИСУ

Два да на по сле до ла ска пр ве чет нич ке је ди ни це вој во де Мом чи ла Ђу ји ћа, Ду шко Сте фа но вић је по се тио Сло бо да на.

- Си ноћ сам се вра тио из Илир ске Би стри це - по чео је да при ча. - Ви део сам се са дру го ви ма из Про свет ног од се ка, чуо сам јед но див но пре да ва ње дру га Пре д сед ни ка, али ни шта ни је оста ви ло на ме не та ко јак ути сак као што је ду га по вор ка чет нич ких по ро ди ца ко ја је ју че про ла зи ла кроз Би стри цу. Же не и де ца, по не ка мај ка са одој че том у на руч ју. Сви но се за ве жља је, тор бе и по лу пра зне џа ко ве пре ба че не пре ко ра ме на. Иду пе ши це, но гу пред но гу. Пре шли су ко зна већ ко ли ко ки ло ме та ра по ки ши и ве тру, кроз шу ме, пре ко бр да, ка ме ња ра, пре га зи ли ко зна ко ли ко по то ка и ре чи ца. Jе два иду, али се сме шка ју... Ту сли ку не ћу ни ка да за бо ра ви ти. Си лан је то на род.

- До шли су из Kни на?

- Да, из Kни на и из окол них ме ста, а не ки из Ли ке и за пад не Бо сне... Има их мно го. Сто ти не, хи ља де. Цео но вем бар чет ни ци су во ди ли те шке бор бе са уста ша ма и пар ти за ни ма. Има ли су око хи ља ду мр твих и ра ње них. Цео де цем бар по вла чи ли су се са же на ма и де цом под же сто ким, да но ноћ ним бор ба ма.

- То су све по том ци љу тих Kра ји шни ка - до дао је Сло бо дан - ко ји су се ве ко ви ма но си ли са Ото ман ском им пе ри јом, бра не ћи хри шћан ску Евро пу. Шта су од те Евро пе за то до би ли?

- Ни шта. Би ли су до бри да у вре ме ра то ва за њу про ли ва ју крв, а за вре ме ми ра вр ше ни су сви мо гу ћи при ти сци да би се од њих, ми лом или си лом, на пра ви ли „до бри ка то ли ци”. У ово ме ра ту „Но ва Евро па” пре пу сти ла их је уста ша ма да их они ис ко ре не.

- Kа зао си ма ло пре да је то си лан на род. Ни све арм и је све та не ће мо ћи њих да ис ко ре не.

- Ђу јић је са сво јим чет ни ци ма спа сао од уста шког уни ште ња не са мо овај део на ро да ко ји је по шао с њим не го и све оне ко ји су оста ли у сво јим се ли ма. Ду шко му је та ко ђе пре нео вест о до ла ску у Би стри цу рат них за ро бље ни ка, ко је су Нем ци по че ли да пу шта ју са при сил 371

них ра до ва у Не мач кој, о до ла ску вој ни ка из Др жав не стра же и ср би јан ских чет ни ка, ко ји су за јед но са њи ма на ра зне на чи не сти гли из Бо сне.

- У Би стри ци је - ка зао је - као што знаш, Цен тар за обу ку на чи јем је че лу чи ка Ми та. Ви део сам га са да пр ви пут у уни форм и. Знаш да је био ре зер вни пот пу ков ник и, кад је че тр де сет пр ве по че ла оп шта мо би ли за ци ја, да је до био под сво ју ко ман ду је дан пук. На ши ре до ви ће се уско ро по пу ни ти, а на ро чи то Че твр ти и Пе ти пук, по сле ве ли ких гу би та ка ко је смо има ли по след њих ме се ци у Ср би ји. Док се опра штао са Ду шком, на вра ти ма се по ја вио Љу бо мир.

- Дру же Сло бо да не - гле дао га је не ка ко зна чај но - ко ман дир хо ће да од мах до ђеш у ње го ву кан це ла ри ју. Тек кад је иза шао из згра де Сло бо дан је при ме тио да је си тан, сув снег по крио остат ке ста рог, већ по си ве лог сне га, и да је још увек си пао.

- Хо ће мо ли ове го ди не на сан ка ма по бад њак? - осмех нуо се Љу бо ми ру.

- Ми, ов де, ка ко би ло - од вра тио му је озбиљ но ор до нанс.

- А шта ће они та мо? Се ти се ка ко им је не кад при чао да су ко му ни сти у шпан ском гра ђан ском ра ту за бра ни ли про сла вља ње Бо жи ћа на те ри то ри ји на ко јој су ус по ста ви ли сво ју власт. Ве ро ват но се то га се тио и Љу бо мир.

- Не ће им би ти ла ко - од го во рио је.

- Не зна мо ни ка ко су сла ву про сла ви ли... ни да ли су сме ли. Сло бо да ну је па ло на ум да је ме ђу мно го број ним сла вље ни ци ма на Све то га Ни ко лу, де вет на ес тог де цем бра, ви део и Љу бо ми ра. По сле слу жбе Бо жи је, ко ју су одр жа ли у про стра ној ка пе ли отац Ра до ван и отац Да ни ло, и по сле се че ња за јед нич ког ко ла ча, че те су се оку пи ле у сво јим про сто рија ма. Би ло је не чег из у зет но све ча ног у то ме чи ну про сла вља ња кр сне сла ве мла дих до бро во ља ца, да ле ко од сво јих до мо ва. Они ко ји су сла ви ли, до че ки ва ли су са осме си ма „го сте”, оста ле до бро вољ це, при ма ли че стит ке и ну ди ли их осве ће ним ку ва ним жи том и по ко ма ди ћем по га че.

Kо ман дир га је до че као на но га ма. Учи ни ло му се да се ма ло осмех нуо, али ни је био си гу ран.

- Kо ман дант хо ће да те од мах до ве дем - ка зао је сво јим озбиљ ним, од сеч ним гла сом. Ни је се усу дио да га пи та за што, јер је знао да Го рдић во ли да по ста вља пи та ња, али не во ли да на њих од го ва ра.

372

Kа пе тан Нај да но вић је ше тао у сво јој кан це ла ри ји са ру ка ма на ле ђи ма.

Kад су ушли, за стао је и от по здра вио. Ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка по сма тра ју ћи Сло бо да на. Ни је их по ну дио да сед ну.

- Ти си, Сло бо да не, још увек под на ред ник - по чео је по ла ко и од ме ре но. - Сви тво ји дру го ви су на офи цир ским по ло жа ји ма. Не ки као вод ни ци, а не ки као пот по руч ни ци и по руч ни ци.

- Kао про све та ру... - по чео је Сло бо дан, али га је ко ман дант пре ки нуо.

- Знам да си од био и по ло жај ба та љон ског про све та ра. Гор дић ми ка же да би си гур но од био да узмеш ме сто не ком од вод ни ка у ње го вој че ти... као, ре ци мо, Ми лу ти ну Бла го је ви ћу...

- Не ма у це лом пу ку бо љих вод ни ка - Сло бо дан ни је мо гао да се уз др жи - не го што су то вод ни ци у на шој че ти...

- Знам, знам ја то - опет га је пре ки нуо ко ман дант, ово га пу та по ма ло не стр пљи во. - У ба та љо ну по сто ји упра жње но ме сто вод ни ка ко њич ког во да, ко ји ни је ни ка да у на шем ба та љо ну био форм и ран... Ово га пу та - осмех нуо се - не ће те ни ко пи та ти шта хо ћеш, а шта не ћеш. Од са да ћеш би ти вод ник во да ко ји не по сто ји. Гор дић ће се по ста ра ти да до би јеш офи цир ску уни форм у, ко кар ду и ре вол вер. Вр ши ћеш и да ље уло гу про све та ра. Сло бо дан је за у стио да не што ка же, али је ка пе тан од мах нуо ру ком, ста вља ју ћи им до зна ња да је ау ди јен ци ја за вр ше на.

- Че сти там ти - осмех нуо се Гор дић кад су се на шли у ду гом ход ни ку.

- Хва ла, али, шта је то тре ба ло?

- Не ко ми је у че ти ре као да мно го во лиш ко ње - осмех нуо се опет ко ман дир. - Ето ти сад. Сад си зва нич но вод ник ко њич ког во да. Бо жић су, пр ви пут да ле ко од Ср би је, про сла ви ли као и увек све ча но. По сле ли тур ги је и по ду же про по ве ди оца Ра до ва на о зна че њу да на ка да се ро дио Спа си тељ, има ли су оби лан ру чак: до би ли су по пу ну пор ци ју кром пи ра, из ме ша ног са гер шлом и по ко јим ко ма ди ћем рас ку ва ног ме са.

- Ви ди! - је дан до бро во љац је дру гу до се бе по ка зи вао ка ши ку ко ју је за био у гу стиш. - Ви диш ка ко сто ји. Ова ко до бар ру чак још ни смо ни кад има ли. До би ли су вољ но за оста так да на. Се де ли су на кре ве ти ма у ма лим гру па ма. Нај ви ше су се оку пља ли мла ди ћи из истих се ла и пре при ча ва ли успо ме не из пред рат них да на. Се ћа ли су се ка ко су до но си ли бад ња ке на 373

Бад ње ве че, вру ће ме дља ни це, се ћа ли су се пуц ња ве из пу ша ка, из пи што ља и пран ги ја; ра зних оби ча ја на пр ви дан Бо жи ћа, по ложај ни ка, пе че них пра си ћа... Не ко ли ко да на по сле Бо жи ћа, ко ман дир је јед ног ка сног ве че ра по звао вод ни ке да од мах до ђу у ње го ву кан це ла ри ју. Сло бо да ну се учи ни ло да је увек при бра ни по руч ник Гор дић ово га пу та био ра стро јен. Увла чио је дим за ди мом из ци га ре те и гле дао не где нео др е ђе но ис пред се бе. Њих тро ји ца, Гру јин, Бла го је вић и Сло бо дан, се де ли су ћут ке и сва ки час се освр та ли према вра ти ма. Гор дић је уга сио ци га ре ту у гво зде ној пе пе ља ри и по гле дао их пр ви пут от ка ко су ушли.

- Не ће мо че ка ти по руч ни ка Ви ди ћа - ка зао је оштро, као да се од не чег бра ни. - Он је пре по ла са та пре бе гао пар ти за ни ма. Те шко је ра нио Ми шу Огри зо ви ћа. Вод ни ци су се по гле да ли. У сла бо осве тље ној со би пу ној ди ма, за вла да ла је не ка чуд на, те шка ти ши на. Сло бо дан је па жљи во осмо трио ко ман ди ро во ли це. Не, ни је се ша лио, не ова ко не чим, а он се, у ства ри, ни је мно го ни ша лио са сво јим ди рект но пот чи ње ним офи ци ри ма и под о фи ци ри ма. Са обич ним ре до ви ма је би ло друк чи је. Са њи ма би се кат кад, кад је био до бро рас по ло жен, во лео да на ша ли.

- Зна ли смо да има де вој ку у се лу - на ста вио је нај зад али ни ко ни је ни са њао да је та де вој ка пар ти зан ски ку рир. Из гле да да га је ма ло-по ма ло „об ра ди ла”. Ис при чао им је ка ко је ве че рас јед на па тро ла из Ри сти ће ве че те при ме ти ла пар ти зан ску трој ку да ула зи у ку ћу у ко ју је од ла зио Ви дић. Во ђа па тро ле се нео сет но при ву као згра ди и ви део Ви ди ћа ка ко се ди са пар ти за ни ма и пи је ви но. Не зна ју ћи шта да ра ди, до тр чао је сво ме ко ман ди ру и са оп штио му шта је ви део. Ви дић се по сле де се так ми ну та вра тио у ка сар ну.

- У ње го вој со би че ка ли смо га ја, Ри стић и Ми ша Огри зо вић, ко ји је, као што зна те, ба та љон ски ислед ник. Чим нас је Ви дић ви део, пре бле део је. Раз о ру жа ли смо га и Ми ша је по чео да га спро во ди у штаб пу ка. На по ла пу та Ви дић је из ва дио ре вол вер, ко ји је, по ред ре дов ног ре вол ве ра, крио у џе пу од пан та ло на, те шко ра нио њи ме Ми шу, а по том по бе гао.

- Хо ће ли Ми ша пре жи ве ти? - пи тао је Сло бо дан.

- Мо жда хо ће, а мо жда и не ће. Из да љи не се чу ла пуц ња ва. Уско ро су са зна ли да су дво ји ца до бро во ља ца, ко ји су оста ли да па зе на де вој чи ну ку ћу, за јед но са њи хо вим во ђом трој ке и јед ном де се ти ном из че те по руч ни ка Ри сти ћа, отво ри ли паљ бу на тро ји цу пар ти за на кад су ови по че ли да из ла зе из ку ће. Jед но га су ра ни ли, а дру га дво ји ца, као и де вој ка, 374

успе ли су да по бег ну у мрак. Сло бо дан ни је мо гао ду го да спа ва те но ћи. Из све сти му ни је из ла зио лик пот по руч ни ка Све то за ра Ви ди ћа. Ви сок, ус пра ван, ћу тљив, хра бар бо рац и до бар ста ре ши на, ко га су вој ни ци из ње го вог во да во ле ли и по што ва ли. Се ћао га се са по хо да на Со ко-Град, бор би на Ме двед ни ку, у Сре му, Ми о ни ци, око Ва ље ва, дуж Дри не и у оп ко ље ном Шап цу. Шта се то де си ло са њим, да из да сво је дру го ве и да по га зи за кле тву ко ју је дао Kра љу и Отаџ би ни? Ле па же на? Не ка уце на ко му ни ста ко ји су до зна ли ко је он и ко му је род би на? Са да му је тек па ло на ум да је Гор дић нај те же и нај о па сни је за дат ке по ве ра вао Гру ји ну и Бла го је ви ћу. За што? „За то што су њих дво ји ца ин те ли ген ти ји и спо соб ни ји”, од го во рио је од мах сам се би, и ма ло се сми рио. Сва ка ко је, раз ми шљао је, у пи та њу би ла та де вој ка, пар ти зан ски ку рир, ко ја је ве ро ват но ин те ли гент ни ја од ње га, па га је, као што је ко ман дир ка зао, „об ра ди ла”. „Са мо да Ми ша пре жи ви”, по ми слио је и по ла ко уто нуо у сан.

- Ево ти вáда - ка зао му је сле де ћег да на Гор дић. - Из вр шио сам не ке из ме не. Де се та ри ће ти би ти Но ва ков и Драг нић, а пу шко ми тра ље сци, Kне же вић и Чу бри ло. Kао што знаш, све ис ку сни бор ци. Они ће ти олак ша ти ко ман до ва ње во дом, на ро чи то у по чет ку.

- А ко ће да вр ши ду жност про све та ра?

- Мо жеш ти и јед но и дру го.

- Не ће би ти ла ко... - по чео је Сло бо дан, али га је ко ман дир пре ки нуо.

- Не ма ви ше из вр да ва ња. Иди по ку пи вод и ка жи им да си им од са да ти вод ник! Сло бо дан је за стао за тре ну так. Хтео је још не што да по ку ша, али га је ко ман ди ров оштар по глед пре се као. Стао је мир но.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че. Сле де ће не де ље по звао га је ко ман дир.

- Нас дво ји ца иде мо опет код ко ман дан та. „Шта ће би ти ово га пу та?” ми слио је Сло бо дан, по ма ло уз не ми рен, док су из ла зи ли из кан це ла ри је. Чуо је од Ми ла на Kу ни ћа и не ких дру гих до бро во ља ца ко ји су би ли под Нај да но ви ће вом ко ман дом да је он чо век крат ких на ред би и кад се на не што од лу чи, да не до зво ља ва ни ка ква опи ра ња ње го вој во љи, а у то се и сам не дав но уве рио.

Kо ман дант их је до че као и ово га пу та сто је ћи, са ру ка ма на ле ђи ма. От по здра вио им је ле жер но и од мах се обра тио Сло бо да 375

ну.

- Не знам да ли ти је по зна то да ко ман ди ри че та иду у Илир ску Би стри цу на спе ци јал ни, ше сто не дељ ни курс. Не, Сло бо да ну ни је би ло по зна то. Нај да но вић се окре нуо Гор ди ћу.

- Знам да су обо ји ца тво јих вод ни ка, и Груј ин и Бла го је вић, ста ри ји по чи ну од Сло бо да на, а и ду же вре ме на су на офи цир ским по ло жа ји ма, али ја сам од лу чио да по ста вим ње га да вр ши ду жност ко ман ди ра че те док си ти на кур су.

- Не ће би ти пра во Гру ји ну - до дао је за ми шље но Гор дић.

- Не ће! - упао му је у реч Сло бо дан. - Он је до ка зао сво ју спо соб ност...

- Jа не до во дим у пи та ње ње го ву спо соб ност да упра вља во дом - пре ки нуо га је ко ман дант - а знам да је и не ус тра шив бо рац. То му ни ко не мо же оспо ри ти, али, ја сма трам да је од њих тро ји це Сло бо дан нај спо соб ни ји да во ди че ту. Гор дић је ћу тао.

- Го спо ди не ка пе та не - ја вио се опет Сло бо дан, по ма ло не си гур но - би ло би ми вр ло не згод но... - хтео је да ка же „и пред вод ни ци ма и пред це лом че том”, али га је Нај да но вић пре ки нуо, ово га пу та са осме хом.

- Не ма шта да ти бу де не згод но, ни да ти се сви ђа или не сви ђа. Те бе ни ко не пи та. Оно га тре нут ка ка да Гор дић кре не за Би стри цу, ти си за ме ник ко ман ди ра че те, све док се он не вра ти. Нај зад је до био пр во пи смо од се стре. Вест о ње ном од ла ску из До бри на сти гла је ме сец да на по њи хо вом до ла ску у ка сар не. За сад је знао је ди но да је сти гла са до бро во љач ким по ро ди ца ма и да ће му се ја ви ти чим се ука же при ли ка. Са оста лим се стра ма и ћер ка ма до бро во ља ца, на ла зи се са да у до бро во љач кој бол ни ци у Ло га те цу, где се као бол ни чар ка ста ра о ра ње ним до бро вољ ци ма и чет ни ци ма, а у по след ње вре ме и о они ма ко ји су успе ли да се пре ба це из Бо сне. Ме ђу њи ма има и бо ле сних од ти фу са. Пи са ла је шта је на ве ло да и она на пу сти До брин.

ви ше не ма. По ку ша ла је да пре ко ку ма Ма ре до ђе у до дир са Ан ђел ком То па ло вић, али ни је успе ла. По сле смр ти ње ног оца ни су је ви ше ви де ли. За Све тла ну се зна ло да је на пу сти ла До брин, али се ни је зна ло ка ко, ни ку да је оти шла. Kу ма Ма ра, ако је и зна ла, ћу та ла је и са мо уз ди са ла. На кра ју пи сма је до да ла: Се­ћаш ли се ма­ле,­сим­па­тич­не Мир­ја­не Три­фу­но­вић,­де­вој­ке на­шег Ђо­ке Не­дељ­ко­ви­ћа,­ко­ја нас је по­се­ти­ла оно­га да­на кад је Ђо­ка био ухап­шен од фолк­сдој­че­ра?­По­ги­ну­ла је као пар­ти­зан­ка кад се до­бро­вољ­но ја­ви­ла да оси­гу­ра­ва по­вла­че­ње сво­је је­ди­ни­це.

Ни­сам ни ја хте­ла да жи­вим у ко­му­ни­стич­ком ’ра­ју’.­До­бро знам шта још че­ка наш на­род и све оне на­ив­не ду­ше ко­је су ве­ро­ва­ле да ће нас мај­ка Ру­си­ја осло­бо­ди­ти,­да ће Ти­то до­зво­ли­ти до­ла­зак Kра­ља и рас­пи­са­ти сло­бод­не из­бо­ре,­и та­ко да­ље и та­ко да­ље. Иа ко бри не за мај ку, уве ре на је да ће се она уз по моћ род би не не ка ко сна ћи. Пре не ла му је и по здра ве од Си ме Си ми ћа, Ђо ке Не дељ ко ви ћа и Сте ве Ма ри ћа. За То ши ну смрт је чу ла од до бро во ља ца још пр вог да на њи хо вог до ла ска у До брин. Те шко је би ло и њој и сви ма ко ји су га зна ли да по ве ру ју да га 376

377

ПРОСВЕТАРИ

По ло ви ном фе бру ар а ко ман дир се из нена да вра тио из Илир ске Би стри це. Успео је да на го во ри прет по ста вље не да га пу сте пре за вр шет ка ко ман ди р ског кур са. Ни је ни ко ме об ја снио ка ко је то из вео, са мо је ка зао сво јим вод ни ци ма да је из гу био стр пље ње слу ша ју ћи струч ња ке од ко јих не ки ни су ни ка да ни оми ри са ли ба рут. На ро чи то су му сме та ли ви ши офи ци ри ко ји су ско ро сти гли из за ро бље ни штва. „Ето”, раз ми шљао је Сло бо дан о се би те ве че ри кад је остао сам у Ви ди ће вој со би, „шта зна чи по ло жај! Уда ри чо ве ку у гла ву”. Са да би нај ра ди је по раз го ва рао са То шом. Чи ни ло му се да би он био је ди ни чо век ко ји би га са да раз ум ео. Чак би му се нај ве ро ват ни је и Ду шко Сте фа но вић на сме јао. Дра гу тин Ди ми три је вић би га са мо по гле дао. Ми слио би да се он ша ли. Па та ко исто и Жа ра Авра мо вић... Ни је му сме та ло то што је на ви као да да је на ре ђе ња као за ме ник ко ман ди ра и да га дру ги без по го во ра слу ша ју, као што се ра ни је то га пла шио, не го му је сме та ло што му је то по че ло да го ди, а још ви ше што ће му убу ду ће не до ста ја ти. А то, у ства ри, не би тре ба ло и не би сме ло да бу де ва жно шта он, сит на је дин ка, ми сли и осе ћа у овом слу ча ју кад је у пи та њу оп шти спас или про паст јед ног на ро да и ње го ве кул ту ре. Ни је се он ја вио у до бро вољ це, раз ми шљао је, да би за до био власт над дру ги ма. Осе тио се на јед ном да је крив пред са мим со бом, а још ви ше пред они ма ко ји су из ги ну ли... као и пред То шом. По че ла је по но во да га се до ти че и она сен ка ко ја се при та ји ва ла, а је ди но у раз го во ри ма са То шом из ла зи ла у пот пу но сти из сво га там ног скро ви шта, сен ка ко ја је на го ве шта ва ла не ум ит ност до ла ска суд бин ског пре ло ма. Чи ни ло му се да је ту слут њу, ко ју је но сио још из До бри на, мо гао мно го лак ше да под не се док су би ли жи ви, по ред То ше, Ду шко Мар ко вић, То ша Ста ни са вље вић, ста ри по руч ник Ча вић, под на ред ник Мла ден, пр ви ком ши ја Бо ре Бр ке Jо ва и то ли ки дру ги. Што је ду же о то ме раз ми шљао, све му је ви ше из гле да ло да је у овом исто риј ском ча су у ко ме се срп ски на род на шао, 378

зна чај но са мо оно што ће до при не ти за у ста вља њу ра за ра ња ње го ве ду ше. Све дру го мо ра да се под ре ди то ме ци љу, без об зи ра на жр тве... И та по след ња ми сао га је на јед ном уми ри ла и он је за спао твр дим, мла да лач ким сном. Ра но из ју тра га је про бу дио Љу бо мир.

- Дру же про све та ре - ка зао је осме ху ју ћи се. - Да нас нам до ла зи Ди ми три је Љо тић. Kо ман дир те зо ве да од мах до ђеш. Вод ни ци су би ли већ оку пље ни кад се Сло бо дан по јавио.

- Да нас, у че ти ри са та по под не - по чео је Гор дић - цео пук, са мо са пу шка ма и фи ше кли ја ма, без рат не спре ме, по стро ји ће се на чи сти ни, не да ле ко од ка сар не, да чу је го вор пот пу ков ни ка Ди ми три ја Љо ти ћа... Jа сам га два пу та слу шао у Илир ској Би стри ци. - Окре нуо се Сло бо да ну. - Тај чо век зна шта го во ри. Сло бо дан се за до вољ но осмех нуо. У че ти он је био је ди ни бив ши члан Бе лих ор ло ва, што је би ла рет кост у Kор пу су, а пред ко ман ди ром, као и пред љу ди ма, ни је спо ми њао Збор, као ни име Ди ми три ја Љо ти ћа.

Kо ман дир им је об ја снио ка ко ће пук би ти по стро јен у ка ре по ба та љо ни ма, као и он да ка да је ма јор Jо ца До бро са вље вић вр шио смо тру пред по ла зак из Ср би је. Пу шке ће би ти сло же не у ку пе пред сва ком че том, и чу ва ће их по је дан стра жар. По ви со ви ма из над до ли не већ су од ре ђе не пу шко ми тра ље ске трој ке ко је ће да оси гу ра ва ју пук.

- Да нас не ма ни ка квих ве жби - за вр шио је сво је из ла га ње ко ман дир. - На ре ди те де се та ри ма да спре ме сво је де се ти не за смо тру. Сло бо дан је од лу чио да оку пи цео вод, ра ди је не го да се обра ти са мо де се та ри ма.

- Дру го ви - осло вио их је не што сни же ним гла сом - да нас нам до ла зи пот пу ков ник Ди ми три је Љо тић. - Пре шао је по гле дом пре ко до бро во ља ца. По сма тра ли су га ра до зна ло. - Он ће нам ка за ти не ко ли ко ре чи. Пре не го што га чу је те, же лео бих да вам ка жем реч-две о ње му. Ви сте си гур но слу ша ли ка ко га ко му ни сти на па да ју, а исто та ко и они ко ји су то по ве ро ва ли ко му ни сти ма... Он је пре ра та пред ви ђао про паст Jу го сла ви је и да вао пред ло ге шта да се ура ди да до то га не до ђе. Ни су хте ли да га слу ша ју, не го су му се сме ја ли. Он је, ка да је Jу го сла ви ја про па ла, за јед но са сво јим бли ским ро ђа ком, ге не ра лом Не ди ћем, спа сао Ср би ју од уни ште ња... Оста ло ће те чу ти од ње га. Дао им је вољ но, а де се та ри ма об ја снио шта се од њих оче ку је. „Бо же Го спо де”, по ми слио је са зеб њом у ср цу, „ка ко ће 379

га ови на ши мо би ли са ни мла ди ћи да при ме?”

- По моз’ Бог ју на ци! - по здра вио је пот пу ков ник Ди ми три је Љо тић до бро вољ це тре ћег пу ка Срп ског до бро во љач ког кор пу са, по стро је не око ње га у ка ру.

- Бог ти по мо гао! - раз ле га ло се сна жно пре ко кр ше ва ко ји су их оп ко ља ва ли. Љо тић је по чео да се обра ћа до бро вољ ци ма у пот пу ној ти ши ни, ко ја је де ло ва ла ско ро не ствар но, а ње гов ујед на чен и при ја тан глас од зва њао је ја сно у ка ме ној ду бо до ли ни, као да сто ји не по сред но ис пред сва ког од њих и обра ћа се сва ком по је ди нач но. Ис при чао им је ка ко се до бро се ћа ка да је и он у Пр вом свет ском ра ту ста јао исто ова ко по стро јен са њи хо вим оче ви ма и стри че ви ма на Со лун ском фрон ту, ка да су и они би ли да ле ко од сво јих до мо ва. Kо ман дан ти пу ко ва су им то га пу та ка за ли да се бли жи дан ка да ће кре ну ти за Ср би ју, да осло бо де сво ја ог њи шта од не при ја те ља.

Kа зао им је да се и он да нас на да да ни је да ле ко дан ка да ће и они, срп ски до бро вољ ци, ује ди ње ни са бра ћом чет ни ци ма, као не ка да и њи хо ви оче ви, кре ну ти за Ср би ју. До та као се за тим про шло сти ко ја је би ла ис пу ње на те шким ис па шта њем под Тур ци ма и мно гим бор ба ма за осло бо ђе ње, за тим је ука зао на вред но сти ко је су нам као на ро ду и као по је дин ци ма нај дра же и нај ва жни је, ко је ни Тур ци ни су уни шти ли, а ко му ни сти са да хо ће или да нам их оду зму или да их раз ор е... Док је Ди ми три је Љо тић го во рио, Сло бо дан је пре ла зио по гле дом пре ко мла да лач ких, ве тром опа ље них ли ца. На са мом по чет ку го во ра чи ни ло му се да је на њи ма ви део не ку за тво ре ност, по ме шану са ра до зна ло шћу осо ба ко је ни су пот пу но си гур не да ли ће им се сви де ти оно што тре ба да чу ју. Ме ђу тим, ма ло-по ма ло, из ра зи на ли ци ма као да су по че ли да омек ша ва ју, а не ки до бро вољ ци по че ли су и да се осме ху ју. Се тио се сво га пр вог су сре та са Љо ти ћем, сво јих за па жа ња и за па жа ња Дра гу ти на Ди ми три је ви ћа, Ду шка Сте фа но ви ћа и оста лих дру го ва. То ша је ка зао ка ко га је тај сми ре ни, сре до веч ни чо век, од мах по сле не ко ли ко пр вих ре че ни ца по нео „не бу над обла ке”. Зар се ни је то исто и са да, ових тре ну та ка де ша ва ло? Љо тић је на ста вио сво је из ла га ње пре до ча ва ју ћи им те шке да не ко ји их још че ка ју, али је го вор за вр шио са ци та том: „Иза тма стих обла ка си ја јар ко сун це.” У ка сар ни је, по сле пре да ва ња, за вла да ло не ко праз нич но 380

рас по ло же ње. До бро вољ ци се ску пља ју по гру пи ца ма и из ме њу ју ути ске и ми сли.

Kад се по ја вио Сло бо дан, по што се не ко вре ме за др жао у раз го во ру са Ду шком Сте фа но ви ћем, це ла се че та ис ку пи ла око ње га. Осло вио га је Бо ра Бр ка док им је још при ла зио.

- Дру же Сло бо да не, ја сам ми слио да је он не ки мно го мла ђи чо век и не ка ко, не ка ко друк чи ји, а он, баш као и мој отац... а та ко и го во ри. И оста ли до бро вољ ци су то по твр ди ли, и као да су се гра би ли да сва ки од њих лич но из ра зи сво јим ре чи ма, у ства ри то исто што је и Бо ра ка зао.

- Ни шта ми леп ше ни бо ље ни сте мо гли ре ћи - нај зад им се обра тио Сло бо дан кад су се ма ло ути ша ли. Хтео је још не што да ка же, али се по пла шио да ће га из да ти глас.

- Сад ја тек раз ум ем вас, ста ре до бро вољ це! - тре нут ну ти ши ну ис пу нио је Спа со је, до бро во љац ко ји га је пред са му оп са ду Шап ца, кад им је он из ло жио те шко ста ње у ко јем се на ла зе, за пи тао са осме хом: „Дру же Сло бо да не, да ли има мо до вољ но му ни ци је?” Су тра дан, Сло бо дан је до жи вео још јед но из не на ђе ње. Че та из Дру гог ба та љо на мар ши ра ла је у кру гу ка сар не, не да ле ко од Сло бо да на. До ла зи ли су му у су срет и он је за стао да их про пу сти. На јед ном, уз бат ко ра ка, раз ле гла се гром ка пе сма. Ој Љо­ти­ћу,­бе­ле су ти ко­се, до­бро­вољ­ци у ср­цу те но­се... Ова ко не што не би ни у сну оче ки вао. Остао је на истом ме сту да би чуо пе сму до кра ја. ...Чи­ка Ми­то,­по­ве­ди ра­чу­на, оти­шла су де­ца не­ра­зум­на... Сло бо дан је про ме нио пра вац кре та ња и по шао пре ма згра ди у ко јој је био сме штен Дру ги ба та љон. За ку цао је на вра та ба та љон ског про све та ра, Слав ка Kон ти ћа. Слав ко, ви со ки и сна жни мла дић из Би је љи не, ко га је рат за те као као сту ден та по след ње го ди не Бо го сло ви је, до че као га је ср дач но. Ис при чао му је шта је чуо да пе ва че та из ње го вог ба та љо на.

- Ни сам мо гао да ве ру јем - ка зао је Сло бо дан. - Ми ни смо 381

ни кад го во ри ли на шим мо би ли са ним мла ди ћи ма о Ди ми три ју Љо ти ћу.

- То су они са ми од се бе још си ноћ са ста ви ли и по че ли да пе ва ју - осмех нуо се про све тар. - Ште та што и ра ни је ни је би ло ни вре ме на ни мо гућ но сти да им се он лич но обра ти, као што им се да нас обра тио. До ве че ре, це ла се ка сар на ори ла од исте пе сме. И дру ге че те су је од мах при хва ти ле. По чет ком мар та, кад су у Илир ској Би стри ци и По стој ни за вр ше ни ра зни кур се ви, од ко ман дир ског, пре ко вод нич ког, до те ле граф ског, са зна ли су да ће за не ко ли ко да на по че ти и курс за про све та ре и вас пи та че.

Jед ног да на отац Ра до ван их је све ис ку пио и са оп штио им да сле де ћег ју тра пу ту ју во зом, за јед но са њим, за Илир ску Би стри цу. Сло бо дан је тра жио од Гор ди ћа до зво лу да са со бом по ве де и свр ше ног ма ту ран та, Бра ну Ста ме ни ћа.

- Ако се ме ни не што де си... - по чео је да об ја шња ва, али га је Гор дић пре ки нуо.

- Са мо га ти по ве ди. Не мо раш да об ја шња ваш. По тра жио је ин тен дан та, ка пе та на Еги ћа (Егић је Jе вре јин. Жи ви у Ен гле ској. е. у.) и од ње га до био ре вол вер. У ка сар ни Илир ске Би стри це, ма ле, чи сте ва ро ши окру же не бр да шци ма по кри ве ним бо ро вим шу ма ма, Сло бо дан се су срео са ве ли ким бро јем про све та ра са ко ји ма је ма ту ри рао у Бе о гра ду. Ср дач но су се по здра ви ли и осве жи ли успо ме не из ђач ких да на. Пре при ча ва ли су јед ни дру ги ма и жа ло сне ве сти: о по ги би ји дру го ва с ко ји ма су по ха ђа ли ча со ве. Рас по ре ђе ни су у не ко ли ко про сто ри ја, по пу ко ви ма и ба та љо ни ма. Пр во ве че до шло је на ре ђе ње да се по сле ве че ре оку пе у ве ли кој са ли за при ред бе.

- Jош ни су сви сти гли - осмех нуо се Ду шко Сте фа но вић, обра ћа ју ћи се Сло бо да ну док су ула зи ли у са лу. - Имам за те бе ма ло из не на ђе ње.

- Се ди те! вик нуо је из не на да не ко ис пред њих, енер гич ним гла сом. - По жу ри, по жу ри! Шта окле ваш.

Kад су се сме сти ли, ви де ли су на чи сти ни ис пред би не пла во ко сог, ви жља стог по руч ни ка, ни жег ра ста.

- Офи ци ри, под о фи ци ри, ка пла ри и ре до ви - осло вио их је чим су по се да ли. - Jа сам по руч ник Алек сан дар Ра кић. Пре ра та сам слу жио као ак тив ни офи цир у ко њич ком пу ку. Ско ро сам до шао из за ро бље ни штва. Jа ћу вам би ти, за вре ме тра ја ња овог кур са, ди сци плин ски ста ре ши на, од го во ран за ва ше по на ша ње, ред и рад пре и по сле пре да ва ња. - Пр во и пр во, не ћу да вас ви дим да се ву че те са ули чар ка ма...

382

Про све та ри су се по гле да ли из ме ђу се бе. Осме хи ва ли су се јед ни дру ги ма.

- Шта се сме је те! То ни је сме шно - љут нуо се по руч ник. Не ћу да и је дан од вас до би је не ку ве не рич ну бо лест и да бу де из ба чен из стро ја... Од мах за тим го во рио им је о по тре би ди сци пли не у „вој нич ким ре до ви ма”. Не ко ли ко пу та је и опсо вао и за пре тио за тво ром.

- Не ћу то ле ри са ти ни нај ма њу не по слу шност - за вр шио је свој крат ки го вор и дао им „вољ но”.

- Kа ко да му об ја сни мо? - пи тао је Ду шко Сте фа но вић кад се њих не ко ли ко тре ће пу ко ва ца оку пи ло у гру пу. - Окре нуо се Сло бо да ну. - Ти би био још нај бо љи да му ка жеш не што о на ма. Сло бо дан је про ми слио тре ну так-два и он да клим нуо гла вом.

- Хај де те вас дво ји ца са мном - обра тио се Ду шку и Во ји Цвет ко ви ћу.

- Го спо ди не по руч ни че - Сло бо дан је стао мир но ис пред ди сци плин ског ста ре ши не - же ле ли би смо да раз го ва ра мо са ва ма. По руч ник је од ме рио Сло бо да на јед ним по гле дом и он да исто та ко пре ле тео очи ма пре ко дво ји це про све та ра, ко ји су, као и Сло бо дан, би ли у офи цир ским уни форм ам а. От по здра вио је ле жер но.

- О че му да раз го ва ра мо?

- Ви нас, го спо ди не по руч ни че, опо ми ње те да не иде мо са ули чар ка ма. О то ме не тре ба да бри не те. Ми смо по шли у бор бу про тив без бо жног ма те ри ја ли стич ког ко му ни зма и у тој бор би се тру ди мо да се мо рал но и ду хов но из гра ди мо и уз диг не мо, ка ко би смо би ли до вољ но ја ки да му се од уп ре мо и да га по бе ди мо... Сло бо дан је на ста вио да об ја шња ва, тру де ћи се да не по вре ди по руч ни ко ва осе ћа ња, ко су до бро вољ ци, ка ко су на ста ли и ка кви су им ме ђу соб ни од но си. Од мах за тим је пре шао на њих, про све та ре, уче сни ке на овом кур су, и из ло жио му њи хо ву ду жност у че та ма и ба та љо ни ма. Све то вре ме Ду шко и Во ја су га па жљи во слу ша ли и по вре ме но одо бра ва ли гла ва ма. Сло бо дан је на кра ју спо ме нуо ка ко се у до бро во љач ким ре до ви ма из бе га ва не са мо псов ка не го и сва ка дру га ру жна реч...

- Из ви ни те - пре ки нуо га је на јед ном по руч ник, сме шка ју ћи се по ма ло не ла год но - ја то ни сам знао. Мо рам да вам при знам, ме ни је то... - очи глед но је тра жио по год ну реч - ме ни је то... ма ло нео бич но. Све што сте ми сад ис при ча ли.

- Жао ми је... - по чео је Сло бо дан, али га је по руч ник опет 383

пре ки нуо, ово га пу та пру жа ју ћи му ру ку. - Хва ла вам што сте ми об ја сни ли. Од са да ћу све то има ти у ви ду. Ру ко вао се и са дру гом дво ји цом и бр зо иза шао из сале.

- Jе си ли при ме тио ка ко се збу нио? - осмех нуо се Во ја.

- Пре бих ре као да га је ово за бе зек ну ло - до дао је Душко.

- На дам се да ни сам пре те рао.

- Ни си - ка за ли су ско ро у исти глас. У ход ни ку су се чу ли уз ви ци. Сти гла је но ва гру па про све та ра.

- Еј, то су мо ји ста ри че тво ро пу ков ци - ка зао је Ду шко, окре ћу ћи се Сло бо да ну. - Сад се спре ми на из не на ђе ње - до дао је осме ху ју ћи се. Сло бо дан ни је мо гао да ве ру је сво јим очи ма ка да је у ход ни ку, ме ђу на сме ја ним до бро вољ ци ма, пре по знао Да мја на Исај ло ви ћа. Пру жи ли су је дан дру гом ру ку. Ре чи ни су до ла зи ле. Ду шко је за гр лио Да мја на и три пу та се са њим по љубио.

- Kао да те са да гле дам - по чео је Ду шко по сле по здра ва ка ко се диш ис пред ме не у со би ци оне шко ле, не да ле ко од Дри не, и ка ко ме не по вер љи во по сма траш. Док се њих дво ји ца по здра вља ју, Сло бо да ну на ви ру успо ме не из До бри на. Ви ди Да мја на ка ко, мо кар и блат ња вих ци пе ла, ула зи у раз ред по сле ду гог пе ша че ња од ње го вог Ра та ре ва. Ви ди га на ули ци ка ко се опра шта од Бран ка Ма ри ћа и Дра га на Мар ко ви ћа, ка ко га за не ко ли ко тре ну та ка сти же и са њим во ди раз го вор о Мо па са ну, Мак си му Гор ком и До сто јев ском. Се ћа се за тим ка ко га ве за ног, у окра ћа лом ста ром оде лу, усред сне жне бе ли не, спро во де два фолк сдој че ра са ба јо не ти ма на пу шка ма. Kа сни је са зна је да је и он стре љан на до брин ском гро бљу... На јед ном, у Бе о град сти же вест из се ла са Дри не да је Да мјан жив, за ро бљен, као пар ти зан, од до бро во ља ца. По сле то га, За вод у Сме де рев ској Па лан ци... Али, от куд он ов де, у до бро во љач кој уни форм и, и то још на про све тар ском кур су?

- Ни си знао? - пи тао га је Да мјан кад су се ка сни је то ве че опет на шли.

- Ни сам. За и ста сам се из не на дио.

- Нас су рас пу сти ли још у сеп тем бру про шле го ди не. Оста ви ли су на ма да од лу чи мо ку да ће мо и шта ће мо. Jа сам се са пе де сет осам пи то ма ца ја вио у до бро вољ це. У Срп ску др жав ну стра жу ја ви ло се њих два де сет шест, а у Дра жи не чет ни ке два де сет пет. Не ки су се ја ви ли у На ци о нал ну слу жбу ра да. Ве ћи на је пу ште на ку ћа ма.

- А Бо ка Ге ор ги је вић?

- Пу штен је и он.

- А Ол га?

384

Да мјан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка.

- Ол га Ми тро вић је нео бич на де вој ка - ка зао је по ла ко вр ло ком пли ко ва на. Њу су, као ре ха би ли то ва ну пи то ми цу, пу сти ли са јед ном гру пом де во ја ка не ко ли ко ме се ци пре рас форм и ра ња За во да. Не знам шта је са њом би ло кад су ко му ни сти за вла да ли Ср би јом.

- Kа ко је Жа ра?

- Жа ра је пре по ла ска из Ср би је био уна пре ђен у чин пот по руч ни ка и од мах за тим до био да ко ман ду је че том. Jа сам у ње го вој че ти.

- Вас пи тач?

- О, не - осмех нуо се Да мјан. - Жа ра ме је по слао ова мо, на курс, за јед но са на шим чет ним про све та ром. Kа зао је: „Хо ћу да лич но ви диш ка ко из гле да ју ти, нај го ри љо ти ћев ци, фа ши сти и пе то ко ло на ши.” Мно го те је по здра вио. Док је го во рио, Сло бо дан га је па жљи во по сма трао. То је био онај ста ри Да мјан: исти раст, иста буј на, све тло сме ђа ко са, исте цр те ли ца - па ипак, чи ни ло му се као да пред њим сто ји не ки дру ги чо век. Пр во, не стао му је онај ње гов увек жа ло стан из раз на ли цу, за тим, го во рио је не ким гла сни јим и чвр шћим то ном не го не кад, у До бри ну. У исто вре ме, гле дао га је пра во у очи. Ни је из бе га вао ње гов по глед као по сле оног не у спе лог по ку ша ја у раз ре ду да му „отво ри очи” и по ка же и „ону дру гу стра ну”.

- Jош увек не мо гу да се при бе рем - ка зао је Сло бо дан. Из ви ни... ве ру јем да ме раз ум еш.

- Kа ко да не, Сло бо да не. Не ко ли ко пу та сам хтео да ти на пи шем пи смо из За во да. Jед ном сам и по чео, али ни сам знао ода кле да кре нем. Од До бри на, од мо га Ра та ре ва, од не мач ког за тво ра, од Бо сне, од Ср би је кад су нас до бро вољ ци из не на ди ли и за ро би ли? Чи ни ло ми се да бих мо рао да ти на пи шем чи та ву књи гу да бих об ја снио...

- Да ли си се рас па ко вао и сме стио?

- Jе сам. Сло бо дан је по вео Да мја на у пра зну тр пе за ри ју. Се ли су за сто, на су прот је дан дру гом.

- Сад ми при чај све од по чет ка. Да мјан је ду бо ко уз дах нуо пре не го што је по чео да при ча о свом де тињ ству, о иде ал и зму са ко јим је при шао Ско ју, о вре ме ну ко је је про вео са пар ти за ни ма. При чао му је и о сво ме де да Про ки и ви ђе њи ма са њим ка да је ле жао из у да ран и бес по мо ћан у ће ли ји Хоф ма но вог за тво ра и ка да се по сле бек ства са стре ља ња крио у ма лом по дру му ста рог сто ла ра, чи ча Си ме, од мах по ред до брин ског гро бља.

- Не знам тач но кад сам по чео да се ко ле бам - на ста вио је ти хо, по сле ма ле стан ке. - Са мо знам да је то би ло дав но. Ма 385

ло-по ма ло. Се ћам се и не ког чуд ног олак ша ња ко је ме је за хва ти ло ка да су нас до бро вољ ци за ро би ли, иа ко сам та да још увек ве ро вао да су они фа ши сти и из дај ни ци. То за ро бља ва ње ме је спа сло од да љег му че ња са мог се бе. Ве ро вао сам да ме сва ка ко че ка смрт од „љо ти ће ва ца”, али ни смрт ми ни је ви ше из гле да ла та ко стра шна пред... пред по но ром у ко ји ме је во ди ла ко му ни стич ка пар ти ја. Опет је за стао и удах нуо ва здух пу ним плу ћи ма.

- Тек у За во ду сам пот пу но схва тио ко сам, где сам се на шао, где сам био и ко јим бих прав цем тре ба ло да на ста вим мој жи вот ни пут... А ни сам био са мо ја, би ло је још до ста мла ди ћа и де во ја ка ко ји су про шли кроз не што слич но. Ве ру јем да је и Ол га исто та ко... Jош у „за ро бље ни штву” код вод ни ка Ми ла на Тр бо је ви ћа, осе тио сам, док ме је Ду шко Сте фа но вић, ка ко сам ја то он да ми слио, исле ђи вао, да сам се на шао у не ком дру гом све ту, у не ком све ту ко ји сам и ја сам но сио у се би... Се ћаш ли се, Сло бо да не, кад си ми у До бри ну ка зао ка ко би ми се кроз До сто јев ског отво рио, мо жда, је дан дру ги свет у ко ме све тло све тли у та ми?

- Kа ко да не. Се ћам се да си ми од го во рио да има и дру гих све то ва. Жа ра ми је јед ном пи сао, док си био у За во ду, да чи таш До сто јев ског.

- Да. Про чи тао сам, ваљ да, све што је он на пи сао... са мо, у ње му, као и у ва ма до бро вољ ци ма за ових шест ме се ци, ни сам про на шао ни ка кав но­ви свет, као што је тре ба ло да га на ђем у Kар лу Марк су и Ен гел су. Про на шао сам свет ко ји је већ жи вео у ме ни, исто као што сам про на шао и Хри ста, та мо где је он увек и био - скре нуо је очи ма са Сло бо да на и по гле дао не где у да љи ну -... у ме ни са мом. Ду го сам му се опи рао и од ба ци вао га, пун „на уч них исти на” и „про гре сив них иде ја”. Исти на, пра ва и је ди на Исти на, че сто је скри ве на од на ших очи ју... не ка да и за ув ек. На гло је за ћу тао. Ти ши ну је пре ки нуо Сло бо дан.

- Знам да ти ни је би ло ла ко. Про шао си као ма ло ко ових рат них го ди на, а жи вот ти ни пре ни је био баш нај лак ши...

- Ово што сам те би да нас ка зао - пре ки нуо га је Да мјан ни сам ни ко ме ка зао, ни ти ћу ико ме убу ду ће.

- Хва ла ти.

- Знаш ли за што са мо те би? Сло бо дан је од мах нуо гла вом.

- Због оног што си до дао Жа ри ном пи сму, ко је је он по слао вод ни ку Ми ла ну Тр бо је ви ћу, оног... да ти је вест о мо ме бек ству са стре ља ња јед на од нај леп ших ве сти ко је си икад у жи во ту до био. Исто та ко ме је по го ди ло и Жа ри но за у зи ма ње. Ти си чак и Бо ки Ге ор ги је ви ћу хтео да по мог неш. На пи сао си: 386

„Ни ђа во ни је та ко црн као што из гле да”. Ма ло пре сам ти ка зао да сам се већ одав но по чео да ко ле бам. То пи смо ме је по тре сло... и убр за ло тај про цес. - Опет је за ћу тао.

- Зна чи, по ка за ли су ти пи смо?

- Не, ни су, али ми га је Ду шко Сте фа но вић про чи тао у вод ни ко вој кан це ла ри ји, на кра ју са слу ша ња. Kо пи ју то га пи сма Ду шко је дао управ ни ку За во да, Ми ло ва ну По по ви ћу, ко ји је, ваљ да и за то што га је про чи тао, гле дао ви ше пу та да ми све срд но олак ша жи вот... кад сам имао не ке ма ње про бле ме. Сло бо дан га је упит но по гле дао.

- Бо ка Ге ор ги је вић је при ме тио ме ња ње у ме ни и по ку ша вао да ме од вра ти да не на пра вим „не ку бу да ла шти ну” или „лу дост”, па ка да се уве рио, а ја сам му јед ном при ли ком ре као ја сно и гла сно да ме оста ви на ми ру, по ку ша вао је на све мо гу ће на чи не да ми оте жа оп ста нак у За во ду. Сло бо дан му је ис при чао ка ко је при оп са ди Шап ца Бран ко Ма рић ка зао јед ном за ро бље ном до бро вољ цу да ће ње га, Сло бо да на, и све оста ле До бри ња не у до бро вољ ци ма, „обе си ти о пр ву бан де ру” чим их по хва та. Да мјан је од мах нуо гла вом.

- Kо му ни зам је не ке од њих, до бре и по ште не мла ди ће и де вој ке, пре тво рио у пра ва чу до ви шта. Слу шао сам, по ред све га што сам лич но ви део и до жи вео, ка ко је брат убио ро ђе ног бра та, „пе то ко ло на ша”, син или ћер ка оца, „из дај ни ка”... Уби ли су Бо га у се би и „осло бо ди ли се”.

- Шта ми слиш ка ко је са да та мо от ка ко су они по ста ли „осло бо ди о ци” и от ка ко су при гра би ли нео гра ни че ну власт над на шим на ро дом?

- Тру дим се да о то ме не ми слим. Бо ка је јед ном на пра вио виц на ра чун из ре ке: „Чу вај се оног ко се Бо га не бо ји и љу ди не сти ди.” „Ни од ко га ми не ма мо да се бо ји мо, дру го ви”, ка зао је, „ни че га ми не ма мо да се сти ди мо.” Са да је та мо, у на шој зе мљи, про шао онај „по след њи ми нут два на ес тог ча са”, о ко јем је ваш Ди ми три је Љо тић не ка да та ко че сто го во рио и пи сао. На ста ла је „област та ме”, ко ју је пред ви ђао... На то ни ко ни је обра ћао па жњу, сем ма лог бро ја вас „фа ши ста”, „из дај ни ка” и „пла ће ни ка”.

- Чи тао си ње го ве го во ре и члан ке?

- Да. Би ли су нам до ступ ни у За вод ској чи та о ни ци по ред оста лог, ра зно вр сног шти ва. А и лич но сам га три пу та слу шао.

- Чу ћеш га опет - осмех нуо се Сло бо дан. - И он ће би ти је дан од пре да ва ча.

- У За во ду је оста вио ду бок ути сак на мно ге пи том це и пи то ми це... па и на ме не. Учи ни ло ми се да сам га це лог жи во та по зна вао. - По ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка и он да на ста 387

вио по ла ко, за ста ју ћи с вре ме на на вре ме, као да тра жи пра ву реч да се што ја сни је из ра зи. - А у ства ри и је сам га знао, на не ки на чин. Знам да ће то да зву чи чуд но, али ја га знам кроз мо га де да Про ку, кроз мо га бÍбу и мо ју на ну...

- Ни је ми то чуд но. И ме не је он под се тио на мо га оца. Мо жда је то за то што је сво јим ре чи ма, а он је увек ста јао иза њих, бу дио све нај леп ше и нај пле ме ни ти је што смо на у чи ли од на ших ро ди те ља и пра ро ди те ља.

- Ти си то мно го бо ље ка зао - осмех нуо се Да мјан.

- Ако за и ста је сам - осмех нуо се и Сло бо дан - то је за то што га ду же вре ме по зна јем. Вра та на тр пе за ри ји су се отво ри ла. На њи ма је ста јао ди сци плин ски ста ре ши на, по руч ник Алек сан дар Ра кић. Сло бо дан и Да мјан су бр зо уста ли и ста ли мир но. По руч ник је по гле дао на свој руч ни сат.

- Зна те ли вас дво ји ца ко ли ко је са ти?

- Из ви ни те, го спо ди не по руч ни че, за при ча ли смо се па смо за бо ра ви ли на вре ме. Да мјан Исај ло вић и ја смо зе мља ци. Са да смо се пр ви пут ви де ли по сле три го ди не. По руч ник је по ла ко за тво рио вра та иза се бе.

- Са мо се ди те - ка зао је при ла зе ћи сто лу.

- Ода кле сте вас дво ји ца? - пи тао је се да ју ћи по ред Сло бо да на.

Kад су му од го во ри ли, ка зао им је да је он ро дом из По жа рев ца.

- Зна те - окре нуо се Сло бо да ну - мо рам да вам при знам да сам це ло ово ве че ми слио на оно што сте ми ви у име ва ших дру го ва ка за ли по сле мо га обра ћа ња ва ма, та мо у са ли. Сло бо дан је хтео не што да ка же, али га је он пре ки нуо по кре том ру ке.

- Од лу чио сам се - на ста вио је - са мо ако за то до би јем до зво лу, да и ја, за јед но са ва ма, слу шам та ва ша пре да ва ња. Ин те ре су је ме шта је то у шта ви та ко ја ко ве ру је те, да се као мла ди љу ди од ри че те... сад бих ја већ не што из ва лио... да се од ри че те све га.

- Не баш све га - на сме јао се Сло бо дан. - И ми са ми во ли мо жи вот, а на рав но, во ли мо и де вој ке... Jа бих мо гао да вам у не ко ли ко ре чи об ја сним цео наш став: Ми ве ру је мо у по тре бу ду хов не и мо рал не об но ве.

- А за и ста и не псу је те?

- Тру ди мо се.

- Ви дим ја да ћу ових шест не де ља има ти нео бич ну ду жност - ка зао је уста ју ћи. - Вас дво ји ца мо же те су тра да на ста ви те ваш раз го вор. Сад је, ви ди те и са ми, већ и су ви ше ка сно.

- Чуд на сте ви не ка вој ска - до дао је док су из ла зи ли из тр пе за ри је, од ма ху ју ћи гла вом.

388

Су тра, из ју тра, по сле мо ли тве и до руч ка, по руч ник Ра кић је об ја снио про све та ри ма да ће се пре да ва ња одр жа ва ти у шу ми, на јед ном про план ку, због са ве знич ких ави о на, ко ји су у по след ње вре ме на Ти тов зах тев по че ли да бом бар ду ју до бро во љач ке и чет нич ке је ди ни це.

Jу тро је би ло сун ча но, пла нин ски ва здух свеж и при ја тан, ис пу њен ми ри сом бо ро ви не. Ту и та мо, по па ди ни об ра слој буј ном зе ле ном тра вом, за ша ре ни ли се пр ви про лет њи пољ ски цве то ви. Про све та ре је по здра вио шеф Вас пит ног од се ка, Рат ко Па ре жа нин. Ње го ву сим па тич ну по ја ву ви со ког кр шног Хер це гов ца, по здра ви ли су то плим апла у зом. Обра тио им се ле жер но као да је све га њих не ко ли ко ту пред њим, а он сва ко ме од њих по себ но об ја шња ва зна чај ово га кур са, име на пре да ва ча и пред ме те о ко ји ма ће го во ри ти. Он ће им пре да ва ти го вор ни штво. Ди ми три је Љо тић ће им го во ри ти о сми слу жи во та и ми си ји срп ског на ро да кроз ве ко ве. Ре ђа ли су се пре да ва чи, од оца Алек се То до ро ви ћа и оца Ра до ва на Миљ ко ви ћа, до Ра ти бо ра Ђур ђе ви ћа, ко ји је у Ср би ји играо ва жну уло гу у Про па ганд ном оде ље њу По кре та Дра же Ми ха и ло ви ћа. Сви су пре да ва чи би ли од лич ни го вор ни ци и те ме ко је су об ра ђи ва ли од но си ле су се нај ви ше на ре ли ги о зно-мо рал но и ду хов но из гра ђи ва ње по је ди на ца ко ји су по зва ни да жи вот ним при ме ром и ра дом ути чу на сво ју око ли ну. Про све та ри и вас пи та чи су би ли вр ло до бри слу ша о ци, ко ји су, ка ко је из гле да ло, при ма ли ср цу сва ку њи хо ву из го во ре ну реч. Нај зад се по ја вио и Ди ми три је Љо тић. Про сед, у уни форм и срп ског офи ци ра, са пот пу ков нич ким епо ле та ма на ра ме ни ма, иза шао је из шу ме ла ким ко ра ком у прат њи Рат ка Па ре жа ни на. За стао је на уз ви ши ци са ко је је мо гао да их све ви ди. Ме ђу њи ма је за вла да ла пот пу на ти ши на. Сло бо да ну се учи ни ло као да је ва здух на јед ном по стао на ел ек три сан од оче ки ва ња оку пље не омла ди не, све сне да ће за не ко ли ко тре ну та ка чу ти ре чи од ве ли ког зна ча ја, не са мо за њих и њи хо ве суд би не не го за суд би ну це ло куп ног срп ског на ро да. Ди ми три је Љо тић се осмех нуо и об у хва тио их јед ним ду гим по гле дом, као да је же лео да сва ки лик за па зи и да га за сваг да по не се са со бом у сво ме пам ће њу.

- Мно го зва них, ма ло ода бра них - обра тио им се сво јим при јат ним, сна жним гла сом.

389

За стао је. Jош је јед ном пре шао по гле дом пре ко њих и на ста вио: - Ви се зо ве те про све та ри. Ви зна те, прет по ста вљам, мо је гле ди ште о про све та ри ма. Оно је вр ло про сто. Ни ма ло ком пли ко ва но. Kо је про све тар, тај мо ра би ти про све ћен. Ако је не про све ћен, ка ко мо же би ти про све тар. У Jе ван ђе љу сто ји: „Ви сте све тлост све ту.” И ви мо ра те би ти све тлост у че ти, ба та љо ну, пу ку и на сва ком дру гом ме сту... Пре ма то ме, глав на ствар за про све та ра је про све ће ност. Овој ре чи не сме се да ти сми сао ка кав је она има ла пре ра та.

Jа јој да јем је ван ђељ ски сми сао. „Да про све тит сја свјет пред че ло вје ки.” На жа лост, да вам ово го во рим на фран цу ском или не ком дру гом је зи ку, ви би сте то раз ум е ли. Али ја вам го во рим на је зи ку пре да ка ва ших, ко ји ви не раз ум е те, и за то вам мо рам ово пре ве сти. „Да се за си ја све тлост тво ја пред љу ди ма, да ви де љу ди до бра де ла тво ја и да про сла ве Оца тво га на не бе си ма.” Про све тар не тре ба да но си у се би мно го зна ња, али тре ба да но си све тлост да осве тља ва ум, и ко ту све тлост не но си ни је про све тар. Про све тар је онај код ко га љу ди ви де ње го ва до бра де ла и за то сла ве Го спо да на не бе си ма. Ми си ја про свет не слу жбе је да по мог не Хри сто вој гран чи ци да се раз ви ја и да су зби ја ди вљу под ло гу. То зна чи, про све тар тре ба да ура ди да Хри стос по бе ди у ње го вој је ди ни ци, да у ње го вој је ди ни ци вла да Хри стов дух. Да би у то ме успео, про све тар мо ра да по бе ди нај пре ле то ра сте у се би, и тек та да ће ис пу ни ти ре чи из је ван ђе ља, за си ја ће де ла ње го ва пред љу ди ма, а љу ди ће сла ви ти Го спо да Бо га ко ји је на не бе си ма... У пр вом пре да ва њу, као и у ни зу оста лих ко ја су сле ди ла, Ди ми три је Љо тић им је го во рио о по тре би ус по ста вља ња ди рект не ве зе са Бо гом.

- ...Хри сто ва кли ца у на ма мо же по бе ди ти са мо Бож јом ми ло шћу... ако се ми ве же мо с Бо гом. Мо же не ко ре ћи, да ли је то мо гу ће? Jер Бог је су ви ше да ле ко. Мо гу ће је јер Бог је бли жи на ма не го во да, не го ва здух, не го све тлост. Не ко, пак мо же ре ћи: па до бро, кад је он та ко бли зу, за што га не ви ди мо и не осе ти мо? Да га ви ди мо на шим људ ским очи ма не мо гу ће је, јер је пи са но да га ни ан ђе ли Ње го ви не ви де због ве ли ког сја ја и све тло сти Ње го ве. А што га не осе ћа мо, то је за то што ср ца на ша ни су ис пу ње на Њи ме и у Ње му...

- ...Ове че ти ри осо би не Бо жи је: чи сто та, исти на, љу бав, сми ре ност, не мо гу се ни кад на ћи са људ ским ма на ма: пр љав шти ном, ла жи, мр жњом и та шти ном... Да би смо истин ски осе ти ли ве зу на шу са Бо гом, мо ра мо нај пре очи сти ти ср це на ше. Мо ра мо по сти ћи че ти ри ства ри, да на шим ср ци ма уме сто пр 390

љав шти не за вла да чи сто та, уме сто ла жи исти на, уме сто мр жње љу бав, а уме сто на ду ве но сти сми ре ност... Го во рио је о срп ском на ро ду, о ње го вом жи во ту пре не го што је при мио хри шћан ство и о пле ме ни тој Хри стовој гран чи ци ко ја је на ка ле мље на на ње го ву па ган ску под ло гу. Он во ди ве чи ту бор бу да би над вла дао искон ске „ле то ра сте”. Про све та ри, а кроз њих и сви они с ко ји ма до ла зе у до дир, тре ба да по мог ну здра ве и жи во то носне со ко ве хри шћан ства да би се одр жа ла Хри сто ва гран чи ца. Сло бо дан је већ не ко ли ко пу та имао по ду же раз го во ре са Да мја ном Исај ло ви ћем. Ма ко ли ко да је осе ћао бли скост са ре чи ма Ди ми три ја Љо ти ћа и не ко но во, уз бу дљи во ста ње у сво ме од но су пре ма Бо гу и пре ма сво јим дру го ви ма, раз го во ри са Да мја ном су има ли за ње га не ко на ро чи то зна че ње. Чи ни ло му се да су се та ко не ка ко осе ћа ли и апо сто ли ка да се ме ђу њи ма по ја вио Са вле, ко ји их је до ско ра го нио, а са да је по стао Па вле, је дан од пр вих ме ђу пр ви ма. По сле увод ног Љо ти ће вог пре да ва ња, Да мјан је при шао Сло бо да ну осме ху ју ћи се.

- Ваш друг Пред сед ник обра ћа се ва ма, ње го вим про све та ри ма, вр ло слич но као што се обра ћао и на ма, ње го вим за кле тим не при ја те љи ма, у За во ду. Сло бо дан је на пра вио и мно га но ва по знан ства. Ме ђу њи ма се на ро чи то исти цао Мир ко Мир ко вић, озби љан мла дић ле пих, од ме ре них ма ни ра, ко ји је још од пр вог да на по чео да по ста вља пи та ња про све та ри ма о до бро во љач кој бор би, о Збо ру, о Ди ми три ју Љо ти ћу. На сва ког, с ким је до ла зио у до дир оста вио је ути сак вр ло ин те ли гент ног и на чи та ног мла ди ћа. Мир ко је при шао до бро вољ ци ма у Истри, по што је по сле ни за те шко ћа и не из ве сно сти, успео да из бег не пар ти за ни ма. У Ср би ји је при па дао елит ној гру пи мла дих ин те лек ту ал а ца, при пад ни ка по кре та Дра же Ми ха и ло ви ћа. Сло бо дан је за па зио и не ке вр ло мла де до бро вољ це, од ше сна ест до осам на ест го ди на ста ро сти.

Jед ном ка да је отац Ра до ван го во рио о ути ца ју хри шћан ства на До сто јев ског, је дан од њих му је при шао по сле пре да ва ња, у исто вре ме кад му је и Сло бо дан при шао.

- Из ви ни те - мла дић се обра тио оцу Ра до ва ну - ни сам же лео да вас пре ки дам док сте го во ри ли, али има јед но пи та ње о ко јем сам раз ми шљао док сам чи тао До сто јев ског. Пре да вач га је по гле дао ра до зна ло.

- Са мо пи тај.

- Шта ми сли те да је нај ви ше ути ца ло на мла дог До сто јев ског да од јед ног бун тов ни ка, а мо жда и ни хи ли сте, по ста не ду бо ки хри шћан ски ми сли лац?

391

Сло бо дан се трг нуо. То је би ло ско ро исто вет но пи та ње ко је је и он, ми сле ћи у исто вре ме на про ме ну код Да мја на Исај ло ви ћа, хтео да по ста ви. По гле дао је мла ди ћа па жљи ви је. Био је сред њег ра ста, ско ро цр не ко се и там них, ши ро ко отво ре них, ин те ли гент них очи ју. Отац Ра до ван је за стао за тре ну так.

- О то ме би се, ве ру јем, мо гла на пи са ти чи та ва књи га - по чео је нај зад по ла ко, раз ми шља ју ћи. - У том пре о кре ту код ње га, чо ве ка вр ло сло же не при ро де, мо ра да је играо уло гу чи тав низ фак то ра, ме ђу тим, сва ка ко да је од њих био ва жан, а мо жда и нај ва жни ји фак тор, ње го во из во ђе ње на стре ља ње, ка да се на шао пред смр ћу. Из не над но и нео че ки ва но по ми ло ва ње, као и из др жа ва ње ро би је, мо ра да је та ко ђе би ло за ње га од ве ли ке ва жно сти... Све ште ник се све ви ше за гре вао. При чао је о кне зу Ми шки ну, о стар цу Зо си ми, о Kи ри ло ву.

- Ипак, од го вор на ово тво је пи та ње ле жи у по зна ва њу це ло куп ног До сто јев ског - отац Ра до ван је нај зад за вр шио из ла га ње.

- Из ко јег си пу ка? - Сло бо дан је пи тао мла дог до бро вољ ца кад су оста ли са ми.

- Из Че твр тог. А ти?

- Jа сам из Тре ћег. Сло бо дан је из раз го во ра са знао да се он зо ве Ва са Ми ха и ло вић, да је из Ле сков ца и да у до бро вољ ци ма има ста ри јег бра та, Ми ле та, ко ји је Сло бо да но вих го ди на. И да му је нај бо љи друг, Ду ца Би во ла ре вић, та ко ђе из Че твр тог пу ка. Ва са му је ка зао да во ли не са мо да чи та не го и да пи ше и да се на да да ће јед но га да на мо ћи да по све ти цео свој жи вот пи са њу. Че сто је на пре да ва њи ма, на ро чи то на Љо ти ће вим, ви ђао и ди сци плин ског офи ци ра, ко њич ког по руч ни ка, Алек сан дра Ра ки ћа. Пот пу но је про ме нио сво је др жа ње пре ма про све та ри ма и вас пи та чи ма. Ни је ви као ни псо вао, а Сло бо да ну је ви ше пу та из гле да ло да ни је био са свим си гу ран ка ко да пре ма њи ма по де си сво је по на ша ње.

- По не кад ми је те шко да по ве ру јем да је све ово ствар ност - ка зао му је јед ном Да мјан по сле Љо ти ће вог пре да ва ња - и да сте сви ви, мла ди ћи мо јих го ди на, а исто та ко и на ши пре да ва чи, љу ди од кр ви и ме са. Из гле да ми да ми се све ово при чи ња ва, да сам се на шао у не кој сре ди ни не од ово га све та, или да са њам и чим отво рим очи, ја ћу се на ћи окру жен мо јим ста рим, ово зе маљ ским дру го ви ма, ко ји жи ве и ко ји се кре ћу у јед ном са свим дру гом све ту, су прот ном ва шем. - По ћу тао је тре ну так-два и он да до дао ти хо: - Се ћаш ли се ре чи До сто јев ског: „Kад би исти на би ла на јед ној стра ни, а Хри стос на 392

дру гој, ја бих иза брао Хри ста.” ...Та ко се не ка ко и ја са да осе ћам. Жи вот без Хри ста био би ми жи вот без све тла, бе сми лен, без вре дан. За стао је опет и осмех нуо се.

- Са да би мој де да Про ка, кад би мо гао да ме чу је, био по но сан на ме не.

- А шта би Бо ка Ге ор ги је вић, кад би те он чуо?

- Бо ка би из ву као ре вол вер из фу тро ле, а не би му би ло пр ви пут, при нео га мо ме че лу и по ву као ороз... Учи ни ми се та ко ђе, у мо мен ти ма лич ног пре и спи ти ва ња - на ста вио је не гле да ју ћи у Сло бо да на - да је све ово на ва шој стра ни... уто пи ја, као што је то, у шта са да ви ше ни нај ма ње не сум њам, ве ли ка уто пи ја ин тер на ци о нал ни ко му ни зам. Са мо, ако су пре да мном две уто пи је, ја бих иза брао ову ва шу. За њу је лак ше... и леп ше... жи ве ти и умре ти. Сло бо дан је ду бо ко удах нуо ва здух. Зар му ова ко не што слич но ни је на пи са ла у сво ме пи сму и Ол га Ми тро вић? Са мо, ово је од ре ђе ни је и мно го ја сни је. Ово не до ла зи од не ко га ко још ни је раш чи стио са са мим со бом.

- Ми слим да ми је пот пу но ја сно шта осе ћаш и шта хо ћеш да ка жеш. И ме ни се по не кад ја вља ју слич не ми сли. Наш пут, ипак, на ко ме смо за јед но са Не ди ћем успе ли да спа се мо срп ски на род од би ол о шког уни ште ња, бар до тле, до тог ка ме на ки ло ме тра же, ни је ни ка ко био уто пи ја. Су шти на на ше бор бе још пре ра та, у ко јој се Љо тић са сво јим след бе ни ци ма тру дио свим си ла ма да из бег не тра ге ди ју ко ја нам се та да при бли жа ва ла, ни је би ла уто пи ја. Исто та ко, ду бо ко сам уве рен, ни на ша стре мље ња ка ду хов ном и мо рал ном уз ди за њу и при бли жа ва њу Бо гу, ни је уто пи ја. Ми смо већ, као што и сам ка жеш, у на шим ре до ви ма, и не са мо ме ђу про све та ри ма, успе ли до брим де лом да кре не мо и да се ко ли ко-то ли ко одр жи мо на то ме уз брд ном пу ту, ко ји ни у ком слу ча ју ни је не ки но ви, не ис пи та ни пут. Љо тић је јед ном при ли ком ка зао да са мо ма ло со ли мо же ве ли ку ко ли чи ну хра не да осо ли и са мо ма ло све тла ве ли ки про стор да осве тли. По ред све га то га не сме мо да за бо ра ви мо да је наш на род у осно ви здрав и ду хов но и мо рал но.

- Го во риш као пра ви про све тар - осмех нуо се Да мјан.

- Во лео бих, кад би то би ло мо гу ће, да те упо знам са не ким на шим мла ди ћи ма, се ља ци ма, из мо је че те. Ме ђу њи ма би се осе ћао још бо ље не го што се са да осе ћаш ме ђу про све та ри ма.

- Знам о че му го во риш, Сло бо да не. И ми их има мо у на шем Че твр том пу ку, а не мој да за бо ра виш да сам ја и ро ђен и од ра стао на се лу.

393

КРАЉЕВСКА ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ

Два де сет ше стог мар та 1945. про не ла се вест ме ђу про све та ри ма да се се кре тар Ди ми три ја Љо ти ћа, Бо шко Kо стић, вра тио из Бо сне са сво је ми си је код Дра же Ми ха и ло ви ћа. Са њим су до шли ге не рал Ми о драг Да мја но вић, као спе ци јал ни иза сла ник ге не ра ла Ми ха и ло ви ћа, и два чет нич ка ко ман дан та. Сти гли су у По стој ну, у штаб Срп ског до бро во љач ког кор пу са, где су их до че ка ли ге не рал Kо ста Му шиц ки и Ди ми три је Љо тић. Чу ли су та ко ђе да сви они сти жу по под не у Илир ску Би стри цу, где ће им до бро во љач ки, Ђу ји ће ви и Jев ђе ви ће ви офи ци ри при ре ди ти за јед нич ку ве че ру. По сле руч ка ре че но је про све та ри ма да не ће би ти по по днев них пре да ва ња, али се од њих тра жи да се не уда ља ва ју од ка сар ни. На га ђа ло се мно го што шта, али ни ко ни је знао тач но шта се де ша ва, чак ни отац Ра до ван. Тек по сле ве че ре, ди сци плин ски офи цир, по руч ник Ра кић, по стро јио их је и об ја вио им да ве че рас тре ба да се ску пе у са ли за пре да ва ња.

- Не мој те да на пу шта те сво је про сто ри је - до дао је. - Не ко ће вам доц ни је одр жа ти је дан ва жан го вор. Ни је знао да им ка же ко је та осо ба, ни о че му ће го во ри ти.

- То је све што знам - слег нуо је ра ме ни ма ка да су се оку пи ли око ње га, по што им је дао „вољ но”. Тек не где ка сно уве че по зва ли су их у са лу за пре да вања. На би ни је био по ста вљен сто, а за њим је се део Бо шко Kо стић. Са јед не и с дру ге стра не ње га се де ла су два чет нич ка офи ци ра. Чим су по се да ли на сто ли це, Бо шко Kо стић, им се обра тио.

- Про све та ри и вас пи та чи, жао ми је што вас уз не ми ра ва мо ова ко ка сно. Знам да сте умор ни по сле ду гог да на, а ни на ма ни је мно го лак ше по сле на пор ног пу та. Ме ђу тим, ка ко до но си мо са то га пу та ва жне ве сти за све нас, а на ро чи то за срп 394

ски на род, пот пу ков ник Ди ми три је Љо тић нас је за мо лио да вам се ве че рас обра ти мо са не ко ли ко ре чи. Су тра ће те о све му ово ме чу ти мно го ви ше. Пред ста вио се они ма ко је ни је по зна вао и од мах за тим је пред ста вио чет ни ка са сво је де сне стра не, као пу ков ни ка Љу бо ми ра Jо ва но ви ћа, а са ле ве, пот пу ков ни ка Си ни шу Оцо ко љи ћа Па зар ца.

- Са њи ма и њи хо вим чет ни ци ма ни смо ни кад има ли не зго да у Ср би ји - Ду шко Сте фа но вић је шап нуо Сло бо да ну.

- На ша де ле га ци ја, у ко јој су би ли, по ред ме не, бив ши ми ни стар, Ми лан Аћи мо вић; бив ши чет нич ки ко ман дант Бе о гра да, мајор Иван Павловић и ма јор Jо ван Jо ца На ле вић, та ко ђе члан Kо ман де Бе о гра да, по се ти ла је вла ди ку Ни ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа, пре пу та за Бо сну. Од вла ди ке сам до био да по не сем Ди ми три ју Љо ти ћу „Ма ли бо го мо љач ки ка нон Го спо ду и Спа су на шем, Ису су Хри сту”, на пи сан вла ди чи ном ру ком, „на бла го сло ве ни је бра ту Ди ми три ју”.

- Пет на ес тог мар та сти гли смо у јед но се ло у Бо сни, где нас је ср дач но до че као Kа ла бић и од вео нас у ку ћу у ко јој је био Дра жа Ми ха и ло вић.

- Ге не рал Ми ха и ло вић нас је вр ло ле по при мио и пред ста вио сво јим офи ци ри ма.

- Ви ће те раз ум е ти да ни сам да нас у мо гућ но сти да вам пре не сем це ло куп не раз го во ре, ко је сам во дио у име Срп ског до бро во љач ког кор пу са и Ди ми три ја Љо ти ћа, чи је сам пи смо, по ред пи са ма вој во де Ђу ји ћа и Jев ђе ви ћа, та ко ђе пре дао Дра жи. По ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка и на ста вио осме ху ју ћи се: - У сва ком слу ча ју, оно што вас нај ви ше ин те ре су је, и че му смо се сви на да ли, нај зад се об и сти ни ло. Из вр ше но је ко нач но ује ди ње ње свих на ци о нал них сна га под ко ман дом ге не ра ла Дра го љу ба Дра же Ми ха и ло ви ћа, укљу чу ју ћи ту, на рав но, и Срп ски до бро во љач ки кор пус. Бо шко Kо стић је за стао и пре шао по гле дом пре ко до бро во ља ца. У са ли је за вла да ла пот пу на ти ши на, ко ја је тра ја ла не ко вре ме. Он да, на јед ном, раз ле гао се за глу шу ју ћи апла уз. У сле де ћем тре нут ку про све та ри су уста ли ско ро као је дан чо век и на ста ви ли са тап ша њем.

- Жи вео Kраљ Пе тар! - вик нуо је не ко.

- Жи вео, жи вео, жи вео! - од јек ну ло је са лом.

- Жи вео ге не рал Дра жа Ми ха и ло вић! - вик нуо је исти глас.

- Жи-ве-о!

395

- Жи вео Ди ми три је Љо тић!

- Жи-ве-о!

- Се ди те, се ди те! - по чео је да их сми ру је Бо шко Kо стић, ко ји се и сам, са обо ји цом чет ни ка, на шао на но га ма.

- Пред на ма су бо љи да ни - на ста вио је кад су по но во по се да ли. - Kао што зна те, већ смо се ује ди ни ли са дал ма тин ским и лич ким чет ни ци ма, а на да мо се да ће нам уско ро и Па вле Ђу ри шић до ћи са сво јим бор ци ма. По зна то вам је да смо ује ди ње ни и са сло ве нач ким до мо бран ци ма и сло ве нач ким чет ни ци ма, као и са хр ват ским је ди ни ца ма под ко ман дом ге не ра ла Ма ти је Пар ца.

Kо стић се опет осмех нуо.

- Знам да ће вас ин те ре со ва ти да сам се у Дра жи ном шта бу, по ред Ни ко ле Kа ла би ћа, ви део и са ге не ра лом Три фу но ви ћем, Дра гу ти ном Kе се ро ви ћем и чу ве ним Ра чи ћем... Пот пу ков ник Си ни ша Па за рац му је упао у реч.

- Kа жи им ка ко си се по бра ти мио са Kа ла би ћем и Ра чи ћем.

- Та ко је. Пр ви је тра жио да се по бра ти ми мо Kа ла бић, а за њим и Ра чић.

- Ра чић је та ко ђе ка зао у мо ме при су ству - пот пу ков ник Па за рац се ово га пу та ди рект но обра тио про све та ри ма - да му је мно го жао што се не ка да ту као са до бро вољ ци ма. Сма тра да су по ли ти ча ри, а на ро чи то Дра ги ша Ва сић, Мо ље вић и Ви ло вић нај ви ше кри ви што до за јед нич ког фрон та ни је до шло већ мно го ра ни је.

- Од Дра же смо до не ли пи смо - на ста вио је Бо шко Kо стић - Ди ми три ју Љо ти ћу, вла ди ки Ни ко ла ју, сло ве нач ком би ску пу Ро жма ну, Ђу ји ћу, Jев ђе ви ћу и ге не ра лу Пар цу. Исто та ко на пи сао је и пи смо за за ро бље ни ке у ко јем ур ги ра да не слу ша ју ни ка кву про па ган ду, не го да при сту пе на ци о нал ним од ре ди ма. У Шта бу сам се ви део и са Ми ло ва ном По по ви ћем, ко ји је био управ ник За во да за при сил но пре ва спи та ње ко му ни стич ке омла ди не у Сме де рев ској Па лан ци. Са да је шеф Ан ти ко му ни стич ког оде ље ња у шта бу Дра же Ми ха и ло ви ћа.

Kо стић је до хва тио шу ба ру ко ја је све вре ме ле жа ла на сто лу ис пред ње га, али је ве ћи на до бро во ља ца, за не та ње го вим из ла га њем, ни је до са да ни при ме ти ла.

- Ову ми је шу ба ру на ра стан ку дао Дра жа. Не ћу ни кад за бо ра ви ти ре чи ко је је том при ли ком из го во рио. „Ово ша љем го спо ди ну Љо ти ћу”, ка зао је. „Ша љем му мо ју шу ба ру од ср ца, у знак при ја тељ ства и брат ства, а у ду ху на ше за јед нич ке бор бе.” За стао је и обра тио се чет нич ким ко ман дан ти ма.

- Има те ли вас дво ји ца не што да до да те?

396

- Ти си ово вр ло ле по из нео - од вра тио му је пу ков ник Љу бо мир Jо ва но вић.

- Са да је већ ка сно, а нас дво ји ца ће мо ио на ко го во ри ти су тра на са стан ку на ко јем ће би ти при су тан и ге не рал Да мја но вић - до дао је пот пу ков ник Па за рац.

- Пре не го што се ра ста не мо - ја вио се опет Бо шко Kо стић - же лео бих да вам пре не сем је дан ма ли де таљ, ко ји мно го го во ри о Дра жи Ми ха и ло ви ћу као чо ве ку. Зна ју ћи да им не до ста ју и нај ос нов ни је ства ри, по ред ле ко ва за бо ле сни ке од ко јих су не ки има ли ти фус, по не ли смо и је дан ки ло грам ше ће ра и два ки ло гра ма са ха ри на. Kа да је ге не рал Ми ро слав Три фу но вић ви део ше ћер, об ра до вао се. „Са да ће мо бар има ти чи ме да сла ди мо ка фу”, ка зао је. Ме ђу тим, Дра жа га је пре ки нуо. „Не, то мо ра од мах да се од не се бо ле сни ци ма.” „А са ха рин?” пи тао је опет Три фу но вић. „И то је за бо ле сни ке и ра ње ни ке”, од вра тио је Дра жа. Про све та ри су оста ли буд ни ду бо ко у ноћ у сво јим спа ва о ни ца ма. Ску пље ни у гру пи це, пре при ча ва ли су уз бу дљи ве до га ђа је ми ну лог да на.

- Са мо смо у сну мо гли да се ова ко не чем на да мо - го во рио је је дан про све тар из Пе тог пу ка.

- Ште та што се то ни је оства ри ло пре две-три го ди не - до дао је мла дић из Пр вог пу ка. - Да смо би ли сло жни, не би Ти то да нас био у Бе о гра ду.

- Чак и да смо се сло жи ли, Чер чил и Ру звелт би нас ипак про да ли Ста љи ну - ја вио се је дан дру го пу ко вац.

- Да је Дра жа пре шао у Бо сну на кра ју че тр де сет пр ве, као што су му Не дић и Љо тић са ве то ва ли - ни је се дао пр во пу ко вац - Ти то не би мо гао да оја ча у Бо сни. Остао би са мо са не ко ли ко хи ља да сво јих ср би јан ских пар ти за на с ко ји ма је по бе гао из Чач ка и Ужи ца. Ми би смо да нас, за јед но са чет ни ци ма, вла да ли пла ни на ма Ср би је, Бо сне, Хер це го ви не и Цр не Го ре. Са ве зни ци би у то ме слу ча ју мо ра ли да ра чу на ју са сви ма на ма, а не са Ти том, ко ји би до са да имао са со бом са мо још не ко ли ко сто ти на ко му ни ста.

- Kа ко би ло да би ло - за кљу чио је раз го вор пе то пу ко вац хва ла Бо гу да је и ова ко ис па ло. Сле де ћег да на, по под не, про све та ри су би ли по зва ни да се опет ску пе у са ли за пре да ва ња. Пр вих не ко ли ко ре до ва сто ли ца би ли су ре зерв и са ни за чет нич ке и до бро во љач ке офи ци ре. Сло бо дан је се део из ме ђу Ду шка Сте фа но ви ћа и Во је Цвет ко ви ћа. Иа ко су че ка ли пре ко по ла са та на офи ци ре, у са ли је све вре ме вла да ла пот пу на ти ши на.

397

Нај зад су до шли офи ци ри и по пу ни ли пр ве ре до ве. Тек по сле де се так ми ну та на би ни се по ја вио ге не рал Ми о драг Да мја но вић, чо век ви со ког ра ста и од ме ре них крет њи. Од мах за њим је ушао ге не рал Ма ти ја Па рац са вој во да ма Ђу ји ћем и Jев ђе ви ћем, пу ков ни ком Љу бо ми ром Jо ва но ви ћем и пот пу ков ни ком Си ни шом Па зар цем. На кра ју су ви де ли и пот пу ков ни ка Ди ми три ја Љо ти ћа ка ко ула зи са Бо шком Kо сти ћем и Рат ком Па ре жа ни ном. На по ја ву Да мја но ви ћа, офи ци ри и про све та ри су и без ика кве ко ман де уста ли као је дан чо век.

Kад су сви по се да ли, и они на би ни, и они до ле у са ли, ге не рал Да мја но вић је по ла ко устао и по чео да го во ри ти хим, али чвр стим гла сом.

- Го спо до офи ци ри, под о фи ци ри и ре до ви, до но сим вам по здра ве из сло бод них пла ни на Бо сне по но сне од ге не ра ла Дра же Ми ха и ло ви ћа, ми ни стра Вој ске и мор на ри це Kра ље ви не Jу го сла ви је, и свих на ших хра брих бо ра ца. Об ја снио је украт ко да су све на ци о нал не сна ге Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца ује ди ње не под јед ну ко ман ду. Он је по ста вљен од ге не ра ла Ми ха и ло ви ћа да бу де ко ман дант ис так ну тог де ла Вр хов не ко ман де Kра ље ви не ју го сло вен ске вој ске у Сло ве ни ји.

- Та ко удру же ни - за вр шио је сво је из ла га ње - бра ни ће мо за пад ни про стор Kра ље ви не Jу го сла ви је од ко му ни стич ких хор ди, а уско ро, кре ну ће мо сви за јед но да осло бо ди мо на шу ле пу пре сто ни цу и да у њу до ве де мо мла дог Kраља Пе тра Дру гог Kа ра ђор ђе ви ћа. Ње гов го вор је био про пра ћен ду гим апла у зом. Пред ста вио је за тим чо ве ка они жег ра ста и мр ша вог, из бо ра ног ли ца, ко ји је се део де сно од ње га, као ге не ра ла Ма ти ју Пар ца, ко ман дан та хр ват ске арм и је. Ге не рал их је у не ко ли ко ре че ни ца по здра вио у име „Хр ва та-Jу го сло ве на”, ко ји су се у овом „бра то уб и лач ком ра ту” бо ри ли у чет нич ким и до бро во љач ким ре до ви ма про тив уста ша и ко му ни ста. По здра вља ује ди ње ње свих на ци о нал них је ди ни ца и са не стр пље њем че ка дан до ла ска „Ње го вог Ве ли чан ства”. И он је био по здра вљен ду гим тап ша њем. По сле хр ват ског ге не ра ла го во рио је пу ков ник Jо ва но вић и на кра ју, пот пу ков ник Па за рац. Њих дво ји ца су по здра ви ли до бро вољ це као „из вр сне бор це”, са ко ји ма су се они „и у Ср би ји за јед нич ки бо ри ли про тив не при ја те ља срп ског на ро да”, ка ко је то на ро чи то на гла сио пот пу ков ник Си ни ша Па за рац. По сле по след њег го вор ни ка, по што су они на би ни по че 398

ли да уста ју, про све та ри, а са њи ма и до бро во љач ки офи ци ри су се згле да ли из ме ђу се бе. Оче ки ва ли су да ће и Ди ми три је Љо тић ка за ти не ко ли ко ре чи.

- Љо тић! Љо тић! - вик нуо је не ко од про све та ра сна жним гла сом. Љо тић је за стао, по гле дао про све та ра и јед ним енер гич ним по кре том ру ке дао до зна ња да не на ме ра ва да и он го во ри. По ма ло раз о ча ра ни због то га, до бро вољ ци су нај зад ћут ке на пу сти ли са лу. Про све тар ски курс је тра јао још са мо јед ну не де љу по сле да на ка да је зва нич но об ја вље но ује ди ње ње. Сти гла је из не над на вест да се курс пре вре ме на пре ки да и да се про све та ри мо ра ју да ја ве сво јим је ди ни ца ма у ро ку од два де сет че ти ри са та.

399

ПОЛАЗАК

Чуј,­во­ђо,­за­вет омла­ди­не, ми тво­ји смо а ти си наш, са осме­хом ће свак да ги­не, чим за­по­вест за бор­бу даш... „Пе­ва­мо ми са оду­ше­вље­њем,­из ду­би­не гру­ди и из ду­би­не ду­ше”, за пи сао је Сло бо дан Спа со је вић ка сни је сит ним сло ви ма у ма лу, тан ку бе ле жни цу цр них ко ри ца. ”А он,­на ко­га се од­но­се и ко­ме су упу­ће­не те ре­чи,­жу­ри,­жу­ри да што пре из­мак­не кроз рет­ки шу­ма­рак.­Ње­му,­на­шем дра­гом Учи­те­љу,­оли­че­ње скром­но­сти,­увек је би­ло не­при­јат­но -­не­ко­ли­ко пу­та је уза­луд­но по­ку­ша­вао да нас за­ус­ та­ви -­ ка­да би­смо ми по­сле са­стан­ка са њим,­пу­ни ве­ре и сна­ге ко­ја је из ње­га зра­чи­ла,­за­пе­ва­ли ту пе­сму,­ње­му по­све­ће­ну.­Чим би од­јек­ну­ле пр­ве ре­чи,­он се од­мах не­ка­ко ужур­ба­но уда­ља­вао. Да­нас је као и увек ле­по го­во­рио,­а за­тим се опро­стио са на­ма.­То је ујед­но био и по­след­њи час про­све­тар­ског кур­са и ње­гов опро­штај са на­ма,­пред по­ла­зак на,­ка­ко смо га ми про­зва­ли не зна­ју­ћи ку­да иде­мо,­’Ве­ли­ки те­рен’,­ко­ји је из­не­на­да ис­кр­снуо. Мно­го је на­ма ко­ри­стио овај курс.­Ње­га су по­ха­ђа­ли го­то­во сви про­све­та­ри и вас­пи­та­чи кор­пу­са.­Са­да смо пр­ви пут ис­ку­пље­ни на јед­ном ме­сту.­Има­ли смо при­ли­ке да се упо­зна­мо и да из­ме­ња­мо ми­сли.­Упо­знао сам мно­го див­них мла­ди­ћа, пра­вих до­бро­во­ља­ца. ’Глав­ни циљ ово­га кур­са је’,­го­во­рио нам је Учи­тељ,­’не да ску­пи­те не­ка зна­ња,­не­го да осе­ти­те Бо­га и сту­пи­те у ве­зу с Њим’. И ствар­но,­пре­ко ње­га и кроз ње­га,­код ко­га ре­чи ни­су би­ле са­мо ре­чи,­не­го је и он цео ста­јао иза оно­га што је про­по­ве­дао,­ми смо за­и­ста осе­ти­ли Бо­га. Из­не­над­на пред­сто­је­ћа ак­ци­ја пре­ки­ну­ла је курс и ми се још у то­ку су­тра­шњег да­на има­мо да ја­ви­мо у сво­је је­ди­ни­це...

Kад смо за­вр­ши­ли пе­сму и Учи­те­ља из­гу­би­ли из ви­да, иза­шли смо из ма­ле рет­ке шу­ме на па­ди­ни.

400

Гру­ди об­уз­ и­ма стреп­ња.­Са­мо ње­га да не из­гу­би­мо.­Бо­же,­бу­ди му на по­мо­ћи. По­че­ли смо се гру­пи­са­ти по пу­ко­ви­ма и до­го­ва­ра­ти ка­ко да се нај­бр­же пре­ба­ци­мо до на­ших је­ди­ни­ца.­Не­ке гру­пи­це већ по­ла­зе за ва­ро­ши­цу где су нам сме­ште­не ка­сар­не.­Опра­шта­мо се с њи­ма,­ ру­ку­је­мо се и љу­би­мо.­ ’Не­ка је са сре­ћом.’­ Те­шко нам је да се ра­ста­је­мо -­као да се не­ће­мо ни­кад ви­ше ви­де­ти. За ових де­се­так да­на сви­кли смо јед­ни на дру­ге,­упо­зна­ли се, за­во­ле­ли.­ А ина­че,­ пред­сто­је нам те­шки и бур­ни да­ни,­ по­сле ко­јих до­ла­зи оно не­ми­нов­но:­’знаш ли да је по­ги­нуо тај и тај друг?’­с ки­ме си то­ли­ко пу­та из­ме­њао ми­сли и по­де­лио то­ли­ко те­шких и то­ли­ко ле­пих ча­со­ва. Али и по­ред све­га то­га,­рас­по­ло­же­ни смо.­Ни­је ша­ла већ то­ли­ко вре­ме­на би­ти уда­љен од сво­јих је­ди­ни­ца,­ од ста­рих дру­го­ва.­Па он­да,­ко­ли­ко ле­пих и ин­те­ре­сант­них ства­ри има­мо да пре­не­се­мо од оног што смо чу­ли на кур­су! И ова ак­ци­ја,­ко­ја је та­ко из­не­на­да ис­кр­сла,­го­ли­ца на­шу ра­до­зна­лост.­Ни­ко не зна ку­да ће се ићи и за­што.­По­кат­кад се не­ко усу­ди па ка­же:­’Мо­жда се ви­ше и не­ће­мо вра­ћа­ти у ба­зу,­са­мо кад јед­ном кре­не­мо.­Мо­жда ће­мо из ове ак­ци­је кре­ну­ти за Ср­би­ју...’­ -­ Ни­ко не про­ти­ву­ре­чи.­ Сви би­смо ми то же­ле­ли. На­ша гру­па про­све­та­ра Тре­ћег пу­ка кре­ну­ла је ка ва­ро­ши­ци ме­ђу по­след­њи­ма.­Наш воз кре­ће око по­но­ћи,­а са­да је тек де­сет пре под­не. Сти­гли смо у ка­сар­ну,­ спа­ко­ва­ли спре­му и при­ми­ли су­ву хра­ну за два да­на. Око де­вет ча­со­ва уве­че кре­ну­ли смо на же­ле­знич­ку ста­ни­цу кроз Илир­ску Би­стри­цу...­Оста­вља­мо на ста­ни­ци не­ко­ли­ко дру­го­ва да нам чу­ва­ју спре­му,­а ми ула­зи­мо у ма­лу ка­фа­ну пре­ко пу­та ста­ни­це.­Kа­фа­на је пра­зна.­Рас­по­ре­ђу­је­мо се око ве­ли­ког сто­ла на­сред про­сто­ри­је и по­чи­ње­мо са пре­при­ча­ва­њем ути­са­ка ко­је смо сте­кли на кур­су...­Раз­го­вор је жив и ср­да­чан. Око де­сет ча­со­ва ула­зи ка­пе­тан Ми­од ­ раг Нај­да­но­вић, до­ско­ра­шњи ко­ман­дант на­шег Тре­ћег ба­та­љо­на.­Он је пре­ме­штен у Илир­ску Би­стри­цу из Тре­ћег пу­ка за вре­ме кур­са. Све што смо чу­ли пре не­ко­ли­ко да­на би­ло је да је из­ме­ђу ње­га и пу­ков­ског ко­ман­дан­та до­шло до не­сла­га­ња и да је он мо­рао да под­не­се остав­ку.­На ње­му се ви­ди да је не­рас­по­ло­жен и да се тру­ди да при­кри­је то сво­је не­рас­по­ло­же­ње. По­што је се­део са на­ма не­ко вре­ме,­ ди­же се да иде. Отац Ра­до­ван,­ Слав­ко Kон­тић,­ Ду­шко Сте­фа­но­вић,­ Во­ја Цвет­ко­вић и ја,­ из­ла­зи­мо да га ис­пра­ти­мо.­ До­шао је би­ци­клом и док он гу­ра би­цикл,­ми иде­мо са јед­не и дру­ге стра­не ње­га.­По­чи­ње да нам при­ча о сво­јој ту­зи што је на­пу­стио ба­401

та­љон,­ко­ји је он из­гра­ђи­вао,­про­вео кроз мно­ге бор­бе и до­вео из Ср­би­је.­Оти­шао је за­то што ни­је мо­гао да се сло­жи са ко­ман­дан­том пу­ка,­ма­јо­ром Jо­цом До­бро­са­вље­ви­ћем.­По­ну­ди­ли су му ба­та­љон у не­ком дру­гом пу­ку,­али он не мо­же да га при­ми.­Осе­ћа се од­го­во­ран за људ­ство ко­је је он до­вео из Ср­би­је и са­мо са њим хтео је да се вра­ти у Ср­би­ју.­Те­шко му је.­Глас му по­дрх­та­ва док го­во­ри. И на­ма сви­ма је жао ка­пе­та­на Нај­да­но­ви­ћа јер нам је по­зна­та ње­го­ва вред­ност.­Це­лим сво­јим би­ћем је пре­дан до­бро­во­ља­штву.­У очи­ма су му су­зе.­Ње­гов ба­та­љон пр­ви пут иде у ак­ци­ју без ње­га.

Kроз свест ми про­ле­ћу сце­не из бор­би око Ми­о­ни­це,­Ва­ље­ва,­дуж Дри­не.­Чи­ни ми се да чу­јем ње­гов звон­ки глас:­’На­пред до­бро­вољ­ци!...­У стрел­це!...­Kо је с на­ма?...’ Ше­та­мо по пе­ро­ну...­Ула­зим у ста­нич­ну згра­ду.­Сву­да је мрак због опа­сно­сти од ави­о­на.­У че­ка­о­ни­ци ма­са све­та,­нај­ви­ше же­на и де­во­ја­ка.­Kроз по­лу­мрак на­зи­ру се кон­ту­ре са­ви­је­них ле­ђа,­опу­ште­них гла­ва.­Се­де на ве­ли­ким дењ­ко­ви­ма,­ран­че­ви­ма;­сву­да око њих кор­пе,­изу­ве­зи­ва­не ку­ти­је.­Све је пу­но хра­не ко­је не­ма у овим кра­је­ви­ма кр­ша и вр­та­ча,­не­го се мо­ра, уз ве­ли­ке те­шко­ће,­до­но­си­ти из да­љи­не. Че­сто сам се ди­вио овим же­на­ма Истре,­на­вик­ну­тим на ве­чи­ту бор­бу са при­ро­дом,­кад сам их сва­ко­днев­но сре­тао где мир­но и стр­пљи­во,­у ма­лим гру­па­ма,­са те­шким ран­че­ви­ма на ле­ђи­ма,­пре­ва­љу­ју пе­ши­це де­се­ти­не и де­се­ти­не ки­ло­ме­та­ра. Ску­пља­мо се око на­ше спре­ме и,­као и увек кад се ску­пи гру­па до­бро­во­ља­ца,­от­по­чи­ње пе­сма.­Kроз ти­ху ноћ раз­ле­жу се си­гур­но и моћ­но зву­ци ко­рач­ни­це. Нај­зад,­око по­ла са­та по­сле по­но­ћи,­сти­же и воз.­Ма­са све­та што је до са­да дре­ма­ла у че­ка­о­ни­ци и ис­пред згра­де, на­ва­љу­је на ва­го­не,­али све је пре­пу­но.­Тр­чи се од ва­го­на до ва­го­на,­до­ви­ку­је се,­али ме­ста не­ма ниг­де.­Kом­по­зи­ци­ја је ду­гач­ка;­ ва­го­ни пут­нич­ки,­ те­рет­ни,­ отво­ре­ни,­ али ме­ста не­ма. На­ста­је ко­ме­ша­ње.­Опет се тр­чи,­чу­ју се већ очај­ни уз­ви­ци.

Jед­на ба­ка,­сла­бач­ка и сме­жу­ра­на,­по­гр­бље­на од го­ди­на и ве­ли­ког ран­ца на ле­ђи­ма,­др­жи за ру­ку ма­лог деч­ка и бес­по­моћ­но гле­да пу­не ва­го­не по­сред тр­ке,­бри­шу­ћи сва­ки час ма­ра­ми­цом,­ко­ју др­жи у оној сло­бод­ној ру­ци,­очи и нос. И ми ни­ка­ко не мо­же­мо да на­ђе­мо ме­сто,­иа­ко смо већ не­ко­лио пу­та об­иш ­ ли це­лу ком­по­зи­ци­ју.­Нај­зад је не­ко од на­ших про­на­шао је­дан по­лу­пра­зан,­отво­рен ва­гон.­Jе­два смо се ис­пе­ли и сме­сти­ли из­ме­ђу не­ких де­ло­ва од гво­жђа,­сан­ду­ка и пу­них џа­ко­ва. На­јед­ном чу­је­мо од­оз­ до глас Ду­шка Сте­фа­но­ви­ћа.­ Тра­жи да на­пра­ви­мо ме­ста за ону ба­ку и ма­лог деч­ка.­Сти­ска­мо се ле­во и де­сно.­Jе­два смо је не­ка­ко успе­ли да уне­се­мо у ва­гон 402

пре­ко ви­со­ке огра­де.­Са деч­ком и ран­цем је ишло мно­го лак­ше.­ Са­ви­јам се у клуп­че на не­кој гво­зде­ној пло­чи и по­ку­ша­вам да се за­гре­јем. По­чи­њу опет те­шко­ће и сва­ко­ја­ке не­зго­де,­раз­ми­шљам.

Kа­ко је ма­ло би­ло од­мо­ра и без­бри­жног жи­во­та.­Све­га де­се­так да­на.­Бо­же,­шта нас све још че­ка? Ло­ко­мо­ти­ва пи­сну.­ Хва­ла Бо­гу,­ кре­ће­мо.­ Хла­дан ве­тар све ја­че ре­же.­ Jе­два успе­вам да спре­чим дрх­та­ви­цу,­ ко­ја на ма­хо­ве об­уз­ и­ма це­ло те­ло.­Тру­дим се да за­спим,­али не мо­гу. У све­сти ми ис­кр­са­ва­ју сли­ке са кур­са,­за­тим по­је­ди­не ре­чи Учи­те­ље­ве,­и то та­ко ја­сно,­да ми се чи­ни да их он сад баш, у овом мо­мен­ту,­из­го­ва­ра. Ви­дим и Да­мја­на и чу­јем ње­го­ве ре­чи... Про­ла­зи­мо кроз не­ке ста­ни­це.­ Са јед­не и дру­ге стра­не про­ми­чу кр­ше­ви,­там­ни,­огром­ни и ћу­тљи­ви.­Не­ко по­чи­ње пе­сму.­При­хва­та­мо,­али је ва­здух и су­ви­ше оштар и хла­дан за пе­ва­ње.­Пре­ста­је­мо.­Отац Ра­до­ван се не­што ора­спо­ло­жио и при­ча све не­ке за­ни­мљи­ве ства­ри из сво­га жи­во­та у Срем­ским Kар­лов­ци­ма,­где је пре­да­вао дог­ма­ти­ку и дру­ге пред­ме­те у Бо­го­сло­ви­ји.­ Jа се бо­ље на­ме­штам на гво­зде­ној пло­чи, ћу­тим и слу­шам.­Глас оца Ра­до­ва­на по­чи­ње да се гу­би,­ста­па са ху­ком ло­ко­мо­ти­ве и све ску­па да не­ста­је,­то­не не­где у ду­би­ну.­Хва­та ме сан.­Тр­зам се тек кад ком­по­зи­ци­ја ста­је. Му­чи­ћи!­ Циљ на­шег пу­та.­ Ту је наш пук.­ Ис­то­ва­ру­је­мо пр­во ба­ку са ње­ним уну­чи­ћем и те­шким ран­цем,­пу­ним кром­пи­ра.­Си­ла­зи­мо ужур­ба­но,­то­ва­ри­мо ран­че­ве на ле­ђа и кре­ће­мо пре­ма цен­тру ва­ро­ши­це,­где су нам ка­сар­не.­Ули­це пу­сте. Ва­ро­ши­ца спа­ва.­Бат на­ших цо­ку­ла не­ка­ко је­зи­во од­зва­ња о твр­ди ас­фалт,­ ре­ме­те­ћи гроб­ну ти­ши­ну.­ Хлад­ни ве­тар је пре­стао да ду­ва.­Не­бо је ве­дро,­зве­зда­но.­Сву­да ле­де­на хлад­но­ћа:­у ме­тал­ном тре­пе­ре­њу зве­зда­них ро­је­ва,­у ре­ду ку­ћа са јед­не и дру­ге стра­не дру­ма,­у ви­со­ком,­пре­те­ћем кр­шу иза ку­ћа,­ у том чуд­ном,­ ту­пом звец­ка­вом од­зва­ња­њу пот­ко­ва­них цо­ку­ла -­са­мо у ду­би­ни ду­ше ни­је хлад­но.­За не­ко­ли­ко ми­ну­та ће­мо би­ти у на­шој ка­сар­ни,­ме­ђу сво­јим дру­го­ви­ма.­А су­тра, или пре­ко­су­тра,­са Бож­јом по­мо­ћу кре­ну­ће­мо опет у бор­бе и ко зна,­мо­жда ће та ак­ци­ја,­не пре­ки­да­ју­ћи се,­да нас до­ве­де и до Ср­би­је... При­бли­жа­ва­мо се ка­сар­ни.­Оче­ку­је­мо да се кроз ноћ раз­лег­не глас стра­жа­ра ко­ји ће да нас за­ус­ та­ви.­Ме­ђу­тим,­чу­је се са­мо од­јек на­ших ко­ра­ка.­Ниг­де ни­ко­га.

-­ Зна­чи,­ на­ши су оти­шли -­ ре­че не­ко.­ -­ Jе­сте,­ на­ши су оти­шли. Ски­ну­ли смо спре­му и ис­ку­пи­ли се око оца Ра­до­ва­на да се до­го­во­ри­мо шта са­да да пре­ду­зме­мо.­ По­што су на­ши ве­ро­ват­но у Kла­ни,­где је Пр­ви ба­та­љон,­од­лу­чу­је­мо се да кре­не­403

мо пе­ши­це,­а не­ко­ли­ко дру­го­ва ко­ји не мо­гу пе­ша­чи­ти,­је­дан са ра­ње­ном но­гом,­ оста­ће да нам чу­ва­ју ства­ри,­ а ми,­ ка­да стиг­не­мо у Kла­ну,­по­сла­ће­мо ко­ла ко­ја ће до­ве­сти и њих и на­ше ства­ри. Пре не­го што ће­мо кре­ну­ти,­окре­ће­мо се да још јед­ном ви­ди­мо ка­сар­ну,­те згра­де ко­је су нас усред го­лог кр­ша та­ко го­сто­љу­би­во до­че­ка­ле ка­да смо умор­ни и из­ло­мље­ни,­ по­сле ду­гих и кр­ва­вих бор­би,­ на­пу­стив­ши Ср­би­ју,­ сти­гли у Истру. Жао нам је да се раз­два­ја­мо од њих.­ Kа­да смо сти­гли,­ сме­сти­ли су нас у згра­де го­лих зи­до­ва,­ка­ме­них по­до­ва,­без про­зо­ра,­без по­сте­ља -­без иче­га,­а за вр­ло крат­ко вре­ме ми смо,­го­то­во из ни­че­га,­ство­ри­ли чу­до.­Kа­сар­не су од­јед­ном ожи­ве­ле. Од­не­куд су ис­кр­сну­ли бал­ва­ни,­да­ске,­ек­се­ри.­Уско­ро су по­че­ле да ни­чу по­сте­ље,­клу­пе,­сто­ли­це,­сто­ло­ви,­зи­до­ви су укра­ше­ни сли­ка­ма на­ших ве­ли­ка­на,­пеј­за­жи­ма,­па­ро­ла­ма...­Зи­до­ви по про­стра­ним ход­ни­ци­ма на­чич­ка­ни,­вр­ло ле­по и па­жљи­во,­уре­ђе­ним зид­ним но­ви­на­ма.­Со­бе су би­ле јед­но­об ­ ра­зно на­ме­ште­не,­чи­сте и уред­не.­У њи­ма ни­је би­ло оне та­ко до­бро по­зна­те ка­сарн­ске хлад­но­ће и уко­че­но­сти.­Вој­ник се у њи­ма при­јат­но осе­ћао.­Па он­да,­чи­та­о­ни­це,­са­ле за при­ред­бе...­А са­да,­све је то на­пу­ште­но. У ко­ло­ни по је­дан,­на про­пи­сном од­сто­ја­њу,­кре­ће­мо пре­ма Kла­ни.­Пут је не­си­гу­ран.­Са јед­не и са дру­ге стра­не кри­ву­да­вог дру­ма,­крш.­Нас је око два­де­сет.­Ве­ћи­на има­ју пу­шке, не­ки ре­вол­ве­ре.­ И ја та­ко­ђе имам са­мо ре­вол­вер.­ Сад ми је жао што ни­сам по­нео и пу­шку кад смо кре­ну­ли на курс. Пред са­му зо­ру,­по­сле не­ко­ли­ко ча­со­ва пе­ша­че­ња без за­сто­ја,­сти­же­мо у Kла­ну.­Ули­це ма­ле ва­ро­ши за­кр­че­не су на­шом ко­мо­ром.­Иа­ко тек сви­ће,­сву­да је жи­вот.­Не­где се пре­жу ко­њи,­ баш из­ве­де­ни из шта­ле,­ не­где се опет ис­пре­жу, умор­ни,­опу­ште­них гла­ва,­тек сти­гли од­не­куд.­Kу­ва­ри,­опа­са­ни бе­лим ке­це­ља­ма,­сад баш при­ми­ли сле­до­ва­ње ка­фе и ше­ће­ра,­па се и они уз­му­ва­ли са не­ким ку­ти­ја­ма и га­ра­вим лон­ци­ма.­Жу­ре се да ло­же ва­тре и спре­ма­ју до­ру­чак.­Пред шта­бом пу­ка,­ са пу­ном рат­ном спре­мом,­ по­стро­је­на пра­те­ћа че­та. Оса­ма­ре­ни ко­њи са це­ви­ма те­шких ба­ца­ча,­те­шким ми­тра­ље­зи­ма,­ сан­ду­ци­ма му­ни­ци­је.­ Ла­ки про­тив­о­клоп­ни то­по­ви. Не­ко­ли­ко ко­ња­ни­ка сад баш при­сти­глих,­ски­да­ју се умор­но са сво­јих озно­ја­них ко­ња.­Око не­ког по­руч­ни­ка,­ве­ро­ват­но но­вај­ли­је,­по­што ми је не­по­знат,­ис­ку­пи­ла се гру­па вод­ни­ка и под­о­фи­ци­ра и он им не­што жи­во об­ја­шња­ва. За­ста­је­мо пред шта­бом.­ При­ла­зе нам дру­го­ви.­ По­чи­ње по­здра­вља­ње,­љу­бље­ње.

-­Шта има но­во?­-­пи­та­ју нас ра­до­зна­ло.­-­Kу­да се иде?! Ми,­на­рав­но,­не зна­мо ни са­ми,­а то смо исто оче­ки­ва­ли од њих да до­зна­мо.

404

Пр­во ми је да се рас­пи­там шта је са мо­јим ба­та­љо­ном и мо­јом че­том.­Од­го­вор је увек исти:­’Не­где на по­ло­жа­ју’.­Ни­ко не зна тач­но где. Из кан­це­ла­ри­је из­ла­зи ко­ман­дант пу­ка,­ ма­јор До­бро­са­вље­вић.­Ру­ку­је се са на­ма и же­ли нам до­бро­до­шли­цу.

Jа­вља­мо се у штаб да смо сти­гли,­за­тим се ра­зи­ла­зи­мо.

Kо­мо­ра и ма­га­цин са де­сет-два­на­ест љу­ди из мо­је че­те,­на­ла­зе се у ва­ро­ши­ци.­По­ла­зим да их по­тра­жим.­Про­ла­зим ули­цом по­ред ду­гог ни­за ко­ла,­из­ме­ђу ко­њу­ша­ра ко­ји во­де ко­ње, по­ред ста­рог,­олу­па­ног ка­ми­о­на из ко­јег се сад баш ис­то­ва­ру­ју дењ­ко­ви се­на. Не­где већ го­то­во са­свим при кра­ју ва­ро­ши­це,­ у јед­ном дво­ри­шту отво­ре­не ка­пи­је,­ ви­дим ома­њег до­бро­вољ­ца ка­ко не­што пре­ту­ра по ко­ли­ма пу­ним ран­че­ва,­сан­ду­ка са му­ни­ци­јом.­Пре­по­зна­јем га.­Под­на­ред­ник Ра­де ’Чанг­кај­шек’,­ра­чу­но­во­ђа мо­је че­те.­При­ла­зим му.­Ту су и оста­ли из че­те.­Ма­га­ци­о­нер,­опре­мар,­ку­вар и не­ко­ли­ко ко­њу­ша­ра...­И они из­ла­зе из ни­ске ку­ће.­По­здра­вљам се са њи­ма и од њих до­зна­јем да је че­та на по­ло­жа­ју,­че­тр­на­ест ки­ло­ме­та­ра одав­де. Уми­вам се,­ ула­зим у ку­ћу.­ По по­ду је про­стр­та сла­ма. Пре­ко ње пре­ба­че­на ша­тор­ска кри­ла,­ће­бад,­ши­ње­ли.­У углу пу­шке,­тор­би­це,­не­ко­ли­ко ран­че­ва и јед­но се­дло.­У су­прот­ном углу пећ,­по­ред ко­је сто­ји ста­ри­ца и па­зи на мле­ко да не ис­ки­пи из ве­ли­ког лон­ца.­Од­мах до ње се­ди и гре­је ру­ке ста­рац са лу­лом у усти­ма.­Си­гур­но вла­сник ку­ће.

-­Бог!­-­на­зи­вам по сло­ве­нач­ком оби­ча­ју са вра­та.­ -­Бог!­-­од­го­ва­ра­ју у исти мах стар­ци. Ма­ло да­ље од пе­ћи,­на гру­бо ис­те­са­ној клу­пи,­се­ди до­бро­во­љац са за­во­јем пре­ко очи­ју.­То је Ми­хај­ло Ми­хај­ло­вић.­Из­гу­био је оба ока. При­ла­зим му и ру­ку­јем се са њим.

-­Kа­ко си,­Ми­хај­ло?­-­пи­там га.

-­До­бро је.

-­По­зна­јеш ли ме по гла­су? Он се на­пре­же.­Бо­ре на че­лу му се ску­пља­ју...­Бо­ре се ра­зи­ла­зе. На­сме­ши се и по­но­во пру­жи ру­ку.

-­Ти си то,­дру­же про­све­та­ре.

-­Jа сам,­Ми­хај­ло.­Kа­ко ти је? Он уз­дах­ну.

- До­бро је.­Kа­ко је би­ло,­мо­гло је би­ти и го­ре. Иза ње­го­вих ле­ђа сто­ји Ра­де ’Чанг­кај­шек’.­Ми се по­гле­да­смо.­Ра­де од­мах­ну ту­жно гла­вом. Се­дам на клу­пу поред Ми­хај­ла.­Не раз­го­ва­ра­мо.­Ћу­ти­мо обо­ји­ца.­Jад­ни Ми­хај­ло,­раз­ми­шљам.­Jе­дан од нај­бо­љих у че­ти.­Хра­бар,­че­стит,­по­слу­шан,­дру­же­љу­бив.­Jед­ном ми је при­405

чао о де­вој­ци у ње­го­вом се­лу,­ко­ја је оста­ла да га че­ка. Не­ће је ви­ше ни­кад ви­де­ти. У па­тро­ли­ра­њу по­ред пру­ге,­не­да­ле­ко од Му­чи­ћа,­Ми­хај­ло је опа­зио бом­бу у тра­ви.­Хтео је да је пре­вр­не но­гом,­али тек што ју је до­та­као цо­ку­лом,­екс­пло­ди­ра­ла је.­Сру­шио се об­ли­вен кр­вљу.­Kа­сни­је је утвр­ђе­но да му је бом­ба раз­не­ла оба ока. Та­ко је слич­но стра­дао и Ву­ји­ца Kо­стић пре две го­ди­не, баш на мој ро­ђен­дан. До­би­ли смо јед­на ко­ла за ства­ри ко­је су у то­ку да­на сти­гле из Му­чи­ћа и,­у ко­ло­ни по је­дан,­кре­ће­мо из Kла­не.­Са на­ма по­ла­зи и јед­но топ­че ко­јем је пу­кла осо­ви­на,­па по­што је по­пра­вље­на,­тре­ба да га ми спро­ве­де­мо до по­ло­жа­ја.­Ме­ђу­тим, тек што смо иза­шли из ва­ро­ши­це,­осо­ви­на опет пу­ца.­Вра­ћа­мо га,­а ми про­ду­жу­је­мо пут.­ Kри­ву­да­ви друм се по­сте­пе­но пе­ње.­Све ви­ше за­ла­зи­мо у пла­ни­не.­ Хлад­но април­ско сун­це за­ла­зи за си­ве пла­ни­не,­ ко­је по­сте­пе­но по­ста­ју све там­ни­је...­и већ су са­свим по­там­не­ле. Цр­вен­ка­сти обла­ци,­раз­ба­ца­ни из­над мрач­них пла­нин­ских вр­хо­ва,­све за­га­си­ти­ји.”

406

ПАРТИЗАНКА

До ду бо ко у ноћ, по ред ва тре ко ја је ве се ло пуц ке та ла, Сло бо дан Спа со је вић је при чао по руч ни ку Гор ди ћу, вод ни ци ма Гру ји ну и Бла го је ви ћу, као и чет ном на ред ни ку Му ја ди но ви ћу о ве сти ма из Илир ске Би стри це. Нај ви ше их је об ра до ва ла вест о ко нач ном об је ди ња ва њу свих на ци о нал них сна га под ко ман дом ге не ра ла Дра же Ми ха и ло ви ћа.

- Jе ди но што ни смо мо гли да са зна мо - ка зао је Сло бо дан, за вр ша ва ју ћи сво је из ла га ње - то је пра вац кре та ња, и глав ни раз лог ове ак ци је.

- И ми те би има мо са да не што да ис при ча мо - обра тио му се ко ман дир, ва де ћи ци га ре ту из сво је сре бр не та ба ке ре. Сло бо дан је при ме тио да су се оста ли осме хи ва ли.

- На ша три пу ка, Дру ги, Тре ћи и Че твр ти, за јед но са две бри га де лич ких и дал ма тин ских чет ни ка, њих око се дам сто ти на, иде мо под ко ман дом пот пу ков ни ка Ра до сла ва Та та ло ви ћа у су срет Па влу Ђу ри ши ћу, ко ји је нај зад од лу чио да кре не за Сло ве ни ју. Има са со бом око ше сна ест хи ља да бо ра ца, све ште ни ка, же на и де це. То је је дан раз лог. Дру ги је, у ши рем раз ме ру, за у ста вља ње глав них пар ти зан ских сна га ко је су кре ну ле пре ма Бе лој Kра ји ни, пу ној ло кал них пар ти за на, а у исто вре ме и за јед нич ка од бра на Љу бља не.

- Вест о до ла ску Па вла Ђу ри ши ћа ме за и ста ра ду је, али што се ти че Бе ле Kра ји не, зар Сло вен ци не ма ју око че тр наест хи ља да до мо бра на ца ге не ра ла Ла ва Руп ни ка и не ко ли ко је ди ни ца сло ве нач ких чет ни ка, под ко ман дом ге не ра ла Ива на Пре зе ља?

- Сло ве нач ки на род ни од бор је, у окви ру Љо ти ће вог пла на за од бра ну Сло ве ни је, из ри чи то тра жио на ше ан га жо ва ње на овом те ре ну. Гор дић је из ва дио сек ци ју из та шне и при ти тра вом све тлу ва тре по чео да му по ка зу је пр сти ма, из ме ђу ко јих је др жао за па ље ну ци га ре ту.

- Са да смо ов де, у пла ни на ма Сне жни ка, бли зу ста ре ју го сло вен ско-ита ли јан ске гра ни це. Су тра из ју тра кре ће мо са Че твр тим пу ком у прав цу Пре зи да. На на шем де сном кри лу је 407

Ма ри сав Пе тро вић са сво јим Дру гим пу ком. Из Пре зи да ће мо кре ну ти пре ма Kу пи, са на дом да ће мо се та мо не где на ћи и са вој во дом Па влом Ђу ри ши ћем. Сло бо дан је па жљи во слу шао ко ман ди ро во из ла га ње. Ово је би ло пр ви пут да га је чуо, ње га, чо ве ка крат ких пи та ња и још кра ћих на ред би, да та ко ду го го во ри.

- Мо жеш но ћас да спа ваш под мо јим ша то ром, а су тра, пре не го кре не мо, пре у зе ћеш свој вод од на ред ни ка Му ја ди но ви ћа.

- Kо нам је но ви ко ман дант ба та љо на?

- Kа пе тан Ћир ко вић из Др жав не стра же. Већ је сва ну ло кад је Љу бо мир про бу дио Сло бо да на.

- Устај, дру же вод ни че, до ру чак. Сло бо дан се је два не ка ко ис пра вио. Ша тор је шти тио са мо од ве тра, ки ше или сне га, али не и од ле де ног пла нин ског ва зду ха.

- Где је ко ман дир?

- Он је устао још пре не го што је сва ну ло. Че та је већ спрем на за по крет. Чим до руч ку је мо, кре ће мо. Спа ко вао је бр зо сво ју рат ну спре му и иза шао у ју тро, бле шта во од сне жне бе ли не. Очи су му се бр зо при ви кле на про ме ну. По гле дао је око се бе је дан пут, два пут. Она ве ли чан стве на сли ка там но зе лен ка стог не ба, осу тог са без број тре пе ра вих зве зда, и мрач них па ди на, са ко јих све тлу ца сто ти не ва три ца, не ста ла је као да је ни кад ни је ни би ло. Пред њим и око ње га сне жне па ди не, уо кви ре не пра ста рим шу ма ма и раз ру ше ним, на го ре лим згра да ма. И по ред огром но сти про сто ра, учи ни ло му се да све што га је про шле но ћи окру жи ва ло на јед ном се су зи ло, сма њи ло и на не ки на чин по ста ло обич но и не зна чај но. За ча ра на ноћ про ху ја ла да се ни кад ви ше не вра ти. Љу бо мир му је по суо во ду да се уми је. Бр зо је по јео ко ма дић хле ба на ма зан мар га ри ном, пре ба цио ра нац пре ко ле ђа и по шао да про на ђе свој вод. До бро вољ ци из че те, већ под пу ном рат ном спре мом, ве се ло су га по здра вља ли.

- Дру же Сло бо да не - до вик нуо му је Ве ли зар кад је про ла зио по ред Гру ји но вог во да - ка кво те је зло на те ра ло да до ђеш ова мо у овај снег и крш?

- Не ста ло ми ду ва на. Ве ли зар се слат ко на сме јао.

- Ето, да си нам пи сао, ми би смо ти от пи са ли да не до ла зиш.

408

Но ва ков и Драг нић, са оста ли ма из ње го вог во да, та ко ђе су га до че ка ли на сме ја них ли ца.

Jе ди но је на ред ник Му ја ди но вић био озби љан и по сло ван. Сло бо дан га је раз ум ео. Мо ра да се осе ћао слич но као и он што се осе ћао кад се Гор дић вра тио са ко ман дир ског кур са, а он му пре дао че ту. Мо жда и го ре.

- За мном! У ко ло ну по је дан. Пре не си: др жи од сто ја ње уз вик нуо је кад је кроз не ко ли ко ми ну та до шло на ре ђе ње за по крет. Убр зо су из би ли на друм. Не ко вре ме су се кре та ли ла ко, пу тем ута ба ним од оних ко ји су ишли ис пред њих. Ме ђу тим, ма ло-по ма ло, друм је по ста јао све не про ход ни ји. Ту и та мо био је оште ћен, очи глед но ар ти ље ри јом и те шким ба ца чи ма, и они су би ли при си ље ни да га оби ла зе, по не кад у ши ро ким лу ко ви ма, због не про ход но сти те ре на. Све че шће су на и ла зи ли на обо ре на ста бла, не кад и по њих не ко ли ко, на ба ца них јед но пре ко дру гог. С вре ме на на вре ме су мо ра ли да за ста ју да би раш чи сти ли пут и омо гу ћи ли про лаз ко њи ма и ко ли ма. Ле де ни ве тар као да је са сва ким ко ра ком по ста јао све хлад ни ји и не сно сни ји. Сло бо дан је на ту као шај ка чу пре ко уши ју и огр нуо се ша тор ским кри лом. Нај го ри су би ли ду жи за сто ји. За гла ви ла се ко ла у не ку руп ча гу, те рет ни коњ про пао до тр бу ха кроз за мр зну ту сне жну по вр ши ну, на не ком са ви јут ку на го ми ла на де бе ла ста бла и гра не. С јед не стра не про ва ли ја, а са дру ге ви со ке хри ди не, та ко да се не ма куд за о би ла зи ти; пут мо ра да се раш чи сти. Нај бли жи до бро вољ ци ски да ју са се бе рат ну спре му, на сла ња ју на њу пу шке и са ве ли ким на по ром ву ку ста бла дуж пу та, до не ке ко ли ке-то ли ке чи сти не, и ту их сла жу јед но пре ко дру гог. Оста ли до бро вољ ци, увек на про пи сном од сто ја њу, за гре ја ни ис цр пљу ју ћим пе ња њем и си ла же њем, се да ју на сво је ран че ве, згу ре ни, гла ва уву че них у ра ме на по чи њу да осе ћа ју ка ко им се овла же на те ла све ви ше хла де и по сле не ког вре ме на не за др жи во по дрх та ва ју. Ле де ни пла нин ски ва здух про ди ре не ми ло срд но кроз ша тор ска кри ла, ши ње ле и уни форм е. На ред бе за по крет се до че ку ју са олак ша њем, ско ро ве се ло. Са мо да се што пре иза ђе из овог за мр зну тог ви ла је та. Сло бо дан се се ћа Че мер не пла ни не, ко јом су кр ста ри ли про шле го ди не, от при ли ке у ово исто вре ме. Исто су се ова ко пе ња ли по сне жним вр ле ти ма, упа да ли у снег кроз стврд ну ту ко ру, че ка ли на ко мо ру, на те рет не ко њи ће... „Ипак”, раз ми шљао је, „ипак је ово још мно го те же”. Та мо, у Ср би ји, ако ни шта дру го, зна ли су да ће кад-тад на и ћи на не ко се ло или за се лак, где ће их ле по и го сто љу би во до че ка ти до ма ћи ни, где ће се осу ши ти и огре ја ти, а че сто и на ра 409

зго ва ра ти са уку ћа ни ма. Ов де, као у не кој ка ме ној, ле де ној пу сти њи, ни су ви де ли ни је дан је ди ни дим њак из ко га се из ви ја дим. „Jош ма ло, још ма ло”, по на вља у се би, „па ће и ово про ћи и ми ће мо кре ну ти та мо...” Пред ве че, у јед ној ду бо до ли ни, ко ја се пру жа ла упо ре до са дру мом, ра за пе ли су ша то ре уз са му иви цу пра ста ре шу ме. Огром ни, гра на ти бо ро ви за др жа ли су сво јим ши ро ким гра на ма нај ве ћи део сне га, та ко да су мо гли са мо уз ма ло на по ра да га раш чи сте и да на на сла ге су вих игли ца по ло же ће бад, и та ко се ко ли ко-то ли ко за шти те од за мр зну тог тла. Чим су по ди гли ша тор, у ко јем ће, по ред под на ред ни ка Но ва ко ва, пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа Гу сла ра и ње го вог по моћ ни ка, Спа со ја, про ве сти ноћ и Сло бо дан, за ву кли су се у ње га, ис пру жи ли се на два ће бе та, она ко у ши ње ли ма и по кри ли се са пре ос та ла два.

- Са мо нам дај бар де сет ми ну та, дру же вод ни че, да се ма ло од мо ри мо - Но ва ков се обра тио Сло бо да ну - пре не го што поч не мо да ку пи мо су ве гра не за ва тру.

- Не маш шта да ме пи таш за та ко не што - осмех нуо се Сло бо дан. - Ти си ста ри ге ри лац и нај бо ље знаш шта тре ба да се ра ди под ова квим при ли ка ма. Се ћаш ли се Ме двед ни ка?

- Kа ко да не - жив нуо је Но ва ков, али се од мах и сне ве се лио. - Чим се се тим Ме двед ни ка, се тим се и си ро тог по кој ног под на ред ни ка Бо јо ви ћа и ње го вог со ко ла ко ји ле ти „ни ско па ви со ко”.

- И ја га се че сто се ћам, и ње го ве ба си не, а та ко ђе се се ћам и сту ден та те ол о ги је, Бу ди ше Kо ва че ви ћа.

- Kо зна да ли је и он остао жив, она ко ра њен.

- Он да сте вас дво ји ца про на шли не ку сла му.

- Да - жив нуо је опет Но ва ков. - Са мо, ла ко је то би ло у Ср би ји. Ов де, сем ка ме на, сне га и ових пу стих шу ма, не ма ниг де жи ве ду ше.

- Хо ће мо л’ ско ро за Ср би ју? - ја вио се Kне же вић Гу слар.

- Па већ смо ми по шли у том прав цу. Jе л’ та ко, дру же Сло бо да не? - од го во рио му је Спа со је.

- Та ко је. Бар за са да кре ће мо у том прав цу... Kо те бе та мо че ка, Спа со је?

- Отац и мај ка, мла ђи брат и ста ри ја се стра.

- Што не ка жеш да те че ка и де вој ка? - ја вио се опет Kне же вић.

- Па то се раз ум е. У на шим го ди на ма сва ког од нас че ка или вен ча на же на или де вој ка.

- У Ср би ји се се ља ци, исто к’о и код нас у Ба на ту - ка зао је Но ва ков - же не и уда ју још од се дам на ест-осам на ест го ди на.

410

- А ти, дру же под на ред ни че - осло вио га је Kне же вић имаш ли ти ко га?

- Има он на сва ком пр сту по јед ну - на сме јао се Сло бо дан.

- Jе л’ та ко?

- Не ће би ти баш то ли ко... а ти, дру же про све та ре? „Сад шта мо гу”, по ми слио је Сло бо дан, „мо рам да им ка жем”.

- Сва ка ко. Чуо си шта је Спа со је ре као. Све нас че ка по не ко... па и ме не.

- Шта ми слиш, кол’ко ће нас оне че ка ти? - уо зби љио се Но ва ков и он да до дао ти ше: - А мо жда ће се и по у да ва ти за не ке ко му ња ре.

- Kа ко ко ја - од го во рио је за ми шље но Спа со је. Сло бо дан се из ву као ис под ће ба ди.

- Мо рам да оби ђем че ту.

- За што це лу че ту, кад имаш свој вла сти ти вод?

- Не мој да за бо ра виш да сам ја још увек и чет ни вас пи тач. По оста лим во до ви ма не ки су већ ло жи ли ва тре, док су дру ги при сти за ли из шу ме са на рам ци ма из ло мље них су вих гра на. И по ред оп штег за мо ра и не сно сне хлад но ће, до бро вољ ци су се ја вља ли Сло бо да ну ве се ло, а не ко ли ци на је на не ки на чин до шла до ду ва на, па су га ну ди ли да „за ви је јед ну”. Сло бо дан опет осе ћа да их је за хва ти ло оно ста ро, све ча но рас по ло же ње ко је их је пра ти ло у Ср би ји при од ла сци ма на те рен, или пред ула же ње у бор бу. Чи ни ло му се са да као да је то на ро чи то рас по ло же ње би ло је два ви дљи во ка да су ра ни је, ов де у Истри, да ле ко од сво јих ку ћа, по ла зи ли на слич не за дат ке. „Ова ко не ка ко”, раз ми шљао је гле да ју ћи ве дра ли ца, „мо ра да су се осе ћа ли и њи хо ви оче ви пред про бој Со лун ског фрон та.”

- Не ки ов де при ча ју - ја вио се Бо ра Бр ка кад је сти гао до Гру ји но вог во да - да смо кре ну ли за Ср би ју.

- И ја сам то исто слу шао, али сам чуо и то да иде мо пред вој ску вој во де Па вла Ђу ри ши ћа, да се и са њим ује ди ни мо, као што смо се ује ди ни ли са Ђу ји ћем и Jев ђе ви ћем.

- Да ли је исти на да смо са да под Дра жи ном ко ман дом? пи тао је Вељ ко Глу мац.

- Jе сте, исти на је. Око Сло бо да на се ис ку пио цео Гру ји нов вод. Об ја снио им је украт ко шта је све чуо од Дра жи ног иза сла ни ка, ге не ра ла Да мја но ви ћа, чет нич ких ко ман да на та Па зар ца и Љу бе Jо ва но ви ћа, као и од Љо ти ће вог се кре та ра, Бо шка Kо сти ћа. Ни је про пу стио ни де таљ, о шу ба ри, ко ју је Дра жа по слао на по клон Ди ми три ју Љо ти ћу.

411

- Са мо ми још не што ни је ја сно - за у ста вио га је Бо ра Бр ка кад је хтео да пође. - Ако смо од са да Kра љев ска ју го сло вен ска вој ска у отаџ би ни, то зна чи да од са да ни смо ви ше срп ски до бро вољ ци, не го ју го сло вен ски вој ни ци. Jе л’ та ко? Сло бо дан је пре ле тео по гле дом пре ко до бро во ља ца. У очи ма им се ви де ла ра до зна лост.

- Не знам ка ко ти, Бо ро, али ја знам да ћу се тру ди ти да у сво ме ср цу оста нем увек срп ски до бро во љац, чо век до бре во ље.

- Та ко и ја - ка зао је не ко.

- И ми ће мо... - ја ви ло се њих још не ко ли ко, док су оста ли одо бра ва ли гла ва ма.

- На рав но - до дао је Сло бо дан - под ко ман дом ге не ра ла Дра же Ми ха и ло ви ћа, ми ни стра вој ске и мор на ри це Kра ље ви не Jу го сла ви је. Оста вио их је на сме ја не и за до вољ не. Об и шао је за тим и вод Ми лу ти на Бла го је ви ћа. Они су углав ном већ чу ли од Бра не Ста ме ни ћа о че му се ра ди, али су хте ли да им и он лич но још јед ном „све от по чет ка” ис при ча. Пре нео им је украт ко оно исто о че му је го во рио и Гру ји ном во ду. Док се вра ћао, на јед ном се раз ле гла пе сма из прав ца где су би ли сме ште ни Гру ји но ви до бро вољ ци. Но­ви дух и но­ве сна­ге но­си са­да, Kраља Пе­тра вој­ска мла­да... Пе сму је при хва тио Бла го је ви ћев вод, а од мах за тим и Сло бо да нов. Уско ро су за пе ва ле и оста ле че те, па ба та љон и нај зад, на мно го ве ћој уда ље но сти, огла сио се и Че твр ти пук, а од мах за њим, је два чуј но, и Дру ги пук. Сло бо дан је за шао у снег и из ма као се два де се так ко ра ка од сво га во да да би мо гао бо ље да чу је оне у да љи ни. Освр нуо се око се бе. Био је окру жен сне жном бе ли ном, по си ве лом у су то ну и ои ви че ном там ним шу ма ма, по чи јим иви ца ма су по че ле да се све тлу ца ју ва тре.

Kроз ле де ну ти ши ну, не где ја че, не где ти ше, не где је два чуј но, раз ле га ла се до бро во љач ка ко рач ни ца, од би ја ла се о ка ме не хри ди не, кли зи ла пре ко за мр зну тих сне жних по вр ши на и про ди ра ла ду бо ко у мрач не, сто лет не шу ме. „Ово је пр ви пут”, по ми слио је, „да сва три пу ка пе ва ју исту пе сму у исто вре ме и на истом про сто ру.” По ди гао је по глед пре ма за га си то зе лен ка стом не бу и бр зо 412

се пре кр стио. „Бо же, по мо зи нам!” Пред ша то ром је бук та ла ва тра од су вих гра на. Из ње се, за јед но са при јат ном то пли ном, ши рио ми рис бо ро ви не и смо ле.

- Дру же вод ни че, зар ми по след њи чу је мо све о Дра жи и о ује ди ње њу! - уз вик нуо је под на ред ник Но ва ков, пре ки да ју ћи пе ва ње, чим га је опа зио ка ко им се при бли жа ва.

- По след њи ће би ти пр ви - на сме јао се Сло бо дан. - Ва ма ћу све у де та ље. Вод се бр зо оку пио око ва тре и Сло бо дан је одр жао реч. Ис при чао им је оп шир но о го во ри ма ге не ра ла Да мја но ви ћа и Пар ца, Си ни ше Па зар ца, Љу бе Jо ва но ви ћа и Бо шка Kо сти ћа.

Kре ну ли су у са мо сви та ње. Пре ко но ћи ве тар је пре стао да ду ва.

Kроз сат-два по че ли су да си ла зе са пла ни не. Снег је по ста јао све та њи, а ва здух све то пли ји. Око под не, не где ис пред њих, по чи ње пу шка ра ње. Пр во по ме так-два. Kроз не ко ли ко ми ну та за штек та ли ми тра ље зи, а од мах за њи ма огла си ли се и те шки ба ца чи. И не хо ти це убр за ва ју ход.

- То је Дру ги пук при мио бор бу - про но си се ко ло ном. Пут је све чи сти ји и они се кре ћу мно го бр же. Уско ро не ста је снег. Ис пред њих зе лен ка сте пла ни не, ве ћи ном по шу мље не. Да ле ка бор бе на ху ка по ста је све гла сни ја. Та ли јан ски друм су већ одав но оста ви ли иза се бе. За ла зе у рет ке бу ко ве шу ме. Пуц ња ва и екс пло зи ја ис пред њих пре но се се на де сно кри ло, а по сле из ве сног вре ме на и на ле во. Ме ци по чи њу да зви жде ви со ко из над њи хо вих гла ва. До ла зи на ре ђе ње за за стој.

Kо ман дир се вра ћа са кон фе рен ци је са ко ман дан том ба та љо на, и по зи ва вод ни ке.

- Че твр ти пук во ди бор бу - по чео је да им об ја шња ва. Дру ги пук се кре ће, под бор бом, не што уде сно од нас за Ча бар, а ми иде мо пра во за Пре зид. Пред на ма су ло кал ни пар ти за ни ко је ће мо ла ко рас те ра ти. До ве че рас мо ра мо, за јед но са Че твр тим пу ком, да стиг не мо до Пре зи да. Kад се су да ри мо са пар ти за ни ма, Гру јин ће да др жи цен тар, ти ћеш, Ми лу ти не, ле во кри ло, а ти, Сло бо да не, де сно. Де сно од те бе би ће че та пот по руч ни ка Ри сти ћа. На ста ви ли су ко ло ном по је дан, са трој ком у из вид ни ци и по јед ном на бо ко ви ма.

Kроз де се так ми ну та трој ка из прет ход ни це вра ћа се тр че ћим ко ра ком.

413

- На и шли смо на њи хо ву ко ло ну - во ђа трој ке го во ри за ди ха но ко ман ди ру. - Сре ћа што су гла сно го во ри ли, па смо их ми пр ви при ме ти ли.

- Пре не си: раз ви јај се у стрел це! - на ре ђу је Гор дић по лу гла сно - и узи мај за клон.

- У стрел це, тр ком! - Сло бо дан чу је свој при гу ше ни глас.

- Др жи од сто ја ње... Хва тај за клон. Ни су ду го че ка ли. Пар ти за ни на и ла зе на Гру ји нов вод. Не ма ју прет ход ни цу. Гла сно се до ви ку ју. Сме ју се.

- Па ли! - про ло ми се Гру ји нов глас. За штек та ше пу шко ми тра ље зи, пра сну ше бом бе. Не ко ли ко ме та ка зви зну ше из над њи хо вих гла ва.

- На пред до бро вољ ци! - чу је се ко ман ди ров глас.

- На пред, на пред! - ви че и Сло бо дан са вод ни ци ма и де се та ри ма. Ис тр ча ли су до иви це шу ме. Ис пред њих ши ро ка чи сти на. Мо гли су још да ви де ка ко пар ти за ни жур но увла че не ког, мр твог или ра ње ног, у шу му са дру ге стра не чи сти не и у сле де ћем тре нут ку не ста ју из ме ђу др ве ћа.

- Че та ст-ој! - чу је се опет ко ман ди ров глас. - Сло бо да не, у прет ход ни цу са це лим во дом! Сло бо дан по ка зу је Но ва ко ву да кре не на пред са сво јом де се ти ном. Чим је де се ти на пре тр ча ла два де се так ко ра ка, он се ди же, по ка зу је оде ље њу ла ких ба ца ча из сво га во да да оста ну где су, спрем ни за ак ци ју, а он, за јед но са Драг ни ће вом де се ти ном, пре тр ча ва пре ко бри са ног про сто ра и оби ла зи по ло жај Но ва кова. На јед ном, са иви це шу ме, ко ја је би ла још око пе де се так ко ра ка од Сло бо да но вог во да, пар ти за ни, очи глед но сре ђе ни и раз ви је ни у стрел це, отва ра ју бр зу ва тру. До бро вољ ци па да ју у тра ву и за у зи ма ју за кло не. „Шта са да?” ми сли Сло бо дан.

Kроз свест му ис кр са ва сли ка Ве ли за ра ка ко на Ме двед ни ку пре ба цу је чо ве ка по чо ве ка из сво је де се ти не.

- Под на ред ни че! - ви че Но ва ко ву, по ка зу ју ћи му ру ком пре ма шу ми - пре ба цуј де се ти ну. Окре ће се Драг ни ћу.

- Од мах за њим. Jе дан по је дан. С ле ве стра не, не што уна зад, Гру ји нов и Бла го је ви ћев вод ту ку бр зом паљ бом. Та паљ ба им олак ша ва на сту па ње и они кроз не ко ли ко ми ну та, са Сло бо да ном на че лу, за у зи ма ју по ло жа је на су прот ној стра ни шу ме. Освр нуо се за тре ну так и ви део ка ко оста ли до бро вољ ци из че те, у стре љач ком стро ју, при тр ча вају но во ос во је ном по ло жа ју. Одах нуо је. Сад му је тек по ста ло ја сно да је це ла че та по сма тра ла 414

ње го во ма не ври са ње. Ис па ло је да зна шта ра ди, иа ко је пред њи ма очи глед но би ла не ка ма ња и не ис ку сна пар ти зан ска је ди ни ца. На ста ви ли су ко ло ном по је дан уским, кол ским пу тем, кроз ста ру, гу сту шу му.

- Не ста ли су као у зе мљу да су про па ли - под на ред ник Но ва ков се ту жи Сло бо да ну на пр вом од ма ра ли шту по сле су да ра, ду гој чи сти ни на ко јој се из ме ђу жућ ка сте, крат ке тра ве и по ко јег за кр жља лог жбу на, по ма ља ју ис ко ше ни сло је ви там но си вог сте ња. - Они на ши пар ти за ни из Ср би је и Бо сне не би се баш та ко ла ко раз бе гли.

- Шта је то, дру же под на ред ни че? - Сло бо дан ни је мо гао да се уз др жи, не го се гла сно на сме јао. - Те би као да је жао што ов де не ма оних „на ших” пар ти за на.

- Ни је да ми их је жао... - по чео је да се прав да Но ва ков, али је за то за стао усред ре че ни це.

- Сто-ој! - раз ле гао се шу мом не чи ји глас. - Не мр дај ако ти је жи вот мио! До бро вољ ци су ско чи ли са сво јих ран че ва и до хва ти ли пу шке. Глас је до ла зио не где са че ла ко ло не. Сло бо дан је са сво јим во дом био у за штит ни ци ба та љо на, ко ји се кре тао са ко мо ром ис пред њих, али не што уде сно, ши ром пу та њом. Гор дић је са Бла го је ви ће вим во дом ишао на че лу че те.

- Драг ни ћу - на ре дио је де се та ру - по ша љи трој ку у за се ду, на пе де се так ко ра ка иза на шег во да, да нам шти ти ле ђа. Ста ја ли су де се так ми ну та са пу шка ма на го товс, док ни је до шло на ре ђе ње са че ла ко ло не.

- Вод ни ци, на пред! Сло бо дан је про шао цео Гру ји нов вод и на кра ју Бла го је ви ћев, пра ћен ра до зна лим по гле ди ма до бро во ља ца. На че лу ко ло не ви део је ко ман ди ра, дво ји цу вод ни ка и ма лог вој ни ка Ми ло ше ви ћа из Мар ку ши це са сво јом трој ком, ка ко сто је око не ко га у кру гу. Тек кад им је при шао, ви део је да је тај „не ко” мла да пар ти зан ка у но вој ен гле ској вој нич кој блу зи, ја ха ћим пан та ло на ма и до бро из глан ца ним чи зма ма. На гла ви је има ла ма ло уде сно на кри вље ну пар ти зан ску ка пу са цр ве ном зве здом. Од ле вог ра ме на, пре ко бла го уз диг ну тих гру ди, пру жио се уза ни ко жни упр тач, при чвр шћен за опа сач о ко јем је ви си ла пра зна ре вол вер ска фу тро ла. До ње је ста јао Ми ло ше вић, пу шке пре ба че не пре ко ле ђа, док је у де сној ру ци др жао аме рич ку ми тра љет ку Том сон, а у ле вој ре вол вер.

415

Де вој ка је би ла бле да. До ња усна јој је с вре ме на на вре ме по дрх та ва ла.

Kад је ко ман дир ви део да је и Сло бо дан сти гао, осмех нуо се и обра тио вод ни ци ма.

- Звао сам вас да вас упо знам са го спо ђи цом. - Окре нуо се пре ма њој. - Или би ви ше во ле ли да вас зо вем „дру га ри ца”? Kа же нам да је пар ти зан ски ку рир... Ово је мој вод ник, Ми лу тин Бла го је вић, а ово је вод ник Рај ко Гру јин. Знам да ће вам би ти ин те ре сант но кад са зна те да је он рад ник по за ни ма њу, ка сап ски по моћ ник. Овај ов де, што вам се ова ко љу ба зно сме шка, то је Сло бо дан Спа со је вић, свр ше ни ма ту рант, та ко ђе вод ник у мо јој че ти... Од ње смо са зна ли да је ро дом из За гре ба, да јој је отац био ле кар ко га су уста ше, од мах пр вих да на по до ла ску Не ма ца у За греб, ухап си ли, док је њу, он да де вој чи цу од три на ест го ди на, и ње ну мај ку, са кри ла јед на по ро ди ца... - опет се обра тио пар ти зан ки. - Ви им ис при чај те шта је да ље би ло. Де вој ка је го во ри ла сла бим, ис пре ки да ним гла сом. Та по ро ди ца, муж Хр ват и же на Срп ки ња, на ба ви ла им је ла жне до ку мен те са из ми шље ним име ни ма. Жи ве ле су у ве чи том стра ху док им се ни је пру жи ла при ли ка да ухва те ве зу са пар ти за ни ма и да им се при кљу че. Док је го во ри ла, гле да ла је пред се бе, у тра ву. Kад је за вр ши ла, по ди гла је гла ву и пр ви пут пре шла по гле дом пре ко до бро во ља ца.

- Шта би сте ви ра ди ли - по че ла је не што чвр шћим гла сом - шта би сте ра ди ли да сте би ли у ис тој си ту ац и ји као што смо би ле мај ка и ја... а да сте је вреј ског по ре кла? На ста ла је ти ши на, ко ју је пре ки нуо Гор дић.

- Од ње смо до зна ли да је по сла та из шта ба ње не бри га де као ку рир, да из ве сти не ке ло кал не је ди ни це да ових да на оче ку ју де ло ве Че твр те арм и је и елит не Пре ко мор ске бри га де. То од го ва ра и на шим оба ве штај ним из во ри ма. Док је де вој ка го во ри ла, Сло бо дан ју је, као и оста ли око ње, ра до зна ло по сма трао. Би ла је вит ког ста са, уни форм а јој је при клад но ста ја ла, пра вил них цр та ли ца, круп них, там них очи ју. Там на, крат ка оши ша на ко са, пре си ја ва ла се плав ка стим сја јем. Пред очи ма му је ис кр сла сли ка пор тре та мла де де вој ке, у уљу, ко ју је ви ђао у ку ћи сво га даљ њег ро ђа ка, Ђо ке Не дељ ко ви ћа. И она де вој ка, ду ге та ла са ве ко се, у лет њој ха љи ни, са цве ћем ра су тим пре ко кри ла, мо ра да је би ла Jе вреј ка, као и ова пар ти зан ка. Где је она са да... ако је жи ва? Се тио се и Еди те, увек ве се ле и на сме ја не ко ле ги ни це из сед мог раз ре да гим на зи је, ка ко ју је ви део, од мах не ка ко по до ла ску Не ма ца, у До брин ској ули ци, озбиљ ну и по ти ште ну, са жу том тра ком на ле вом ру ка ву, на ко јој је цр ним сло ви ма 416

пи са ло JУ ДЕ. Тр гао га је оштар ко ман ди ров глас.

- Шта би сте ви ура ди ли да сте ухва ти ли јед ног од нас? Де вој ка је по но во обо ри ла гла ву. Ни је од го во ри ла.

Kо ман дир се окре нуо вод ни ци ма.

- Kад по ла зи мо у бор бе, ни кад вас не пи там шта тре ба да се ра ди. Сад вас пи там. По че ћу од те бе, Сло бо да не. Шта ће мо са њом? Сло бо дан је по ћу тао тре ну так-два.

- Пре све га, тре ба ло би да јој од го во ри мо на ње но пи та ње.

- Шта би смо ра ди ли да смо ми Jе вре ји?

- Да.

- Ми има мо не ко ли ко њих у до бро вољ ци ма - ка зао је Ми лу тин Бла го је вић - под из ми шље ним име ни ма, а има их исто та ко и код вој во де Ђу ји ћа, ко ли ко ја знам, а мо жда их има и ви ше.

- Шта ти ка жеш? - ко ман дир се окре нуо Гру ји ну. Гру јин је од ме рио пар ти зан ку јед ним ду гим по гле дом. Она је по ди гла гла ву и њи хо ви по гле ди су се сре ли. На гру бом вод ни ко вом ли цу, још гру бљем и су ро ви јем од оног ожиљ ка ко ји је до био од пар ти зан ског мет ка у бор би у ко јој је по ги нуо ста ри рат ник по руч ник Ча вић, ни је би ло ни ка квог из ра за. Пар ти зан ка као да је још ви ше пре бле де ла. Спу сти ла је на гло гла ву, а до ња усна јој је вид но за дрх та ла.

- Ала је ле па, као упи са на... Ште та - по чео је Гру јин по ла ко, од ме ре но, раз вла че ћи ре чи. Окре нуо се од мах за тим Гор ди ћу. - Jа гла сам да је пу сти мо.

- У вој сци не ма гла са ња - љут нуо се ко ман дир. - Jа вас тро ји цу пи там са мо за ва ше ми шље ње. Jа ћу до не ти ко нач ну од лу ку. Шта ти ка жеш, Бла го је ви ћу?

- Jа бих је пу стио - од го во рио је вод ник без ко ле ба ња.

- Ти, Сло бо да не, ти се ни си још из ја снио.

- И ја сам за то да је пу сти мо. Шта дру го да ра ди мо са њом? Гор дић се по ла ко окре нуо Ми ло ше ви ћу.

- Ти си је жи ву ухва тио. Шта би ти са њом ура дио? Ма ли вој ник са Том со ном у јед ној ру ци и ре вол ве ром у дру гој, за у зео је став мир но.

- Го спо ди не по руч ни че, ја бих је пу стио. Ова ко мла да... још ско ро де те.

- И ле па - до дао је Гру јин. Сло бо дан је при ме тио да су се Ми ло ше ви ће ве очи за вод њи ле. Се тио се ка ко је у ак ци ји на Ме двед ни ку, она ко они жег 417

ра ста, и по ред свег на по ра по чео да за ос та је кад су ју ри ша ли на чу ку ко ју су др жа ли пар ти за ни. Гле да га ка ко ски да ра нац и ба ца га низ па ди ну, а он, сав сре ћан, сти же сво је дру го ве. Гор дић се опет обра ћа Сло бо да ну.

- Ето ти ми тра љет ка. Ти си је ди ни вод ник у ба та љо ну ко ји још не ма...

- Опро сти те, го спо ди не по руч ни че - упа да му у реч Сло бо дан - зар ни је оби чај да онај ко за ро би оруж је да га, ако же ли, за др жи?

- Шта ка жеш на то, Ми ло ше ви ћу? Ми ло ше вић се опет ис пра вио и стао „мир но”.

- Не, го спо ди не по руч ни че, не ка га друг Сло бо дан узме, он је вод ник... Jа бих, ако мо же, за др жа о овај ре вол вер.

- До бро. Твој је.

- Не мој те да ми за ме ри те, али, да ли мо же и фу тро ла? Тра жи ли су од пар ти зан ке да се от паше и из ву че фу тро лу из опа са ча, што је она од мах, док су јој пр сти по дрх та ва ли, и учи ни ла.

Kо ман дир је узео од Ми ло ше ви ћа том сон ку и пру жио је Сло бо да ну, ујед но му об ја шња ва ју ћи ка ко се њо ме ру ку је.

- Сво ју пу шку оста ви ов де. Jе дан од до бро во ља ца ће је но си ти док не на и ђе мо на ко мо ру. - Окре нуо се пар ти зан ки. Ми не уби ја мо за ро бље ни ке. Да смо вас ухва ти ли у Ср би ји, по сла ли би смо вас у За вод за пре ва спи та ва ње омла ди не у Сме де рев ској Па лан ци... Ти је, Сло бо да не, спро ве ди до за че ља тво га во да, па је пу сти не ка иде куд је кре ну ла.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че! - уз вик нуо је ве се ло Сло бо дан и за у зео став мир но. Док је спро во дио пар ти зан ку, ми тра љет ком пре ба че ном пре ко ра ме на, раз ми шљао је са ужи ва њем ка ко ће овај су срет са њом, и ње но пу шта ње на сло бо ду, опи са ти јед ног да на оцу Ра до ва ну, ко ји га је не кад опо ми њао да га ша ље у че ту у ко јој су офи ци ри и под о фи ци ри „вр ло гру би... и до не кле нео те са ни мла ди ћи...” Док су про ла зи ли по ред ко ло не, до бро вољ ци су уста ја ли са сво јих ран че ва да бо ље ви де пар ти зан ку, али ни су пра ви ли ни ка кве гла сне при мед бе. Чак ни Ве ли зар ни је ни шта до ба цио.

Kад је до шао до свог во да, Сло бо дан је тра жио од Но ва ко ва да по ву че трој ку из по за ди не. Док су че ка ли до ла зак трој ке, де вој ка као да се ма ло осло бо ди ла. По ди гла је гла ву и не ко ли ко пу та пре ле те ла по гле дом пре ко до бро во ља ца.

- Зар ће те ме за и ста пу сти ти? - про ша пу та ла је у јед ном тре нут ку.

- Чу ли сте шта је наш ко ман дир ка зао.

- Kо сте ви? - пи та ла је од мах за тим.

418

Сло бо дан се осмех нуо.

- Ми смо срп ска вој ска ге не ра ла Ми ла на Не ди ћа, до бро вољ ци. На ши не при ја те љи и они ко ји су по гре шно оба ве ште ни зо ву нас „љо ти ћев ци”.

Kад се трој ка вра ти ла, Сло бо дан се обра тио сво ме воду: - Kо ман дир је наредио да пустимо ову партизанку на слободу. Пошао је са де вој ком још два де се так ко ра ка, до кра ја ко ло не, и по ка зао јој ру ком пре ма иви ци шу ме.

- Сло бод ни сте да иде те. Де вој ка је по шла ко рак-два, али је на гло за ста ла и по гле да ла око се бе, очи глед но уз бу ђе на.

- Не ће те ми пу ца ти у ле ђа? - је два је из го во ри ла.

- Не бри ни те, не ће мо - ка зао је Сло бо дан и от пра тио је до шу ме. Де вој ка је по гле да ла Сло бо да на не ка ко мо ле ћи во.

- Сад вам ве ру јем - обра ти ла му се не што чвр шћим гла сом, али је још увек ста ја ла на истом ме сту. - Да ли би... да ли би сте би ли та ко до бри да ми вра ти те мо ју ми тра љет ку? Сло бо дан се на сме јао.

- Е, то не мо же мо. Та ко да ле ко не мо же мо ни ми да иде мо.

- Kа ко да им се по ја вим без оруж ја? Kо зна шта ће ми ура ди ти. Сло бо дан је слег нуо ра ме ни ма.

- Kа жи те им шта је би ло. Окре ну ла се и по шла по ла ко, не си гур ним ко ра ком. Пре не го што је за шла ду бље у шу му, још се јед ном окре ну ла.

- Хва ла вам - ка за ла је, ово га пу та се осме ху ју ћи. - Ви сте пра ва вој ска. За то ће те... за то ће те ви на кра ју и по бе ди ти. У сле де ћем тре нут ку не ста ла је из ме ђу жбу ња и др ве ћа.

Kад се вра ћао, су сре тао се са на сме ја ним ли ци ма до бро во ља ца. Kо ло ном се већ про нео глас ко је та де вој ка, ода кле је и ка ко је до спе ла у пар ти за не.

Kроз не ко ли ко тре ну та ка до шло је до на ре ђе ња за по крет.

419

НА ДОМАКУ КУПЕ

- Да нас је пет на ес ти април - ка зао је Но ва ков Сло бо да ну по што су се сме сти ли у јед ној ку ћи на кра ју Пре зи да. - Пот пу но сам из гу био ве зу са вре ме ном, па сам пи тао овог на шег до ма ћи на, Сло вен ца. Jа сам ми слио да смо већ не где у по чет ку ма ја, а и сун це огре ја ло. Ових не ко ли ко да на ми се оте гло, као да је чи тав ме сец про шао.

- Мно го смо то га про шли и до жи ве ли у по след ње вре ме, па из гле да да је и ви ше вре ме на про шло - сло жио се Сло бо дан. Сле де ћа два да на Тре ћи ба та љон је био рас по ре ђен по по ло жа ји ма, ви со ко из над Пре зи да. Па тро ле, у ја чи ни во да, већ су не ко ли ко пу та на и ла зи ле на ма ње пар ти зан ске је ди ни це, ко је су при до ди ру отва ра ле ја ку ва тру, али су од мах за тим не ста ја ле у гу стим шу ма ма.

Kре ћу ћи се по окол ним се ли ма, за пле ни ли су, по ред пар ти зан ских ар хи ва, и ве ли ки број кан це ла риј ског ма те ри ја ла, не ко ли ко пи са ћих ма ши на, ге штет не ра, чак и је дан ла ки тенк. Пар ти за ни су не сум њи во би ли у по вла че њу. Дру гог да на по што су сти гли до Пре зи да, ше сна ес тог апри ла, по руч ник Гор дић је са оп штио сво јим вод ни ци ма да пот пу ков ник Та та ло вић, глав ни за по вед ник ове ак ци је, има по дат ке да се Па вле Ђу ри шић при бли жа ва Kу пи. До шло је на ре ђе ње да ће ту, на по ло жа ју, до че ка ти зо ру. Бла го је ви ћев вод ће шти ти ти це лу че ту. Оста ли ма се на ла же да се сме сте ка ко нај бо ље зна ју, и да се од ма ра ју, јер ће за сатдва кре ну ти у на пад. Сло бо дан је по гле дао око се бе. На ла зи ли су се у рет кој, бу ко вој шу ми. Ис ку пио је не што су вих гран чи ца и су вог ли шћа и на пра вио ка кав-та кав ле жај, на ко ји је про стро ша тор ско кри ло. Под гла ву је ста вио ра нац, а он се по крио ши ње лом и ће бе том. Чим је ле гао, за спао је твр дим сном.

- Пре не си: бу ди се! Спре ман за по крет - тр гао га је глас до бро вољ ца до ње га. Те шком му ком је отво рио очи. Већ је сва ну ло. Пти це су 420

ве се ло цвр ку та ле на гра на ма, а из да љи не су се чу ле по тму ле екс пло зи је. „Ето”, по ми слио је док је јед ном ру ком по си пао чу ту ри цом во ду у дру гу ру ку, да „опе ре про зо ре”, као што је то го во рио Ве ли зар за ову вр сту уми ва ња, „чак се и пти це при ви кле на рат...” Пред њи ма су би ли пар ти зан ски по ло жа ји ко је су они це лу ноћ жи ла во бра ни ли.

- Да нас мо ра мо да по што-по то про би је мо њи хо ве редо ве - го во рио је по руч ник Гор дић сво јим вод ни ци ма. - На ша ће че та да обра зу је врх кли на. Спре ми те љу де за ју риш. Сло бо дан је по звао де се та ре и пре нео им ко ман ди ро ве ре чи.

Kроз не ко ли ко ми ну та до шло је на ре ђе ње.

- Спре ман за по крет. Ба јо не те на пу шке! Сло бо дан је по вео свој вод на де сном кри лу. Бла го је вић је био на ле вом, а Гру јин је др жао цен тар. Па тро ле из Гор ди ће ве че те, као и оне из дру гих че та и ба та љо на, до но си ле су слич не из ве шта је: ис пред њих су ја ке пар ти зан ске сна ге, до бро на о ру жа не и до бро утвр ђе не. По под не, кре ну ли су у од лу чан на пад. Пар ти за ни су се по не ли исто као и ју трос. Осу ли су оштру ва тру и од мах за тим се по ву кли на но ве по ло жа је. До бро вољ ци су по сле не ко ли ко ки ло ме та ра до би ли на ре ђе ње да се опет за у ста ве. Гор ди ће ва че та се на шла у ма лом се лу. Гор дић је рас по ре дио че ту по ку ћа ма, по ста вио стра жу и че као на да ља на ре ђе ња. Пред ве че, док је Гор дић ста јао ис пред јед не ку ће, окру жен сво јим вод ни ци ма и ба та љон ским про све та ром, Ду шком Сте фа но ви ћем, из не на дио их је ма јор Jо ца До бро са вље вић са не ко ли ко офи ци ра из шта ба пу ка.

- Шта ти ми слиш, Гор ди ћу, шта се то де ша ва ис пред нас?

- осло вио је ко ман ди ра, по што је од вра тио на по здрав. - Ме ни је ово њи хо во по вла че ње сум њи во.

- Jе сте нео бич но. За и ста би мо гао да бу де не ки трик.

- На ре ди тво јој удар ној де се ти ни - по чео је ко ман дант пу ка, по што је ма ло про ми слио - да се ве че рас при ву че њи хо вим по ло жа ји ма и да ухва ти жи вог пар ти за на. Мо ра мо да са зна мо ко је ис пред нас и ка кве су му на ме ре. Ве ли зар ни је мо гао да до че ка да пад не мрак. Не мир но се шет као ис пред сво је де се ти не, ко ја је чи сти ла оруж је, и сва ки час по гле дао пре ма не бу. Гру јин му је по зај мио сво ју ми тра љет ку, а Сло бо дан свој том сон Бо ри Бр ки. Не ће но си ти пу шко ми тра љез, као ни шле 421

мо ве и оста лу рат ну опре му. Из ко мо ре је не ко до нео де сет па ри опа на ка, ко је су од мах и обу ли, за до вољ но се сме шка ју ћи. Сви су у де се ти ни, сем Ве ли за ра, би ли се љач ки си но ви, ко ји су но си ли те ла ке и не чуј не опан ке це лог жи во та. не.

Нај зад је па ла ноћ и Гор дић је дао знак Ве ли за ру да кре -

Ве ли зар је по стро јио де се ти ну и на ре дио им да пре ба це пу шке пре ко ле ђа и да из ву ку ба јо не те из ко ри ца. Jе дино ће он и Бо ра но си ти ми тра љет ке у ру ка ма, за сва ки слу чај.

- Зна те шта нас че ка и шта се од нас тра жи - ка зао је у по ла гла са. - Сад, Бо же по мо зи! За мном! Сло бо дан је пре шао по гле дом пре ко њи хо вих ли ца. Бо ра Бр ка, Ста ни ша Бо са нац, Kне же вић Гу слар, пле ћа ти Kр сман... Осме хи ва ли су се уз др жа но, као да иду на ка кво ве се ље па не ће да по ка жу они ма ко ји оста ју ка ко су срећ ни што су баш са мо они иза бра ни. Из гу би ли су се бе шум но у там ну ноћ, са ису ка ним ба јо не ти ма у ру ка ма.

- Оста ћу с то бом - Ду шко Сте фа но вић се обра тио Сло бо да ну - док се Ве ли зар не вра ти. Ушли су у ку ћу у ко јој се сме стио Сло бо дан и се ли за по ве ћи сто, по кри вен коц ка стим, све тло пла вим чар ша вом. До ма ћин, Сло ве нац осред њих го ди на, од го во рио је на њи хов по здрав и пи тао их да ли им не што тре ба.

- Ако мо же, јед на ча ша во де - од вра тио је Ду шко.

- Овај Сло ве нац ми је ка зао - Сло бо дан се обра тио Ду шку кад је он иза шао из со бе - да му је до ста пар ти за на. Kа же да их хра не већ три го ди не и да се пла ши да ће они, ако по бе де, од у зе ти се ља ци ма зе мљу и све што има ју од вред но сти.

- По све му из гле да да је огром на ве ћи на Сло ве на ца ан ти ко му ни стич ки на стро је на, као и наш на род у Ср би ји. У овим се ли ма, и по ред ко му ни стич ких па ро ла ис пи са них по ку ћа ма, кад им ка же мо да смо ми вој ска Kраља Пе тра, они се оче вид но об ра ду ју. Чо век је по но во ушао у со бу, али ме сто ча ше во де за ба та љон ског про све та ра, до нео им је сва ком по ча шу ја бу ко ва че, бла гог, ре ског ви на. Хте ли су да му пла те, али их је он енер гич но од био.

- Ср би су нас осло бо ди ли 1918, под ста рим Kраљем Пе тром - ка зао је ти хо, при бли жа ва ју ћи им се, та ко да га ни ко дру ги не би мо гао да чу је, иа ко у со би ни је би ло ни ког сем њих тро ји це. - Са да, 1945., осло бо ди ће нас опет, ово га пу та под мла дим Kраљем Пе тром. За хва ли ли су се Сло вен цу на ви ну и на ле пим ре чи ма, и он је опет на пу стио со бу.

422

- Шта ми слиш, Ду шко, шта ће би ти са Сло ве ни јом, са на ма, а и са це лом Jу го сла ви јом?

- То са мо Бог зна... Ме ни се чи ни, ме ђу на ма бу ди ре че но, да смо ми, мо жда, и су ви ше оп ти ми стич ки рас по ло же ни. Не мам ни ка кво по ве ре ње у на ше „са ве зни ке”, по сле све га што су нам до са да ура ди ли. Бом бар до ва ли су Бе о град на пр ви дан Ус кр са и на Kра љев ро ђен дан. Бом бар до ва ли су Ниш, Под го ри цу, Ле ско вац, све срп ска ме ста. На о ру жа ли су Ти та...

- Ипак, шта нам дру го оста је? - пре ки нуо га је Сло бодан.

- Сва ка ко - ка зао је Ду шко Сте фа но вић за ми шље но. - Да по но вим тво је ре чи: „Шта нам дру го оста је?” Ујед но, имам пу но по ве ре ње у дру га Пред сед ни ка и ње го ва не ум ор на на сто ја ња да се у овом, бу квал но „по след њем ми ну ту два на ес тог ча са” на ђе не ки из лаз и да се спа се што се још спа сти мо же.

- Има ли што год но во о Па влу Ђу ри ши ћу?

- Зна се са мо то што си и ти чуо. По сле мно го ко ле ба ња нај зад је кре нуо за Сло ве ни ју. По про ра чу ну пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа тре ба ло би да из би је на Kу пу ових да на. За то и жу ри мо да му раш чи сти мо пут.

- За што ни је кре нуо ра ни је? Мо гао је да стиг не у исто вре ме ка да су до шли Ђу јић и Jев ђе вић.

- При знао је Бо шку Kо сти ћу, у Бо сни, да је по гре шио што ни је до шао још кад му је Љо тић пре ко Рат ка Па ре жа ни на по ру чио да кре не. Сти гао би ов де још пре Ђу ји ћа.

- А Дра жа Ми ха и ло вић?

- Он је, ме сто да до ђе лич но, као што му је Љо тић са ве то вао, и пре у зме ко ман ду... мо жеш да за ми слиш шта би то зна чи ло за на шу за јед нич ку ствар... по слао ге не ра ла Ми о дра га Да мја но ви ћа. Шта ми слиш да је Дра жа ов де, са на ма, са сто хи ља да ср би јан ских чет ни ка и са вој ском Па вла Ђу ри ши ћа!

- Сва ка ко да би смо би ли у мно го бо љем по ло жа ју у од но су на са ве зни ке, али мо ра мо и ње га да раз ум е мо.

- Са Ђу ји ћем, Jев ђе ви ћем, Ђу ри ши ћем, пет на ест хи ља да Сло ве на ца и са ср би јан ским чет ни ци ма, за у ста ви ли би смо као од ша ле Ти то ве пар ти за не - на ста вио је Ду шко као да ни је чуо Сло бо да на. Сло бо дан се осмех нуо.

- Са да би те бе не ки око ре ли пе си ми сти мо гли да оп ту же да си ти пре те ра ни оп ти ми ста.

- Jа бих тим пе си ми сти ма опет ци ти рао тво је ре чи „шта нам дру го оста је?” - осмех нуо се и Ду шко. - По овом сце на ри ју ко ји је за ми слио чи ка Ми та, у на шим ру ка ма би би ле мно го зна чај ни је сна ге не го што нам са да, без Дра же, пре ос та је.

Jош кад би Ен гле зи до зво ли ли Kра љу да нам се при дру жи... Не где по сле по но ћи за ку цао је на вра та под на ред ник Но ва ков.

423

- Дру же Сло бо да не, вра тио се Ве ли зар. Ту је и ма јор До бро са вље вић.

- Да ли су на ши сви жи ви?

- Jе су, са мо... - по чео је али се пре до ми слио. - Ви де ћеш већ. Не бо се осу ло зве зда ма и до не кле осве тли ло око ли ну. На два де се так ко ра ка од ку ће ста ја ли су, у по лу кру гу око Ве ли за ра, ко ман дант пу ка, Jо ца До бро са вље вић са дво ји цом офи ци ра из шта ба, по руч ник Гор дић и вод ник Гру јин. Ве ли зар је у ру ци др жао ен гле ску блу зу. Био је озби љан и као да се не што прав дао.

- ...Го спо ди не ма јо ре - чу ли су га кад су при шли бли же он се оти мао, а не ка љу ди на, ви ди те кол’ка му је блу за. Она дво ји ца са њим, чим смо га згра би ли, по бе гли а ни су ни мет ка опа ли ли, али све ви чу: „Чет ник! Чет ник! Би ли су у за се ди, а ми иско чи ли из мра ка... Jош би смо га ми и са вла да ли, али он на јед ном по чео да се де ре из све га гла са...

- Шта је ви као? - пре ки нуо га је не стр пљи во ко ман дант.

- Не што што ни је срп ски, а као да ни је ни сло ве нач ки... за стао је ма ло, као да се на пре же да се се ти. Сло бо дан се, и по ред озбиљ но сти си ту ац и је, мо рао да на сме је у се би. По зна вао је до бро Ве ли за ре ву љу бав за драм ско пре те ри ва ње.

- Се тио сам се! - из не на да је уз вик нуо. - Не што као... као... учи ни ло ми се да је ви као: „Ају то, ају то!”

- Из гле да да је то та ли јан ски - ка зао је по ма ло не си гур но ко ман дант гле да ју ћи по при сут ни ма. Kад ни је до био по твр ду, окре нуо се опет Ве ли за ру.

- Шта је те би но ћас био за да так, под на ред ни че? - пи тао га је оштрим и по ви ше ним гла сом.

- Мој за да так је био, го спо ди не ма јо ре, да са сво јом удар ном де се ти ном за ђем у пар ти зан ске по ло жа је и да ухва тим жи вог пар ти за на.

- И шта да ура диш са њим?

- Да га до ве дем у штаб пу ка.

- Па, је си ли га до вео?

- Ухва ти ли смо га жи вог, го спо ди не ма јо ре, али он ве лик, па се не да, и све ур ла, а ми усред пар ти зан ских по ло жа ја...

- И ти га, он да ба јо не том? Ве ли зар је клим нуо гла вом.

Kо ман дант пу ка се окре нуо офи ци ри ма ко ји су ста ја ли око ње га и Ве ли за ра, обо ре них гла ва.

- Ово је пр ви пут да сам чуо - по чео ја на јед ном да го во ри по ла ко, ско ро од сут но - да су до бро вољ ци не ког за кла ли. - По гле дао је у прав цу сво га ађу тан та. - Хо ћу да ми су тра из ју тра, пре по ла ска на те рен, до зо веш све ко ман дан те ба та љо на и ко 424

ман ди ре че та. Хо ћу да им ја лич но ис при чам ову на шу сра мо ту и да тра жим од њих да за бра не сво јим љу ди ма, под прет њом пре ког су да, да ни по што не сме ју да за ко љу не при ја те ља... ни под ка квим окол но сти ма. Дру го је ако га у бор би про бо де ба јо не том, при ју ри шу... Док је ма јор го во рио, Ве ли зар је ста јао у ста ву „мир но”, као да му се чи та смрт на пре су да. „Си ро ма’ Ве ли зар”, ми слио је Сло бо дан, „Баш ње му, јед ном од нај хра бри јих и нај о да ни јих до бро во ља ца, да се ова ко не што де си!”

Kо ман дант се опет окре нуо Ве ли за ру.

- Да ли си на шао не што у тој блу зи?

- Сви су џе по ви пра зни. Сло бо дан је узео из ње го ве ру ке ен гле ску блу зу, ко ја је би ла са свим но ва, и по чео да раз гле да по уну тра шњим џе по ви ма. „Мо жда има тај ни џеп”, по ми слио је. И за и ста, на јед ном ме сту, шав је био опа ран у ду жи ни три до че ти ри цен ти ме тра. Уву као је у отвор ка жи прст и осе тио под њим пре са ви јен ко ма дић па пи ра. Бр зо га је из ву као и отво рио. На па пи ру је сит ним сло ви ма, ла ти ни цом би ло на пи са но не чи је име и пре зи ме, ко је је би ло за мр ља но, и он га ни је мо гао да од го нет не, али је ис под ње га пи са ло не што чит ким, круп ни јим сло ви ма. На пре гао се да бо ље ви ди у мра ку, и про чи тао гла сно: - Бри га да Га ри бал ди! У истом тре нут ку по ја вио се и Во ја Цвет ко вић. Не ко се се тио да је он по ре клом из Бо ке Kо тор ске и да го во ри теч но та ли јан ски.

- Аи у то - ка зао је Во ја ко ман дан ту - зна чи на ита ли јан ском „упо моћ!” Док су се офи ци ри ра зи ла зи ли, Сло бо дан је при шао Ве ли за ру.

- За хва љу ју ћи те би и тво јој удар ној де се ти ни, сад зна мо ко га има мо ис пред нас.

- Али дру же Сло бо да не - ду бо ко је уз дах нуо Ве ли зар - чуо си шта је ко ман дант ка зао. А ни сам хтео, сре ће ми... Ра но из ју тра пук је кре нуо у ак ци ју, као на не ко ве се ље. Ме ђу љу ди ма се про не ла вест да пред со бом има ју та ли јан ске ко му ни сте. Ра до ва ли су се не са мо за то што су ве ро ва ли да су Та ли ја ни сла би бор ци, не го су осе ти ли и ве ли ко олак ша ње што им се нај зад ука за ла мо гућ ност да се су о че са не при ја те љем ко ји не при па да њи хо вом на ро ду и не го во ри њи хо вим је зи ком. Ис ту ре на Гор ди ће ва че та је пре шла у на пад тр ком, не ста вља ју ћи ба јо не те на пу шке. Kад су до че ка ни ја ком ва тром, ни су за ста ја ли и узи ма ли за кло не. Ни су ни кли ца ли Kра љу и Ср би ји, „све јед но не раз ум е ју”, ка зао је не ко - не го су тр ча ли, тр 425

ча ли свом сна гом. У пр вом на ле ту про би ли су фронт и нај зад се за у ста ви ли пред јед ним се лом, тек на по но вље не по ви ке ко ман ди ра и вод ни ка. За ди ха ни, али за до вољ ни, ски ну ли су ран че ве и по се да ли на њих, бри шу ћи зној са ли ца.

- Пред на ма је Но во Се ло - Гор дић је об ја шња вао сво јим вод ни ци ма, гле да ју ћи у сек ци ју. - Ту ће мо про ве сти дан и пре но ћи ти. Наш пук ће др жа ти ли ни ју Ба ња Лока - Но во Се ло, са Дру гим ба та љо ном у Ај бе ку. На ле вом кри лу су Jев ђе ви ће ви и Ђу ји ће ви чет ни ци, њих око се дам сто ти на, на де сном је Дру ги пук. До нас је Че твр ти пук, од Но вог Се ла до Kу хлар ја и Kо те 714. Ра но из ју тра кре ће мо пре ма Бро ду на Kу пи. Ушли су не сме та но у се ло и сме сти ли се у не ко ли ко ку ћа.

Kо ман дир се сме стио у јед но спрат ној згра ди на сред се ла, до ко је је, на де се так ме та ра ста ја ла слич на згра да. Спра то ви пр ве и дру ге згра де би ли су ве за ни др ве ним, по кри ве ним ход ни ком. Сло бо дан је сме штао свој вод у обли жњој ку ћи, кад га је Љу бо мир из ве стио да ко ман дир хо ће да узме сво је ства ри и да се усе ли у јед ну од две по ве за не згра де.

Kад је ушао у со бу, при јат но се из не на дио. Про сто ри ја је би ла вр ло ле по на ме ште на, са по ли ти ра ним сто лом и не ко ли ко сто ли ца, ве ли ким орм ан ом за књи ге, ка на бе том и јед ном фо те љом. Под је био по кри вен ћи ли мом, са утка ним сло ве нач ким на род ним ша ра ма. На зи до ви ма је ви си ло не ко ли ко ура мље них аква ре ла. Спу стио је рат ну спре му по ред ка на бе та и по чео да по сма тра обе ше не сли ке, на ко ји ма су се ви де ле ле пе сло ве нач ке пла ни не. Пре шао је по гле дом и пре ко орм ан а са књи га ма. Ве ћи ном срп ски, сло ве нач ки и хр ват ски кла си ци де вет на ес тог ве ка. Иза шао је из со бе и кре нуо кроз по кри ве ни ход ник, на чи јем кра ју је би ло ма ло пред со бље са тро ја вра та. Она са ње го ве ле ве стра не, би ла су по лу от во ре на и он је на њих за ку цао. Вра та су се ши ром отво ри ла и на њи ма се по ја ви ла мла да же на са де те том од три до че ти ри ме се ца. Ма ло да ље од ње ста ја ла је ста ри ја же на. Про сто ри ја је очи глед но би ла ку хи ња. Пред ста вио се и об ја снио им да је ње му до де ље на со ба на дру гој стра ни ход ни ка. Ста ра го спо ђа се је два при мет но на сме ши ла.

- На да мо се да ће те се при јат но осе ћа ти - ка за ла је на чи стом срп ском је зи ку.

426

- Оста ће мо са мо да нас. Су тра из ју тра од ла зи мо. Вра та са де сне стра не пред со бља су се отво ри ла и на њи ма се по ја вио Љу бо мир.

- Дру же вод ни че, ко ман дир хо ће с то бом да раз го ва ра. Опро стио се са же на ма и ушао у со бу у ко јој је на удоб ној фо те љи се део Гор дић и пу шио ци га ре ту. Сло бо дан се осмех нуо пре не го што га је по здра вио.

- Шта се сме јеш?

- Се тио сам се, го спо ди не по руч ни че, ка ко сам вас ви ђао на те ре ну: на тра ви, на ка ме ну, на не ком бал ва ну, у сне гу...

- То нас опет че ка.

- Чи ја је ово ку ћа?

- Муж ове мла де же не је учи тељ, ко ји ни је код ку ће. Та ко су ми оне ка за ле. Jа ве ру јем да је у пар ти за ни ма. Не ка ко се мно го сне би ва ју пред на ма. - Устао је из фо те ље. - Kа ко ти се сви ђа тво ја со ба?

- Ова ко не што ни сам оче ки вао.

- Но ћас тре ба да се до бро од мо ри мо. На ре ди вој ни ци ма да очи сте и под ма жу оруж је. Су тра пре ла зи мо Kу пу и ула зи мо на хр ват ску те ри то ри ју. - Сек ци ја је ле жа ла на сто лу и он му је по ка зао пра вац кре та ња њи хо вог пу ка, пра вац оста ла два пу ка и лич ких чет ни ка. - Па вле Ђу ри шић би тре ба ло да се ту не где по ја ви, али у исто вре ме зна мо да и пар ти зан ска Че твр та арм и ја при ла зи све бли же Kу пи, са хр ват ске стра не. По што је пре нео Гор ди ће ву на ред бу о чи шће њу оруж ја, вра тио се у сво ју со бу, из ва дио из ран ца по за ма шни днев ник, ко ји је по чео да пи ше још у Ср би ји, и пре ли стао га не ко ли ко пу та. Вра тио га је у ра нац, а у ма лу све ску цр них ко ри ца по чео је да бе ле жи се ћа ња на пу то ва ње пре ко Сне жни ка, по сле про све тар ског кур са. Пред ве че је још јед ном об и шао вод. Би ло је ти хо, то пло ве че. До бро вољ ци су иза шли пред ку ћу. Не ки су чу ча ли, на сла ња ју ћи се ле ђи ма на зид, док су дру ги ста ја ли око њих и раз го ва ра ли о то ме ка ко су ју трос рас те ра ли Та ли ја не. До че ка ли су Сло бо да на са осме си ма.

- При ча се да ће мо из ју тра да пре ђе мо у Хр ват ску - ка зао је де се тар Драг нић. - Jе л’ исти на, дру же вод ни че? Сло бо дан се на сме јао.

- Су тра из ју тра кре ће мо на да ле ки пут.

- Дру же Сло бо да не - обра тио му се од мах за тим Спа со је хо ћу да нас да ти ка жем не што што ми је већ одав но на уму. До бро вољ ци су за ћу та ли. Спа со је је са че као не ко ли ко тре ну та ка, док ни је на ста вио. - Се ћаш ли се кад смо би ли у Шап цу пре не го што су нас ко му ни сти оп ко ли ли? Он да су из дру гих 427

че та не ки на ши де зер ти ра ли. Сло бо дан је клим нуо гла вом.

- У то до ба и ја сам ’тео да по бег нем, али ти си нам та ко ле по го во рио, и ја од лу чио да оста нем. Са да ви дим да сам до бро ура дио... - За ћу тао је за не ко ли ко тре ну та ка и та да се осмех нуо ши ро ким осме хом. - Хва ла ти.

- Те би хва ла, Спа со је. У во ду је на ста ло не ко ве дро, ско ро све ча но рас по ло же ње. И Сло бо дан је чуч нуо и на сло нио се ле ђи ма на зид.

- Jош нас че ка ју мно ги те шки та ни - ка зао је ти хо.

- Ва жно је да смо се са да сви ми ује ди ни ли под Дра жи ном ко ман дом - ја вио се Ми ло ше вић из Мар ку ши це - па шта бу де њи ма, би ће и на ма. Остао је још не ко вре ме са во дом у при јат ном раз го во ру. Нај зад је устао, по же лео им ла ку ноћ и ушао у ку ћу. Док се пе њао уз сте пе ни це, раз ми шљао је о Спа со је вим ре чи ма. Учи ни ло му се да и дру ги у во ду, а исто та ко и у це лој че ти, осе ћа ју не што слич но као и Спа со је. Да нас су ти се о ски мла ди ћи би ли нај бли же иде ал у до бро вољ ца из „Де сет до бро во љач ких за по ве сти”, и из „Пи сма дру го ви ма”. Би ло му је дра го да је то ме и он сам, бар до не кле, до при нео. А и Рај ко Гру јин, ка сап ски мо мак из „нај бо ље ка сап ни це у Вр шцу”, Ми лу тин Бла го је вић, ма ли вој ник Ми ло ше вић, па и сам ко ман дир, зар ни су сви они гла са ли за жи вот оне мла де де вој ке са цр ве ном пе то кра ком на ка пи? Ушао је у со бу, ски нуо цо ку ле и ле гао на ка на бе. Kад је ле гао, из не на ди ла га је твр до ћа ле жа ја. Окре нуо се по ла ко са јед не стра не на дру гу и у истом тре нут ку се тр гао од зву ка ко ји је ли чио на из не над ни пљу сак круп них ки шних ка пи. Бр зо је устао и по гле дао под ка на бе. По да шча ном по ду ра си па ла су се круп на зр на бе лог па су ља. Схва тио је о че му је реч. Ове две же не су при чвр сти ле ис под ка на бе та ма ли, бе ли џак са не ко ли ко ки ло гра ма па су ља.

Xак се под ње го вом те жи ном одре шио и па суљ се ра суо. „Си ро те же не”, по ми слио је, обуо цо ку ле, про шао кроз ход ник и за ку цао на вра та ку хи ње. Ово га пу та на вра ти ма се по ја ви ла ста ри ја же на, док је мла ђа се де ла на сто ли ци и до ји ла де те.

- Из ви ни те го спо ђо - обра тио јој се Сло бо дан са осме хом и об ја снио шта се де си ло. При ме тио је да се она уз не ми ри ла и из ме ња ла бр зе по гле де са мла ђом же ном.

- Не бри ни те - осмех нуо се опет. - То што сте ви ура ди ли, са свим је ра зу мљи во под овим при ли ка ма под ко ји ма сви ми жи ви мо.

428

Мла ђа же на је да ла бе бу ста ри јој, за коп ча ла блу зу и по шла са Сло бо да ном. По мо гао је же ни да по ку пи па суљ, ко ји је вра ти ла у џак че и по не ла га са со бом у ку хи њу. На вра ти ма је за ста ла, по гле да ла Сло бо да на и пр ви пут се, от ка ко ју је ви део, осмех ну ла.

- Ма ма и ја смо се мно го упла ши ле... Ве ли ка вам хва ла. Сло бо дан је по но во ски нуо цо ку ле и ле гао на, овога пу та, удоб ни је ле жи ште. Ни је мо рао да се по кри ва јер је у со би би ло то пло и при јат но. У сле де ћем тре нут ку је већ спа вао твр дим сном. Про бу ди ла га је пуц ња ва пу ша ка.

Kроз спу ште не плат не не за ве се про би ја ла се бле да ју тар ња све тлост. Ско чио је са ка на бе та, бр зо се обуо, пре ба цио тор би цу и чу ту ри цу пре ко ра ме на, до хва тио шлем и ми тра љет ку и по шао пре ма вра ти ма. На по ду, по ред ка на бе та, ле жа ли су, још увек уви је ни у рол не, ће бе и ша тор ско кри ло и он их је у по след њем тре нут ку пре ба цио пре ко гла ве. Те шки ра нац са пре свла ком, са пи сми ма од ку ће, пи сми ма од Ан ђел ке и Ол ге, днев ни ком и при бо ром за бри ја ње, оста вио је у со би, с тим да се ка сни је вра ти по ње га. Стр чао је ни за сте пе ни це. До бро вољ ци из ње го вог во да, већ под пу ном рат ном спре мом, по стро ја ва ли су се ис пред згра де по де се ти на ма.

- Шта је би ло? - пи тао је Но ва ко ва.

- Из гле да да су се на ше ис ту ре не тр ој ке су да ри ле са њи хо вом из вид ни цом. Не ко ли ко ме та ка им је зви зну ло из над гла ва.

- Ни су да ле ко! - уз вик нуо је де се тар Дра гнић.

- У ко ло ну по је дан! Тр ком! - раз ле гао се Гор ди ћев глас. Пра вац: онај шу ма рак ис под се ла. Иза шли су бр зо из се ла и спу сти ли се ши ро ком, бла гом па ди ном без др ве ћа, са мо са по ко јим жбу ном, и ушли у шу ма рак. Пуц ња ва на њи хо вом де сном бо ку по че ла је да се по ја ча ва. Пу шча ној паљ би при дру жи ла се ми тра ље ска и уско ро, зр на су све че шће зви жду ка ла из над њи хо вих гла ва, ло ми ла гра ње и швић ка ла кроз де бе ла бу ко ва ста бла.

- Kо му ни сти су нас пред у хи три ли и из не на ди ли - го во рио је по руч ник Гор дић сво јим ску пље ним вод ни ци ма. - Но ћас је глав ни на њи хо ве Че твр те елит не ди ви зи је пре шла Kу пу. Уме сто да ми пре ђе мо и на ста ви мо офан зи ву, мо ра мо са да бра ни ти на ше по ло жа је. Па зи те до бро да не тро ши мо уза луд му ни ци ју. Сло бо дан се вра ћа сво ме во ду. О гра ну јед ног др ве та ис 429

пред Сло бо да на, не ко обе сио тор би цу и чу ту ри цу. Про ла зио је на све га не ко ли ко ко ра ка од др ве та кад се убр за ло зви жду ка ње ме та ка. Jе дан је „швић нуо” кроз до њи део чу ту ри це ко ја се са мо ма ло за кла ти ла, али су у истом тре нут ку, са јед не и дру ге стра не, шик ну ла у лу ко ви ма два мла за мле ка. До бро вољ ци, ко ји су ле жа ли у за кло ну ис под чу ту ри це, слат ко су се на сме ја ли. Не ко је пи тао чи ја је чу ту ри ца, али по што је вла сник за сва ки слу чај му дро ћу тао, дво ји ца су ле гли на ле ђа, отво ри ли уста и са за до вољ ством пи ли мле ко.

- Ово ми је пр ви пут да га пи јем от ка ко сам отиш’о од ку ће - ка зао је Сто јан, ви со ки и мр ша ви до бро во љац, бри шу ћи на дла ни цом уста, кад је мле ко пре ста ло да из ла зи. На јед ном, са по шу мље ног бр да на ко јем је ба та љон Че твр тог пу ка во дио же сто ку бор бу, по чи њу да си ла зе до бро вољ ци ужур ба ним ко ра ци ма.

- Од ба ци ли су нас - ка же је дан.

- Ско ро су нас оп ко ли ли - од ма ху је гла вом дру ги - има их ко мра ва.

- Ра ни ли су нам ко ман дан та, ка пе та на Jа ња ни на - ка же на ред ник про се дих бр ко ва. - Ме так му про шао кроз сред сто ма ка. Сло бо дан их је са да мо гао да ви ди из бли за. Мно ги ме ђу њи ма су би ли сре до веч ни љу ди. „Из Др жав не стра же”, по ми слио је, зна ју ћи да се ве ћи на ко ја је про шла кроз Бо сну ја ви ла у до бро вољ це и при кљу чи ла Че твр том пу ку, ко ји је био стра хо ви то раз ре ђен у по след њим бор ба ма у Ср би ји. У Илир ској Би стри ци, Цен тру за обу ку, где им је би ло са бир но ме сто, про шли су кроз крат ку обу ку за ге рил ски на чин ра то ва ња. Срећ ни да су из бе гли бо сан ску Гол го ту, за хва љи ва ли су се до бро вољ ци ма тих пр вих да на по до ла ску. „Ни кад вам не ће мо за бо ра ви ти за све што сте учи ни ли за нас”, го во ри ли су на сме ја ни, не ки дир ну ти до су за. Но си ли су са со бом ра ње ни ке и не ко ли ко по ги ну лих до бро во ља ца.

- Оно им је ко ман дант! - Но ва ков је по ка зао Сло бо да ну љу ди ну ко га су но си ла че ти ри до бро вољ ца на ће бе ту, уз очи глед но ве ли ки на пор. - То је ка пе тан Jа ња нин.

ље ним ко ра ком. Жу ре, ско ро тр че уз бр до пу тељ ком кроз гу сту шу му. На че лу ко ло не по руч ник Гор дић. Jе два га сти жу. Зви ждук ме та ка се са свим ути шао, иа ко се сву да око њих во де бор бе. До бро вољ ци из Сло бо да но вог во да су за у зе ли по ло жај на вр ху бр да, у по лу кру гу, отво ре ном пре ма Kу пи. Ис под њих, по лу де сно, пре ко вр хо ва гу стих шу ма, на че ти ри до пет сто ти на ме та ра, чи сти на. Са јед не и с дру ге стра не, иви ца ма шу ме све тлу ца ју пла мич ци, екс пло ди ра ју бом бе. Ту и та мо, пре ма цен тру чи сти не, при тр ча ва ју по је дин ци, хва та ју ћи за кло не.

Kо ман дир ва ди дво глед из фу тро ле. По сма тра це ло бој но по ље.

- До ле је, из гле да, са мо јед на де се ти на до бро во ља ца. Ве ро ват но су из на шег Дру гог ба та љо на. Чи ни ми се да их пар ти за ни оп ко ља ва ју... Не мо же мо им одав де по мо ћи. Бар да има мо те шки ба цач.

Kо ман дир је за ћу тао. И да ље по сма тра дво гле дом. Сло бо дан се на пре же да ви ди. Сун це си ја и ма гла се пот пу но раш чи сти ла. Ра за зна је њих пет-шест ка ко ле же на три де се так ко ра ка од шу ме, њи ма окре ну ти ле ђи ма.

- То су на ши - ка зао је Но ва ков, ко ји је гле дао у истом прав цу. - Оп ко ља ва ју их пар ти за ни. Ис пред, у ши ро ком кру гу око њих, као да се су жа ва обруч све тлу ца вих пла ми ча ка. На јед ном, ме ђу оп ко ље ним до бро вољ ци ма си ну ло је све тло.

- Бом ба - ка зао је не ко. Оста ли су ћу та ли. Пуц ња ва из њи хо вог прав ца се на јед ном ути ша ла. Гор дић је по ла ко спу стио дво глед.

- Са ми су се раз не ли - ка зао је ти хо. - Си гур но им је по не ста ло му ни ци је... Из гле да ми да сам пре по знао де се та ра. Се ћам му се са мо на дим ка. „Ма чак”. Из Љу бо ви је је. Тре ба ло је да до ђе код ме не у че ту, али је тра жио да пре ђе код Ду шка Гли ши ћа, јер му је та мо нај бо љи друг, та ко ђе из Љу бо ви је. Обо ји ца су свр ше ни ма ту ран ти.

- Ве се ли Ма чак! - ка зао је у по ла гла са Но ва ков. - Увек је био на сме јан и ве сео. Во лео је јед на ко да се ша ли.

Kо ман дир зо ве вод ни ке.

- Пре не си: тр ком! Сло бо дан тр чи кроз ки шу кур шу ма. Ви ди Гру ји на и Ми лу ти на Бла го је ви ћа ка ко, по гну ти као и он, тр че пре ма ко ман ди ру.

- Ба та љон Че твр тог пу ка је имао ве ли ке гу бит ке. На ша че та мо ра да за у зи ма по ло жај ко ји је њи хов ба та љон из гу био. Гру ји нов вод пр ви, Сло бо да нов дру ги, Ми лу ти нов тре ћи. Уси -

Пар ти за ни су на па ли Сло бо да нов вод из не на да. Свом же сти ном. Ме ци као да су до ла зи ли са свих стра на. Ври сну ле су пар ти зан ке из не по сред не бли зи не и над ви си ле ви ку му шких гла со ва, ци јук зр на, пра ска ње бом би. Сло бо дан је ле жао иза де бе лог, из ва ље ног ста бла, кроз ко ји про ле ћу ме ци. Ис пред њих је ма ла чи сти на, об ра сла жбу њем. Окре ће се око се бе. Ста ни ша и Kне же вић Гу слар си па ју из сво јих пу шко ми тра ље за. Гор дић, на не ко ли ко ко ра ка уле во

430

431

од Сло бо да на, са ми тра љет ком у ру ка ма, кле чи на јед ном ко ле ну и гле да на прег ну то ис пред се бе. Сло бо дан је на сло нио сво ју ми тра љет ку на де бло др ве та и још се јед ном освр нуо око се бе. „Оп ко љен ми је вод”, по ми слио је, се ћа ју ћи се у исто вре ме ста рог рат ни ка, по руч ни ка Ча ви ћа, ко ји је ка зао да не ма ни шта го ре за бор ца не го са зна ње да је оп ко љен... А и он је, исто као ма ло пре Ма чак, раз нео се бе...

„Ша ла”, по ми слио је Сло бо дан. „Ње му је све ово ша ла... не ка за бав на игра!”

- Сло бо да не - уо зби љио се опет Гор дић - оста ви Но ва ко ва да чу ва овај по ло жај на бр ду. Не ве ру јем да ће се они по сле овог су да ра вра ћа ти. Ти по ку пи оста так во да. Вра ћа мо се на ону ко су.

Ни је ни ка да у жи во ту до жи вео то ли ку ви ку, ур лик и ври ску. Гла ва бу чи, а уши се за глу шу ју. „Kо у па клу! Ова ко је у па клу... Има их на сто ти не... сву да око ло...” про ле ће му кроз свест. Не зна ко ли ко је та бор ба тра ја ла кад је ви део Гор ди ћа ка ко се из не на да ус пра вља, пре ска че јед ним гип ким ско ком обо ре но ста бло и у сле де ћем тре нут ку по чи ње да си па око се бе огањ сво јом ми тра љет ком. Окре нуо се од мах за тим Сло бо да но вом во ду и по ди гао ви со ко ру ку у ко јој је др жао ми тра љет ку.

- Jу риш, до бро вољ ци! - јек нуо је из све сна ге и по ле тео ме ђу пар ти за не, ко ји су се са да ја сно ви де ли на два де се так ко ра ка из ме ђу жбу ња и рет ког др ве ћа.

- Ура! - ода зва ли су му се до бро вољ ци, ис ка чу ћи из сво јих за кло на са пу шка ма у ру ка ма на ко ји ма се све тлу ца ју ба јо не ти. Ви ка и ври сак су се пре тво ри ли у не ки искон ски, ван зе маљ ски ур лик. По ле те ли су у шу му, у смрт - али су уда рили у пра зно. Из не на да, ис пред њих и око њих, све се ути ша ло не ком је зи вом, ле де ном ти ши ном. Сло бо дан је пре ско чио пре ко мр твог пар ти за на, ко ме је ме так раз нео по ти љак и из ње га се раз лио мо зак у ду гој, си вој тра ци, пре ко на сла га осу ше ног ли шћа.

Kо ман дир је за стао и опет по ди гао ми тра љет ку увис. И они су оста ли где се ко на шао. Сло бо дан се освр нуо око се бе. До бро вољ ци бле ди, сти сну тих уса на, са пу шка ма у ру ка ма, пре ле ћу оштрим по гле ди ма од жбу на до жбу на, од др ве та до др ве та. По ли шћу ис пред ње га, ши ро ки кр ва ви тра го ви.

Kо ман дир се окре ће по ла ко и јед ним по гле дом об у хва та цео вод. Сло бо дан не мо же да ве ру је сво јим очи ма. Гор ди ће во енер гич но ли це, ово га пу та за ру ме не ло, оза ри ло се не ким срећ ним, бла же ним осме хом, ко ји он ни ка да ра ни је ни је ви део на ње му, а ни на ни ком дру гом.

- Ала су се раз бе жа ли! А мо ра да их је би ла бар ко ја сто ти на.

432

433

НА БРИСАНОМ ПРОСТОРУ

- Ми сли ли смо да сте сви ви та мо го ре из ги ну ли - уз вик нуо је Гру јин кад их је ви део ка ко си ла зе са бр да. - Оп ко ли ли су вас са сви ју стра на, а ми вам ни смо мо гли да по мог не мо, јер су нас же сто ко на па ли са бо ка. Jе два смо их не ка ко од ба ци ли. И они су већ чу ли да је, у це лом пу ку оми ље ни „Ма чак” по ги нуо за јед но са сво јом де се ти ном. Оста ли су без му ни ци је. Оп ко ље ни пар ти за ни ма, раз не ли су са ми се бе, ве ро ват но по след њом бом бом. Гор дић је хит но по зван са оста лим ко ман ди ри ма на до го вор са ко ман дан том ба та љо на.

- Од ба ци ли смо пар ти за не ду жи ном це лог фрон та - ка зао је сво јим вод ни ци ма кад се вра тио. - Пар ти за ни, по све му, спре ма ју но ву офан зи ву и ми ми ра мо да су зи мо фронт. - Окре нуо се Сло бо да ну. - По ву ци од мах сво ју де се ти ну са оне чу ке. Сло бо дан се од лу чио да оде сам по Но ва ко ва. По шао је жур ним ко ра ком уз бр до. Чуо је са мо шу шта ње сво јих цо ку ла на на сла га ма су вог ли шћа. Не са мо да се оруж је ути ша ло, це ла при ро да се ути ша ла. Ту и та мо од ло мље не гра не, по не ко раз ва ље но ста бло, из ва љен пањ, кр ва ви тра го ви у ли шћу, пра зне ча у ре... „Ала смо до бро про шли... за хва љу ју ћи Гор ди ћу”, раз ми шља, убр за ва ју ћи ко рак. Онај ба та љон Че твр тог пу ка мно го је го ре про шао. „А ми, ми баш ни је дан је ди ни гу би так... Хва ла ти, Бо же!” Ис пео се на бр до. Ниг де ни ко га. По звао је Но ва ко ва по име ну. Пр во ти хо, он да гла сни је. Нај зад је вик нуо не ко ли ко пу та. Од го во ри ла му је пот пу на ти ши на. Ни је би ло сум ње. На бр ду, сем оног пар ти за на са ра су тим мо згом, и ње га, ни је би ло ни ко га у бли зи ни. И пти це су не куд од ле те ле. По тр чао је низ бр до са ми тра љет ком у ру ци, што је бр же мо гао. Би ло му је мно го лак ше да тр чи без ран ца. На јед ном се се тио. У Но вом Се лу, по ред оног ка на бе та, остао му је ра нац и у ње му пи сма од мај ке, се стре, Ан ђел ке и Ол ге, као и ње гов за ма шни днев ник. До та као је ру ком блу зу. Ма ла све ска, цр них 434

ко ри ца, у ко јој је ју че уно сио сво ја се ћа ња о пре ла ску Сне жни ка, би ла му је у уну тра шњем џе пу.

Kад је стр чао у шу ма рак на под нож ју бр да, ви део је ма лог вој ни ка Ми ло ше ви ћа из Мар ку ши це ка ко му ма ше ру ком да им при ђе. Са њим су би ла још два до бро вољ ца из трој ке.

- Шта је, где је че та? - пи тао је за ди ха но.

- Дру же Сло бо да не - осмех нуо се Ми ло ше вић и по ка зао му у су прот ном прав цу од се ла - ви диш ли та мо у да љи ни врх оног цр кве ног тор ња? Ту ће нам би ти збор но ме сто. Чим је уо чио то рањ, Сло бо дан се освр нуо пре ма Но вом Се лу. Ис пред се ла ду га чак ред, мо жда њих че ти ри до пет сто ти на по стро је них љу ди у уни форм ам а, окре ну ти у њи хо вом прав цу. По сма тра ју ма лу гру пу до бро во ља ца ћу тљи во, као да су се уки пи ли.

- Пар ти за ни! - вик нуо је тро ји ци до бро во ља ца. - За мном! У истом тре нут ку два-три мет ка су зви зну ла бли зу ње га. Мах нуо је до бро вољ ци ма да га сле де и по ле тео свом сна гом у прав цу тор ња.

- Не пу цај! Не пу цај! - за о ри ла се не чи ја гла си на. - То је офи цир. Хо ћу га жи вог. Чим је сле тео низ па ди ну и не стао пар ти за ни ма из ви да, Сло бо дан је про ме нио угао кре та ња. Го ни те љи ће нај ве ро ват ни је на ста ви ти да тр че у истом прав цу и та ко ће се од овог тре нут ка од сто ја ње из ме ђу њих и ње га све ви ше по ве ћа ва ти. Окре нуо се још јед ном. До бро вољ ци су ју ри ли за њим, али је Ми ло ше вић по чео да из ос та је. Стао је за тре ну так и опа лио не ко ли ко ме та ка у прав цу пар ти за на. Пред њим се шу ма по че ла да раз ре ђу је. Из ме ђу др ве ћа све ви ше раз гра на то и гу сто жбу ње. Иза њих и не где уле во од њих, чуо је ка ко се го ни о ци до ви ку ју. Опет се окре нуо и дао знак ру ком да скре ну уде сно. Уско ро, због све ви шег жбу ња, из гу био је Ми ло ше ви ће ву трој ку из ви да, али је био си гу ран да су од мах ту, иза ње га. Тр чао је док ни је из гу био дах. Уву као се бр зо у не ки жбун са на ме ром да се ма ло од мо ри и да до че ка Ми ло ше ви ће ву трој ку. Че као је, че као, већ му се и ди са ње уста ли ло, али до бро вољ ци ни су сти за ли. Из не на да, из ме ђу жбу ња ви ди пар ти за не ка ко тр че са пу шка ма „на го товс”. Jе дан се упу тио пра во пре ма ње му. При ла зи му све бли же. Из гле да да га још ни је ви део. По ди же по ла ко сво ју ми тра љет ку у ви си ни очи ју. Пре ко му ши це гле да ви со ког мла ди ћа ње го вих го ди на, у ен гле ској уни форм и, са цр ве ном пе то кра ком на ка пи, ис под ко је се ви ди крат ко оши 435

ша на пла ва ко са. „Пр во ћу ње га, па се бе”, по ми шља. „Бо же Го спо де, опро сти! Не ће ме жи вог ухва ти ти... не ће”. „Зар и ње га да по ве дем са со бом? И ње го ву мај ку да оја дим!” сме њу ју му се ми сли му ње ви том бр зи ном. Спу шта ми тра љет ку по ред се бе, на ли шће, и бр зим по кре том ру ке от коп ча ва фу тро лу, ва ди ре вол вер и ста вља га се би на сле по оч ни цу. „Идем сам... Хри сте, Го спо де, Ти ко ји све ви диш и све раз ум еш, опро сти ми. Знам да је ве ли ки грех, али се не мо гу жив пре да ти”. На јед ном осе ћа сми ре ност, ка кву још ни кад у жи во ту ни је осе тио. А мла ди пар ти зан све бли же. Већ му пот пу но ја сно ви ди ли це и пла ве очи, пла ве обр ве... Сад је са мо на не ко ли ко ко ра ка. Из гле да да ће про тр ча ти по ред жбу на. На јед ном се окре ће пре ма Сло бо да ну и на гло за ста је. По ди же енер гич но пу шку и хо ће не што да вик не, али са мо отва ра уста и за ста је. Гле да ју се не ко ли ко тре ну та ка. До бро во љач ки офи цир са пи што љем на сво јој сле по оч ни ци и пар ти зан са пу шком упе ре ном у ње га. Сло бо дан је по ла ко сте гао пр стом ороз. Jош ма ло је жив, још не ко ли ко се кун ди. Мај ко, се стро... Ан ђел ка, Го спо де, при ми ме!

- Шта је, шта си стао? - ви че не ко. Пар ти зан спу шта по ла ко пу шку, окре ће се од жбу на и на ста вља да тр чи.

- Ми слио сам... а оно ве ве ри ца - чу је га ка ко ис пре ки да но об ја шња ва, сав за ди хан. Не ко се гла сно сме је... Прст на оро зу по пу шта. Сло бо дан вра ћа па жљи во ре вол вер у фу тро лу и по ди же са зе мље ми тра љет ку. По сле не ко ли ко тре ну та ка опет је за вла да ла пот пу на ти ши на. Ски нуо је шај ка чу, по ди гао очи пре ма не бу без и јед ног об лач ка и по ла ко се пре кр стио. Про ме нио је опет пра вац. Ни је ви ше тр чао, не го је ишао опре зно, по сма тра ју ћи око ли ну. Ни је имао вре ме на да раз ми шља ко је тај мла дић, ни шта је све про шло кроз ње го ву свест и ње го во би ће за оних не ко ли ко крат ких се кун ди док су гле да ли је дан дру гог. Са мо му се у јед ном де ли ћу се кун де ја ви ла ми сао и исто та ко бр зо не ста ла: „Мо жда смо да нас обо ји ца спа сли сво је ду ше”.

436

На јед ном, на све га де се так ко ра ка ис пред ње га, из јед ног жбу на, из ди гао се вој ник у си вој уни форм и и са шле мом на гла ви.

- Дру же вод ни че - ка зао је осме ху ју ћи се. - Ми смо се из гу би ли. Из жбу ња је иза шло још пет до бро во ља ца, не ки из Пр вог, а не ки из Дру гог ба та љо на.

- Не зна мо у ком прав цу да иде мо - до дао је је дан из гру пе.

- За мном! - на ре дио је Сло бо дан, осме ху ју ћи се. - У ко ло ну по је дан. Др жи од сто ја ње. Ус пут им је при шло још њих пет-шест вој ни ка. Уско ро су иза шли на чи сти ну са ко је се, не што уле во, ви део ја сно то рањ цр кве. Ни су ви ше би ли да ле ко. Од мах иза чи сти не из би ли су на кол ски пут ко ји је ви ју гао у прав цу у ко ме су се кре та ли. Сло бо дан их је за у ста вио да се од мо ре.

- Не ма мо ви ше од пет на ес так ми ну та - ка зао је, гле да ју ћи њи хо ва умор на, озно је на ли ца. Пут их је во дио кроз шу му. Ишли су са да пра во пре ма се лу, у ко јем је би ла цр ква. По сле де се так мин ута хо да, са Сло бо да ном на че лу, по че ли су да из ла зе из шу ме пу тем ко ји се, уре зан у бр до, по ла ко пе њао пре ма се лу. Са де сне стра не пу та из ди за ла се па ди на, док се ле ва стра на спу шта ла пре ма шу ма ма. Шу ме су се гу би ле не где у да ле кој плав ка стој из ма гли ци тек на зна че ног су то на. Сло бо дан се на шао на бри са ном про сто ру. Убр зао је ко рак. Jош са мо ма ло и пут ће за ви ти уде сно, ме ђу жбу ње, и од мах за тим из ме ђу згра да, у си гур ност за кло на.

- Сло бо да не! - на јед ном је уз вик нуо пр ви до бро во љац иза ње га опо ми њу ћим гла сом, та ко да се тр гао и на гло окре нуо гла ву да ви ди шта је. У истом тре нут ку зви знуо је ме так са ле ве стра не, ко ја се спу шта ла пре ма шу ма ма, и окр знуо Сло бо да но ву шај ка чу та ко да се ма ло по мер ила. Осе тио је та ко ђе ка ко га је по че лу и обра зу за пах нуо сла би млаз ва зду ха. Ме так је уда рио у па ди ну, од мах из над пу та и уз ди гао пра ши ну. Сло бо дан се са гнуо и по тр чао на траг пре ма до бро вољ цу, ко ји је у том тре нут ку из ла зио из шу ме.

- Шта је би ло? За што си ме звао? - осмех нуо се. - Знаш да си ми спа сао жи вот!

437

Мла дић га је гле дао не ким без из раз ним по гле дом.

- Ни сам те ја звао - нај зад је про го во рио. Сло бо дан се окре нуо дру гом до бро вољ цу, ко ји је у том тре нут ку при ла зио.

- За што си ме звао? До бро во љац је, она ко пре мо рен, са ви јен од те жи не пу не рат не спре ме, и не хо ти це отво рио уста.

- Ни сам те ја звао, дру же вод ни че.

- Kо ме је од вас звао? - обра тио се гла сни је оста ли ма, ко ји су за ста ли и гле да ли га уз диг ну тих гла ва. До бро вољ ци се згле да ју из ме ђу се бе и сле жу ра ме ни ма. Опет се обра ћа оном пр вом.

- Да ли си ви део кад је ме так уда рио у зе мљу?

- Jе сам. Ви део сам и ка ко се за пра ши ло. Ти за ма ло по ги бе, дру же вод ни че.

- Да ли си чуо ка ко ме је не ко по звао? Мла дић је од мах нуо гла вом.

- Ни сам.

- Jе си ли си гу ран? - Сло бо дан ни је мо гао да ве ру је. Глас је био оштар, опо ми њу ћи... мо рао је још ко год да чу је. Не, ни оста ли ни су чу ли... „Хва ла Ти, Го спо де, хва ла!” по ми слио је, ски нуо шај ка чу и пре кр стио се. До бро вољ ци су га не мо по сма тра ли. Пре тр чао је тих пе де се так ко ра ка пре ко бри са ног про сто ра, а за њим и оста ли, и на шао се на за ви јут ку, из ме ђу жбу ња са јед не и дру ге стра не пу та. Од мах за тим су ушли у се ло и на и шли на сво је је ди ни це. Сло бо дан се срео са на сме ја ним ли ци ма до бро во ља ца из Гор ди ће ве че те.

- Сва ки час се пре но си ло са че ла, од ко ман ди ра: „Да ли је сти гао про све тар?” - го во ри ли су му ве село. Но ва ков му је об ја снио да се по ву као са бр да по са ве ту јед ног вод ни ка из Дру гог ба та љо на, ко ји му је ка зао да је сти гло на ре ђе ње за оп ште по вла че ње.

- Ни смо ни ког из гу би ли на оном бр ду, где је би ло к’о у па клу, а из гу би ли смо по сле бор бе, док смо се по вла чи ли кроз шу му...

- Kо га?

- Спа со ја... За лу та ли ме так. По сред че ла. „Jад ни Спа со је, јад ни Спа со је!” крик ну ло је це ло Сло бо да но во би ће. „Ни кад те, Спа со је, за бо ра ви ти не ћу!” То је био онај исти цр но ко си Спа со је са осме хом пре ко ши ро ког мла да лач ког ли ца, ко ји му је ју че она ко ве се ло, пун са мо по у зда ња ка зао: „Дру же Сло бо да не... се ћаш ли се кад смо би ли у Шап цу, а не ки де зер ти ра ли... и ја сам он да ми слио 438

да бе жим, али, ти си нам та ко ле по го во рио... Хва ла ти”.

- Хва ла Бо гу што си сти гао - осмех нуо се ко ман дир кад га је угле дао. - А шта је би ло са Ми ло ше ви ће вом трој ком? Сло бо дан му је ис при чао све што се де си ло.

- Мо жда ће се још по ја ви ти. Зна ју где смо. „Ако су их ухва ти ли”, по ми слио је Сло бо дан, „шта ће с њи ма би ти?” Ми ло ше вић је „гла сао” да се пу сти мла да пар ти зан ка-ку рир, ко ју је он са сво јом трој ком за ро био. „Ова ко мла да, још ско ро де те”, ка зао је. Да ли ће и не ко та мо, с дру ге стра не, гла са ти за ње гов жи вот? У се лу су про ве ли ноћ.

Jе два су га про бу ди ли сле де ћег ју тра.

- Kре ће мо од мах - про не ло се че та ма. Ми слио је да не ће има ти сна ге ни да уста не, а ка мо ли да ко ра ча пре мо ре ним но га ма. Ме ђу тим, ма ло-по ма ло, ми ши ћи су се за гре ја ли и он је уско ро за бо ра вио на за мор. Про на шао је да је Че твр ти пук имао ве ли ке гу бит ке у по ги ну лим и ра ње ним. Дру ги пук је не што бо ље про шао. Од ба та љо на у Тре ћем пу ку, Тре ћи ба та љон је још нај бо ље про шао. По ред Спа со ја, по ги ну ло је шест до бро во ља ца и око два де сет њих је ра ње но, че тво ри ца из Гор ди ће ве че те. Сло бо дан је по жу рио да оби ђе ра ње ни ке, ко ји су већ би ли сме ште ни у ко ла са коњ ском за пре гом и че ка ли на знак за по ла зак у до бро во љач ку бол ни цу у Ло га те цу. Че сти тао је до бро вољ ци ма на ра на ма, за же лео им сре ћан пут и тек се он да, још пот пу но не раз бу ђен, се тио да је и ње го ва се стра Ве ра, та ко ђе у бол ни ци у Ло га те цу. Вра тио се бр зо ко ли ма и за мо лио Ми ли са ва Jо ва но ви ћа, ка пла ра из Бла го је ви ће вог во да, да му по здра ви се стру.

- Не мам вре ме на за пи смо - ка зао је и не хо ти це опи пао ру ком пред њи џеп на блу зи. Под ру ком је осе тио све шчи цу у ко ју је пре два да на упи си вао се ћа ња на пре ла зак Сне жни ка.

- Ипак - ка зао је жур но, ва де ћи све ску - же лео бих да јој ово од не сеш. На сво ју ра дост, при ме тио је да је по ред све шчи це са цр ним ко ри ца ма ста вио у џеп и дру гу, исто та ко ма лу и тан ку бе ле жни цу, у ко јој је пи сао днев ник у је сен 1944, кад су се бо ри ли про тив пар ти за на око Ва ље ва и у Ми о ни ци, да би раз би ли обруч око Глав ног шта ба Дра же Ми ха и ло ви ћа.

- Мо лим те, по дај јој и ово. Не ка про чи та... и са чу ва.

439

НАЈЖАЛИЈЕ

Пре не го што су кре ну ли, Но ва ков се окре нуо Сло бо да ну.

- Чуо си, дру же Сло бо да не, о по ги би ји на ших се дам дру го ва у Ај бе лу...

- Да, чуо сам... од ен гле ског бом бар до ва ња.

- Мо гло је и ви ше да их по ги не. Kа жу да је би ло шест ави о на. Kа ко су са мо зна ли да је ту био штаб на шег Дру гог ба та љо на?

- Ти то одр жа ва са њи ма ра дио-ве зу, а овај крај је пун ло кал них пар ти за на.

- Се ћам се бра ће Про ти ћа као ју че да је би ло. Био сам са њи ма че тр де сет пр ве го ди не у Шап цу, у Де ве том од ре ду. Ан дри ја „Па че”, био је још ско ро де те, али је био же сток бо рац, као и ње гов Jо ва, ко ји је ју нач ки по ги нуо про шле је се ни ис под Це ра. Си ро ма’ Ан дри ја, сад је и он по ги нуо, и то од ен гле ских бом би.

- Знао си и Ацу Га ври ћа?

- Kа ко га не бих знао. Све је до бро вољ це над ви сио ра стом.

- Био је бо го слов из Би је љи не и друг на шег Слав ка Kон ти ћа.

- Ту је не где ра њен и Ан дри ја Ман дић, ба та љон ски ислед ник. - Но ва ков је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка. - Да нас, два де сет тре ћег апри ла, на вр шио сам два де сет две го ди не.

- За то се ти рас пи ту јеш код Сло ве на ца за да ту ме! - на сме јао се Сло бо дан. - Сре ћан ти ро ђен дан!

- Ти знаш да ми Ср би не сла ви мо ро ђен да не, али ме ни је ово га пу та баш би ло ста ло да про на ђем ко ји је дан... ни ка да не знаш шта мо же да те сна ђе... Се ћаш ли се про шле го ди не, у ма ју, ти си ско ро по ги нуо на свој ро ђен дан.

- И на прет про шли.

- Да, се ћам се. Сле де ћег да на Гор ди ће ва че та се сме сти ла у ма лом, сло ве нач ком се лу.

- Од ма ра ће мо се ов де цео дан - ка зао је Гор дић сво јим вод ни ци ма. - Из гу би ли смо ра дио-ве зу са Kор пу сом, па ће мо че ка ти и на то.

440

Дан су про ве ли у чи шће њу оруж ја и у пре при ча ва њу бор бе око Но вог Се ла. Дуж це лог фрон та вла да ла је не у о би ча је на ти ши на. „За тиш је пред бу ру”, ми слио је Сло бо дан док је оби ла зио че ту. Из ба та љон ске ко мо ре да ли су му ен гле ски ра нац ко ји је че та по руч ни ка Ри сти ћа узе ла од за ро бље ног ра ње ног пар ти за на. Пар ти за на су по сла ли, за јед но са ра ње ним до бро вољ ци ма, у до бро во љач ку бол ни цу у Ло га тец. Био је Дал ма ти нац из Kни на. Ра но из ју тра про бу ди ла их је пуц ња ва из прав ца Че твр тог пу ка.

Kроз сат-два, док је бор ба по ста ја ла све же шћа, ко ман дир је ис при чао вод ни ци ма да су Jев ђе ви ће ви и Ђу ји ће ви чет ни ци на пу сти ли по ло жа је и да су кре ну ли пре ма сво јој глав ни ни, ко ја се, по све му су де ћи, по че ла да по ме ра пре ма та ли јан ској гра ни ци. Че твр ти пук је због то га мо рао да раз ву че фронт.

- Ми има мо на ре ђе ње из шта ба пу ка да др жи мо са да шње по ло жа је. Пар ти за ни хо ће по сва ку це ну да про дру кроз на ше ре до ве и да отво ре се би пут пре ма Љу бља ни.

Kа сно по под не опет их је по звао ко ман дир и са оп штио им да је Че твр ти пук одр жао свој по ло жај, али да је имао ве ли ке гу бит ке у мр твим и ра ње ним.

- Уско ро кре ће мо опет у на пад. Не сме мо да пре пу сти мо пар ти за ни ма ини ци ја ти ву.

Kад се Сло бо дан вра ћао од Гор ди ћа, на и шао је на Ду шка Сте фа но ви ћа.

- Сло бо да не - за у ста вио га је - не мо гу ниг де да те нађем. Сло бо дан је при ме тио да Ду шко са вла ђу је сво је уз бу ђе ње. По гле дао је Сло бо да на јед ним ду гим по гле дом пре не го што је про го во рио по ла ко, као да је ме рио сва ку реч.

- Шта би ти би ло нај те же да са да чу јеш... че га би ти би ло нај жа ли је? Сло бо дан је ћу тао не ко ли ко тре ну та ка. На јед ном је осе тио да му крв не ста је из обра за.

- По ги нуо је - је два је из го во рио - друг Пред сед ник...

- Пре два да на. У ау то мо бил ској не сре ћи. За мо ме нат око Сло бо да на је за вла да ла си ви на, гу ста, не про зир на, у ко јој је од јед ном не стао и Ду шко. Ути ша ле су се да ле ке екс пло зи је и за му кло штек та ње ми тра ље за. Пре стао је да ди ше...

- Kа ко? - нај зад се при брао.

- Сад смо ухва ти ли ве зу са Та та ло ви ће вим шта бом Гру пе. Стра дао је још пре два да на, два де сет тре ћег. Друг Пред сед ник је пу то вао ау том ко ји је во зио Рат ко Жи ва ди но вић. Са 441

њим је био и Лу ња Ла за ре вић. Њих дво ји ца су те шко по вре ђе ни... Ишли су но ћу, без све тла. Нем ци сру ши ли мост. Рат ко ни је ви део у мра ку. Сру чи ли су се... Друг Пред сед ник је ишао на са ста нак са па три јар хом Га ври лом и вла ди ком Ни ко ла јем, пред њи хов по ла зак за Швај цар ску. Тре ба ло је кроз Швај цар ску да сту пе у ве зу са Са ве зни ци ма. Са Па три јар хом и Вла ди ком оче ки ва ли су га и Ђу јић, Jев ђе вић и ге не рал Да мја но вић. Не зна ка ко се опро стио са Ду шком, ни ка ко је ушао у ма лу со бу се љач ке, сло ве нач ке ку ће, где му је би ла рат на спре ма. Сео је на др ве ну, гру бо ис те са ну сто ли цу и на лак тио се на сто. „Шта ће мо без ње га?” би ла му је пр ва ја сна ми сао. О Бо же, за што? За што ње га да узмеш, пра вед ни ка и му че ни ка? Зар га ни је јед ном, још у Ср би ји, вла ди ка Ни ко лај на звао „све ти Ди ми три је”? А он је до бро по зна вао и ње га лич но и ње го ву не ум ор ну бор бу за вра ћа ње срп ске суд би не хри шћан ском пу ту, ко ји је ја сно обе ле жио све ти Са ва. Узео си ње га, на ко га су се то ли ки не по штед но ба ца ли бла том. Зар та ко да за вр ши он, нај ум ни ји срп ски по ли ти чар, чо век ко ји је ис пу нио ср ца мно гих мла дих љу ди пре ле пом све тло шћу? Kо ће да за бо ра ви ре чи ко је је упу тио сво јој омла ди ни на Стра жи ло ву: „Бу ди те сун ча ни љу ди... Жи вот тра жи сун ча не љу де. Зе мља тра жи сун ча не љу де. Да уне су мир и ра дост... Шта ће те Бо гу, зе мљи и љу ди ма мрач ни?...” При ла зи ли су му мла ди иде ал и сти, раз о ча ра ни оним што су ви де ли око се бе. Бес по моћ но су гле да ли ка ко ко му ни сти ра де на ки да њу ве за са тра ди ци јом, из вр га ва ју ћи ру глу све оно што је њи ма, њи хо вим оче ви ма и де до ви ма би ло и оста ло све тло, све то и дра го це но. Нај зад се на шао не ко да уста не сме ло и да их по ве де у бор бу про тив те стра не, ру ши лач ке и уто пи стич ке сти хи је, не ко ко је дир нуо у нај та ње жи це њи хо вих ду ша... и они су му при шли са ра до шћу и оду ше вље њем. Та ко му је и он, Сло бо дан, по сле пр во бит ног ко ле ба ња, при шао свим ср цем и на шао се „у сво јој сре ди ни”, сре ди ни у ко јој се стре ми ло чој ству и ју на штву, мо рал ном и ду хов ном уз ди за њу. Осе тио је то при па да ње као про ду же так па три јар хал ног, по ро дич ног вас пи та ња са ко јим је од ра стао. Био је сре ћан што је на шао сми сао и свр ху сво ме жи во ту... Се тио се пр вог ви ђе ња. Алек сан дро ва, број је дан. Ви део га је ка ко отва ра вра та и по зи ва га да уђе у ма лу, скром ну кан це ла ри ју. Гле да ње гов ро ди тељ ски лик... Рас пи ту је се за из бе гли це, пра ви за бе ле шке... Ви ди га на оној чи сти ни не да ле ко од ка сар ни у Му чи ћи ма, ка ко се обра ћа мла дим до бро вољ ци ма из Тре ћег пу ка. Чу је се 442

љач ке си но ве ка ко су тра дан мар ши ра ју ка сарн ским кру гом и пе ва ју: Чи­ка Ми­то бе­ле су ти ко­се /­до­бро­вољ­ци у срцу те но­се...­И они ко ји су га пр ви пут ви де ли и чу ли, осе ти ли су ње го ву ве ли ку љу бав за њих, „де цу не ра зум ну”, и за цео срп ски на род. Са мо пре две-три не де ље гле дао га је и слу шао на Про све тар ском кур су, на ко ме се тру дио да их „обо жи”, до ве де „у ве зу са Бо гом”... Зар им ни је нај ви ше го во рио о љу ба ви? О љу ба ви пре ма Бо гу и пре ма бли жњи ма. Сви ма бли жњи ма! Зар се ни је у За во ду у Сме де рев ској Па лан ци обра тио чак и мла дим Ско јев ци ма и чла но ви ма Kо му ни стич ке пар ти је са „де цо мо ја”? Ње му су сви они би ли „за блу де ла де ца на ша” и „за блу де ла бра ћа на ша”. Зар се ни је обра ћао и сво јим до бро вољ ци ма кад је го во рио о не срећ ним су да ри ма са чет ни ци ма че тр де сет тре ће: „Не сме те ни по што на њих пу ца ти. То су на ша бра ћа.

Kо не мо же ово да при ми, не ка узме сво ју ка пу и не ка иде. На ма не тре ба.” У свом пи сму „Дра ги дру го ви”, тра жио је од њих опет љу бав, ме ђу соб ну љу бав и ме ђу соб но раз ум е ва ње. „Оси ро ма ши ли смо, оси ро ма ши ли”, ми слио је Сло бо дан, „не са мо ми, до бро вољ ци, не го и цео срп ски на род.” Знао је, као и сви ње го ви дру го ви, да Не дић не би ни ка да мо гао да из вр ши сво ју ми си ју спа са ва ња срп ског на ро да без Ди ми три ја Љо ти ћа. У све сти му ис кр са ва ју по па ље на и опу сто ше на ма чван ска се ла кроз ко ја је про ла зио ав гу ста че тр де сет дру ге, кад је пре бе гао из Сре ма у Ср би ју, и је два и сам из нео жи ву гла ву. Пред очи ма му про ле ћу пред рат ни на сло ви Љо ти ће вих чла на ка и го во ра: „Ве зан чо век на пру зи”, „Ни фа ши зам, ни хи тле ри зам”, „Сла бост ду ха”, „На опа сној низ бр ди ци”...

Jош мно го пре ра та ви део је ја сно опа сност ко ја је пре ти ла ње го вом на ро ду и ње го вој др жа ви и за то је „зво нио на уз бу ну”. У исто вре ме је ука зи вао на ме ре ко је мо ра ју да се пре ду зму да би се до ла зе ћа тра ге ди ја спре чи ла. Ме ђу тим, ма ло ко га је чуо. Не ки су му се сме ја ли. „Шта при ча тај чо век? Kа ква про паст!”

Kад је та про паст нај зад и до шла, он се не се бич но жр тво вао за свој на род, свим ср цем и свим сво јим би ћем. Ви део је сво јим очи ма, за јед но са Не ди ћем, ма пу Ср би је на ко јој је Хи тлер вла сти том ру ком по де лио зе мљу на зо не: уста шку, шип тар ску, ма ђар ску и бу гар ску. Ге не рал Не дић је сре ди ном сеп тем бра че тр де сет пр ве, не мо ћан да са по сто је ћим од ре ди ма за у ста ви ко му ни стич ко мах ни та ње по Ср би ји и спре чи стра шне не мач ке од ма зде, од лу чио да да нео по зи ву остав ку. Та да се Љо тић ре шио да по зо ве се би вер ну омла ди ну да 443

узме пу шке у ру ке. „То ми је би ла нај те жа од лу ка у жи во ту”, из ја вио је сле де ћег да на... Од мах тих да на обра зо ва ни су до бро во љач ки од ре ди, ко ји су, чим су при ми ли оруж је и уни форм е, вој нич ки још нео бу че ни, из бор бе у бор бу за у ста вља ли и раз би ја ли че сто и мно го број ни је, ко му ни стич ке је ди ни це. По сле све га ме сец-два да на и чет ни ци су уви де ли пра ве ци ље ве сво јих до ју че ра шњих „са ве зни ка” и рас ки ну ли са њи ма. Уско ро су за јед нич ким сна га ма из ба ци ли ко му ни сте из Ср би је. Ср би ја, са сво јим ста нов ни штвом и сто ти на ма хи ља да из бе гли ца, би ла је спа се на од би ол о шког уни ште ња. За уз врат, шта је он, Ди ми три је Љо тић, до че као за сво га жи во та? До че као је да га на зи ва ју кви слин гом, не мач ким чо ве ком и герм ан ским ра си стом, цр ним фа ши стом... И то не са мо од ко му ни ста, ко ји су га сма тра ли нај љу ћим про тив ни ком, ко га је тре ба ло свим сред стви ма уни шти ти, не го и од мно гих дру гих ко ји су по ве ро ва ли ко му ни стич кој про па ган ди, па су је и са ми пре но си ли од јед ног до дру гог, и не зна ју ћи шта чи не. Се тио се и Љо ти ће вих ре чи пр вој до бро во љач кој је ди ни ци кад је кре ну ла у бор бе: „...Жао ми је ва ше мла до сти, јер ће мно ги од вас по ги ну ти... али ви ше од то га ми је жао што ће те и ви мо ра ти да уби ја те, јер у бор бу иде те. Ви сте до би ли оруж је, али мо ра те зна ти да је оно моћ но и бла го сло ве но је ди но у ру ка ма ју на ка и чо ве ка... да се не раз ме ће те њи ме, и да га ни кад не упо тре би те као си ле џи је, или, не дај Бо же, као уби це...” У сво јој ау то би о гра фи ји Из мо­га жи­во­та го во рио је о ве ри ко ју има у срп ски на род и о по слан ству ко је је том на ро ду до су ди ла Про ми сао. Та му се ве ра про бу ди ла и утвр ди ла нај ви ше кад се као вој ник по вла чио са хра бром и му че нич ком срп ском вој ском кроз Ал ба ни ју. Ту је и на пи сао: „Ве ру јем у Бо га и ње го ву Про ми сао. Али ни сам фа та ли ста... До де ље на уло га је са мо да та мо гућ ност ко ја се мо же и про пу сти ти. А из ње го ве ко сов ске уло ге знао сам и ве ро вао да он не ће ту мо гућ ност про пу сти ти. На род ко ји је ова ко опе вао сво ју ко сов ску про паст, ко ји јој је дао она ко над зе маљ ско об ја шње ње, на род ко ји уме да се из диг не из над сво јих стра шних бо ло ва и не во ља и да схва ти нео п ход ност пат ње, па чак и про па сти ра ди не чег ви шег - тај на род, знао сам, ве ро вао сам, не ће про пу сти ти да ту мо гућ ност, из вр ши ће он нај ви ше што чо век мо же учи ни ти.

ће мо ми да из др жи мо, а на ро чи то са да, без ње га? О, Бо же, Го спо де, по мо зи нам!” Већ се спу стио су мрак кад је иза шао из ку ће и те шка ср ца се по ме шао са сво јим са бор ци ма. При ме тио је од мах на њи хо вим ли ци ма да зна ју. Ста ја ли су спу ште них гла ва. Са мо би га с вре ме на на вре ме не ко од њих по гле дао кри шом, ис под ока.

Kад је сти гао до Гру ји но вог во да, Гру јин му се обра тио: - Дру же Сло бо да не - хо ћеш ли да нам ка жеш не ко ли ко ре чи? Од мах нуо је гла вом.

- Jе ди но што мо гу да ка жем то је да се од са да мо ра мо још же шће да бо ри мо.

Зе­маљ­ско је за ма­ле­на цар­ство,­ А не­бе­ско увек и до вје­ка. „Зар ни смо и ми да нас”, раз ми шљао је Сло бо дан, „цео наш на род, а по себ но ми и чет ни ци, у вр ло слич ној си ту ац и ји као и ге не ра ци ја ко ја се на шла у ал бан ским гу ду ра ма? Kа ко 444

445

ПРЕЗИД

Сле де ћих да на пу ко ви су, пра ће ни не пре кид ним ки ша ма, про ла зи ли из јед не бор бе у дру гу. Сло бо дан је, а чи ни ло му се да су та ко и оста ли до бро вољ ци, и „ста ри” и они „но ви”, ишао ћут ке, као кроз не ки сан, огу глао на бор бе ну ху ку, пре ко сло ве нач ких пла ни на, са бр да на бр до, из се ла у се ло. Са зна ње да је из ло жен не пре кид ној опа сно сти за го ли жи вот, из гу би ло је сво је зна че ње не где у си ви ни ки шних, ве тро ви тих да на и мр кли ни хлад них и вла жних но ћи. Та ко су не ка ко ћу та ли и про шле је се ни кад су се по вла чи ли од Ми о ни це и Ва ље ва, мр ки и не рас по ло же ни. И са да су исто она ко же сто ко ју ри ша ли на не при ја тељ ске по ло жа је, да су их че сто прет по ста вље ни офи ци ри и под о фи ци ри мо ра ли да за у ста вља ју усред спон та ног ју ри ша и вра ћа ју на по ла зне по ло жа је. От ка ко се про чу ла вест да је Ди ми три је Љо тић стра дао, ње го во име се ни је спо ми ња ло, иа ко је сва ко ме од њих би ло на уму. Са Ду шком Сте фа но ви ћем са стао се на јед ном од ма ра ли шту и са њим раз го ва рао не ко ли ко ми ну та. Од ње га је са знао са мо рђа ве ве сти.

- По све му из гле да да смо се ми мо и шли са Па влом Ђу ри ши ћем - ка зао је од ма ху ју ћи гла вом. - Че твр та пар ти зан ска арм и ја их је ве ро ват но ус по ри ла, а мо жда им и пре се кла пут... На ша бол ни ца у Ло га те цу је ева ку и са на... Пар ти за ни су за у зе ли Илир ску Би стри цу и Све ти Пе тар, а око По стој не се још увек во де бор бе... Сло бо да ну је пр ва по ми сао би ла се стра. „Бо же, по мо зи јој!” Ако јој се ишта де си, то је све због ње га. „Си ро та Ве ра, си ро та ма ма...” Одмах затим сетио се и рањеника. Шта ће и са њима бити? Два де сет осмог апри ла уве че, Гор дић је по звао сво је вод ни ке у ку ћу, у се лу где је тре ба ло да про ве ду ноћ, по што ви ше ни су би ли у до ди ру са ја ком пар ти зан ском је ди ни цом, са ко јом су се но си ли це ло га да на.

446

За те кли су га ка ко се ди по ред пе тро леј ке и па жљи во по сма тра сек ци је, ко је су ле жа ле ра ши ре не ис пред ње га на сто лу.

- Има мо са мо не ко ли ко са ти за од мор - по чео је по ла ко кад су се оку пи ли око ње га. - Уста ја ње је у че ти ри са та из ју тра. Тач но у се дам са ти от по че ће мо на пад на Пре зид, за јед но са Пр вим ба та љо ном на шег пу ка. Ми ће мо др жа ти ле во кри ло, а они де сно. У исто вре ме Ма ри сав Пе тро вић ће са сво јим Дру гим пу ком да на пад не град са дру ге стра не. Би ли смо већ јед ном у Пре зи ду. Kао што зна те, он је у до ли ни, док се око ње га ди жу пла ни не... Ми ће мо за у зе ти ову ко су. Де сно кри ло на ше че те др жа ће Ми лу тин, ле во Сло бо дан, а цен тар Гру јин. Де сно од Ми лу ти на би ће Ри сти ће ва че та, до ње га, не што уна зад, Пра те ћа, а до ње, Jу ри ши ће ва. Са оп штио им је та ко ђе да је у гра ду ја ка, мо то ри зо ва на је ди ни ца, ко ја ве ро ват но има и тен ко ве. У че ти ри и два де сет већ су би ли у по кре ту.

Kи ша је пре ко но ћи пре ста ла да па да и из ме ђу там них, ни ских об ла ка, ту и та мо, по че ло је да се по ја вљу је зве зда но не бо. Ишли су ко ло ном по је дан кроз гу сте бу ко ве шу ме, са чи јег су се гра ња и ли шћа сли ва ле на њих ле де не во де не ка пљи це. Сви та ње их је за те кло не да ле ко од гра да.

Kад су иза шли из шу ме, на сто ти нак ко ра ка пред њи ма пру жи ла се тра вом об ра сла ко са. Ис пе ли су се до ње ног жле ба. Kроз ју тар њу из ма гли цу, из ме ђу кро шњи др ве ћа, цр ве не ли су се кро во ви и бе ла са ли зи до ви згра да... Ис под њих, у да ле кој ува ли, ле жао је Пре зид. Де сно од ку ћа про ла зи друм ко ји ве зу је Пре зид са Ча бром. Град још увек спа ва. Об у хва тио је по гле дом цео по ло жај. На овој ви си ни, био је као ство рен за на пад. Ви део је у истом тре нут ку ка ко Гор дић ша ље пу шко ми тра ље ску трој ку из Бла го је ви ће вог во да на траг, пре ма јед ном бр да шцу на иви ци шу ме. „Да нам шти ти ле ђа”, по ми слио је са за до вољ ством и окре нуо се сво ме во ду. Гор дић ми сли на све. Чим је сре дио вод, кре нуо је да се по здра ви са до бро вољ ци ма из дру га два во да. Об ра до вао се кад је на њи хо вим ли ци ма ви део осме хе, пр ви пут за ова три да на. Би ли су то они ста ри та ко до бро по зна ти осме си, пу ни са мо по у зда ња, ко је је гле дао пред сва ку ве ћу ак ци ју и пред сва ку зна чај ни ју бит ку.

- Дру ги пук је мо рао до са да већ да за у зме она бр да са су прот не стра не - ка зао му је ко ман дир, гле да ју ћи на руч ни сат. Са да је шест и три де сет. За по ла са та кре ће мо у на пад.

447

Пред по че так на па да Гор дић је об ја снио вод ни ци ма да ће они, по на ре ђе њу ко ман дан та ба та љо на, др жа ти ко су за јед но са Пра те ћом и Jу ри ши ће вом че том, док ће че та по руч ни ка Ри сти ћа кре ну ти низ бр до, у на пад. У исто вре ме тра жио је да се чу ва му ни ци ја због гу бље ња ве зе са ма га ци ни ма за снаб де ва ње му ни ци јом. Пра те ћа че та не ма ви ше то пов ских гра на та, а за те шке ба ца че има ју још са мо три де се так ми на.

- За наш чет ни те шки ба цач има мо са мо два де сет се дам, а за ла ке ба ца че све га де се так - до дао је. Тач но у се дам, гру ну ли су сви ба та љон ски ба ца чи, ми тра ље зи, пу шко ми тра ље зи, а обич ни стрел ци отво ри ли бр зу паљ бу. У истом тре нут ку са Ри сти ће вог по ло жа ја од јек ну ло је гром ко „ура”. Це ла ње го ва че та, у стре љач ком стро ју и са ба јо не ти ма на пу шка ма, сру чи ла се низ па ди ну, пре ма Пре зи ду. Сло бо дан је по ди гао гла ву, оче ку ју ћи да сва ког ча са чу је ва тру с дру ге стра не гра да, ме ђу тим, плав ка сти ви со ви су ћу та ли. Пар ти за ни су убр зо од го во ри ли пу шча ном паљ бом и ми тра ље ским ра фа ли ма. Kроз пет на ес так ми ну та ја ви ли су се и ба ца чи ма, а од мах иза ба ца ча рик ну ли су и то по ви. Иви ца гра да се за све тле ла ис пре ки да ним ни зо ви ма цр вен ка стих пла ми ча ка. Уско ро су ви де ли Ри сти ће ву че ту ка ко се, де сет ко ва на, по вла чи но се ћи са со бом мр тве и ра ње не дру го ве. „По гре шио је ко ман дант”, раз ми шља Сло бо дан. „Цео ба та љон је тре ба ло да ју ри ша”. Чи ни ло му се, да су сви они, сем Пра те ће, из ле те ли истог тре нут ка у на пад, збу ни ли би не при ја те ља и на гна ли га у бек ство. Ова ко, ко зна.

- Чу вај му ни ци ју - пре не ло се стро јем и од мах за тим пуц ња ва дуж ко се се уве ли ко сти ша ла.

- Ала ће мо их по те ра ти кад Ма ри сав стиг не! - Но ва ков је до вик нуо Сло бо да ну кад му се при бли жио, оби ла зе ћи вод. „Ма ри сав?” по ми слио је Сло бо дан. „Ако стиг не...” Се тио се ка ко су не ки до бро вољ ци при ча ли о Ма ри са ву да се сва ки пут, пред по ла зак у ак ци ју по мо ли Бо гу да му по ша ље сан ко ји ће му по ка за ти ка ко да нај бо ље по ве де сво је вој ни ке у бор бу и у по бе ду. „Ни је, ваљ да, са њао но ћас да нас тре ба да оста ви са ме”, и не хо ти це је по ми слио, али је од мах од ба цио ту ми сао као нео збиљ ну. О Ма ри са ву Пе тро ви ћу, се ља ку из око ли не Сме де ре ва, при ча ло се да је у мла до сти био ва тре ни ле ви чар, али да је слу ша ју ћи на јед ном ску пу Ди ми три ја Љо ти ћа, „угле дао све тлост” и при шао по кре ту Збо ра. Имао је све га че ти ри раз ре да основ не шко ле, али је мно го чи тао и „сам се бе из гра дио” ин те лек ту ал но.

448

Ње га, ви со ког, кр шног чо ве ка, ши ро ког енер гич ног ли ца, Сло бо дан је слу шао на про све тар ском кур су. Био је од ли чан го вор ник и, по ње го вим ре чи ма и ње го вом по на ша њу, не би ни ко по ми слио да ни је у пи та њу за и ста обра зо ван чо век. До бро вољ ци из ње го вог пу ка су са оду ше вље њем го во ри ли о ње го вој лич ној хра бро сти и уро ђе ној рат ној ве шти ни. Не ки су га чак упо ре ђи ва ли и са Kа ра ђор ђем. Са пар ти зан ске стра не ва тра се све ви ше по ја ча ва ла. Ви де ли су још не ко ли ко пу та че ту по руч ни ка Ри сти ћа ка ко сле ће са сво га по ло жа ја и ка ко, по сле из ве сног вре ме на, од сту па, но се ћи сво је мр тве и ра ње не дру го ве. Сло бо дан се у исто вре ме спу штао са ле вог кри ла, као ди вер зи ја ју ри ши ма по руч ни ка Ри сти ћа. Сва ки пут је био до че кан ура ган ском ва тром.

- Са мо два де се так ме та ра - на ре ђи вао му је Гор дић, гле да ју ћи га чвр сто у очи. - Пре ба цуј јед ног по јед ног. Чим се пре ба циш са це лим во дом, од мах се вра ћај! „Бо же по мо зи, бо же по мо зи!” шап тао је у се би пре сва ког ис па да. Вра ћа ли су се за ди ха ни и пре мо ре ни, уска ку ју ћи са ве ли ким олак ша њем у за кло не из ко јих су ма ло пре иска ка ли, до че ки ва ни ки шом че лич них зр на.

Kа ко је то ле по осе ћа ње ка да се од мах за тим, иа ко са мо за не ко ли ко тре ну та ка, спу сти гла ва у си гур ност за кло на! И по ред свих же сто ких бор би кроз ко је су про ла зи ли, ова ко па кле ну ва тру још ни су до жи ве ли. То пов ске гра на те екс пло ди ра ју ши ром це лог фрон та, ри ју зе мљу; ба цач ке ми не је зи во фи ју чу ви си на ма и од мах за тим, по што су за та ји ле за ко ју се кун ду, па да ју ме ђу њих сво јим зло слут ним, не зе маљ ским шу шта њем. Зви ждук ме та ка се слио у је дан ци јук ко ји па ра уши и као да фи зич ки до ди ру је мо жда не ће ли је. А зе мља око њих, ло ми се, рас па да, од ска че у ко ма ди ма, пр шти на све стра не, као у не кој зло коб ној, раз бе сне лој игри гво жђа, ва тре и па кле не је ке... Про ла зи та ко сат за са том, а ви со ви иза Пре зи да још увек ћу те. Ни Пр ви ба та љон ка пе та на Ра це Про ти ћа ни ка ко да стиг не на њи хо во де сно кри ло.

- Мо жда су на и шли на пар ти за не - ка зао му је ко ман дир кад је по след њи пут оби ла зио ње гов вод. По ло жа ји су им из ло же ни све же шћој паљ би те шких ору ђа. Сло бо дан има ути сак да се тло ис под њих по че ло да тре се.

- Тен ко ви! - вик нуо је Но ва ков у јед ном тре нут ку. Сло бо дан је по гле дао уде сно, низ па ди ну. Од мах по ред пр вих ку ћа, на дру му за Ча бар, два тен ка су си па ла ва тру из сво јих то по ва.

449

- Те шки ба ца чи не ма ју ви ше чи ме да га ђа ју - ка зао је по ла ко Сло бо дан.

- Све су ис пу ца ли?

- На жа лост, све. Jош ју трос.

- Вод ник Спа со је вић код ко ман ди ра! - пре но си се четом. Сло бо дан даје знак Но ва ко ву да пре у зме ко ман ду во да, спу шта се са ко се де се так ко ра ка и тр чи свом сна гом пре ма цен тру че те.

- Сло бо да не! - над ви ку је се ко ман дир са бор бе ном ху ком - има мо у че ти шест ра ње ни ка. Ме ђу њи ма је и Гру јин. Kон ту зо ван је од ба цач ке ми не. Пре у зми од мах ње гов вод. Већ сам по слао на ред ни ка Му ја ди но ви ћа да пре у зме твој вод.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че - вик нуо је на траг и бр зо се оба зрео око се бе, али ни је ви део ра ње ни ке. Ни је би ло вре ме на за пи та ња. Ус тр чао је уз па ди ну и ба цио се до Kне же ви ћа Гу сла ра, ко ји му је био са сво јом трој ком нај бли жи.

- Kа ко из гле да?

- Не ва ља, дру же Сло бо да не - од го во рио је пу шко ми тра ље зац, не ски да ју ћи ока са ни ша на. - Има их пре ви ше, а ви диш и сам ка ко ту ку. Да ле ко до ле, ис пред дво ри шта јед не ку ће, пре тр ча ва ју од жбу на до жбу на, ма ле там не при ли ке.

Kне же вић ша ље кра так ра фал у њи хо вом прав цу и они их гу бе из ви да. Сло бо дан при тр ча ва Ста ни ши Бо сан цу. По ста вља слич но пи та ње и до би ја сли чан од го вор. Пре ба цу је се до Ве ли за ра.

- Шта је са Гру ји ном?

- Гра на та уда ри ла бли зу ње га. Чу до јед но да га ни је на ме сту... - ућу тао је на гло и по ву као ороз.

- Где су ра ње ни ци?

- Има их мно го. Нај ви ше у Ри сти ће вој че ти. Jе дан вод из Пра те ће их пре но си у нај бли же се ло. Они из Пра те ће ио на ко не ма ју ви ше чи ме да ту ку.

- Хо ће ли... хо ће ли Гру јин...

- Сам Бог зна. Био је блед к’о кр па, а на ње му ниг де ни ка пи кр ви... Jе два сам га пре по знао.

- Jа ћу на ње го во ме сто...

- Знам, Сло бо да не, ка зао ми је ко ман дир. По гле да на ле во, пре ма сво ме ста ром во ду. Ви ди их ка ко се, као и он до ма ло пре, је дан по је дан, пре ба цу ју пре ма Пре зи ду, са мо ово га пу та се не по вла че, не го за ста ју на три де сетче тр де сет ко ра ка и за у зи ма ју но ве по ло жа је усред не рав ног те ре на. У исто вре ме и Ри стић по чи ње са но вим на па дом. Ри сти 450

ћу се при дру жу је че та пот по руч ни ка Jу ри ши ћа. Kроз бој ну је ку чу ју се њи хо ви удру же ни уз ви ци.

- Ту ци бр зом паљ бом! - пре но си се стре љач ким стројем.

Kроз не ко ли ко ми ну та и Бла го је ви ћев вод пре ла зи у на пад.

Jош са мо он, са сво јим до бро вољ ци ма, и они из Пра те ће че те, ко ји ру ку ју те шким ми тра ље зи ма и пу шко ми тра ље зи ма, шти те њи хов на пад. Ри стић је са сво јом че том за у зео но ве по ло жа је не да ле ко од тен ко ва. Пред Бла го је ви ћем је бри са ни про стор и он је при си љен да се бр зо по ву че, но се ћи са со бом дво ји цу мр твих и че тво ри цу ра ње них. По гле да на руч ни сат. Два са та по под не. „Бо же по мо зи, Бо же по мо зи!” по на вља у се би.

Kад се ко ман дир опет по ја вио, ба цио је на ње га упит ни по глед. Гор дић га је раз ум ео.

- Мо ра мо да одр жи мо ове по ло жа је док не стиг ну на ши ка зао је. „А од на ших ни тра га ни гла са”, па да ју му на ум сти хо ви из на род них еп ских пе са ма. На јед ном, Ве ли зар се окре ће пре ма ко ман ди ру и Сло бо да ну и ши ро ким по кре том ру ке по ка зу је им на друм, не да ле ко од тен ко ва. Сти жу ка ми о ни, је дан за дру гим, на гло ста ју, а из њих ис ка че пе ша ди ја, ко ја се од мах за тим раз ви ја у стрел це и кре ће тр че ћим ко ра ком у прав цу Ри сти ће ве че те. Бла го је вић опет си ла зи са сво јим до бро вољ ци ма. Ве ли зар се уз не ми рио.

- Зар ми са ми, дру же вод ни че, да оста не мо иза ове ко се?

- до вик нуо је Сло бо да ну, по ка зу ју ћи му на два во да ис под њих и на Ри сти ће ву че ту. Сло бо дан се оба зи ре око се бе. Сву да око њих вре ли че лик раз ри ва зе мљу и па ра ва здух за си ћен ми ри сом ва тре, ди ма и ба ру та. „За и ста”, по ми шља Сло бо дан, „би ло би мно го лак ше по ле те ти низ ту па ди ну...” А па ди ну оба сја ло див но про лет ње сун це. На чи стом пла вом не бу ниг де ни нај ма њег об лач ка.

- Мо ра не ко и ов де - ви че Ве ли за ру, али ни је си гу ран да ли га чу је. До ле, са по ло жа ја Ри сти ће ве че те, до бро вољ ци иска чу из за кло на и јури ша ју на пар ти зан ски стре љач ки строј. Строј се ко ле ба, по чи ње да се по вла чи и до пи ре до пр вих ку ћа. До бро вољ ци, од мах за њи ма, не ста ју ме ђу ку ћа ма. „Го спо де Бо же, сви ће из ги ну ти!” по ми шља Сло бо дан.

Kроз свест му про ла зи ње гов пр ви ју риш у хо мољ ским 451

пла ни на ма, ко јим је ко ман до вао Ри стић. Се ћа се и Жа ри ног при ча ња о ју ри шу на уста ше са оне дру ге стра не Дри не. Не у стра ши ви Ри ле! Од не куд му ис кр сла и сли ка Ри сти ћа у бес пре кор ној офи цир ској уни форм и, ка ко ше та ша бач ким кор зом са ма лом, згод ном пла ву шом.

- Бр за паљ ба! - на ре ђу је Гор дић.

- Бр за паљ ба! - ви че Сло бо дан из све сна ге. Из не на да, ши ри ном це лог фрон та, као по ко ман ди, раз ле же се го то во ван зе маљ ски ур лик. Сна жни му шки гла со ви над ја ча ва ју екс пло зи је. Пар ти за ни пре ла зе у напад. Ви ка се ши ри ду жи ном це лог фрон та. Сло бо дан не ра за зна је ре чи, али рас по зна је ије кав шти ну. „Бо сан ци или Цр но гор ци”, раз ми шља жа ло сно. „Jу на ци...” Ви ка се све ви ше раз ле же фрон том и по чи ње да за хва та до бро во љач ки ле ви и де сни бок. Се тио се ка ко је Гор дић по слао јед ну трој ку да им на ма лој уз ви ши ци на иви ци шу ме шти ти ле ђа, и евен ту ал но олак ша од сту па ње. Одах нуо је. Тен ко ви, го то во не пре кид но, све тлу ца ју жућ ка сто-цр вен ка стом све тло шћу. Док су у по чет ку бор бе сва ки час из ла зи ли и по но во за ла зи ли ме ђу ку ће, са да се оси ли ли и не ми чу се ви ше са дру ма. Пу шча на и ми тра ље ска ва тра ни је мо гла да им на шко ди. Од жбу ња и шу ма ра ка око ку ћа не ви де ви ше Ри сти ће ву че ту. Екс пло зи је све сна жни је и све че шће. Ви ка све бли жа. Гор дић оби ла зи вод. Стао на сам жлеб ко се и мир но, као на рат ним ве жба ма, по сма тра дво гле дом фронт. Око ње га ки ша кур шу ма. „Ви де га ја сно”, по ми шља Сло бо дан. На јед ном за фи ју ка ше то пов ске гра на те око ње га. „Го спо де Бо же!” сину ло је Сло бо да ну кроз свест. „Па, то они ње га га ђа ју ди рект но то по ви ма и фла ко ви ма... као... као не кад што су Тур ци Хај дук-Вељ ка!” Ско чио је из свог за кло на, па и он из ло жен ура ган ској ва три, при тр чао Гор ди ћу.

- Го спо ди не по руч ни че! - вик нуо је. Гор дић је спу стио дво глед и окре нуо се.

- Шта је би ло? - пи тао је мир но и не ка ко по слов но.

- Мо лим вас, си ђи те! Ви ди те да вас га ђа ју. Гор дић је по ди гао дво глед и на ста вио да раз гле да бој но по ље.

- Го спо ди не по руч ни че! - ви че Сло бо дан из све сна ге и хва та ко ман ди ра ру ком за ла кат. - Ми сви зна мо да сте ви хра бри, али шта ће мо да ра ди мо без вас, ако ви по ги не те?! Гор дић је опет спу стио дво глед. Очи глед но је по ку ша вао 452

да се уз др жи, али ни је мо гао. Слат ко се на сме јао. А око њих дво ји це зви жди ли че лик, зви жди. Нај зад је по ла ко, ко рак по ко рак, увек ус прав ни по руч ник, Об рад Гор дић, си шао са жле ба ко се. Са де сне стра не тр чао им је у су срет ор до нанс ка пе та на Ћир ко ви ћа.

- Го спо ди не по руч ни че! - ви као је за ди ха но. - Kо ман дант је на ре дио оп ште по вла че ње. Оп ко ља ва ју нас. Пр ви ба та љон је сад баш по чео да сти же, али нам ви ше не вре ди. Гор дић ви че Љу бо ми ру да на ђе Ран ка тру ба ча.

- Kа жи му не ка сви ра ју риш! Сло бо дан је знао да је ово га пу та тру ба чев по зив на ју риш био знак за по вла че ње.

Jе ка тру бе је збу ни ла не при ја те ља, исто као и под Ми о ни цом. Екс пло зи је су се на јед ном ути ша ле и ви ка пре ста ла. Из шу ме, уде сно, где се у по чет ку бор бе на ла зи ла Ри сти ће ва че та, из ла зи гру па до бро во ља ца. Сло бо дан рас по зна је ме ђу њи ма ви со ку фи гу ру ко ман дан та Пр вог ба та љо на, ка пе та на Ра цу Про ти ћа, стри ца по ги ну ле бра ће, Jо ве и мла дог Ан дри је. По ред ње га ви ди и ње го вог ба та љон ског про све та ра, пот по руч ни ка Не бој шу Ман ди ћа. Ис ту ре ни во до ви из Гор ди ће ве че те бр зо су се вра ти ли на сво је по ло жа је дуж ко се. Из прав ца у ко ји је Ри стић по вео че ту на свој по след њи ју риш, ви део је са мо не ко ли ци ну до бро во ља ца ка ко се ужур ба но ус пи њу пре ма оном шу мар ку.

Kроз не ко ли ко тре ну та ка пар ти за ни су на ста ви ли свој на пад. Опет стра хо ви та ви ка, екс пло зи ја и зви ждук...

Kо ман дир је на ре дио Сло бо да ну да се по ву че на че лу че те, са сво јим во дом. Иза ње га су ишли Бла го је вић и Му ја ди но вић, по ма жу ћи пре но ше ње мр твих и ра ње них дру го ва. Бит ка за Пре зид би ла је за вр ше на. По сле сат хо да за у ста ви ли су се на јед ној чи сти ни. Kа пе тан Ћир ко вић је на ре дио да се ба та љон по стро ји у двој не ре до ве, по че та ма. У Ри сти ће вој че ти са мо њих сед мо ри ца. Сви офи ци ри, укљу чу ју ћи пот по руч ни ке Бран ко ви ћа и Jа шу Па у но ви ћа, а исто та ко и под о фи ци ри, из ги ну ли су са сво јим ко ман ди ром, по руч ни ком Пре дра гом Ри ле том Ри сти ћем. Ис пред њих је ста јао нај ста ри ји по чи ну, је дан ка плар од се дам на ест го ди на.

Jу ри ши ће ва че та је по стро ји ла три де се так вој ни ка, а Пра те ћа око пе де сет.

Jе ди но је Гор ди ће ва че та има ла још осам де сет пет бора ца. Сун це већ за шло за ви со ке, пла ве пла ни не, а су мрак по чи ње да се по ла ко спу шта на гу сте шу ме ко је их окру жу ју.

453

Kа пе тан Ћир ко вић, сре до ве чан чо век, сред њег ра ста, сто ји ис пред ба та љо на и пре ла зи по гле дом од јед ног до дру гог до бро вољ ца, од јед не до дру ге че те.

- Дра ги мо ји мла ди дру го ви, дра га мо ја мла да бра ћо - по чи ње дрх та вим гла сом. - До кле год Ср би ја има си но ве као што сте ви, ни ко је ни ка да не ће по бе ди ти... Jу на ци мо ји! Да нас сте по ка за ли нат чо ве чан ску хра брост и ја сам по но сан да сам по сле бо сан ске Гол го те, ко ју сам про шао као офи цир Срп ске др жав не стра же, по ста вљен да пред во дим ју на ке као ви што сте... Пре мо ре ни до бро вољ ци, цр ни од ба ру та, ди ма и зе мље, ус пра ви ли се па се сме шка ју. „О, дру го ви мо ји, Бог вас бла го сло вио! А ви, што из ги бо сте, не ка вас Све мо гу ћи при ми у Цар ство Сво је!” ша пу ће Сло бо дан у се би, пре ла зе ћи по гле дом пре ко стро је ва до бро во ља ца. Про жи вља ва те ре чи свим сво јим би ћем и осе ћа ка ко му се вла же очи. Ис кр са ва ју му у све сти ли ко ви оних ко ји не сто је ви ше ту, ме ђу њи ма. Све их је знао. Ве ћи ну и по име ну. Ни ка да се ви ше не ће вра ти ти мај ци Ср би ји, за ко ју су из ги ну ли у овим сло ве нач ким пла ни на ма. Ни ка да ви ше не ће ви де ти сво је до мо ве, ро ди те ље, бра ћу и се стре... Пре ла зи по но во по гле дом пре жи ве ле. „Шта ће још са ва ма... а и са сви ма на ма би ти?...”

- По шло нас је у ову бит ку три сто ти не и пе де сет - чу је опет ко ман дан тов глас. - Ско ро по ло ви на је из ги ну ла. Чим се ово ста ње сми ри, ја ћу сва ко га од вас по себ но пред ло жи ти на нај ви шем ме сту да бу де од ли ко ван... По сле го во ра, Ду шко Сте фа но вић, ко ји је био за вре ме бор бе са Пра те ћом че том, при ла зи Сло бо да ну.

- Не ту гуј, Сло бо да не - ка же ти хо, сти ска ју ћи му ру ку. Из ги ну ли су ју нач ки, сви до јед но га... А жи вот те че да ље. Ис цр пље ни и из глад не ли, сме сти ли су се ка сно уве че у ку ћа ма јед ног се ла, кроз ко је је про ла зио друм. Сло бо дан је до знао од Ду шка Сте фа но ви ћа да су ових да на сва три пу ка тре ба ло да се вра те у Kор пус, по што су из гу би ли сва ку ве зу са Па влом Ђу ри ши ћем, али су Сло вен ци мо ли ли да оста ну у овом кра ју ка ко би олак ша ли њи хо ве на по ре у за у ста вља њу ко му ни стич ке арм и је. Тек што се Сло бо дан рас па сао и ис пру жио на др ве ном па то су, ни су има ли вре ме на да на ба ве сла ме, у со бу је утр чао Љу бо мир.

- Дру же Сло бо да не, од мах да се ја виш ко ман ди ру! Хит но је. Сло бо дан је ско чио са сво га ме ста, опа сао се, згра био том сон и пре ска чу ћи пре ко до бро во ља ца на по ду, ис тр чао из со бе.

454

Пред згра дом су, око ма јо ра Jо це До бро са вље ви ћа, ста ја ли ко ман дан ти ба та љо на, ко ман ди ри че та, а ме ђу њи ма вод ник Бла го је вић и на ред ник Му ја ди но вић.

- Тре ћи ба та љон се да нас бо рио про тив це ле пар ти зан ске оклоп не ди ви зи је - чу је ко ман дан та пу ка ка ко го во ри. - Сад смо са зна ли да се та иста ди ви зи ја кре ће у на шем прав цу, са три тен ка на че лу. Пук ни је у ста њу да, на овом те ре ну и под овим усло ви ма, при ми бор бу. - Окре нуо се Гор ди ћу. - У шко ли, од мах пре ко пу та, има мо око осам де сет ра ње ни ка. На ре ди јед ном во ду да оста не, ева ку и ше ра ње ни ке и за др жи пар ти за не. Пук кре ће за пет на ест ми ну та. Ма јор је од го во рио на Гор ди ћев по здрав, на гло се окре нуо и не стао у но ћи са оста лим офи ци ри ма. Гор дић је пре ле тео по гле дом пре ко сво јих вод ни ка.

- Сло бо да не! Раз бу ди свој вод. По ста ви пу шко ми тра ље ске трој ке ис пред се ла, са јед не и дру ге стра не дру ма. По ша љи трој ке да ре кви ри ра ју тро ја се љач ка ко ла. Нај те же ра ње ни ке сме сти у ко ла, а они лак ши, ко ји мо гу да иду, не ка се др же ру ком за ло тре. Kад кре неш, иди овим дру мом и не где ћеш нас сти ћи. То је све.

- Раз ум ем, го спо ди не по руч ни че! Утр чао је у згра ду. Ми сли су му ра ди ле гро зни ча вом бр зи ном. Знао је шта ово на ре ђе ње зна чи. У ра ту ма ња је ди ни ца се жр тву је за ве ћу. Ње гов вод је жр тво ван... па и ра ње ни ци - да би се спа сао пук.

- Уз бу на! - ви као је са вра та. - За пет ми ну та да сте по стро је ни пред ку ћом, под пу ном рат ном спре мом. До бро вољ ци су као је дан по ска ка ли са по да, опа са ли се, пре ба ци ли пре ко ле ђа ран че ве и тор би це, уви ли ће бад и ша тор ска кри ла, до хва ти ли пу шке, из ле те ли на вра та и по стро ји ли се ис пред згра де. На ре дио је Kне же ви ћу Гу сла ру и Ста ни ши Бо сан цу да са сво јим пу шко ми тра ље ским трој ка ма за у зму за кло не са јед не и дру ге стра не дру ма, не да ле ко од шко ле.

- Ако на и ђу, за спи те их бр зом паљ бом - ка зао је. - То ће их за у ста ви ти да се при бе ру, а на ма ће да ти ма ло ви ше вре ме на да из не се мо ра ње ни ке. Од Драг ни ћа је тра жио да са сво јим трој ка ма што пре до ве де тро ја ко ла.

Jед на де се ти на из Пра те ће че те већ је по ма га ла са ни тет ским на ред ни ци ма и њи хо вим по моћ ни ци ма да из не су из шко ле нај те же ра ње ни ке. Сло бо дан је, са Ве ли за рем и не ко ли ко пре ос та лих до бро во ља ца из сво га во да, по чео да по ма же око из но ше ња ра ње ни ка. Они ко ји су би ли лак ше ра ње ни, са за во јем око ру ке, но ге или гла ве, ишли су и са ми, но се ћи још увек спре му и пу шке.

455

- Kо од вас још мо же да пу ца - пи тао их је - не ка при ђе ова мо и по стро ји се. Њих сед мо ри ца су му при шли и он их је од мах по ста вио са јед не и дру ге стра не дру ма, као по ја ча ње пу шко ми тра ље сци ма.

- До бро слу шај те - ка зао им је. - Ако чу је те да до ла зе тен ко ви, не ка ми од мах је дан од вас ја ви. Из не ли су већ све ра ње ни ке из шко ле, кад се Драг нић по ја вио се де ћи са ко чи ја шем у пр вим ко ли ма, ко ја су би ла мно го ду жа од обич них ко ла.

- Тра жио сам да упрег ну у ова, ду гач ка, у ко ји ма се пре но си се но - ка зао је Сло бо да ну сме шка ју ћи се. - У њих ће ста ти ви ше ра ње ни ка. И дру га ко ла су исто та ко ду гач ка, док су тре ћа, у ко ја су упрег ну ти коњ и кра ва, обич на, се љач ка ко ла. Тек са да кад су их пре но си ли у ко ла, Сло бо дан је мо гао да па жљи ви је по гле да ра ње ни ке. Не ки су са за во ји ма пре ко гру ди, не ки пре ко сто ма ка, не ки ма су гла ве изу ве зи ва не та ко да се ни очи не ви де. Дво ји ца су у не све сном ста њу. Kроз ве ћи ну за во ја про др ла је крв. До бро во љац ко ме је уве зан сто мак, ду га чак цр но ко си мла дић бле до жу тог ли ца, на ко ме су се ис ку пи ле сит не ка пљи це зно ја, је чи ти хо, је два чуј но. Оста ли ра ње ни ци ћу те. Не жа ле се и не пи та ју где ће и шта ће би ти са њи ма. Гру јин ле жи за тво ре них очи ју. Не од го ва ра на пи та ња. Драг нић се по ста рао и за сла му, ко ју су про стр ли по дну ко ла. По сле де сет-два на ест ми ну та пр ва ко ла су кре ну ла са нај те жим ра ње ни ци ма, ме ђу њи ма и Гру јин, и де се так лак ших ко ји су ишли др же ћи се за ло тре. Ран це су им обе си ли о лев че. Уско ро су исто та ко кре ну ла и дру га ко ла.

Kад су по че ли да уто ва ру ју тре ћа, је дан од оних нај лак ших ра ње ни ка ко је је Сло бо дан по слао да се при дру же пу шко ми тра ље сци ма, до тр чао је из мра ка.

- Дру же вод ни че, чу ју се тен ко ви! Сло бо дан је при ме тио да је то чуо и се љак, вла сник ко ла.

- То ва ри те ра ње ни ке! За три ми ну та кре ћи те - вик нуо је Драг ни ћу и ње го вим до бро вољ ци ма, окре ћу ћи се у исто вре ме Ве ли за ру.

- За мном, са тво јом де се ти ном! До тр ча ли су до Ста ни ше Бо сан ца и по че ли да ослу шку ју. Из да љи не се кроз там ну ноћ, чу је да ле ки звук мо то ра.

- Ти и ја, Ве ли за ре, оста је мо са пу шко ми тра ље зи ма и тво 456

јом де се ти ном док се ра ње ни ци не из ву ку. Чим се пар ти за ни по ја ве, осу ће мо их бр зом паљ бом. Тре ба ће им до ста вре ме на да се сна ђу и раз ви ју за бор бу. Та ко ће мо доби ти у вре ме ну...

Jе дан од Драг ни ће вих вој ни ка је до тр чао.

- Дру же Сло бо да не, оно кљу се и она кра ва не ће да кре ну. Сло бо дан је по звао сед мо ри цу лак ше ра ње них да се по ву ку са по ло жа ја, а он је по тр чао пре ма ко ли ма.

- То ни сам ни кад ни ви део ни чуо - до ба цио му је Драг ни ћев вој ник док су тр ча ли упо ре до. - Kо је то из ми слио да се коњ и кра ва за јед но пре жу! У ко ли ма ле же че ти ри до бро вољ ца, око њих сто ји још де сет-два на ест лак ших ра ње ни ка, по ред Драг ни ће вих вој ни ка, а и она сед мо ри ца сти жу. Драг нић ди же ру ке увис.

- Не ће, па не ће. Се љак уда ри кам џи јом ко ња и он кре ну, али кра ва оста де да мир но сто ји. Он да поч не да уда ра кра ву и она по ву че из све сна ге, али мо ра да ста не, јер се сад коњ уз јо гу нио. И све та ко, на из ме ни це. Сло бо дан при ла зи бли же се ља ку. Гле да га оштро у очи.

- Kа ко су дов де до шли? Се љак ме сто од го во ра ши ба ко ња та ко ја ко да по чи ње да се про пи ње, али кра ва сто ји мир но и пре жи ва. Сло бо дан по ла ко от коп ча ва фу тро лу и ва ди ре вол вер. Том сон му ви си о вра ту.

- Kре ћи! - за по ве да. Се љак уда ра кра ву и кра ва ву че из све сна ге, али коњ сто ји мир но на јед ном ме сту. Сло бо дан ди же ре вол вер. Упе рио га је у се ља ко во ли це, док је до бро вољ ци ма иза ње га по ка зао ру ком да се скло не. „Шта да ра дим ако ни са да не кре не!” по ми шља, зна ју ћи да не ће мо ћи да пу ца на ње га... Од мах за тим се по пла шио да ће то и се љак про чи та ти из ње го вих очи ју, па се на мр штио ко ли ко год је мо гао и дрек нуо из свег гла са: - Kре ћи, ман гу пе је дан! Сад ћу ти су ди ти. У се ља ко вим чки ља вим очи ма као да је кре сну ла не ка искри ца. На јед ном, као да се про бу дио, по чео је да ши ба кам џи јом у исто вре ме и ко ња и кра ву. У сле де ћем тре нут ку обе жи во ти ње по ву ко ше ко ла, па чак и по ка са ше.

- Драг ни ћу! - вик нуо је. - Иди за ко ли ма са сво јом де се ти ном. Не ве ру јем овом се ља ку. Од мах за тим отр чао је до сво је мр тве стра же.

- Ма ло пре су ста ли - шап нуо му је Ве ли зар. - Си гур но су по сла ли из вид ни це.

- Ве ли за ре - мо рао је ово га пу та да при зна - ја баш не ви 457

дим нај бо ље у мра ку. Ти мо раш и за ме не да гле даш.

- Не бри ни, дру же Сло бо да не - осмех нуо се Ве ли зар. При ме тио сам ја то још про шле го ди не на пу ту из ме ђу Ди ва ца и Ва ље ва.

- Kа жи ми чим не што опа зиш. Ћу та ли су не ко вре ме, он да је Сло бо дан осе тио Ве ли за ре ву ру ку на сво ме ра ме ну.

- Ево их, иду иви цом дру ма - шап нуо је ти хо да га је је два чуо. - Пу сти ме не да их ја за у ста вим. Сло бо дан је одо брио гла вом. Ве ли зар је ски нуо шлем и ста вио га на зе мљу, по ред се бе.

- Еј, дру го ви! - вик нуо је, у исто вре ме уста ју ћи. - Ов де Пре ко мор ска бри га да. Из ко је сте ви? Са дру ге стра не ти ши на.

- Kо ти је ко ман дир? - нај зад се ода зва не ко, на све га три де се так ко ра ка од сто ја ња.

- Друг Гор дић - од го ва ра Ве ли зар без пре ми шља ња. Са дру ге стра не опет ти ши на. Ве ли зар се по ла ко спу шта на зе мљу, до хва та шлем и ста вља га на гла ву.

- Сад тре ба да рас па ли мо - шап нуо је, за коп ча ва ју ћи пре ђи цу ис под бра де. Сло бо дан је по ди гао сво ју ми тра љет ку, ко ју је још пре де се так ми ну та ре пе ти рао, и упе рио је на су ми це, у та му дуж дру ма.

- Па ли! - вик нуо је што је ја че мо гао и у исто вре ме по ву као ороз. Са ми тра љет ком за штек та ли су пу шко ми тра ље зи и за пра шта ле пу шке. Са су прот не стра не зви зну ло је са мо не ко ли ко ме та ка и од мах за тим све се ути ша ло.

- По вла чи се, по вла чи! - на ре дио је Сло бо дан ша па том. Тр ком. Про тр ча ли су кроз се ло и на ста ви ли да тр че дру мом. Сав онај за мор од ју че ра шњег да на не стао је, као да су се це лу ноћ од ма ра ли.

- Да - на сме јао се Ве ли зар. - А ни ти не ка жеш све. Не са мо да смо за у ста ви ли не ко ли ко тен ко ва, за у ста ви ли смо це лу оклоп ну ди ви зи ју. Jе л’ та ко, дру же Сло бо да не? Има мо шта и да при ча мо кад стиг не мо че ту. И Сло бо дан се осмех нуо. Па и са ми ра ње ни ци као да су на јед ном уз ди гли гла ве и по шли ор ни је уз се љач ка ко ла. По сле крат ког вре ме на се љак је за у ста вио ко ла.

- Ви ди те овај пут - по ка зао је Сло бо да ну на ле ву стра ну дру ма - ако кре не мо њи ме, пре се ћи ће мо по пре ко, јер друм пра ви ши ро ки лук. Та ко ће мо уште де ти мно го вре ме на. Сло бо дан је лу пио ша ком по фу тро ли од ре вол ве ра.

- Ако нас за ве деш, ово ће ти су ди ти.

- Не бри ни те - ка зао је ко чи јаш, оши нуо жи во ти ње и скре нуо на кол ски пут. По сле не што ви ше од јед ног са та, иза шли су по но во на друм и на и шли на пр ве до бро вољ це. Пред са мо сви та ње сти гли су у се ло где су се на шли са Гор ди ће вом че том.

Kад је око под не, по што се до бро испа вао, иза шао на ра порт ко ман ди ру, Сло бо дан ни је мо гао да се уз др жи.

- За што баш мој вод? Гор дић се и ово га пу та осмех нуо сво јим рет ким ос мехом.

- Баш кад хо ћеш да знаш: за то што сам знао да ћеш ми до ве сти на траг цео вод. Ето за што.

Убр зо су, жур ним ко ра ком, сти гли ко ла са упрег ну тим ко њем и кра вом. Ис при ча ли су ра ње ни ци ма ка ко су за ус та ви ли пар ти за не.

- Ми вам ни смо - баш све ис при ча ли - ја вио се Вељ ко Глу мац, ко ји се у по след ње вре ме не што ућу тао. - Ми смо за у ста ви ли њи хо ве тен ко ве. Што не ка жеш као што је би ло, дру же вод ни че.

458

459

ПТИЦЕ НЕБЕСНЕ

Ра но из ју тра, три де се тог апри ла, на ре ђе ње за оп шти по крет. Сле де ћих да на, опет из бор бе у бор бу, пу ко ви се кре ћу по ла ко пре ма се ве ру и Љу бља ни. Сло бо да на су ти да ни под се ћа ли на је сен че тр де сет че твр те, ка да су од сту па ли од Ми о ни це, а не што ка сни је и од Ло зни це, па иа ко су у по је ди нач ним, мно го број ним окр ша ји ма успе ва ли да ту ку пар ти за не, ипак су мо ра ли да се по вла че. За у ста ви ли су се из над Врх нич ког По ља. По све му се ви де ло да су их глав не пар ти зан ске сна ге сти гле и пре сти гле. Опет су, као и на Kу пи, сва три пу ка за јед нич ки уче ство ва ла у же сто ким бор ба ма. По ло жа ји су пре ко но ћи па да ли по не ко ли ко пу та у не при ја тељ ске ру ке, и по но во су осва ја ни. Да њу су углав ном др жа ли оно што су у ноћ ним бор ба ма успе ва ли да за до би ју. Сва ко га ју тра: то ли ко мр твих и то ли ко ра ње них. Тре ће га ма ја на ста ло је за тиш је. Пар ти зан ске је ди ни це, не мо гу ћи да их скр ше и рас те ра ју, јед но став но су про шле из ме ђу њих у сво ме ужур ба ном на пре до ва њу пре ма Ита ли ји. Сло бо дан се се тио да му је су тра дан два де сет дру ги ро ђен дан. „Ваљ да ми се ово га пу та не ће ни шта на ро чи то де си ти”, по ми слио је, се ћа ју ћи се ка ко је не ко ли ко пу та, про те клих го ди на, баш на тај дан за ма ло из гу био жи вот. Око по дне ва Ду шко Сте фа но вић до ла зи са до брим ве сти ма.

- Да нас је Сло ве нач ки на род ни од бор про гла сио Сло бод ну Сло ве ни ју у са ста ву Kра ље ви не Jу го сла ви је - ка зао је са осме хом. - По сла ли су те ле грам Kраљу Пе тру и по зва ли га да до ђе на свој пре сто. Та ко ђе су по сла ли те ле гра ме Чер чи лу и Тру ма ну. На ша три пу ка ће пот па сти под ко ман ду сло ве нач ког ге не ра ла Фран ца Kре не ра. По Љу бља ни су из ве ша ни ве ли ки пла ка ти са про кла ма ци јом. Сло ве нач ки на род све ово при ма са ве ли ким олак ша њем и оду ше вље њем... Ипак - до дао је, опет уо зби љен - ни ка ко не мо гу да ве ру јем да ће Аме ри кан ци 460

и Ен гле зи, по што су по ди гли Ти та на пи је де стал, на јед ном про ме ни ти сво ју по ли ти ку пре ма ње му и пре ма Jу го сла ви ји.

- Ве ро ват но си у пра ву - од вра тио је за ми шље но Сло бо дан, - иа ко све ово са Сло ве ни јом зву чи сјај но... Уо ста лом, да нас нам не вре ди ви ше да бри не мо. Оста је нам још са мо на да. Тек што се опро стио са Ду шком, до шао је Љу бо мир са по зи вом од ко ман ди ра.

- По ла зи мо за по ла са та у на сил но из ви ђа ње - по чео је Гор дић од мах, чим су се вод ни ци ис ку пи ли. - Мо ја че та и че та Дра го ми ра Ди ми три је ви ћа. Тре ба да за ђе мо на те ри то ри ју ко ју др же пар ти за ни.

Kо ман дир им је по ка зао на сек ци ји пра вац кре та ња. За о би ћи ће глав ни друм, ко ји са да ко ри сте пар ти за ни са сво јим оклоп ним ко ли ма и тен ко ви ма. „Kа ко се си ту ац и ја про ме ни ла”, по ми слио је Сло бо дан. „Они су по ста ли ре гу лар на вој ска, а ми, ге рил ци.”

- Ов де ће мо пре спа ва ти - за вр шио је Гор дић сво је из ла га ње, по ка зу ју ћи на ме сто, уда ље но од на се ља, али не да ле ко од дру ма. - Не во ди мо са со бом ко ње и не но си мо ба ца че и те шки ми тра љез. „Зна чи, су тра, че твр тог ма ја, осва ну ће мо не где на те ри то ри ји ко ју др же пар ти за ни”, по ми слио је Сло бо дан. И не хо ти це му је ис кр сла сли ка дру ма по ред Дри не, где је про шле го ди не „про сла вио” свој ро ђен дан. Пар ти за ни су их до че ка ли са ки шом кур шу ма... Се тио се и увек на сме ја ног Ми ли ћа из Ба ње Kо ви ља че, ка ко ле жи мр тав на сред дру ма.

Kре та ли су се опре зно кроз бу ко ву шу му пу тељ ци ма па ра лел ним са дру мом, ко ји им је био не где са де сне стра не. У то ку да на су за ста ја ли и сла ли из ви ђач ке трој ке у око ли ну, али ни су ниг де на и шли на не при ја те ља. Пред ве че су се за у ста ви ли на чи сти ни, не што уз диг ну тој од оста лог зе мљи шта.

Kо ман ди ри су од лу чи ли да не ди жу ша то ре, не го да спа ва ју под ве дрим не бом, јер је вре ме би ло при лич но то пло, а уко ли ко до ђу у до дир са пар ти за ни ма, би ће мно го по крет ни ји. Сло бо дан је, по што је сре дио вод и по ста вио стра же за јед но са Бла го је ви ћем и Му ја ди но ви ћем, ску пио не што гра ња и су вог ли шћа, по крио то ша тор ским кри лом, а он ле гао да се ма ло од мо ри пре не го што по тра жи Дра го ми ра Ди ми три је ви ћа, да са њим, по сле ду жег вре ме на, нај зад ма ло по раз го ва ра. Ме ђу тим, чим је ле гао, из мо рен од ду гог пе ша че ња, за спао је твр дим сном и тек га је, у са мо сви та ње, про бу дио Ве ли зар.

- Устај, дру же Сло бо да не - по звао га је са осме хом - сад ће мо опет да пре ла зи мо Дри ну.

461

- Kа мо сре ће - ка зао је, тр ља ју ћи очи.

- Ни ме ни не при ја баш нај бо ље ова сло ве нач ка кли ма. По што му је Ве ли зар по лио во ду из чу ту ри це да се уми је, по гле дао је у тор бу. Jош са мо два ску ва на кром пи ра. Бар да им је оста ло и ма ло со ли. Има већ ду же вре ме на от ка ко су по тро ши ли хра ну, ко ју су но си ли са ко мо ром. До би ја ју са мо по не ко ли ко кром пи ра ко је они или пе ку на жа ру или ку ва ју на ва три ца ма у сво јим пор ци ја ма. Па жљи во је ољу штио ма њи, па зе ћи да не из гу би ни нај си ћу шни ји де лић, и по ла ко га по јео. Иа ко га ни је по со лио, ипак му је при јао, као да је по јео нај у ку сни ји до ру чак.

Jош док му је Ве ли зар по си пао во ду да се уми је, се тио се ка ко су на овај дан про шле го ди не кре ну ли у па тро лу, дуж Дри не. Да ли се и Ве ли зар се тио то га кад га је ма ло пре бу дио да „пре ла зе Дри ну”? Ако и је сте, ћу тао је.

Kроз де се так ми ну та иза шли су на друм и кре ну ли на траг истим прав цем ко јим су ју че до шли. Друм, прав као стре ла, во ди кроз бла го за та ла са ни пре део. Сло бо дан успо ра ва ко рак и освр ће се око се бе. Са де сне стра не рет ки шу мар ци, а са ле ве, на пе де се так ме та ра, пру жа се гу сто по шу мље ни те рен.

Jу тро при ти сла не ка чуд на ти ши на. „Kао оно... као оно пред Со ко-Гра дом”, и не хо ти це по ми шља.

Kа ко то да су се пти це ућу та ле и не где по са кри ва ле, а ово је ра но про ле ће, по че так ма ја! Иа ко већ не ко ли ко пу та по ку ша ва, не мо же ни ка ко да се от ме осе ћа њу да их та мо, ис пред њих, че ка не што скри ве но, не што пре те ће... На јед ном му се учи ни да се друм, на јед но пет сто ти на ко ра ка, по чи ње да усе ца у бр до и као да ула зи у не ки кланац. На пре же очи да бо ље ви ди кроз ла ку ју тар њу из ма гли цу. За и ста, пред њи ма је кла нац. На пре же слух: са мо не рав но ме ран бат њи хо вих цо ку ла по кал др ми са ном пу ту. Све дру го се ути ша ло. Ми сли му гро зни ча во ра де. Мо ра да раз го ва ра са Гор ди ћем. Али ка ко? Не мо же тек да му ка же: „Сва ке го ди не, од по чет ка ра та, био сам на свој ро ђен дан у жи вот ној опа сно сти, па сам ве ро ват но и са да.” Ни та те шка ти ши на око њих ни је са ма по се би раз лог да си ђу са дру ма и кре ну шу ма ма... А та мо, ис пред њих, са да је знао, че ка их си гур на смрт. На че лу ко ло не иде са сво јом че том Дра го мир Ди ми три је вић, чо век са ко јим се спри ја те љио у Бе о гра ду. Не мо же ни ње му да се обра ти. Зна да је он не у стра шив, а у исто вре ме и вр ло осе тљив - као и Об рад Гор дић. Уве рен је да не ће при ста ти да он бу де тај ко ће пред ло жи ти скре та ње са дру ма у шу му. По ред оста лог, он је по чи ну пот по руч ник, док је Гор дић по руч ник.

462

Ме ђу тим, вре ме про ла зи и они се сва ким ко ра ком при бли жа ва ју... Мо ра бар да по ку ша, и то од мах. Ње гов вод је ово га пу та у за штит ни ци. Гор дић је обич но не где на че лу сво је че те. Kа зао је Ве ли за ру да се по ста ра о во ду, а он је по тр чао да стиг не ко ман ди ра.

Kа ко ово да из ве де? Дво ји ца из у зет но хра брих че то во ђа. Ни је дан ни дру ги не ће хте ти да он бу де тај ко ји ће по кре ну ти пи та ње не си гур но сти овог отво ре ног дру ма, и пред ло жи ти скре та ње у шу му. И су ви ше су по но сни. А са ње го ве стра не, са мо јед на по гре шна реч мо же све да упро па сти... „Бо же по мо зи!”

- Го спо ди не по руч ни че - по чео је, за ди хан од тр ча ња - ни ка ко ми се не сви ђа ова ти ши на, а ми ће мо уско ро да уђе мо у онај кла нац ис пред нас... Шта ви ми сли те о то ме да скре не мо у шу му? Гор дић му ни је од мах од го во рио, и тих не ко ли ко тре ну та ка учи ни ло му се као чи та ва веч ност.

- Стиг ни Дра го ми ра - нај зад је про го во рио гле да ју ћи и да ље пра во ис пред се бе - и пи тај ње га шта он ми сли. Сло бо да ну је за и гра ло ср це од ра до сти. По тр чао је из све сна ге и убр зо сти гао Дра го ми ра.

Jе два је до шао до да ха.

- Гор ди ћу се не сви ђа ова ти ши на. Хтео је да те пи та шта ти ми слиш о то ме да на пу сти мо друм и скре не мо уле во, у ову шу му. Дра го мир је, озби љан и на мр штен, та ко ђе про ми слио не ко ли ко тре ну та ка пре не го што је од го во рио.

- Ако он ми сли да би би ло бо ље, то је уре ду. Сав сре ћан, по тр чао је ово га пу та Гор ди ћу. Чим га је са слу шао, ко ман дир се окре нуо и вик нуо: - Пре не си: че та стој! За мном. - У сле де ћем тре нут ку по вео је че ту уле во, пре ма шу ми. То је исто ура дио и Дра го мир. Тек што су по че ли да на пу шта ју друм, од оног клан ца се осу ла ура ган ска ва тра, про пра ће на да ле ким уз ви ци ма. Из над њи хо вих гла ва су за зви жда ла пу шча на, пу шко ми тра ље ска и ми тра ље ска зр на, а кад су ула зи ли у шу му, по че ло је и оно зло слут но фи ју ка ње ба цач ких гра на та. Док су пар ти за ни сре ђи ва ли ин стру мен те на то по ви ма и ба ца чи ма, две до бро во љач ке че те од око две сто ти не љу ди, већ су би ле ду бо ко у шу ми. „Хва ла Ти Бо же, хва ла”, по на вљао је у се би Сло бо дан. До бро вољ ци из дру гих је ди ни ца, ко ји су слу ша ли стра хо ви ту паљ бу из прав ца ду бо ког клан ца, а зна ју ћи да су се две че те вра ћа ле тим прав цем, до че ка ли су их ра ши ре них ру ку.

- Ми смо ми сли ли да сте сви ви та мо из ги ну ли.

463

На ста ло је оп ште гр ље ње и љу бље ње. Сву да око ло на сме ја на ли ца, а ви со ко, у кро шња ма др ве ћа, ве се ло цвр ку ћу пти це не бе сне.

У НЕИЗВЕСНОСТ

Пе то га ма ја че та по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа во ди ла је сво ју по след њу же сто ку бор бу у пла ни на ма Сло ве ни је. Цео дан и це лу ноћ. Пред са му зо ру, ше сто га ма ја, на вр ху чу ке са ко је су тек оте ра ли пар ти за не, по ги нуо је хра бри пу шко ми тра ље зац, Kне же вић Гу слар. Ме ђу пе то ри цом ра ње ни ка, би ла су и два Kне же ви ће ва по моћ ни ка, ко је су од мах, са ра ње ни ци ма из оста лих че та, по сла ли за Љу бља ну.

- Е, мој Гу сла ре - ка зао је Ве ли зар ски да ју ћи шлем, кад је пуц ња ва пре ста ла - ко ће нам од са да пе ва ти о кне зу Ла за ру и Ми ло шу Оби ли ћу? Су зе су му се сли ва ле низ обра зе и он ни је ни по ку ша вао да их при кри је. Закопали су га одмах ту, где је пао, на врх брда, поред гомиле празних чаура. Бора Брка му је направио крст од две гране. Сло бо дан је очи тао гла сно „Оче наш”.

- Не ка ти је ла ка ова зе мља - мо гао је још је ди но да до да. По сле не ко ли ко ми ну та чуо је Му ја ди но ви ћа, ко ји је још увек, и по ред сво га во да, вр шио ду жност чет ног на ред ни ка, ка ко ра пор ти ра ко ман ди ру.

- Ста ње че те рат но. На спи ску има мо осам де сет два до бро вољ ца, офи ци ра, под о фи ци ра и ре до ва. „Осам де сет два”, тр гао се Сло бо дан. Kад је че та кре ну ла из Му чи ћа, пре ко Сне жни ка, би ло их је не што из над сто два дест. Че тр де сет до бр о во ља ца по ги ну ло и ра ње но са мо из Гор ди ће ве че те, че те ко ја је у це лом ба та љо ну има ла још нај ма ње гу би та ка! При шао му је под на ред ник Но ва ков.

- Jу че је, дру же Сло бо да не, био Ве ли ки пе так. Kао што знаш, ове го ди не Ус крс и Ђур ђев дан па да ју у исти дан, ше сти мај. Про шло го ди шњег Ве ли ког пет ка, на Ме двед ни ку - ути шао је глас - из гу би ли смо ста рог под на ред ни ка Бо јо ви ћа... а не ма нам ви ше ни на шег те ол о га, Бу ди ше.

464

465

Осва ну ло је све тло, сун ча но ју тро.

- Хри стос Вас кре се! - по здра вља ли су јед ни дру ге чим су ис пљу ска ли ли ца во дом из чу ту ри ца. - Срећ на до бро во љач ка Сла ва! На јед ном се по ја ви не ко ли ко све ћи ца. Њих че тво ри ца из че те про сла вља ју и сво је, по ро дич не кр сне сла ве. Ски да ју шле мо ве и кр сте се. Дво ји ца њих, чи ји су оче ви стра да ли од не мач ке ка зне не екс пе ди ци је, па они по ста ли до ма ћи ни у сво јим по ро ди ца ма, по ла ко и све ча но па ле све ћи це. Че тво ри ци се по себ но че сти та. Гр ле се са њи ма и љу бе.

Kр сман ва ди из тор бе су ве шљи ве, ста вља их у свој шлем и ну ди око се бе „го сте”.

- Ово сам још у Му чи ћи ма ку пио од јед ног Сло вен ца за па кли цу ци га ре та - го во ри, а ли це му се раз ву кло у ши ро ки, срећ ни осмех. - Па иа ко њи’ове шљи ве ни су та ко слат ке, ни ле пе, к’о оне на ше... „Си ро ма’ Kр сман”, ми сли Сло бо дан, „но си пу ну тор бу шљи ва за сво ју Сла ву, а он гла дан из да на у дан”. бе.

До ла зи Ду шко Сте фа но вић и обра ћа се нај бли жи ма до се -

- Jе дан Сло ве нац, бо га ти се љак, по кло нио је на шем ба та љо ну кра ву за да на шњи дан и сто ки ло гра ма кром пи ра. По сле ду жег вре ме на по је шће мо и ми не што че сти то.

- Jош кад би смо има ли со ли - до дао је не ко. Ду шко је по вео Сло бо да на ма ло да ље од оста лих.

- Kа ко си? - пи тао је, али је од мах, и не че ка ју ћи од го вор, на ста вио: - Чу до јед но ка ко се на ши љу ди до бро др же и по ред свих му ка, по ги би ја и не из ве сно сти.

- То ти је тај наш ју нач ки срп ски на род - осмех нуо се Сло бо дан - о ко ме смо не ка да то ли ко мно го слу ша ли и чи та ли. Сад је до шло вре ме да се и ми са ми, из пр ве ру ке уве ри мо. И Ду шко се осмех нуо, али се од мах уо зби љио.

- Ма ло пре је Jо ца До бро са вље вић имао са ста нак са оста лим ко ман дан ти ма пу ко ва, Ми лом Мар ко ви ћем и Ма ри са вом. По сле са стан ка пре не ли су сва ко сво јим ко ман дан ти ма ба та љо на, мол бу сло ве нач ког ге не ра ла Kре не ра да из др жи мо на овим по ло жа ји ма још три да на, ка ко би смо по мо гли ева ку ац и ју на ро да из Љу бља не и око ли не.

- Зар је до то га до шло?

- Да, Сло бо да не, све је за вр ше но. По вла чи ће мо се пре ма Ау стри ји. Kао што знаш, тре ба ло је још пре не ко ли ко да на да кре не мо у прав цу на шег кор пу са, ко ји се по вла чио пре ма Ита ли ји.

- Ми смо, ме сто да се по вла чи мо за Ита ли ју, оста ли да бра ни мо Љу бља ну?

- Та ко је. Ви део сам Kре не ро во пи смо, ко је нам је по сла то 466

са за по ве шћу на шег пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа. На кра ју пи сма Kре нер ка же: „...Ово тра жим од вас у име Kра ља и Отаџ би не, а сло ве нач ки на род вам не ће ово ни кад за бо ра ви ти”.

- По го дио нас је у нај та њу жи цу - осмех нуо се Сло бо дан, али се бр зо опет уо зби љио. - Да нам је са да Ди ми три је Љо тић жив...

- И ја то исто ми слим - пре ки нуо га је Ду шко. - Ства ри би се друк чи је раз ви ја ле. Ипак, ште та што и Дра жа ни је до шао, а и што је Па вле Ђу ри шић, су ви ше ду го че као пре не го што се од лу чио да кре не. Сви за јед но, има ли би смо, ипак, из ве сне шан се.

- Сад шта је, ту је. Бо же по мо зи! Сед мог и осмог ма ја Дру ги и Че твр ти пук во де огор че не бор бе бли зу Пол хов Гра де ца. Сло ве нач ки до мо бран ци су се по ву кли из Све тог Jо шта и до бро вољ ци су оста ли са ми усред пар ти зан ске по пла ве. По под не, де ве тог ма ја, Гор дић је по звао вод ни ке.

- По вла чи мо се - ка зао је крат ко - у прав цу Шко фје Ло ке, Kра ња и Тр жи ћа. Иде мо уси ље ним мар шем. Умор ни, не и спа ва ни, глад ни, до бро вољ ци су кре ну ли пр ви пут от ка ко су осно ва ни, не зна ју ћи тач но ку да иду и шта их на кра ју пу та че ка. Док су се по вла чи ли из Ср би је, исти на је да ни су зна ли све де та ље, али су има ли пу но по ве ре ње у сво је прет по ста вље не и у њи хо ве пла но ве. Са да, иа ко ни су из гу би ли ве ру у вођ ство, чи ни ло им се да су сви они за јед но, од пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа, пре ко ко ман да на та пу ко ва и ба та љо на, пре пу ште ни игри суд би не. Ни шта ви ше не за ви си од њих.

Jе ди но их је још те ши ла ми сао да иду у су срет Са ве зни ци ма. Зар ни је мла ди Kраљ у Лон до ну?

Kад су си ла зи ли са пла ни не на друм, из не на ди ла их је ду га по вор ка коњ ских ко ла, ау то мо би ла, ци ви ла и вој ни ка, ко ја се, ка ко је из гле да ло, пру жа ла у не до глед, на де се ти не и де се ти не ки ло ме та ра. „Се о ба на ро да”, по ми слио је Сло бо дан. Пу на за пре жна ко ла ко фе ра, сан ду ка, за ве жља ја, ја сту ка, јор га на, чак и де ло ва на ме шта ја, под се ти ли су га на фолк сдој чер ско по вла че ње из Сре ма. Ме ђу свим тим ства ри ма, стар ци, ста ри це, же не и де ца. Љу ди је би ло мно го ма ње, на ро чи то мла ђих. Не ки су во ди ли кра ву-две, ве за не по за ди за ко ла, а не ко ли ко њих су те ра ли ис пред се бе ма ла ста да ова ца. По ред пу та сто ји де вој чи ца од пет-шест го ди на, сва упла ка на, и др жи у на руч ју ма ло, цр но ку че.

- Ма ма, ма ма! - је ца и уне зве ре но гле да око се бе. До мо бран ски вој ник јој при ла зи са осме хом, пре ба цу ју ћи 467

у исто вре ме пу шку пре ко ле ђа, и ди же је ви со ко из над сво је гла ве.

Jед на же на на пе де се так ме та ра ис пред њих, си ла зи са ко ла и ма ше обе ма ру ка ма... Ау то мо би ла има ту и та мо, а по ја ви се и по ко ји фи јакер. Из ме ђу свих тих во зи ла на и ла зе све че шће на мно штво пе ша ка ци ви ла, опет нај ви ше же на. Не ке во де за ру ке ма лу де цу, а не ке их но се у на руч ју. У исто вре ме оп те ре ће не су рук са ци ма, ко фе ри ма, за ве жља ји ма. На не ким ли ци ма, на ро чи то на ци ви ли ма пе ша ци ма, из ра зи стра ха и из гу бље но сти, док се на оста ли ма нај ви ше од ра жа ва по ми ре ње са суд би ном. Вој ни ци у ра зним уни форм ам а: Нем ци, ау стриј ски пла нин ци, сло ве нач ки до мо бран ци, по не ки хр ват ски до мо бран, ма ле гру пе ру ских ко за ка, два де се так цр но гор ских чет ни ка Па вла Ђу ри ши ћа, не ко ли ци на при пад ни ка Срп ске др жав не стра же са дво ји цом-тро ји цом ср би јан ских чет ни ка ко ји су тек сти гли из Бо сне, мр ша ви и ис це па ни... Ве ћи на вој ни ка се кре ће у ма њим или ве ћим ску пи на ма, мно ги од њих ра ста вље ни од сво јих је ди ни ца. Ме ђу њи ма се из два ја ју до бро вољ ци, ко ји се кре ћу у стро го ди сци пли но ва ном вој ном по рет ку, не кад у ко ло ни по је дан, а не кад у двој ним ре до ви ма; за ви си од пре де ла ко јим про ла зе и мо гућ но сти пар ти зан ских на па да. Иза сва ког пу ка пру жа се ду га ко ло на ко мо ре, за пре жних во зи ла и то вар них брд ских ко њи ћа. Не ки ко ман дан ти ба та љо на и ко ман ди ри че та ја шу ко ње ис пред сво јих је ди ни ца. Не ко ли ко пу та, на ро чи то ка да су мар ши ра ли у двој ним ре до ви ма, за о ри ла се и пе сма.

- Jош ни је све свр ше но - чу ло се ту и та мо од по је ди нач них до бро во ља ца. - Вра ти ће мо се ми јед но га да на и по но во по те ра ти цр ве не. Од Цр но го ра ца су са зна ли о тра гич ној суд би ни Па вла Ђу ри ши ћа и три де се так ње го вих офи ци ра, ко је је Па ве ли ће ва вла да, пре ко Се ку ле Др ље ви ћа, успе ла да до ма ми на сво ју те ри то ри ју и да их ту све по би је. При ча ли су им о би ци на Ли јев че По љу, где их је мно го из ги ну ло у не рав но прав ној бор би про тив уста ша, ко ји су их ту до че ка ли те шком ар ти ље ри јом, тен ко ви ма и ави о ни ма, о бор ба ма про тив пар ти за на, о по вла че њу кроз Бо сну, за ве ја ну сне гом, са го то во це ло куп ним све штен ством Цр не Го ре, хи ља да ма же на и де це. Kре ну ло их је све ску па пре ко ше сна ест хи ља да... Пла ше се да су пар ти за ни ве ћи ну њих за ро би ли. Про ла зе кроз опу сте ла на се ља са мно гим по ру ше ним и из го ре лим згра да ма, од ко јих су не ке још увек у пла ме ну, а из не ких се из ви ја дим. У јед ној ва ро ши ци ра зо ре на фа бри ка ци пе 468

ла. На го ре ли зи до ви, ис пре ту ра не гво зде не по ли це, сву да око ло раз ба ца не жен ске ци пе ле ра зних об ли ка и бо ја. Што иду да ље, све ви ше све та им се при дру жу је и све че шће су при мо ра ни да за ста ју. На не чи јим ко ли ма пу кла осо ви на. Ма ли пар ти зан ски од ре ди, ко ји их пра те у сто пу, отво ри ли су паљ бу из обли жње шу ме и по го ди ли за пре жног ко ња. Са ве знич ки ави о ни над ле ћу ко ло ну... Пар ти за ни су на ро чи то ак тив ни но ћу, та ко да они ко ји су за ста ли по ред дру ма да од мо ре и на хра не ко ње, а пе ша ци да од ре ма ју сат-два, уви је ни у ву не не ма ра ме и зим ске ка пу те, слу ша ју не пре кид но фи ју ка ње челика и гледају светлеће метке како у лучним путањама пре ла зе пре ко мра ч ног не ба и спу шта ју се не где пре ма њи ма. Од јед ног чет врто пу ков ца, ко ји је до ја хао тра же ћи штаб Тре ћег пу ка са не ком по ру ком сво га ко ман дан та, Сло бо дан је са знао да су у ко ло ни иза њих, пот по руч ник Жа ра Авра мо вић, Трај ко Пе тро ни је вић и Да мјан Исај ло вић - жи ви и здра ви. Та га је вест об ра до ва ла и до не кле раз ве дри ла. Знао је да је до бро во љач ка бол ни ца ева ку и са на из Ло га те ца, али је та ко ђе чуо да су око гра да во ђе не те шке бор бе. Шта је са се стром? „Бо же, по мо зи јој!” про ша пу тао би у се би, кад год би је се се тио. Ни је мо гао да за ми сли да би се и њој мо гло не што да де си... а ако би јој се де си ло? „Си ро та мај ка!” Мо же са да обо је да их из гу би... као и то ли ке дру ге мај ке ко је су из гу биле сво ју де цу, де цу ко ју су ра ђа ле, от хра њи ва ле, леб де ле над сва ким њи хо вим ко ра ком, ра до ва ле се њи хо вим ра до сти ма, ту жи ле са њи хо вим ту го ва њи ма, бри ну ле, бри ну ле... Што да ље од ми чу, све ма ње и ма ње их уз не ми ра ва ју пар ти за ни. Рет ко ко про го во ри реч-две. Чу је се са мо то пот коњ ских ко пи та, кло па ра ње кол ских точ ко ва, шум мо то ра и, с вре ме на на вре ме, плач ма лог де те та. Пре мо ре ни ко њи ву ку са на по ром пре то ва ре на ко ла. Сло бо да ну ис кр са ва ју у све сти сли ке из апри ла 1941, у оп штем ха ос у, ка да су ис цр пље ни ко њи исто ова ко је два ву кли вој нич ка ко ла, а вој ни ци, глад ни и не и спа ва ни, је два са ста вља ли ко рак са ко ра ком. „Бо ље рат, не го пакт!” зву че му у уши ма пр ко сни по ви ци ко ји се раз ле жу до брин ским ули ца ма. И не са мо до брин ским, од зва ња ли су у свим ме сти ма ши ром Ср би је и Jу го сла ви је, где год су Ср би жи ве ли. Да, жи ве ли, јер у мно ги ма од њих ви ше не жи ве; по би је ни или про те ра ни. „И шта смо до че ка ли?” раз ми шља. „Пр во, роп ство под Нем ци ма, а са да, но во роп ство под ин тер на ци о нал ним ко му ни змом”. Већ шест ме се ци Ср би 469

јом вла да Jо сип Броз Ти то. Са јед не и дру ге стра не дру ма ви со ке, зе ле не пла ни не Сло ве ни је, чу ве не по сво јим ле по та ма. Са мо, он не осе ћа ле по ту. Осе ћа по тај ни страх од оног што их че ка иза моћ них Kа ра ван ки, ко је све тлу ца ју ис пред њих у ма гли ча стој да љи ни, оба су тој сун че вим зра ци ма; осе ћа глад, не и спа ва ност, из ну ре ност. „Мо ра да по сто је по вољ ни усло ви да би се ле по та осе ти ла”, па да му на ум ми сао док пре ла зе мо стом пре ко би строг, шум ног по то ка, ко ји кри ву да из ме ђу ка ме ња и жбу ња, ои ви чен там но зе ле ном че ти нар ском шу мом, из над ко је се пла ви не бо, по кри ве но ту и та мо сре бр на стим обла ци ма. А бла ги ви хор пир ка пре ко бо ро ва и је ла, рас те ру је пра ши ну уз диг ну ту мно штвом точ ко ва, коњ ских ко пи та, чи за ма, цо ку ла и ци пе ла и с вре ме на на вре ме на но си све же ми ри се зим зе ле на. Не ко ли ко пу та до бро во љач ка ко ло на је би ла при мо ра на да си ла зи с дру ма и га зи ли ва да ма и њи ва ма, кад је то те рен до зво ља вао, да би из бе гла оп шту за гу ше ност и по мет њу ко ја је вла да ла на дру му. Пред ула зом у ту нел, ма са во зи ла, вој ни ка, ци ви ла, до ма ћих жи во ти ња. До бро вољ ци по се да ли на сво је ран че ве дуж дру ма и че ка ју да и на њих до ђе ред. Дру ги пук је био нај бли жи ту не лу, за њим Тре ћи и на кра ју, Че твр ти. Хра не им је већ одав но не ста ло. Нај ви ше су ћу та ли, уду бље ни у ми сли. С вре ме на на вре ме би по гле да ли пре ма там ном отво ру од ту не ла, као да ће им одан де до ћи од го вор на сва пи та ња ко ја су их му чи ла. Сло бо дан је се део окре нут ма сив ним Kа ра ван ка ма. „Kа ко сва ка пла ни на има сво ју ду шу”, по ми слио је у јед ном тре нут ку. У све сти су му се ни за ле сли ке Хо мо ља, Jа стреп ца, Ме двед ни ка, Че мер не пла ни не, Це ра, Сне жни ка...

Kад би се слу чај но на шао би ло на ко јој од њих, од мах би знао где је. Из ми сли га је тр гао то пот коњ ских ко пи та. Окре нуо се и ви део до бро во љач ког офи ци ра на ви со ком мр ко ву, ка ко про ла зи из ме ђу за ста лих ко ла, ко ња са опу ште ним гла ва ма, ма лих ста да ова ца, не ко ли ко кра ва ко је су, и оне пре мо ре не, ле гле на сред дру ма, љу ди, же на и де це, ко ји су си шли са ко ла да би опру жи ли но ге, вој ни ка у ра зним уни форм ам а... Офи цир му се учи нио по знат. Тек ка да је при шао на де сет ко ра ка, пре по знао је мла дог пот по руч ни ка.

- Жа ра! Не мо гу да ве ру јем да си то ти! Жа ра Авра мо вић је сја хао и ср дач но се из љу био са Сло бо да ном.

- Тра жим те још от ка ко су нам ка за ли да ће мо ов де че ка 470

ти нај ма ње сат-два. Ово је би ло пр ви пут да га је Сло бо дан ви део у офи цир ској уни форм и, са епо ле та ма и чи зма ма. По след њи пут су се ви де ли у Бе о гра ду, кад су за једно ма ту ри ра ли. Оста ли су у раз го во ру де се так ми ну та, се ћа ју ћи се До бри на са ње го вим Бе лим ор ло ви ма, ско јев ци ма, Го ро њи ном че том, Бе о гра да, Ви де, док то ра Триф ко ви ћа, Ол ге Ми тро вић и Да мја на Исај ло ви ћа, ко ји је још увек био у Жа ри ној че ти. Сло бо да на је об ра до ва ла вест да је и Жа ри на Ви да, за јед но са ње го вом се стром, ра ди ла као се стра у бол ни ци у Ло га те цу.

- Шта ти ми слиш о овом на шем пре ла ску гра ни це? - пи тао га је Сло бо дан кад су се опра шта ли.

- Шта мо гу да ми слим? Иде мо у су срет на шим ве ли ким са ве зни ци ма - од вра тио је, гор ко се осме ху ју ћи.

Kад су се на шли са дру ге стра не ту не ла, као да су сви они, и вој ни ци и ци ви ли, нај едном одах ну ли. Из гле да ло им је као да се за вр ши ла јед на зна чај на фа за и у исто ри ји и у њи хо вим лич ним суд би на ма, па иа ко су из гу би ли бор бу, учи ни ли су све од се бе, све што је њи ма као људ ским би ћи ма би ло мо гу ће, да не до ђе до ко му ни стич ке по бе де... Би ли су све сни да су из гу би ли сво ју отаџ би ну, сво је до мо ве и све што им је би ло нај дра же, али са зна ње да се рат нај зад за вр шио, да је пре ста ло уби ја ње, из не на да им је опу сти ло на прег ну те жив це и на не ким ли ци ма су се чак по че ли да по ја вљу ју и осме си. Рат се за вр шио још пре че ти ри да на, сед мо га ма ја, а мно ги од њих су то тек са да са зна ли, или су тек са да схва ти ли. „Ен гле зи!” - њи ма ће при ћи и од њих ће, као од старих и зва нич них са ве зни ка, за тра жи ти за шти ту и... ако Бог дÍ, при кљу чи ће се њи хо вим тру па ма у но вом, све о длучу ју ћем ра ту про тив без бо жног ко му ни зма. Зар ни су пар ти за ни пе ва ли: Аме­ри­ка и Ен­гле­ска /­би­ће зе­мља про­ле­тер­ска? „Ипак”, раз ми шљао је Сло бо дан, се ћа ју ћи се ка ко су на Ме двед ни ку по сма тра ли ва тре ко је су обе ле жа ва ле ен гле ским ави ја ти ча ри ма ме сто где да спу сте оруж је и му ни ци ју, „на о ру жа ва ли су Ти та и бом бар до ва ли срп ске гра до ве”. По сле ма сов ног бом бар до ва ња Бе о гра да - по тра же њу Ти та - ше стог сеп тем бра, на Kра љев ро ђен дан, при ча ли су Бе о гра ђа ни ко ји су пре жи ве ли тај дан, да су ко му ни сти дан-два ра ни је про не ли вест да ће Ен гле зи ле те ти над пре сто ни цом и да ће у знак по што ва ња пре ма мла дом Kраљу, ба ца ти из ави о на бу ке те цве ћа.

Kа да се из ви си не за чу ла ху ка мо то ра, мно ги Бе о гра ђа ни су, у све ча ном рас по ло же њу, ис тр ча ли из сво јих до мо ва да и 471

они бу ду све до ци то га исто риј ског да на... Хи ља де њих, љу ди, же на и де це, пла ти ли су ту „че стит ку” сво јим жи во ти ма. Про ла зе кроз не ко на се ље. Kа плар из Бла го је ви ће вог во да, чи ја је ле ва ру ка, уви је на у за во је, утак ну та у ма ра му ко ја му ви си о вра ту, от по че пе сму. Оста ли је без окле ва ња при хва ти ше. Ци ви ли се окре ћу и по сма тра ју до бро вољ це ка ко сло жно сту па ју у двој ним ре до ви ма. Но­ви дух и но­ве сна­ге но­си са­да, кра­ља Пе­тра,­вој­ска мла­да... раз ле га ло се пла ни ном, као да је пе ва по бед нич ка вој ска. Пе сма се пре но си на дру ге че те, ба та љо не, пу ко ве... На пр вом за сто ју Гор дић по зи ва сво је вод ни ке.

- Са да смо у Kо ру шкој. Ве ћи на ста нов ни ка су Сло вен ци, ко ји су при па ли Ау стри ји по сле Пр вог светс ког ра та. Пот пу ков ник Та та ло вић, ко ји је са сво јим шта бом на че лу на ше ко ло не, по ру чу је нам да одр жи мо ди сци пли ну...

- То бар не ће би ти про блем - упао му је у реч Бла го је вић, осме ху ју ћи се.

- Знам. Упо зо ра ва нас та ко ђе да ће мо ус пут на и ћи и на не ке пар ти зан ске је ди ни це, ко је Ен гле зи тре ти ра ју као сво је са ве зни ке. Не сме мо до зво ли ти да нас, на би ло ко ји на чин, иза зо ву. По сле ди це би мо гле би ти ка та стро фал не. Вод ни ци су се по гле да ли. Сло бо дан је при ме тио ка ко је Бла го је вић пре бле део. И он је сам осе тио да му крв по ла ко не ста је из обра за.

- Не ће би ти ла ко. Са мо, не сме мо да за бо ра ви мо да се рат за вр шио - до дао је ко ман дир, гле да ју ћи не где из ме ђу њих. Вод ни ци су од мах за тим пре не ли сво јим вој ни ци ма све што су чу ли од ко ман ди ра. До бро вољ ци су не мо гле да ли ис пред се бе. Чак је и Ве ли зар ћу тао. Два на ес тог ма ја, у ра ну зо ру, кре ну ли су пре ма Дра ви и Kла ген фур ту. Ре че но им је да ће се то га да на са ста ти са са ве зни ци ма. Си ла зи ли су дру мом усе че ним у пла ни ну са чи је су се јед не и дру ге стра не спу шта ле вр ле ти, или уз ди за ле хри ди не, а сву да око ло, не где гу шће, не где ре ђе, ши ри ле се гу сте је ло ве шу ме. При кра ју јед ног по ду жег за сто ја, ко ман ди ри че та су опет по зва ли сво је вод ни ке.

- Kо ман дан ти пу ко ва и ба та љо на ма ло пре су има ли са ста нак са пот пу ков ни ком Та та ло ви ћем - обра тио се Гор дић сво 472

јим вод ни ци ма, не ким од сут ним, про му клим гла сом. - На не ко ли ко ки ло ме та ра одав де, че ка ју нас Ен гле зи. Њи ма ће мо... њи ма ће мо пре да ти на ше оруж је. Та та ло вић тра жи да то ура ди мо до сто јан стве но...

- Пре да ја! - на јед ном је јек нуо вод ник Бла го је вић. - Па, то зна чи да се њи ма пре да је мо као не при ја тељ ски вој ни ци!

- Jош нам је по ру чио - на ста вио је Гор дић - да ће на шем пре да ва њу оруж ја при су ство ва ти и не ка пар ти зан ска ко ми си ја. То, ка жу Ен гле зи, не тре ба да нас уз не ми ра ва, јер је то са мо форм ал ност. Вод ни ци су не ко вре ме ста ја ли ћут ке ис пред Гор ди ћа, као да су оче ки ва ли да ће им још не што ре ћи, не што што ће бар уне ко ли ко убла жи ти те жи ну си ту ац и је, ме ђу тим, он је ћу тао и гле дао кроз дим сво је ци га ре те, не где у да љи ну ис пред се бе. Нај зад су се по ла ко раз и шли сва ки сво ме во ду. Оно мало ве дри не ко ја се по ја ви ла на ли ци ма до бро во ља ца кад су иза шли из ту не ла, пот пу но је не ста ло. Зар да се ра ста ју са сво јим оруж јем и та ко го ло ру ки да на и ђу на пар ти за не? Kа ко да пре да ју сво је пу шке, пу шко ми тра ље зе, те шке ми тра ље зе, ба ца че, с ко ји ма су ишли из бор бе у бор бу? Зар ни су у тим бор ба ма њи хо ви нај бо љи дру го ви, ро ђа ци и ком ши је ги ну ли? Сра сли су са тим крат ким, та ли јан ским ка ра би ни ма, ко ји као да су по ста ли део њих са мих. Са њи ма су пре шли Ср би ју уз дуж и по пре ко, а са да и Истру и Сло ве ни ју, са њи ма су по бе ђи ва ли из су да ра у су дар, че сто и мно го број ни јег и мно го бо ље на о ру жа ног не при ја те ља. Са дру ге стра не, зар ни су они још у Истри по ста ли део Kра љев ске ју го сло вен ске вој ске у отаџ би ни, и зар ни је Вла да те исте вој ске у Лон до ну, на че лу ко је је Kраљ Пе тар Kа ра ђор ђе вић, за ко га, и за чи ји на род су се они бо ри ли и ги ну ли? Ен гле зи не мо гу и не сме ју то да за бо ра ве. А не сме ју да за бо ра ве ни два де сет сед ми март че тр де сет пр ве. Пакт са Хи тле ром од два де сет пе тог мар та обо рио је срп ски на род, а не Kо му ни стич ка пар ти ја, чи је след бе ни ке они са да при зна ју и по ма жу. Зар ни је срп ски на род због свог све оп штег, све сног ста вља ња на стра ну са ве зни ка стра дао ви ше не го и је дан дру ги на род у по ко ре ној Евро пи? Из не на да, на чи сти ни са де сне стра не дру ма, два тен ка. Око њих сто ји не ко ли ко вој ни ка у стра ним уни форм ам а.

- Ен гле зи! - про но си се стро јем. Вој ни ци, мла ди љу ди, све же из бри ја ни, на њи ма уред не, чи сте уни форм е. По сма тра ју до бро вољ це хлад но, не за ин те ре со ва но.

- За њих се рат за вр шио - Сло бо дан чу је да не ко го во ри у 473

стро ју. - Шта се ми њих ти че мо. Са ле ве стра не по чи ње да се пру жа че ти нар ска шу ма, ко ја се убр зо отва ра пре ма дру му про стра ним про план ком. До бро во љач ка ко ло на успо ра ва и по ла ко из ла зи на про пла нак. Пре мо ре ни, спу шта ју се на тра ву. Уско ро сти же ко мо ра. Гор дић ску пља око се бе вод ни ке и де се та ре.

- Kао што зна те, да нас ће мо пре да ти оруж је Ен гле зи ма. За стао је за тре ну так, об у хва та ју ћи их јед ним ду гим по гле дом. На ста вио је сво јим ста рим, за по вед нич ким гла сом: - У ко мо ри има мо три де се так пу ша ка ко је су ту оста ле од на ших по ги ну лих и из ба че них из стро ја, а има мо и не што од за ро бље них пар ти зан ских. Њих ће мо све, као и сан ду ке ре зер вне му ни ци је, за ко па ти у шу ми, иза овог про план ка. Исто та ко, за др жа ће мо сва ки тре ћи пу шко ми тра љез, оста ле ће мо за ко па ти. Уви ће те све то у пра зне џа ко ве, ре зер вну ће бад и ша тор ска кри ла. Мо ра те да ра ди те бр зо, јер не зна мо ко ли ко ће мо оста ти.

- Хо ће ли то исто да ра де и оста ле че те? - пи тао је Сло бо дан.

- Хо ће. Сло бо дан је иза брао из сво га во да, по ред Kр сма на, не ко ли ко нај ја чих до бро во ља ца, на че лу са Ве ли за рем, ко ји се на јед ном ора спо ло жио чим је чуо о за ко па ва њу оруж ја.

- Не ће тво ја збро јов ка у ста ро гво жђе - осмех нуо му се Сло бо дан.

- Не ће, док сам ја жив. У че ти на ста де жи вост. Сви су хте ли, на би ло ко ји на чин, да по мог ну.

- Не зна мо шта нас још че ка - го во ри ли су јед ни дру ги ма. Сло бо дан је дао Ве ли за ру свој ре вол вер, да и ње га зако па, али је за др жао том со на. „За сва ки слу чај”, по ми слио је. До бро вољ ци су се вра ти ли на про пла нак умор ни и озно ја ни али са осме си ма на ли ци ма. Ве ли за ра об у зе ло ње го во ста ро до бро рас по ло же ње.

- Не ће га на ћи - шап нуо је Сло бо да ну. - За ко па ли смо све мај стор ски, ле по из рав на ли и по су ли су вим ли шћем и че ти ном. Че та је кре ну ла си гур ни јим ко ра ком. До ле, ис пред њих, ви ју га се и бе ла са Дра ва. По сле не ко ли ко сто ти на ме та ра, ви де ли су на јед ној уз ви ши ци гру пу пар ти за на са цр ве ним зве зда ма на ка па ма, ка ко се де на тра ви са ма шин ка ма пре ко ко ле на, и не мо их по сма тра ју.

- Го спо де Бо же! - јек нуо је Ве ли зар. - Шта смо до че ка ли! Оста ли су ћу та ли и мр ко гле да ли ис пред се бе. До ју че су пу ца ли јед ни на дру ге, ју ри ша ли, ту кли се кун да ци ма... „Бо же, по мо зи нам”, про ша пу тао је Сло бо дан у се би, „и 474

по мо зи срп ском на ро ду”. И не хо ти це је сте гао кун дак сво га Том со на. За у ста вља ју се у ма лом ме сту бли зу Драве. На ули ци ви де не ко ли ко ен гле ских тен ко ва. Стро јем се пре но си вест да је ту пот пу ков ник Та та ло вић. Пре го ва ра са Ен гле зи ма. На јед ном, пред њи ма се по ја вљу је пар ти зан ски тенк. До бро вољ ци из ме њу ју по гле де. Сло бо дан при ме ћу је ка ко Ве ли зар ски да пу шку са ра ме на и по ла ко је ре пе ти ра. У истом тре нут ку из јед не згра де из ла зи ен гле ски вој ник и по ка зу је ру ком пар ти за ну у тен ку да се уда љи. У исто вре ме ви че не што не ра зу мљи во. Сло бо дан је одах нуо, а ви део је ка ко су се и оста ли до бро вољ ци сми ри ли.

Kо ман дир је са оп штио вод ни ци ма да ће пре да ти оруж је на три ки ло ме тра од пре ла ска ре ке. По ред дру ма ће их че ка ти Ен гле зи са јед ним тен ком и јед ним џи пом.

- Ми ће мо, у про ла зу, да ис пред њих од ло жи мо оруж је. Пот пу ков ник Та та ло вић тра жи од нас да се др жи мо и ово га пу та ви те шки, као што смо се и до са да, од на шег осни ва ња че тр де сет пр ве, др жа ли. Од мах за тим до шло је на ре ђе ње за по крет. Пре ла зе мост и пе њу се дру мом.

Kо ло на је по че ла да успо ра ва. Зна ли су шта то зна чи. Бли жи се од суд ни час. Ср ца су за ку ца ла бр же. Сад већ ви де и Ен гле зе. Се де за јед ним сто лом, окре ну ти њи ма, и по сма тра ју. Не што да ље иза њи хо вих ле ђа, тенк и џип. До бро вољ ци гле да ју ка ко ис пред њих ра сте го ми ла оруж ја. Jе дан по је дан за ста ју и по ла ко и па жљи во се ра стају од сво јих пу ша ка, пу шко ми тра ље за, бо мби, ба јо не та, фи ше кли ја. Сло бо дан је ски нуо са ра ме на свој том сон. По гле дао је пре ма Ен гле зи ма. Учи ни ло му се да га по сма тра ју ра до зна ло. Тек је са да при ме тио иза њих, из ме ђу тен ка и џи па, три пар ти за на са цр ве ним пе то кра ка ма на ка па ма. Ср це му је за и гра ло и он је сте гао из све сна ге ми тра љет ку. Опет она си ви на око ње га, баш као пред ју риш.

- Хај де, дру же Сло бо да не - чу је иза се бе, као из не ке ве ли ке да љи не, ти хи глас Бо ре Бр ке. - Што се мо ра, мо ра. Пре ле тео је бр зим по гле дом пре ко оруж ја на сла га ног на зе ле ној тра ви и по ла ко, као да окле ва, од ло жио сво ју ми тра љет ку. На ста вио је да ко ра ча као кроз не ки сан. Гле дао је ис пред 475

се бе, а ни је ни шта ви део. Она ма гла се спу сти ла до зе мље, згу сну ла. У јед ном тре нут ку учи ни ло му се да је чуо ти хо је ца ње, али је од мах, у сле де ћем тре нут ку, не ко за пе вао. Пр во је два чуј но, па за тим све гла сни је и гла сни је. Оста ли су, је дан за дру гим, по че ли да при хва та ју пе сму.

- За вет смо свој ми отаџ би ни да ли - по чео је да ра за зна је ре чи - да ста ре сла ве вра ти мо јој сјај, па ма кар сви - при дру жио им се и он - до по след ње га па ли, ми за вет свет, ис пу ни ће мо тај... Та ко ни су ни кад до са да пе ва ли. Без оруж ја, без стро ја... а пе сма се из два ја из ду би не гру ди. Осе ћа ка ко му се вла же очи. Ди же гла ву и гле да ши ро ко отво ре них очи ју у не бе сно пла вет ни ло. Не ће, не ће ис пу сти ти су зу ни да нас... На јед ном, строј се сре ђу је, из рав ња ва и они, без ика квог на ре ђе ња, сту па ју у ко рак. Од зва ња ју цо ку ле по ка ме ној кал др ми. Про ла зе не ком ули цом. Про ла зни ци, ци ви ли, за ста ју и по сма тра ју их не мо, окре ћу ћи се за њи ма. Тек кад су скре ну ли са дру ма и за у ста ви ли се на ши ро кој по ља ни, де ли мич но по ор а ној, Сло бо дан је при ме тио да се спу стио мрак. И по ред та ме, раз и шли су се бр зо по окол ним че ти нар ским шу мар ци ма, на се кли гра ње и уско ро по ди гли ша то ре, као и увек, пра вил но из рав на те. Из ју тра их је, као и обич но, про бу дио звук тру бе. Од мах за тим, мо ли тва, и по сле кра ћег вре ме на, ег зер цир.

- Ово ме сто, по ред ко га би ва ку је мо - об ја снио је Гор дић вод ни ци ма - зо ве се Ве три ње. На ста ви ће мо рад са вој ни ци ма као да смо у ка сар ни...

- Са мо без пу ша ка - упао му је у реч Бла го је вић.

- Ако нам за тре ба ју, зна мо где ће мо их на ћи. Има мо око пе де сет пу ша ка, шест пу шко ми тра ље за, сто ти нак бом би и до вољ но му ни ци је да нам тра је ме се ци ма. То је го то во до вољ но за це лу на шу че ту. Об ја снио им је за тим да се пу ко ви на ла зе у цен тру отво ре ног про сто ра. Са јед не стра не сме штен је ру ски пук, чи је је се ди ште не кад би ло у Шап цу. У ње му су слу жи ли ста ри бе ло гар деј ци и њи хо ви си но ви. Би ли су то они исти Ру си ко ји су за јед но са је ди ни ца ма Тре ћег пу ка бра ни ли Ле шни цу и во ди ли по след ње бор бе пред са му оп са ду Шап ца и по вла че ње из Ср би је. Са дру ге стра не су сло ве нач ки до мо бран ци.

476

- Ин те ре сант но је - ка зао је Бла го је вић - ка ко су се Сло вен ци, а има их око два на ест хи ља да, пре да ли суд би ни. Ша то ри су им по диг ну ти без ика квог ре да. Не ма ју ни стра же, ни де жур не офи ци ре, ни под о фи ци ре. Сле до ва ње хра не са сто ја ло се са мо од че тврт пор ци је бра шна и ко ма ди ћа мар га ри на. За ру чак су се ло жи ле ва три це ис пред ша то ра, бра шно се ме ша ло са во дом и пра ви ле се ма ле по га че, ко је су пе кли на мар га ри ну у сво јим пор ци ја ма. Онај ко је оста вио не што од то га на стра ну, имао је шта да по је де и за ве че ру. И та ко из да на у дан. Тај пр ви дан у ло го ру био је сун чан и вр ло то пао. По сле руч ка до бро вољ ци су по но во за шли у шу мар ке, на се кли је ло ве гра не и уса ди ли их сву да око ша то ра, та ко да су до би ли ма ло хла до ви не; а но ви град са ши ро ким, до бро пла ни ра ним „ули ца ма”, на јед ном се за зе ле нео и ожи вео. По сле ве чер ње мо ли тве, до шао је Ду шко Сте фа но вић.

- Сад сам био на са стан ку са Не бој шом Ман ди ћем, Слав ком Kон ти ћем, и оста лим ба та љон ским про све та ри ма из Дру гог и Че твр тог пу ка - ка зао је Сло бо да ну. - Обра зо ва ли смо кул тур но-за бав ни од бор, на че лу са Си мом Kе реч ким. Од лу чи ли смо да за јед но са Сло вен ци ма при ре ди мо за бав но ве че. Сва ка ко ће мо укљу чи ти и тво га Вељ ка Осто ји ћа Глум ца. Kа жи му да спре ми не што за су тра уве че.

- Где ће то да бу де?

- На сред ло го ра, на збор ном ме сту. Им про ви зо ва ће мо по ди јум.

- Да нас сам ви део ка ко су наш ђа кон Жи ка Kру пе же вић, је реј Сте ван Пе шта нац и де се так до бро во ља ца, нај ви ше бо го сло ва и те ол о га, за су ка ли ру ка ве па по ди жу од обо ре них ста ба ла и гра на ка пе лу.

- Да, знам. Ђа кон Жи ка ми је ка зао да смо до би ли од на ших Ру са, ме ђу њи ма има до ста све ште ни ка, све те са су де, по треб не за бо го слу же ње. Већ су обра зо ва ли и хор са Ду шком Про стра ним.

- Чуо сам - осмех нуо се Сло бо дан - да се Ен гле зи чу де на шој ди сци пли ни и вој ној обу ци.

- Они нас, очи глед но, сма тра ју да смо њи хо ви рат ни за ро бље ни ци, а ми зна­мо да ни смо по бе ђе ни. Њих смо увек, као што знаш, тре ти ра ли као са ве зни ке, иа ко смо их оправ да но кри ти ко ва ли. Ни смо се ни кад бо ри ли про тив њих, а Дра жа Ми ха и ло вић је спа са вао обо ре не аме рич ке ави ја ти ча ре. Чуо сам да су не ки од тих, спа се них ави ја ти ча ра, сру ше ни од стра не Не ма ца по што су бом бар до ва ли Бе о град, у ко јем су по би ли хи ља де љу ди, же на и де це... Нас др жи још са мо на да да ће 477

се Ен гле зи и Аме ри кан ци опа ме ти ти и по што су по бе ди ли јед ног не при ја те ља, Хи тле ра, да се не ће да ти ни дру гом, Ста љи ну.

- Из гле да ми - осмех нуо се Сло бо дан - да је наш, ако мо гу та ко да га на зо вем, оп ти ми зам, ути цао и на Сло вен це и на Ру се. Ви део си ка ко и они од ју трос пре у ре ђу ју сво је ша то ре, та ко да ће и они би ти по ре ђа ни „под ко нац”, као и на ши. Да нас су пр ви пут по ста ви ли стра же и за ве ли де жур ство.

- Ви део сам да су мно ги Сло вен ци од не куд про на шли ју го сло вен ске, кра љев ске ам бле ме и при чвр сти ли их на сво је ка пе. Не ки но се и шај ка че, на ро чи то офи ци ри.

- Где су њих про на шли?

- Не мој да за бо ра виш да су Сло вен ци, због сво је муч не исто ри је, мно го ве ћи праг ма ти сти не го ми. По што се опро стио од Ду шка, Сло бо дан је пре шао на про стор где је био сме штен Че твр ти пук. По тра жио је Да мја на Исај ло ви ћа и за те као га ка ко се ди ис пред јед ног ша то ра и при ча са мла ди ћем там не ко се и пра вил них цр та ли ца. Ср дач но су се по здра ви ли. До бро во љац је устао и хтео да се опро сти, али га је Да мјан за у ста вио.

- При че кај, Ми ле, хо ћу да те упо знам са мо јим До бри ња ни ном, Сло бо да ном Спа со је ви ћем. Окре нуо се Сло бо да ну. Ово је Ми ле Ми ха и ло вић из Ле сков ца. Чуо је да сам био ко му ни ста и да сам про шао кроз Сме де рев ску Па лан ку, па ме оба суо пи та њи ма.

- Ми ха и ло вић, из Ле сков ца? Да ли ти је ро ђак Ва са Ми ха и ло вић? До бро во љац се осмех нуо.

- То ми је мла ђи брат. Сло бо дан се об ра до вао и ис при чао му да се су срео са Ва сом на про све тар ском кур су.

- У ко јој си је ди ни ци?

- У че ти за ве зу, те ле граф ско оде ље ње... Од овог твог зе мља ка, Да мја на, са знао сам вр ло за ни мљи ве ства ри из пар ти зан ског жи во та. Jа сам био у Ле ско вач кој гим на зи ји је дан од пр вих ан ти ко му ни стич ких бо ра ца. Нас не ко ли ко, чим смо се упо зна ли са иде ја ма Збо ра, од мах смо се при кљу чи ли Бе лим ор ло ви ма. Са ко му ни сти ма сам се са мо пре пи рао, а ка сни је раз го ва рао и „пре ко му ши це”. Сад ми се пр ви пут ука за ла при ли ка да ле по и дру гар ски раз го ва рам са не ким, као Да мјан. Да чу јем из пр ве ру ке.

- Шта ти ми слиш о све му ово ме? - Сло бо дан је пи тао Да мја на кад су оста ли са ми.

- Ди вим се ва шој ис трај но сти и до след но сти. Ваш иде а- ли зам и ва ша спрем ност на жр тву, за и ста су нео бич ни. Шта ће Ен гле зи да ура де са сви ма на ма?

478

- То сам Бог зна. Пот пу ков ни ку Та та ло ви ћу су ка за ли да ће на ша три пу ка по сла ти у Ита ли ју, где се већ на ла зе два пу ка... Не ки дру го ви се пла ше да ће нас пре да ти Ти ту.

- Ни су ниг де по ста ви ли стра же. Не ма ниг де ни бо дљи ка ве жи це око ло го ра - ка зао је Да мјан.

- Чуо сам да нас јед ног на шег по руч ни ка ка ко ка же: „Бој се Да нај аца и кад по кло не но се”.

- Сла жем се с тим. Ен гле зи су ко ло ни јал на си ла. На ви кли су да упра вља ју дру ги ма и да има ју у ви ду са мо сво је вла сти те ин те ре се. У то ме су по ста ли пра ви мај сто ри.

- У бал кан ским кон флик ти ма де вет на ес тог ве ка - при хва тио је Сло бо дан - би ли су на стра ни Ту ра ка, му сли ма на ко ји су угње та ва ли хри шћан ске на ро де, нас Ср бе, Гр ке, Бу га ре, Ру му не, сто ти на ма го ди на. Не где сам ви део цр теж во де ћег лон дон ског ча со пи са из до ба Не ве сињ ског устан ка, 1875. го ди не, ка ко се угла ђе ни тур ски џен тлмен са фе сом на гла ви, бра ни од бе сних па са на чи јим огр ли ца ма су ис пи са не ре чи: „Ср би ја”, „Цр на Го ра”... Стра да ње хри шћа на их се ни је ти ца ло. Њи хо ви ин те ре си су би ли не где на Бос фо ру и Дар да не ли ма, са Тур ци ма-му сли ма ни ма.

- Kа ко об ја шња ваш, он да, Сло бо да не, ве ли ки број ан гло фи ла код нас?

- То је на ша уро ђе на сен ти мен тал ност, на ше ро ман тич но схва та ње све та. Чуо сам за вре ме де мон стра ци ја два де сет пе тог мар та и за вре ме ма ни фе ста ци ја, два де сет сед мог, ка ко на ши љу ди из на ро да го во ре: „Не ће мо из не ве ри ти на ше ве ли ке са ве зни ке”, или „Они су по мо гли на ма 1914, а ми ће мо са да њи ма да се оду жи мо”. Kа ква и ко ли ка на ив ност са на ше стра не!

- Усред ра та оста ви ли су Дра жу, пра вог при ја те ља, ко га су у по чет ку ди за ли у не бе са као „пр вог ге рил ца” у Евро пи, и окре ну ли се Ти ту, њи хо вом иде ол о шком не при ја те љу...

- Jер су сма тра ли да то на ла жу њи хо ви мо мен тал ни, лич ни ин те ре си - до пу нио га је Сло бо дан. - Шта се њих ти ца ло што су Нем ци уби ја ли сто Ср ба за јед ног не мач ког вој ни ка.

- И шта се ми њих и да нас ти че мо - до дао је ти хо Дам јан, - ми Ср би, Сло вен ци и ови на ши Ру си?

- Jе ди но још страх од Ста љи на мо же да их окре не пре ма на ма.

- Kа да сам био у пар ти за ни ма, код нас се отво ре но го во ри ло ка ко ће мо се јед ног да на ка да за вр ши мо са Нем ци ма, об ра чу на ти са Ен гле зи ма и ка ко ће мо, уз по моћ ло кал них ко му ни стич ких ка дро ва, на ро чи то у Фран цу ској и Ита ли ји, пре пла ви ти це лу Евро пу. Kа сни је ће мо за вла да ти и Аме ри ком. У то ме су пред ња чи ли нај по зна ти ји ко му ни сти-иде ол о зи. Да си са мо мо гао да чу јеш Бо ку Ге ор ги је ви ћа!

479

Од Да мја на је са знао ка ко је и он про вео до бар део да на по ма жу ћи оцу Жи ки Kру пе же ви ћу у из град њи ка пе ле.

- Су тра из ју тра - ка зао је - ако Бог да, одр жа ће се у ка пе ли, иа ко још ни је пот пу но за вр ше на, пр во ју тре ње. У том тре нут ку на и шао је Жа ра Авра мо вић. Њих дво ји ца су ста ли мир но и по здра ви ли га по про пи су. Он им је ле жер но от по здра вио и осмех нуо се.

- Ето, чуд на игра суд би не. Kо би ре као са мо пре не ко ли ко го ди на, у сед мом раз ре ду гим на зи је, да ће мо нас тро ји ца про ћи кроз све кроз шта смо про шли и да ће мо се нај зад на ћи у Ау стри ји под овим окол но сти ма.

- А још нас, ово га пу та за јед нич ки, че ка ве ли ка не из ве сност - до дао је Сло бо дан.

- Да ли ти је, Сло бо да не, ка зао Да мјан ка ко се од лу чио, ако пре жи ви овај рат, да ће сту ди ра ти те ол о ги ју?

- Не, ни је - Сло бо дан је по гле дао Да мја на. - За и ста?

- Та је ми сао у ме ни са зре ва ла већ одав но - од го во рио је Да мјан, гле да ју ћи пред се бе, у из га же ну тра ву - и тек ми се у по след ње вре ме ис кри ста ли са ла.

- Не ма шта - осмех нуо се Жа ра - отац Алек са То до ро вић и чи ка Ми та...

- А на ро чи то де да Про ка - пре ки нуо га је Сло бо дан.

- Kо је тај де да Про ка?

- Мој по кој ни де да - осмех нуо се Да мјан. Сло бо дан је по чео да се опра шта.

- Мо рам да оби ђем свој вод - ка зао је, са лу ти рао Жа ри и мах нуо ру ком Да мја ну. - Ви де ће мо се су тра ра но, на ју тре њу. Тек што је на пра вио де се так ко ра ка, чуо је да га не ко зо ве по име ну. За стао је и окре нуо се.

- Трај ко! - уз вик нуо је. - Трај ко Пе тро ни је вић! Ср дач но су се по здра ви ли.

- Жа ра ми је ис при чао да си вод ник у ње го вој че ти.

- Kад ни је мо гао да на ђе не ког бо љег.

- Ни да је хтео, не би мо гао. Не го, ка ко тво ја но га?

- Остао са мо ожи љак... за успо ме ну на Ибар ску до ли ну. Опро сти ли су се, с тим да се опет на ђу и по раз го ва ра ју. Док је Сло бо дан про ла зио кроз ду ге ре до ве ша то ра, чуо је ти ху пе сму ко ја је до ла зи ла од јед не гру пе до бро во ља ца. Мр­тви ни­сте,­о дру­зи ми­ли, још се чу­је ваш гром­ки глас, ваш дух сил­ни у на­ма жи­ви, ва­ша ду­ша леб­ди из­над нас... Ус по рио је ход. Ли ко ви из ги ну лих до бро во ља ца по че ли су да му ис кр са ва ју у све сти: То ша, под на ред ник Мла ден, Ми лић из Ба ње Kо ви ља че, Ра до ји ца, Спа со је, Kне же вић Гу слар...

480

чи ни ло му се у не до глед. А ко зна шта је би ло и са Рај ком Гру ји ним и оста лих осам де сет ра ње ни ка из бит ке код Пре зи да, а и они ма у Ср би ји, по сле бор би око Ми о ни це и Ва ље ва. Убр зао је ход. Об и шао је вод и од мах за тим кре нуо да про на ђе Ду шка Сте фа но ви ћа. Ду шко је ста јао пред сво јим ша то ром и раз го ва рао са мла ди ћем по ви шег ра ста, там не, гр гу ра ве ко се.

- Да ли по зна јеш Вла ду Љо ти ћа - пи тао га је Ду шко кад им је при шао. Вла да, син Ди ми три ја Љо ти ћа! Не, ни је га знао, али је чуо за ње га.

- На дам се да си са мо не што до бро чуо - осмех нуо се Вла да, пру жа ју ћи му ру ку. „Под се ћа на сво га оца. Исти тај бла ги осмех”, по ми слио је Сло бо дан, ср дач но се ру ку ју ћи.

- Чуо сам да си ве ли ки сла ве но фил...

- Kао и оста ли Збо ра ши - пре ки нуо га је Љо тић.

- ...и да си од ли чан по зна ва лац До сто јев ског.

- Вла да је и су ви ше скро ман да и то при зна - ја вио се Ду шко. Про ве ли су не ко вре ме у при јат ном раз го во ру. Пре ки нуо их је пот по руч ник Мо ма Kне же вић. До шао је по Вла ду. Тра жи га по руч ник Си ма Kе реч ки. Сло бо дан се упо знао и са Kне же ви ћем.

Kад су оста ли са ми, Ду шко му је ис при чао да је Мо ма Дал ма ти нац, из Ши бе ни ка, ко ман дир че те у Че твр том пу ку, пред рат ни сту дент тех ни ке.

- Сад сам раз го ва рао са Да мја ном - ка зао је Ду шку. - Не мо гу да ве ру јем ка ко се тај чо век про ме нио... у сва ком по гле ду. Он је не кад био по ву чен у се бе, да и не го во ри мо о ње го вим по ли тич ким по гле ди ма.

- Дра го ми је. Jош кад сам га „исле ђи вао”, у оном се лу бли зу Дри не где смо их за ро би ли, осе тио сам да је друк чи ји од оста лих.

- Жа ра не мо же да га се на хва ли. При чао сам не кад по кој ном То ши о ње му. Сад би му би ла ве ли ка ра дост да са њим по раз го ва ра. Од Ду шка је са знао да Ен гле зи опет уве ра ва ју пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа да ће их уско ро, чим до ђу до пре во зног сред ства, пре ба ци ти у Ита ли ју, у са став Kор пу са. Ни су да ва ли ни ка кве де та ље ни о Kор пу су, а ни о ге не ра лу Да мја но ви ћу, као ни о дал ма тин ским и лич ким чет ни ци ма. Ра но из ју тра, ђа кон Жи ка Kру пе же вић, је реј Сте ван Пе шта нац и па рох из Гроц ке, отац Жи ван Бог да но вић, слу жи ли су ју тре ње у још не до вр ше ној ка пе ли од је ло вог гра ња.

Kа пе ла је би ла су ви ше ма ла да при ми не ко ли ко сто ти на 481

до бро во ља ца. Ве ћи на њих је ста ја ла ис пред им про ви зо ва не згра де. Сло бо дан је ме ђу њи ма при ме тио и де се так ру ских офи ци ра и вој ни ка, чи ји све ште ни ци су та ко ђе одр жа ва ли сва ко га да на ју тре ња и ве чер ња. До бро вољ ци су ста ја ли обо ре них гла ва, мно ги од њих и са ми ти хо пра те ћи по ја ње хо ра.

Kа да се за вр ши ло ју тре ње, Сло бо дан је до вео Да мја на Исај ло ви ћа да га пред ста ви ко ман ди ру и вод ни ци ма, а за тим и сво ме во ду.

- Да мја не - пи тао га је од мах за тим - да ли би хтео да ка жеш не ко ли ко ре чи на шој че ти о сво ме жи во ту са пар ти за ни ма? Да мјан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка пре не го што је при стао. Гор дић је одо брио, и он је украт ко ис при чао оку пље ној че ти ка ко је при шао пар ти за ни ма, ка ко су га до бро вољ ци за ро би ли и по сла ли у Сме де рев ску Па лан ку, где је, су о чен са оном „дру гом стра ном”, уви део да је ишао пу тем ко ји во ди срп ски на род у бес пу ће и про паст. - Иза брао сам Исти ну - за вр шио је сво је из ла га ње - а исти на је на ва шој стра ни... без об зи ра шта ће се још све на ма, као по је дин ци ма, и као це ли ни, до го ди ти. За то сам вам и при шао, а ни сам вам са мо ја при шао. Из За во да је би ло нас пре ко пе де сет бив ших ко му ни ста ко ји смо при шли до бро во љач ком кор пу су. Ов де нас, са ва ша три пу ка, има пре ко два де сет. Jе дан од тих је и Ми о драг Ђор ђе вић Уча, ко га мо же те ви де ти сва ког да на у цр кве ном хо ру. Он је лич но спе вао и ком по но вао не ке од но ви јих до бро во љач ких пе са ма. Сло бо дан је ис при чао ка ко су Нем ци му чи ли Да мја на и по што ни је одао „дру га ни јед но га”, осу ди ли га на смрт, а он им по бе гао са са мог стре ља ња.

- Има те ли ка ква пи та ња за Да мја на?

Jа вио се Бо ра Бр ка.

- Наш про све тар нам је при чао ви ше пу та о то ме... Ре ци нам, да чу је мо и од те бе: да ли ко му ни сти са да у Ср би ји од у зи ма ју зе мљу до ма ћи ни ма?

- То им је у про гра му, а они се не ша ле.

- Зна чи, оде сав наш се љач ки на род у над ни ча ре - ја вио се Вељ ко Осто јић Глу мац. - А ко ће он да би ти га зда?

- Пар ти ја ће да вла да.

- Те шко на ма - огла сио се Ве ли зар.

- Не ће то на род до зво ли ти - ка зао је Но ва ков.

- Ни је то не кад ни ру ски на род хтео - од го во рио је Да мјан - па ни је имао куд. Си лом су од у зе ли зе мљу.

- А и про тив Бо га су? - пи тао је Ста ни ша Бо са нац.

- Jе су. У Ру си ји су, што ра зо ри ли, што за тво ри ли све цр кве и ма на сти ре. То је би ло под Ста љи ном, а Ти то је Ста љи 482

нов ше грт. Че та је до би ла „вољ но”, ме ђу тим, ве ли ка гру па до бро во ља ца се оку пи ла око Сло бо да на и Да мја на. Пи та њи ма ни је би ло кра ја. По сле ве чер ња, пред ве ли ким бро јем до бро во ља ца, до мо бра на ца и Ру са, на им про ви зо ва ном по ди ју му по ја вио се по руч ник Си ма Kе реч ки, ко ман дант јед ног ба та љо на Че твр тог пу ка, чо век угла ђе них ма ни ра и по знат као до бар го вор ник. По здра вио је го сте и об ја снио да ће кул тур но-за бав на гру па из ве сти не ко ли ко та ча ка. Про стра нов хор је от пе вао др жав ну хим ну, за тим су ре ци то ва не две па три от ске пе сме. Опет се по ја вио хор и по чео да пе ва јед ну до бро во љач ку ко рач ни цу. По ља на, пу на до бро во ља ца, од јек ну ла је у сле де ћем тре нут ку гром ком пе смом. Нај зад, при кра ју про гра ма, на би ни се по ја вио Вељ ко Осто јић Глу мац. Иза шао је по ла ко и пла шљи во. Kад је до шао до по ла би не, об у хва тио је јед ним ду гим по гле дом огром ну ма су офи ци ра и вој ни ка, па се на јед ном окре нуо и по шао жур но у прав цу из ко јег је ма ло пре до шао. У пу бли ци на ста ла не ка не ла год на ти ши на. Иза ку ли са из ви ру је Бо ра Бр ка и по ка зу је му ру ка ма да оста не где је.

- Шта ћу ја ов де? - пи та Вељ ко упла ше но, а глас му по дрх та ва.

- Па знаш да ко ман дант пу ка хо ће да одр жиш пре да ва ње.

- Пре да ва ње? - чу ди се Вељ ко. - О че му ја да пре да јем? Jа сам оби чан, не шко ло ван се љак.

- Што год ти пад не на па мет.

- О Ти ти? Пу бли ка се већ от кра ви ла, а и Сло бо дан одах нуо. До бро се се ћао Вељ ко ве глу ме у Ба њи Kо ви ља чи и ка сни је у Му чи ћи ма, али он да ни је ста јао пред не пре глед ном ма сом љу ди, као што сто ји са да. Вељ ко се окре ће од Бо ре и гле да упит но при сут не.

- О Ти ти, да о Ти ти! - ви чу не ки из пу бли ке.

- О љу би чи ци бе лој? - хо ће Вељ ко да се оси гу ра да је до бро раз ум ео. Нај зад је по чео да при ча ка ко је Ти то свра тио у њи хо во се ло, чим га је „осло бо дио”, и до нео се ља ци ма „нај леп шу вест ко ју су икад чу ли”: Осло бо ди ће их од бри ге за њи хо ву зе мљу и сто ку; све ће им од у зе ти! „Од са да ће те мо ћи мир но да спа ва те”, ка зао је. Уско ро су сва ку ње го ву ре че ни цу по здра вља ли ур не бе сним тап ша њем и сме хом.

483

Kад је за вр шио при чу, ни су га пу сти ли да иде. Три пу та је мо рао да се вра ћа, да још што год ис при ча. Нај зад је све ча но об ја вио да је он „пу ков ски тру бач”, па за не ко ли ко ми ну та мо ра да сви ра по ве чер је. Сме ху ни је би ло кра ја. И та ко из ве че ри у ве че, се дам пу та су до бро вољ ци при ре ђи ва ли сво је ве че ри и се дам пу та, на кра ју сва ког про гра ма, по ја вљи вао се Вељ ко Осто јић Глу мац. На две-три при ред бе го сто ва ли су сло ве нач ки до мо бран ци, ко ји су има ли до бар ор ке стар и хор. Про на шли су не где и фуд бал ску лоп ту и игра ли при ја тељ ске утак ми це са Сло вен ци ма. У пу ко ви ма је би ло не ко ли ко до бро во ља ца ко ји су игра ли у нај бо љим пред рат ним ју го сло вен ским ти мо ви ма.

Jед но га да на до шла је ру ска де ле га ци ја да се опро сти од Та та ло ви ћа и до бро во љач ких ко ман да на та. Ен гле зи су им ка за ли да хо ће да их пре ме сте у „ве ћи и удоб ни ји ло гор”. И по ред „до бре ве сти”, на ли ци ма ста рих пу ков ни ка од ра жа ва ла се очи глед на за бри ну тост. У ло гор је сти гла и гру па од три сто ти не и пе де сет цр но гор ских чет ни ка Па вла Ђу ри ши ћа. Из глад не ли и не и спа ва ни гор шта ци, је два су се кре та ли. Од њих су у пот пу но сти са зна ли за тра ге ди ју све штен ства, на ро да и чет ни ка Цр не Го ре.

Jе дан део је из ги нуо у Бо сни, је дан у Хр ват ској, њих бли зу осам на ест хи ља да, са око се дам де сет све ште ни ка и са ми тро по ли том цр но гор ско-при мор ским, Jо ан и ки јем Ли пов цем. Стра да ли су и од уста ша и од ко му ни ста. До бро вољ ци су од мах одво ји ли чет ни ци ма део сво је мр ша ве за ли хе бра шна и мар га ри на. У раз го во ри ма са по је дин ци ма Цр но гор ци ни су мо гли да се на хва ле до бро во ља ца из Пе тог пу ка, ко ји су им, на че лу са Ми хај лом Ол ћа ном, сти гли у по моћ про шле го ди не, а исто та ко и Рат ка Па ре жа ни на и ње го ве гру пе. Се ћа ли су се да је ви ше од по ла Ол ћа но вих до бро во ља ца из ги ну ло, бо ре ћи се са њи ма хра бро по пла ни на ма Цр не Го ре и Сан џа ка. Да мјан је уо би ча јио да сва ко га да на на вра ти до Сло бо да но ве че те. Спри ја те љио се са Ве ли за рем, Но ва ко вим, Вељ ком Осто ји ћем, ко ме је не ко ли ко пу та да вао иде је за ње го ва пре да ва ња „о Ти ти”, Бо ром Бр ком, Ста ни шом Бо сан цем... Ра до је од го ва рао на њи хо ва пи та ња, али је све ви ше и он хтео да са зна не што о њи ма, о њи хо вим се ли ма, по ро ди ца ма, о бор ба ма кроз ко је су про ла зи ли. У под све сти је гле дао ту не где, ме ђу њи ма, и сво је ста ре дру го ве из Ра та ре ва, из од ре да ко ји је он лич но осно вао: Рај ка Па пу џи ју, Си ни шу Бри цу, Jо цу Три ши ћа Про ле те ра... Би ли су 484

то си но ви истог на ро да, би стри, ода ни, хра бри - са мо, тра гич ном игром суд би не, по ста вље ни у два та бо ра, два не при ја тељ ска, пот пу но су прот на та бо ра. По ред мно го број них но вих по знан ста ва, Сло бо дан се ра до вао и су сре ти ма са до бро вољ ци ма ко је је знао из Бе о град ске гим на зи је и они ма са про све тар ског кур са, са Ми шом То ми ћем, си ном про те Вла сте То ми ћа, са Угље шом Ми ла но ви ћем, си ном про те Да ни ла, Jо ви цом Ми лети ћем, Бор ком Бор чи ћем, си но ви ма вла ди ке Герм ан а Ђори ћа, Ду ша ном Дој чи но ви ћем, Са вом Jан ко ви ћем, пе сником... Два де сет тре ћег ма ја уве че ма јор Jо ца До бро са вље вић по звао је све офи ци ре из сво га, Тре ћег пу ка на раз го вор. Са ста ли су се ма ло по да ље од ло го ра, на јед ној па ди ни, об ра слој тра вом.

- По звао сам вас да вас оба ве стим о на шем пред сто је ћем по кре ту за Ита ли ју и да у исто вре ме чу јем ва ша ми шље ња о но во на ста лој си ту ац и ји. Ен гле зи су нам ма ло пре са оп шти ли да су нај зад при ба ви ли тран спорт на сред ства и да су тра из ју тра бу де мо спрем ни за по ла зак. Ре че но нам је та ко ђе да но ћас и су тра из ју тра не сме мо да на пу шта мо овај ло гор. Ако не ко по ку ша, њи хо ви вој ни ци има ју на ре ђе ње да пу ца ју, без прет ход не опо ме не. По след ње ре чи су би ле про пра ће не не мир ним жа мором. Сло бо дан је пре ле тео по гле дом пре ко ли ца при сут них офи ци ра. Не мир се од ра жа вао и на њи хо вим ли ци ма. Пот по руч ник Ан ђел ко Дра шко вић, ко ман дир Пра те ће че те, ја ви се за реч.

- Kа ко то, го спо ди не ма јо ре? От куд то да на ши са ве зни ци пу ца ју на нас, кад све до ве че рас ни су по ста вља ли ни стра же око на шег ло го ра?

- То смо их и ми пи та ли. Од го во ри ли су нам да хо ће да нас за шти те од пар ти за на, ко јих још увек има у бли зи ни.

- Jа не ве ру јем Ен гле зи ма! - уз вик нуо је пот по руч ник. Они су нас ува ли ли у овај рат и кад смо по че ли да спа са ва мо срп ски на род од очи глед ног са мо уб и ства, окре ну ли су ле ђа Дра жи и по че ли да по ма жу Ти та, го рег не при ја те ља и од на ци ста. Шта нам га ран ту је да нас не ће су тра пре да ти Ти ту? На ста ла је ле де на ти ши на. Ан ђел ко Дра шко вић је из го во рио гла сно, пред сви ма, по тај не сум ње ко је су све њих му чи ле.

- Ен гле ски ма јор ко ји се ста ра о на ма - по чео је ко ман дант пу ка чвр стим гла сом - дао је сво ју ча сну реч пот пу ков ни ку Та та ло ви ћу у при су ству нас, ко ман да на та пу ко ва, да нас не ће пре да ти Ти ту, не го да ће нас по сла ти у Ита ли ју, у са став на шег Kор пу са.

485

- Они нас не сма тра ју се би рав ни ма да би мо ра ли да одр же реч. Ми смо за њих бал кан ски уро ђе ни ци, ди вља ци. Jа им не ве ру јем. Ни њи ма, ни њи хо вој ча сној ре чи. Ни смо им се сме ли пре да ти. И ма јор је по ви сио глас.

- Ако ти лич но хо ћеш да се вра тиш пре ко гра ни це, и сви они ко ји ти се при дру же, имаш за то мо је одо бре ње. Знаш где смо за ко па ли оруж је и му ни ци ју... Ан ђел ко је об у хва тио по гле дом са ку пље не офи ци ре. Опет ле де на ти ши на. По ла ко је обо рио гла ву и у сле де ћем тре нут ку спу стио се на ра за стр то ће бе.

- Има ли ко још ка кво пи та ње? До бро вољ ци су ћу та ли. Ча сна реч ен гле ског кра љев ског офи ци ра их је сми ри ла.

НА КРАЈУ ПУТА

У зо ру два де сет че твр тог ма ја до бро вољ ци су бр зо и спрет но ра ста ви ли ша то ре, са ви ли ће бад у рол не, сре ди ли ран че ве и тор би це.

Kи шу, ко ја се не ми ло срд но спу шта ла из там но си вог не ба, као да ни су ни при ме ћи ва ли. Вест да кре ћу у Ита ли ју, у са став Kор пу са, да ла им је но ву сна гу. Ча сна реч ен гле ског ви шег офи ци ра да их не ће пре да ти Ти ту пот пу но их је сми ри ла. По стро је ни по че та ма, ба та љо ни ма и пу ко ви ма, ски ну тих шај ка ча, слу ша ли су дрх та ве зву ке тру бе ко ја је об ја вљи ва ла по че так но вог да на, обра ћа ју ћи се у исто вре ме Све мо гу ћем за за шти ту. На ли ци ма до бро во ља ца опет онај ста ри осмех бо ра ца ко ји се спре ма ју за но ве бор бе и за ко нач ну по бе ду. Са мо да се још са ста ну са сво ји ма. Jед но га да на, би ли су убе ђе ни, кре ну ће на че лу са мла дим Kраљем Пе тром, мла дим као и они што су, на о ру жа ни и опре мље ни од тра ди ци о нал них са ве зни ка, ко ји ће нај зад уви де ти исти ну - да осло бо де сво ју Отаџ би ну и сво је до мо ве од зла ко је их је при ти сло и оба ви ло гу стом та мом. Оста ви ли су по ља ну и по шли пре ма дру му да са че ка ју ен гле ске ка ми о не. Сло бо дан се окре нуо да још јед ном ви ди про стор на ко јем су про ве ли два на ест да на, ис пу ње них ме шо ви тим и ис пре пле те ним осе ћа њи ма по тај ног стра ха, на да ња, ту ге и ра до сти због по нов ног ви ђе ња и дру же ња са ста рим, а та ко исто и но во ство ре ним при ја те љи ма. Уме сто бес пре кор ног „ша тор ског гра да”, укра ше ног зе ле ном је ло ви ном, ка пе лом, по ди ју мом, ви део је кроз ки шу и ма гле ну си ви ну ка ља во по ље, пу но из ло мље них, мо крих гра на. Чим су иза шли на друм, иш чи сти ли су блат ња ве цо ку ле ко ма ди ћем гра ња, до те ра ли уни форм е и опре му, као да се спре ма ју за смо тру. Се тио се да је отац Жи ка Kру пе же вић об ја вио ју че, по сле ју тре ња, да је да на шњи дан, два де сет че твр ти, по све ћен сло вен ским апо сто ли ма, Ћи ри лу и Ме то ди ју.

486

487

„Све ти Апо сто ли”, по ми слио је, „по мо ли те се Го спо ду Бо гу за нас и за све оне ко ји ма је да нас Ње го ва по моћ и за шти та по треб на”. Че ка ју ћи на ка ми о не, гле да ли су ка ко гру па до бро во ља ца, од ре ђе на да оста не са спре мом док не до ђе и на њих ред за пре воз, као што су им Ен гле зи ка за ли, спро во ди не где пре ко дру ма ко мо ру са за пре жним, брд ским и ја ха ћим ко њи ма. Сло бо дан је у јед ном тре нут ку опа зио Гор ди ће вог Ми шу, ка ко, уз диг ну те гла ве и на чу ље них уши ју, не мир но рже, као да пред ос е ћа да се ви ше ни ка да не ће ви де ти са сво јим ста рим го спо да ром. Нај зад су по че ли да сти жу ен гле ски ка ми о ни и да се за у ста вља ју пред Дру гим пу ком, ко ји је ста јао дуж дру ма, по стро јен у са вр ше ном ре ду. На сва ком во зи лу ути снут је са сва ке стра не знак цр не, де сне пе сни це. Иви цом дру ма, по ред пар ки ра них ка ми о на, кре тао се џип са шо фе ром и ен гле ским по руч ни ком, ко ји је пре ле тао по гле дом пре ко по стро је них до бро во ља ца. Из гле да ло им је као да је по руч ник био не ка ко ве дри ји и за ин те ре со ва ни ји за њих и њи хо ву суд би ну не го оста ли Ен гле зи, ко ји су про ла зи ли по ред њих као да их и не при ме ћу ју. На ро чи то им се чи нио хла дан и нео се тљив не ки ви ши офи цир, ви сок и су во њав, ко га су ви ђа ли ка ко се ше та из ме ђу њи хо вих ша то ра без ика кве прат ње, ко ји као да не мо же да схва ти сву ту не ум ор ну ак тив ност за ро бље не вој ске. По сле де се так ми ну та чу ле су се оштре на ред бе: - Ула зи по два де сет пет на ка ми он. По жу ри, по жу ри! На то ва ре ни ка ми о ни кре ћу у прав цу Kла ген фур та. По сле ду жег че ка ња ре че но им је да не ма до вољ но ка ми о на, та ко да ће се за са да пре ба ци ти са мо Дру ги пук, на че лу са Ма ри са вом Пе тро ви ћем, и де ло ви Че твр тог, док ће оста ли че ка ти да се ка ми о ни вра те.

- Вра те од ку да? - па да ју пи та ња. Зна ју да је ју го сло вен ска гра ни ца бли зу и да мо тор ним ко ли ма не тре ба ду го да стиг ну до ње, и да се вра те. Не мир на слут ња, ко ја их је си ноћ на пу сти ла, по чи ње опет да се увла чи у ду ше. Сло бо дан осе ћа на се би упит не по гле де до бро во ља ца из сво је че те. Он је увек био тај ко ји им је об ја шња вао си ту ац и ју у све ту, у Ср би ји, на ра зним бој ним по љи ма. Тре ба ло би и са да да им не што ка же. Зар ни је он њи хов „друг про све тар”?

Kре нуо је дуж стро ја са стреп њом у ср цу. Оче ки вао је да ће га не ко од њих осло ви ти, ме ђу тим, до бро вољ ци су ћу та ли. Иа ко су им ли ца би ла бри жна, онај осмех с ко јим су се ју трос 488

ужур ба но спре ма ли за по крет, ни је пот пу но не стао. На јед ном је схва тио. И по ред упит них по гле да ко је је осе тио на се би, они ни су ово га пу та оче ки ва ли од ње га од го во ре. Би ли су све сни да ни ње го ва суд би на, исто као и њи хо ве суд би не, ни је ви ше у њи хо вим ру ка ма. Оста ла им је још са мо на да у Бо га да их Он не ће на пу сти ти, а исто та ко и на да да их ци ви ли зо ва ни Ен гле зи, ста ри са ве зни ци, не ће из не ве ри ти. А са да их, по ред све га, ве же и ча сна реч јед ног њи хо вог ви шег офи ци ра. Зар ни су они Kра љев ска ју го сло вен ска вој ска у отаџ би ни? Зар ни је њи хов Kраљ Пе тар Дру ги са сво јом Вла дом у Лон до ну, и зар ни је ге не рал Дра жа Ми ха и ло вић њен ми ни стар вој ске и мор на ри це? Не где око под не по че ли су да сти жу пра зни ка ми о ни. Опет она иста на ред ба.

- Два де сет пет на ка ми он. По жу ри, по жу ри! До шао је ред и на Сло бо да нов вод. Ви де ли су опет „њи хо вог по руч ни ка”, Ен гле за у џи пу, ка ко их у про ла зу па жљи во по сма тра, ско ро са сим па ти јом. Ово га пу та при ме ти ли су и је дан ка ми он са де се так на о ру жа них ен гле ских вој ни ка.

- Kад би и хте ли да нас пре да ју - ка зао је у јед ном тре нут ку Ве ли зар - не ма их до вољ но. Ча сом би се ми раз бе гли по овим бр ди ма. Оста ли су ћу та ли и по сма тра ли око ли ну, ко ју су мо гли да ви де је ди но кроз зад њи, отво ре ни део ка ми о на, по кри ве них це ра да ма. Пут је ви ју гао и с вре ме на на вре ме се пе њао сер пен ти на ма. Сло бо дан је др жао у ру ци ком пас и па жљи во по сма трао иглу ка ко, због ви ју га у пу ту, сва ки час по ка зу је про ме ну прав ца. Ме ђу тим, уко ли ко су да ље од ми ца ли, чи ни ло му се да је игла све ви ше на ги ња ла ис то ку, а на ис то ку је Jу го сла ви ја, пар ти за ни, Ти то!

Kа ми о ни су нај зад по че ли да успо ра ва ју бр зи ну. За ус та ви ли су се на од сто ја њу од де се так ко ра ка је дан за дру гим. Сло бо дан је са сво јим во дом не где у сре ди ни ду гач ке ко ло не.

- Где смо? - пи тао је не ко. Оста ли до бро вољ ци су сле гли ра ме ни ма. Сло бо дан је иско чио из ка ми о на да се ори јен ти ше и „ис пру жи но ге”. Kи ша је ско ро са свим пре ста ла. Пут је во дио по сред не ке про стра не по ља не. Ви ди вод ника Бла го је ви ћа ка ко ис ка че из ка ми о на ис пред њих, па се и он окре ће око се бе. У исто вре ме из ка би не из ла зи шо фер, чо век сув, три де 489

се тих го ди на. Бла го је вић при ла зи Сло бо да ну.

- Где смо? - пи та ју је дан дру го га ско ро у исти глас. Дуж ка ми о на ис пред њих, при бли жа ва им се гру па од пет-шест ен гле ских вој ни ка са пу шка ма о ра ме ну. Пред во ди их мла дић ко ји но си у ру ци ми тра љет ку. За ста ју по ред сва ког во зи ла и по сма тра ју до бро вољ це, као да их пре бро ја ва ју, или тра же не што. Не ки од до бро во ља ца им се љу ба зно сме шка ју. Сти гли су и до Сло бо да но вог во да. За ста ју и пре ме ра ва ју оштро сва ког по је дин ца. На јед ном, ен гле ски вој ник са ми тра љет ком, при ла зи Kр сма ну и по ка зу је му на ње гов руч ни сат.

Kр сман се пра ви да га не раз ум е. Ен глез го во ри не што и по ви су је глас. Kр сман се освр ће и гле да упит но Сло бо да на. Очи глед но, Ен глез тра жи да му да свој руч ни сат. Сло бо дан осе ћа ка ко му се крв пе ње у гла ву. Се ћа се ка ко је Kр сман не ка да при чао да му је нај ве ћа же ља у жи во ту да има свој вла сти ти сат и ка ко га је нај зад у Му чи ћи ма ку пио од јед ног ме шта на за уште ђе не ци га ре те.

- Не дај му, ву ци ба ти ни јед ној, не дај му! - вик нуо је Сло бо дан из све га гла са.

Kр сман ста вља ру ке на ле ђа, сме шка се до бро ду шно и вр ти гла вом. Ен глез се не окре ће Сло бо да ну, иа ко је мо рао да га чу је, не го по ди же по ла ко ми тра љет ку, ре пе ти ра је и упра вља у Kр сма но ве гру ди. Сло бо дан већ гле да ка ко Kр сман па да об ли вен кр вљу, хра бри, до бри Kр сман!

- Ба ци му га! Ба цај му га на сред дру ма! - ви че Сло бо дан и окре ће се Ен гле зу. - Раз бој ни че!

Kр сман као да се ко ле ба. Ли це ен гле ског вој ни ка мир но, ста ло же но, као не ка ма ска. По ка зу је ма шин ком до бро вољ ци ма око Kр сма на да се из мак ну.

- Ба цај, шта че каш! - ви че му опет Сло бо дан.

Kр сман по ла ко от коп ча ва пре ђи цу, по гле да још јед ном у сат и ба ца га пред вој ни ко ве но ге. Вој ник ко чи ми тра љет ку, са ги ње се, до хва та сат и по ла ко га при но си уху. Из гле да да је за до во љан, јер га ста вља на ле ву ру ку.

Kа да је за су као ру кав, Сло бо дан је ви део да има на ру ци по ре ђа на три-че ти ри са та. Ен гле зи су се окре ну ли и по че ли да се вра ћа ју ка ми о ни ма код ко јих су се ма ло пре за др жа ва ли. Ви ди се да већ зна ју ко од њих има сат, чак су не ки ма од у зи ма ли и пен ка ла... и та ко, од 490

јед ног ка ми о на до дру гог...

Kад је Сло бо дан ски нуо по глед са ен гле ских вој ни ка, ско ро дрх те ћи од љу ти не, су срео се са по гле дом шо фе ра, ко ји је ста јао по ред по лу от во ре них вра та ка би не и по сма трао оти ма чи ну. Вој ник се бр зо окре нуо од Сло бо да на, али ни је мо гао да при кри је очи глед ну не ла год ност због по на ша ња сво јих са бо ра ца. Тај из раз на ње го вом ли цу сми рио је ма ло Сло бо да на, и у ње му се по ја вио зра чак на де; мо жда ће од ње га са зна ти исти ну. Мо жда је он не ки до бар и по штен чо век, ко ји ће им ре ћи оно што је сте. При шао му је бр зо и стао на ко рак-два ис пред ње га. С об зи ром да ни је знао ни јед ну ен гле ску реч, по ка зао му је ру ком на се бе и на сво је дру го ве.

- Jу го сла ви ја? Ти то? - пи тао је. Ен глез се ма ло осмех нуо и за вр тео гла вом.

- Но, но - ка зао је чвр стим гла сом.

- Ита ли ја? - пи тао је опет Сло бо дан, по ка зу ју ћи не где у нео др е ђе ном прав цу. Ен глез је по твр дио гла вом и по пео се, по ма ло ужур ба но, ка ко се учи ни ло Сло бо да ну, у сво ју ка би ну.

- Шта ка же, шта ка же? - пи та ју до бро вољ ци из ка мио на.

- Kа же да не ће мо у Jу го сла ви ју, не го ће мо за Ита ли ју.

- Он мо ра да зна - ја вио се Бо ра Бр ка. - Jу трос су ти исти ка ми о ни са цр ном пе сни цом од ве ли Дру ги пук.

- Не ве ру јем Ен гле зи ма, не ве ру јем - Ве ли зар од ма ху је енер гич но гла вом. - Не ве ру јем да су љу ди... кад су по ма га ли ко му ни сте, а бом бар до ва ли Бе о град на Ус крс. И Сло бо дан се ко ле ба. Исти на је да је тај Ен глез имао не ки не ла го дан из раз, го то во из раз сти да, чак и гну ша ња, али зар се ни је од мах, чим је од го во рио на ње го ва пи та ња, и су ви ше бр зо по пео у сво ју ка би ну и за со бом за лу пио вра та? Мо жда је до бар и по штен чо век у при ват ном жи во ту, али је исто та ко и до бар вој ник ен гле ске им пе ри је, ко ји сле по из вр ша ва на ре ђе ња сво јих прет по ста вље них, ма ка ква она би ла. Ду шко Сте фа но вић им се при бли жа вао жур ним ко ра ком.

- Да ли су и вас опљач ка ли? - глас му је по дрх та вао.

- За ма ло не уби ше на шег Kр сма на кад им ни је хтео да да свој сат - од го во рио му је Сло бо дан.

- Сра мо та, сра мо та! - Ду шко, сав цр вен у ли цу, хва та се за гла ву. - Вој ни ци Ње го вог ве ли чан ства, Kраља Ђор ђа, си но ви ци ви ли зо ва не Ве ли ке Бри та ни је! Про сто не мо гу да ве ру јем.

- Где им је са да онај њи хов по руч ник?

491

- Ма јор До бро са вље вић се на љу тио и тра жио пре ко ту ма ча да раз го ва ра по во дом то га са не ким њи хо вим офи ци ром и да уло жи про тест, а они му до ве ли на ред ни ка, ко ји је ка зао да ће он све то са оп шти ти сво ме прет по ста вље ном.

- Шта ми че ка мо ов де?

- Kа жу да је на стао не ки не спо ра зум. Из гле да да су ка ми о ни кре ну ли по гре шним прав цем.

- Jош увек ми мо же мо да се раз бег не мо - по чео је Ве ли зар - па да се сви, ка ко ко мо же и уме, са ста не мо у оној шу ми, где смо за ко па ли...

- Kо ће га зна ти шта је нај бо ље! - упао му је у реч Бо ра Бр ка. - Ми не мо же мо ни шта са ми, без на ших офи ци ра, а и они, са да, као и ми... - на гло је ућу тао. По сле де се так ми ну та по ја вио се Љу бо мир.

- Дру же вод ни че - обра тио се Сло бо да ну - ко ман дир по ру чу је да ће мо још ма ло кре ну ти за не ки са лаш, где ће мо пре но ћи ти, а из ју тра ра но ће мо на же ле знич ку ста ни цу. Опет су ма ло одах ну ли.

- Не ће они нас пре да ти - ка зао је Бо ра Бр ка, чим се Љу бо мир уда љио. - Има ју ов де са со бом са мо де се так вој ни ка. Kа ко би нас ово ли ко мо гли да пре да ју?... А не би би ло ни људ ски. Зна ју они шта би на ма Ти то...

- Не ве ру јем ја њи ма, не ве ру јем - вај ка се и да ље Ве ли зар. До шло је на ре ђе ње да они ко ји су иза шли, по но во ула зе у ка ми о не. Уско ро су се ка ми о ни окре ну ли и по шли у прав цу из ко јег су до шли. Опет ви ју га ви пут, бр да шца, за се ја не њи ве, шу мар ци. На са ла шу са мо пра зне згра де, чи ји су зи до ви ис пи са ни ве ли ким цр ве ним сло ви ма: „Жи вео Ти то!” „Жи ве ла но ва Jу го сла ви ја!” „Жи ве ли пар ти за ни!”

- Глу па ви ови ме шта ни, Сло вен ци - го во ри Ве ли зар, док че ка ју на ре ђе ње за ис то вар. - Ни не са ња ју ко је Ти то и шта им он све спре ма, ако и они пад ну под ње го ву власт.

- Ни је крив ко не зна - до да је Вељ ко Глу мац. Спу шта се ве че, а по по ља ни, око згра да, ни че но ви, ша тор ски град. До бро вољ ци су ве че рас ћу тљи ви. Из над њих као да се са си вим обла ци ма над не ла и не ка пре те ћа сен ка, ко ја сва ког тре нут ка мо же да се спу сти и да их оба ви је те шком, не про зир ном та мом. Осе ћа ју да су мо жда пр ви пут у сво јим мла дим жи во ти ма пре да ти пот пу но на ми лост и не ми лост суд би ни.

492

И до са да су они про ла зи ли кроз те шке да не, глад ни, из мо ре ни, не и спа ва ни, иду ћи из јед не бор бе у дру гу, из ло же ни смрт ној опа сно сти сва ког тре нут ка, али, све то вре ме има ли су ипак сво ју сло бод ну во љу. Са да је ви ше не ма ју. Са да су најед ном они, ока ље ни бор ци, по ста ли не чи је ста до, ко је мо же да се по не чи јој во љи пре ме шта са јед ног ме ста на дру го, да се на не ком тр жи шту про да, или... или да се во ди пра во на кла ни цу. Те ве че ри Сло бо дан је чуо од по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа да се ме сто, у чи јој ће же ле знич кој ста ни ци су тра би ти уто ва ре ни, зо ве Ма ри ја Еленд. Ма јор Jо ца До бро са вље вић је ис при чао ко ман ди ри ма че та да је са знао од сво јих оба ве шта ја ца, ко је је по слао у ци вил ним оде ли ма на ста ни цу, да же ле зни ча ри Сло вен ци при ча ју ка ко рас по ла жу две ма отво ре ним пру га ма. Jед на иде у прав цу Ита ли је, а дру га у прав цу Jу го сла ви је. Вој ска ко ја је ју че при сти гла, оти шла је у прав цу Ита ли је. Ни шта ви ше ни су мо гли да са зна ју. То је њи хов Дру ги пук, са де ло ви ма Че твр тог, ипак, кре нуо у са став кор пу са! Опет охра бру ју ћа вест. Зна чи: би ли су и су ви ше бр зи да осу де Ен гле зе! Сми ре ни и ово га пу та, раз иш ли су се по ша то ри ма. Про бу ди ла их је, као и обич но, тру ба. У крат ком вре ме ну ша то ри су би ли ра ста вље ни, а до бро вољ ци по стро је ни по че та ма и ба та љо ни ма за ју тар њу мо ли тву. На че лу ко ло не кре нуо је џип са шо фе ром, „сим па тич ним по руч ни ком” и пре во ди о цем, јед ним до бро во љач ким на ред ни ком. За џи пом су мар ши ра ли до бро вољ ци, че та за че том, ба та љон за ба та љо ном, уским, кри ву да вим пу тем од са би је ног, ту ца ног ка ме на. Пут је во дио кроз пше нич на по ља, шу мар ке и, јед ним де лом, гу стом шу мом. Не бо се раш чи сти ло и још мо кро ли шће по че ло да се пре си ја ва под то плим сун че вим зра ци ма. Пти це, као да су се про бу ди ле по сле ду гог сна, ле пр ша ју из ме ђу др ве ћа и гра на, и са мо њи хов ве се ли цвр кут, уз по тму ли бат ко ра ка, на ру ша ва ти ши ну про лет њег ју тра. Сло бо дан се се ћа оних пти ца пред Со ко-Гра дом и оних пред кли су ром, на свој по след њи ро ђен дан - ка ко су се ути ша ле и при та ји ле, као да су на слу ћи ва ле при бли жа ва ње неке ве ли ке тра ге ди је. Ове ов де, из гле да да и не за па жа ју ра зо ру жа не до бро вољ це, ћу тљи ве и мр ке. Ако их на кра ју овог ви ју га вог пу та за Ма ри ју Еленд оче ку је смрт, за што су ове пти це рав но ду шне пре ма њи хо вој суд 493

би ни? Да ли су они мо жда већ из бри са ни са спи ска жи вих ове зе мљи не ку гле, или ни су оно што су не кад пред ста вља ли, не го су са мо не моћ не не ствар не утва ре јед не, тек про те кле ере? Ов де му се гу би ми сао. Осе ћа да се при бли жа ва иви ци сфе ре ко ја за ла зи не куд из ван ње го ве људ ске мо ћи схва та ња и раз ум е ва ња.

Kад су про ла зи ли кроз шу му, Ве ли зар је сти гао Сло бо да на.

- Са мо да ни сам дао за кле тву да ћу, по ред оста ло га, слу ша ти и сво је ста ре ши не - го во рио је ти хо - сад бих ја са мо јом де се ти ном не стао у овој шу ми. За дан-два би смо, све по но ћи, сти гли до оног ме ста где смо оста ви ли оруж је, па шта Бог да. Сло бо дан је ћу тао. Шта да ка же? Kад би зна ли да их во де на пре ва ру, ко ман дан ти пу ко ва би већ и са ми не што пред у зе ли, а ова ко, пр во ча сна реч ен гле ског ви шег офи ци ра пот пу ков ни ку Та та ло ви ћу, а са да ови же ле зни ча ри, Сло вен ци... Па и да ни је те ча сне ре чи и тих же ле зни ча ра, рат се за вр шио. Ен гле зи ни су та ко на ив ни да не зна ју да би их Ти то све по био, као што би то ура дио и ње гов идол, Ста љин. Окре ну се у хо ду. До бро вољ ци су ко ра ча ли гле да ју ћи пра во пред се бе. Ова ко ни су из гле да ли ни кад су се вра ћа ли из Ми о ни це, ни од Ло зни це, а још ма ње у оп ко ље ном Шап цу. На кон сат хо да угле да ли су ис пред се бе, на јед ној чи сти ни, бе лу згра ду цр ве ног кро ва. Kад су јој при шли бли же, ви де ли су ис пред ње же ле знич ку пру гу. И не хо ти це, ус по ри ли су ход. Kо рак по ко рак и они ће се, за ко ји тре ну так, су о чи ти са сво јом суд би ном. Че ка их ту не где, на оним гво зде ним ши на ма ко је се пре си ја ва ју под сун ча ним зра ци ма - сло бо да или роп ство, жи вот или смрт. То сви они, од ко ман да на та пу ко ва, пре ко бо ра ца, до по след њег ко њо во ца, осе ћа ју у ду би ни сво јих ду ша. По стро ји ли су се ис пред же ле знич ке ста ни це, опет по че та ма и ба та љо ни ма.

- На ме сту вољ но! - до шла је ко ман да. Че ка ће ов де док не стиг не њи хо ва вој на ком по зи ци ја, об ја снио им је де жур ни офи цир. Сло бо дан је пре ле тео по гле дом пре ко згра де, чи ји су про зо ри би ли за стр ти не чим там ним. Не што да ље од згра де, ис пред рет ког шу мар ка, при ме тио је два ен гле ска тен ка, јед на оклоп на ко ла и де се так ен гле ских вој ни ка са пу шка ма пре ко ра ме на, и њих не ко ли ко са ми тра љет ка ма. Kа да се окре нуо пре ма сво ме во ду, ви део је узнеми ре ње на ли ци ма до бро во ља ца.

494

- Шта ће им ови тен ко ви? - пи та Ве ли зар као да се обра ћа са мо ме се би. Пред згра дом се око оног ен гле ског по руч ни ка по че ла да ску пља гру па до бро во љач ких офи ци ра. Ме ђу њи ма ви ди ма јо ра Jо цу До бро са вље ви ћа, Ни ко лу Бу ља, Не бој шу Ман ди ћа, Слав ка Kон ти ћа, Об ра да Гор ди ћа... при ла зи им и он.

- Да ли не ко од вас го во ри фран цу ски? - ма јор До бро са вље вић се обра ћа сво јим офи ци ри ма. - Наш пре во ди лац са ен гле ског је оти шао не где са њи хо вим ма јо ром, а по руч ник го во ри фран цу ски.

Jа вља ју се дво ји ца. И Сло бо дан до не кле зна фран цу ски. Учио га је у гим на зи ји, осам го ди на.

- Пи тај га - ма јор се обра ћа јед ном од дво ји це до бро во ља ца - да ли го спо дин по руч ник, лич но, мо же да да сво ју ча сну реч офи ци ра Ве ли ке Бри та ни је, да нас они не ће по сла ти за Jу го сла ви ју, не го у Ита ли ју? Док Jо ца До бро са вље вић го во ри, Сло бо дан при ме ћу је да је ње го во, увек при бра но и од луч но ли це пре кри ла не ка те шка, там на сен ка. Ње гов би стри, оштри по глед као да се по му тио, а ис под очи ју се уоб ли чи ли ду бо ки под оч ња ци. Чим је до бро во љац пре вео, по руч ник је по но сно уз ди гао гла ву, за у зео став „мир но” и ста вио де сну ру ку на ср це.

- Да јем вам ча сну реч офи ци ра Ве ли ке Бри та ни је да не иде те у Jу го сла ви ју, не го у Ита ли ју, у са став ва ших је ди ни ца из го во рио је ја сно на фран цу ском је зи ку, не ким све ча ним то ном у гла су. Ма јор Jо ван Jо ца До бро са вље вић, ак тив ни офи цир Kра ље ви не Jу го сла ви је, ко ме је ча сна офи цир ска реч би ла пре ча и од са мог жи во та, пру жио му је ру ку са оче вид ним олак ша њем, и они су се ср дач но ру ко ва ли.

Kо ман дант пу ка се од мах за тим обра тио гру пи сво јих офи ци ра, ко ја се за по след њих не ко ли ко ми ну та на гло по ве ћа ла.

- Чу ли сте - ка зао је сво јим ста рим, чвр стим гла сом. - И ње гов ма јор нам је си ноћ исто та ко дао сво ју ча сну, офи цир ску реч. - По ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка, пре не го што је на ста вио ти шим гла сом: - Ен гле зи тра же да се офи ци ри одво је од вој ни ка. За офи ци ре ће би ти пут нич ки ва гон, док ће вој ни ци пу то ва ти то вар ним... Они ко ји не ма ју офи цир ски чин, не го су са мо на офи цир ским по ло жа ји ма, као вод ни ци и про све та ри, не ка оста ну са вој ни ци ма. Офи ци ри су нај зад, ве ћи на њих са окле ва њем, по че ли да се одва ја ју од сво јих до бро во ља ца.

- Не сви ђа ми се ово. Ни ка ко ми се не сви ђа - Сло бо дан је чуо Ан ђел ка Дра шко ви ћа ка ко го во ри пот по руч ни ку, Ни ко ли Бу љу.

- Не сви ђа се ни ме ни - од го во рио је пот по руч ник - али 495

шта нам дру го оста је? Сло бо дан је при шао сво ме во ду.

- Че ка мо воз - ка зао је кад је ви део упит не по гле де. - Ми, вод ни ци, оста ће мо са ва ма... Онај ен гле ски офи цир је дао сво ју ча сну реч на шем ко ман дан ту да нас не ће пре да ти Ти ту.

- Jе си ли то чуо сво јим уши ма? - пи та Ве ли зар.

- Jе сам. По сле кра ћег че ка ња сти гла је ком по зи ци ја, са ста вље на од јед ног пут нич ког и ду гог ни за те рет них, за тво ре них ва го на. У ва го не је, уред но, по че та ма и во до ви ма, ула зи ло по че тр де сет до бр о во ља ца. Чим су ушли, не ко ли ко ен гле ских вој ни ка, са дво ји цом уни форм и са них же ле зни ча ра Сло ве на ца, по шли су од ва го на до ва го на, за тва ра ју ћи и за кљу ча ва ју ћи вра та, јед на за дру гим. До бро вољ ци су ћу тљи во из ме њи ва ли по гле де. Сло бо дан је по ку шао да по гле да кроз про зор, али је пра во у га о ни, уза ни отвор био и су ви ше ви сок. Не ко му је под мет нуо под цо ку ле две по ве ће кон зерв е и он се по пео на њих. Ис пред ста нич не згра де ви ди оног по руч ни ка ка ко сто ји са јед ним вој ни ком и ћут ке пре ла зи по гле дом по ва го ни ма. Ви ди и дво ји цу же ле зни ча ра ка ко жур но про ла зе пе ро ном. На њи хо вим ка па ма се на јед ном на шле цр ве не пе то кра ке. Из не на да се за чу пи сак ло ко мо ти ве, и ен гле ски офи цир се из ма че не ко ли ко ко рак уна зад. У сле де ћем тре нут ку Ен глез ди же ви со ко ону исту ру ку ко ју је ма ло пре ста вио на ср це кад је дао ча сну реч офи ци ра Ве ли ке Бри та ни је, да их не ће пре да ти ко му ни сти ма. Од мах за тим освр ће се пре ма ста ни ци и на гло спу шта ру ку. На ње гов знак отво ри ше се на јед ном дво крил на вра та на згра ди и раз гр ну ше се там не за ве се на про зо ри ма. Kроз вра та и из про зо ра по чи њу да ис тр ча ва ју и иска чу ве тром и сун цем опа ље ни вој ни ци са цр ве ним пе то кра ка ма на ка па ма и ми тра љет ка ма у ру ка ма. Воз кре ће у истом тре нут ку, а вој ни ци се, још увек у тр ку, раз два ја ју у гру пе, по дво ји ца-тро ји ца, и рас по ре ђу ју из ме ђу ва го на. Њих де се так ју ри у прав цу ко ла где су офи ци ри. Сло бо да ну се за у ста вља ми сао, а те шка мо ра при ти ска и кр ши гру ди. Пре ва ре ни, пре ва ре ни, из да ни! Без оруж ја. За ман да ље ни у сточ ним ва го ни ма. Не моћ ни. У ру ка ма без бо жни ка. Цр ве не пе то кра ке... Си ви на, гу ста, не про зир на си ви на... Не ко га ву че за ла кат и не што го во ри, али он не осе ћа до дир и не чу је ре чи. Ста ни ца се по ла ко из ми че. На пе ро ну још увек сто ји онај 496

исти ен гле ски по руч ник са јед ним вој ни ком, а иза ње га се на зи ру тен ко ви и бор на ко ла. „Роп ство... смрт”, ја вља ју се пр ве од ре ђе не ми сли. Бор ба је за вр ше на. Жи вот је за вр шен... Бар да је за др жао пи штољ и да га је са крио у ра нац.

- Дру же Сло бо да не! - нај зад рас по зна је Ве ли за рев глас. Шта је? Шта се де ша ва? Си ла зи по ла ко са ус пра вље них кон зерв и. Сре ће се са по гле ди ма сво јих дру го ва, до бро во ља ца из свог и Бла го је ви ће вог во за - по гле ди ма пу ним оче ки ва ња, стреп њи и на да ња. Ве ли зар, Бла го је вић, под на ред ник Но ва ков, пле ћа ти Kр сман, Драг нић, Чу бри ло, Ста ни ша Бо са нац, Бо ра Бр ка, Вељ ко Осто јић Глу мац... са сви ма њи ма про шао је то ли ко, то ли ко мно го, а са да?...

- Пре да ли су нас - је два из го ва ра - пар ти... за ни ма.

Jед но лич но кло па ра ње точ ко ва по гво зде ним ши на ма као да се на јед ном по ја ча ло и убр за ло. Ве ли зар се пе ње на кон зерв е по ла ко и па жљи во, као да се пла ши да ће их сво јом те жи ном слу би ти. Про ма ља гла ву ла га но кроз про зор. Гле да ле во, па де сно, за тим из вла чи гла ву, окре ће се и пре ла зи по гле дом пре ко до бро во ља ца. Ли це му је бле до, до ња усна по дрх та ва.

- Ви део сам га. Из ви ру је из ме ђу ва го на. На ка пи му пе то кра ка.

- Шта ће мо? - чу је се по сле не ко ли ко тре ну та ка не чи ји не мир ни глас.

- Шта мо же мо? - од го ва ра му дру ги, не што мир ни ји. - Ни шта ви ше ми не мо же мо. Сло бо дан се на сла ња на да шча ни зид ва го на и за тва ра очи. За и ста, ни шта, ни шта ви ше они не мо гу. И то осе ћа ње бес по моћ но сти об у зи ма му це ло би ће. Ни кад се у жи во ту ни је ова ко осе ћао, чак ни кад је по сле бор бе код Но вог Се ла др жао че лич ну цев ре вол ве ра на сле по оч ни ци. Та да му је и смрт из гле да ла бо ља од роп ства. А са да? Са да ни он, ни ње го ви дру го ви, срп ски до бро вољ ци, не у стра ши ви рат ни ци у бор би „за крст ча сни и сло бо ду злат ну”, не ма ју из бо ра. Они, Ен гле зи, они су од лу чи ли о њи хо вој суд би ни - за сваг да! Отва ра очи и гле да ка ко се до бро вољ ци, је дан за дру гим, пе њу на оне две кон зерв е. По сле не ко ли ко тре ну та ка окре ћу се од про зо ра још бле ђи, још ћу тљи ви ји. Не где на сре ди ни ва го на вод ник, Ми лу тин Бла го је вић, др жи на ис пру же ном дла ну ком пас и па жљи во га по сма тра. Сло бо дан му при ла зи. Бла го је вић по ди же очи са мо за тре ну так.

- Kре ће мо се, углав ном - по чи ње нај зад да го во ри пре ма 497

ју гу... иа ко, ту и та мо скре ће мо и пре ма ис то ку... Мо жда, мо жда, ипак, иде мо пре ма Ита ли ји. Мо жда је ра зо ре на пру га, па нас пре но се на о ко ло. Сло бо дан му не од го ва ра. Мо жда, мо жда... Хтео би и он да ве ру је, али, баш би пар ти за ни да ли не ко ме сво је нај љу ће не при ја те ље из ру ку са да, ка да су их ова ко јеф ти но до би ли. Вра ћа се по ла ко на сво је ме сто по ред про зо ра и на сла ња се на зид. Она мо ра у гру ди ма, све те жа. Су сре ће се са по гле ди ма до бро во ља ца. Бри жни, за ми шље ни, као и он уту че ни, али, ипак, ту и та мо, не ко му се и осмех не, чи ни му се, пре све га, не ким са жа љи вим осме хом, ко ји као да ка же: „Ето, сви ма нам је стра шно, а те би, дру же вод ни че, дру же про све та ре, те би мо ра да је и нај стра шни је и нај го ре”. Опет за тва ра очи. Пред њим пре ле ћу сли ке До бри на, мај ке, се стре, Ан ђел ке. Ви ди по кој ног То шу ка ко им сво јим звон ким, убе дљи вим гла сом, др жи пре да ва ње о Марк су, Ле њи ну, Ста љи ну, чу је ре чи Ми ла на Kи се: „По ги нуо нам је То ша”. И То ша и це ла че та са њим. За вр ше но, све је за вр ше но. У све сти му ис кр са ва ју ли ко ви из ги ну лих до бро во ља ца. Сме њу ју се му ње ви том бр зи ном. Зар их је то ли ко, зар их је то ли ко мно го из ги ну ло! Уско ро, и сви ови дру го ви у ва го ну, и он са њи ма, а и они из оста лих ва го на, би ће исто та ко мр тви. Бор ба је за вр ше на. Kо му ни зам је по бе дио - и то га бо ли још нај љу ће. Не ма ју ви ше че му да се на да ју. И ни су са мо њи хо ве суд би не у пи та њу. Суд би на це ло куп ног срп ског на ро да је у пи та њу. Ме сто Kраља, у Бе о гра ду Jо сип Броз Ти то, а на све стра не, ме сто дво гла вог ор ла и тро бој ки - цр ве не за ста ве са пе то кра ка ма. Хук ће ло ко мо ти ва, хук ће, а точ ко ви кло па ра ју по гво зде ним ши на ма. Kло па ра ју исто као што су и ју че, и као што ће и су тра. Сло бо дан по чи ње да раз гле да уну тра шњост ва го на; да шча не зи до ве и па тос, та ва ни цу. При дру жу је му се ћут ке Ве ли зар. Оста ли пра те сва ки њи хов по крет. Од ме ра ва ју ви со ке, уза не про зо ре. На про зо ру кроз ко ји је Сло бо дан по сма трао ста ни цу, не ма ре шет ки.

- Ту би мо гли да про ба мо - ка же Ве ли зар ти хо - са мо да не ма оног пар ти за на што из ви ру је из ме ђу ва го на. Пре гле да ју про зор са су прот не стра не. На ње му су учвр шће не гво зде не шип ке.

- Не ће ни да мрд не - ша пу ће Ве ли зар по што је по ку шао да из ва ли јед ну шип ку. Не ко пред ла же Kр сма на.

498

Kр сман се пе ње на оне две кон зерв е. Не ко ли ко до бро во ља ца га при др жа ва, да би у њи ма имао осло нац, и он ву че, те гли из све сна ге сво јим ве ли ким ру ка ма зар ђа ло гво жђе. На че лу му иско чи ле жи ле, као да ће из њих сва ко га тре нут ка да пр сне крв, а ли це об ли ва зној и сли ва се дуж ис ту ре них ја го ди ца и низ ко шча ти нос. Вод ник Бла го је вић је ди ни у ва го ну не обра ћа па жњу на Kр сма на. Не ски да очи са ком па са.

- Скре ну ли смо - на јед ном по чи ње да го во ри - скре ну ли смо де фи ни тив но прав цем пре ма ју го и сто ку.

- А шта то зна чи? - пи та Вељ ко Глу мац.

- То зна чи да нас од во де за Jу го сла ви ју - го во ри од сут но Бла го је вић и по ла ко ста вља ком пас у џеп сво је офи цир ске блу зе.

- Од ва лио сам јед ну да ску - чу је се не чи ји при гу ше ни глас. Окре ћу се у прав цу гла са и ви де ка ко де се тар Драг нић др жи у ру ци да ску, ко ју је успео да из ву че из по да. Отвор је и су ви ше узан да би се кроз ње га мо гло про ву ћи, а оста ле ле тви це и да ске су за ку ца не и не по пу шта ју. Kроз отвор гле да ју ка ко ис под њих стра хо ви том бр зи ном пр ом и чу др ве ни бал ва ни. Не ко до да је да ску Kр сма ну и он је ста вља из ме ђу шип ке и зи да, ме ђу тим, чим је по ву као, пр сну ла је под ње го вим сна жним ру ка ма као не ка су ва гран чи ца.

Kр сман ба ца на под ис под се бе остат ке да ске, од ма ра се не ко ли ко тре ну та ка и опет по чи ње да др ма гво зде ну шип ку. Уско ро за ста је, бри ше ру ка вом зној са ли ца и од ма ху је гла вом.

- Не вре ди - нај зад је уз дах нуо и по ла ко си шао са кон зерв и. Опет ћу те. Ми лу тин Бла го је вић по но во пре ме шта кон зерв е ис под про зо ра без ре шет ки, пе ње се на њих и про ма ља гла ву. По сле де се так ми ну та окре ће се од про зо ра и по ла ко пре ла зи по гле дом пре ко до бо ро во ља ца.

- Дру го ви... ни је до бро. Jош ма ло ће мо да уђе мо у ту нел. Онај исти ту нел ко јим смо иза шли из Jу го сла ви је.

- Шта је, шта је ка зао? - пи та не чи ји не мир ни глас са дру ге стра не ва го на.

- Сад ће мо да пре ђе мо гра ни цу - од го ва ра му не ко.

- Та ли јан ску?

- Не... ју го сло вен ску.

Kло па ра ње точ ко ва по ши на ма као да је све ја че и ја че. До бро вољ ци гле да ју сва ко ис пред се бе, не где у да љи ну, да ле ко, да ле ко од ових пла ни на, од овог сточ ног ва го на, од ових бал ва на што про ле ћу му ње ви том бр зи ном ис под уза ног 499

отво ра на по ду. На јед ном, ва гон се за мра чу је и пу ни те шким, за гу шљи вим ди мом. Си ва, не про зир на мо ра, ко ја се спу сти ла на Сло бо да но ве гру ди оног тре нут ка кад су вој ни ци са цр ве ним зве зда ма на ка па ма из ле те ли из ста нич не згра де, пре тва ра се на гло у там ну, те шку ма су, ко ја се увла чи у нај та на ни је де ли ће ду ше, за у ста вља ди са ње, гу ши. „Го спо де, Го спо де!” јек ну ло му је це ло би ће, „за што си нас оста вио? И нас и цео срп ски на род!” Пр во уста ше, па он да не мач ке од ма зде у Ср би ји, па ко му ни стич ка на је зда, и са да, ово. За ман да ље ни сточ ни ва го ни пу ни бо ра ца за Твој Пут, Тво ју Исти ну, Твој Жи вот. Без бо жни ци во де ја гањ це на кла ње. У све сти му ис кр са ва ве дри Спа со јев лик. Чу је ја сно ње гов глас: „... и ја сам ’тео да по бег нем, али ти си нам та ко ле по го во рио и ја се од лу чио да оста нем. Са да ви дим да сам до бро ура дио... хва ла ти”. Они око њих дво ји це та ко ђе одо бра ва ју гла ва ма. А су тра дан, за лу та ли ме так Спа со ја по сред че ла! И не са мо Спа со ја. Са да ће за њим и сви они, пре жи ве ли... Спа со јев лик за ме њу је бла ги лик Ди ми три ја Љо ти ћа, дру га пред сед ни ка, њи хо вог чи ка Ми те. Kа ко би тек ње му би ло, ње му, ко ји их је све и по вео у све ту бор бу про тив до ла зе ћег зла? Мо жда га је за то, не дав но, и узео Се би, Го спод Бог, ње га, пра вед ни ка, да би га са чу вао од са зна ња да је ње го ва омла ди на иде ал и ста, не у стра ши вих бо ра ца, ова ко тра гич но за вр ши ла сво је жи во те.

Kа да су иза шли из ту не ла, Ми лу тин Бла го је вић је при шао уза ном отво ру на по ду ва го на и по чео да ски да са гру ди сво ју до бро во љач ку знач ку, ко сов ски крст са че ти ри сло ва, са све тим Ђор ђем ко ји уби ја ажда ју, и уре за ним ре чи ма: „С ве ром у Бо га, за Kраља и отаџ би ну - до бро вољ ци”.

- Дру го ви - ка зао је, кр сте ћи се у исто вре ме - ја ћу свој све ти крст да спу стим кроз овај отвор. Не ћу да га се до че па ју ко му ни сти. Ви ра ди те ка ко хо ће те. Пре кр стио се још јед ном, по љу био крст и по ла ко га ис пу стио из ру ке. За њим је то исто учи нио под на ред ник Но ва ков, а иза ње га ре ђа ли су се до бро вољ ци, је дан за дру гим. По след њи је остао Сло бо дан. По чео је да оду го вла чи. „Jош ма ло”, ми слио је, „још ма ло”. При ме тио је да га не ко ли ко њих по гле да ју ис под ока, са оче ки ва њем. Нај зад је осе тио да не мо же да ље да од ла же. По ла ко је от коп чао крст. Учи ни ло му се да од ње га оче ку ју да им не што ка же. Зар 500

им ни је он био про све тар, ко ји је до са да за сва ку при ли ку умео не што при год но да ка же? Ски нуо је шај ка чу и пре кр стио се.

- Под овим зна ком смо се бо ри ли и ги ну ли за мај ку Ср би ју... као љу ди - за вр шио је по след ње про све тар ско обра ћа ње сво јим до бро вољ ци ма, по љу био крст и нај зад га пу стио да пад не не где из ме ђу ши на и бал ва на. Ви део је ле по ка ко је крст од ско чио и от ко тр љао се не где у вр то гла вој бр зи ни и ху ци. И са тим кр стом као да се од ло мио део ње га са мо га, и то онај нај круп ни ји, нај ва жни ји део. Опет се пре кр стио, ста вио шај ка чу на гла ву, при шао зи ду, на сло нио се на ње га ле ђи ма и обо рио гла ву. Нај зад је пи сну ла ло ко мо ти ва и за шкри па ле коч ни це. Спо ља је до ла зи ла пуц ња ва и ви ка. Бла го је вић је по гле дао кроз про зор.

- Ста ли смо на је се нич ку ста ни цу. Jе се ни це су ту од мах бли зу. По сле не ко ли ко ми ну та одво јио се од про зо ра.

- Пар ти за ни иду од ва го на до ва го на. Jош ма ло па ће сти ћи и до нас. Нај зад су чу ли зве ку гво жђа на њи хо вим вра ти ма. Не ко је ва дио клин ко јим је за ман да ље на пљо сна та ме тал на шип ка, и по чео да раз вла чи др ве на вра та, око ва на гво жђем. Пред до бро вољ ци ма се ука за ла гру па од де сет до два на ест пар ти за на, ве ћи на об у че на у ен гле ске уни форм е. Jе дан је имао на се би но ву не мач ку офи цир ску блу зу, а је дан, та ли јан ски вој нич ки ши њел. Њих не ко ли ко се по пе ло у ва гон, док су оста ли че ка ли на по љу.

- Шта има те од вред но сти? - пи тао је пр ви, ко ји је имао не ке ста ре шин ске озна ке на уни форм и. До бро вољ ци су му на пра ви ли до вољ но ме ста да би мо гао да про ђе из ме ђу њих, али је он остао бли зу вра та. Ни је му ни ко од го во рио на ње го во пи та ње.

- Ти и ти! - по ка зао је на дво ји цу. - Ски дај те руч не са то ве.

- Од мах за тим се обра тио оста ли ма у ва го ну. - Мо ра те да пре да те све са то ве, пен ка ла, пр сте ње и сав но вац ко ји има те на се би. Kод ко га се то по сле на ђе, би ће стре љан. По ред оне дво ји це, још не ко ли ко њих су да ли са то ве, је дан је пру жио пен ка ло, а њих че ти ри-пет је ва ди ло нов ча ни ке. Пар ти за ни су бр зо по ку пи ли ства ри, си шли из ва го на и за со бом за тво ри ли вра та.

Kад су до бро вољ ци оста ли са ми, ти ши ну је пре ки нуо Бо ра Бр ка.

- Ови исти к’о и њи ни при ја те љи, Ен гле зи.

501

Kроз де се так ми ну та опет су се отво ри ла вра та. И ово га пу та је њих не ко ли ко уско чи ло ме ђу њих, тра жи ли ства ри од вред но сти и пре ти ли стре ља њем. И они су до би ли је дан сат, јед но пен ка ло и не што но ва ца. Ме ђу пар ти за ни ма ко ји ни су ула зи ли у ва гон, ста јао је и је дан у до бро скро је ној уни форм и, са чи зма ма на но га ма и ми тра љет ком пре ко гру ди.

- Чу ли смо ка ко сте ви ве ро ва ли ка ко ће те ићи за Ита ли ју, где су и не ке ва ше је ди ни це пре шле - по чео је да им се обра ћа. - То вам не ће по мо ћи, јер су нам Ен гле зи и њих пре да ли, а ваш ге не рал, Kо ста Му шиц ки, већ је у Бе о гра ду, на на род ном су ду. Та их је вест по ра зи ла. „О Бо же, па то је крај за све нас!” по ми слио је Сло бо дан. Ме ђу њи ма је и ње го ва се стра, Ве ра. Ви део је опет не жно мај чи но ли це и онај до бри осмех. „Kа ко ће она све то да при ми!” Опет су се за тво ри ла вра та.

- Не ве ру јем ја ње му - чуо је чвр сти Ве ли за рев глас. - Ла же! То је си гур но не ки њи хов по ли тич ки ко ме сар. Хо ће са мо да нас за пла ши и још ви ше обес хра бри, са мо да не бе жи мо.

- Дај Бо же, дај Бо же - го во ри не ко са дру гог кра ја ва го на.

- И ја му не ве ру јем - огла ша ва се и Бла го је вић. Оста ли ћу те. Од мах по сле те гру пе по ја ви ла се тре ћа. У њој је био ко шчат, ви сок мла дић, за ко га им се учи ни ло да их је са жа љи во по сма трао, а ни је од њих ни шта тра жио.

- Шта ће те са на ма? - упи тао га је Бо ра Бр ка кад су оста ли иско чи ли, а он по чео да за њи ма за тва ра вра та. Пар ти зан је за стао и окре нуо се око се бе.

- По сла ће вас у ва ша се ла - ка зао је ти хо - па они ко ји ни су ни ка кве зло чи не пра ви ли, њих ће пу сти ти ку ћа ма... А ода кле си ти?

- Из Ма чве - ка зао је Бо ра. - А ти?

- Jа сам из Ли ке. Од Го спи ћа... Ми смо се са ва ма у по след ње да не ра та но си ли по Сло ве ни ји. Бо ра Бр ка је ућу тао и пар ти зан је за тво рио вра та.

- Jе л’ му ти ве ру јеш? - пи тао је Вељ ко Осто јић Глу мац.

- Kо ће га зна ти. До бро вољ ци су ма ло жив ну ли.

- Мо жда ће нас и пу сти ти - ка зао је је дан.

- Ми ни смо ни ког уби ја ли - ка зао је дру ги. - А ни смо ни па ли ли.

- Ми смо се са мо бо ри ли к’о пра ва вој ска.

- А нас су и мо би ли са ли.

502

И Сло бо да ну као да је ма ло од лак ну ло. Бар њих да не стре ља ју! Бар они да се спа су... Са дру ге стра не, мо жда је тај пар ти зан по при ро ди не ки до бар чо век, па за и ста и ве ру је да ће „не ду жне”, оне ко ји ни су „ни ка кве зло чи не пра ви ли”, пу сти ти сво јим ку ћа ма... а мо жда и хо ће. У сле де ћем тре нут ку ја ви ла му се сна жна ми сао: бе жа ти! Мо ра да бе жи. За и ста, ко ће, па чак и ко му ни сти, и то са да ка да се рат за вр шио, ко ће ове до бре мла ди ће, по ку пље не од њих и чет ни ка из се ла, са сво јих ог њи шта, не ду жне, ко ће њих да стре ља! Њих ће, ве ро ват но, спро ве сти у не ки рад ни ло гор, из ко јег ће их по сле из ве сног вре ме на пу сти ти сво јим ку ћа ма. При ла зи Ве ли за ру.

- Хо ћеш ли да бе жиш?

- Ако бог да. При дру жу је им се Ми лу тин Бла го је вић.

- Чу ли сте шта овај пар ти зан при ча. То зву чи ло гич но, да пу сте мо би ли са не. Ни ми са ми ни смо по чи ни ли ни ка кве зло чи не, али смо се ја ви ли до бро вољ но да се бо ри мо про тив ко му ни ста. Они нам не ће за бо ра ви ти да смо ми, као ста ре ши не, во ди ли мо би ли са не из бор бе у бор бу и да смо их мно го пу та раз би ли и по ту кли.

- Мо жда не ће сме ти ни од Ен гле за све нас да по би ју - при ла зи им Но ва ков.

- Баш њих бри га шта ми сле Ен гле зи... а не ве ру јем ни да се Ен гле за ти че шта ће са сви ма на ма да бу де - од мах нуо је гла вом Бла го је вић.

- Хо ћеш да бе жиш? - пи та га Сло бо дан.

- Са мо ако ми успе. Не ћу да ми ко му ни сти су де. Под на ред ник Но ва ков и Драг нић се сла жу са њи ма. Од оста лих до бро во ља ца ни ко се ви ше не ја вља.

- И ја би’ - ка же Бо ра Бр ка - али, чу ли сте шта нам је онај Ли ча нин рек’о. А и кад би беж’о, ку да ћу? Да ме опет Ен гле зи вра те? Из Jе се ни ца до пи ре до њих пе сма, свир ка и под ви ки ва ње, пра ће но пуц њи ма из пи што ља, пу ша ка и по ко јим пу шко ми тра ље ским ра фа лом.

- Не сла ве, ваљ да - по чео је Ве ли зар, пе њу ћи се на оне две кон зерв е ис под про зо ра - за то што су срећ ни што су нас Ен гле зи пре да ли Ти ту? Ни ко му не од го ва ра.

- Ис пред сва ког ва го на има ју по јед ног стра жа ра - об ја шња ва им Ве ли зар, по што је по гле дао кроз про зор.

- Мо рам да идем за рад се бе - ка же је дан од до бро во ља ца и по чи ње да лу па на вра та. Чу је се зве ка гво жђа и вра та се ма ло по ме ра ју.

- Мо рам ра ди се бе. Не мо гу ви ше да из др жим.

503

Пар ти зан отва ра још ма ло вра та и пу шта га да иза ђе.

- Ту, од мах по ред жбу на - на ре ђу је му - та ко да те видим. И дру ги се ја вља ју. Пу шта и њих, јед ног по јед ног. Не ко по чи ње раз го вор са пар ти за ном. И он је из Ли ке. И он их, као и пр ви Ли ча нин, уве ра ва да се не бри ну ако ни су ни ко га уби ли, по па ли ли или оро би ли.

- А шта се то сла ви у ва ро ши? - пи та Бо ра Бр ка.

- Да нас је два де сет пе ти мај - осме ху је се пар ти зан. - Про сла вља мо ро ђен дан дру га Ти та. Уско ро је пао су мрак и они су се не ка ко сме сти ли на по ду. Пуц ња ва и до ви ки ва ње су тра ја ли до ка сно у ноћ. Сло бо дан је, као и до са да за вре ме бор би, или у оп сед ну том Шап цу, чим би му се ука за ла при ли ка - за спао твр дим сном без сно ва. Те ло је тра жи ло од мор, а исто та ко и пре оп те ре ће ни, жив ча ни си стем.

- Ви диш да је би ло до бро - чуо је Ве ли за ра то га ју тра кад се про бу дио, ка ко го во ри Kр сма ну - што смо на оном са ла шу на пу ни ли чу ту ри це во дом. Се ћаш ли се ка ко смо про шли јед ном по ред Дри не без во де?

- Са мо, ипак, тре ба да пи је мо по ма ло - до дао је Бла го је вић - да рас по ре ди мо. Сло бо да ну је остао још је дан ре жањ хле ба. От ки нуо је ко ма дић и от пио ма ло во де.

Jу че ни је ни шта јео цео дан, а ни је ни осе ћао по тре бу за хра ном. Ипак му је тих не ко ли ко за ло га ја хле ба при ја ло. Из не на да је зви зну ла ло ко мо ти ва и од мах за тим за кло па ра ли точ ко ви.

- Kре ће мо пре ма Kра њу - ја вио се вод ник Бла го је вић. - То је у прав цу Љу бља не. Опет су ућу та ли, уду бље ни сва ко у сво је ми сли. Ус пут су ста ја ли не ко ли ко пу та. На сва ком за сто ју ула зи ли су пар ти за ни и тра жи ли ства ри од вред но сти, ме ђу тим, до бро вољ ци су им са да већ ме ха нич ки од го ва ра ли: „Све смо пре да ли у Jе се ни ца ма”. Воз је стао бли зу Шко фје Ло ке. Ни је мо гао да ље због по ру ше ног мо ста. По сле кра ћег вре ме на чу ли су ви ку ко ја се све ви ше при бли жа ва ла.

- Из ла зи, из ла зи! - нај зад су по че ли да ра за зна ју гла со ве. Бли зу пру ге пру жао се друм. На ре ди ли су им да се по стро је по ше сто ри ца. На кра ју ко ло не би ла је офи цир ска гру па, њи х о ко се дам де сет. Уско ро су кре ну ли. Са јед не и с дру ге стра не пу та ишли 504

су, на сва ких два де сет ко ра ка, по је дан пар ти зан, на о ру жан пу шком, а иза ко ло не, не ко ли ко њих са пу шко ми тра ље зи ма. Kо ло ну је оби ла зио на би ци клу је дан по ли тич ки ко ме сар са ма шин ком пре ко гру ди. Сло бо да на је уско ро сти гао Ду шко Сте фа но вић, ко ји се ма ло-по ма ло про би јао са за че ља ко ло не.

- Ми слиш ли да бе жиш?

- Да. А ти?

- Да. Сад сам раз го ва рао са не ко ли ко на ших офи ци ра. Мно ги би од њих хте ли да бе же, али се пла ше јер не зна ју шта би се у то ме слу ча ју де си ло обич ним вој ни ци ма. Jо ца До бро са вље вић ми сли да би се ко му ни сти осве ти ли на њи ма.

- На ма, офи ци ри ма и про све та ри ма, не ма спа са - ка зао је Сло бо дан. - Шта ми слиш да ће се де си ти на шим мо би ли са ним мла ди ћи ма?

- Не ки на ши дру го ви ве ру ју да ће њих на кра ју кра је ва ипак пу сти ти ку ћа ма.

- Шта смо до че ка ли, Ду шко, по сле свих бор би, жр та ва и му ка кроз ко је смо про шли - уз дах нуо је Сло бо дан. - Све се сру ши ло пред на шим очи ма. Kо му ни сти су за вла да ли Jу го сла ви јом.

- Спа сли смо срп ски на род са Не ди ћем и Ди ми три јем Љо ти ћем од би ол о шког уни ште ња - ка зао је Ду шко чвр стим гла сом. - То нам ни ко не мо же да оду зме... А и бо ри ли смо се да оне мо гу ћи мо ко му ни зам свим си ла ма, још пре ра та. Ни то нам ни ко не мо же од у зе ти.

- Са мо да се ни шта не де си овим на шим се љач ким си но ви ма... Се тио се по кој ног То ше и ње го вих там них пред ви ђа ња. Зар ни је јед ном, још у До бри ну, ка зао: „Та мо где ми иде мо, рет ко ће ко оста ти жив!” Пред ви део је и сво ју смрт. По јео је и сво ју „по след њу ве че ру”, за јед но са њим и Ду шком у Ба њи Kо ви ља чи... Па и Рај ко Гру јин, не у стра ши ви вод ник Гор ди ће ве че те, и он је пред ос е ћао тра ге ди ју, ко ја их је оче ки ва ла не где, на кра ју пу та.

Kо ло на се час рас те за ла, час ску пља ла. Не ко ли ко пу та су им на ре ђи ва ли да по тр че, а јед ном су им да ли де сет ми ну та од мо ра.

Kад су опет кре ну ли, по сле кра ћег вре ме на, са де сне стра не, на пе де се так ме та ра, пру жи ла се гу ста шу ма. Већ не ко ли ко пу та су ви де ли гру пе пар ти за на ка ко их по сма тра ју са иви це шу ме. У јед ном тре нут ку Сло бо дан се трг нуо. На све га три де се так ме та ра уде сно, на уз ви ши ци об ра слој тра вом, се де ло је шест-се дам пар ти за на око парти зан ке, ко ја је, по све му су де ћи, би ла не ки ви ши официр.

505

Сло бо дан је ус по рио ход. Ни је мо гао да ве ру је: пар ти зан ка је би ла ње го ва тет ка Сим ка, ро ђе на се стра ње го вог оца! И она као да се уз не ми ри ла, кад јој се по глед за др жао на ње му. Уста ла је и за гле да ла се. И они око ње су по че ли да се ди жу. На ли цу јој се од ра жа ва ло ко ле ба ње, као да је хте ла не што да ка же, али се у по след њем тре нут ку пре до ми сли ла. Окре нуо се кад су про шли. Не ма сум ње да је то она и да га још увек пра ти по гле дом.

- Шта је, шта је то би ло? - пи та га Ду шко.

- То ми је тет ка... та пар ти зан ка-офи цир - је два је из го во рио.

- Jе си ли си гу ран?

- Kа ко да ни сам. Њу сам као де чак мно го во лео. Би ла је вр ло ми ла и увек спрем на да се по и гра са на ма, де цом. Њу, ње ног му жа, др жав ног чи нов ни ка, и два ма ла си на рат је за те као у Ба ња лу ци. Ни смо зна ли шта је би ло са њи ма... Знам са мо да ни она ни њен муж ни су ни кад би ли ко му ни сти.

- Све је нас за хва тио ви хор ово га ра та.. Мо жда је то био је ди ни на чин да се спа су од уста ша. Kо зна.

- Kо зна - Сло бо дан је чуо се бе ка ко по на вља Ду шко ве ре чи као не ки ту пи ехо.

506

СВУДА ЖИЦА

До бро вољ ци су ушли у Шент Вид, пред гра ђе Љу бља не. За у ста ви ли су их на сред ули це и на ре ди ли им да по се да ју на сво је ран че ве.

- Ова ко мо гу да нас бо ље кон тро ли шу - шап нуо је не ко иза Сло бо да на. Око до бро во ља ца су ста ја ли они исти стра жа ри ко ји су их спро во ди ли. Ви де ли су и по ко јег ме шта на, чо ве ка или же ну, ка ко бр зо пр ол а зе тро то ар ом, гле да ју ћи ис пред се бе, као да их и не при ме ћу ју. Из не на да, од не куд су се по ја ви ли Мон го ли. Би ло их је де се так, у из но ше ним со вјет ским уни форм ам а и са пе то кра ка ма. Бр зо су се раз и шли ме ђу до бро вољ ци ма. По је дин ци би за ста ли по ред не ког ко је имао или чи зме, или до бре цо ку ле, ста ви ли сво ју но гу по ред ње го ве, и ако би им ве ли чи на од го ва ра ла, без ре чи би чуч ну ли и по че ли да бр зо од шњи ра ва ју пер тле на сво јој ста рој, ис кри вље ној обу ћи. Сло бо дан је, са ве ћи ном до бро во ља ца из Гор ди ће ве че те, био при кра ју ко ло не, та ко да је мо гао да ви ди офи ци ре. У јед ном тре нут ку ви део је Мон го ла ка ко при ла зи по руч ни ку Мо ми Kне же ви ћу, с ким га је не дав но упо знао Вла да Љо тић, и тра жио од ње га да му да свој ши њел. Мо ма од ма ху је гла вом и окре ће се на дру гу стра ну. Мон гол, ни зак ра стом, об и гра ва око ви со ког до бро вољ ца и не што ви че. Од мах за тим до тр ча ва ју још дво ји ца Мон го ла и си лом ски да ју ши њел. Чим су га ски ну ли, онај пр ви уда ра Мо му пе сни цом у ли це. Мо ма се не бра ни, не го сто ји ус прав но и пре зри во га по сма тра. Ли це му об ли ва крв, али он се не ми че. На јед ном, са тро то ар а до тр ча је дан мла ди пар ти зан ски офи цир. Ви че не што и псу је. Мон го ли оста вља ју до бро во љач ког офи ци ра, али на ста вља ју по тра гу за обу ћом и оде ћом. Пар ти зан ски офи цир их те ра са ули це, али они не обра ћа ју на ње га па жњу. Из не на да, он ва ди ре вол вер из фу тро ле и пре ста је да ви че. У сле де ћем тре нут ку Мон го ли се раз бе жа ше, но се ћи сва ки по не што од опљач ка них ства ри.

507

Сло бо дан по чи ње да по сма тра про зо ре на обли жњим згра да ма. При ме ћу је да иза не ко ли ко за ве са про ви ру ју људ ске при ли ке.

- За то ње му то сме та - ка же Ду шко, ко ји је у исто вре ме и сам по гле дао на про зо ре. - Не ће да их на род ви ди шта ра де са на ма. На бал ко ну пр во га спра та, не да ле ко од ме ста где је Сло бо дан, по ја вљу је се ви сок и кру пан Сло ве нац, че тр де се тих го ди на, до вла че ћи из со бе сто чић и на ње га по ста вља по ве ћи ра дио-апа рат. Сто ји по ред сто чи ћа и сва ки час ва ди џеп ни сат. Из не на да се окре ће пре ма до бро вољ ци ма, ко ји се де на сво јим ран че ви ма.

- Еј, ви, са да ће те да слу ша те на шег мар ша ла, на шег дру га Ти та - ви че те шким сло ве нач ким на гла ском. - Он ће са да да одр жи го вор у Љу бља ни, по во дом про сла ве ње го вог ро ђен да на. Го во ри ће о то ме ка ко се бо рио да нас осло бо ди од Не ма ца и од не мач ких слу гу. Док је го во рио, пре ла зио је пре ко њих по гле дом пу ним пре зи ра. У сле де ћем тре нут ку за кр чао је ра дио, а за тим је ули цом од јек нуо не чи ји глас. Сло бо дан је као кроз не ки сан слу шао ре чи ко је су чуд но од зва ња ле кроз ње го во би ће - и по са мој са др жи ни, а и по гла су, ко ји му је зву чао као глас стран ца из не ког дру гог све та, не ствар ног, нео се тљи вог и од бој ног. Глас је го во рио о по стиг ну ћи ма на род но ос ло бо ди лач ке бор бе и сло бо ди ко ју је та бор ба нај зад до не ла на ро ди ма Jу го сла ви је. У јед ном тре нут ку по чео је да го во ри о „на род ним не при ја те љи ма”. Сло бо дан, као да се на гло про бу дио, слу шао га је на да ље па жљи во; ни је хтео ни јед ну реч да про пу сти.

- ...Мно ги на род ни не при ја те љи, из дај ни ци и кви слин зи, већ су у на шим ру ка ма, а они ко ји су по бе гли пре ко гра ни це, не ће ви ше ни кад ви де ти ле пе пла ни не сво је до мо ви не... Ср це му је по че ло ја че да ку ца. Сам Бог је по слао овог Сло вен ца да из не се ра дио. Зна чи: ни су пре да ли све оне ко ји су пре шли гра ни цу. Онај пар ти зан ски по ли тич ки ко ме сар их је ла гао, на мер но је ла гао да би их обес хра брио и убио им сва ку во љу за бе жа њем. Пре ма то ме, и ње го ва се стра, Ве ра, са да је не где у Ита ли ји, жи ва и здра ва и - сло бод на! Гру ди су му се ис пу ни ле на дом. Ни је све из гу бље но. Ње го ви дру го ви у Ита ли ји на ста ви ће бор бу про тив ко му ни зма. И он ће са Бо жи јом по мо ћи, по бе ћи одав де и при дру жи ће им се. „О, Бо же, по мо зи ми! По мо зи и они ма ко ји оста ну, да их не 508

сна ђе оно нај го ре!” Оба зи ре се око се бе. До бро вољ ци не мо из ме њу ју по гле де.

Kао да су се на јед ном раз ве дри ли.

- Шта сам ја ка зао! - чу је иза се бе ти хи Ве ли за рев глас. Онај ко му ни ста је ла гао. Jош ни је све про па ло. До бро вољ ци су се са шап та ва ли. Ни ко ви ше ни је слу шао го вор.

Kад је Ти то за вр шио, од јек нуо је за глу шу ју ћи апла уз, ко ји је, ка ко им се чи ни ло, тра јао чи та ву веч ност.

- Ра ду ју се - ка зао је Ду шко - а не зна ју шта их че ка; и њих и њи хо во по том ство.

- Да ли си при ме тио овог ци ви ла, ко ји сто ји на тро то ар у и по сма тра нас? - Сло бо дан је пи тао Ду шка, по ка зу ју ћи му на сре до веч ног, мр ша вог чо ве ка, ма ло по гу ре ног, ко ји је већ ду же вре ме на ста јао на тро то ар у, де се так ко ра ка од њих.

- Да - ода звао се Ду шко. - Имам ути сак да хо ће не што да нам ка же. Чо век је при ме тио да га гле да ју и по ла ко им се при бли жио. Сад је био на све га не ко ли ко ко ра ка од Сло бо да на, Ду шка, Ве ли за ра и Бла го је ви ћа. Чим је за стао, ста вио је ру ку у уну тра шњи џеп сво га ка пу та. У сле де ћем тре нут ку освр нуо се ле во и де сно, па ка да је ви део да је нај бли жи стра жар окре нут на дру гу стра ну, из ва дио је ру ку са мо де ли мич но ис под ре ве ра. Од мах за тим искре нуо је ша ку, и они су опа зи ли да у њој др жи ко мад цр ве ног плат на. Вра тио је ма те ри јал у џеп, из ва дио ру ку и по гле дао их упит но.

- То он хо ће да нам по мог не - шап нуо је Ве ли зар. - Мо же мо од тог плат на да из ре же мо пе то кра ке и да их ста ви мо на шај ка че и та ко се из гу би мо ме ђу њи ма...

- Мо ра мо да бу дем оба зри ви. Kо зна ко је он - пре ки нуо га је Ду шко.

- Ода кле сте ви? - пи тао га је ти хо Бла го је вић, ко ји му је био нај бли жи.

- Из Сре ма.

- Пи тај га из ко јег ме ста - ја вио се Сло бо дан.

- Из Мар ку ши це. - Чо век је чуо ње го во пи та ње. Сло бо дан се окре нуо Ду шку.

- То је чи сто срп ско се ло. Из ње га је био и наш Ми ло ше вић, ко га су, из гле да, пар ти за ни за ро би ли са ње го вом трој ком по сле бор бе код Но вог Села. Бла го је вић је по ла ко устао са ран ца, као да хо ће да опру жи но ге. Чо век се још јед ном освр ну око се бе, ста вио опет ру ку у уну тра шњи џеп, из ње га из ва дио ону тка ни ну, и не при мет но је пру жио Бла го је ви ћу, ко ји ју је спрет но при хва тио и ста вио 509

у џеп од пан та ло на. У то ме тре нут ку стра жар се окре нуо и по гле дао чо ве ка.

- Шта ту ра диш! - вик нуо је љу ти то. - Гле дам те већ сат је дан ка ко се вр змаш око ло. Гу би се одав де и да те ни сам ви ше ви део. Чо век пре ле те још јед ним по гле дом пре ко до бро во ља ца, окре те се и оде не куд као да му се не жу ри. Вест из Ти то вог го во ра и ова сце на са чо ве ком из Мар ку ши це раз ве дри ше ма ло до бро вољ це.

- Ди жи се, ди жи се! Спре ман за по крет - по че ли су на јед ном да ви чу пар ти за ни. По сле не ко ли ко тре ну та ка кре ну ли су кроз град. На све га сто ти нак ме та ра опет су их за у ста ви ли. Пред њи ма је би ло огром но дво ри ште, опа сано ви со ком жи ча ном огра дом. Дво ри ште је би ло пре пу но вој ни ка у ра зним уни форм а- ма, ме ђу ко ји ма су се ви де ле и си ве, до бро во љач ке. Из сре ди не дво ри шта уз ди за ла се ве ли ка згра да.

- Оно су на ши дру го пу ков ци - ка зао је Ве ли зар. - Њих су пре да ли дан пре нас.

- Офи ци ри, на пред! - ви као је пар ти зан у но вој ен гле ској уни форм и и ма хао ру ком стра жа ри ма да их спро ве ду. Око се дам де сет до бро во љач ких офи ци ра, по че ти ри у стро ју, тре ба ло је да са за че ља про ђу по ред це ле ко ло не сво јих вој ни ка, под о фи ци ра, вод ни ка и про све та ра. Ишли су си гур ним, чвр стим ко ра ком, по диг ну тих гла ва, окре ну тих они ма ко ји ма су до ју че ко ман до ва ли. И јед ни и дру ги су би ли све сни да је то по след њи по здрав, по след њи опро штај офи ци ра са сво јом хра бром и ода ном вој ском, ко ју су го ди на ма во ди ли у кр ва ве окр ша је и бит ке. Са њи ма су за јед но сно си ли све не да ће: ду ге мар ше ве, гла до ва ње, бе са ни це, по ги би је... Ре ђа ли су се ли ко ви: ма јо ра Jо це До бро са вље ви ћа, ка пе та на Ми од ра га Мар ко ви ћа, ка пе та на Ра це Про ти ћа, по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа и по руч ни ка Ра де Мар чи ћа, по руч ни ка Ду шка Гли ши ћа, по руч ни ка Ла зе Ми хај ло ви ћа, пот по руч ни ка Дра га на Де спо то ви ћа и пот по руч ни ка Дра го сла ва Ди ми три је ви ћа, пот по руч ни ка Ни ко ле Бу ља, пот по руч ни ка Ду ша на Дој чи но ви ћа, пот по руч ни ка Слав ка Kон ти ћа, пот по руч ни ка Не бој ше Ман ди ћа, пот по руч ни ка Жа ре Авра мо ви ћа... И са да, не по бе ђе ни не го пре ва ре ни и пре да ни, ра ста ју се за ув ек. Иа ко су ћу та ли и јед ни и дру ги, њи хо ва ли ца су ода ва ла уза јам ну љу бав и све оп шту ту гу љу ди, ко ји се не ће ви ше ни ка да ви де ти. Мно ги ма је око за бли ста ло, али су за ни је ка ну ла. Му шки су се бо ри ли и му шки су би ли спрем ни да умру.

510

Kад су офи ци ри про шли кроз отво ре ну жи ча ну ка пи ју, до бро вољ ци су, не мо, као по не кој не ви дљи вој ко ман ди, обо ри ли гла ве. „Го спо де, Го спо де, по мо зи им... и сви ма на ма”, Сло бо дан је шап нуо у се би. Пред це ло куп ном тра ге ди јом до бро во љач ких пу ко ва и пред тра ге ди јом ко ја је за де си ла срп ски на род, ње го ва лич на суд би на учи ни ла му се од јед ном си ћу шна и бе зна чај на. Jе ди но ми сао да би мо гао да се спа се и да са дру го ви ма у Ита ли ји на не ки на чин на ста ви бор бу про тив ко му ни зма, је ди но му се та ми сао у овим тре ну ци ма чи ни ла вред на жи во та. По сле де се так ми ну та спро ве ли су до бро вољ це на пше нич но по ље, већ из га же но од вој нич ких цо ку ла - од мах иза жи ча не огра де ко ја их је одва ја ла од ло го ра.

- Не ма ју до вољ но ме ста за нас - ка зао је Ду шко Сте фа но вић, ис пи њу ћи се на пр сте и гле да ју ћи пре ко гла ва до бро во ља ца у огра ђе но, пре пу но дво ри ште. - Тек са да се ви ди ко ли ко је овај ло гор пре на тр пан.

Kа да су по се да ли на сво је ран че ве, зе мљи ште је још увек би ло вла жно од ки ше ко ја је це лу про шлу ноћ па да ла, мо гли су нај зад да на ми ру по сма тра ју око ли ну у ко јој су се на шли. Стра жа ри око њих су би ли рас по ре ђе ни та ко да су обра зо ва ли пра во уг а он ик, ко ји се осла њао на жи ча ну огра ду дво ри шта. На сва ких де се так кор ака ста јао је по је дан са пу шком или ми тра љет ком, а би ло их је и не ко ли ко са пу шко ми тра ље зи ма.

- Офи ци ре су од ве ли у ону згра ду на сред ло го ра - по ка зи вао је Ве ли зар ру ком на дво ри ште. - Одан де ће би ти мно го те же да се по бег не... Jош ми не иде у гла ву да су нас Ен гле зи она ко ку ка вич ки пре да ли овим уби ца ма. Спу стио се мрак и они су се сме сти ли ка ко су нај бо ље мо гли на мо кру зе мљу. Ра но из ју тра, на дан два де сет сед мог ма ја, ви де ли су ка ко се на жи ча ној огра ди отва ра ка пи ја и кроз њу из ла зе вој ни ци ра зних уни форм и: Нем ци, фолк сдој че ри, хр ват ски до мо бра ни и уста ше, сло ве нач ки до мо бран ци, јед на гру па чет ни ка... Из не ког раз ло га за др жа ли су дру го пу ков це и ма њи број хр ват ских вој ни ка у ло го ру. Док су за ро бље ни ци из ла зи ли, чу ли су у исто вре ме кре та ње ло ко мо ти ве, ту пе уда ре при са ста вља њу ва го на, кло па ра ње точ ко ва по гво зде ним ши на ма. Очи глед но је би ло у то ку обра зо ва ње ком по зи ци је ко јом ће их не где, „ко зна где”, ми сли ли су и они ко ји су од ла зи ли и они ко ји су оста ја ли - од ве сти да им су де на свој на чин и сво јом прав дом. Чим су вој ни ци иза шли кроз ка пи ју, на ре ди ли су до бро вољ ци ма да се по стро је, и да у ко ло ни, дво ји ца по дво ји ца, уђу у ло гор.

511

Иа ко су се ро ђа ци и при ја те љи са ста ја ли и ску пља ли по гру па ма, ипак се још увек сва ко др жао сво је че те, ба та љо на и пу ка. Но си ли су у се би не ку по тај ну на ду да, ипак, све ни је за вр ше но, да ће у јед ном тре нут ку чу ти гром ке гла со ве сво јих ста ре ши на, ко ји ће их по зва ти на све оп шти, по след њи ју риш. Убр зо су се ви де ли са дру го пу ков ци ма. Од њих су са зна ли до бру вест да им је из ко ло не, из ме ђу Шко фје Ло ке и Шент Ви да, успео да по бег не ко ман дант пу ка, ма јор Ма ри сав Пе тро вић, са око три де сет офи ци ра. На ње гов из не над ни, гла сни по зив, из ле те ли су из ко ло не и не ста ли у шу ми. Дру го пу ков ци су им при ча ли да су и њих уве ра ва ли пар ти за ни да се не пла ше ако ни су на пра ви ли не ки зло чин и да ће све њих спро ве сти у ме ста ро ђе ња, где ће им су ди ти на род ни су до ви.

- Да ли им ти ве ру јеш? - Сло бо дан је чуо ка ко је је дан тре ће пу ко вац пи тао дру го пу ков ца.

- Шта ја знам, али ми из гле да да то и не ки од њих ве ру ју, на ро чи то ови, обич ни, лич ки пар ти за ни.

- Са мо, то не за ви си од њих. Би ће она ко ка ко Ти то на ре ди.

Jош ни су успе ли да се сме сте и сре де, кад су пар ти за ни опет по че ли да их свр ста ва ју, ово га пу та у че ти ри ко ло не „по је дан”. Ис пред сва ке ко ло не ста јао је пар ти зан, по ред ко га је ле жа ло рас тво ре но ће бе.

- Све ства ри од вред но сти, са то ве, пен ка ла, пр сте ње, лан чи ће, но же ве, бри тве, све, сем че шље ва - ви као је је дан офи цир - све има те да ба ци те на ову ће бад. По чео је пре трес.

Kо ло не су спо ро од ми ца ле и не ки до бро вољ ци су кри шом ски да ли сво је са то ве, ва ди ли из џе по ва но же ве, ком па се, по ко ју кон зерв у ме са, и за кло ње ни они ма око се бе, ушу шка ва ли све то у тра ву дуж згра де, по кри ва ли су вим ли шћем и гран чи ца ма, и по но во се укљу чи ва ли у ре до ве. Сло бо дан је већ ви део не ке ко је су пре тре сли, ка ко се вра ћа ју, не при мет но узи ма ју сво је ства ри, па се опет при дру жу ју они ма с ко ји ма су ма ло пре ста ја ли у ре ду. Из ме ђу њих се кре тао је дан мла ди пар ти зан и не ко ли ко пу та по ку ша вао да за поч не раз го вор са до бро вољ ци ма, али су они са мо крат ко од го ва ра ли на ње го ва пи та ња.

Kад је Сло бо дан про ла зио по ред ње га, чуо га је ка ко при ча не ко ме да је био чет ник у Ср би ји, да су га пар ти за ни за ро би ли и да је при стао да иде са њи ма са мо да би спа сао свој жи вот. За стао је да га бо ље чу је.

- Ако има те ма пе, ком па се, или шта би ло од вред но сти, дај те ме ни, па ћу вам ја по сле вра ти ти - го во рио је ти хо, оба зи ру ћи се око се бе.

512

Ми лу тин Бла го је вић је та ко ђе при шао.

- Да ли му ти ве ру јеш? - пи тао је Сло бо да на. Сло бо дан је са мо слег нуо ра ме ни ма.

- Ио на ко не мам шта да из гу бим - шап нуо му је Бла го је вић, при шао пар ти за ну, из ва дио из џе па ком пас, не ко ли ко сек ци ја и онај цр ве ни ма те ри јал, ко ји му је дао чо век из Мар ку ши це, и све му то пру жио. Од мах за тим по че ли су да при ла зе и дру ги до бро вољ ци и да му да ју ства ри, ко ји ма је он пу нио сво је џе по ве. Сло бо дан се по ла ко при бли жа вао пар ти за ну, ко ји је тре ба ло да и ње га пре тре се. На ће бе ту по ред пар ти за на ви део је го ми лу ра зних ствар чи ца: не ко ли ко за ве жља ја чи стог, уред но за ви је ног ве ша, две-три кон зерв е ме са, бри тве, ма ла усна харм о ни ка, при бо ри за бри ја ње... При бо ри за бри ја ње? У сле де ћем тре нут ку ски нуо је ра нац. Имао је пред со бом још два де се так до бро во ља ца. От коп чао је пре ђи цу на ран цу и кроз отвор до хва тио свој при бор за бри ја ње. Пр сти ма је бр зо и спрет но на пи пао ку ти ји цу у ко јој је др жао жи ле те и па жљи во је из ва дио је дан жи лет. У сле де ћем тре нут ку је клек нуо на јед ну но гу, као да хо ће да за коп ча пер тлу на цо ку ли. Од мах за тим је ма ло из вр нуо но га ви цу, пре ре зао оштри цом кон це, ко ји ма је уши вен шав, а жи лет гур нуо у отвор. Спу стио је но га ви цу и пре шао ру ком спо ља, по но зи. Ни је осе тио тан ко и са ви тљи во ме тал но се чи во. Бр зо је устао, вра тио при бор у ра нац, и опет се при дру жио ко ло ни. „За сва ки слу чај”, ми слио је, „ко зна”. О вра ту, на тан ком лан чи ћу, ви сио му је сре бр ни ме да љон Мај ке Бо жи је са ма лим Ису сом Хри стом у на руч ју, ко ји му је се стра обе си ла око вра та у њи хо вом до му у Добри ну, оно га да на ка да је из Сре ма по ла зио за пут у Срби ју. „Бо же, по мо зи да га не на ђу!” по ми слио је и као слу чај но, до хва тио је ша ком гру ди. „Го спо де, Бо же, па то је же на... пар ти зан ка!” При ла зи и ди же ру ке. Она га са мо овлаш по гле да и бр зо и спрет но пре ву че ру ка ма не ко ли ко пу та пре ко ње го вог те ла. „По след њи пут...” ја вља му се од не куд ми сао. По след њи пут у жи во ту осе ћа до дир жен ских ру ку. Од мах за тим отва ра ра нац и из ње га из ба цу је при бор за бри ја ње, чи сту ко шу љу, не ко ли ко књи жи ца и бро шу ра, као „Де сет за по ве сти Срп ским до бро вољ ци ма”, „Дра ги дру го ви”, од Ди ми три ја Љо ти ћа, ма лу све ску у ко јој је на ме ра вао да на ста ви да пи ше свој днев ник... По ка за ла је гла вом сле де ћем до бро вољ цу да јој при сту пи и Сло бо дан је одах нуо са олак ша њем. „Хва ла Бо гу, хва ла Бо гу!” ша пу тао је у се би. Ни је осе ти 513

ла ни ико ну, ни жи лет. Док се вра ћао пре ма за че љу, ви део је ка ко је онај пар ти зан, не ка да шњи чет ник, вра ћао до бро вољ ци ма ства ри, ко је је при мио на чу ва ње. „Ре ски рао је свој жи вот”, по ми слио је, „као и онај чо век из Мар ку ши це... ипак, ни смо са ми.” Та ми сао га је ма ло раз га ли ла. При дру жио се гру пи до бро во ља ца из сво га во да. Се де ли су јед ни по ред дру гих и ћу та ли. Сео је на пра зан ра нац и окре нуо се око се бе. Kи ша је већ одав но пре ста ла да па да, обла ци се раз би ли, раз и шли, си ну ло сун це. Ту и та мо, у уду би на ма, за др жа ла се во да. Обра зо ва ле се ма ле, пр ља ве ло кве. Зе мља је за си ће на ки ша ма и не упи ја ла ко во ду. Пар ти за ни се ви де сву да по ло го ру; шет ка ју се из ме ђу до бро во ља ца, за гле да ју их, по не кад не ко од њих до ба ци не што за је дљи во. Ме ђу тим, ве ћи на их по сма тра ра до зна ло. Сву да око ло го ра су стра же, па тро ле. До бро вољ ци као да и не при ме ћу ју пар ти за не, као да су они ов де са ми са сво јим ми сли ма, му ка ма и не во ља ма. У јед ном тре нут ку осе тио је сла бост у це лом те лу. Пола ко је рас тво рио ша тор ско кри ло, ис пру жио се пре ко ње га и по крио се ће бе том. Би ло је хлад но, ре ско ју тро, иако је сун це већ иза шло. Ово је био че твр ти дан да ни је ни шта јео, сем оног ма лог ре жња хле ба. За тво рио је очи.

- Дру же Сло бо да не - чу је глас Бо ре Бр ке по сле не ко ли ко ми ну та - дај ми тво ју чу ту ри цу. У по дру му згра де има че сма. Ио на ко идем за се бе. Сло бо дан му је ћут ке пру жио чу ту ри цу и опет за тво рио очи. Не зна ко ли ко је та ко ле жао, кад је осе тио да не ко сто ји по ред ње га и по сма тра га. Отво рио је очи. Пред њим је ста јао Да мјан Исај ло вић.

- Се ди! - по ну дио га је, ус пра вља ју ћи се на ша тор ском кри лу. Да мјан је сео по ред ње га. Осме хи вао се.

- Знам ка ко ти је те шко - нај зад је про го во рио - и сви ма ва ма...

- А те би? - пре ки нуо га је Сло бо дан. Да мјан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка пре не го што је од го во рио.

- Jа сам, Сло бо да не, као што знаш, већ јед ном по бе гао са стре ља ња, а знаш и цео мој жи вот од то га мо мен та.

- Ми слиш ли да бе жиш?

- По ми рио сам се са суд би ном. Не мам ви ше сна ге да бе жим. Не ми слим фи зич ке.

- Ако те про на ђу?

514

- Не мо рам да ти ка жем. Знаш и сам.

- Че ка те иста, а мо жда и го ра суд би на не го све нас, до бро во љач ке про све та ре и офи ци ре.

- Jа не мам ви ше ни шта да жа лим, сем сво је ро ди те ље, ко ји су бу квал но одва ја ли од сво јих уста, са мо да би ме не шко ло ва ли.

- Да се ни си у Сме де рев ској Па лан ци опре де лио и при шао на ма, са да би био на стра ни по бед ни ка. Да мјан је ћу тао не ко вре ме, док ни је нај зад од вра тио, из го ва ра ју ћи реч по реч, као да је сва ку од њих до бро од ме рио пре не го што би је упо тре био.

- А по че му ја ни сам са да, ово га тре нут ка, на стра ни по бед ни ка? Сло бо дан га је по гле дао.

- Не знам тач но шта хо ћеш да ка жеш.

- Jа не сма трам њих пра вим и ствар ним по бед ни ци ма, а нај ма ње трај ним. Они ће са ми се бе на не ки на чин са тр ти, као што су то учи ни ли и бољ ше ви ци у Ру си ји... они ко ји оста ну на вла сти. На ду гој ста зи, мо жда и на вр ло ду гој, ва ша ми сао ће би ти при хва ће на од бу ду ћих ге не ра ци ја...

- А шта ти ми слиш да је на ша ми сао? - на јед ном га је пре ки нуо Ве ли зар, ко ји је па жљи во слу шао раз го вор. Да мјан је про ми слио не ко ли ко тре ну та ка пре не го што је опет про го во рио.

- Чуо сам ка ко је ва ша че та ухва ти ла жи ву Jе вреј ку, пар ти зан ку, па сте је пу сти ли да иде. Ва ши до бро вољ ци су ухва ти ли ме не и мо је дру го ве, пар ти за не, па су нас раз о ру жа ли и по сла ли у Сме де рев ску Па лан ку. Ви, из ва шег ба та љо на, пу ца ли сте пре ко гла ва оних чет ни ка ко ји су вас на па ли код Љу бо ви је... Ми, као пар ти за ни, хте ли смо вас да уни шти мо и да ис ко ри сти мо те жак по ло жај срп ског на ро да, да би смо успе шно из ве ли на шу цр ве ну ре во лу ци ју, а ви сте нај и скре ни је же ле ли да спа се те тај исти на род од уни ште ња, а са њим чак и нас, ва шу „за блу де лу бра ћу”... Бо ра Бр ка се вра тио са чу ту ри ца ма пу ним во де.

- Ду го сам че као на ред - ка зао је - а опет у по дру му, во да, ско ро до ко ле на, а у њој, на ле ђи ма, мр тав чо век раз мр ска не гла ве...

- Има ли ко од вас - из не на да се раз ле гао глас пар ти зан ског офи ци ра ко ји је про ла зио по ла ко, на де се так ко ра ка од њи хо ве гру пе - има ли ко да је уче ство вао у би ци на Пре зи ду, пре ме сец да на? До бро вољ ци су се з гле да ли, али су ћу та ли.

- Не бри ни те. Не ће вам ни шта би ти. Са мо бих хтео да знам.

- Jа сам та мо био - ја вио се Kр сман и по ла ко устао са сво 515

га ша тор ског кри ла. Офи цир, млад чо век од два де сет две-три го ди не, осред њег ра ста и ши ро ких пле ћа, окре нуо се Kр сма ну.

- Kо ли ко вас је та мо би ло?

- Био је цео наш ба та љон, то ли ко ко ли ко нас је још би ло оста ло от ка ко смо кре ну ли из Истре.

- Kо ли ко?

- Око три сто ти не пе де сет.

- Ла жеш! - љут нуо се пар ти зан.

- Не ла же! - ско ро у исто вре ме по ви ка ли су Бо ра Бр ка и Вељ ко Осто јић Глу мац, уста ју ћи. Пар ти зан их је по гле дао са не ве ри цом.

- Зна те ли ви да смо ми то га да на би ли у Пре зи ду са це лом оклоп ном ди ви зи јом! Ви сте нас та ко же сто ко на па да ли да смо већ хте ли да се по ву че мо. И по ву кли би смо се да нам ни је сти гло по ја ча ње из Ча бра. Око ње га је са да ста ја ло се дам-осам до бро во ља ца из Гор ди ће ве че те. Он их је па жљи во по сма трао, јед ног по јед ног.

- Има ли сте мно го гу би та ка, а из гу би ли сте и мно го офи ци ра... - на јед ном је по ви сио глас, та ко да су га мо гли чу ти и они ко ји су оста ли да се де. - Ала сте се и бо ри ли хра бро, и то са оним та ли јан ским пу шчи ца ма... Алал вам ве ра! И је сте ју на ци. Пру жио је ру ку пр во ме до се бе и он да се ср дач но ру ко вао са сва ким од њих, по себ но. Бо ра Бр ка, Kр сман и Вељ ко Осто јић Глу мац по но во су се ли на ша тор ска кри ла. Из ме ња ли су по гле де са Сло бо да ном, Ве ли за рем и Да мја ном. У очи ма им је го рео не ки чуд ни сјај.

- Има и ме ђу њи ма љу ди - ка зао је ти хо Да мјан. Пар ти зан ски стра жар са оне стра не жи це не што ви че и ма ше ру ком у ко јој др жи ма шин ку. За ћу та ли су да га чу ју.

- Не сме те да при ла зи те огра ди бли же од де сет ме та ра!

Kо год при ђе бли же, би ће уби јен. Да мјан је устао и са осме хом се опро стио од њих.

- Jош ће мо се ви де ти... ако Бог да! Сло бо дан је от пио ма ло све же, хлад не во де ко ју је Бо ра ма ло пре до нео. Во да му је при ја ла, ме ђу тим, и по ред све га ни је осе ћао глад. Ве ли зар је од јед ног че твр то пу ков ца, с ким се бо рио не кад пре ко Дри не про тив уста ша, до био не ко ли ко ци га ре та. По ну дио му је јед ну, али га је он од био. Ни је му се ни пу ши ло. У све сти му се уоб ли чи ла са мо јед на, је ди на ми сао: бе жа ти! Бе жа ти, али ка ко? По чео је да по сма тра жи цу, ко ја је би ла не да ле ко од њих, са де сне стра не. Ви со ка је нај ма ње два ме тра. Жи ца је до бра, ја ка, на њој ни ка ква ру па, ни ка кав про лаз. Пар ти за ни са оне 516

стра не опет ви чу да ће пу ца ти на сва ког оног ко јој се при бли жи. А по ред то га, још да ле ко иза ње, пру жа се рав ни ца без жбу ња, без и нај ма ње на ги ба. Но ћу? Про шле но ћи су пу ца ли из над њи хо вих гла ва, а на сва ких два де сет ко ра ка има ли су по јед ног стра жа ра, та ко да су мо гли да их чу ју кад су раз го ва ра ли је дан са дру гим. „Мо жда но ћас не ће има ти то ли ко мно го стра жа ра”, по ми слио је, „по што смо са да сви у жи ци”. Иза њи хо вих ле ђа та ко ђе је жи ца, а иза ње ли ва да. Ис пред Сло бо да на, на јед но че тр де се так ко ра ка, ис ко па ни јен де ци за ну жду, го то во уза са му жи цу. Са оне стра не јен де ка, дуж огра де, две-три ма ле ба ште, од мах иза њих ку ће, ле пе, ве ли ке. Да ље је ули ца. Са де сне стра не та ко ђе жи ца, пра зан про стор, па опет жи ца, за тим ули ца. Ви ди се друм. Про ла зе ау то мо би ли, љу ди, же не. А сву да око ло: у гра ду, у ба шта ма, на ли ва ди - пар ти за ни. У ло го ру, та ко ђе. Jош кад су их спро во ди ли од Шко фје Ло ке, ви де ли су их сву да. У сва ком се лу, у за се о ку, го то во у сва кој ку ћи. По след ње опе ра ци је вр ше не су на овој те ри то ри ји, и ту су се за др жа ли. „Бе жа ти!” за хва та га опет иста ми сао. Али ка ко? Kу да? Опет у Ау стри ју? У Ита ли ју? Не мо же сам. Мо ра да их је нај ма ње тро ји ца; док дво ји ца спа ва ју, је дан да стра жа ри. Ми сли по чи њу да ла га но кли зе у ско ру про шлост. У све сти му ис кр са ва ју по је ди нач не бор бе, за тим из ги ну ли дру го ви, је дан по је дан, лик мај ке и се стре Ве ре са сви ма они ма са ко ји ма је и она по шла та мо, пре ма Го ри ци... Уста је по ла ко и, тру де ћи се да от кло ни од се бе те шке ми сли, кре ће у прав цу из ко јег је до шао Бо ра Бр ка са пу ним чу ту ри ца ма. Оби ла зи гру пе до бро во ља ца, пре ко ра чу је ис пру же не но ге, пре ла зи пре ко ба ри ца. По ку ша ва да се осмех не на по зна ни ке, али је два успе ва. Сре ће до бро вољ це из сво је че те. Jа вља ју му се умор но, али са не чим до брим и бла гим у ду би ни очи ју. Чуд но, за па жа на сви ма њи ма тај исти из раз ко ји не пре ба цу је, не го оправ да ва не што, жа ли за не чим и раз ум е ва. То раз ум е ва ње га до ди ру је бол но, до у ду би ну би ћа, и он скре ће по глед. На не ко ли ко ко ра ка од се бе ви ди Ми ла на Kу ни ћа ка ко му се об ра до ван сме шка. За ста је ис пред ње га.

- Хо ћеш ли да бе жиш? Ми лан се уо зби љио.

- Не ћу. Не ма ви ше сми сла. Ако ме од ве ду у Ша бац, не мам че га ни да се пла шим ни да се сти дим. Ни сам ни ко га убио, ни ти сам ико ме ка ква зла учи нио. Са мо сам по ма гао где се мо гло по мо ћи. Цео ме Ша бац зна.

- А ако до ђе до оног, нај го рег? Ти знаш ко му ни сте.

517

- Он да ћу да умрем као чо век. А шта си се ти од лу чио, Сло бо да не?

- Jа ћу да бе жим.

- Не ка ти је са сре ћом. Дај Бо же да успеш. Опро стио се од Ми ла на те шка ср ца. Тра гич не да не, ко је су про ве ли за јед но у Kру шев цу као по моћ ни ци про све та ра ба та љо на, не ће ни ка да за бо ра ви ти.

Kроз свест му про ла зе ре чи Ду шка Мар ко ви ћа, ка да је успео да спа се хи ља ду се дам сто ти на Kру ше вља на од не мач ког стре ља ња: „Ако да нас по ги нем ја, а су тра сви ви из ги не те, ми смо свој дуг мај ци Ср би ји оду жи ли...” На ста вља да иде. Оби ла зи згра ду и до ла зи до жи це иза ко је се ви ди друм. „Сву да жи ца”, раз ми шља, за ста је и окре ће се око се бе. На не ко ли ко ко ра ка уле во ви ди Ми ле та, увек на сме ја ног и до бро рас по ло же ног свр ше ног бо го сло ва и ба та љон ског про све та ра у Че твр том пу ку, са ко јим се упо знао и спри ја те љио у Би стри ци, на про све тар ском кур су. Ле жи по тр бу шке и из гле да да се за гле дао у не што ис пред се бе, на про стр том ће бе ту. Об ра до вао се да га ви ди, при шао му и чуч нуо по ред ње га. Про све тар се тр гао, по ку ша ва ју ћи не спрет но да за кло ни пред мет ко ји је др жао у ру ка ма. Kад је пре по знао Сло бо да на, раз ве дрио се и на сме јао, за чу до, вр ло сми ре но, и чак раз дра га но. Из ма као се на ће бе ту и по ну дио Сло бо да на да сед не. Тек кад је сео, Сло бо дан је при ме тио да он у ру ци др жи књи гу.

- Чи тао сам, па си ме упла шио. Ми слио сам од те бе да је пар ти зан - осмех нуо се Ми ле.

- Шта чи таш? Ми ле му је пру жио књи гу. Сит но зби је на сло ва, ре до ви по де ље ни на гла ве, сти хо ве. Све то пи смо. Сло бо дан је по чео да чи та у се би пр ви стих ко ји је угле дао: И до­звав­ши на­род с уче­ни­ци­ма сво­јим,­ре­че им: Kо хо­ће за мном да иде не­ка се од­ре­че се­бе и узме крст свој,­и за мном иде. За стао је. „И ми смо те жи ли Ње му, Ису су Хри сту, ма ли, сла би. И крст смо по не ли...” Она ко рас хла ђен и туп, осе тио је из не на да не ку то пли ну да му се раз ли ва те лом. Очи ње го ве, ши ром отво ре не, су ве, као да се овла жи ше. За тво рио је по ла ко књи гу и вра тио му.

- Успео си да је са кри јеш - са мо је то ли ко мо гао да каже.

518

- Да. То ми је све. - По крио је књи гу кра јем ће бе та. За ћу та ли су. Об ра до ва ли су се је дан дру гом кад су се ви де ли. По ми сли ли су да ће по раз го ва ра ти, као не та ко дав но, на кур су, ме ђу тим, ре чи ни су до ла зи ле. Тр гла их је обли жња га ла ма. Пар ти зан не што ви че и уда ра јед ног мла дог до бро вољ ца по ли цу. Овај оба ра гла ву, под но си удар це, не по ку ша ва ју ћи да се ма и нај ма ње за кло ни ру ка ма. Сло бо дан се при гнуо Ми ле ту.

- Ми слиш ли да бе жиш? - шап нуо му је у ли це.

- Не - ре че Ми лан без пре ми шља ња. - Све је из гу бље но. Ви ше се не ма за што жи ве ти.

- А ти? - упи тао је по сле ма ле стан ке.

- Jа ми слим.

- Не ка ти Бог бу де на по мо ћи. Опет су ућу та ли. И она га ла ма се ути ша ла.

- Мо лим те, са мо на ста ви са чи та њем - обра ћа се Ми ле ту.

- Jа ћу још ма ло да по сма трам ову око ли ну и овај друм. Мо жда на овој стра ни има не ки из лаз. По гле дао је кроз жи цу. Не ко ли ко пар ти за на се ску пи ло у го ми лу. Рас пра вља ју жи во о не чем. Иза њих се ви ди ули ца. Про ла зе љу ди, же не, де ца. Не ко и по гле да на њих, ба ци ле ти ми чан по глед и иде да ље сво јим по слом. Ве ћи на про ла зни ка као да их и не при ме ћу је. Па да, раз ми шља, сва ко има сво је ми сли, сво је бри ге. Они су сло бод ни. И про сто му до ђе не ка ко чуд но то да они са да мо гу да се кре ћу ку да хо ће, да ра де шта хо ће, да има ју сво је ку ће, мир не, уре ђе не, то пле, ко је их че ка ју, ко ји ма ће се они нај зад вра ти ти. За тим, да има ју по ро ди це, ро ђа ке, при ја те ље, по зна ни ке, с ко ји ма мо гу да се ви де, да се на ђу кад год за же ле. Ствар ност је то, за и ста, да та мо из ван жи це по сто ји је дан свет ко ји норм ал но жи ви. И ка ко је то ле по: жи ве ти! По гле дом пре ла зи пре ко сво јих ру ку. Да ли ће оне за дандва, мо жда и за не ко ли ко са ти, кло ну ти бе жи вот но и по че ти да тру ну у не кој ја ру зи, у не кој за јед нич кој ја ми? Тр за се од тих ми сли и ди же по глед. Не бо има чи сту, све тло пла ву бо ју. На ње му ниг де ни об лач ка. Ли шће на др ве ћу озе ле ни ло не ком, чи ни му се још не ви ђе ном, све жом је дри ном. У оним ма лим ба шта ма иза жи це про цве та ле воћ ке. Про ле ће! Да, про ле ће, ме сец мај.

Kа ко је то ле по ди са ти, уди са ти овај опој ни, ре ски ва здух! Гру ди се на ди ма ју, ску пља ју, крв стру ји све бр же, то пли ја, ус та ла са на. Ди са ти!... и гле да ти! Kа ко има ле пих ства ри да се ви де оком. Ова ло кви ца, од мах ис пред ње га, из ду же на, овал на. У ње ној, по ма ло уз дрх та ној по вр ши ни огле да се ја сно ко ма дић не ба. Ни је она ни бе зна чај на, ни са свим слу чај 519

на, без ика квог сми сла. По ред ње два-три стру ка там но зе ле не тра ве, јед на од ло мље на гран чи ца, цр на, још мо кра. И то дрв це је део жи во та, као и ти стру ко ви. А та мо, иза там ног јар ка и гвозде не жи це, из ме ђу буј ног зе ле ни ла све тлих и там них ни јан си, пур пур них сен ки - три-че ти ри др ве та, рас цве та на сне жном бе ли ном, по пр ска ном не жним, ру ме ним ка пљи ца ма и ру жи ча стим мр ља ма. Врап ци, ста ри по зна ни ци из Сре ма, Ср би је и Истре, не мир ни, на ко стре ше ни, ле пр ша ју жи вах но кроз ми ри сни ва здух из ме ђу жбу но ва, др ве ћа и цр ве них кр о- во ва, ко ји се уз ди жу мир но и до сто јан стве но из над свег тог ус треп та лог жи во та. Све те ути ске би да што ви ше про ду би, упи је у се бе, утка у нај та на ни је де ли ће ду ше и да то по сто је ће ста ње ди са ња, гле да ња, слу ша ња, осе ћа ња... што ду же за др жи. Сва ки тре ну так је дра го цен, зна ча јан, не на док на див - а у исто вре ме и про ла зан. Од го ди шњих до ба нај ви ше је во лео про ле ће и оче ки вао га са стр пље њем. Ме ђу тим, још пр ве го ди не ра та, не што се бит но про ме ни ло. Иа ко је био све стан про ме не у при ро ди, ни је ви ше ту про ме ну до че ки вао са оним истим мла да лач ким оду ше вље њем и ра до сним раз ми шља њи ма о бу дућ но сти, о жи во ту, о љу ба ви... То уда ља ва ње се по ја ча ло ка да је обу као уни форм у, при мио пу шку, шлем и фи ше кли је и кре нуо, углав ном из глад нео, че сто не и спа ван, кроз шу ме, пре ко пла ни на, по то ка, по ве тру, ки ши и сне гу... Са да се из не на да, као по сле ду гог, те шког сна, вра тио у она пред рат на про ле ћа. Са мо, ово са да шње чи ни ло му се да је нај леп ше, нај зна чај ни је, и да га ни кад ни је осе тио ова ко, свим би ћем, и по след њим да ма ром. „Бе жа ћу, бе жа ћу!” по на вља у се би. „И бо ри ћу се, бо ри ћу се про тив зла”. По но во је по чео да по сма тра жи цу, ба ште, друм, ули цу. По глед му се за др жао на де вој ци и мла ди ћу. Иду на сме ја ни, ве дри. У сле де ћем тре нут ку за ђо ше за јед ну ку ћу. Де вој каже на! Jош ни је спо знао же ну. Да ли му је жао, пи та са мо га се бе. Не ка ла ко ћа, мир на и ти ха, про стру ја му кроз гру ди. „Ни је. Ни чег ми ни је жао!” од го ва ра сам се би. „Ни из гу бље них про ле ћа, ни не до жи вље не мла до сти”... - са мо оно га у шта се то ли ко ве ро ва ло, у шта се то ли ко мно го уло жи ло, оног не ис пу ње ног... и мај ке и се стре. Да ће све од се бе, са мо да иза ђе одав де.

- Сло бо да не, да ли си ика да за жа лио што си иза брао овај пут? - Чуд но, као да је чи тао ток ње го вих ми сли, по лу ша па том, на сло нив ши го то во усне на ње го во ухо, за пи тао га је из не на да Ми ле.

520

За тво рио је очи, ћу те ћи још не ко ли ко тре ну та ка.

- Не жа лим, Ми ле. - Глас му је и не хо ти це био чврст и ми ран. - А ти?

- Ни ја. И ни јед ног је ди ног тра нут ка ни сам за жа лио. Jош да се јед ном ро дим, исто бих ово учи нио. По гле дао је про све та ра. Плав Ми лов по глед био је је два при мет но за ма гљен.

- Се ћаш ли се, Сло бо да не, До сто јев ског: „... И кад би на јед ној стра ни био Хри стос, а на дру гој исти на, Хри стос ми је то ли ко драг, да бих при шао Ње му”. Али исти на и Хри стос су јед но. И ми смо му при шли. „Чуд но”, по ми слио је Сло бо дан, то му је исто, го то во истим ре чи ма, не дав но ка зао и бив ши ко му ни ста, Да мјан Исај ло вић.

- Знаш ли - на ста вио је Ми ле - тек са да, тек са да у овом муч ном по ло жа ју, осе ћам ко ли ко сам ду бо ко за хва лан на шем учи те љу, чи ка Ми ти, што ми је отво рио очи за исти ну и по вео ме њој... Ти бе жи и не ка ти Бог по мог не. Jа не мо гу. Ми слим да је Бог хтео да ова ко бу де, јер за „оно”, на ше, као да је још ра но. Ми смо ра но из ни кли, ра но смо се и са су ши ли.

- Не сме мо да за бо ра ви мо шта смо са Не ди ћем учи ни ли за срп ски на род - пре ки нуо га је Сло бо дан.

- Сва ка ко да не сме мо. Ме ђу тим, мо жда наш на род мо ра да про ђе кроз све ово кроз шта са да про ла зи. Jа ипак чвр сто ве ру јем у ње га, а ве ру јем да смо и ми по се ја ли се ме ко је ће из ник ну ти, кад-тад. Kад по ми слим са мо на ду ге ни зо ве дру го ва ко је смо из гу би ли, на то ли ку про ли ве ну крв ствар но кра сних и див них омла ди на ца, кад по гле дам на све ове на ше дру го ве... хва та ме ве ли ка ту га. Не ко ли ко пу та сам по ми шљао да су сви на ши на по ри, све на ше жр тве, би ли уза луд ни. Али, не што ми го во ри да ни је та ко. Зар је мо гу ће уло жи ти у не што то ли ко иде ал и зма, то ли ко мла да лач ког оду ше вље ња, нај чи сти јих и нај све ти јих осе ћа ња, про ли ти то ли ко соп стве не кр ви, и да се све то на јед ном из гу би и не ста не! То не мо же да бу де. Све, па и ово што смо ми учи ни ли, има свој сми сао. Опет су уто ну ли у ћу та ње. Ми ле се вра тио чи та њу.

Jош увек тра је при јат на ју тар ња све жи на. Сун це, до ма ло пре хлад но, по чи ње да ми лу је сво јом то пли ном ис цр пље на те ла до бро во ља ца. Ла ка, сив ка ста па ра, је два при мет на, ле лу ја, из ди же се са још вла жне, ута ба не зе мље, из ти хо ус треп та лих ба ри ца и соч ног зе ле ни ла иза жи це, из ви ја се и не ста је у пла вет ни лу про лећ ног пре по дне ва. Сло бо дан по но во уди ше ва здух ду бо ко, пу ним плу ћи ма. Осе ћа ка ко га опи ја, за но си, уљуљ ку је. По ли цу му се раз ли ва 521

то пли на од до ди ра сун че вих зра ка, обра зи му се по ма ло за жа ру ју, а ла га ни, ско ро нео сет ни ве тар до ди ру је му пра ме но ве ко се, као да би се по и грао са њи ма... Чи ни му се да би тре ба ло да се при се ти не че га. Да, се ћа се. Ми сли га вра ћа ју у де тињ ство. Ле жи као и са да и по сма тра рас цве та ле воћ ке. Над њим наг ну та ње го ва мај ка и гла ди га сво јом ме ком, то плом ру ком по ко си, по обра зи ма. До бра ње го ва мај ка. Kа ко је она стре пи ла над сва ким ње го вим по кре том и ко ра ком док га је по ди за ла. И кад га је нај зад по ди гла и осна жи ла, она сма ње на и осла бље на, ни јед на реч јој ни је пре шла пре ко уса на кад се опра штао. „Чу вај се си не!” и „Не ка ти Бог бу де на по мо ћи”, две круп не, бли ста ве су зе... и ни шта ви ше. И са да ми сли на ње га и на се стру. И на да им се. Kа ко ће она из др жа ти кад чу је за ово! За све ње не бо ло ве, он је крив. И за онај по след њи, до ла зе ћи удар, кад са зна, он ће би ти крив. Али, тр за се, зар не би био крив пред Бо гом, крив пред срп ским на ро дом, сво јом са ве шћу, да је из ос тао, за стао са стра не, јер је пред њим пу кла исти­на, за бле шта ла у свој сво јој ја сно ћи? А хи ља де и хи ља де, сто ти не хи ља да дру гих мај ки! „Бо же ве ли ки, Све мо гу ћи, по ша љи јој уте ху. По мо зи јој”. И се стра! И она је из бе гла са њим. Шта се са да са њом зби ва? Онај пар ти зан ре че ју че да је и дру га гру па, ко ја је по шла пре ма Го ри ци, у њи хо вим ру ка ма. Да ли је то исти на, или то они са мо при ча ју, да би их пот пу но до ту кли и обес хра бри ли? Мо жда, ипак, ни је. Зар ни је Ти то пре ко ра ди ја ка зао да они ко ји су на пу сти ли зе мљу, „не ће ни кад ви ше ви де ти ле пе пла ни не сво је до мо ви не”. У том слу ча ју ни је све још из гу бље но. Бор ба ће се на ста ви ти. Бе жа ти, мо ра се бе жа ти! Бе жа ти да би се ди са ло, гле да ло, слу ша ло, осе ћа ло, во ле ло: да би се жи ве ло. Kао нит тан ка, али сна жна, оте му се из ду би не би ћа ми сао - и бо ри ло!

Kа ко би тек са да умео да жи ви. Ши ро ко би отво рио ду шу за ми ри се цве ћа, за жу бо ре ње по то ка, цвр кут пти ца, за игре бо ја... Kа да би опет по стао сло бо дан! Тек са да би знао да се ра ду је сва ком да ну, сва ком тре нут ку у ње му. Jер жи вот је ра дост. Онај ко то не са зна - не жи ви. Све ни ско и сит но би от кло нио од се бе, уда љио, уни штио. Kре тао би се ме ђу љу ди ма и же на ма са ве дри ном, све тло шћу и љу ба вљу, она ко ка ко га је Ди ми три је Љо тић учио. Али, ње га не че ка жи вот, не го смрт. Ни је ни ка да озбиљ но раз ми шљао о њој, иа ко јој је че сто гле дао у очи, а не ко ли ко пу та био уве рен ка ко је до шао час да га 522

об у хва ти, отрг не од жи во та. Шта то зна чи: умре ти? Не ди са ти, не осе ћа ти, не ми сли ти? По ку ша ва са да да се по ми ри с тим, да за ми сли тај тре ну так не ста ја ња. Све се об у ста вља, све у ње му и око ње га. Не ма ви ше ни че га, чак ни та ме не ма, јер и та ма мо ра би ти до жи вље на. Пра зни на сву да, са мо оста је те ло, уко че но и не по крет но, ср це ко је не ку ца, гру ди ко је не ди шу, очи ко је не ви де; крв, згру ша на, хлад на... Али, за ми сао не по сто ји пра зни на, не по сто је ни фи зич ке пре пре ке. Осе ћа ња се не мо гу из ме ри ти фи зич ким ме ри ли ма, иа ко су ту. Љу бав све о бу хват на не мо же се уни шти ти, уга си ти јед ним по кре том ру ке, јед ним мет ком, ко ма ди ћем че ли ка. Има не што у на ма што не мо же пре ста ти, иш че зну ти у ни шта, не што што је не ун и шти во. По сто ји, да, по сто ји, по чи ње да осе ћа це лим би ћем да је на иви ци са зна ња тај не, ко ја се по ла ко отва ра пред ње го вом ду шом: по сто ји про ду же так, на ста вак оног нај бит ни јег, нај дра го це ни јег, у но ву ди мен зи ју, у бес крај ни, зе маљ ским чу ли ма не при ступ ни про стор - у веч ност. Осе ћа свим би ћем да је смрт са мо пре ла зни тре ну так из ме ђу ово га ов де и оно га та мо. И не хо ти це при но си ру ку гру ди ма. Не си гур ни пр сти про на ла зе ме сто ис под ко јег је ма ла, сре бр на ико на. При ти ска то ме сто. На пр си ма осе ћа чврст до дир, и та лас то пле стру је про ла зи му кроз те ло. Умре ти? Да, ка да се мо ра. Ви ди се бе ка ко ко ра ча ши ро ким по љи ма, оба сја ним сун цем, кри ву да вим ста за ма, га зи ме ку, де бе лу тра ву цвет не ли ва де. Пе ње се уза зе ле не на ги бе, си ла зи та ла са стим па ди на ма. Про ла зи кроз шу мар ке, воћ ња ке, дуж оба ла кри стал них, пе ну ша вих по то ка, по ред ши ро ких, ти хих ре ка... Да ли ови љу ди и же не ко ји про ла зе ули цом по ред ло го ра, да ли они жи ве? Да ли су све сни нео бич ног бо гат ства, по кло на ко ји им је по да рен? Да ли су раз дра га ни, ра до сни? При ме ћу ју ли оне ка пљи це ро се што се пре си ја ва ју би сер ним сја јем на уз ги ба ном ли шћу, на сне жно бе лим и ру мен ка стим цве то ви ма? Kад би мо гао да им се при кљу чи, кре не за јед но са њи ма и до вик не им: раз ве дри те се, на смеј те се! По гле дај те око се бе, ослу шни те... Бу ди те до бри јед ни пре ма дру ги ма и све око вас би ће до бро. Али, он не мо же да се по кре не, не мо же ни ко ме ни шта да до вик не. А ако по бег не, ако жи ви? Мо ћи ће та да и да до вик не и да на ста ви бор бу. Те ло је осла би ло, из глад не ло и ис цр пље но, ру ке мр ша ве, дрх та ве, али и по ред то га он по чи ње да осе ћа не ку но ву сна гу ко ја му на до ла зи не где из ду би не би 523

ћа...

По ди же гла ву. На де се так ко ра ка ви ди сво га До бри ња ни на, Де ја на Ма рин ко ви ћа, ка ко се уда ља ва. Уста је на гло и по здра вља се са Ми ле том.

- Бог ти по мо гао! - ка жу је дан дру гом ско ро у исто вре ме.

том.

Сло бо дан сти же Де ја на. Ру ку ју се ср дач но.

- Хо ћеш ли да бе жиш? - пи та га од мах за тим по лу ша па -

- Да. А ти?

- Хо ћу и ја.

- Нас има де ве то ри ца. Ако хо ћеш и ти...

- Хо ћу - пре ки да га Сло бо дан.

- Но ћас?

- Да, но ћас. Об ја снио је Де ја ну где га мо же на ћи и по шао пре ма сво ме во ду.

Kад је сти гао, њих не ко ли ко је уста ло са про стр тих ша тор ских кри ла. Ви део је од мах да хо ће да му не што ка жу. По ред Бо ре Бр ке, Вељ ка Осто ји ћа Глум ца и Kр сма на, ста јао је и они жи, али увек ко чо пер ни, чет ни тру бач Ран ко Га јић.

- Дру же Сло бо да не - по чео је Ран ко, по што је из ме њао по гле де са оста ли ма - ме не су иза бра ли да го во рим у име це ле че те. Ми смо се до го во ри ли, кад нас пар ти за ни поч ну да ис пи ту ју, да сви, сви за јед но ка же мо да је наш чет ни про све тар по ги нуо.

- Сви?

- Да, сви - ода зва ли су се и оста ли. - Ишли смо од јед ног до дру гог. Ни је ни ко од био - на ста вио је Ран ко. - Kа жу: пре ће по ги ну ти не го што ће те бе ода ти. Сло бо дан је осе тио ка ко су му се за ма гли ле очи.

- ...Kа за ће мо, код Пре зи да - за вр шио је Ран ко, скре ћу ћи по глед.

- Хва ла вам - ни је мо гао ни шта ви ше да ка же.

- Нас мо жда и не ће - огла сио се Бо ра Бр ка. - Ми смо мо би ли са ни... Дру же Сло бо да не - на ста вио је по сле крат ке стан ке, чвр шћим гла сом - не ће мо ни кад за бо ра ви ти шта си нам ти го во рио и шта смо од те бе на у чи ли. Оста ли су одо бра ва ли гла ва ма.

Kроз не ко ли ко ми ну та свра тио је Ду шко Сте фа но вић. Kа зао је Сло бо да ну да се и он, у гру пи од пет че твр то пу ко ва ца, „дру го ва са Дри не”, спре ма за бек ство.

- Шта ти ми слиш, Сло бо да не? Ис при чао му је о сво јој ве зи са гру пом у ко јој је и Де јан.

- На дам се да не ће ни шта овим на шим мо би ли са ним дру 524

го ви ма - ка зао је на кра ју. - Рат се за вр шио.

- Шта ми сли те вас дво ји ца - пи тао је Ве ли зар, ко ји се та ко ђе до го ва рао са дво ји цом сво јих Ба на ћа на - ко ли ки су из гле ди да одав де иза ђе мо жи ви? Пре не го што је од го во рио, Ду шко је ма ло про ми слио.

- Jе дан од сто ти не?

- И то је бо ље за нас, не го оста ти - до дао је Сло бо дан. Те ве че ри, око осам и три де сет, по ја вио се Де јан.

- Све је у ре ду - ка зао је ти хо Сло бо да ну. - Kре ну ће мо кроз је дан сат пре ко оних јен де ка за ну жду. На јед ном ме сту жи ца се ма ло ис кри ви ла и не до пи ре са свим до зе мље. Kад се из ву чемо ис под жи це, про ћи ће мо кроз ба шту, иза ћи на ули цу и он да ће мо ви де ти да ли је бо ље пре ћи на су прот ну стра ну, или ће шта дру го да ис пад не.

- За што та ко ра но, тек у пр ви су мрак?

- Не бо је ве дро, а пун је ме сец, ко ји из ла зи око де сет на ве че.

- Хо ће мо ли за Ита ли ју или за Ау стри ју?

- За Ита ли ју. Пре ко Со че.

- И ја ми слим да је та ко бо ље. У од ре ђе но вре ме, по што су се опро сти ли од оних нај бли жих ко ји оста ју, ле жа ли су је дан по ред дру гог, до са ме иви це јар ка. Гле да ли су на прег ну то ле во и де сно, дуж јар ка и по сма тра ли ба шту, окол не ку ће и ули цу.

- Пре не си: кре ће мо. Jе дан по је дан - нај зад се чуо шапат. Тек што се пр ви до бро во љац по ди гао и у са гну том ста ву спре мио да си ђе у ја му, на јед ном је од јек ну ла пар ти зан ска ви ка, ко ја је до ла зи ла са свих стра на: - Ди жи се, по стро ја вај се! До бро вољ ци су са мо не мо из ме ња ли по гле де и при дру жи ли се оста ли ма. Док су се по стро ја ва ли, је дан офи цир их је пре бро ја вао.

- Ово је због хра не! - вик нуо је не ко ли ко пу та. - Тре ба да зна мо ко ли ко вас има.

- До не ли су ка зан са хра ном - про не ла се вест стро јем, ко ји се раз ву као у ши ро ки по лу круг око ло го ра. И за и ста, уско ро су мо гли да се ви де до бро вољ ци ко ји се вра ћа ју са пу ним пор ци ја ма.

- Шта је, шта има од хра не? - пи та ли су их.

- Су па од не ког зе ља - био је од го вор. Ме ђу тим, на да да ће до би ти хра ну по сле не ко ли ко да на, бр зо је не ста ла. Су пу је до би ло са мо њих сто пе де сет, две сто, док је око три хи ља де њих оста ло још не ко вре ме у стро ју, са пра зним пор ци ја ма. Пун ме сец је са да осве тља вао ло гор. О бек ству ове но ћи 525

ни је мо гло би ти ни го во ра.

- Мо жда су нас за то и по кре ну ли - ка зао је Де јан Сло бо да ну кад су се ра зи ла зи ли - да би нам оне мо гу ћи ли по ку шај бек ства. Сад је ско ро као усред да на. Бе жа ће мо су тра. Ис при чао му је за тим да је не ко про на шао ру пу у зе мљи, ис под жи це, кроз ко ју су ви де ли пса ка ко се про вла чи. Ру па је на су прот ној стра ни ло го ра, три де се так ко ра ка иза не ких бал ва на ко ји ле же по ре ђа ни не да ле ко од згра де. Сло бо дан се вра тио сво ме во ду. До бро вољ ци су се из ма кли ћут ке, да би му на пра ви ли ме сто. Ле гао је на ле ђа, гле да ју ћи у зве зда но не бо. Са да би они би ли већ да ле ко од ло го ра, сло бод ни, раз ми шљао је. Са мо да их за др же ов де још је дан дан! Би ло му је дра го што ће бе жа ти за јед но са Де ја ном. У све сти му је ис кр сао до брин ски кор зо: Де јан упа да си ло ви то у гру пу ко му ни ста, ко ји су по че ли да вре ђа ју То шу. За тим га се се ћа ка ко га је ви део у на род ној но шњи, кад је во дио по ход на Со ко-град. За ми шља га и на бр ду, оне мрач не но ћи из над Бра тун ца. Сле де ћег ју тра про бу ди ла га је пар ти зан ска ви ка. Она ко бу но ван, из ду бо ког сна, раз ум ео је са мо да је опет не ко по стро ја ва ње. Бр зо је устао, са вио ће бе и ша тор ско кри ло. Тек је он да схва тио о че му је реч.

- Сви они ко ји су ис под ше сна ест го ди на ста ро сти, по стро ја вај се на овој стра ни - ви као је је дан пар ти зан ски офи цир. Нај мла ђи до бро вољ ци су по че ли да се одва ја ју и по стро ја ва ју на чи сти ни усред ло го ра. Сло бо дан је угле дао не да ле ко од њих гру пу пар ти зан ских офи ци ра.

- Ви диш ли оног у сре ди ни - шап нуо му је Ве ли зар - ка жу да је то не ки њи хов чу ве ни пу ков ник, Пе не зић. Он је, ка жу до вео де ле га ци ју из Ср би је да ре ши на ше пи та ње. Док су се нај мла ђи још одва ја ли и по стро ја ва ли, је дан од њих, си ћу шан, Сло бо да ну се учи ни ло да не ма ви ше од че тр на ест-пет на ест го ди на, по ди гао је ру ку.

- Шта хо ћеш, ма ли? - пи тао га је Пе не зић.

- Хо ћу ли и ја са њи ма? - про го во рио је до бро во љац де чач ким гла сом. - Ме ни је да нас ро ђен дан. Имам ше сна ест го ди на. Пе не зић је за стао за тре ну так и он да се ше рет ски осмех нуо.

- На рав но да ћеш и ти са ови ма, ве ли ки ма. Ни си ти ви ше де те. Офи ци ри из ње го ве прат ње су се гла сно на сме ја ли, „као на до бру ша лу”, по ми слио је Сло бо дан са ту гом.

Kад су се нај мла ђи, њих пре ко две сто ти не, нај зад свр ста ли, пу ков ник је за шао ме ђу њих. Стао је пред јед ним од нај ма 526

њих.

- А за што си се ти бо рио?

- Бо рио сам се про тив ко му ни зма. Пе не зић се окре нуо сво јим пра ти о ци ма.

- Jе сте ли чу ли? - пи тао је са оним истим осме хом од ма ло пре. - Овај кли нац се бо рио про тив ко му ни зма! - Опет је по гле дао ма ли ша на. - Jе си ли ти ми слио да ћеш нас да за у ста виш?

- Знам са мо јед но - на јед ном је мла ди до бро во љац по ви сио глас. - Ни сте нас по бе ди ли! Нас су пре ва ри ли Ен гле зи да им пре да мо оруж је, па су нас он да пре да ли ва ма. Пе не зић је за стао за тре ну так-два и за тим про мр мљао не што они ма око се бе, на шта су се они, ка ко се то Сло бо да ну учи ни ло, не ка ко уси ље но на сме ја ли, и по вео их из ло го ра, не об зи ру ћи се ви ше на до бро вољ це. Не ко вре ме по сле Пе не зи ће вог од ла ска, Сло бо дан је ви део нео бич но ви со ког пар ти зан ског офи ци ра ка ко про ла зи из ме ђу до бро во ља ца. На краг ни до бро ис пе гла не блу зе имао је ме тал ну озна ку, ко ју су но си ли ле ка ри и сту ден ти ме ди ци не. За ста јао је с вре ме на на вре ме и ис пи ти вао до бро вољ це ода кле су. Сло бо да ну је у јед ном тре нут ку при шао ма ли под на ред ник, По по вић, ко ји је са сво јих ше сна ест го ди на био нај мла ђи де се тар у пу ку.

- Ви дим да га по сма траш - осмех нуо се. - То је мој ро ђе ни брат.

- Да ли си си гу ран? - тр гао се Сло бо дан.

- Kа ко не бих био си гу ран. Он је по до ста ста ри ји од ме не, и ни је се про ме нио. Kад смо се по след њи пут ви де ли, пре ра та, он је био сту дент ме ди ци не, а ја сам био још де те. Kад је ушао у ло гор, баш је на ме не на и шао и пи тао ме ко смо ми. Jа сам му од го во рио да смо ми срп ски до бро вољ ци ге не ра ла Ми ла на Не ди ћа.

- Што му ни си ка зао ко си? Он из гле да ни је лош чо век.

- Шта мо жеш оче ки ва ти од јед ног ко му ни сте? - опет се осмех нуо мла ди де се тар.

- Jа ви му се. Сва ка ко му се ја ви - Сло бо дан је по чео да га на го ва ра. - Не маш шта да из гу биш. Под на ред ник је, још увек се осме ху ју ћи, са мо од ма хи вао гла вом. Пар ти зан је са да био два де се так ко ра ка од њих. На јед ном је за вр тео гла вом.

- Еј, омла ди но, омла ди но - по чео је по ви ше ним гла сом шта је вас на те ра ло да из да те сво ју зе мљу и да се бо ри те за Не мач ку, про тив ко је су се ва ши оче ви бо ри ли?

- Ни смо се ми бо ри ли за Не мач ку! - из не на да се ода звао не чи ји зво н ки глас, са мо на не ко ли ко ко ра ка од Сло бо да на. Био је то до бро во љац из Љу бо ви је, из Дру гог ба та љо на Тре 527

ћег пу ка. - Ми смо се бо ри ли да спа се мо срп ски на род од би о ло шког уни ште ња.

- Kа кво би ол о шко уни ште ње? Шта при чаш ко је шта!

- За сва ког не мач ког вој ни ка ко га сте ви уби ли, Нем ци су стре ља ли сто ти ну Ср ба, а за сва ког ко га сте ра ни ли, пе де сет.

- Ми смо се бо ри ли за сло бо ду на ших на ро да, а у сва ком ра ту мо ра би ти жр та ва.

- Kа ква вам је то ра чу ни ца? То ни је би ло ни у јед ном ра ту у исто ри ји све та. Шта ће нам зе мља без на ро да? Два пар ти за на су у то ме тре нут ку при шли По по ви ће вом бра ту. Би ло је очи глед но да су га не где хит но тра жи ли, јер се он од мах за тим, за јед но са њи ма уда љио. До бро вољ ци су по ди гли гла ве. Ова крат ка из ме на ре чи као да их је на ел ек три са ла. Сло бо дан је при шао до бро вољ цу из Љу бо ви је.

- Алал ти ве ра! - осло вио га је, ста вља ју ћи му ру ку на ра ме.

- Kа зао сам са мо исти ну - осмех нуо се до бро во љац. Сло бо дан је осе тио ка ко су му су ва уста. Узео је чу ту ри цу и по шао пре ма згра ди. Од мах пре згра де, на не ко ли ко по ре ђа них бал ва на, се де ла су два до бро вољ ца, по диг ну тих краг ни од ши ње ла и на ву че них шај ка ча. Учи ни ли су му се по зна ти. За гле дао се у њих и об ра до ва но за стао. Пот по руч ни ци Дра го мир Ди ми три је вић и Сте ван Kо стић! Осмех ну ли су му се. Он им је при шао и сео до Дра го ми ра.

- Хо ће те ли да бе жи те?

- Да - од го во рио је Дра го мир.

- И ја ћу. Има те ли план?

- Тек смо ма лопре успе ли да иза ђе мо из са ле у ко јој су нас др жа ли. Иза шли смо баш пре не го што су оста ле офи ци ре од ве ли не где пре ма же ле знич кој ста ни ци.

- Да ли зна те где их во де? Дра го мир је од мах нуо гла вом.

- На жа лост, не зна мо.

- Да ли је Об рад Гор дић...

- Jа сам га пи тао да ли хо ће да бе жи. Kа зао је да не ће, не го ће де ли ти суд би ну са оста лим офи ци ри ма. По ми рио се са суд би ном.

- Зар и Гор дић?

- Да, као и мно ги дру ги на ши дру го ви.

- А Жа ра Авра мо вић?

- И он.

- Зна чи - ка зао је Сло бо дан по сле ма ле стан ке - ни кад се 528

ви ше са њи ма не ће мо ви де ти. Дра го мир је са мо ду бо ко уз дах нуо.

- Не ка им Бог по мог не. И њи ма и на ма - до дао је ти хо Сте ван. Сло бо дан им је ис при чао ка ко су си ноћ би ли осу је ће ни „по зи вом на ве че ру” пред сам по ку шај бек ства... И њих дво ји ца су зна ли за ру пу у зе мљи, ис под жи це, ко ју су мо гли да ви де и са ме ста где су са да се де ли. Kа зао им је да се њих осмо ри ца спре ма ју да кре ну ве че рас око де вет ча со ва, пре не го што ме сец иза ђе. До го во ри ли су се да им се Дра го мир и Сте ван та ко ђе при дру же. Сло бо дан ће го во ри ти о то ме са Де ја ном и оста ли ма.

- Kа ко су вас тре ти ра ли пар ти за ни ових не ко ли ко да на? пи тао их је, уста ју ћи са бал ва на.

- Узе ли су нам све до го ле ко же - од го во рио је Сте ван.

- Оца Жи ку Kру пе же ви ћа је јед на пар ти зан ка за те кла ка ко се кр сти - ка зао је Дра го мир. То ју је раз бе сне ло и она га је по че ла да уда ра кор ба чем по це лом те лу. На ре ди ла му је да ски не блу зу и ко шу љу, јер јој се учи ни ло да му не за да је до вољ но бо ло ва. Kа да је, већ ио на ко ис цр пљен и из не мо гао од гла ди, пао на па тос, она га је по че ла хи сте рич но уда ра ти чи змом по сто ма ку, по ле ђи ма, по ли цу... Kа да се у јед ном тре нут ку опет пре кр стио, она је, сва уз дрх та ла и за ди ха на, за ста ла.

- А, по пе, - цик ну ла је - мо лиш се сво ме Ису су да ти по мог не!

- Мо лим се Го спо ду да те би опро сти - је два је из го ва рао ре чи отац Жи ка - јер не знаш шта чи ниш. Пар ти зан ка се тек са да раз бе сне ла и на ста ви ла да га уда ра, у исто вре ме и чи змом и кор ба чем. Jе дан пар ти зан ски офи цир јој је нај зад при шао и од вео је. Сло бо дан је пред со бом ви део ис по снич ки лик оца Жи ке ка ко сми ре но слу жи све ту ли тур ги ју у ка пе ли од гра ња и ли шћа у ло го ру Ве три ње. Пре кр стио се у се би. За бо ра вио је да је же дан и да је по шао по во ду. Про на шао је Де ја на, ко ји се об ра до вао да ће Дра го мир и Сте ван да бе же са њи ма.

- Сад нас је де сет - ка зао је. - Идем од мах да раз го ва рам са оста лим дру го ви ма. Сло бо дан је опет осе тио жеђ и кре нуо пре ма згра ди. Ус пут је срео Угље шу Ми ла но ви ћа, си на оца Да ни ла.

- Но ћас је успео да по бег не и Ду шко Сте фа но вић, са још че тво ри цом дру го ва - ка зао му је. - Jа сам си ноћ про шао са тро ји цом мо јих Шап ча на кроз ону ру пу не да ле ко од згра де, па сам се опет вра тио.

- За што, Угље ша?

529

- Обе ћао сам не ким дру го ви ма - осмех нуо се. - Има љу ди ко ји би хте ли да бе же, али мо ра не ко да их по ве де. У по дру му је за га зио у во ду до пре ко чла на ка. Оба зрео се око се бе. Ни је ви ше ви део те ло оног чо ве ка са раз би је ном гла вом, по ред ко га је већ не ко ли ко пу та про ла зио, че ка ју ћи на ред ис пред че сме. Одах нуо је са олак ша њем. Сло бо дан се вра тио сво ме во ду. Спу стио се на ша тор ско кри ло, ско ро кло нуо, ис цр пљен и из не мо гао. По што се од ма рао не ко вре ме, по пио је ма ло све же, хлад не во де, и то као да га је окре пи ло. Ле гао је на ле ђа и по гле дао у не бе сно пла вет ни ло. Из над ње га са мо је дан је ди ни бе ли обла чак. Из гле да му да се не кре ће, не го сто ји ту, не по ми чан и за мр знут. Зар ни је ова ко исто и ње гов пра дед, Па вле, ле жао на ле ђи ма у по љу, ка да се из над ње га, на чи стом не бу, из не на да по ја вио бе ли, чу до твор ни облак? То му је пр во, још као деч ку од осам го ди на, ис при чао ње гов де да Ар ка ди је. Kа сни је му је то ис при ча ла и мај ка, де да Ар ка ди је ва су пру га, о сво ме оцу, Па влу Ра ди во је ви ћу.

- Отац ми је - при ча ла је мај ка - био вр ло по штен и по бо жан чо век. Ни ка да у сво ме жи во ту ни је ни ко ме руж ну реч ка зао, а ка ко је био до бар га зда, по ма гао је сва ко га ко ме је би ла по треб на по моћ.

Jед ног ве че ра је оби ла зио ов це ко је су па сле на па шња ку.

Kа ко се за мо рио од хо да ња, ле гао је на тра ву да се ма ло од мо ри. Већ је по чео да се спу шта су мрак кад је тач но из над се бе ви део бе ли облак. У обла ку се на јед ном по ја вио чо век ду ге, бе ле бра де. Упла шио се и хтео да уста не, али ни је мо гао. „Не бој се, Па вле!” чуо је од мах за тим глас ко ји му је ка зао да иде у три ра зна се ла, бли зу ко јих ће, опи сао му је тач но где и ка ко, да ко па, док не на ђе оно што је та мо за ко па но. „Оно што на ђеш до не си у Бра ник и ста ви у ка пе лу, ко ју ћеш да са гра диш на пла цу пре ко пу та цр кве. Бли зу ка пе ле ис ко пај бу нар.” Те но ћи је, још увек за пла шен, свра тио код све ште ни ка и ис при чао му о сво ме ви ђе њу. Се ћам се до бро, би ла сам још де те, ка ко је сле де ћег ју тра кре нуо ко ли ма на пут. Вест се бр зо про чу ла. Ис пра ти ло га је по ла се ла са све ште ни ком... Вра тио се по сле не ко ли ко да на са ста ром ико ном све те Пет ке, ко ју је ис ко пао из зе мље, за ви је ну у на во ште но плат но. Сле де ће не де ље је пу то вао још да ље. До нео је и дру гу ико ну. По тре ћу је тре ба ло да пу ту је у Ср би ју, ме ђу тим, ка ко у то до ба ни је мо гао да до би је до зво лу од ау стро у гар ских вла сти за пре ла зак гра ни це, са гра дио је ка пе лу у ко ју је ста вио две ико не, и за тим ис ко пао бу нар. Уско ро се про чу ло да је во да у бу на ру ле ко ви та и да су не ки слеп ци од ње про гле да ли. На род је до ла зио у 530

ма са ма из це лог Сре ма и Сла во ни је да се по мо ли све тој Пет ки и уми је у во ди из бу на ра... Тре ћу ико ну ни је ни кад до нео, јер је то од ла гао за бо ља вре ме на. И на са мр ти је жа лио што ни је до кра ја ис пу нио свој за вет...” Сло бо дан је ишао сва ког ле та са се стром Ве ром и се стром од уја ка, Ми ли цом, код Ра ди во је ви ће вих „по кључ”. Отво ри ли би ка пе лу, по љу би ли ико не и уми ли се у чу до твор ној, бу нар ској во ди. Се ћа се ка ко се по сле сва ке та кве по се те осе ћао на не ки на чин осна жен. „Бо же Го спо де, по мо зи!” пре кр стио се у се би. Облак је по чео да се ра зи ла зи, да бле ди и не ста је. Устао је по ла ко и по тра жио Да мја на.

- Kа ко се до бра де ла по не кад на чу до тво ран на чин вра ћа ју - осмех нуо му се Да мјан, кад су се по здра ви ли. - Си гур но знаш да је оно ју трос био пар ти зан ски пу ков ник Пе не зић „Kр цун”, ко ји је одва јао мла ди ће ис под ше сна ест го ди на. Ње го ва ро ђе на се стра је би ла са мном као пи то ми ца у За во ду за при сил но пре ва спи та ва ње омла ди не у Сме де рев ској Па лан ци. Мо ра да је то да ло Kр цу ну иде ју да и они са ми мо гу да пре ва спи та ју нај мла ђе до бро вољ це.

- Ако хо ћеш да бе жиш, мо жеш са на ма - шап нуо му је Сло бо дан. Да мјан се опет осмех нуо.

- Хва ла ти што ми слиш и на ме не. Jа сам до вољ но бе жао... од са мо га се бе. Осе ћам да је ово Бож ја во ља. Нај зад сам на шао свој мир. Сло бо дан му је ћут ке пру жио ру ку.

- Бог те бла го сло вио - чуо је још иза се бе ти хи Да мја нов глас. По здра вио се ус пут са Ми шом То ми ћем, Ми ле том Ми ха и ло ви ћем, вод ни ци ма, Бла го је ви ћем и Му ја ди но ви ћем и оста лим до бро вољ ци ма из сво је че те, ко је је мо гао да на ђе. Ле гао је по но во на ста ро ме сто, от пио ма ло во де и за тво рио очи. Осе тио се сми рен. Знао је да ће му је ди но још сан по мо ћи да се ма ло од мо ри и окре пи. Би ло је већ око осам са ти пред ве че кад га је Де јан про бу дио.

- Ди вим ти се - осмех нуо се - кад мо жеш још да спа ваш.

Kа зао је Сло бо да ну да је све спре мно. Kре ну ће од мах по сле де вет. Гру па од ше сто ри це, у ко ју су укљу че ни Дра го мир Ди ми три је вић и Сте ван Kо стић, кре ну ће пр ва, је дан по је дан. Од мах за њи ма ићи ће њих че тво ри ца, на че лу са Де ја ном, иза ко га ће би ти Сло бо дан, па Вла ста Лу кић, и на кра ју, Ву ле Цви ја но вић.

- Знам Ву ле та Цви ја но ви ћа, али ко је Вла ста Лу кић?

- Не знам га ни ја. Ми слим да је из Че твр тог пу ка.

531

- Kа ко ће Ву ле са сво јим очи ма?

- Он ка же да не бри не мо. Пре не го што смо кре ну ли на те рен, на ба вио је но ве на о ча ре... Си гур но знаш ка ква је си ту ац и ја са стра жа ри ма. На сва ком ћо шку ло го ра, иза жи це, ра за пе ли су ша то ре у ко ји ма се од ма ра ју по два пар ти за на, док тре ћи стра жа ри са пу шко ми тра ље зом. На по ла пу та из ме ђу ша то ра има ју стра жа ра са пу шко ми тра ље зом. Два пар ти за на, са мо са пу шка ма, па тро ли ра ју од јед ног до дру гог, дуж огра де. Мо ра мо да иза ђе мо ис под жи це из ме ђу де вет и де сет са ти. У де сет из ла зи пун ме сец. Мо ра мо да из ра чу на мо на се кун де онај мо ме нат кад па тро ла про ђе по ред стра жа ра, ко ји је по ста вљен бли зу оне ру пе, па ако се у истом тре нут ку и стра жар окре не од нас, да кре не мо што бр же, је дан за дру гим, иза ње га. Про вла чи ће мо се по тр бу шке кроз ру пу и не ће мо се за у ста вља ти, до кле год до бро не од мак не мо... У два де сет до де вет, Сло бо дан се и по дру ги пут, те шка ср ца, опро стио са Ве ли за рем, Бо ром Бр ком, Вељ ком Осто ји ћем Глум цем и Kр сма ном.

- Не ка је са сре ћом. Не ка нам сви ма Бог по мог не - из ме ња ли су ша па те. Тек се спу стио су мрак. Њих де се то ри ца су се ру ко ва ли јед ни са дру ги ма чвр сто и ср дач но, без мно го ре чи. По сма тра ли су „њи хо вог” стра жа ра, ко ји је ста јао на све га де сет до пет на ест ко ра ка од ру пе у жи ци, са пу шко ми тра ље зом на тан ким, ме тал ним но жи ца ма окре ну том пре ма ло го ру. Стра жар је из ме њао не ко ли ко ре чи са дво ји цом пар ти за на из па тро ле и по ла ко се окре нуо за њи ма. Пр ви до бро во љац је, са гнут, при тр чао огра ди и у трен ока се из ву као ис под жи це. За њим дру ги, па тре ћи. Ср це уда ра као да ће да иско чи из гру ди. Са мо да се пар ти зан не окре не. Ви де га с ле ђа пот пу но ја сно. Не што је ви ши од сред њег ра ста, ши ро ких ра ме на. Kад би се окре нуо, ви део би и он њих исто та ко до бро, као што они ње га ви де. Са зе мље се ди же Де јан. При тр ча ва жи ци, спрет но се про вла чи. „Го спо де, по мо зи!” шап ће у се би Сло бо дан, уста је и пре тр ча ва тих два де сет ко ра ка, при љу бљу је се уз зе мљу и про ла зи ис под жи це. По тр бу шке, пре ко из га же ног жит ног по ља, пу же му ње ви том бр зи ном. Ис пред се бе ви ди Де ја но ве цо ку ле ка ко се не у- мор но кре ћу. Освр ће се. Про шао је и Вла ста Лу кић, а за њим и Ву ле Цви ја но вић. „Хва ла Ти, Бо же!” „Сло бо да!” Kао да му на до ла зи не ка но ва сна га. Осе ћа оду ше вље ње ко је ни је ни кад ра ни је осе тио у жи во ту...

532

533

ИЗА ЖИЦЕ

По што су от пу за ли сто ти нак ме та ра. Де јан их је за ус та вио да одах ну и да се при бе ру. Тек он да су при ме ти ли да не ма Ву ле та.

- Дру го ви - ви че кај те ов де, ја идем да га тра жим - шап нуо је Де јан и бр зо от пу зао два де се так ко ра ка пре ма ло го ру. Док је он тра жио Ву ле та, Сло бо дан и Вла ста су се „упо зна ли”, ср дач но се ру ко ва ли, шап ну ли је дан дру гом из ко јих су је ди ни ца, ко га су оста ви ли у сво јим род ним ме сти ма и за ко га се на да ју да их оче ку је у Ита ли ји. По сле че ти ри-пет ми ну та, вра тио се Де јан.

- Не ма га ниг де, дру го ви. Тра жио сам га и ле во и де сно, до зи вао га по име ну, али, ње га не ма, па не ма. Kо зна где је од лу тао са сво јом крат ко ви до шћу. - По гле дао је пре ма не бу. - Jош ма ло па ће и ме сец да иза ђе, а ми смо на отво ре ном про сто ру. При че ка ће мо још ко ји тре ну так... А са да, дру го ви, да се по мо ли мо Го спо ду Бо гу, да нам по мог не. Сло бо дан је по гле дао Де ја на са из не на ђе њем. Да, то је био онај исти Де јан ко ји се ше тао по до брин ском кор зу увек са не ком дру гом ле пом де вој чи цом, а во лео је и два-три шпри це ра да по пи је. Ски ну ли су шај ка че и пре кр сти ли се. Де јан је по ди гао очи не бу.

- Го спо де Бо же, - про ша пу тао је - сми луј се на нас ма ле и сла бе и по мо зи нам да иза ђе мо жи ви и здра ви. Че ка ли су још не ко вре ме и он да су, те шка ср ца, мо ра ли да кре ну. Де јан је већ у тим пр вим тре ну ци ма сло бо де по ка зао сво ју спо соб ност да во ди, да до но си бр зе од лу ке и да не у стра ши во, не са мо за се бе, не го и за оста ле, из ла же свој жи вот сва ко вр сним опа сно сти ма. И да ље, из јед не не зго де у дру гу, кроз гу сте шу ме и пре ко ма сив них сло ве нач ких пла ни на, во дио их је Де јан си гур ном ру ком, из глад не ле и из не мо гле. По сле две не де ље, нај че шће су ишли но ћу, а да њу спа ва ли, по сле из не над ног за ро бља ва ња и по нов ног бек ства од смр ти, пре шли су Со чу и сти гли у Фор ли, где је био сме штен оста так до бро во љач ког кор пу са, са да Шу ма диј ске ди ви зи је.

534

Сло бо дан се, на обо стра ну ра дост, ује ди нио са сво јом се стром Ве ром, Де јан са бра том Бу ди ми ром и Вла ста са сво јим ро ди те љи ма и се стром. У ло го ру су са зна ли да је ту још де се так до бро во ља ца ко ји су исто та ко успе ли да из бег ну, као ма јор Ма ри сав Пе тро вић, ка пе та ни Ми о драг Мар ко вић и Ра ца Про тић, Не бој ша Ман дић, Слав ко Kон тић, Вла да Љо тић... Сле де ћих да на сти за ли су и дру ги, али, сва ким да ном, број се сма њи вао. Све га њих че тр де се так успе ли су да се спа су. Jе дан број је из ги нуо у бе жа њу, не ко ли ко њих су по хва та ни жи ви. Ра дост оних ко ји су сти гли жи ви би ла је умно го ме по му ће на због оних ко ји су оста ли. Не ко ли ко офи ци ра, са ка пе та ном Ми о дра гом Мар ко ви ћем, по бе гло је ис пред са мог ма сов ног стре ља ња. Нај зад, по сле ме сец да на, сти гла је и тра гич на вест, ко ја их је нај ви ше ожа ло сти ла: сви до бро вољ ци из три пу ка, укљу чу ју ћи ту и мо би ли са не, по би је ни су на Kо чев ском Ро гу! На кра ју све га, по ја вио се и Да мјан Исај ло вић, блед, из мр ша вео, је два се кре тао. Сме сти ли су га од мах у ло гор ску бол ни цу.

Kад је Сло бо дан Спа со је вић до шао да га оби ђе, ду го ни су мо гли да го во ре, ни је дан, ни дру ги.

- Са мо ме је Бог спа сао - је два је нај зад про го во рио Да мјан - мо жда и за то... да све до чим. Ис при чао је Сло бо да ну, сва ки час за ста ју ћи и од ма ра ју ћи се, ка ко су их по ве ли на стре ља ње, са мо у до њем ве шу, ве за не жи цом по је ди нач но, и он да за ми ши це, дво ји цу по дво ји цу.

- Jа сам био са тво јом че том, са тво јим дру го ви ма. Ве за ли су ме са Kр сма ном. Зна ли смо шта нас че ка. Ис пред нас штек ћу ми тра ље зи и до ви ку ју се пар ти за ни. По ми рио сам се са суд би ном... мо лио сам се у се би Бо гу да ме при ми у Цар ство Сво је и да ми опро сти мо је гре хо ве... Про шли смо кроз рет ку шу му и на и шли на не ку чи сти ну. Ве ћи на нас је успе ла да ола ба ви ве зе. Би ло нас је мно го за ве зи ва ње, а они се жу ри ли. На јед ном, раз ле гао се крик, не где ис пред нас. Ни сам мо гао да га пот пу но раз ум ем, али ми се учи ни ло као да је не ко вик нуо: „До бро вољ ци, бе жи те!” Ми смо се као по ко ман ди раз бе жа ли. Они ко ји су мо гли, гр че ви то су се осло ба ђа ли жи це, ко ји ни су, тр ча ли су она ко по дво ји ца, са ру ка ма ве за ним на ле ђи ма... а већ смо би ли осла бље ни од гла ди и же ђи. Пар ти за ни су отво ри ли ва тру из пу шко ми тра ље за и ми тра љет ки. Ме ђу пр ви ма пао је Kр сман, па је и ме не по ву као са со бом на зе мљу. Kроз не ко ли ко тре ну та ка осло бо дио сам се 535

жи це и остао да ле жим по ред мр твог Kр сма на. Да мјан се ма ло на ка шљао и за мо лио Сло бо да на да му да ча шу во де.

Kад је от пио не ко ли ко гу тља ја, хтео је да на ста ви, али га је Сло бо дан пре ки нуо.

- Не мој са да - шап нуо је - ис при ча ћеш ми дру ги пут. Да мјан је од мах нуо гла вом.

- Мо рам са да... по сле не знам да ли ћу мо ћи. Ви део сам ка ко око ме не па да ју. Твог де се та ра, Ве ли за ра, из ре ше тао ра фал, Бо ру Бр ку по сред че ла, а за њим па де и Вељ ко Осто јић Глу мац... Устао сам и са још не ки ма по ле тео пре ма шу ми. Ус пут сам ви део мр твог и Ста ни шу Бо сан ца и тру ба ча Ран ка. На са мој иви ци шу ме, по го ди ше Бла го је ви ћа. Оста ло нас још не ко ли ко. И ми смо се бр зо раз дво ји ли. Тр чао сам, тр чао, док ни сам пао од из не мо гло сти. Сре ћом, не ко гу сто жбу ње и ја се у ње га уву као... Kад сам до шао се би и отво рио очи, био је мрак... Пред зо ру сам на и шао на уса мље ну сло ве нач ку ку ћу у пла ни ни. Две се стре, ста ри це, јед на од њих ми да ла оде ло сво га по кој ног си на, ко ји је по ги нуо као до мо бра нац. На хра ни ле су ме и на по ји ле и још ми да ле хра не за не ко ли ко да на... То је, као што знаш, Сло бо да не, већ дру ги пут, да ме Бог са чу ва...

536

DOBA ZLA

Сло бо дан се на дао да ће му би ти лак ше ка да још јед ном пре ђе у сво јим се ћа њи ма те шке и тра гич не да не кроз ко је је не дав но про ла зио цео ње гов на род, ње го ви нај бли жи дру го ви, а са њи ма и он сам, али се пре ва рио. Са мо је из но ва озле дио ста ре ра не, а уте хе ни од ку да. Исто риј ски пре лом, ко ји је пред ви ђао још у са мом по чет ку ра та, об и сти нио се пред ње го вим очи ма, па је са со бом по ву као у смрт и про паст хи ља де оних ко ји су се бо ри ли свим си ла ма да до ње га не до ђе. Зе мљом је за вла да ло до ба зла. Ње го ва ве ра у срп ски на род ни је се ни кад уга си ла, не го је и да ље ти ња ла усред зга ри шта и пу сто ши. Би ла му је још нај те жа ми сао да је не мо ћан, у да ле ком све ту, да ишта учи ни да би по мо гао, или на би ло ко ји на чин олак шао на па ће ном срп ском на ро ду да иза ђе из по ло жа ја у ко јем се на шао, не сво јом во љом. Ни је му би ло ни ла ко да жи ви ме ђу љу ди ма чи ја је ве ра у Хи тле ра, у над моћ ност не мач ке ра се, и у „бу ду ћих хи ља ду го ди на”, ко је им је Хи тлер обе ћа вао, омо гу ћи ла сва звер ства ко ја су по чи ње на пре ма Jе вре ји ма, Сло ве ни ма и Ци га ни ма. А та су лу да по ли ти ка олак ша ла је и омо гу ћи ла и до ла зак ко му ни зма у ис точ ну Евро пу. Исти на је да му се не ко ли ко сту де на та, а на ро чи то нај бо љи ђак на фа кул те ту, Хајнц Емондс и скром ни Хорст Апелт, на ла зи ло при ру ци, кад год му је не што би ло по треб но. Хајнц га је и по зи вао у свој дом, где га је ње го ва по ро ди ца вр ло го сто љу би во до че ки ва ла, по ма гао му при ре ша ва њу за да та ка и увео га ме ђу сво је при ја те ље, мла ди ће и де вој ке „из бо љих ку ћа” Ахе на. Од ње га је пр ви пут и до знао да не мач ки на род це ни Ср бе, као „ју нач ке про тив ни ке”. Хајн цов отац, про фе сор на сред њој, тех нич кој шко ли, из не на дио га је и сво јим те мељ ним по зна ва њем срп ске исто ри је. Хорст га је, као прак ти чан мла дић, упу ћи вао где и ка ко мо же да на ђе нај јеф ти ни ји при бор за цр та ње, ле њи ре, тро у гло ве, све ске и оста ло. Ме ђу тим, и по ред до бро те и уви ђав но сти по је ди на ца, ни је ни ка да мо гао да се отрг не ми сли да жи ви с на ро дом ко ји је на нео то ли ко зла и бе де ње го вом срп ском на ро ду.

537

Његова љубав према животу, коју је осетио у свој својој пуноћи у шентвидском сабирном логору, док је очекивао смрт, почела је да бледи пред ужасом сазнања трагичне судбине својих другова. Зар их није и он водио, заносио патриотским говорима о славној српској прошлости, о Мајци Србији, и зар их није у тим најтежим данима напустио, оставио их комунистима да их везују жицом и воде на стрељање. „Kо би знао... ко би знао!” тешио је себе, али није вредело. Он се постарао за себе и за своју будућност: студира, пијанчи и води љубав са Немицама! Па и Дамјан Исајловић, сироти, мученички Дамјан; он сада студира теологију у Енглеској... и остали који су побегли снашли су се на разне начине, неки се поженили, имају већ и децу - а они, тамо, у мрачним кочевским шумама, изрешетани куршумима... Обрад Гордић, Жара Аврамовић, Велизар, Благојевић, Бора, Вељко, Kрсман, Станиша... хиљаде... Бесане ноћи, исти снови у којима се враћа у Браник, у Добрин, у Београд, и онда - бежи, опет бежи. Са Лизом је почињао све чешће да се виђа, и ти сусрети, и време проведено са њом, чинило му се тада, биле су једине светле тачке у сивилу свакодневног живота. А можда и зато што је једино у тим тренуцима могао све да заборави, као и у алкохолу... Ипак, често се трзао. На ум су му падале речи Димитрија Љотића о „сунчаној младости”, о „мисији српског народа”... У тим часовима га је захватала некадашња смиреност и сигурност, и јављала се мисао, која је с временом постајала све јача и јача: „Није касно, још није касно!”

ИЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА АУТОРА

Препис из овог дела ратног дневника налази се на стр. 318 538

539

Препис из овог дела ратног дневника налази се на стр. 324

540

Препис из овог дела ратног дневника налази се на стр. 335

541

Изабрана дела Саве Jанковића Том II НА ПРЕЛОМУ Kњига трећа и четврта

САДРЖАЈ Kњига III Срећни дани ................................................................................ 5 Силе зла ..................................................................................... 17 Заседа ......................................................................................... 45 Брат............................................................................................. 59 У чекаоници .............................................................................. 76 На ивици .................................................................................... 88 На мртвој стражи .................................................................... 113 Добре вести за Србију............................................................ 143 Са старим ратником................................................................ 158 Битка за Србију....................................................................... 181 По сваку цену.......................................................................... 218 У сржи...................................................................................... 249

Издавач KОПНО Милке Гргурове 2,­Нови Сад За издавача Душко Вукадиновић лични контакт:­021/458-139 kopno@sbb.rs Рецензент Предраг Драгић -­Kијук Из текста „Архипелаг хришћанског хуманизма”

Kњига IV Опет на терен .......................................................................... 253 Kад ни звона не звоне ............................................................ 260 Пунолетство ............................................................................ 288 Сава је текла мирно, бешумно .............................................. 298 Последња вечера..................................................................... 318 Потучени и побијени.............................................................. 323 Дража!...................................................................................... 339 Поново у напад ....................................................................... 348 Опкољени ................................................................................ 355 Тамо је мајка Србија............................................................... 364 Ту где сунце залази................................................................. 367 По пропису .............................................................................. 372 Просветари .............................................................................. 379 Kраљевска југословенска војска у отаџбини ....................... 396 Полазак .................................................................................... 402 Партизанка............................................................................... 409 На домаку Kупе ...................................................................... 422 На брисаном простору ........................................................... 436 Најжалије................................................................................. 442 Презид...................................................................................... 448 Птице небесне ......................................................................... 462 У неизвесност ......................................................................... 467 На крају пута........................................................................... 489 Свуда жица .............................................................................. 509 Иза жице .................................................................................. 536 Доба зла ................................................................................... 539 Из ратног дневника аутора .................................................... 541 Садржај .................................................................................... 544 542

Kоректор Живан Мушицки Припрема Александар Kарајовић Штампа Артпринт Нови Сад,­2007. Тираж 500 ISBN 86-7926-001-0 CIP - Kаталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 821.163.41-34 ЈАНКОВИЋ Сава На прелому : (роман у четири књиге). Књ. 3, (4)/ Сава Јанковић. - Нови Сад : Копно, 2007 (Нови Сад : Артпринт). - 545 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Изабрана дела Саве Јанковића ; т. 2) Тираж 500 COBISS.SR-ID 226951687 543