Page 1

САВА ЈАНКОВИЋ НА ПРЕЛОМУ РОМАН У ЧЕТИРИ КЊИГЕ КЊИГА ТРЕЋА И ЧЕТВРТА

КОПНО Сабрана дела Саве Јанковића, том II Нови Сад 2007.


САВА ЈАНКОВИЋ

НА ПРЕЛОМУ КЊИГА ТРЕЋА


СРЕЋНИ ДАНИ

Не по сред но по сле спа са ва ња хи ља ду и се дам сто ти на Ср ба из Kру шев ца и око ли не, у ле то 1943., у гра ду, а исто та ко и у обли жњим се ли ма, од нос из ме ђу до бро во ља ца и гра ђа на и се ља ка ни је ни ка да био бо љи. Сло бо дан Спа со је вић је са за до вољ ством про ла зио ули ца ма гра да, без оне ве чи те зеб ње ко ја му се уса ди ла у ду шу још у Бе о гра ду - „шта тај на род ми сли о на ма?” Ра до сно је от по здра вљао на ве се ле ус кли ке.  „Алал вам ве ра,  до бро вољ ци!” „Сам Бог вас је по слао!” Че сто и без ика квог раз ло га, а на ро чи то пр вих не ко ли ко да на по сле пу шта ња срп ских до ма ћи на на сло бо ду, лу тао је из јед не ули це у дру гу, и сва ко ме ко би га осло вио при чао о го во ру њи хо вог окру жног на чел ни ка, ње го вог ба та љон ског ко ман дан та, Ду шка Мар ко ви ћа. „Дру го ви”, пре но сио је ње го ве ре чи, „ми смо свој дуг пре ма мај ци Ср би ји оду жи ли...” Ме ђу тим, тих срећ них да на, „ка да нас је на род нај зад раз у мео”, ка ко су до бро вољ ци та да јед ни пре ма дру ги ма го во ри ли, ни ко од њих ни је ни у сну са њао да им се при бли жа ва но ва, те шка и бол на тра ге ди ја ко ја ће их уз др ма ти из ду би на би ћа, а не ки ма од њих и за у век пре се ћи жи вот не пу те ве, као не ка кав коб ни пред знак оних Мар ко ви ће вих ре чи „... ако да нас ја по ги нем, а су тра сви ви из ги не те...” Сло бо дан је на ста вио да се при дру жу је па тро ла ма ко је су оби ла зи ле бла го за та ла са ну око ли ну гра да и обли жња се ла. Про ла зи ли су пу те ви ма из ме ђу њи ва по ко ји ма су се ља ци по чи ња ли да око па ва ју ку ку руз, и ли ва да ко ји ма су се сва ким да ном све че шће све тлу ца ле оштре, кри ве ко се, пре ма за зе ле не лим шу ма ма и шу мар ци ма. Kад би за ста ли да се од мо ре или да не што по је ду на не кој чи сти ни, окру же ни бу ко вим, хра сто вим и це ро вим др ве ћем, сео би на пањ, обо ре но ста бло, или на пре гршт су вог ли шћа,  ду бо ко удах нуо све жи,  ми ри сни ва здух и по гле дао око се бе. Шу ме су оди са ле мир но ћом и ње му се чи ни ло да не ка искон ска сна га из ла зи из ду бо ко уса ђе них жи ла,  стру ји кроз де бе ла ста бла, пре ла зи у гра не и зра чи бли ста вим тре пе ре њем 5


соч ног, зе ле ног ли шћа, ши ре ћи се и об у хва та ју ћи све око се бе у је дин стве ну жи ву це ли ну. „То је мај ка Ср би ја”, по ми слио је у јед ном та квом тре нут ку. Те пра ста ре шу ме, ви со ке пла ни не, ле де на из вор ска во да, бе ле ре ке, ли ва де, њи ве, и ти се ља ци ко ји ору, ко па ју, ко се, де вој ке ко је се пе смом до зи ва ју са јед ног бр да на дру го... Гра до ви би му се та да при чи ња ва ли као не ке стра не из ра сли не, си ве, су ве и ого ле ле гра не ко је ква ре оп шту, са вр ше ну харм о ни ју. „Ипак”, на ста вљао је да раз ми шља, „и то је део Ср би је”. На тим про план ци ма,  из не над ним оа за ма оку па ним у сун цу, из би ја ју из тла уса мље не пра ве ста бљи ке ко је као да се не стр пљи во ис пи њу да би се што пре из ву кле из ни ске за гу шу ју ће тра ве и до хва ти ле оних да ле ких плав ка стих ви си на ко је обе ћа ва ју ве чи ту све тлост и жи вот. Jе ди ни зву ци у тим за ча ра ним зе ле ним кру го ви ма:  цвр кут пти ца,  жу бо ре ње по то ка, шу шта ње ли шћа. Сло бо дан се све че шће се ћао До бри на и Бра ни ка. По ми сао на Ан ђел ку ни је тих да на бу ди ла са мо при јат на се ћања. Хва та ла га је ту га кад би му њен лик ис кр снуо пред очи ма. Ми лан га је већ не ко ли ко пу та звао да са њим иза ђе на кор зо. Ње го ва Ду ши ца се рас пи ти ва ла за Сло бо да на. Хте ла је да га упо зна са ко ле ги ни цом ко ја га је не ко ли ко пу та ви де ла у гра ду и ка за ла да је „вр ло ин те ре сан тан мла дић”. - Био си у пра ву, Ми ла не - при знао је јед ном Сло бо дан, ми сле ћи да ће га од са да оста ви ти на ми ру - имам де вој ку. Се ћаш се кад си ми ка зао да би се кла дио да имам не ко га у До бри ну? - То ме не чу ди. Са мо не ви дим за што се и по ред то га не би упо знао. Не мо раш ти с њом да се љу ба каш, а не ве ру јем да би она то и хте ла. Ме ни је вр ло сим па тич на, а си гур но би и те би би ло при јат но да ма ло пре ки неш ову мо но то ни ју. Шта да му ка же? Он ни је осе ћао ни ка кву мо но то ни ју. Жи вот му је из гле дао уз бу дљив, сва ки ми нут ис пу њен но вим за па жа њи ма и раз ми шља њи ма.  Из ла зак са том гим на зи јал ком, ко ју ни је ни ка да у жи во ту ни ви део, из гле дао би му као не ко скр на вље ње осе ћа ња ко ја је имао за Ан ђел ку. По ми рио се са сво јим од но сом пре ма Све тла ни. Он ју је жа лио због тра ге ди је што ју је за де си ла, у ко јој му се чи ни ло да је и он уче ство вао.  Ње се се ћао као ро ђа ке,  исти на врло ле пе и при влач не, али, ипак, ро ђа ке. Вест да се по че ла да ви ђа са јед ним мла ди ћем,  не што мла ђим од ње, и да јој се по чео да вра ћа њен сми сао за ху мор, би ла је до бра вест. Зар је ни су сви ко ји су је зна ли убе ђи ва ли да је ја ка и да ће успе ти да иза ђе из свих не да ћа? „Kа жи Сло бо да ну”, по ру чи ла му је по се стри, „да сам пре ста ла да сли кам - он ће већ 6

зна ти шта то зна чи”. Знао је. По ми ри ла се опет са жи во том. „При ла го ди ла се”. Kрат ко по знан ство са Ол гом, иа ко пу но драм ског на бо ја, оста ви ло је у ње му чуд ну пра зни ну. Kао да се ни су ни ка да ви де ли,  ни раз го ва ра ли -  све до оног да на ка да је са знао да је срећ но из бе гла те шку суд би ну мно гих сво јих исто ми шље ни ка. Kа да је са знао из Жа ри ног пи сма да су Ол гу по сла ли у За вод за при нуд но вас пи та ње омла ди не, не са мо да се об ра до вао не го му се на мет ну ла и ми сао: „Да ли ће се она упо зна ти та мо са Да мја ном Исај ло ви ћем?” За же лео је да се упо зна ју. Kад бу де пи сао Да мја ну, а стал но је то пи смо од ла гао, од лу чио се да по ње му по здра ви Ол гу. Ако се већ не зна ју, та ко ће се упо зна ти. Да мја на ни је ни ка ко сма трао за „јед ног од њих”. Чи ни ло му се, чак и у До бри ну док га је Да мјан из бе га вао, да је већ опре де љен, и као да ни је био пот пу но из гу бљен. Раз ми шљао је све ви ше о Ол ги и о њи хо вим раз го во ри ма. Иа ко је би ла опре де ље на, што му у оно до ба ни јед ном ни је па ло на ум, и она, ипак, као да ни је би ла пот пу но њи хо ва. Не што јој је сме та ло. Оне су зе ка да га је оп ту жи ла да се по на ша као да „има од го вор на сва пи та ња”,  ни су мо гле би ти су зе јед не из гра ђе не ко му нист ки ње. Не ма сум ње она ни је ни Бе ба Не на до вић, ни Ме ла ни ја Ге ор ги је вић, ко је су му, иа ко је жа лио њи хо ву пре ра ну смрт, из гле да ле као ти пич не, бес ком про ми сне „ко мун ке”. А ко је и био пот пуно „њи хов”? „Са мо за ту ца не бу да ле”, ка зао је јед ном То ша у до брин ском пар ку. „Сва ки дру ги чо век и же на, са мо ако се из ло же исти ни, про гле да ће сво јим очи ма”. „Тра ге ди ја је”, до дао је Си ма Си мић, „што ве ћи на њих опи шу око се бе круг кре дом, ко ји их пот пу но изо лу је од оста лог све та ми сли и иде ја.” Ако је То ша у пра ву, раз ми шљао је, Ол га је ипак би ла из ло же на и иде ја ма уја ка, док то ра Триф ко ви ћа, и иде ја ма се стре од тет ке Ви де, две ју бли ских осо ба ко је су, та ко ре ћи, фа на тич но ве ро ва ле у Збор, про сло вен ски, вер ско-па три от ски по крет, ду бин ски про ти ван иде о ло ги ји марк си зма-ле њи ни зма. С дру ге стра не, успо ме не на стра да лог мла ди ћа ко ји је њу и увео у свој „круг опи сан кре дом”, ис пу њен див ним обе ћа њем „но вог,  про гре сив ног дру штва”,  би ле су и су ви ше ја ке, та ко да ни је мо гла ла ко, а ве ро ват но ни је ни хте ла, да тај круг на пу сти. Са да, на уда ље но сти од не ко ли ко ме се ци, све му је ја сни ја би ва ла сли ка Ол ге Ми тро вић, са ње ном ту гом, убе ђе њи ма ко је је кри ла, са уро ђе ним по но сом и пр ко сом мла де де вој ке, 7


је ди ни це,  из нај ви шег бе о град ског дру штва,  ко јој је,  ваљ да, све што је же ле ла би ло до ступ но и мо гу ће. Ње на до па дљи ва спо ља шност да ва ла јој је ви ше си гур но сти у се бе, а и Жа ра му је при чао да су за њом тр ча ли му шка р ци. Све се то про ме ни ло оног да на ка да су „ње га” стре ља ли Нем ци. Jе ди но што га је бу ни ло, и што му је још оста ло по кри ве но ма глом, био је онај њен иступ у ро ди тељ ском до му, у са ло ну по ред кла ви ра, кад му је при шла и из не на да сво јим усна ма до дир ну ла ње го ве. То не са мо да ни да нас не мо же да раз ум  е не го га је и пот пу но збу ни ло. Да ни је би ло то га, у ства ри са мо ла ког по љуп ца, ми слио је, све би би ло јед но став ни је, и он би био у ста њу да је пот пу но раз ум   е и од го нет не. Ова ко: шта је с тим же ле ла да по стиг не? А мо жда је би ла до не кле и не у ра чун љи ва, скло на из не над ним про ме на ма рас по ло же ња и нео че ки ва ним ис па ди ма. Ни је ис кљу че но и да је, као и ње ни исто ми шље ни ци, ве ро ва ла у сло бод ну љу бав... Ни ка ко ни је мо гао да ускла ди ње но очи глед но ту го ва ње за тим мла ди ћем - и тај по љу бац. А још ви ше иза зов - „мо жда бих тре ба ла још јед ном?” Или је, ипак, он био и су ви ше на и ван, ни је по зна вао же не. „Не мој да бу деш на и ван”, го во ри ли су му по не кад. И Ол га је упо тре би ла ту исту реч, са мо она је, ко ли ко се се ћао, ка за ла: „Ма ло пре сам по ми сли ла да сте на ив ни, а са да ми се чи ни да је то не што дру го.” Шта би мо гло да бу де то дру го? Не дав но је на пу нио два де сет го ди на.  Осе ћао се мно го ста ри ји и зре ли ји не го оног да на кад је ка зао Све тла ни да има „осам на ест и по го ди на”. По ку шао је да ана ли зи ра реч на и ван. Ла ко ве ран, бе за злен, без до вољ ног жи вот ног ис ку ства. Био је, ваљ да, по ма ло и јед но и дру го, и тре ће: али, шта је Ол ги зна чи ло то „не што дру го”? - Не мо ра мо ви ше да мо би ли ше мо - ка зао је јед ног да на ба та љон ски про све тар Са ва Ву ји но вић Ми ла ну Kу ни ћу и Сло бо да ну. - Све нам се че шће ја вља ју до бро вољ но... - Баш као и че тр де сет пр ве - до дао је Ми лан. - По сле Jар ка. На ро чи то. - Наш на род се по на дао да је нај го ре про шло. Ово хап ше ње га је по но во раз др ма ло и осве сти ло. Све сни су да ни је би ло нас, Kру ше вац би се за вио у цр но. - А по ка за ло се да се исто ри ја мо же ла ко по но ви ти. - Си ноћ нам је Ду шко Мар ко вић на офи цир ској кон фе рен ци ји ка зао да су до бар део но вих до бро во ља ца се ос  ки мла ди ћи из гру пе ко ју су Нем ци по ку пи ли за стре љање. - Ми слиш ли да је то из стра ха да им се та ко не што мо же опет да до го ди, па хо ће код нас да се за шти те? -  Ве ро ват но има и та квих,  али,  ве ру јем да нај ви ше њих 8

при ла зе из нај чи сти јих по бу да. Уви де ли су сми сао на ше бор бе. - Да ли им чет ни ци пра ве смет ње? - пи тао је Сло бо дан. - Не ви дим за што. Да нас сам раз го ва рао са не ко ли ко се љач ких си но ва. Jе дан је из Лом ни це, дру ги из Дре но ва, а тре ћи не где из око ли не Тр сте ни ка. Сва тро ји ца ми ка жу да су до би ли одо бре ња од ло кал них чет нич ких ста ре ши на. У исто вре ме у ба та љо ну се све ви ше при ча ло о гру пи пар ти за на на Jа стреп цу ко ја је по би ла не мач ке вој ни ке и ско ро иза зва ла од ма зду. Па тро ли ра ња су уче ста ла, а не ко ли ко де се ти на са по јед ним пу шко ми тра ље зом је рас по ре ђе но по обли жњим ме сти ма, на ро чи то код про ла за за ко је се зна да их пар ти за ни ко ри сте за на бав ку хра не по се ли ма. Сло бо дан је тра жио од про све та ра да се при дру жи јед ној та квој гру пи. На дао се да ће на тај на чин мо ћи да че шће раз го ва ра са се ља ци ма. Не са мо да је же лео да њи ма го во ри о Не ди ћу и до бро во љач кој бор би не го га је још ви ше при вла чи ло да чу је шта они ми сле о ово ме ра ту и не сре ћи ко ја је за де си ла срп ски на род.  Срп ски се ља ци се ни су мно го устру ча ва ли да отво ре но ка жу сво је ми шље ње, и од го во ре на сва пи та ња, без об зи ра на то да ли ће се то ко ме сви де ти или не ће. - Шта сте обу кли те уни форм е под Шва ба ма? - пи тао их је про ле тос не ки чи ча гу стих, се дих бр ко ва кад су га њих не ко ли ко сре ли на уса мље ном про план ку. - То га ни је би ло код нас у про шлом ра ту. - У про шлом ра ту ни смо има ли ко му ни сте - ка зао је Сло бо дан - ко ји су уби ја ли швап ске вој ни ке, а Шва бе стре ља ле по сто Ср ба за јед ног њи хо вог. - Све јед но. Ни сте сме ли. Сра мо та је. Ни је вре де ло ни по зи ва ње на Сте ва на Ла за ре ви ћа, си на ца ра Ла за ра, ни на Kра ље ви ћа Мар ка и Ми ло ша Обре но ви ћа, а ни на сто ти не хи ља да из бе гли ца ко ји су на шли свој спас у Не ди ће вој Ср би ји. Се љак је са мо од ма хи вао гла вом. Се тио се тог чи че оног да на ка да су Нем ци пу сти ли ку ћа ма хи ља ду и се дам сто ти на љу ди, за ко је је ја ма већ би ла ис ко па на. „Бар да га опет ви дим”, ми слио је, „па да га пи там шта са да ми сли о Не ди ћу и до бро вољ ци ма. Мо жда смо и ње го вог си на спа сли”. Во лео је да слу ша, на ро чи то ста ри је љу де, кад поч ну да пре при ча ва ју успо ме не из бал кан ских ра то ва, Пр вог свет ског ра та и ал бан ске Гол го те. За то ни је би ло по треб но мно го на го ва ра ња. Ако је др жао не ку алат ку, мо ти ку или ко су, се љак би се на сло нио на др жа ље и от по чео при чу, без об зи ра на то ко ли ко му се жу ри ло да за вр ши по сао. - Не мо гу да те пу стим - ка зао је про све тар. - Ти и Ми лан сте ми по треб ни ов де где је ве ћи на на ших љу ди. 9


Ти да ни по сле тра ге ди је ко ју су успе ли да из бег ну оста ли су му у нај леп шој успо ме ни, а мо жда и је ди ној за и ста ле пој успо ме ни, из це лог ра та. Осе ћао се при јат но што је и он, ка ко је то Ду шко Мар ко вић ка зао, спа сао „че ти ри до пет срп ских до ма ћи на”. У та квој је, ваљ да, ат мос фе ри и на ста ла она њи хо ва ко рач ни ца: Отво­ре­ни про­зо­ри ши­ром, и на­род нас ра­до гле­да, до­бро­вољ­ци слу­те о сре­ћи што ће бор­ба су­тра да да. У исто вре ме и од но си са чет ни ци ма, по све му су де ћи, би ли су вр ло до бри. Jед но ве че Ми ша Осто јић га је по звао да про ше та с њим по кор зоу. Чим су сти гли, за у ста вио их је Ми лан Kу нић, ко ји је ишао из ме ђу Ду ши це и јед не пла ву ше. - Нај зад и вас дво ји цу да ви ди мо на кор зоу - на сме ја ла се Ду ши ца по сле по здра ва. - Да вас упо знам са сво јом нај бо љом дру га ри цом Гор да ном Гли шић. - Ми лан нам је при чао о ва ма - Гор да на се обра ти ла Сло бо да ну, на кон што су се ру ко ва ли. - Из бе гли сте из Сре ма. - Чу ли смо и да су вас Нем ци за ма ло вра ти ли уста ша ма до да ла је Ду ши ца. Ми ша се из ви нио и при шао гру пи до бро во ља ца ко ји су про ла зи ли дру гом стра ном ули це. - Хај де са на ма - по звао га је Ми лан. Сло бо дан се у сле де ћем тре нут ку на шао ка ко ко ра ча по ред мла де де вој ке. Цео тај су срет, и Ми ши но из не над но уда ља ва ње, учи нио му се ма ло чуд ним. Ни је му из ма кло ни бр зо из ме њи ва ње по гле да из ме ђу Ми ше и Ми ла на. Kор зо је то га то плог пред ве чер ја би ло пу но мла дог све та. Ни је би ло мо гу ће да два па ра про ла зе упо ре до,  је дан по ред дру гог, и они су се убр зо раз дво ји ли. - Ви се спре ма те за ве ли ку ма ту ру? - ка зао је да пре ки не ско ро не при јат но ћу та ње. -  Да.  Ви сте за вр ши ли Гим на зи ју у Бе о гра ду,  за јед но са Ми ла ном? - Jе сам. - При чао је Ду ши ци о ва ма. Kа же да сте мно го чи та ли. - Жао ми је што ми то ви ше ни је мо гу ће. - А за што? - Та кав је, ваљ да, вој нич ки жи вот. А на ро чи то у ра ту. - Jа та ко ђе во лим да чи там. - За ста ла је за тре ну так и жи вах но му се окре ну ла. - Има те ли оми ље ног пи сца? 10

- Имам - ка зао је по сле крат ке стан ке - До сто јев ског. Иа ко, има и дру гих пи са ца... - За ми сли те! Он је, та ко ђе, и мој оми ље ни пи сац. „И Ан ђел кин”, по ми слио је. - Шта ми сли те о фран цу ским кла си ци ма? - пи тао је. - Сви ђа ју ми се. На ро чи то Мо па сан. „Ан ђел ка их је исто та ко чи та ла”, по ми слио је ово га пу та као са не ким олак ша њем, „али, њу ни су та ко оду ше вља ва ли.” По гле дао ју је пр ви пут ис пи ти вач ки. Би ла је сред њег ра ста, ма ло ни жа од Ду ши це, тан ког стру ка и ду ге, пла ве ко се. Учи ни ло му се да су јој очи плав ка сто-зе лен ка сте, али ни је био си гу ран у су мра ку. - И ме ни се сви ђа - ка зао је тек да не што ка же. - Ми лан нам је при чао да ви вр ло ле по пи ше те. -  Са ра ђи ва ли смо обо ји ца,  са оста лим до бро вољ ци ма,  у зид ним но ви на ма у Бе о гра ду. Ми лан је на пи сао не ко ли ко из ван ред них ху мо ре ски из вој нич ког жи во та. - Шта сте ви пи са ли? - Чу ди ме да вам и то ни је ис при чао - на сме јао се Сло бо дан, али се од мах за тим уо зби љио, кад му се чи ни ло да су је ње го ве ре чи збу ни ле. - Хтео сам да ка жем да је Ми лан до бар при ја тељ и да во ли да хва ли. Jа сам пи сао о бор ба ма срп ских до бро во ља ца про тив уста ша у Бо сни и о спа са ва њу из бе гли ца на Дри ни. - Ни сам знала да су ва ше је ди ни це пре ла зи ле Дри ну. Ми сли ла сам да сте се ви бо ри ли је ди но про тив пар ти за на и чет ни ка. - Ми се ни смо ни кад бо ри ли про тив чет ни ка. Би ло је са мо не ко ли ко изо ло ва них не срећ них слу ча је ва. Че тр де сет пр ве, док су чет ни ци још увек са ра ђи ва ли са ко му ни сти ма,  на ши од ре ди су има ли нај стро жа на ре ђе ња да из бе га ва ју сва ки су коб са њи ма. При кра ју го ди не ве ћи на чет нич ких од ре да се ле га ли зо ва ла и ма ње-ви ше при шла на ма, то јест Не ди ћу. Од то га до ба смо се за јед нич ки бо ри ли про тив пар ти за на. - То ми је дра го. Мо ра увек да се чу је и дру га стра на - на сме ја ла се она. - С вре ме на на вре ме кру же Kру шев цем, а ве ру јем да је та ко и са це лом Ср би јом, нај фан та стич ни је ве сти. - На жа лост, не ке од тих ве сти се за др же у ко лек тив ном се ћа њу, као да су се за и ста и до го ди ле. - Шта ће те сту ди ра ти? - Спре мао сам се да сту ди рам пра ва, као и мо ја ста ри ја се стра. Про чи тао сам све ње не књи ге. - За што сте иза бра ли пра во? Из ви ни те што вас ис пи ту јем, али ме за и ста ин те ре су је,  на ро чи то за то што мно го чи та те. Ми сли ла сам да ће те ка за ти ли те ра ту ру, или исто ри ју, мо жда и чи сту фи ло зо фи ју. 11


Сло бо дан је имао од го вор, али га из не ког раз ло га то још ни ко ни је пи тао, чак ни Ан ђел ка. - Ма ло пре сте ка за ли да мо ра да се чу је и дру га стра на на сме јао се. - Зар ни је то јед ан од основ них прин ци па пра ва? Сма трао сам да бих као прав ник,  адво кат,  а мо жда још ви ше као су ди ја, мо гао да по мог нем они ма ко ји су сла би и не за шти ће ни да се и њи хо ва стра на чу је. При ча ло се да је пре ра та би ло мно го ко руп ци је у на шем суд ском си сте му. - Ви би си гур но на ста ви ли и да пи ше те. - По го ди ли сте - по чео је Сло бо дан са окле ва њем. - Kроз суд ске слу ча је ве, пар ни це, био бих стал но у до ди ру са осо ба ма из свих сло је ва дру штва, са свим мо гу ћим про бле ми ма. То би ми по мо гло да из бли за упо знам раз ли чи те љу де у раз ли чи тим си ту ац   и ја ма, и да пи шем о њи ма и њи хо вим жи во ти ма. - Зна чи, хте ли би да по ста не те пи сац?! - Из ви ни те. Су ви ше при чам о се би. Тол стој је не где за бе ле жио из ре ку: „Сва ко о се би нај ра ди је го во ри.” Та ко сам са да и ја... Kа жи те ми не што о се би. - Не мам о се би мно го да при чам. Не знам си гур но ни шта ћу јед ног да на да сту ди рам. Имам ста ри јег бра та и мла ђу се стру. Отац нам је суд ски чи нов ник. Увек смо жи ве ли скром но. Ни смо мно го ни пу то ва ли. Ве ро ва ли или не, али ја још ни сам ви де ла ни на шу ја дран ску оба лу. Не знам ни ка ко мо ре за пра во из гле да. Ду ши ца је про пу то ва ла це лу Евро пу. - Ни сам ни ја мно го пу то вао, али има вре ме на. Jош смо мла ди. Са мо да се овај рат за вр ши и да се осло бо ди мо Не ма ца и ко му ни ста. - Ви то озбиљ но ка же те? - Не знам шта ми сли те. Она је скре ну ла по глед. - То о Нем ци ма. Сло бо дан се на сме јао. - То је не ве ро ват но. Зар и ви ми сли те да смо ми за Нем це? - Обу кли сте уни форм е под оку па ци јом. Њен глас као да је про ме нио бо ју.  По стао је чвр шћи и хлад ни ји. Kао да је те ре чи из го во ри ла не ка дру га осо ба. - Ве ру јем да не би то ка за ли да вам је не ко из бли ске по ро ди це био ухап шен са они ма ко је је наш ко ман дант ба та љо на спа сао од стре ља ња. Она је ћу та ла. Ишла је по ред ње га ла ко као не ка сен ка, у све тло пла вом плат не ном ко сти му, док јој је лет њи по ве та рац ла ко та ла сао злат но пла ву ко су. - Зар ни сте? - ка за ла је нај зад ти хо. - Зар ни смо шта? - За Нем це. - По ди гла је гла ву и по гле да ла га. Глас јој је на јед ном по стао чвр шћи. - Jа бих же ле ла да ме убе ди те да ни 12

сте... ако мо же те. „Го спо де Бо же”, по ми слио је, „зар ми мо ра мо сва ког ста нов ни ка Ср би је по на ос  об да убе ђу је мо?” - Ви ди те ли овај ко сов ски крст на мо јим гру ди ма? На ње му, око све то га Ђор ђа, пи ше „С ве ром у Бо га за Kра ља и Отаџ би ну. До бро вољ ци”. - Под оку па ци јом? - Да. Под оку па ци јом. То је био услов. Ако они по бе де, у шта ни ко па ме тан не мо же да ве ру је, на ма је од зво ни ло. Они зна ју да смо ми мо нар хи сти и па три от  е, хри шћа ни и сло ве но фи ли. Ако ко му ни сти по бе де... - Kо му ни сти не мо гу да по бе де. Ен гле зи и Аме ри кан ци ће по бе ди ти. - То ме се и ми на да мо. Они су нам са ве зни ци. Наш краљ и на ша вла да су у Лон до ну. - Че му се, он да, ви, за пра во на да те? - Ми се на да мо да ће мо по мо ћи Не ди ћу да спа се срп ски на род од би ол  о шког униш те ња. „Ето”, ми слио је Сло бо дан, „не смем да пре те ру јем. Kао и са Ол гом, раз го вор се увек све де на јед ну исту те му.” - Же ле ла бих да вам ве ру јем... и хте ла бих да вам ве ру јем. - Дра го ми је - ка зао је Сло бо дан и осмех нуо се. - Да се вра ти мо ва ма. Ис при ча ла му је да су јој и отац и мај ка из обли жњих се ла и да су се упо зна ли као ђа ци Kру ше вач ке гим на зи је. Отац је по ло жио ве ли ку ма ту ру и за по слио се у су ду, а мај ка је за вр ши ла учи тељ ску, али се од мах за тим уда ла. - Мој отац је при ста ли ца Дра же Ми ха и ло ви ћа - ка за ла је са при зву ком по но са у гла су. - Kао и огром на ве ћи на Ср ба у Ср би ји. - А то сте и ви? - Пре ра та се ни сам ба ви ла по ли ти ком, а и да нас се не ба вим. Би ти за Дра жу не зна чи ба ви ти се по ли ти ком. Ра ста ли су се то ве че као нај бо љи при ја те љи. - Kа ко ти се сви ђа? - Ми лан ни је мо гао да до че ка да га пи та, чим су оста ли са ми. - Сим па тич на је, а из гле да ми да је и вр ло ин те ли гент на. Да ли је то иста де вој ка о ко јој си ми при чао да је на пра ви ла не ку при мед бу на мој ра чун? - Да. То је она. - Слу шај, Ми ла не, ја баш ни сам та ко на и ван а да не при ме тим ва ше мај сто ри је -  ка зао је са осме хом -  као што ти и Ми ша ми сли те... - Зна чи, при ме тио си - на сме јао се и Ми лан. - Мо рао сам то да из ве дем, кад си твр до глав. Ми ша је од мах при стао, чим 13


сам му спо ме нуо. Сад мо раш при зна ти да је вре де ло. - Да ли је Гор да на зна ла? - Она на та ко не што не би ни ка да при ста ла. Ду ши ца и ја смо се до го во ри ли. То и је сте ње на иде ја. Знао сам да се не ћеш љу ти ти кад је упо знаш... - Пра ва је Ср би јан ка. Ми лан га је по гле дао ис ко са. - Да - на сме јао се опет Сло бо дан. - Kа же све што ми сли... а то ми се сви ђа. Тек сам ско ро уви део да ако хо ћу да про на ђем шта овај на род ми сли о на ма, о ге не ра лу Не ди ћу, чет ни ци ма, пар ти за ни ма и Ен гле зи ма, тре ба са мо да пи там пр вог на ко га на и ђем у шу ми, у се лу, у гра ду... - Не ка жеш ми ни шта за ње ну фи гу ру. Има пер фект не но ге. - Kа ко сам мо гао да ви дим ње не но ге кад смо све вре ме раз го ва ра ли? - До бро, Сло бо да не. Ле по је би ти иде ал  и ста. Сви смо ми, до бро вољ ци, иде ал  и сте. Знам да имаш пла тон ску љу бав у До бри ну, али не мој да пре те ру јеш. Не ће мо ве чи то би ти мла ди. - Ти као да си се до го во рио са Жа ром Авра мо ви ћем. Не што слич но ми је и он го во рио у Бе о гра ду. - Ви диш: и тво ји Срем ци хо ће по не кад да ка жу шта ми сле! Сло бо дан се слат ко на сме јао. Kад су се вра ти ли у згра ду, де жур ни под о фи цир им је ка зао да се од мах ја ве ба та љон ском про све та ру. - Рђа ве ве сти - ка зао им је од ма ху ју ћи гла вом. - Он ће вам већ све ис при ча ти. - Да ли сте чу ли шта нас је за де си ло? - пи тао их је Са ва Ву ји но вић чим су ушли у ње го ву кан це ла ри ју. По ну дио их је да сед ну, што се рет ко де ша вало. Ве ћи ном је био у жур би, и са њи ма је во дио крат ке раз го во ре. - Зна те да има мо не ко ли ко де се ти на рас по ре ђе них по се ли ма. Jу трос, ра но, чет ни ци су из не на ди ли јед ну та кву де се ти ну, од у зе ли им оруж је, а њих за ро би ли. - Да ли су ко га уби ли? - Kо ли ко зна мо, ни су. - Знам шта је - ка зао је Ми лан. - Не ким њи хо вим ко ман дан ти ма си гур но ни је пра во што смо ми и Ду шко Мар ко вић по сле спа са ва ња Kру ше вља на по ста ли по пу лар ни код на ро да, па нас иза зи ва ју. -  Мо жда има и то га.  За са да не ма мо ни ка кве де та ље...  по чео је про све тар али га је Ми лан пре ки нуо. - С дру ге стра не, до вољ но су па мет ни да због од ма зде не на па да ју ви ше Нем це, као што су че тр де сет пр ве, па би, ваљ да, хте ли да по ка жу ка ко се они ипак бо ре, ако не баш про тив 14

оку па то ра, а оно про тив „оку па тор ских слу гу”. - Знаш ли ти, Ми ла не, че га се Ду шко Мар ко вић нај ви ше пла ши? Сад сам ма ло пре био код ње га. Kа же ми да се пла ши ре ак ци је као што је тво ја. Бри не га да ће се на ши љу ди су ви ше уз бу ди ти, и да ће не ком вод ни ку или де се та ру, ако на те ре ну на и ђе на гру пу чет ни ка, па сти на ум „да се осве ти”. - Мо жда би и тре ба ло да их на у чи мо па ме ти. То је већ ко ји пут? - Са мо се ти сми ри. Си ту ац   и ја је и су ви ше озбиљ на и де ли кат на, а мо же да по ста не и крај ње тра гич на ако до бро не па зи мо шта ра ди мо. Kо му ни сти не би ни шта ви ше во ле ли не го да се ми из ме ђу се бе за кр ви мо. - А исто та ко и ге ста пов ци - до дао је Сло бо дан. - Мо ра мо да го во ри мо на шим љу ди ма да су то са мо нео д го вор ни по је дин ци ко ји, у ства ри, пра ве из гре де, а ја лич но у то чвр сто и ве ру јем. Чет ни ци се исто као и ми бо ре за кра ља и отаџ би ну. - Шта ће мо да ра ди мо ако их по би ју? - Не ће сме ти од Kе се ро ви ћа. - За стао је за тре ну так, устао са сто ли це, и окре нуо се Ми ла ну. - Зна мо шта нам Ди ми три је Љо тић по ру чу је. Не сме мо да из гу би мо при су ство ду ха. Не ће мо до зво ли ти ни по ко ју це ну да нас не ко за ва ди са чет ни ци ма. Kо зна ко је тај ло кал ни чет нич ки ко ман дант што је раз о ру жао на ше љу де. Мо жда је ко му ни стич ки агент, ге ста пов ски агент, уси ја на гла ва, или не ка бу да ла.  Зна те да ку ко ља,  ма ка ко се тру ди ли да га ис тре би мо, има и код нас, као и код њих. Kад су иза шли из про све та ро ве кан це ла ри је, ћу та ли су све док ни су сти гли у про сто ри ју у ко јој су спа ва ли.  За те кли су Ми шу Осто ји ћа ка ко се ди на сво ме кре ве ту и чи та „Но во вре ме”. - Чу ли сте? - са вио је но ви не и ста вио их по ред се бе. - Сад смо би ли код про све та ра - ка зао је Сло бо дан. - Шта ка же? - Шта мо же да ка же? - од го во рио је Ми лан. - „То су на ша бра ћа.” Шта би дру го и оче ки вао? - Има пра во - ка зао је Ми ша. - А ти, шта ти ми слиш, Сло бо да не? - Ми лан се окре нуо Сло бо да ну. - Све вре ме си ћу тао. - Сла жем се са Са вом Ву ји но ви ћем, а ве ру јем да се и ти сла жеш. Са мо ће ти тре ба ти вре ме на да се од љу тиш - по ку шао је да се на ша ли. - Ти ни си јед на од оних уси ја них гла ва, о ко ји ма је Са ва го во рио. - Али сам, ваљ да, је дна од оних бу да ла ко је је та ко ђе спо ме нуо - осмех нуо се ма ло и Ми лан. - У то не ћу да ула зим, али мо гу да му га ран ту јем да ни си 15


ни ге ста пов ски, ни ко му ни стич ки агент. Ми ша их је по гле дао пр во јед ног, он да дру гог, па се и сам на сме јао. - Ти не маш пра ва да се сме јеш - ка зао му је Сло бо дан. - За што? - По сле оног што си ми ве че рас са Ми ла ном за ме сио. Ми ша је по гле дао Ми ла на. - Обе ћао си да му не ћеш ка за ти. - И сам је по го дио. Kа же да ни је та ко на и ван као што смо ми ми сли ли. -  Не знам шта ти је фа ли ло,  Сло бо да не.  Гле дао сам те, пре ко пу та ули це, ка ко се удва раш тој згод ној пла ву ши. Тре ба ло би да нам се за хва лиш, а не да се љу тиш. -  Ми се за ви тла ва мо -  ка зао је Ми лан и на гло се уо зби љио, а бог зна шта они са да ра де са на шим дру го ви ма. То је де се ти на из мо је че те. Знам их сва ког по име ну.

Дан по сле раз о ру жа ва ња до бро во љач ке де се ти не про те 16

СИЛЕ ЗЛА

као је у жур ним до ла сци ма и од ла сци ма офи ци ра Срп ске др жав не стра же, и љу ди у гра ђан ским и се љач ким оде ли ма. Ула зи ли су у згра ду у ко јој је био сме штен штаб ба та љо на. На све стра не за бри ну та ли ца. Сло бо дан и Ми лан су са зна ли од про све та ра ка ко Ду шко Мар ко вић тра жи од Kе се ро ви ћа,  пре ко Др жав не стра же и пред сед ни ка се ос  ких оп шти на да на ре ди сво јим љу ди ма,  да од мах пу сте до бро вољ це и вра те им оруж је. - Ово нам ни ка ко ни је тре ба ло - го во рио им је Са ва Ву ји но вић, - на ро чи то са да ка да има мо по у зда не из ве шта је да се ко му ни сти спре ма ју за но ве ак ци је у око ли ни Kру шев ца. - На ши дру го ви су се уз не ми ри ли - ка зао је Ми лан. - Пла ше се да ће до ћи до бор бе са бра ћом чет ни ци ма. - И ја се пла шим. И Ду шко Мар ко вић се то га пла ши. За то се и за у зи ма, свом си лом, да се овај спор ре ши на ми ран на чин. Сле де ћи пут ко зна до че га мо же да до ђе. - Са мо да не пад не крв - ка зао је Сло бо дан. Тре ћег да на их је опет по звао про све тар у сво ју кан це ла ри ју. - Да ли је све у ре ду? - Ми лан ни је мо гао да до че ка чим су ушли у про сто ри ју. - И је сте и ни је. Чет ни ци су их пу сти ли, али им ни су вра ти ли оруж је и му ни ци ју. - Бо ље је и ова ко - ка зао је Сло бо дан - не го да су не ко га уби ли. - Ни су сви до шли. Од њих је да на ес  то ри це, успе ли су да на го во ре тро ји цу мо би ли са них вој ни ка да им при ђу. Не ки њи хов офи цир им је го во рио да смо ми не мач ке слу ге и да ће се они са на ма јед ног да на об ра чу на ти. - То је мо гао би ти са мо Мо ма Kне же вић - про мр мљао је Сло бо дан. На ста ла је муч на ти ши на. - Зат та ко? - нај зад је про го во рио Ми лан. - Ни су та ко ми сли ли че тр де сет пр ве кад су се раз и шли са ко му ни сти ма, па им за гу сти ло. Он да смо им би ли до бри... а би ће мо опет, са мо 17


ако се пар ти за ни поч ну да вра ћа ју из Бо сне. Бо ље о то ме да ми сле не го о две-три до бро во љач ке пу шке. - Чим смо са зна ли шта се де си ло, Ду шко је те ле фо ни рао Kо сти Му шиц ком и Ди ми три ју Љо ти ћу. Обо ји ца нам по ру чу ју да из бе га ва мо сва ки су коб и да ни ка ко не до зво ли мо да нас не ко ли ци на уси ја них гла ва уву че у не ку не сре ћу. Те ве че ри Сло бо дан и Ми лан су се на шли са на ред ни ком-де се та ром и до бро вољ ци ма ко ји су по под не сти гли у град. - Из не на ди ли су нас - при чао им је на ред ник. - На јед ном су се по ја ви ли из су мра ка, сву да око нас, са упе ре ним пу шка ма. Да смо шта би ло по ку ша ли, сви би смо из ги ну ли... Jе дан од њих је, без оруж ја и без ко кар де, при шао на шем стра жа ру и по чео с њим да раз го ва ра.  Ми смо се де ли на тра ви ис пред згра де и пе ва ли на ше до бро во љач ке пе сме. Из не на да, њих не ко ли ко је на па ло с ле ђа стра жа ра и оте ли му пу шку. У истом тре нут ку оста ли, ко ји су би ли са кри ве ни иза ку ће и по жбу њу, ис тр ча ли су и оп ко ли ли нас. - Не ки су нам се сме ја ли - ја вио се је дан ома њи до бро во љац. - Kа жу нам: „Kа ква сте ви вој ска, не уме те ни стра жу да чу ва те? Ни сте ви до ра сли ко му ни сти ма”. - Да ли су вас ту кли? - пи тао је Сло бо дан. - Не, ни су. Jе ди но што су нас на го ва ра ли да иде мо са њи ма. Jе врем, он је био на стра жи кад су нас на па ли, и још дво ји ца из ње го вог се ла су оста ли.  Jе врем има и ро ђе ног бра та код Ра чи ћа. - Kа ко су вас хра ни ли? - До бро. Бо ље не го на ши. Ну ди ли су нас и ра ки јом. - Да ли су о све му то ме ја ви ли Kе се ро ви ћу? - Си ноћ је до шао ор до нанс из Kе се ро ви ће вог шта ба - ка зао је на ред ник - и до нео од ње га на ре ђе ње да нас све пу сте. - Без пу ша ка? - Без пу ша ка. - По ру чио је да ко хо ће мо же да оста не с њи ма као њи хов вој ник. - Jе си ли чуо? - Ми лан се окре нуо Сло бо да ну. - Зна чи да то све и Kе се ро вић одо бра ва. - Ни је до бро - од мах нуо је Сло бо дан гла вом. - То му је си гур но ње гов шеф про па ган де Мо ма Kне же вић са ве то вао. - Сад су сло бод ни да то по но ве и опет да на лак на чин до ђу до пу ша ка и му ни ци је, а узе ли су нам и је дан пу шко ми тра љез. -  Док јед ног да на не пад не крв.  А зна мо ка ко су уби ли Ми ло ша Вој но ви ћа и по би ли прат њу Бу де Ни ки ћа, а ње га те шко ра ни ли. 18

- Пр ве две не де ље - на ста вио је на ред ник - при ла зи ли су нам по је ди ни чет ни ци и тра жи ли му ни ци ју. Jа сам им у по чет ку одва јао по не ко ли ко шар же ра, али они све ви ше на ва љи ва ли. Упла шио сам се да и ми са ми не ће мо има ти до вољ но ако се су да ри мо са пар ти за ни ма.  Kад сам од био јед но га,  он нам опсо вао мај ку пла ће нич ку. - А шта си му ти од го во рио? - Шта сам мо гао? - на ред ник је слег нуо ра ме ни ма. - Од вео сам га да ви ди ка ко се хра ни мо. Би ло је вре ме руч ку. Ви део је рет ку чор бу од па су ља и по ко мад ба ја тог хле ба. По ка зао сам му и џа чи ће са гер шлом,  су вим гра шком и не што кром пи ра. Он се из не на дио. Ми слио чо век да ми је де мо ме со и не знам шта све још из не мач ких кон зерв и. - И по мо ран џе и чо ко ла де - гор ко се осмех нуо Ми лан. - Jе си ли му ка зао ка ко смо све до ско ра је ли бу ђа ву про ју и бро ја ли зр на па су ља у пор ци ји? - пи тао је Сло бо дан. - То ми не би ве ро вао. Kа зао сам му да нас хра ни и оде ва Не ди ће ва вла да, као и Др жав ну стра жу, из џе па срп ског на ро да,  и да од Не ма ца ку пу је оруж је и му ни ци ју за ску пе па ре. Ви део сам тог истог чет ни ка кад су нас за ро би ли. При шао ми је кри шом и шап нуо: „Жао ми је што је ова ко ис па ло. Они од о зго не зна ју да сте и ви си ро ти ња и му че ни ци као и ми што смо.” - Kа ко вас је на род та мо гле дао? - Ле по. Зна ло се да смо спа сли оне љу де са стре ља ња. Kад су нас она ко раз о ру жа не спро во ди ли из се ла, ви део сам ка ко не ке же не бри шу су зе,  а је дан чи ча је по чео да гр ди чет ни ке: „Оста ви те ту де цу на ми ру”, ка зао је. „Ни су то Тур ци.” На по врат ку у штаб ба та љо на на и шли су на Ду ши цу и Гор да ну, ко је су се вра ћа ле са кор за. - Шта је би ло? Не ма те већ три да на - Ду ши ца се обра ти ла Ми ла ну. - Не мој да се љу тиш. Ни је се мо гло. Сло бо дан је по гле дао Гор да ну. - Има ли смо не зго де са ва шим исто ми шље ни ци ма. - Ни сте се, ваљ да, по ту кли? Ис при ча ли су им шта се де си ло. - Чу ди ме - ка за ла је Гор да на. - Мој отац по зна је ма јо ра Kе се ро ви ћа. Kа же да је вр ло до бар и хра бар офи цир, и да је по знат као по штен чо век. Не ви дим за што би он ова ко не што до зво лио. - И нај бо љи и нај по ште ни ји - ка зао је Ми лан - пра ве гре шке. На ро чи то ако има ју са вет ни ке као што је Мо ма Kне же вић. Да ли ваш отац зна да је он пред рат ни ко му ниста? - Пи та ћу га. 19


- Они су мај сто ри да се уву ку и ме ђу Нем це и ме ђу чет ни ке, и да тај но ра де за ци ље ве Kо му ни стич ке пар ти је. - Kад су та кви мај сто ри, мо гу да се и ме ђу вас уву ку. Сло бо дан и Ми лан су се по гле да ли. Та ква ми сао им ни ка да не би па ла на па мет. - То им не би по шло за ру ком - ја вио се Ми лан чвр стим, ма ло по ви ше ним гла сом. - Ми смо иде ол  о шки из гра ђе ни. На ми ри са ли би га на сто ме та ра. А исто та ко и ге ста пов ца. Ду ши ца се на сме ја ла. - Ти си, Ми ла не, и су ви ше са мо у ве рен, а та кви су из гле да и сви тво ји до бро вољ ци. - Ако ми слиш да смо уо бра же ни - на сме јао се Ми лан - мо жда има мо за што и да бу де мо уо бра же ни. - Жао ми је... - по че ла је Гор да на, али ју је Ми лан пре ки нуо. - За то што смо уо бра же ни? - Не, не за то - на сме ја ла се и Гор да на. - Жао ми је што се то до го ди ло. А не знам да ли сте уо бра же ни или ни сте. Не по зна јем вас до вољ но. Из не на да је по чео да пир ка ве тар, ли шће на гра на ма је за треп та ло и за шу ме ло, а на већ мрач но не бо по че ли да се на вла че још там ни ји и ни жи обла ци. Ми лан се по ну дио да их от пра те. Kу ће су им би ле не да ле ко јед на од дру ге. Kре нуо је ма ло бр же са Ду ши цом, та ко да су оста ви ли Сло бо да на и Гор да ну иза се бе. - Пре не де љу да на - ка за ла је Гор да на ти хо, кад су оста ли са ми - искре но да вам ка жем, об ра до ва ла бих се на вест да су чет ни ци раз о ру жа ли је да на ест љо ти ће ва ца.  То би та ко ле по зву ча ло. Ме ђу тим, ви сте ме на не ки на чин по ко ле ба ли. По сле раз го во ра са ва ма ни сам ви ше уве ре на да сте из дај ни ци и пе то ко ло на ши, ка ко вас не ки на зи ва ју. - Зар сте и ви то ми сли ли? - Се ћа те ли се кад сте ми ка за ли да не бих сма тра ла да сте ви за Нем це да су мој отац и брат би ли у оној гру пи ко ју сте спа сли од стре ља ња? То ме је нај ви ше на гна ло на раз ми шља ње. - Да ли сте до шли до ка квог за кључ ка? - Од го во ри те ми на јед но пи та ње. Шта ће те ви, до бро вољ ци, да ра ди те кад до ђу Ен гле зи? - Ен гле зи су на ши са ве зни ци. - А Ру си? - И они су на ши са ве зни ци. Не знам да ли вам је по зна то да је Ср би ја је ди на по ко ре на зе мља у Евро пи ко ја не ма ни јед ног је ди ног вој ни ка ко ји се бо ри за „Но ву Евро пу” на Ис точ ном фрон ту? - Не, ни је ми по зна то. 20

- На дам се да ће те и о то ме ма ло раз ми сли ти - на сме јао се Сло бо дан,  ме ђу тим,  од мах се ис пра вио.  -  Из ви ни те,  ни сам имао на ме ру да бу дем сар ка сти чан. - Ако је све та ко као што ви при ча те, не би ме ни ма ло из не на ди ло да сте огор че ни. - А ако ни је? Ако су они ко ји нас на па да ју у пра ву? У том слу ча ју ми смо не сум њи во го ри од го ре га, нај ни жи од нај ни же га, про да не ду ше, про кле ти Бран ко ви ћи... Гра не на др ве ћу су по че ле да се са ви ја ју под све ја чим на ле ти ма ве тра. Ћу та ли су не ко ли ко тре ну та ка, он да је Сло бо дан на гло за стао и за гле дао јој се у очи, за ко је му се учи ни ло као да су све тле ле у та ми не ком бле дом, плав ка стом све тло шћу. - Kа жи те ви ме ни да ли би и је дан Ср бин чи сте све сти и здра ве па ме ти мо гао да бу де за Адол фа Хи тле ра и ње го ву Не мач ку, ко ја је на па ла на шу зе мљу, рас пар ча ла је из ме ђу на ших не при ја те ља, ко ји ма је у исто вре ме до зво ли ла да уби ја ју же не и де цу, па ле на се ља, ру ше и пљач ка ју на ше кул тур но бла го, цр кве и ма на сти ре? - За и ста, кад та ко по ста ви те ства ри... - И не са мо то - Сло бо дан је ни је чуо - не го се спре ма ју да од нас на пра ве сво је ро бо ве, за сле де ћих хи ља ду го ди на, у њи хо вој „Но вој Евро пи”! Ве тар их је осуо по ли ци ма са не ко ли ко уса мље них, круп них ка пљи ца. Од мах за тим је пљу сну ла сна жна, лет ња ки ша. Kад се нај зад ка сно уве че сме стио у сво ме кре ве ту, у ти ши ни и та ми вој нич ке со бе, осе тио се не за до во љан са мим со бом. Би ло му је кри во што се за ле тео пред том не по зна том де вој ком и по ка зао јој сво ја пра ва осе ћа ња. И ту гу и страх, и не из ве сност, и нај ви ше - огор че ње. На јед ном му је по ста ло ја сно да је он огор чен. Огор чен на оне ко ји не мо гу да схва те њи хо ву бор бу и жр тву. Шта ће би ти ако се са да по би ју са чет ни ци ма? Зар се они не бо ре за исту ствар, за сло бо ду и жи вот ни оп ста нак срп ског на ро да? Kа кве су то си ле зла ко је ра де, са до бро про ра чу на тим пла ном, про тив ин те ре са срп ског на ро да? По ли ти ча ри и ге не ра ли иза зва ли су Хи тле ра да на пад не Jу го сла ви ју, за тим пот пи са ли ка пи ту ла ци ју, и ави о ни ма по бе гли из зе мље.  Са да из Лон до на на па да ју Не ди ћа и по зи ва ју срп ски на род да из вр ши са мо уб   и ство. Kо му ни сти, си но ви и кће ри па три јар хал ног срп ског на ро да, свим си ла ма и свим сред стви ма, иа ко не све сно, ра де на то ме да уни ште тај свој до бри на род. Чет ни ци,  по ли тич ки нео ба ве ште ни,  кроз пр во бит ну са рад њу са пар ти за ни ма по ма жу ко му ни сти ма да оја ча ју, а сад се спре ма ју, у ства ри, опет не зна ју ћи шта чи не, да се са њи ма, до бро вољ ци ма, об ра чу на ју. 21


А и они, до бро вољ ци, да ли је мо гу ће да су са мо они на пра во ме пу ту? Осе тио је пра зни ну у гру ди ма, ко ју је ма ло-по ма ло ис пу ња ва ла ту га.  Пред очи ма му се по чео да об ли ку је онај мит ски, бу ду ћи Исто ри чар, на ко га су се сви они, из свих та бо ра,  по зи ва ли и оче ки ва ли од ње га раз ум   е ва ње за сво ју бор бу и жр тву. Пр во се по ја вио као ма ла, не знат на мр ља, ко ја је по ла ко ра сла и пре тва ра ла се у све ја сни ју си лу ет  у чо ве ка. Си лу ет  а се изду жи ла,  про ши ри ла,  ис пу ни ла мрач ну про сто ри ју, и на јед ном је пре ва зи шла и њу, и са му згра ду, цео Kру ше вац, и це лу Ср би ју... Та ман да за спи, трг нуо се, па се окре нуо на дру гу стра ну. Не ка зло коб на слут ња му се уву кла у ду шу и не да му ми ра. У Хо мо љу је пу цао на љу де са цр ве ним пе то кра ка ма, сим бо лом ин тер на ци о нал ног, не ми ло срд ног по кре та ко ји је об ја вио то та лан рат ње го вом на ро ду. Па ипак, згро зио се кад је ви део оне мр тве мла ди ће ка ко ле же дуж пу та и у јар ку. По тре сло га је и пи смо ко је су на шли на ду гач ком, бле дом сту ден ту. У уши ма му је још увек зву чао ре ски глас вод ни ка Ри сти ћа кад им га је чи тао: „... Чу вај се, си не, да не на зе беш ... Па зи шта је деш због тог не срећ ног чи ра у сто ма ку...  Тво ја ко ле ги ни ца Рад ми ла већ се не ко ли ко пу та рас пи ти ва ла за те бе ...  Пи ши нам, Ду ша не...” Да се слу чај но упо знао с тим Ду ша ном пре ра та, мо жда би се са њим и спри ја те љио, при чао о ли те ра ту ри, по зо ри шту, де вој ка ма, тој ње го вој Рад ми ли, о ча со ви ма ма те ма ти ке, фи зи ке, ге о гра фи је. Мо жда би се упо знао и са ње го вом мај ком, ко ја би их по слу жи ла слат ким, као То ши на мај ка, или мај ка Сте ве и Бран ка Ма ри ћа... Ви део ју је ка ко је за гр ли ла сво га ви со ког си на на по след њем ра стан ку, и ка ко јој у очи ма бли ста ју су зе, баш као и у очи ма ње го ве, Сло бо да но ве мај ке. Мо жда је и она ње му шап ну ла: „Бог те бла го сло вио, си не”, а мо жда му је обе си ла око вра та и ико ну Бо го ро ди це... Шта их оче ку је су тра и пре ко су тра? Су дар са чет ни ци ма, Ср би ма ко ји као и они сла ве све то га Са ву и кне за Ла за ра, и ко ји су, по што су уви де ли сво ју гре шку, са рад њу са ко му ни сти ма, по ста ли и са ми од луч ни и бес ком про ми сни ан ти ко му ни стич ки бор ци? Све ви ше му је из гле да ло да ће до су ко ба сва ка ко до ћи. Ово је већ тре ћи пут да су чет ни ци раз о ру жа ли до бро вољ це у крат ком вре мен ском раз ма ку, а ка жу да се то исто де ша ва у ба та љо ни ма по дру гим ме сти ма. Сад са мо тре ба да се на ђе и ме ђу до бро вољ ци ма не ка уси ја на гла ва... а знао је да има и та квих ко ји су већ отво ре но пре ти ли. Сле де ћи пут ће се не ко ус про ти ви ти и мо жда по би ти чет ни ке. Шта ће се по сле то га де си ти? Чет ни ци и до бро вољ ци ју ри ша ју јед ни на дру ге, и обе стра не ви чу: „Жи вео краљ, жи ве 22

ла Ср би ја!” Kа ква про ти ву реч ност и ка ква тра ге ди ја! Жа ра и Трај ко Пе тро ни је вић су му при ча ли са оду ше вље њем о за јед нич ким бор ба ма на Дри ни, и пре ко Дри не, про тив уста ша и пар ти за на. Дру го ви из Де ве тог од ре да су пре при ча ва ли ак ци је во ђе не са чет ни ци ма про тив ко му ни ста кра јем че тр де сет пр ве, и по чет ком че тр де сет дру ге. Че твр ти од ред, ко ји је ка сни је са Де ве тим форм и рао Тре ћи ба та љон, био је сме штен у Бо га ти ћу,  од мах по ред шта ба Ма чван ског чет нич ког од ре да, у ко ме је Ми лан Kу нић имао јед ног од сво јих нај бо љих дру го ва из гим на зи је. У До бри ну је са ужи ва њем и по но сом чи тао о чет ни ци ма и њи хо вим ју нач ким бор ба ма про тив Ту ра ка пре бал кан ских ра то ва у ју жној Ср би ји,  и про тив Не ма ца у Пр вом свет ском ра ту. Об у че ни у на род не но шње, са ре де ни ци ма пре ко гру ди, са цр ним шу ба ра ма на гла ва ма, на ко ји ма су ам бле ми ло ба ње и две укр ште не ко сти,  и две-три бом бе ко је ви се о ко жним опа са чи ма, бо ри ли су се хра бро „до по след њег мет ка” за сло бо ду срп ског на ро да. По след њи ме так, или бом бу, чу ва ли су за се бе. Ни кад се ни су жи ви пре да ва ли. Они су за ње га пред ста вља ли не ми ре ње срп ског ду ха са роп ством, оли че ње ве чи те бор бе за сло бо ду. У ства ри, сма трао их је про ду жет ком тра ди ци је ко ју су сто ти на ма го ди на одр жа ва ли хај ду ци и уско ци. До кле год је би ло хај ду ка, уско ка и чет ни ка по пла ни на ма и шу ма ма Ср би је, Ср би ја ни је мо гла би ти по бе ђе на. Kад је Jу го сла ви ја не слав но про па ла и он од ло жио сво ју тро мет ку, но сио се ми шљу да при ђе чет ни ци ма. Већ је и ухва тио ве зу са оном гру пом у то вар нич ким шу ма ма. Он да је Хи тлер на пао Ста љи на, ко му ни сти су од мах за тим и по че ли сво ју цр ве ну ре во лу ци ју, у ко ју су хте ли да уву ку и чет ни ке и цео срп ски на род у Ср би ји. По сле ди це: сто за јед ног... Не дић... Окре нуо се опет у кре ве ту. Jе два је, не где ду бо ко у ноћ, успео да за спи. Тра ге ди ја, као и ве ћи на тра ге ди ја, од и гра ла се из не на да, и не пред ви ђе но. Ди ван лет њи дан. Ва здух ми ри ше на по ко ше но се но, на пољ ско цве ће, на рас цве та ле ру же. По не бе сном пла вет ни лу, ту и та мо,  као ма ла ра штр ка на ста да ова ца оба сја на јар ким сун цем,  про ми чу ла га но сре бр на сти обла ци.  Kру ше вач ким ули ца ма про ђу по ко ја коњ ска ко ла, се љак са тор бом пре ко ра ме на,  не ко ли ко же на са плат не ним за ве жља ји ма и пле те ним кор па ма у ру ка ма, два-три на сме ја на ђа ка ко ји се не куд жу ре, чи нов ник са ко жном та шном ис под ми шке. Сло бо дан и Ми лан су од мах по сле руч ка кре ну ли на пла жу би стре и ти хе Ра си не. Ду ши ца је ин си сти ра ла да Ми лан по ве де и Сло бо да на. - Хо ће ли та мо би ти и Гор да на? - пи тао је Сло бо дан чим 23


је чуо за по зив. - Би ће. Да ви диш ка ко ле по из гле да у ку па ћем ко стиму. - Kад те не бих ма ло бо ље по зна вао, ми слио бих да те у жи во ту је ди но же не ин те ре су ју. - А ја, кад не бих те бе бо ље по зна вао, ми слио бих да ћеш се јед ног да на за мо на ши ти. - От куд ти та кве ми сли до ла зе на ум? Ми лан се на сме јао и по гле дао га ис ко са. - Зар ти ми слиш да ја не ви дим? Све из бе га ваш же не, јер као имаш пла тон ску љу бав у тво ме До бри ну, а кад се на ђеш са Гор да ном, ти се на јед ном пре по ро диш. За ру ме не ти се обра зи, а очи за све тле... -  Ни сам знао да во лиш та ко да пре те ру јеш.  Гор да на је сим па тич на де вој ка,  и ми смо на пу ту да по ста не мо до бри при ја те љи. - Jе си ли јој ка зао да имаш де вој ку? - Ни је би ло по треб но да јој ка жем. - Се тио се ка ко га је Ол га у Бе о гра ду пи та ла да ли има де вој ку, и бр зо до дао: - Она ме ни је пи та ла. - Зар тре ба да те пи та? Сад мо рам да ти ка жем. Ду ши ца ве ру је да се Гор да на озбиљ но за ин те ре со ва ла за те бе. Сло бо дан је за ћу тао. - Шта ти је? - по гле дао га је ис пи ти вач ки Ми лан. - Шта си се на јед ном уо зби љио? - Не бих же лео да је за ва ра вам. - Не мој да је са да раз о ча раш, Сло бо да не! Не ће мо ни ми оста ти за у век у Kру шев цу. Kа да јед ног да на оде мо, не ка има за ким да уз ди ше. - Зар ти та ко ми слиш и о сво јој Ду ши ци? Ми лан је по ћу тао не ко ли ко тре ну та ка. -  Да ти пра во ка жем,  та ко сам ми слио у по чет ку.  Ме ђу тим, што се че шће са њом ви ђам, све ми је те жа по ми сао да ће мо се јед ног ле пог да на за у век ра ста ти. -  То не мо ра да бу де за у век.  Да ли си оста вио не ко га у Шап цу? - Две-три - на сме јао се Ми лан. - Ни шта озбиљ но. Са Ду ши цом је друк чи је. Има мо и су ви ше за јед нич ког... - Он да би мо рао и ме не да раз ум   еш. - Да ли ти ве ру јеш да мла дић и де вој ка мо гу да бу ду са мо при ја те љи? - За што да не? - Ме ни би то би ло вр ло те шко. Jа у сва кој де вој ци ви дим... ка ко да ка жем, ону ње ну жен ску стра ну ко ја пре ва зи ла зи и за се њу је све ње не дру ге стра не. - Опет се на сме јао. - Мо рао бих да за тво рим очи да не ви дим ње не усни це, ње ну фи гу ру, и та ко да ље, и та ко да ље... 24

- Баш си не ки сла до стра сник - на сме јао се и Сло бо дан. Та ко би те, ваљ да, не ка ко опи сао До сто јев ски кад би те унео у не ки свој ро ман. - Ми слиш, мо жда, да бих га под се тио на ње го вог Ди ми три ја Kа ра ма зо ва?... Не ве ру јем да би га ти под се тио на Аљо шу ако би те са мо јед ном ви део ка ко раз го ва раш са Гор да ном. Та ко ни је Аљо ша раз го ва рао са Ли зењ ком. - Опет пре те ру јеш - на сме јао се слат ко Сло бо дан. - Ме ђу тим,  ипак си не што по го дио.  Же лео бих да сам Аљо ша,  али Аљо ша се мо же са мо ро ди ти као та кав, а не мо же се по ста ти. - Ти би, ипак, же лео да по ста неш Аљо ша - ка зао је за ми шље но Ми лан - а ја бих же лео да не бу дем Ди ми три је. - Се ти се оног да на кад смо са зна ли да су нас иза бра ли за Вас пит ну слу жбу. Kа зао си: „Не ма ви ше ше та ња по ули ца ма мрач ним”. Kа зао си, та ко ђе, да се не ша лиш кад се до хва тиш не ког по сла. - Се ћам се. - Ме ни се чи ни да би и ти и ја же ле ли да бу де мо бо љи не го што је смо. То је мо жда и нај ва жни је у чо ве ку. Не сме да се бу де за до во љан са мим со бом. -  Ми смо за ко ра чи ли и ма ло да ље,  је дан ко рак ви ше од про сеч ног чо ве ка ко ји би же лео да ду хов но и мо рал но оја ча. Не ми сли мо са мо на се бе и на на ше лич но, мо жда и се бич но уса вр ша ва ње, не го хо ће мо да бу де мо бо љи да би смо на тај на чин мо гли да по мог не мо дру ги ма... и пре по ро ду це лог на ро да... - И не са мо на шем на ро ду не го и свим сло вен ским на ро ди ма, а као хри шћа ни, окре ну ти смо ка ви ди ци ма ко ји би об у хва ти ли и све оста ле на ро де. - Сад, то већ мо же да зву чи и уто пи стич ки. У не ку ру ку слич но ко му ни стич ком „ује ди ње њу це лог све та у име брат ства, је дин ства и рав но прав но сти”. - Чо век је сло бо дан да са ња. То му ни ко не мо же да за бра ни. Са мо, наш сан се раз ли ку је од њи хо вог јер не ће да си лом про ме ни свет, да ра зо ри јед ну дру штве ну кла су, уни шти ре ли ги ју, за ве де ди та ту ру. Не ће ни људ ску при ро ду да ме ња, не го са мо да је про ду би и опле ме ни. -  Исти на је да смо ми на су прот ној стра ни спек тра,  али зар не ми слиш да се мо ра мо чу ва ти да не би смо из гу би ли ве зу са ствар но шћу? - Ста ње у ко ме смо се за те кли је и су ви ше те шко и тра гич но да би смо мо гли и по ми сли ти на не што дру го. Спа са ва ње срп ског на ро да је у пр вом пла ну.  За са да не ма ни ка кве опа сно сти - на сме јао се - да ће мо за стра ни ти и по ста ти екс тре ми сти на том дру гом кра ју. - Чак ако би смо и за стра ни ли - на сме јао се и Ми лан - и 25


ишли до кра ја са на шим убе ђе њи ма, сви би смо оти шли у ма на сти ре и за ка лу ђе ри ли се. - У то ме слу ча ју ти би ве ро ват но сти гао по след њи. Не го, ша ла на стра ну, ми има мо на ших Де сет за по ве сти срп ским до бро вољ ци ма. Ако се њих бу де мо др жа ли, и ако се ми као по је дин ци осна жи мо ду хов но и мо рал но, на ша бор ба би ће мно го лак ша и успе шни ја. - Ми слиш да бу де мо скром ни, и да са мо то ли ко по стиг не мо за по че так! Kао да је то ла ко. Се ти се са мо оног из Ше сте за по ве сти: „... по бе ди ти се бе. То ју на штво ни је је дан пут у го ди ни... не го сва ко га да на и сва ко га ча са”. Kа ко ће мо да спа са ва мо цео свет кад ни то, као по је дин ци, не мо же мо да по стиг не мо? - Мо ра мо да се тру ди мо, да стре ми мо... - Мо жда је - пре ки нуо га је Ми лан - те би то лак ше не го ме ни, а не ко ме дру го ме је опет још те же не го и ме ни са мо ме. - Да ли знаш ко ме је нај лак ше? Ми лан је од мах нуо гла вом. - Да ли си раз го ва рао са но вим до бро вољ ци ма, се љач ким си но ви ма? -  Са мо уз гред.  „Ода кле си?  Kо га имаш од фа ми ли је?”  и то ме слич но. При ме тио сам да ти во лиш да са њи ма во диш ду ге раз го во ре. - Знаш ли, Ми ла не, о то ме ни сам још ни са ким раз го ва рао, да се ме ни све ви ше чи ни да су те за по ве сти пи са не ви ше за нас, „ва ро ша не”, или, ако хо ћеш, ва ро шке си но ве, не го за се љач ке. Из гле да ми да они у мно го че му и не ма ју се бе да са вла ђу ју, да „по бе де се бе”. По ку шао сам да го во рим с по је дин ци ма, нај ви ше во лим да раз го ва рам са сва ким по је ди нач но, о зна ча ју за по ве сти. Ни са јед ним од њих ни сам мо гао да раз го ва рам као ре ци мо с то бом, Са вом, Ми шом Осто ји ћем. Kа ко да му об ја сним да „по бе ди се бе”, кад је он углав ном сми рен, си гу ран у се бе, и зна до бро „шта се ва ља”, а шта се „не ва ља”? То му до ла зи не ка ко са свим при род но, без мно го ре чи. - О то ме ни сам ни кад раз ми шљао. - Не кад ме по гле да ју као у не ком чу ду. „Шта ми то овај сад при ча?” Поч нем не ко ме од њих да из но сим ка ко ми, до бро вољ ци, мо ра мо да бу де мо љу ди до бре во ље, ни „зло вољ ци”, ни „ма ло вољ ци”, а он, увек до бро рас по ло жен, спре ман сва ком,  ако за тре ба,  од мах и да по мог не,  гле да ме до не кле збу ње но... До ла зим све ви ше до убе ђе ња да су они бо љи вас пи та чи не го што бих ја то ика да мо гао да по ста нем. А ја, опет, тре ба њих да под у ча вам ду хов ним и мо рал ним вр ли на ма! Jа ћу ви ше на уч   и ти од њих не го они од ме не. Ис при чао је Ми ла ну ка ко су у Хо мо љу пре тре са ли ку ћу и, кад ни су на шли пар ти за не, ка ко су но ви до бро вољ ци по ски 26

да ли шле мо ве и по че ли да при ла зе ру ци де ди и ба би. - Уто ли ко ће нам у бу дућ но сти по сао би ти лак ши - осмех нуо се Ми лан. - Не ће мо мо ра ти да бри не мо о се дам де сет од сто ста нов ни штва, с об зи ром на то да то ли ко има зе мљо рад ни ка у зе мљи. - Ти се ша лиш, али си ипак по го дио у срж. -  По тво ме,  ми,  збо ра ши,  тре ба ло би да се убу ду ће кон цен три ше мо на гра до ве и на „ва ро ша не”? - Та ко не ка ко. Али у исто вре ме мо ра мо да по кло ни мо пу ну па жњу уса вр ша ва њу при вре де и тех нич ком про гре су,  оп штем обра зо ва њу... - Исто та ко мо ра ће се чу ва ти и се ло да се мо рал но не ис ква ри. - Не са мо то. Вра ћа ње гра да на основ не вред но сти ко је су у ње му по че ле да бле де и не ста ју,  по мо гло би ње го вом при бли жа ва њу се лу и „из ми ре њу”. Kо рист би би ла обо стра на. - Kа ко ми слиш да би се нај бо ље спро ве ла ду хов на ре не сан са у гра ду? -  Мо ра ће да се иза зо ве ин те ре со ва ње,  а и оду ше вље ње код свих сло је ва. И на ши гра до ви су још увек плод но тло са пу но, че сто скри ве ног иде ал  и зма. Тај иде ал  и зам, и на ма уро ђе ни ро ман ти зам, тре ба да се свим ра зум ним си ла ма усме ре у по зи тив ном прав цу. Ва жно је да се по све ти пу на па жња вас пи та њу де це и ра ду са омла ди ном. Знаш ка ко смо ми по че ли са Бе лим ор ло ви ма. Са мо је тре ба ло да не ко по ка же пра вац. Ми смо то на шли у на шем Учи те љу. - А ако ко му ни ти по бе де? - Не сме мо на то да ми сли мо. Ако је оста ло још ма ло му дро сти људ ске, то се не ће де си ти. - Ако, ипак, „лу дост људ ска” пре о вла да, шта он да? - Он да ће сле де ће ге не ра ци је да ис па шта ју. На њих ће да се сва ли и од го вор ност за бу дућ ност срп ског на ро да. Jа ипак ве ру јем, без об зи ра на то шта ће нам овај рат до не ти, да ће се срп ски на род сво јом ви тал но шћу одр жа ти и да ће вре ме ном ста ти на сво је вла сти те но ге... Че кај - на јед ном се тр гао и на сме јао - да и ја те би по ста вим ко је пи та ње. Шта ти ми слиш о све му ово ме? - Углав ном се сла жем с то бом. Са мо, чо ве ку је по треб но да по кат кад чу је и по твр ду сво јим ми сли ма. - Шта сам ти ка зао? - шап нуо је Ми лан кад су их Ду ши ца и Гор да на опа зи ле и по че ле да из ла зе из ре чи це. - Да, ле по из гле да, а исто та ко и тво ја Ду ши ца. - Оста ви се ти мо је Ду ши це па гле дај у Гор да ну. Ето, ви диш, шта сам ја те би ма ло пре го во рио?! Успе ли су са мо да се по здра ве. На пла жу је од мах иза њих сти гао би ци клом,  сав за ја пу рен,  до бро во љац из шта ба ба та 27


љо на. - Дру го ви - обра тио им се при гу ше ним гла сом, је два скри ва ју ћи уз бу ђе ње - на ши во де бор бу са пар ти за ни ма не где око Ма лог Ши ље гов ца. Тре ба им по ја ча ње. Збор је ис пред шта ба. По гле дао је по ку па чи ма, па кад ме ђу њи ма ни је ви део ни јед но дру го по зна то ли це, од ју рио је на траг пре ма шта бу. Ми лан и Сло бо дан су је два успе ли да ус тр че уза сте пе ни це, до хва те пу шке и фи ше кли је, и све у тр ку, за ди ха ни, уско че у је дан од два ка ми о на ко ји су већ кре та ли. Сло бо дан се об ра до вао кад је ме ђу до бро вољ ци ма ви део Пе ру Срем ца,  ка пла ра Жи ку,  но вог до бро вољ ца Жи ва ди на и под на ред ни ка Бо ји ћа. - По руч ник Го пу рен ко је са јед ним во дом на и шао на пар ти зан ску ко ло ну -  при чао им је Пе ра.  -  Нај зад су до ли ја ли. Бор ба се во ди већ ви ше од јед ног са та. Пар ти за на има не ко ли ко сто ти на. - До бро што ни си ка зао не ко ли ко хи ља да - уме шао се ка плар. - Да сам ка зао, ла гао бих. А и да их је са мо сто ти ну, нај ма ње их је три пу та ви ше од на ших. - У ства ри - уме шао се Бо јић - не зна мо ко ли ко их има. Го пу рен ко ни је тра жио по ја ча ње, а мо жда ни је ни мо гао. Ми смо чу ли ја ку пуц ња ву, и по њој смо за кљу чи ли да их је не ко ли ко сто ти на. - Нај зад су се ис пла ти ле оне сил не за се де и па тро ли ра ња - ка зао је Ми лан. - Ве ро ват но су их на ши из не на ди ли. - До са да смо мо гли да из не на ди мо и ухва ти мо са мо по је дин це. Су ви ше су опре зни. Се ља ци нам ја ве кад их опа зе ка ко си ла зе са Jа стреп ца да би на ба ви ли хра ну у обли жњим ме сти ма, али они иду у ко ло ни, не као ми на пет-шест ко ра ка од сто ја ња, не го на че тр де сет-пе де сет. - То су Бо ги њи ни пар ти за ни - ка зао је Пе ра - а по ли тич ки ко ме сар им је не ки До бри ца Ћо сић, ко му ни ста из овог кра ја. - От куд ти знаш? - ја вио се опет ка плар. - То нам је је дан од за ро бље них пар ти за на при чао - од го во рио је ме сто Пе ре под на ред ник Бо јић. - Ре као је и да тај Ћо сић уме до бро да го во ри на ро ду. - Да ли иде с на ма и вод ник Ри стић? - пи тао га је Сло бо дан. - Не иде. Нас во ди по руч ник Ми лу ти но вић. Ри ле је са две де се ти не на те ре ну. Ме не је оста вио са овим мо јим го ла ћи ма у ре зерв и. -  До са ди ло му,  ваљ да,  да слу ша ка пла ро ва ја ди ко ва ња ка зао је Пе ра. - Стал но се на не што ту жи. Те гла дан је, те не ма ду ва на, те ра нац му је те жак... - Слу шај те, слу шај те! - под на ред ник је пре ки нуо Пе ру. 28

Два-три зр на су зви зну ла да ле ко из над њи хо вих гла ва. Kроз ми нут-два штек та ње ми тра ље за је над ја ча ло ху ку мо то ра. - Би ће ја да око Ца ри гра да - сме шка се Пе ра и ис пи ње се на пр сте да из над ра ме на сво јих дру го ва ви ди бо ље те рен кроз ко ји про ла зе. Kа ми о ни се ус пи њу бла гом уз ви ши цом.  Ис под њих са јед не стра не, у не до глед, пру жио се те пих њи ва и ли ва да, ту и та мо по два-три кро шња та ста бла, по ко ји ред ни ских жбу но ва, уза ни кол ски пут. С дру ге стра не уз ди же се не што оштри ји на гиб са по ко ше ним трав ња ци ма и са де ну тим пла сто ви ма се на. У да љи ни се на зи ру шу мар ци. Што су се ви ше при бли жа ва ли шу мар ци ма, све су че шће про ле та ли ме ци из над њи хо вих гла ва, и кла па ра ње ми тра ље за се све ја че чу ло. - Опа зи ли су нас! - вик нуо је ка плар. - Ни су, ваљ да, ћо ра ви - на сме јао се Пе ра. - Ови ка ми о ни су ве ћи од сло но ва. - Ено их! - вик нуо је опет ка плар, по ка зу ју ћи сво јом ду гач ком ру ком у да љи ну, на ред жбу но ва дуж кол ског пу та. - Где су? - Пе ра се ис пео још ви ше, али су му дру ги, сви ви ши од ње га, за кла ња ли ви дик. -  Ни си,  ваљ да сад ти оћо ра вио?  Ви диш оне све тла це и дим! Не ми слиш да они то па ле ци га ре те! Уско ро је пут за шао у шу ма рак и зви жда ње ме та ка је пре ста ло. По сле крат ког вре ме на сти гли су до до бро во љач ких по ло жа ја. Kа ми о ни су се за у ста ви ли на јед ној чи сти ни. Иско чи ли су из ка ми о на и по че ли да се свр ста ва ју по је ди ни ца ма. По но во су чу ли зви жда ње ме та ка. Из шу мар ка је иза шао на сме јан по руч ник Го пу рен ко, са не ко ли ко до бро во ља ца, и ср дач но се по здра вио са по руч ни ком Ми лу ти но ви ћем. - Гад но смо их из не на ди ли - ка зао је Го пу рен ко. - Из гле да да смо им на не ли те шке гу бит ке. - Kад смо их опа зи ли и отво ри ли паљ бу - ја вио се до бро во љац ко ји је ста јао по ред Го пу рен ка - по че ли су да ви чу: „Не пу цај те, до бро вољ ци, ми смо чет ни ци!” - Да - на сме јао се гла сно Го пу рен ко - ја сам об ја снио овим мо јим вој ни ци ма да је то ста ри пар ти зан ски трик. Хо ће са мо да нас збу не и да до би ју у вре ме ну. Сло бо дан и Ми лан су се и не хо ти це по гле да ли. - Jе си ли си гу ран да то ни су чет ни ци? - као да се тр гао и по руч ник Ми лу ти но вић. - Ап со лут но. Се ља ци су нам још пре два да на ја ви ли да ће овим пу тем на и ћи јед на ве ћа пар ти зан ска је ди ни ца. За то смо и на пу сти ли за се де и кре ну ли у овом прав цу. 29


Но во до шли до бро вољ ци су од мах за тим до би ли на ре ђе ње да обра зу ју де сно кри ло на па да, да се раз ви ју у стрел це и кре ну тр че ћим ко ра ком пре ма пар ти зан ским по ло жа ји ма, у на ме ри да их уда ре са бо ка. Пар ти за ни су отво ри ли ја ку ва тру ко ја је тра ја ла са мо не ко ли ко ми ну та, и он да се на јед ном ути ша ла, и по сле не ко ли ко тре ну та ка пот пу но пре ста ла. - По вла че се! - Сло бо дан је, тр че ћи свом сна гом, чуо иза се бе Го пу рен ков глас. По руч ник Ми лу ти но вић, ко ји је био на че лу стро ја, ус по рио је ко рак и у исто вре ме дао знак и оста ли ма да и они успо ре. По че ли су да мно го па жљи ви је при ла зе пар ти зан ским по ло жа ји ма. Го пу рен ко их је по сле кра ћег вре ме на за у ста вио. Из ва дио је до глед и по чео да раз гле да око ли ну. - Ни сам ни мет ка опа лио - Сло бо дан је чуо ка пла ров глас. - Опет се он ту жи - ода звао се Пе ра. - Ни си ни ти опа лио. - Jа ту чем са мо кад ви дим. Ни кад не тро шим ме так за ба да ва. - Не ма ниг де ни ко га - нај зад је ка зао Го пу рен ко и спу стио дво глед. - Из ву кли су се. - Дру же по руч ни че! - вик нуо је не ко на де се так ме та ра ис пред њих. - Мр тви пар ти за ни. Ле же сву да око ло. Сло бо дан је пр ви по тр чао. Ви део је ис пред се бе, на иви ци ко се об ра сле тра вом, не ко ли ко љу ди у си вим уни форм ам  а и на род ним но шња ма ка ко не по мич но, као и они пар ти за ни у Хо мо љу, ле же као да су при ле гли да се од мо ре. При шао је пр вом, не кој љу ди ни у си вој уни форм и и са чи зма ма на но га ма, ко ји је ле жао ли цем на до ле. По ред ње га, у тра ви, вој нич ка ка па. Не ви ди се цр ве на зве зда, јер је и ка па окре ну та на до ле.  Сло бо дан је по ла ко при шао ка пи.  Пр во је хтео да је по диг не ру ком, али се пре до ми слио и по кре нуо је вр хом пу шча не це ви. Уме сто цр ве не пе то кра ке, на си вој шај ка чи се си ја ла ме тал на офи цир ска ко кар да са бе лим дво гла вим ор лом, уо кви ре ним злат ним гран чи ца ма. До бро се за гле дао у ко кар ду. Не ма ни ка кве сум ње, ни је се ва рао. То ни је би ла пе то кра ка. Хтео је не што да ка же,  али га је глас из дао.  По ди гао је шај ка чу пу шком, по ла ко се окре нуо и по ка зао је они ма иза се бе. На ста ла је ти ши на. -  Го спо де Бо же -  пр ви се ја вио Ми лан Kу нић -  па то су чет ни ци! Сло бо дан га је по гле дао. Био је блед. Усне су му по дрх та ва ле. 30

Kа плар Жи ка је при шао гру пи мр твих вој ни ка. - Сви су чет ни ци - ка зао је ти хо, као да се ма ло пре по на дао да су оста ли пар ти за ни. - Има их сед мо ро. - Шта вам би! - на јед ном је јек нуо Ми лан, окре нут Го пу рен ку. - Kа ко сте сме ли да на пад не те чет ни ке! - От куд смо ми зна ли да то ни су пар ти за ни - Го пу рен ку је не стао осмех са уса на. - Чим смо при пу ца ли, од го во ри ли су бр зом паљ бом. Што се ни су по ву кли? То је њи хо ва кри ви ца. Сло бо дан је пре шао по гле дом по до бро вољ ци ма ко ји су по че ли да при сти жу. Сву да бле да ли ца. Са мо се Го пу рен ку ру ме не ја го ди це. По чео је опет да се сме шка. - То је њи хо ва кри ви ца. Што се ни су из ву кли? - по но вио је још не ко ли ко пу та, да сви мо гу да га чу ју. - И они су уби ли јед ног на шег до бро вољ ца и ра ни ли че тво ри цу. Ни су сме ли да при ме бор бу. Сло бо дан се окре нуо да их још јед ном ви ди. По ред ве ли ког чет нич ког офи ци ра, ко га је не ко пре вр нуо на ле ђа, кле чао је, го ло глав, но ви до бро во љац Жи ва дин и па жљи во му, пр сти ма, за тва рао оч не кап ке. За све вре ме пу та пре ма Kру шев цу, у ка ми о ну у ко ме су би ли Сло бо дан и Ми лан ни ко ни је из у стио ни јед ну је ди ну реч. Kад су си ла зи ли из ка ми о на,  Сло бо дан се у јед ном тре нут ку су о чио са Пе ром Срем цем. Пе ра је на гло скре нуо по глед на дру гу стра ну. Ипак је при ме тио да су му очи вла жне и бе о ња че цр ве не. - Хај де мо од мах прос ве та ру - ка зао је Ми лан чим су од ло жи ли пу шке. Сло бо дан је по шао за њим ћу те ћи. - Дру же Са во - по чео је Ми лан још са вра та - Го пу рен ко нас је за ва дио са чет ни ци ма. Оно њи хо во од у зи ма ње оруж ја је све би ла ша ла пре ма ово ме. Про ли ли смо брат ску крв. Ис при ча ли су му шта се де си ло.  Он је са мо од ма хи вао гла вом. Kад су за вр ши ли, по ди гао се са сто ли це. - На ђи те по руч ни ка Ми лу ти но ви ћа - ка зао је чвр стим гла сом. - Kа жи те му да до ђе по ме не кад кре не на ра порт ко ман дан ту. У со би их је до че као Ми ша Осто јић. - Чуо сам. Све сам чуо. Шта ће са да би ти? - Си гур но рат са чет ни ци ма - ка зао је Ми лан, тр ља јући сво је ви со ко, ко шча то че ло. - Шта би дру го мо гло да бу де? - Мо жда ће Kе се ро вић раз ум   е ти да је би ла гре шка... -  Вра га,  гре шка!  -  пре ки нуо га је не стр пљи во Ми лан.  31


Ако ја не ве ру јем да је то би ла гре шка, ка ко ће он да Kе се ро вић да по ве ру је? - Са мо, на жа лост, Kе се ро вић ће да ми сли ка ко смо их на па ли да им се осве ти мо за оне пу шке и му ни ци ју. - Мо ма Kне же вић ће да ис ко ри сти ову си ту ац   и ју - ка зао је Сло бо дан. -  Пот пу но сам за бо ра вио на ње га -  вај као се Ми лан.  Имаш пра во.  Си гур но ће га са да на го ва ра ти да се они на ма осве те. - Шта ће да ка же ге не рал Не дић кад чу је за ово? Се ћаш ли се, Ми ла не, ка ко нас је оног да на кад смо по ла га ли за кле тву у Бе о гра ду на звао да смо ње го ва „нај бо ља вој ска”? А шта ће тек да ка же Ми та Љо тић?! - За што би Го пу рен ко на мер но на пао чет ни ке? - Сло бо дан и ја има мо те о ри ју по ко јој они ко ји хо ће да нас за ва де или су ко му ни стич ки, или не мач ки аген ти, или су бу да ле и уси ја не гла ве. И ја сам, и сви смо ми би ли љу ти на чет ни ке кад су пра ви ли глу по сти, али их за то ни ка да не би смо уби ја ли. - Не ве ру јем - ка зао је Ми ша - да је Го пу рен ко ко му ни ста, ни ти уси ја на гла ва. Мо гао би би ти је ди но бу да ла, или, не мач ки чо век ко ји нам је и при шао за то да нас с њи ма за ва ди. - Kо ли ко је ду го у до бро вољ ци ма? - Све га не ко ли ко ме се ци. - Че кај те, че кај те - ка зао је из не на да Ми ша, хва та ју ћи се ру ка ма за гла ву. - Сад се се ћам. Ме ни је Го пу рен ко кад сам га за ду жи вао офи цир ском уни форм ом, а до шао је код нас у ску по це ном ци вил ном оде лу,  хва лио Стра хи њу Jа њи ћа,  ка ко је ве лик и бес ком про ми сан ан ти ко му ни ста. То ми је би ло чуд но, јер ви зна те шта ми о Jа њи ћу ми сли мо, али сам на то пот пу но за бо ра вио. - Иди од мах код Са ве про све та ра и то му ис при чај! - Ми лан је ско чио са кре ве та и унео му се у ли це. - Мо жда је још увек са Ми лу ти но ви ћем и мо жда још ни су оти шли код ко ман дан та. Ми ша је устао, за те гао опа сач, до хва тио шај ка чу и без ре чи иза шао жур но из про сто ри је. - Шта нас са да че ка? - пи тао је Ми лан, се да ју ћи на свој кре вет. -  Ни шта до бро.  Ве ли ка не сре ћа.  Ни ко не зна шта ће из овог да се још из ро ди. - Да је Ду шко Мар ко вић па ме тан па да Го пу рен ка из ве де на пре ки суд... - Ако Го пу рен ко ра ди за Ге ста по, Нем ци ће га за шти ти ти. Се ћаш ли се шта се де си ло Си ми Kе реч ком кад је хтео да су ди Стра хи њи Jа њи ћу? 32

- Осло бо ди ли су Jа њи ћа, а за тво ри ли Kе реч ког. - Чет ни ци нам не ће ни кад по ве ро ва ти да је би ло као што је би ло. И њи ма су, ве ро ват но, као и на ма ја ви ли се ља ци, пре дан-два, да ће ве ћа пар ти зан ска је ди ни ца про ћи овим пу тем. И они су за то кре ну ли у ак ци ју, као и Го пу рен ко. Да ни су по че ли да нас на па да ју и раз о ру жа ва ју, и да ље би смо са ра ђи ва ли с њи ма, и до ово га не би ни ка да до шло. - Jе ди но што би нам са да мо гло да по мог не, и на ма и њи ма, би ла би не ка ве ли ка пар ти зан ска офан зи ва од пре ко Дри не. - Пар ти за ни ће са да да се сми ре и да нас гле да ју ка ко се из ме ђу се бе ту че мо. У со бу је ушао Ми ша. Био је за ди хан. - Имао сам сре ћу. Сти гао сам их ис пред са ме ко ман дан то ве кан це ла ри је. Са ва Ву ји но вић ми је ка зао да ће му пре не ти то о Jа њи ћу. Ни сам га ни кад ви део та ко љу тог. Kа же да би Го пу рен ка тре ба ло од мах стре ља ти, па шта бу де, нек бу де. - Про шли су они срећ ни да ни кад смо ишли Kру шев цем уз диг ну те гла ве - го во рио је Сло бо дан Ми ла ну јед ног да на док су про ла зили гра дом. - Се ћаш ли се ка ко нас је на род ве се ло по здра вљао по што смо спа сли хи ља ду и се дам сто ти на жи во та? - Сад нас мно ги гле да ју као да нас пр ви пут ви де, а не ки и отво ре но не при ја тељ ски. - Ипак, оно што је Ду шко Мар ко вић учи нио, не мо же ни ко ви ше да из бри ше. -  Са мо,  љу ди бр зо за бо ра вља ју.  Та ква је,  ваљ да,  на ша људ ска при ро да. - Да нас ћу се пр ви пут по сле чет нич ке по ги би је ви де ти са Гор да ном. Ин те ре су је ме за што хо ће да се ви ди са мном. - Ду ши ца ме је пре не ко ли ко да на упо зна ла са Гор да ни ним ста ри јим бра том. Kа же ми да су он и њи хов отац, као и мно ги Kру ше вља ни,  огор че ни на нас.  При ча се по гра ду да смо уву кли чет ни ке у до бро при пре мље ну за се ду,  да је њих би ло све га пе де се так, а нас не ко ли ко сто ти на. - Исти на је са ма по се би стра шна. Шта им то тре ба да уве ли ча ва ју! -  Не ки су све ово је два до че ка ли.  Они ко ји нас нај ви ше мр зе. - Kад чо век до бро про ми сли, не мо же мо на овај на род да се љу ти мо, мо ра мо да га раз ум   е мо. Шта би смо ми ра ди ли на њи хо вом ме сту? Они у шу ми су њи хо ви хе ро ји. Ми смо не ка вр ста ну жног зла. Са на ма ни је до бро, а без нас још го ре... А што се ти че уве ли ча ва ња, ве ро ват но то исто и ми ра ди мо, Ми ла не, али по људ ској сла бо сти ни смо ни са ми све сни, као ни они. - Kа жу да „вре ме ле чи”. Ме ни се чи ни да се ова ра на не 33


ће ни кад за ле чи ти. Ви диш, ти и ја го во ри мо са да о „на ма”, та ко зва ним љо ти ћев ци ма,  и „њи ма”,  на ро ду и чет ни ци ма.  Све до ско ро је би ло углав ном ми, на род и чет ни ци са јед не стра не, а ко му ни сти-пар ти за ни, са дру ге. - Бри не ме што су се и мно ги на ши до бро вољ ци уз не ми ри ли. Знаш да су већ дво ји ца, по ре клом из окол них се ла, де зер ти ра ли. Би ће их, ве ро ват но, и ви ше. - Са ва ми ка же да су се љач ки си но ви пре ста ли да се ја вља ју до бро вољ но.  Kа же да се у шта бу по ја ви још по не ки Kру ше вља нин, и то нај че шће наш друг из Бе лих ор ло ва. Ми лан је свра тио у Ду ши чи ну ку ћу, а Сло бо дан је про ду жио. Са Гор да ном се на шао у јед ној спо ред ној ули ци. По ру чи ла му је по Ми ла ну да се ту на ђу, јер „ни је же ле ла да јој отац и брат са зна ју да се ви ђа са љо ти ћев цем”. Хте ла је да са њим раз го ва ра о не чем вр ло ва жном. - Из ви ни те - ка за ла је чим су се са ста ли - по све му из гле да да сам вас зва ла на са ста нак. Због то га ми је не при јат но и пред ва ма и пред Ми ла ном. Та ко ђе ми је не згод но и због ро ди те ља, ко је ни сам ни ка да ла га ла. Jа се, у ства ри, ни сам ни кад ни озбиљ но за ба вља ла, са мо сам се по кат кад ше та ла на кор зоу са ко ле га ма, а сад, на јед ном, ша љем по ру ку мла ди ћу ко га до бро и не по зна јем... „И то још љо ти ћев цу”, по ми слио је Сло бо дан. Го во ри ла је бр зо као да је на у чи ла на па мет на пи са ни текст, па се пла ши да ће га за бо ра ви ти ако је он пре ки не. Ни је гле да ла ње га, не го ис пред се бе, као да се бри не да ће јој се на ста ром, не рав ном ци гла ном тро то ар  у по ја ви ти не ка не пред ви ђе на пре пре ка о ко ју мо же да се спо так не. И Сло бо дан је, као из не ке со ли дар но сти, гле дао ис пред се бе, у вр хо ве сво јих па жљи во из глан ца них цо ку ла. Kад ју је у јед ном тре нут ку по гле дао, при ме тио је да су јој обра зи за жа ре ни и да јој ли це има не ки ско ро му че нич ки из раз. По ку шао је да је пре ки не и на тај на чин јој ма ло олак ша, али му ни је по шло за ру ком. -  Не,  не.  До зво ли те ми да завр шим...  На дам се,  чак сам уве ре на, да ме не ће те по гре шно раз ум   е ти. Се ћа те ли се на ших раз го во ра? На пра ви ла сам пре ма ва ма ве ли ку гре шку, и ја бих же ле ла да се из ви ним ако сам по вре ди ла ва ша осе ћа ња...  а убе ђе на сам да је сам.  То ми је са да ва жно,  а на ро чи то под овим при ли ка ма. Не ко вре ме се чуо са мо бат Сло бо да но вих пот ко ва них вој нич ких цо ку ла по ци гли. - При мам ва ше из ви ње ње - про го во рио је нај зад са осме хом - кад ви дим да вам је до то га то ли ко ста ло, иа ко, у ства ри, не ве ру јем да има те раз ло га да ми се из ви ња ва те. -  Се ћа те ли се ка ко сам вам пре ба ци ла што сте обу кли 34

уни форм у под оку па ци јом... ка за ла сам вам да сте у ства ри за Нем це. - Kо ли ко се се ћам, и ја сам ва ма дао до бар од го вор. Бар ми слим да сам вам до бро од го во рио. - Ва ши од го во ри су ме збу ни ли, а он да и по бу ди ли на раз ми шља ња. - Ус по ри ла је ко рак - На ро чи то кад сте ми ка за ли, а то ме је по ма ло и по тре сло, кад сте ка за ли ако су они ко ји вас на па да ју у пра ву, да сте за и ста го ри од нај го рих, „про да не ду ше”, а и кад сте ми свој Kо сов ски крст по ка за ли... па и оно о хи ља ду и се дам сто ти на љу ди. - По ћу та ла је не ко ли ко тре ну та ка, и он да га пр ви пут по гле да ла. - Сад сам уве ре на да су вам мо ти ви ис прав ни. А ко од нас, у овом мо мен ту, зна ко је у пра ву, а ко ни је? И ко има пра во да се ба ци ка ме ном? - Дра го ми је што та ко ми сли те. - У све сти му је ис кр снуо бла ги лик Ди ми три ја Љо ти ћа кад га је по се тио у Алек сан дро вој, број је дан, и за зву ча ле му ње го ве ре чи: „... Не ко зр но ће па сти и на плод но тло.” - Kа за ла сам вам да ми је на ро чи то са да, под овим при ли ка ма, ва жно да вам се из ви ним. Ду ши ца ми при ча ка ко је Ми лан по ти штен,  а исто та ко и ви,  због не срећ ног...  не срећ ног неспо ра зу ма. И пре су вас не ки на па да ли, а са да их има мно го ви ше. - Да ли вам је по зна то да је по руч ник Го пу рен ко, ко ји је ко ман до вао том на шом је ди ни цом, от пу штен? - Не, Ду ши ца ми ни је о то ме ни шта ка за ла. - Не са мо да је от пу штен, не го је из Не ди ће ве кан це ла ри је из да та на ред ба свим од ре ди ма у са ста ву Не ди ће ве вој ске да га ни под ка квим окол но сти ма не сме ју да при ме на траг у слу жбу. - То је сва ка ко зна чај но. - Наш ко ман дант Ду шко Мар ко вић пр во је на ре дио исле ђе ње. Но сио се ми шљу да обра зу је и пре ки вој ни суд, али је због из ве сних окол но сти мо рао од тог да од у ста не. По не ким по вер љи вим љу ди ма по слао је Kе се ро ви ћу из ви ње ње. - Шта ми сли те, да ли ће он раз ум   е ти? - То ме се на да мо, али ве ћи на на ших љу ди не ве ру је. На ма јо ра Kе се ро ви ћа ће се вр ши ти при ти сак да осве ти оне не срећ но из ги ну ле чет ни ке. Да нас, кад Ср би јом, за хва љу ју ћи на по ри ма ге не ра ла Не ди ћа и на сто ја њи ма Дра же Ми ха и ло ви ћа, вла да ре ла ти ван мир и ред,  ору жа на ак ци ја про тив „не при ја те ља” мо ра да из гле да вр ло при ма мљи во не ким ак тив ним офи ци ри ма око Kе се ро ви ћа. Оку па то ра не сме ју да на па да ју због ре пре са ли ја над на ро дом. Kо му ни сте не мо же мо ниг де да на ђе мо ни ми ни они. Оста ју још љо ти ћев ци. Са да они ко ји су га одав но на го ва ра ли да их на пад не има ју за то и не по сре дан по вод. На тај на чин ће по ка за ти це лом све ту да, баш ако се и не бо ре про 35


тив оку па то ра, бо ре се про тив „оку па то ро вих слу гу”. - Мо жда гре ши те. Же ле ла бих да гре ши те. Ве ру јем да ће код њих, ипак здрав ра зум да по бе ди. - И ја бих же лео да је то што сам ка зао са мо пре те ри ва ње. Ако сте у пра ву, не ће ни ко би ти срећ ни ји од ме не... У сва ком слу ча ју,  хва ла вам на ле пим ре чи ма.  Да нас нам је то нај по треб ни је. Бар ма ло раз ум   е ва ње. - Ду ши ца и ја смо чу ле до бро вољ ца, ко ји је до ју рио би ци клом на Ра си ну да вас дво ји цу по зо ве, кад је ка зао ка ко ва ши до бро вољ ци во де бор бу са пар ти за ни ма не где око Ма лог Ши ље гов ца. По ку ша ла сам да то об ја сним та ти и бра ту, али они су се на ме не на љу ти ли. Мој та та твр ди да је то све на ме ште но. Kад не бих по зна ва ла вас и Ми ла на, и ја бих та ко ми сли ла. - Пот пу но их раз ум   ем. Шта дру го мо гу и да ми сле под овим при ли ка ма? Ако смо по ти ште ни, по ти ште ни смо не са мо због ове не сре ће не го и због сво је не мо ћи. Има мо ути сак да че сто не вла да мо на шим суд би на ма.  Kао да смо па ли у клоп ку, у ко ју смо уле те ли без гла во, па са да, ве за них ру ку и но гу че ка мо шта ће да ље да се де ша ва. Kао да Ср би јом вла да ју не ке под зем не си ле зла ко је хо ће по што-по то да уни ште овај му че нич ки на род, а и све нас за јед но с њим. - За и ста, шта смо ми Ср би Бо гу згре ши ли да има мо то ли ко мно го не при ја те ља? На ста ви ли су са шет њом и уско ро се при бли жи ли кра ју ули це. Не што да ље од по след ње ку ће, на јед ној чи сти ни ои ви че ној жбу но ви ма ја сми на и јор го ва на, ис под гра на тог ста рог ора ха, уко па на је у зе мљу гру бо ис те са на др ве на клу па са на сло ном. - Ова клу па из гле да и су ви ше при ма мљи ва - осмех нуо се Сло бо дан. Гор да на му је од вра ти ла осме хом и клим ну ла гла вом. Пре не го што су се ли, Сло бо дан је по ка зао на по ве ће ср це уре за но на да сци од на сло на. У ср цу су ста ја ла уре за на два име на: „Сте ва и Ве ра”. - Мо же мо да сед не мо за не ко вре ме, док се ово дво је не по ја ве. Гор да на се на сме ја ла. -  Њих дво је су,  мо жда,  већ ба ба и де да.  Ви ди те ка ко су сло ва из ли за на. - А за што и ба ба и де да не би мо гли да до ше та ју и ма ло ужи ва ју у овом ле пом лет њем да ну? „Баш је ле па кад се на сме је”, по ми слио је гле да ју ћи ње не не жне, глат ке обра зе, пре пла ну ле од сун ца, плав ка сто-зе лен ка сте круп не очи и злат ну, ду гу, тек ма ло за та ла са ну ко су. 36

Са да му је пр ви пут па ло на ум да се она рет ко сме је. - Не ве ру јем да би мо ји ба ба и де да „до ше та ли” - ка за ла је још увек се осме ху ју ћи. - Ре кла сам вам да су са се ла. Ни сам их ни ка да ви де ла да ше та ју, а ви де ла сам их ка ко се де је ди но за вре ме обро ка, или у до ба кру ње ња ку ку ру за, или та ко не чег. Увек су не чим за по сле ни. - Да ли су вам они са оче ве стра не? - Не, са ма ми не. Са та ти не стра не, де да ми је по ги нуо на Со лун ском фрон ту, а ба ка је умр ла про шле го ди не. Kад је ви део да се опет уо зби љи ла, хтео је да ка же не што ве се ло, да је опет на сме је, али му баш ништа ве се ло ни је па да ло на ум. У сва ком слу ча ју, хтео је да бар пре ђе на не ку ве дри ју те му. - Ни сам успео ни да вам че сти там кад сам са знао од Ми ла на да сте осло бо ђе ни по ла га ња усме них ис пи та на ве ли кој ма ту ри. Пру жио јој је ру ку. Учи ни ло му се да је ње на уза на, не жна ру ка ла га но за дрх та ла у ње го вој. - Хва ла - про мр мља ла је осме ху ју ћи се. - Kа жу да бо љи ђа ци, а на ро чи то нај бо љи, као ви и Ду ши ца, узи ма ју и жи вот озбиљ ни је. - Ве ро ват но сте умно го ме у пра ву, али ја знам и сла би је ђа ке ко ји су у при ват ном жи во ту озбиљ ни ји и од го вор ни ји од не ких од ли ка ша. - А ве ро ват но и успе шни ји у жи во ту... Учи ни ло му се да га је по гле да ла по ма ло од сут но,  као осо ба ко ја има не што дру го на уму. Ћу та ли су не ко вре ме. Чуо се са мо цвр кут пти ца и зу ја ње пче ла. Из над њих је из не на да прх ну ло ја то го лу бо ва. Jед на жу та мач ка им се при бли жа ва ла по ла ко и не си гур но. Kад је при ме ти ла Гор да ни ну ис пру же ну ру ку, по шла је ма ло бр же, мја ук нула и по че ла да се ма зно уви ја око ње них но гу. Се тио се оне пр ве ве че ри на кор зу кад му је Ми лан ка зао ка ко се из не на дио што ни је при ме тио да она има ле пе но ге. За и ста, мо рао је са да да при зна са мо ме се би да је она вр ло жен стве на и до па дљи ва. Ни је је упо ре ђи вао са Ан ђел ком. Jер Ан ђел ка не са мо да је ле па и згод на на свој соп стве ни на чин, не го је она и не што из ван тог кру га же на и де во ја ка ко је је по зна вао и оних ко је је ви ђао сва ког да на на ули ци.  Она,  мо жда,  ни је то ли ко ле па као Све тла на, ин те ре сант на и ду бо ка као Ол га, ни то ли ко жен стве на као Гор да на, али је има ла у се би не што бли ско и дра го, што би му би ло те шко да опи ше и да на ђе у дру гој де вој ци. - Kа ко се она уме бр зо да спри ја те љи - ка за ла је Гор да на док је ми ло ва ла мач ку по гла ви. 37


- Пи тај те го лу бо ве ко је је ма ло пре по пла ши ла - на сме јао се Сло бо дан - шта они о њој ми сле. Гор да на се опет осмех ну ла са мо јед ним кра јем уса на и од мах за тим се уо зби љи ла. По ди гла је гла ву пре ма ње му. - За што се ви у ства ри бо ри те? Та та и брат ка жу да сте фа ши сти. - Ми се бо ри мо про тив ко му ни зма и сва ке дру ге дик та ту ре, за спас срп ског на ро да од уни ште ња, и за ње гов ду хов ни пре по род... По ку шао сам да вам ка жем све у јед ној ре че ни ци. - Ни сте фа ши сти? - Ни смо. - Не мој те да ме убе ђу је те. Ве ру јем вам. Да је сте, ви би сте то при зна ли и по ку ша ли да ми об ја сни те због че га је сте за фа ши зам, као што и ко му ни сти при зна ју да су марк си сти, и од мах су спрем ни да вам на сва пи та ња од го во ре. - Ште та - осмех нуо се Сло бо дан - што не при ма мо де вој ке у до бро во љач ке ре до ве. Ви би би ли кан ди дат за про све та ра. - Kо је тај ваш Љо тић? - Jе ди ни пред рат ни бив ши ми ни стар ко ји се од ре као бо га те ми ни стар ске пен зи је. - То је све? - Jе ди ни наш по ли ти чар ко ји је го во рио да је чо век ва жни ји од си сте ма. - И од ње го вог си сте ма? - Jед ном је из ја вио да ће до бри и по ште ни љу ди са ло шим си сте мом во ди ти бо ље др жа ву не го ло ши и не по ште ни љу ди са мно го бо љим си сте мом.  У су шти ни,  це ла ње го ва фи ло зо фи ја је ба зи ра на на хри шћан ским прин ци пи ма. Ње му чак ни ње го ви нај љу ћи не при ја те љи не по ри чу лич но по ште ње. Kа зао је ви ше пу та да ће рас пу сти ти Збор чим поч не да се оства ру је пре по род. По ћу та ла је не ко ли ко тре ну та ка. - Да ли би не ко мо гао да бу де у исто вре ме за Дра жу и за Љо ти ћа? - пи та ла је ти хим гла сом док се у исто вре ме са гну ла, до хва ти ла мач ку и ста ви ла је се би у кри ло. - На ши дру го ви, Збо ра ши, ко је је рат за те као у Ли ци, Kор ду ну, Дал ма ци ји, Бо сни, Хер це го ви ни и Цр ној Го ри, при шли су чет нич ким од ре ди ма ко ји при зна ју Дра жу Ми ха и ло ви ћа за вр хов ног ко ман дан та. - А у Ср би ји? - И ов де су мно ги по че ли да му при ла зе 1941, пре пре у ра ње ног устан ка.  Наш друг,  Вла да Ле нац,  био је пр ви Дра жин ађу тант на Рав ној Го ри. Ве ро ват но да би му и ми сви при шли, и ја сам лич но за то био спре ман, да ко му ни сти ни су по че ли сво ју ре во лу ци ју у ју ну и да у њу ни су хте ли да уву ку и чет 38

ни ке и цео срп ски на род. Зна те шта се по сле то га де си ло. - Знам. Не мач ка ка зне на екс пе ди ци ја, па ље ње Ма чве, ма сов на стре ља ња. Из по след ње ку ће у ули ци иза шао је деч ко од пет-шест го ди на,  окре нуо се ле во-де сно,  као да не што тра жи,  па кад је њих опа зио, при шао им је на де се так ко ра ка, на сло нио се на ста бло не ког др ве та и по чео да их по сма тра. - За што ни сте при шли чет ни ци ма кад су се и они окре ну ли про тив ко му ни ста? -  Си ту ац   и ја се стра шно ис ком пли ко ва ла и бит но про ме ни ла не у спе лим и тра гич ним устан ком.  Нем ци су бе сни и огор че ни на нас Ср бе.  Спрем ни су да нас уни ште,  исто као што уни шта ва ју и Jе вре је. Jош увек су до вољ но моћ ни и сил ни да от пре ме, а ти ме стал но пре те, јед ну но ву ка зне ну екс пе ди ци ју, ово га пу та са ста вље ну од уста ша, Ма ђа ра, Шип та ра и Бу га ра. На ма је са да циљ да до че ка мо крај ра та са што ви ше жи вих Ср ба... - Из ви ни те - Гор да на га је пре ки ну ла. - Да ли сте при ме ти ли оног деч ка? Сло бо дан је по гле дао де ча ка ко ји се из не на да окре нуо од њих и по тр чао пре ма ку ћи, гор ко пла чу ћи. - Шта му се де си ло? - Не мам пој ма. По сма трао нас је не ко вре ме и на јед ном је по чео да пла че... Ако сам вас пра вил но раз ум   е ла, да је вас, мо га та ту и бра та рат за те као не где из ван Ср би је, ви би сте би ли исто ми шље ни ци, би ли би сте пот пу но на истом фрон ту? - Да. У то сам уве рен. - Не зна те - ка за ла је из не на да ја чим гла сом - ко ли ко сте ми олак ша ли. Из ку ће је иза шла же на опа са на бра шња вом ке це љом за ко ју се гр че ви то др жао онај де чак, и по ка зи вао јој на њих дво је. Же на се осмех ну ла, узе ла га чвр сто за ру ку и по шла пре ма њи ма. - Опро сти те - ка за ла је кад се за у ста ви ла ис пред клу пе. Мој Пре драг се упла шио да ће те му од не ти ње го ву мач ку. - Са гла се пре ма де те ту.  -  Не бој се,  си не,  не ће те би ни ко узе ти тво ју ци цу. - Ево ти тво је ци це - ка за ла је Гор да на пру жа ју ћи му мач ку. - Ми смо је са мо ма ло при па зи ли да не на и ђе не ки не ва ља ли кер. Деч ко је на дла ни ца ма обри сао су зе и при хва тио је обе ма ру ка ма, још увек ти хо је ца ју ћи. - Де ца, к’о де ца - ка за ла је же на и окре ну ла се Сло бо да ну. - Ви дим да сте у Не ди ће вој вој сци. Сам Бог вас је оно мад по слао да спа се те онај јад ни на род од стре ља ња. Ме ђу њи ма је 39


био и мој де вер. - Ето - ка зао је Сло бо дан ка да је же на оти шла - то нам је нај леп ша на гра да... и уте ха. Пр во ви, па са да ова же на... Учи ни ли сте ми мно го. - И ви сте учи ни ли мно го за ме не. Мно го ви ше.

са осме хом и за тре ну так ус по рио ко рак. - Да ли је све у ре ду, Ацо? - Све је под кон тро лом, го спо ди не по руч ни че - стао је по но во „мир но” и са лу ти рао. - Мо же мо да кре не мо већ за пет на ест ми ну та.

Те ве че ри кад су се по но во на шли у згра ди, Ми лан је по гле дао ис пи ти вач ки Сло бо да на. - Шта од ме не оче ку јеш? - на сме јао се Сло бо дан. - Хо ћеш ли да ти ис при чам ка ко ми је она из ја ви ла љу бав? - То ме не би мно го из не на ди ло. Не го, шта је то би ло та ко ва жно што је хте ла да ти ка же? - Kа ко то да об ја сним? У сва ком слу ча ју, при јат но ме из не на ди ла. Хте ла је, мо жда, да нам ка же да нас је схва ти ла и раз ум   е ла у овом тра гич ном тре нут ку у ко ме нас ни ко, ни Kру ше вац, ни цео свет, не раз ум   е. Рас пи ти ва ла се о на шој бор би и Ди ми три ју Љо ти ћу. - То је до бра вест. На дам се да ће Гор да на ути ца ти и на Ду ши цу да се и она ма ло ви ше за ин те ре су је за на шу ствар. За стао је и гор ко се осмех нуо. - До бро си ка зао: цео свет нас је оста вио... Са мо нам по не ка из гу бље на ду ша при ђе.

Сло бо дан се вра тио у згра ду. - Не ма ме ста за ме не - ка зао је Ми ла ну. - Пра во да ти ка жем, ја сам ти већ и по за ви део што ћеш про ве сти цео дан са ин те лек ту ал ним ка па ци те ти ма као што су Ду шко,  Зла тан Ма рин ко вић и То ша Ста ни са вље вић,  а и са сви ма дру ги ма. - Про све тар је та ко ђе тре ба ло да иде, али је остао да на пи ше не ки чла нак. - Ето, ни си ти је ди ни... Хај де мо на пла жу. Да нас ио на ко не ма мо ни шта да ра ди мо.

Jед ног вре лог јул ског да на Сло бо дан се на дао да ће и ње га укљу чи ти у прат њу окру жног на чел ни ка и ко ман дан та Тре ћег до бро во љач ког ба та љо на Ду шка Мар ко ви ћа. Ме ђу тим, ка да је сти гао, од мах на кон руч ка, ис пред хо те ла „Евро па”, Аца Бо јо вић, ко ји је ста јао по ред ве ли ког ау то бу са, по гле дао га је сне бивљи во. - Из ви ни, ми слио сам да ће би ти ме ста и за те бе, али ми са да ка жу да Стра хи ња Пај кић иде са че тр на ест до бр о во ља ца из свог во да, као прат ња, а не два на ест. - До бро, шта мо же мо кад је та ко - ка зао је са осме хом, али му је би ло жао што ће про пу сти ти мо гућ ност да се ви ди са дру го ви ма из дру ге че те, ко ји су би ли у По че ко ви ни и Ми лу тов цу. Про пу сти ће и рад на при пре ма њу збо ра ко ји се Ду шко Мар ко вић спре ма да одр жи у Дре но ви сле де ће не де ље. Не ће ви де ти ни Тр сте ник, ни Ве ли ку Дре но ву. - Kо још иде са Ду шком? - пи тао је Ацу. -  Два ко ман ди ра:  То ша Ста ни са вље вић и Зла ти бор Ма рин ко вић, за тим ње гов ађу тант Ра ца Про тић, два ка пе та на из Срп ске др жав не стра же, и још не ки, по ред прат ње. Би ће нас све ску па два де сет и шест. По ред њих је про шао по руч ник Ра ца Про тић, ви со ка, им по зант на фи гу ра, са ко жном та шном ис под ру ке. По здра ви ли су га оштро, по вој нич ки. Он је от по здра вио 40

Оти шли су на Ра си ну не што по сле два са та.  Уско ро су сти гле и Ду ши ца и Гор да на. Раз го вор је те као бр зо и жи во. Ду ши ца их је мо ли ла да да нас ни по што „не го во ре о ра ту”, а ни о „ста њу у зе мљи”. - До ста ми је ра та у ку ћи - ка за ла је. - Мој та та ни о че му дру гом и не го во ри. „Ру си на пре ду ју, Ен гле зи ће уско ро да се ис кр ца ју у Дал ма ци ји, Аме ри кан ци ту ку Jа пан це на Па ци фи ку...” Ми лан је био до бар при по ве дач. Умео је да ухва ти ин те ре со ва ње слу ша ла ца крат ким при чи ца ма и да их на сме је, док је он сам за др жа вао озби љан из раз на ли цу. Сло бо дан се из не на дио кад је у не ко ли ко ма хо ва при ме тио да и Гор да на има пу но сми сла за ху мор. Оста ли су мно го ду же не го што су ми сли ли. - Дра го ми је - ка зао је Сло бо дан кад су њих дво ји ца оста ли са ми - што ни си ис при чао ни је дан дво сми сле ни виц. - Зар си мо гао и да по ми слиш да бих ја та ко не што пред њи ма... а искре но да ти ка жем, не бих ни пред то бом... - До бро ка же наш на род - пре ки нуо га је бр зо Сло бо дан, са не ким по ма ло не при род ним при зву ком у гла су - „Ако хо ћеш не ког да упо знаш, мо раш са њим да по је деш ко ла со ли.” Тек кад су, не што пре осам ча со ва пред ве че, сти гли бли зу шта ба, при ме ти ли су да се на згра ди ви јо ри ве ли ка, цр на за ста ва. Ућу та ли су, по гле да ли се не мо и по тр ча ли. Ули ца пу ста. Ис пред ула зних вра та са мо стра жар. - По ги бе нам ко ман дант - про це дио је кроз зу бе кад су му при шли. Ус тр ча ли су уза сте пе ни це и за ку ца ли на вра та Са ви не 41


кан це ла ри је. Про све тар је ста јао по ред про зо ра, окре нут њи ма ле ђи ма. -  Уби ли су Ду шка Мар ко ви ћа -  ка зао је не ким ле де ним гла сом, не окре ћу ћи се. - Уби ли су и То шу Ста ни са вље ви ћа и Зла ти бо ра Ма рин ко ви ћа, и Стра хи њу Пај ки ћа... са мо се њих не ко ли ко спа сло.  Ра ца Про тић је те шко ра њен.  Успео је да стиг не до Тр сте ни ка. Звао је одан де те ле фо ном. - Kа ко... ка ко се де си ло? - пи тао је Ми лан. -  Из за се де.  Kе се ро ви ће ви чет ни ци.  Kод се ла Бог да ња. Сви на ши одав де, ко га год смо мо гли по ку пи ти, оти шли су на ли це ме ста.  Jа сам је ди ни остао у шта бу,  и овај стра жар ис пред згра де. Сло бо дан и Ми лан су че ка ли до ла зак ка ми о на у про стра ном бол нич ком дво ри шту. Већ се уве ли ко спу сти ла ноћ кад је ка ми он сти гао. Два до бро вољ ца су иско чи ли из ка ми он   а и ски ну ли пре гра ду. Мр тва те ла у уни форм ам   а на сла га на као кла де, јед но на дру го. Из ву кли су пр вог и ста ви ли га на зе мљу, он да дру гог, по ред ње га. Kре та ли су се по ла ко, по ди за ли их и спушта ли па жљи во, као да су се плаши ли да ће их по вреди ти. По ред Сло бо да на сто ји је дан ома њи, ста ри ји чо век у ци ви лу, рет ке бра ди це и бр ко ва на мр ша вом и ис пи је ном ли цу. - Да ли зна те мо га Или ју? - упи тао је Сло бо да на у јед ном тре нут ку. - Или ју Фи ли по ви ћа? - Не знам. - Он се ја вио у до бро вољ це пре два ме се ца. Вод ник му је Стра хи ња Пај кић. Си ноћ ни је знао да ли ће и ње га по ве сти да нас, или не ће. Се тио се да му је Аца Бо јо вић ка зао ка ко не мо гу и ње га, Сло бо да на, да по ве ду, јер не ма до ста ме ста. Стра хи ња је узео са со бом прат њу од че тр на ест до бр о во ља ца, а не два на ест, као што је пр во хтео. Тај Или ја мо ра да је је дан од те дво ји це ко ји су оти шли ме сто ње га. - Сло бо да не, по гле дај - чуо је иза се бе Ми ла нов глас. Из но си ли су То шу Ста ни са вље ви ћа. На ме се чи ни му се ја сно ра за зна ва ло ње го во ко шча то, пра вил но ли це. Гру ди су му би ле умр ља не кр вљу. Чи зма на ле вој но зи је би ла раз ваље на, а но га смр ска на. Не ко му је ски нуо чи зму с де сне но ге. „Бу ди те као ја”, па ле су му на ум не за бо рав не ре чи сво га не ка да шњег ко ман ди ра. Осе тио је ка ко су му се на гло овла жи ле очи. - Па зи, па зи! - гур нуо га је лак том Ми лан. - Ви диш, на де сној ру ци, од се кли су му два пр ста. Ваљ да ни су мо гли да му ски ну пр стен. Облак је за кло нио ме сец.  Ли це сле де ћег до бро вољ ца се је два на зи ра ло. 42

Чо век у ци ви лу се не где из гу био. По сле не ко ли ко ми ну та по ја вио се са све ћом у ру ци. - Да ли су ми ово у бол ни ци - обра тио се Сло бо да ну. Упа лио је све ћу и по чео да осве тља ва ли ца из ги ну лих. Опет се сми рио.  Дрх та ви пла мен све ће је осве тља вао бле да, кр ва ва ли ца. Jед но за дру гим. Kад год би осве тлио не ко не по зна то ли це,  Сло бо дан би по гле дао чо ве ка,  ко ји би сва ки пут од мах нуо гла вом. Из ву кли су и Ду шка Мар ко ви ћа и па жљи во га по ло жи ли на зе мљу. Бле до, ду гу ља сто ли це. Очи за тво ре не као да се ду бо ко за ми слио. Усред че ла ма ла, окру гла ра на. Де сна ру ка, у бе лој ру ка ви ци, са ви је на у еле гант ном по кре ту и ма ло из диг ну та од те ла, као да је не што ва жно об ја шња вао у мо мен ту кад је био по го ђен.  Ње го ва гр гу ра ва пла ва ко са уна зад за ба че на, као да је ма ло пре оче шља на. У ча ра па ма је, и он без чи за ма. Ви део га је ка ко из ла зи из пра шња вог ау то мо би ла и при ла зи њи ма ко ји су обра зо ва ли ка ру. Чуо је глас: „Ако ја да нас по ги нем, а су тра сви ви из ги не те, ми смо свој дуг мај ци Ср би ји оду жи ли.  Сва ки од нас,  по је ди нач но,  спа сао је че ти ри до пет срп ских до ма ћи на...” Био је и он да ско ро исто та ко блед, са ду бо ко уре за ним под оч ња ци ма... Из вла че Стра хи њу Пај ки ћа,  ви со ког,  сна жно раз ви је ног мла ди ћа, енер гич них цр та ли ца. И ње му је не ко ски нуо чи зме. Чо век у ци вил ном оде лу при но си све ћу дру гом, тре ћем, и од ма ху је Сло бо да ну гла вом. Jош их је оста ло са мо не ко ли ко у ка ми о ну. Чо век је ма ло жив нуо. Jош њих тро ји ца. На јед ном му је за дрх та ла ру ка кад је све ћа оба сја ла де чач ко, још нео бри ја но ли це. Сме ђа, буј на ко са пре кри ла му че ло. - Си не мој! - јек нуо је ти хо, при шао бли же мр твом вој ни ку, и по ми ло вао га по че лу. Из бол нич ке згра де је иза шао Са ва Ву ји но вић. - Сед мо ри ца су пре жи ве ли - ка зао је Сло бо да ну и Ми ла ну - Аца Бо јо вић је ме ђу њи ма. Из гу био је јед но око. Са зна ли смо та ко ђе да су чет ни ци, не да ле ко од ба ње Врњ ци, до че ка ли из за се де и уби ли још дво ји цу на ших до бро во ља ца.

43


ЗАСЕДА

- Kру ше вац ни је ни ка да ова ко не што ви део - Сло бо дан је чуо иза се бе ша пат не ке ста ри је же не. - То ли ко на ро да! Ваљ да је цео град иза шао на са хра ну. Ста јао је мир но са пу шком о ра ме ну и шле мом на гла ви, са још тро ји цом до бро во ља ца на јед ној и дру гој стра ни ков че га, у ко ме је ле жа ло те ло њи хо вог ко ман дан та и окру жног на чел ни ка Kру шев ца Ду шка Мар ко ви ћа. Ми рис та мја на,  при гу ше ни је ца ји мај ки,  се ста ра,  же на, де це, по ре ђа ни ков че зи, цр не за ста ве, мно го број ни вен ци, по ја ње све ште ни ка,  све ча ни по смрт ни марш до бо ша ра,  опро штај ни го во ри... Jош му зву че у уши ма ре чи ста рог пот пу ков ни ка Пај ки ћа „Си не,  Стра хи ња,  пао си од брат ске ру ке.  Нека им је Бо гом про сто јер ни су зна ли шта чи не... Си не, пао си за свој срп ски на род, ко ји си без мер но во лео...” Удо ви ца Ду шка Мар ко ви ћа у ду бо кој цр ни ни. Kр оз ве ло ве јој се је два на зи ре бле ди ло ли ца. До шла је по ње го во те ло из Ба на та. Та мо ће га са хра ни ти. Ви со ка ра стом, же на То ше Ста ни са вље ви ћа, та ко ђе у цр ни ни, осла ња се на ру ку ста си тог си на, до бро вољ ца-вод ни ка, ко ји и ра стом и ли ком под се ћа на сво га по кој ног оца. Ге не рал Kо ста Му шиц ки,  као и увек прав и озби љан, ишао је по ла ко за ков че зи ма, окру жен ви шим офи ци ри ма из Срп ског до бро во љач ког кор пу са и Срп ске др жав не стра же. Ули це за гу ше не све том. Ду гач ка ко ло на школ ске де це. На све стра не озбиљ на, по ти ште на ли ца. Сло бо да на су од ре ди ли да бу де у прат њи ко ман дан то вог ков че га све до же ле знич ке ста ни це.  Гле дао је ка ко су ков чег уто ва ри ва ли у за тво ре ни ва гон без про зо ра. Ло ко мо ти ва је за штек та ла и ком по зи ци ја пут нич ких и сточ них ва го на је по ла ко на пу сти ла ста ни цу. Вра ти ли су се ћут ке у штаб. Це лог тог да на ни је се мно го го во ри ло. И оно ма ло ре чи ко је су мо ра ли да из ме не, зву ча ле су стра но, као да их не ко дру ги из го ва ра. Дан по сле са хра не ба та љон ски про све тар је по звао на 44

раз го вор Сло бо да на и Ми ла на Kу ни ћа. - Иди те ме ђу до бро вољ це - ка зао им је - и по ку шај те да ма ло по диг не те мо рал. Знам да ни је ла ко. Сви смо ми по ти ште ни. - И цео Kру ше вац је по ти штен - ре че Ми лан. - Да. Тек смо са да ви де ли ко ли ко га је овај на род за во лео. При ме ти ли сте да су мно ги пла ка ли. - Мо ја де вој ка ми ка же да јој је отац ре као да је та кву жа лост Kру ше вац осе тио са мо  још кад је по кој ни краљ Алек сан дар по ги нуо у Мар се љу. - Kа ко ће мо од сад са чет ни ци ма? - пи тао је Сло бо дан. - То сам Бог зна. На дај мо се да ће се све на овој не сре ћи за вр ши ти. - Са да Нем ци и ко му ни сти, а исто та ко и уста ше, тр ља ју ру ке - ја вио се опет Ми лан. - Бо ги њи ни и Ћо си ће ви пар ти за ни ће се ве ро ват но при та ји ти - ка зао је Сло бо дан - као и да не по сто је. - Пла шим се да се и не ки на ши по је ди нач ни дру го ви не од лу че да се све те чет ни ци ма. Зна те шта је Го пу рен ко ура дио! Jа ћу гле да ти да раз го ва рам по на ос  об и са сва ким на шим офи ци ром. Сло бо дан и Ми лан су се вра ти ли још жа ло сни ји и уту че ни ји не го кад су оти шли. - Шта Са ва Ву ји но вић оче ку је од нас? - ја дао се Ми лан. И на ма са ми ма би тре ба ло не ко да нас уте ши. На ула зу у згра ду сре ли су Ми шу Осто ји ћа. - Не ва ља - од ма хи вао је гла вом. - Jу трос су из ву кли из во за три на ша до бро вољ ца и сву тро ји цу их по би ли. Тек ка сно уве че Ми ша се се тио да има по ру ку за Сло бо да на. - Jе дан мла дић у ци ви лу те је да нас тра жио. - Kа ко се зо ве? - Ни је ка зао. Ре као је да ће опет до ћи кроз ко ји дан. Има не што ва жно с то бом да раз го ва ра. - Ни је, мо жда, Ре са но вић? - Ни је ни је дан од на ших дру го ва. Jа их све по зна јем. Опет све ча на са хра на. Два вран ца упрег ну та у цр не, по кри ве не ко чи је кроз чи је се ста кло ви де три ков че га, је дан по ред дру гог. И ово га пу та Сло бо дан је у по ча сној стра жи. Kо ра ча по ла ко са ле ве стра не ко ла, уз ти хо до бо ва ње по смрт ног мар ша. Ис пред ње га је Ми лан Kу нић,  а са дру ге стра не дво ји ца до бро во ља ца из шта ба. Иза ков че га ро ди те љи и род би на по ги ну лих.  Дво ји ца стра да лих су Kру ше вља ни,  а тре ћи је из обли 45


жњег се ла. Чла но ви по ро ди ца су у град ским оде ли ма, сви сем јед ног бр ка тог се ља ка ко ји иде ус пра вље не гла ве,  мр шав, осред њег ра ста, са не ко ли ко ме да ља на гру ди ма. Ми рис та мја на, по ја ње, опро штај ни го во ри... Опет су ули це пу не,  са мо,  ово га пу та,  ви ше за бри ну тог не го жа ло сног све та. Ни ко не пла че, чак ни мај ке, са мо не мо бри шу су зе. Kад су се вра ти ли са гро бља, пред шта бом су за те кли че ти ри ка ми о на.  Око њих до бро вољ ци у пу ној рат ној оп ре ми. Ме ђу њи ма се ис ти че ви со ка, ус прав на при ли ка вод ни ка Бо шка Бо ро је ви ћа, у бес пре кор ној офи цир ској уни форм и. Из да је крат ка и оштра на ре ђе ња. - Бо шко иде са сво јим во дом као прат ња за ка ми о не - го во ри им Ми ша Осто јић, и он са шле мом на гла ви и пу шком у ру ци. - Ша ље мо по ја ча ње на шем ис так ну том во ду код не ког за се о ка око ко га су по че ли да се кон цен три шу чет ни ци. Сло бо дан је по гле дао Ми ла на. Ми лан је клим нуо гла вом. - Мо же мо ли и нас дво ји ца? - За што да не. Пи тај Бо шка. - Од лич но - ка зао им је Бо шко. - Са ва ма дво ји цом ће нас би ти два де сет и се дам. Ва жно је да нас је што ви ше кад се бу де мо вра ћа ли. За та мо се не бри нем. Би ће нас пре ко сто ти ну, а они су сла бо на о ру жа ни и не ма ју до вољ но му ни ци је. - Од те му ни ци је - осмех нуо се гор ко Ми лан кад су се ра ста ли са вод ни ком - ко ли ко смо им ме та ка ми да ли? Два-три шар же ра ов де, два-три он де. Па и по ко ју бом бу. - Не могу да за ми слим да ће мо још мо жда да нас пу ца ти у чет ни ке - ка зао је Сло бо дан кад су по че ли да се сме шта ју у ка ми он   у. - Шта при чаш ко је шта - љут нуо се круп ни, ко шча ти до бро во љац до ко га је сео на др ве ну клу пу. - По би ли су нам из за се де на ше нај бо ље офи ци ре, и ти још „не мо жеш да за ми слиш”! Jа мо лим Бо га са мо да нас на пад ну... да им по ка же мо. - Он да, не ма кра ја, Ра дој ко. Ме сто да се ту че мо са ко му ни сти ма и уста ша ма, ту ћи ће мо се с њи ма. -  Са мо не мој да ми поч неш да при чаш ка ко су нам они бра ћа. - Ни је до бро ка ко год окре неш - ка зао је Ми лан се да ју ћи до Сло бо да на. - Мо гу са мо још јед но да ка жем. Дај Бо же да се ока ну ћо ра ва по сла. - Зар ти не ви диш да су нам об ја ви ли рат? Не ма ви ше ми ло сти. - А ми смо пр ви и по че ли - до дао је ти хо до бро во љац са дру ге стра не ка ми о на, не ки мр ша ви ду го ња, пла ве ко се и пла вих обр ва. - Ми смо ми сли ли од чет ни ка да су пар ти за ни - ка зао је 46

Сло бо дан. - Знаш да има мо нај стро жа на ре ђе ња да их не на па да мо и да им се скла ња мо. - Kао да Го пу рен ко ни је знао шта ра ди. - Го пу рен ко је от пу штен. - Он је оти шао, а ми смо оста ли. Kа ми он је кре нуо и они су за ћу та ли. Ни су мо гли да ви де ко јим пу тем про ла зе, а и јед ни дру ге су је два на зи ра ли у по лу та ми, због огром не це ра де ко јом је био по кри вен ка ми он. - До бро што је облач но и што ду ва ве тар - пр ви се ја вио Ми лан,  по сле два де се так ми ну та -  ина че не би смо мо гли да из др жи мо од вру ћи не. До бро во љац-ду го ња с дру ге стра не ка ми о на уз ди гао је ма ло це ра ду из над огра де и по чео да по сма тра око ли ну. - Иде мо дру мом бли зу Мо ра ве - окре нуо се по сле не ког вре ме на. - Са дру ге стра не је бр до. Ако хо ће да нас на пад ну, тре ба са мо да нас до че ка ју са овог бр да па да нас све по би ју. Ов де је нај бо ље за за се ду. Не ма где да се бе жи. - Шта је те би? - љут нуо се Ра дој ко, сна жно раз ви је ни до бро во љац. - Kо ме је до бе жа ња? Ми не сме мо да их на па да мо. То је у ре ду са мном, али, ако они нас на пад ну, он да ком’ опан ци, ком’ обој ци. Сло бо дан је ћу тао. Шта да ка же? Ове ре чи су му те шко па да ле, али је осе ћао да у њи ма има исти не. По чео је да жа ли што се ја вио до бро вољ но за ово пу то ва ње. По гле дао је Ми ла на. И он је се део ћут ке, обо ре не гла ве. Си гур но су слич не ми сли про ла зи ле и кроз ње го ву свест. С дру ге стра не, раз ми шљао је, не ма пра ва да се из вла чи. Зла коб се по и гра ла и њи ма као што се игра и це лим срп ским на ро дом. Не ви ди из лаз. Шта би се де си ло кад би Не дић са да дао остав ку, а сви се ње го ви од ре ди,  укљу чу ју ћи до бро вољ це,  рас форм и ра ли?  Kо би се ста рао о сто ти на ма хи ља да из бе гли ца? Kо му ни сти би се вра ти ли у Ср би ју. По но во, као и че тр де сет пр ве, бор бе, па ље ње се ла, ма сов не од ма зде... Са ко му ни сти ма би пре ко Са ве и Дри не пре шли и уста ше да „за ве ду ред” - као што је Ге ста по већ не ко ли ко пу та пре тио Не ди ћу. Мо ра, ипак, да се тр пи и ћу ти, а кад за тре ба, и умре. Шта им дру го оста је? Чи ни ло му се са да као да су сви они не ми, не моћ ни пи о ни, ко је по вла чи не ка зла си ла час ова мо час она мо,  а во ди их све,  не ум   ит но,  у про паст -  оном исто риј ском пре ло му ко ји срп ски на род, ако пре жи ви би ол  о шко уни ште ње, не ће мо жда мо ћи да пре жи ви као овај исти пра во слав ни на род ко ји жи ви сво јим жи во том већ хи ља ду го ди на. Гру ди му за хва ти ла не ка те жи на без на ђа, ско ро оча ја ња. 47


Пред очи ма му ис кр са ва ју мр тви ли ко ви Ду шка Мар ко ви ћа, То ше Ста ни са вље ви ћа, Стра хи ње Пај ки ћа, и лик оног чи чи це са све ћом, ко ја са бла сном, дрх та вом све тло шћу оба сја ва њи хо ва бле да ли ца. Чу је си гу ран, креп ки глас То ше Ста ни са вље ви ћа: „Бу ди те као ја.”  Од мах за тим чу је Ду шка Мар ко ви ћа:  „Дру го ви, до бро вољ ци!  Ако ја да нас по ги нем,  а су тра ви сви из ги не те...” Он је по ги нуо, а са да, је дан по је дан, они ги ну, и све та ко, ваљ да до по след њег чо ве ка Тре ћег ба та љо на Срп ског до бро во љач ког кор пу са. По тој ра чу ни ци, ако сви они, њих три сто ти не пе де сет,  из ги ну,  ипак ће оста ти хи ља ду се дам сто ти на жи вих срп ских гла ва... Оста ти, до кле? Док их не ка но ва сти хи ја не за хва ти и не по ко си. На јед ном, не ко је са кра ја ка ми о на от по чео пе сму. Пр во се чуо са мо оса мљен, ти хи глас. За­вет смо свој ми отаџ­би­ни да­ли... Од мах за тим при хва ти ло их је њих не ко ли ко: да ста­ре сла­ве вра­ти­мо јој сјај... У сле де ћем тре нут ку пе ва ли су сви у ка ми о ну: па ма­кар сви до по­след­ње­га па­ли, ми за­вет свет ис­пу­ни­ће­мо тај... Сло бо дан се ма ло раз ве дрио. Ово је би ло пр ви пут од по ги би је Ду шка Мар ко ви ћа да су за пе ва ли. „Сад шта је, ту је”, по ми слио је. „Не мо же се ви ше на траг”. Па ле су му на ум ре чи ко је је јед ном ка зао Ми ла ну: „Са на ма мо жда и не ва ља, а без нас би би ло и мно го те же.” Чим су до бро вољ це ис то ва ри ли у за се о ку, Бо шко Бо ро је вић је рас по ре дио свој вод по шест-се дам до бро во ља ца у сва ком ка ми о ну. Сло бо дан, Ми лан и Ми ша су, са још тро ји цом, уско чи ли у пр ви. Jе дан од до бро во ља ца је по ди гао це ра ду са зад њег де ла ка ми о на, али им је вод ник на ре дио да је опет спу сте. - Бо ље је да ми сле да нас има ви ше - ка зао је. Ми лан је по гле дао у не бо ко је се раш чи сти ло од обла ка. На сме јао се. - До бро ће мо се угре ја ти. Уско ро су кре ну ли. Jош на са мом по чет ку су при ме ти ли да су ју ри ли мно го ве ћом бр зи ном. По лу пра зни ка ми о ни су се за но си ли на кри ви на ма, а гу ме на точ ко ви ма не сно сно од ска 48

ка ле по не рав ном дру му. - Не знам за што се то ли ко жу ри на шим шо фе ри ма - по ку шао је да се на сме је Ми лан - мо жда се утр ку ју. Ни ко му ни је од го во рио. Не ко ли ко њих је за тво ри ло очи. Jе дан је ле гао на да шча ни под. Сун це је пе кло и за гре ва ло де бе лу си во-зе лен ка сту це ра ду.  По ски да ли су шле мо ве и по че ли да се рас коп ча ва ју.  Ва шке, ти ве чи ти пра ти о ци вој ни ка свих ра то ва и вој них по хо да су као по не кој ко ман ди на па ле у исто вре ме сво је жр тве. Сло бо дан се до бро се ћао пр ве ве че ри у ша бач кој ка сар ни кад је на се би, под па зу хом, на шао ва шку. Згро зио се. Ухва тио ју је из ме ђу два пр ста и по ка зао је пр вом до бро вољ цу до се бе. - Ви ди шта сам на шао! До бро во љац се на сме јао. - Еј, дру го ви - вик нуо је - гле дај те шта је наш но ви друг из Сре ма на шао: ва шку! Об ја снио му је од мах за тим да се не бри не. Мо ра са мо да се на њих на вик не. Ски нуо је сво ју ко шу љу и по ка зао ред гњи да за ка че них о ша во ве, нај ви ше ис под па зу ха и око вра та. Из ме ђу гњи да ми ле ла је ле њо круп на, де бе ла ва шка. По ка зао му је и ка ко да их „та ма ни” из ме ђу нок ти ју на пал че ви ма. - У ра ту, то је још нај ма ње зло - до дао је осме ху ју ћи се. За и ста, убр зо се и на њих на ви као. Сва ко ве че, пред спа ва ње, пре гле дао је па жљи во ко шу љу, као и оста ли до бро вољ ци и чи стио се од ма лих на па сни ка. Онај до бро во љац је имао пра во. Мно го је те же би ло под но си ти сва ко днев ну глад, ду ге мар ше ве под пу ном опре мом, не са ни це, се че ње др ва за ва тру, че сто ту пим се ки ра ма... Бор бе,  са ме за се бе,  као да су би ле не ко олак ша ње,  до бро до шла про ме на у сва ко днев ном те гоб ном жи во ту.  Ме ђу тим, по ми сао на за се ду ле ди ла је крв и нај хра бри јим бор ци ма. Из не над ни на пад, кад не ви диш на па да че ко ји те га ђа ју из си гур ног за кло на, не ке клоп ке у ко ју си упао по њи хо вој во љи и њи хо вом пла ну.  Од два де сет шест љу ди,  са Ду шком Мар ко ви ћем по ги ну ло их је де вет на ест. Стра шно осе ћа ње не из ве сно сти и не мо ћи. И са да, на по врат ку за Kру ше вац, мно го ви ше не го ма ло пре кад их је би ло пре ко сто ти ну, Сло бо дан се ни је мо гао да от ме ми сли да их не где на пу ту че ка до бро при кри ве на на о ру жа на гру па бра да тих љу ди,  са шај ка ча ма и шу ба ра ма на гла ва ма и ко кар да ма, са бе лим дво гла вим ор ло ви ма. Осе ћао је да би му би ло мно го лак ше кад би их че ка ли љу ди са цр ве ним пе то кра ка ма на ка па ма. Не ко ли ко пу та је пре ле тео по гле дом пре ко до бро во ља ца. 49


При ме тио је да сви, као и он, др же чвр сто у ру ка ма пу шке, па чак и они са за тво ре ним очи ма. Би ло је очи глед но да ни ко од њих ни је спа вао, чак ни дре мао. С вре ме на на вре ме отва ра ли би очи, по гле да ли ле во-де сно по за мра че ном ка ми о ну, и опет их за тва ра ли. Нај го ре им је би ло то што су би ли у за тво ре ном про сто ру, па ни су мо гли да ви де пре де ле ко ји ма пу ту ју. Зној му је по чео да се сли ва низ гру ди и низ ле ђа. Ује ди ва ша ка су га не под но шљи во за свр бе ли и он је от коп чао ши њел и ко шу љу. Гур нуо је ру ку у не дра и до бро се по че шао по мо кром, вре лом те лу, та ко да му је уне ко ли ко би ло лак ше. По ред ње га је Ми лан бри сао ру ка вом зној са че ла, ко ји му се сли вао низ нос и сле по оч ни це. Ми ша Осто јић је по чео да се хла ди шле мом, као ле пе зом. Осе тио је жеђ, ски нуо чу ту ри цу ко ја му је ви си ла о ра ме ну на пре ђи ци, и от пио ма ло во де. Во да је би ла вру ћа и ни је му при ја ла. Kа ми он је у истом тре нут ку на и ла зио на оку ку, он се за нео, и за ма ло про суо во ду. За тво рио је чу ту ри цу и по чео да је пре ба цу је пре ко ра ме на,  тру де ћи се да у исто вре ме одр жи рав но те жу. На јед ном, не што је лу пи ло у чу ту ри цу и из би ло му је из ру ке. У истом тре нут ку чуо је оштар зви ждук ме та ка, и екс пло зи је бом би сву да око њих. Kа ми он се још ви ше за нео, коч ни це су за шкри па ле не ким је зи вим, про дор ним зву ком, ко ји се слио са оп штом па кле ном је ком. Услед на глог за у ста вља ња по ле те ли су уна пред и по па да ли јед ни пре ко дру гих. У сле де ћем тре нут ку ка ми он се сми рио и они су, је дан за дру гим, по че ли да иска чу пре ко огра де на друм. Сло бо да ну је у све сти ис кр сла сли ка уко че них те ла Ду шка Мар ко ви ћа и оста лих до бро во ља ца, ка ко их, као не ке кла де по ла жу на тра ву по ред ка ми о на, мо жда баш овог, истог... Kад је иско чио, са шле мом у јед ној и пу шком у дру гој ру ци, бр зо се оба зрео око се бе. За бле сну ло га је вре ло сун це ав гу стов ског,  ка сног по по дне ва злат ним бо ја ма свих мо гу ћих пре ли ва. С ле ве стра не, на де се так ко ра ка,  ско ро вер ти кал но се уз ди же бр до за ра сло у ши праж је там них, пур пур них сен ки, у ко је је усе чен друм. Са бр да си па ју ме ци као ки ша. С де сне стра не, пи то ма рав ни ца по кри ве на ви со ком жућ ка сто-зе лен ка стом тра вом,  а на сто, две ста ме та ра, кроз ду ги низ буј ног, зе ле ног жбу ња, све тлу ца Мо ра ва. Из над ре ке ме ко не бе ско пла вет ни ло, без и јед ног об лач ка. „Го то во је”, по ми слио је. Учи ни ло му се да је то по след 50

њи из глед овог пре ле пог све та у ко ји је тек кре нуо. Чак му се и не ко не ја сно за до вољ ство ја ви ло, у маг но ве њу, што ће, већ кад мо ра да по ги не, ис пу сти ти сво ју ду шу на ова ко ле пом да ну, по ред ове срп ске ре ке. Не ко ли ко њих је по тр ча ло пре ма ре ци. Осе тио је по тре бу да и он по тр чи за њи ма, што да ље од бр да и уби тач не ва тре, али се од мах тр гао. „То би они и хте ли”, сев ну ло му је кроз свест. „Та ко ће нас лак ше све по би  ти”. Ин стинк тив но је приско чио бр ду, као да од ње га тра жи за шти ту. Од мах за њим су до тр ча ли Ми лан и Ми ша. Из оста лих ка ми о на иска ка ли су та ко ђе до бро вољ ци. Не ко ли ко њих су за ста ли на сред дру ма по ко ме су пра шта ли ме ци и по че ли да пу ца ју увис, пре ма вр ху бр да. На јед ном, сна жни и за по вед нич ки глас Бо шка Бо ро је ви ћа над ја чао је пра сак бом би и зви ждук ме та ка. - На пред, дру го ви! Jу риш уз бр до! Мо ра да су га и на па да чи чу ли, јер се у сле де ћем тре нут ку паљ ба ма ло ути ша ла, али је од мах за тим за пу ца ло још ве ћом же сти ном. Сло бо дан је ста вио шлем на гла ву и по чео да из све сна ге пу же уз оштри на гиб,  за ра стао ту и та мо у за кр жља ло ши праж је. Учи ни ло му се да је то што ра де лу дост, нај о бич ни је са мо уб   и ство, али она чвр сти на и си гур ност у вод ни ко вом гла су ули ла му је уве ре ње да је то ње го во на ре ђе ње је ди но што им је још оста ло у овој без из ла зној си ту ац   и ји. На шли су се ис под јед ног ис пуп че ња у бр ду,  у мр твом углу, та ко да су ме ци про ле та ли ви со ко из над њи хо вих гла ва. Опет је сна жни Бо шков глас над ја чао пуц ња ву, зви жду ке и екс пло зи је: - На пред, до бро вољ ци! Из гле да да су и они у за се ди по ста ли све сни да их не мо гу ви ше да по го де пу шка ма и пу шко ми тра ље зи ма, па су ути ша ли паљ бу,  али су за то убр за ли са ба ца њем бом би.  Jед на „кра гу јев чан ка” је од ско чи ла од ка ме на по ред са мог Сло бо да но вог лак та, и от ко тр ља ла се све до под нож ја бр да, и тек ту екс пло ди ра ла. По гле дао је низ бр до. На све га ко рак-два ис под се бе ви део је Ми ла на Kу ни ћа ка ко се енер гич но хва та за не ки ко рен, ко ји је де ли мич но иза шао из зе мље, и свом си ли ном се уз ди же ле вом ру ком, док се де сном под у пи ре кун да ком пу шке о си ву, из бо че ну сте ну. Ми лан је по ди гао гла ву и њи хо ви по гле ди су се сре ли. „Ала је блед”,  по ми слио је Сло бо дан,  „мо ра да сам и ја исто та ко блед”. На сме шио се, и Ми лан му је уз вра тио осме хом. 51


Не што да ље,  уле во,  опа зио је и Ми шу Осто ји ћа ка ко се сво јим ду гим, ко шча тим но га ма опи ре о су ву, твр ду зе мљу ко ја се кру ни и оси па под ње го вим ве ли ким цо ку ла ма, док се гр че ви то хва та за квр га во ста бло не ког пра шња вог жбу на.  Из гле да да му је пе ња ње мно го на пор ни је не го њи ма дво ји ци. Ваљ да због ње го ве ви си не, а ве ро ват но је и до ста те жи не го што из гле да. Пет-шест ко ра ка уде сно,  ма ло из над Сло бо да на,  пео се спрет но Ра дој ко, до бро во љац ко ји се мо лио Бо гу да их чет ни ци на пад ну. На јед ном је за стао и вик нуо из свег гла са: - Жи вео краљ Пе тар! - Жи вео! - ода зва ло се не ко ли ко исто та ко сна жних гла со ва, од мах из над њих. „Го спо де Бо же, па то су чет ни ци!” по ми слио је Сло бо дан. „Они ми сле да је то не ко од њи хо вих”. - Жи вео! Жи вео! - при хва ти ло је и не ко ли ко до бро во љач ких гла со ва. Од мах за тим, та ко ђе од о зго, са мо из не што ве ће да љи не, за чуо се не чи ји за по вед нич ки глас: - По вла чи се! За ми нут-два, до бро вољ ци су ис тр ча ли на за ра ван по ко јој је би ла ута ба на тра ва и пра зне ча у ре раз ба ца не на све стра не. Иза јед не по ве ће сте не ко ја се ди ја го нал но из ди за ла из зе мље, ле жа ла је цр на, гло ма зна пу шка, ве ћа од пу шко ми тра ље за, а око ње огром не пра зне ча у ре и не ко ли ко пу них. - То је ан ти тен ков ска и ан ти о клоп на ре пе тир ка - об ја снио им је Ми ша. - До бро смо их из не на ди ли. Сло бо дан је по гле дао низ бр до. На кри ви ни дру ма је ви део че ти ри ка ми о на, је дан за дру гим, за тим рав ни цу, а не што да ље, бе ле ла се и све тлу ца ла Мо ра ва. - Ово ме сто зо ву Бе ле Во де - ка зао је Ра дој ко. - Jа сам из овог кра ја. При шао им је Бо шко Бо ро је вић. И он је по гле дао на до ле. - Пер фект но ме сто за за се ду - ка зао је. - Са мо су у јед ном по гре ши ли. Пот це ни ли су про тив ни ка. Ми сли ли су да ће мо се у па нич ном стра ху раз бе жа ти пре ма Мо ра ви. - Про шли би смо и го ре не го на ши са Ду шком Мар ко ви ћем - до дао је Ми лан. - Не би ни ко остао жив. - По мо гло нам је и то што смо би ли у че ти ри ка ми о на, а не у јед ном за тво ре ном ау то бу су, као они. Сло бо дан је по гле дао вод ни ка. Ви сок, ус пра ван, ле пог, ди нар ског, сун цем опа ље ног ли ка, са цр ним, па жљи во не го ва ним бр ко ви ма, ли чио је на не ког еп ског ју на ка. „Ми лош Оби лић”, по ми слио је, „или Хај дук Вељ ко”. Да ни је би ло ње го ве при себ но сти и хра бро сти, ве че рас би ве ро ват но ис то ва ри ва ли и њи хо ва мр тва те ла у дво ри шту кру ше вач ке бол ни це. 52

Kад су си шли на друм, по че ли су да се за гле да ју. - Сви смо, хва ла Бо гу, на бро ју - ка зао је вод ник. - Да ли је ко год ра њен? - Jа сам - ја вио се онај ду го ња пла ве ко се и пла вих обр ва. - Про шло ми је зр но од о зго, кроз ци пе лу, али не ма кр ви. Jош ме је окр зну ло не ко ли ко пу та. - По чео је да сам се бе за гле да. - Ево, пре се кло је дуг ме на блу зи... до хва ти ло на ра ме ни цу... за се кло за ви јач... Ис ку пи ли су се око ње га и по мо гли му да бро ји.  По ред ци пе ле, ме ци су га окр зну ли још шест пу та. - Jа сам пр во по тр чао пре ма Мо ра ви - на ста вио је ду гај ли ја - али ме је, сре ћом, вод ни ков глас осве стио, као и ове дру ге што су са мном. Да се ни смо вра ти ли, си гур но би смо из ги ну ли. Сло бо дан се тек са да се тио сво је ли ме не чу ту ри це. Ви си ла му је још увек о ра ме ну. Ме так је про ле тео кроз њу и оста вио ула зни и из ла зни отвор, из ко јих је ис цу ри ла во да док се пен трао уз бр до. - До бро што си у њој др жао во ду - на сме јао се Ра дој ко. Би ла би ште та да је би ла пу на шљи во ви це. - Чим се вра ти мо у штаб - ка зао је Ми ша - за ду жи ћу те но вом чу ту ром.  Има мо у ма га ци ну не ко ли ко још не у по тре бље них. Це ра де на ка ми о ни ма су би ле из ре ше та не. Исто та ко и ка би не.  На сва ком ста кле ном про зо ру по не ко ли ко из рец ка них отво ра кроз ко ја су про шли ме ци. - Чу до Бо жи је да смо та ко до бро про шли - од ма хи вао је гла вом Ра дој ко. - Ни ко ни је по ги нуо, а са мо је дан ра ње ник. - Ни је нам би ло су ђе но - ка зао је ду гај ли ја и пре кр стио се. - Сам нам је Бог по мо гао... Kад ово бу дем при чао, ни ко ми не ће ве ро ва ти. - Су де ћи по пра зним ча у ра ма и по из га же ној тра ви на оној за рав ни, мо ра да их је би ло бар сто-две ста - ка зао је Ми лан. - Да су они зна ли да је нас са мо ово ли ко - ја вио се опет Ра дој ко - не би се они по ву кли, не го би нас са че ка ли. Сло бо дан се се тио ка ко је тај мла дић ма ло пре ка зао да је „из овог кра ја”,  па му,  ваљ да,  на јед ном по ста ло не при јат но што су се то ли ки ње го ви зе мља ци по ву кли ис пред њих два де се так. - Мо ра да су ми сли ли да је нас мно го ви ше - ка зао је Сло бо дан - а мо жда су ис пу ца ли и сву му ни ци ју. Учи ни ло му се да га је мла дић по гле дао за хвал но. Убр зо су, ве дри и ве се ли, ово га пу та сви у пр ва два ка ми о на са ко јих су ски ну ли це ра де, кре ну ли пре ма Kру шев цу. Ис пред шта ба их је че као Са ва Ву ји но вић. - Шта је би ло? - хтео је од мах да зна. - Чу ли смо пуц ња ву 53


и екс пло зи је,  али ни смо има ли ни ког да вам по ша ље мо као по ја ча ње. Jа ви ли смо од мах Др жав ној стра жи, а њи хо ви офи ци ри по че ли да се из го ва ра ју и окле ва ју. Kад је чуо да су до бро про шли, пре кр стио се. -  Сам вам је Бог по мо гао.  Ми смо ми сли ли да сте сви стра да ли. Пре не го што су ушли у згра ду, де жур ни офи цир се обра тио Сло бо да ну. - Не ки ци вил те је тра жио. - Kа ко се зо ве? - Ни сам га пи тао. Ми ша Осто јић се уме шао. - То је си гур но онај исти ко ји га је и не ки дан тра жио. Kа ко из гле да? - При лич но је ви сок и има све тло сме ђу ко су. - Че кај те - ја вио се Ми лан. - Да ли има ожи љак на че лу? - Има - од го во ри ли су њих дво ји ца ско ро у исти глас. - То је Здрав ко Гли шић, Гор да нин брат. Шта он има с то бом да раз го ва ра? - Ти га знаш. -  Знам га.  Пре ра та је сту ди рао тех ни ку.  Ви део сам се с њим не ко ли ко пу та у ку ћи Ду ши чи них ро ди те ља. Ста ри ји је од нас три-че ти ри го ди не. Сле де ћег да на опет тра гич на вест. Чет ни ци до че ка ли јед ну де се ти ну ко ја је би ла у па тро ли, и уби ли дво ји цу до бро во ља ца. Jош јед ном по вор ка иза за тво ре них ста кле них ко ла ко ја ву ку два ле па вран ца, на чи јим гла ва ма се ле пр ша ју цр не пер ја ни це.  Ми рис та мја на,  по ја ње све ште ни ка,  по смрт ни марш, тих и све чан,  и пле ћа ти до бро во љац-до бо шар.  И ово га пу та Сло бо дан је у по ча сној стра жи.  Kо ра ча ла га ним,  од ме ре ним ко ра ком по та ко до бро по зна том так ту. Гле да пра во, у шлем до бро вољ ца ис пред се бе. Чи ни му се да се спу сти ла не ка гу ста ма гла и гра дом за вла да ла без лич на, не про зир на си ви на.  Ви ди ја сно са мо тај окру гли,  ме тал ни шлем. Гр ло му се сте гло. Сва ки пут му је све те же и те же. Ова дво ји ца су се љач ки си но ви, но ви до бро вољ ци из око ли не Kру шев ца. Jе дан од њих је из бе гао смрт са оном гру пом спа се них од не мач ких ми тра ље за. „Ако је бор ба про тив ко му ни ста бра то уб   и лач ки рат - шта је са да ово?” раз ми шљао је док се вра ћао из цр кве. Се ља ци су до шли ко ли ма, је дан са коњ ском, а дру ги са во лов ском за пре гом, да од не су си но ве и са хра не их на сво јим гро бљи ма. „Ово је ви ше не го бра то уб   и лач ки рат, ово је пра во са мо уб   и ство јед ног на ро да.” 54

Два во да су вра ће на са те ре на у град. Но ви ко ман дант ба та љо на је хтео да има у Kру шев цу ре зерв у, јер се по сле за се де на Бе лим Во да ма уве рио да се на Др жав ну стра жу не мо же осло ни ти. Ни је мо рао ду го да че ка. Већ дру ги дан по што су са хра ни ли дво ји цу но вих до бро во ља ца,  у шта бу уз бу на.  Чет ни ци на па ли јед но оде ље ње ко је се во зом пре ба ци ва ло у прав цу Тр сте ни ка. Сло бо дан и Ми лан су се и ово га пу та при дру жи ли гру пи до бро во ља ца ко ја је у два ка ми он   а пре ба че на до же ле знич ке пру ге, на ме сто где су чет ни ци на па ли из за се де ком по зи ци ју ва го на у ко ји ма је би ло сме ште но око пе де сет њи хо вих дру го ва. На пру зи ко ја се пру жи ла до ли ном из ме ђу зла та стих пше нич них по ља иза ко јих се зе ле не већ ста са ли ку ку ру зи, сто ји воз са три пут нич ка и де се так сточ них ва го на.  На два де сеттри де сет ко ра ка ис пред ло ко мо ти ве на ба ца на хр па хра сто вих це па ни ца и не ко ли ко де бе лих бал ва на. - Ма ши но во ђа је мо рао да за у ста ви воз - об ја шња вао им је је дан на ред ник. - Чим смо ста ли, осу ли су ура ган ску паљ бу из ро во ва. Од вео их је ма ло да ље од пру ге и по ка зао им на иви ци пше нич ног по ља ис ко па не ро во ве, ве што ма ски ра не из ло мље ним зе ле ним гра на ма. - Мај сто ри су за за се де - го во рио је Ми лан док је раз гле дао крат ке, ме тар ду бо ке ро во ве за по два до три чо ве ка, је дан до дру го га,  са гру до бра ни ма и пу шкар ни ца ма.  -  Мо ра да су ово ко па ли и уде ша ва ли це лу ноћ. Сло бо дан је по ка зао на раз ба ца не пра зне пу шча не чау ре. - Ни су ште де ли му ни ци ју... Kо ли ко смо има ли гу бита ка? -  Jед ног мр твог и пет ра ње ни ка.  Има ли смо лу ду сре ћу, али смо у исто вре ме и зна ли шта нам ва ља чи ни ти. Чим су нас на па ли, иско чи ли смо из ва го на, а до бро смо би ли рас по ре ђе ни, не са мо по пут нич ким не го и по сточ ним ко ли ма - и по ле те ли у про тив на пад. Из гле да ло је да смо ми ви ше њих из не на ди ли не го они нас. - Kа кве су они има ли гу бит ке? - Не зна мо ко ли ко су има ли ра ње ни ка, али су оста ви ли де вет мр твих. - Де вет?! - згро зио се Сло бо дан. - Шта ти је! - љут нуо се на ред ник. - Не жа лиш их ваљ да? Што су тра жи ли, то су до би ли. Ухва ти ли смо и јед ног жи вог. Мр тве смо пре не ли ка ми о ном у Тр сте ник. Дво ји ца су офи ци ри, а из гле да да има и не ко ли ко мо би ли са них се ља ка. На ред ник их је оста вио и по чео да при ча са ма ши но во ђом. 55


Они су при шли гру пи до бро во ља ца ко ји су ста ја ли око за ро бље ног чет ни ка,  чо ве ка од два де сет се дам-два де сет осам го ди на, об ра слог у крат ку, цр ну бра ду, жи вих не мир них очи ју. - Гад но ће те стра да ти - го во рио је осме ху ју ћи се, као да је он њих по хва тао. - За да нас смо спре ми ли још две за се де. Не ве ру јем да је ико жив остао, као ни у оном ау то бу су са ва шим ко ман дан том. Не мо же те ви с на ма да се бо ри те. - Шта ве лиш за ово ов де? - пи тао га је је дан од до бро во ља ца. - Уби ли сте нам са мо јед ног на шег, а ви сте мно го го ре про шли. - Има ли сте сре ћу што ни сте иско чи ли на ону дру гу стра ну. Та мо би вас све по ко си ли. На ред ник се вра тио од ма ши но во ђе и по ка зао им на утвр ђе ња с дру ге стра не пру ге. - Си гур но су ми сли ли да ће мо ми на ва ли ти да бе жи мо као зе че ви, па су та мо ис ко па ли два пу та ви ше ро во ва. Kад су ви де ли ка ко су ови њи хо ви ов де про шли, они су на јед ном не ста ли. - Са мо, ипак, стра да ће те гад но на оне дру ге две за се де по но вио је чет ник са осме хом. - Ни је дан је ди ни не ће оста ти жив. Сло бо дан се пр во за чу дио сме ло сти и не у стра ши во сти за ро бље ни ка,  он да је,  из не на да,  осе тио при лив по но са.  „То је наш ју нач ки на род”, по ми слио је. До шло му је да при ђе том чо ве ку, да му пру жи ру ку и да ка же: „Еј, бра те, Ср би не, шта ти је? Ми хо ће мо исто што и ти хо ћеш. Сло бод ну Ср би ју са кра љем Пе тром.”

дру гог на тро то ар  у. По ред јед ног, у офи цир ској уни форм и и са чи зма ма на но га ма,  кле ча ла је ста ри ја же на у цр ној ма ра ми и ти хо је ца ла. По ред ње ста ја ла је не по мич но мла ђа же на, ко ја је ру ка ма пре кри ла ли це. Оста ле же не су ста ја ле у гру пи и не мо по сма тра ле мр тве бор це. На јед ном се јед на ста ри ца окре ну до бро вољ ци ма. - Kа ко сте мо гли да их по би је те? - пи та ла је са при зву ком пре ко ра у гла су. - То су Ср би к’о и ви што сте. До бро вољ ци су ћу та ли. - Хај де мо - Сло бо дан је по ву као Ми ла на за ру кав. Kад су ма ло од ма кли, до дао је: - Не мо гу да гле дам. - Ни ја. Не ка нам Бог по мог не. И њи ма и на ма. - И не ка нам опро сти. И њи ма и на ма.

Пре ба ци ли су их у Тр сте ник. На ред ник им је на ра стан ку ре као да и они сви оче ку ју на ре ђе ње да се пре ба це за Тр сте ник,  ка ко би по ја ча ли ма лу до бро во љач ку по са ду.  Има ли су по дат ке да су се ве ли ке чет нич ке сна ге по че ле да ску пља ју око гра да. Kа да су иза шли из ка ми о на са зна ли су од до бро во љач ке па тро ле да су, баш као што им је за ро бље ни чет ник при чао, на пад ну ти на још два ме ста,  али да су има ли са мо тро ји цу лак ше ра ње них.  И они су се спа сли бр зим и нео че ки ва ним про тив на па ди ма. - Вре ме из не на ђе ња је про шло - ка зао је Ми лан. - Jош ни су схва ти ли да смо ми са да мно го опре зни ји и спрем ни на све. - А бо ље смо и на о ру жа ни од њих - до дао је Сло бо дан. - Ако хо ће те да ви ди те ове њи хо ве што су из ги ну ли - ка плар, во ђа па тро ле, обра тио се Сло бо да ну и Ми ла ну - про ду жи те до рас кр шћа. Ту смо их ма ло пре из ло жи ли, та ко да оне ко је пре по зна ју, род би на мо же да но си ку ћа ма. Kад су при шли рас кр шћу,  ви де ли су де се так же на оку пље них око де вет мр твих чет ни ка ко ји су ле жа ли је дан по ред 56

57


БРАТ

По сле два да на вра ти ли су се из Тр сте ни ка. Свра ти ли су од мах у Са ви ну кан це ла ри ју и ис при ча ли му шта се све до го ди ло. - Ме не је ју трос Ди ми три је Љо тић по звао те ле фо ном. По ру чу је нам да не сме мо ни ка да да за бо ра ви мо да су нам чет ни ци бра ћа. Kад сам му ја спо ме нуо ка ко су не ки на ши дру го ви озло је ђе ни, ка зао ми је да ми, про све та ри, пре не се мо ње го ву по ру ку сва ком до бро вољ цу по је ди нач но: не сме мо да се бо ри мо про тив чет ни ка,  сем у очи тој са мо од бра ни,  ако су нам жи во ти или част у пи та њу. Ни ка ко да их на па да мо, не го да их свим сред стви ма из бе га ва мо... - Kао да је то мо гу ће - пре ки нуо га је Ми лан. - Сад ме вас дво ји ца па жљи во са слу шај те. Kа зао је од ре чи до ре чи: „Kо то не мо же или не ће, не ка ски не сво ју ка пу и не ка иде. На ма не тре ба.” На из ла зу из згра де при шао им је ви сок мла дић, ши ро ких ра ме на, у ко шу љи и си во-пла вим пан та ло на ма. - Здра во, Ми ла не - ка зао је са уз др жа ним осме хом. - Ви дим да си још увек жив и здрав. Ду ши ца се ова два да на мно го бри ну ла за те бе. - Ни је за то имала ни ка квог раз ло га, бар не овог пу та. Окре нуо се Сло бо да ну. - Ово је Здрав ко Гли шић. „Гор да нин брат”, по ми слио је Сло бо дан. -  Jа сам Сло бо дан Спа со је вић.  -  Учи ни ло му се да је са мла ди ће вих уса на не стао осмех док су се ру ко ва ли, и да га је по гле дао оштро и ис пи ти вач ки.  Из над де сне обр ве је имао кра так, хо ри зон тал ни ожи љак, као да га је не ко но жем уре зао. - А, ви сте тај Спа со је вић! Већ сам вас не ко ли ко пу та тра жио. Же лео сам да раз го ва рам с ва ма. - При че кај те са мо за тре ну так, да оста вим пу шку и спре му. Оти шао је у згра ду у ко јој су би ли сме ште ни, док је Ми лан на ста вио раз го вор. Осе ћао је не ла год ност. Шта тај чо век хо ће од ње га?  Са Гор да ном се ви део са мо че ти ри-пет пу та. Њи хо ви од но си су са свим при ја тељ ски и ко рект ни. 58

У со би је се део Ми ша за сто лом и ис пу ња вао не ке форм у ла ре. Об ра до вао се кад је ви део Сло бо да на. - Оста ли сте жи ви и здра ви, хва ла Бо гу. - Ово га пу та смо сти гли на свр шен чин. Ми лан ће ти све ис при ча ти. Jа мо рам да жу рим. Че ка ме онај ци вил ко ји ме је тра жио. Он је за и ста Гор да нин брат. - На сме јао се. - Тре ба ло би са да да по ша љем вас дво ји цу да се са њим об ја шња ва те и об ра чу на ва те. Се ћаш ли се ка ко сте ми ти и Ми лан на ме сти ли да се „слу чај но” упо знам с ње го вом се стром? Већ је из ла зио кроз вра та кад му је Ми ша вик нуо: - Имаш пи смо из Шап ца. Хтео је да се вра ти. За стао је. Kо зна шта ће тај Гли шић по ми сли ти ако од мах не си ђе. Ипак се вра тио. Ми ша му је по ка зао по ве ћи ко ве рат ко ји је ле жао на сто лу по ред ње го вих спи са.  Бр зо га је отво рио. Kао и обич но, чи ка-Сте ви на це ду ља са не ко ли ко ре че ни ца, и дру ги, ма њи ко ве рат. На ње му је чи ка-Сте ви на адре са ис пи са на не ким не по зна тим ру ко пи сом. У за гра ди озна ка: „За го спо ди на Сло бо да на С”. Ни је од Ан ђел ке.  Ни је ни од се стре.  Сад је мо рао да и ње га отво ри. Не ко ли ко стра на ис пи са них ма ње-ви ше чит ким сло ви ма,  наг ну тим ма ло уле во.  По чи ње са „Дра ги при ја те љу”. Окре нуо је по след њу стра ну. За вр ша ва се ре чи ма: „... са нај ср дач ни јим по здра ви ма,  Ол га.”  Ис под пот пи са адре са Сме де рев ске Па лан ке и За во да за при нуд но вас пи та ње омла ди не. То пи смо ни је оче ки вао. Ни ка ко. Ни у сну ни је мо гао да са ња да ће му се Ол га Ми тро вић, са лон ска ко му ни ст ки ња, ја ви ти из За во да, за ко ји је чуо да га ње ни исто ми шље ни ци ко ји су на сло бо ди, на зи ва ју „кон цен тра ци о ним ло го ром”. По гле дао је Ми шу. Већ му је па ло на ум да га за мо ли да си ђе до ле и об ја сни Гли ши ћу да је спре чен, ка ко би мо гао да на ми ру про чи та пи смо. Ме ђу тим, од мах се тр гао. Из гле да ло би да се упла шио тог ви со ког мла ди ћа са ожиљ ком на че лу, а он се ни кад ни је пла шио љу ди. Ни је ни ко ме же лео зло, ни ти је ко га све сно увре дио. При ла зио је сва ко ме до бро на мер но, и то му је, ваљ да, и да ва ло са мо по у зда ње у од но су на око ли ну. - Jе л’ то пи смо од де вој ке? - на сме јао се Ми ша кад је ви део ка ко је Сло бо дан бр зо вра тио пи смо у ко ве рат и ста вио га, за јед но са чи ка Сте ви ном це ду љом,  у уну тра шњи џеп сво је вој нич ке блу зе. - Jе сте, од де вој ке је, али не од мо је - ка зао је из ла зе ћи на вра та. Успео је да ви ди Ми шин по ма ло за чу ђен, иа ко ше рет ски из раз на ли цу. 59


Хтео је да му још до вик не: „Из ме ђу не ба и зе мље има ви ше чу де са не го што их му дрост на ша зна,  о Хо ра ци јо!”  Али ни је имао вре ме на,  а ни је био ни си гу ран да је Ми ша чи тао Шек спи ра.  Стр чао је ни за сте пе ни це и за те као Ми ла на и Здрав ка Гли ши ћа у жи вом раз го во ру, ко ји су пре ки ну ли кад су га ви де ли да до ла зи. Ипак је успео да чу је од ло мак Гли ши ће ве по след ње ре че ни це. -  ...  а ви ми сли те да је и сам Го спод Бог на ва шој страни... Се тио се ка ко му је Гор да на при ча ла да су јој отац и брат ве ли ки дра жи нов ци. Учи ни ло му се да га је Ми лан по гле дао за бри ну то. - Из ви ни те - про го во рио је пр ви Сло бо дан, кад су кре ну ли ули цом пре ма цен тру гра да. Осе тио је по тре бу да пре у зме ини ци ја ти ву и од ло жи, бар на не ко вре ме, оно о че му је Гли шић хтео да раз го ва ра. - Упра во сам пре чуо шта сте ма ло пре ка за ли Ми ла ну. Мла дић га је по гле дао од сут но, као чо век ко ји се спре мио да ка же не што ва жно, а не ко му из не на да по ре ме тио ток ми сли. - Да? - Kа за ли сте да „љо ти ћев ци” ве ру ју ка ко је и сам Го спод Бог на њи хо вој стра ни - го во рио је осме ху ју ћи се у исто вре ме. - Jа се с тим пот пу но сла жем. Ме ђу тим, не са мо да љо ти ћев ци та ко ми сле о се би; све вој ске све та су ве ро ва ле, а и да нас ве ру ју да је Бог на њи хо вој стра ни. Сви, сем ко му ни ста, ко ји га не са мо не ги ра ју не го и на па да ју. Гли шић га је по гле дао оштри је. - Kод вас је то из ра же ни је. Чуо сам не ко ли ко пу та ка ко ва ше че те,  по сле мо ли тве,  на пи та ње „ко је с на ма?”  уз ви ку ју „Бог”. - Ми смо уве ре ни да нам у бор би про тив без бож ја и без бо жни ка мо же да по мог не са мо Бог. За то га и при зи ва мо сва ког да на. - Ни сте ви је ди ни ко ји сте са гле да ли опа сност. - Ви ди те: ми смо уве ре ни да ве ћи на на шег на ро да још не схва та у ка квој смо се стра хо ви тој си ту ац   и ји на шли у ово ме ра ту.  С јед не стра не је опа сност од би ол  о шког уни ште ња,  а са дру ге, мо гућ ност па да ња у ко му ни стич ко роп ство. Ми мо ра мо да учи ни мо све од се бе ка ко би смо спа сли што се спа сти мо же. - По сва ку це ну? - Да. По сва ку це ну. - Жи вот, част, по ште ње... - Све. Мо ра мо свим си ла ма да оне мо гу ћи мо ко му ни сте да за вла да ју Ср би јом. 60

До овог тре нут ка Сло бо да ну се чи ни ло да ће Гли шић из не на да про ме ни ти те му, ме ђу тим, са да, као да се на јед ном тр гао. По ви сио је глас. - То је ап сурд но. Ен гле зи и Аме ри кан ци та ко не што ни кад не би до зво ли ли. - Ако не би би ло у њи хо вом ин те ре су. - Kа ко мо же те та ко не што да ка же те? Зар је у њи хо вом ин те ре су да из гу бе Jу го сла ви ју и до зво ле Ста љи ну из ла зак на Jа дран ско мо ре? - Шта Ен гле зи ми сле, ми не зна мо, али зна мо да су већ по че ли да на пу шта ју Дра жу Ми ха и ло ви ћа и по ма жу Ти та. - То су ко му ни сти уба ци ли. На ши са ве зни ци нас не ће ни ка да на пу сти ти. Дра жа Ми ха и ло вић је зва нич но ми ни стар вој ске и мор на ри це у ју го сло вен ској Вла ди у Лон до ну... Сла жем се са ва ма што се ти че спа са ва ња срп ског на ро да,  али за то има мо ге не ра ла Не ди ћа и ње го ве од ре де. - И ми смо ње го ви од ре ди. - Чу ди ме да и ва ма са ми ма ни је по зна то... Зар ни сте ви под ди рект ном не мач ком ко ман дом? По ку шао је да об ја сни, али је при ме тио да га Гли шић ви ше не слу ша. - Па шта са да хо ће те? - пре ки нуо га је. - У Ср би ји та ко ре ћи и не ма пар ти за на. - Рат се још ни је за вр шио, а ми има мо по дат ке да се пар ти за ни на о ру жа ва ју ен гле ским оруж јем и да се спре ма ју да ма сов но упад ну у Ср би ју. Мо жда већ и за не ко ли ко ме се ци. - Из ви ни те - на сме јао се Гли шић - али то је и су ви ше фан та стич но... и на ив но. Ако и до ђу, не ће се до бро про ве сти. Чет ни ци ће их раз би ти као од ша ле. - Чет ни ци су сла бо на о ру жа ни. Не ма ју ба ца че, ар ти ље ри ју, до вољ но му ни ци је... - Kа жи те ми - опет га је пре ки нуо - шта би би ло ако би ко му ни сти за вла да ли Jу го сла ви јом и... - Kа та стро фа! - Сло бо дан му је упао у реч. - Пр во, ми Ср би би нај ви ше стра да ли. Ти то нам ни кад не ће за бо ра ви ти ка ко смо га ис те ра ли из ње го ве Со вјет ске ужич ке ре пу бли ке, као што нам ни је за бо ра вио ка ко је не кад као ау стриј ски фел две бел бе жао гла вом без об зи ра из Kра ље ви не Ср би је. Зна те, ве ро ват но, ка ко је про шла Ру ска пра во слав на цр ква под Jо си фом Xу га шви ли јем Ста љи ном. Срп ска цр ква под Jо си пом Бро зом Ти том не би про шла бо ље од ру ске. Шта би би ло са Цар ством Не бе сним,  на род ним пре да њем и исто ри јом?  Хр ва ти и Сло вен ци би има ли Ва ти кан да се за њих за у зи ма. Ми не би смо има ли ни ко га. „Jед на слам ка ме ђу ви хо ро ве”. Све би учи ни ли да раз би ју српс ког се ља ка,  ве ков ног но си о ца на ше кул ту ре, исто као што су бољ ше ви ци ра ди ли у Ру си ји са ру ским се ља 61


ком. У шко ла ма би се пре да вао ате и зам... На шли би се на јед ном на јед ном исто риј ском пре ло му... - У ко ме би из гу би ли сво ју ду шу - до пу нио га је Гли шић сме шка ју ћи се. - Чак кад би   и по бе ди ли, у шта ја ни нај ма ње не ве ру јем, на и шли би на жи лав от пор срп ског се ља ка, Пра во слав не цр кве, ин те ли ген ци је... - Ни сам ка зао да би из гу би ли ду шу. И ја ве ру јем у ви тал ност срп ског на ро да, али би смо стра да ли. А и от пор ност пре ма ко му ни стич кој дик та ту ри не зна мо ка ко би из гле да ла, кад зна мо ка ко смо иза шли би ол  о шки оса ка ће ни из Пр вог свет ског ра та,  а у овом смо већ из гу би ли сто ти не хи ља да љу ди, же на и де це. - Ви, као и ва ши јед но ми шље ни ци, има те тен ден ци ју да пре те ру је те. Ва ша гле да ња се гра ни че са де фе ти змом. - Ако ве ру је мо су ви ше у Ен гле зе и ако се уљуљ ку је мо ми сли ма ка ко ће нам они јед ног да на до ве сти кра ља Пе тра, не ће мо би ти спрем ни да до че ка мо пар ти зан ски на пад на Ср би ју. Ми, на ци о на ли сти, мо ра мо да се су о чи мо са опа сно шћу ко ја пре ти срп ском на ро ду, да за бо ра ви мо на све не су гла си це и да се ује ди ни мо. Нем ци ће да оду као што су и до шли, а ко му ни сти ће оста ти. - Шта, ви са да твр ди те да ће ко му нис ти по бе ди ти...? - Ни сам ка зао да ће по бе ди ти, али ни сам то ни ис кљу чио. Ако по бе де, по бе ди ће због на ше не сло ге... Зна те ка ко Не дић ка же: „Уздај се у се и у сво је кљу се”. - Рат ће се уско ро за вр ши ти и ми ће мо би ти на стра ни по бед ни ка, као што смо би ли и у Пр вом свет ском ра ту. - Дај Бо же. Ма ло пре сте ми ре кли да сам пе си ми ста. До зво ли те ми да ја вас са да на зо вем пре те ра ни оп ти ми ста. За ћу та ли су. Сло бо дан се осе ћао си гур ни је и мир ни је, као да је на не ки на чин при пре мио се би ба зу са ко је ће мо ћи лак ше да при ми сва ки не пред ви ђе ни на пад. По гле дао је ис под ока Гли ши ћа.  Учи ни ло му се да ни је био она ко при бран као кад су по шли. Из гле да ло му је као да се тру ди да се сре ди и по но во при бе ре ми сли. Сун це је,  као огром на,  те шка,  ру ме на лоп та,  по че ло да се спу шта из ме ђу там но зе ле них раз гра на тих кро шњи др ве ћа на кро во ве Kне же вог гра да. Док је ко ра чао по ред Гор да ни ног бра та Сло бо да ну се чи ни ло да ће сва ког тре нут ка,  чим оно до дир не кро во ве ку ћа, цео Kру ше вац да бук не цр ве но-мо дрим пла ме ном. Здрав ко Гли шић је про го во рио тек ка да су од ма кли по да ле ко од шта бов ских згра да. Гле дао је пра во ис пред се бе, а го во рио је чвр стим и си гур ним гла сом. - Ви ве ро ват но зна те за што сам вас већ не ко ли ко пу та тра жио. - Пра во да вам ка жем, не знам. 62

Мла дић је по ћу тао за тре ну так. - Да ли има те бра ће и се ста ра? - Имам са мо се стру. - Он да ће те ме бо ље раз ум   е ти. Jа имам две. - По зна јем ва шу се стру Гор да ну. - Знам. За то сам и хтео са ва ма да раз го ва рам. Она се још до са да ни је озбиљ но за ба вља ла, а са да је по че ла да из ла зи са ва ма. - Ми се не за ба вља мо... - Ми, на ша по ро ди ца - на ста вио је као да га ни је чуо - не же ли мо да се она ви ђа са ва ма. - Kа зао сам вам да се ми не за ба вља мо - осе тио је да су му се за жа ри ли обра зи. - Без об зи ра на то да ли се за ба вља те или не, ми јој не до зво ља ва мо. - Са мо смо до бри при ја те љи. -  Ви ме,  из гле да,  не раз ум   е те.  Она је про тив на ше во ље по че ла да се са ва ма са ста је. - Ви, ме ни, из гле да, не ве ру је те. - То ни је ва жно. - Ме ни је ва жно - по ви сио је глас. - Пре ма ва шој се стри сам се по на шао ко рект но и са пу но по што ва ња, што она и за слу жу је. - То ми је по зна то. Сло бо дан је усред ко ра ка стао. И мла дић је за стао. Пр ви пут от ка ко су кре ну ли по гле да ли су се очи у очи. Иа ко је су мрак по чео да се спу шта,  ви део је ја сно очи Здрав ка Гли ши ћа. Би ле су исте бо је као и ње го ве се стре, плав ка сто-зе лен ка сте, са мо ни су има ле ону то пли ну, не го су од си ја ва ле не ким хлад ним, ме тал ним сја јем. -  Ако зна те -  ка зао је ти хо -  шта вам он да сме та?  Мо ја уни форм а? - Да, ва ша уни форм а - ка зао је мла дић исто та ко ти хо. - Ово је срп ска уни форм а и срп ска шај ка ча. - Знам. Са мо са да ни је вре ме тој уни форм и да се но си на сред Kру шев ца. - Не го у шу ми? Kлим нуо је гла вом. - И да се из за се де при пу ца ва на та ко зва не љо ти ћев це? Мла дић је скре нуо по глед. Ћу тао је. - А за што не на Нем це? - Ви то до бро зна те. - Сто за јед но га? Опет је клим нуо гла вом, али ни је ни шта ка зао. - А на ко му ни сте? - Ви ди те ли овај ожи љак? - по ка зао је пр стом из над обр 63


ве. - То је од ко му ни стич ког мет ка. До био сам  га код Ужи ца. „Ин те ре сант но”, по ми слио је Сло бо дан, „Гор да на ми ни је при ча ла да јој је брат био у чет ни ци ма”. -  Зна чи,  бо ри ли сте се за јед нич ки са љо ти ћев ци ма на истом фрон ту. - Ни је би ло на шом во љом. - А ми сли те ли ви да се ми, та ко зва ни љо ти ћев ци, ше та мо Kру шев цем на шом  во љом? На дам се са мо да пре Ужи ца, док сте би ли за јед но са пар ти за ни ма,  ваљ да опет „не ва шом во љом”,  ни сте уби ли ни јед ног Нем ца,  јер ако је сте,  не за ви дим вам. У том слу ча ју сте мо ра ли из гу би ти сан. Ни је ша ла уби ти јед ним мет ком сто ти ну Ср ба. - Ви, љо ти ћев ци, по ма же те Нем це - опет су им се сре ли по гле ди. - А не ми сли те да ми по ма же мо срп ском на ро ду? - Kо му ни сти су ис те ра ни из Ср би је. - Ни су сви. Мо ра да вам је по зна то да је по кој ни Ду шко Мар ко вић не дав но спа сао хи ља ду и се дам сто ти на Ср ба од стре ља ња. Здрав ко Гли шић ни је ни шта ка зао, али се осмех нуо сар ка стич но. - Не ве ру је те? Збо ра шка про па ган да? - Био је љут. - Све је то би ло на ме ште но! И она ра ка од ша ле ис ко па на! - За што на па да те чет ни ке? - На па ли смо их са мо јед ном, и то је би ло гре шком. По сла ли смо из ви ње ње. На ши љу ди су би ли уве ре ни да су нај зад, по сле мно го без у спе шних по ку ша ја, на и шли на Бо ги њи не пар ти за не - пре ћу тао је оно о Го пу рен ку. „То би још ви ше ис ком пли ко ва ло си ту ац   и ју”, по ми слио је. Опет онај сар ка сти чан осмех. - И пре два да на сте их на па ли. Сло бо дан је хтео да ка же ка ко је то нај о бич ни ја из ми шљо ти на, али му је реч за ста ла у гр лу. - Са мо сте се рђа во про ве ли - на ста вио је Гли шић. - Из гу би ли сте пре ко пе де сет љу ди. Не мо же те се ви с њи ма бо ри ти. То су ис ку сни бор ци. Из не на да се сми рио. Не мо же он да убе ди ово га чо ве ка. Под се тио га је на за ро бље ног чет ни ка. Осе тио је на јед ном и пре ма овом мла ди ћу не ку ме ша ви ну ди вље ња и не ве ри це. Ни овај се ни је пла шио да ка же шта му је на ср цу и на уму. Ни је се пла шио да ће га он, „око ре ли љо ти ће вац”, а ве ро ват но је чуо да је и про све тар, ухап си ти, па ако је тач но што не ки при ча ју, и уби ти. Ва жни ја му је би ла ње го ва исти на... и љу бав пре ма се стри. -  От куд ви зна те -  осмех нуо се са да са свим сми рен -  да 64

смо их ми на па ли и из гу би ли пе де сет љу ди? - Та ко се при ча по гра ду. - Зна чи, су тра ће би ти у Kру шев цу ве ли ка са хра на са пе де сет мр твач ких ков че га? - Не ве ру јем. - За што? - Са хра ни ће те их тај но, на не ком дру гом ме сту. - А ви ве ру је те све му што се при ча? Са да са слу шај те ме не, што ћу ја ва ма да ис при чам. Пре два да на су нас они на па ли, у исто вре ме на три ме ста. Има ли смо јед ног мр твог и пет ра ње них.  Они су на жа лост из гу би ли де вет љу ди,  а не зна мо ко ли ко су има ли ра ње ни ка.  Мно го смо бо ље на о ру жа ни,  а има мо и од лич но ко манд но осо бље. - Они има ју мно го ви ше ак тив них офи ци ра. - Же лео бих од свег ср ца да вас са да из не на дим, али си гур но не ћу успе ти. Би ће вам и су ви ше фан та стич но, да би сте ми по ве ро ва ли... Ди ми три је Љо тић је ју трос раз го ва рао те ле фо ном са на шим ба та љон ским про све та ром, ко ји је то ма ло пре ис при чао Ми ла ну и ме ни. Ако же ли те, од ве шћу вас са да, ево од мах, про све та ру, па ће те исто то чу ти и из ње го вих уста. - Не, не мо гу. Не мам вре ме на. - Ште та. Мо жда би и по ве ро ва ли. Љо тић му је ка зао: „Не сме те ни кад да за бо ра ви те да су нам чет ни ци бра ћа”. За тим је тра жио од ње га да пре не се сва ком по је ди нач ном до бро вољ цу ње го ву по ру ку, да мо ра мо по сва ку це ну да из бе га ва мо бор бе са њи ма. Ако се то не ко ме не сви ђа, ми та кво га не тре ба мо у на шим ре до ви ма. -  Би ло ка ко би ло -  ка зао је мла дић чвр шћим гла сом -  ја сам вам ка зао шта сам имао. - Да ли је Гор да на зна ла да ће те раз го ва ра ти са мном? - Kа зао сам јој. - Не ма раз ло га да се бри не те за сво ју се стру. - На дам се да не же ли те да по на вља мо на шу кон вер заци ју? - Jа вас раз ум   ем мно го бо ље не го што ви ми сли те, али вам не мо гу обе ћа ти да са ва шом се стром не ћу ни кад да раз го ва рам. Ако она за же ли, раз го ва ра ћу. Здрав ко Гли шић се на гло окре нуо од Сло бо да на и без по здра ва се уда љио жур ним ко ра ци ма. Гр ло му се осу ши ло. Осе тио је не ку гор чи ну у усти ма. Тај   чо век је, из гле да, хтео да га на мер но увре ди и на љу ти. У јед ном тре нут ку је и успео. Kри вио је се бе. Ни је смео да при хва ти иза зов. Тре ба ло је од са мог по чет ка да с њим раз го ва ра пот пу но дру гим то ном. Нај го ре је би ло оно што му је ка зао о чет нич кој са рад њи са пар ти за ни ма, и оно „... ако сте уби 65


ли Нем ца, уби ли сте јед ним мет ком сто ти ну Ср ба... из гу би ли сте сан.” Kо је он да ње му су ди? То је би ло и су ви ше сар ка стич но. Не хри шћан ски. Ни је успео да се са вла да. Ни је се по нео као до бро во љац, чо век до бре во ље. До зво лио је да га са вла да сла бост и зла во ља. На шао се увре ђен што по ро ди ца Гли шић не до зво ља ва Гор да ни да се ви ђа с њим, „из дај ни ком, фа ши стом, цр ним љо ти ћев цем”. Зна чи, ни је још до вољ но јак да и то под не се. А то је, ваљ да, и део оног нај те жег на што га је још у До бри ну, по чео да при пре ма То ша. И да га ин ди рект но опо ми ње... Да га је са да мо гао да ви ди Ди ми три је Љо тић, шта би он ка зао? Не би му, си гур но, по вла ђи вао и не би га по хва лио као што га је по хва лио због ње го вог др жа ња пред гру пом сту де на та у Ми тро ви ће вом са ло ну. Kа ко је бр зо за бо ра вио на онај при руч ник Де сет за по ве сти срп ским до бро вољ ци ма, ко ји је та ко па жљи во про у ча вао и о ње му го во рио но вим до бро вољ ци ма, ве ћи ном се љач ким си но ви ма! Сва ки од њих, ти се љач ки си но ви, и без при руч ни ка, из вео би мно го бо ље ову си ту ац   и ју на чи сти ну не го он, ко ји их „под у ча ва” ка ко да се вла да ју. На пао је бра та-чет ни ка, ка ко их то Ди ми три је Љо тић на зи ва, а то ни у ком слу ча ју ни је би ла „ну жна са мо од бра на”. Ни је до вољ но не пу ца ти на њих, не на па да ти их фи зич ки. Kа ко мо гу они да тра же, раз ум   е ва ње од чет ни ка у овој лу дој и за пле те ној си ту ац   и ји, ако ни они са ми не по ка зу ју раз ум   е ва ње пре ма њи ма? Цео овај свет је, из гле да, пун за блу да и пун ма лих, лич них исти на, иа ко је Исти на са мо јед на. Ако ми ве ру је мо у Хри ста Спа си те ља,  раз ми шљао је,  и ис по ве да мо хри шћан ске прин ци пе,  мо ра мо се по њи ма и упра вља ти.  Не сме мо да јед но го во ри мо,  а дру го да ра ди мо. Не сме мо да бу де мо пра зно звон це ко је зве чи. Тај Гли шић је до шао као чо век и у ли цу му отво ре но ка зао шта ми сли о ње му и о ње го вој бор би, и за тра жио да се ви ше не са ста је са ње го вом се стром. У том ње го вом по ступ ку је би ло не чег ви те шког, иа ко, у ства ри, за сно ва ног на јед ној ве ли кој за блу ди. Па чак и да је имао раз ум   е ва ња за Сло бо да нов став, мо гао је исто та ко да се с њим су о чи и да му ка же: „Еј, ти,  оста ви се мо је се стре.  Ако си ти жр тво вао свој жи вот и сво ју част за сво ја убе ђе ња,  то је тво ја ствар.  Оста ви нас на ми ру. Ми не ће мо да се жр тву је мо та ко као што си се ти жр тво вао”. Си ро та Гор да на! Мо ра да је у ку ћи би ла чи та ва екс пло зи ја. Це ла се по ро ди ца про тив ње окре ну ла. За бра ни ли су јој да се ви ђа „са тим љо ти ћев цем”. Мо ра би ти да се она то ме од луч но ус про ти ви ла, чим јој се брат од лу чио да се и с њим лич но су о чи. Сад му је би ло ја сно за што је пре ћу та ла да му ка же да јој 66

се брат бо рио у Дра жи ним ре до ви ма. Пла ши ла се да ће га то са зна ње пот пу но од би ти од се стре „про тив ни ка”. Жао му је би ло те сим па тич не и при јат не де вој ке, још ви ше за то што му је са да по ста ло пот пу но ја сно да су ње на осе ћа ња би ла са свим дру ге при ро де не го ње го ва. Kа јао се што јој ни је од мах, у са мом по чет ку, спо ме нуо Ан ђел ку. Да јој је по ште но ка зао да има де вој ку, до ово га све га ве ро ват но не би ни до шло. Али, ето, и ње му је, ваљ да, ла ска ло што се та згод на и оштро ум на пла ву ша, ле пих ма ни ра... и ле пих но гу, за ин те ре со ва ла за ње га. У исто вре ме ни је мо гао да за бо ра ви ону шет њу спо ред ном кру ше вач ком ули цом,  кад се цео град по чео да окре ће про тив њих. Тра жи ла га је да му се из ви ни што је по сум ња ла у ње гов па три от  и зам и ње го ве мо ти ве. Де ло ва ла је на ње га у оним тра гич ним да ни ма као све тао зра чак у та ми. Шта са да да ура ди? Kа ко да олак ша Гор да ни, и да ли је то, уоп ште, мо гу ће? А би ло му је жао и Гор да ни ног бра та. Ни је ње му би ло ла ко да се спре ми за овај су срет, и да до ла зи сва ки дру ги, тре ћи дан пред штаб ба та љо на ње го вих, ка ко је он по све му су де ћи убе ђен, крв них не при ја те ља. Ода вао је ути сак ин те ли гент ног и обра зо ва ног мла ди ћа, ве ро ват но иде ал  и сте, као и он што је. Kад би ње го ва се стра Ве ра пре шла из До бри на у Ср би ју и на јед ном по че ла да се са ста је са не ким при ста ли цом Стра хи ње Jа њи ћа, ка ко би ње му би ло? Стре сао се. А мно ги чет ни ци ми сле да су до бро вољ ци и ја њи ћев ци јед но исто. Ако не би мо гао да опа ме ти Ве ру, од лу чио би се и он на не ки дра стич ни ко рак као и Гор да нин брат. За сти део се сво је ма ло пре ђа шње над ме но сти. Kа ко је он са не ке ви си не од бру сио том мла дом хра бром чет нич ком бор цу! „Шта вам, он да сме та”, ка зао је, „мо ја уни форм а?” Си гур но да му сме та. Сме та и ње му са мом да је но си под оку па ци јом, усред Kру шев ца. Kад би би ло мо гу ће да по но во от поч не тај раз го вор... али, се тио се ре чи ста рог грч ког пе сни ка. „Ни бо го ви не мо гу да учи не да ни је би ло оно што је би ло.” Већ се пот пу но смр кло, и он је убр зао ко рак. Тај за плет са Гор да ном и ње ним бра том де сио му се у нај го ре вре ме овог, не ви ше са мо бра то уб   и лач ког већ, ка ко му се чи ни ло, са мо уб   и лач ког ра та... Ви део је чет ни ка у шу ма диј ској на род ној но шњи и до бро вољ ца у срп ској уни форм и ка ко си ла зе ни за сте пе ни це у цир ку ску аре ну. У ру ка ма др же пи што ље. Ста ју на сред кру га, кла ња ју се на све че ти ри стра не све та, за тим при но се пи што ље сво јим сле по оч ни ца ма и по вла че оро зе. Гле да о ци оду ше вље ни. Тап шу, ви чу из све сна ге: „Бра во, бра во!” На пра вио се чи тав ур не бес. Гле да о ци све са ме уста 67


ше, есе сов ци, Шип та ри, Ма ђа ри, чла но ви ко му ни стич ке Ин тер на ци о на ле... Чуо је опет глас Ра дој ка, оног сна жно гра ђе ног до бро вољ ца код Бе лих Во да: „Жи вео краљ Пе тар!” и од мах за тим, усред зви жда ња ме та ка и екс пло зи је бом би, гром ки чет нич ки од го вор: „Жи вео, жи вео!” Ми лан и Ми ша су га до че ка ли упит ним по гле ди ма. -  Ни шта на ро чи то -  слег нуо је ра ме ни ма.  Од лу чио је да ни ко ме не при ча шта се де си ло. - Шта сте при ча ли? - ин си сти рао је Ми ша, док га је Ми лан по сма трао, опет му се учи ни ло, за бри ну тим по гле дом. - Хтео је, из гле да, да са зна ка кве су мо је на ме ре пре ма ње го вој се стри, или та ко не што. Ни је био до вољ но ја сан. - Ала не умеш да ла жеш - шап нуо му је Ми лан кад је про ла зио по ред ње га. - А шта ти пи ше она дру га де вој ка, ко ја ни је тво ја де вој ка? - пи тао је гла сно и по гле дао га ис ко са. - Ми ша ми је ка зао да си до био пи смо из Шап ца. Сло бо дан је из ва дио пи смо из блу зе. -  Пот пу но сам за бо ра вио.  Ових да на смо има ли су ви ше мно го уз бу ђе ња. - Kо ли ко он то има де во ја ка? - пи тао је Ми ша ти шим гла сом, као да ни је хтео да га чу је Сло бо дан. - Имам у сва ком гра ду бар по јед ну, ско ро као и Ми лан на сме јао се Сло бо дан, али се од мах уо зби љио. - Шта ми сли те о по ру ци дру га Пред сед ни ка? - Исто што и ти ми слиш - ка зао је Ми лан. - Ни је ла ко, ни јед но став но, кад нас ско ро сва ког да на на па да ју, а ка жу да се то про ши ри ло и на дру ге на ше ба та љо не ши ром Ср би је... Ипак смо оста ли у од лич ним од но си ма са чет нич ким ко ман дан ти ма, као што су Си ни ша Па за рац, Љу ба Jо ва но вић, Са ша Ми ха и ло вић и не ки дру ги. - А исто та ко смо у до брим од но си ма са бо санс ким, дал ма тин ским, лич ким и цр но гор ским чет ни ци ма - до дао је Ми ша. - То су је ди не до бре ве сти - ка зао је Сло бо дан - по сле ду жег вре ме на...  Ако бу де мо па мет ни,  сад кад смо на ви кли на на чин бор бе ових на ших ло кал них ср би јан ских чет ни ка, из др жа ће мо још ма ло док се и они не опа ме те, или док нас и јед не и дру ге не по ви ја ју ко му ни сти. -  Или док не ис пу ца ју сву му ни ци ју -  на сме јао се гор ко Ми лан. - Се ћате ли се ка ко су нам се још про ле тос жа ли ли да има ју са мо по пет, де сет, или пет на ест ме та ка? - Тра гич но је да су не при ја тељ ства и по че ла због те про кле те му ни ци је - ка зао је Сло бо дан. - Ни су мо гли да схва те - Ми ша је устао од сто ла и по чео да се ше та по ску че ном про сто ру из ме ђу по сте ља - да смо ми 68

за ду же ни том му ни ци јом, и с об зи ром на то да у по след њих не ко ли ко ме се ци ни смо има ли ни ка квих ве ћих су да ра са ко му ни сти ма, ни смо мо гли да је на ба вља мо она ко ла ко као кра јем че тр де сет пр ве, че тр де сет дру ге. Он да нам је би ло ла ко да на о ру жа ва мо бо сан ске и на ше чет ни ке. - Да смо на ста ви ли да им да је мо као и ра ни је, ми би смо и са ми оста ли без му ни ци је - ка зао је Ми лан. - Хај де, чи тај то пи смо већ јед ном - вик нуо је Ми ша. - Kа ко мо жеш то ли ко да че каш? По­ку­ша­вам да за­ми­слим ка­кав вам је из­раз на ли­цу са­да ка­да сте отво­ри­ли ко­ве­рат и ви­де­ли да Вам се ја­вљам,­и то још ода­кле -­Сло бо дан је нај зад по чео да чи та. -­Из­не­на­ђе­ни сте.­Та­ко шта ни­сте оче­ки­ва­ли.­За­што бих ја,­де­вој­ка ко­ја је би­ла то­ли­ко не­ис­кре­на,­ пре­вр­тљи­ва,­ и у исто вре­ме на­ме­тљи­ва,­пи­са­ла Ва­ма по­сле све­га што се од­и­гра­ло? Прет­по­ста­вљам да сте чу­ли од уја­ка и Ви­де да сам би­ла ухап­ше­на,­ да сам при­зна­ла сво­је гре­хе,­ и да се са­да „опо­ра­вљам”,­и „по­пра­вљам”­иза бо­дљи­ка­ве жи­це. Тек ми по­след­њих да­на по­че­ло да по­ста­је све ја­сни­је ка­ко сам ипак,­под овим окол­но­сти­ма и по те­жи­ни си­ту­а­ци­је, ма­ње-ви­ше до­бро про­шла.­Жао ми је је­ди­но ро­ди­те­ља,­на­ро­чи­то ма­ме.­Се­бе не мо­гу,­а и не­мам вре­ме­на да са­жа­ље­вам. Жао ми је и мо­је се­стре Ви­де.­Мо­гу да за­ми­слим ка­ко се она стра­шно раз­о­ча­ра­ла у ме­ни.­ А жао ми је и Вас што сте и кроз ме­не упо­зна­ли ма­ло ви­ше ону не­га­тив­ну стра­ну жи­во­та, то јест из­ра­зе сла­бо­сти људ­ске. Ви­ди сам не­ко­ли­ко пу­та пи­са­ла.­Ма­ми ни­сам мо­гла,­али ме је она већ три пу­та об­и­шла (ов­де је до­зво­ље­на по­се­та ро­ђа­ци­ма),­па смо се до­бро ис­при­ча­ле.­У ства­ри,­ни­кад та­ко ле­по ни­сам ни раз­го­ва­ра­ла са мо­јом мај­ком као та три пу­та. Та­ти ни­је до­зво­лио по­нос да до­ђе,­ иа­ко ме ма­ма уве­ра­ва да па­ти због ме­не.­Kа­же да је из­гу­био сан и да је стра­шно осла­био.­Ни­кад ни у сну ни­сам мо­гла да за­ми­слим да би мој та­та, ти­пич­ни са­мо­ув­ е­ре­ни и без­ду­шни (та­ко сам га ја не­кад за­ми­шља­ла)­ про­фе­си­о­нал­ни по­ли­ти­чар,­ ко­ме је је­ди­но ста­ло до вла­сти,­мо­гао да па­ти због ичег,­сем по­вре­ђе­не та­шти­не.­Да се бри­не -­да,­али не да па­ти. Jед­на пи­то­ми­ца (та­ко се ми ов­де у За­во­ду зва­нич­но на­зи­ва­мо),­ко­ја је ина­че из Цр­не Го­ре,­при­ча­ла нам је ка­ко су Ита­ли­ја­ни 1941.­го­ди­не јед­ном при­ли­ком по­ку­пи­ли на ули­ци Бе­ра­на шест мла­ди­ћа и де­во­ја­ка да их стре­ља­ју као од­ма­зду за њи­хо­вог уби­је­ног вој­ни­ка.­Не­ко је то од­мах ја­вио оцу јед­не од де­во­ја­ка.­Отац је по­тр­чао из све сна­ге и успео да стиг­не по­вор­ку ис­пред са­мог ме­ста где су хте­ли да их стре­ља­ју.­Она­ко сав за­ди­хан,­по­ка­зао је сво­је до­ку­мен­те по ко­ји­ма се ви­де­ло да 69


је ак­тив­ни офи­цир Kра­ље­ви­не Jу­го­сла­ви­је,­ко­ји је из­бе­гао за­ро­бља­ва­ње.­За­мо­лио је ита­ли­јан­ског офи­ци­ра да пу­сти ње­го­ву ћер­ку,­а уме­сто ње да уби­је ње­га,­на што је овај и при­стао. Kо зна?­Мо­жда би и мој та­та то исто учи­нио за ме­не? Мно­го сам на­уч­ и­ла ов­де о пра­вом зна­че­њу људ­ског жи­во­та. Kа­ко је то чуд­на ствар наш жи­вот.­Сви ми ко­ји ми­сли­мо,­сма­тра­мо да је оно што ми ра­ди­мо и у шта ве­ру­је­мо,­а има нас то­ли­ко мно­го ра­зно­вр­сних убе­ђе­ња -­је­ди­но ис­прав­но. Мо­жда су они ко­ји гле­да­ју свој по­сао,­а не ми­сле мно­го,­нај­срећ­ни­ји љу­ди и же­не на овој пла­не­ти. А мо­жда су и нај­срећ­ни­ји они ко­ји ве­ру­ју.­Да­нас је не­де­ља.­Пре под­не сам при­су­ство­ва­ла ли­тур­ги­ји.­Хте­ла сам да ви­дим и чу­јем тог чу­ве­ног оца Алек­су То­до­ро­ви­ћа,­о ко­ме су нам на­ши вас­пи­та­чи го­во­ри­ли са стра­хо­по­што­ва­њем. Kад сам га ви­де­ла у цр­кви она­ко круп­ног,­об­уч­ е­ног у зла­том из­ве­зе­ну оде­жду,­ про­дор­ног по­гле­да,­ ду­ге буј­не бра­де и ко­се,­ко­ја му у та­ла­си­ма па­да пре­ко ра­ме­на,­по­ми­сли­ла сам да су та­ко не­ка­ко мо­ра­ли да из­гле­да­ју ста­ро­за­вет­ни про­ро­ци. По­сле слу­жбе је го­во­рио сво­јом гла­си­ном,­ко­ја се ори­ла це­лим за­во­дом,­о по­ка­ја­њу и веч­ном спа­се­њу. Са­мо сам још јед­ном ви­де­ла и чу­ла чо­ве­ка ко­ји спо­ми­ње Бо­га са истим ду­бин­ским убе­ђе­њем -­Ва­шег Ди­ми­три­ја Љо­ти­ћа.­По­се­тио нас је јед­но­га да­на из­не­на­да,­не­на­ја­вљен.­Ако сте њих дво­ји­цу ика­да ви­де­ли и чу­ли,­зна­те о че­му го­во­рим! Jе­дан у оде­жди,­а дру­ги у ци­вил­ном оде­лу. Пр­ви пут у жи­во­ту сам се озбиљ­но за­ми­сли­ла над зна­че­њем ре­ли­ги­је...­Мно­ге ства­ри сам ов­де пр­ви пут до­жи­ве­ла. Упо­зна­ла сам се и са Ва­шим и Жа­ри­ним ко­ле­гом.­Се­ти­ла сам се ње­го­вог име­на,­Да­мјан,­ка­да сте га вас дво­ји­ца јед­ном спо­ме­ну­ли у Бе­о­гра­ду,­али не и пре­зи­ме­на. Му­шки и жен­ски ин­тер­на­ти су одво­је­ни,­али се ми ипак ви­ђа­мо на за­јед­нич­ким ча­со­ви­ма и при­ред­ба­ма.­ Пи­та­ла сам јед­ног пи­том­ца да ли зна не­ког Да­мја­на из До­бри­на,­и он ме је још истог да­на упо­знао са Да­мја­ном Исај­ло­ви­ћем.­Ис­при­чао ми је ка­ко сте му Ви и Жа­ра,­а на­ро­чи­то Ви,­мно­го по­мо­гли пи­смом у ко­ме сте га узе­ли у за­шти­ту.­Раз­го­ва­ра­ла сам с њим већ не­ко­ли­ко пу­та.­На не­ки чу­дан на­чин ме под­се­ћа на Вас,­иа­ко сте се вас дво­ји­ца на­шли на пот­пу­но су­прот­ним стра­на­ма.­Слу­шам да је мно­го пре­жи­вео,­али не во­ли о то­ме да при­ча. Ме­ђу пре­да­ва­чи­ма,­вас­пи­та­чи­ма и пи­том­ци­ма има вр­ло ин­те­ре­сант­них осо­ба.­Управ­ник жен­ског де­ла је др Дра­гој­ла По­по­вић,­ ле­кар­ка,­ ви­со­ка и ле­па же­на,­ из­ван­ред­ног оп­штег обра­зо­ва­ња.­ Њен муж је управ­ник му­шког де­ла.­ Jед­на мо­ја по­зна­ни­ца из Бе­о­гра­да,­ко­ја је има­ла при­ли­ку да са управ­ни­70

цом во­ди не­ко­ли­ко ду­гих раз­го­во­ра,­при­ча­ла ми је о њој са оду­ше­вље­њем.­Ве­ру­је да је пот­пу­но искре­на и да нам за­и­ста же­ли да по­мог­не ко­ли­ко год је то под овим усло­ви­ма мо­гу­ће. По­ред ра­зних ча­со­ва и пре­да­ва­ња из исто­ри­је,­фи­ло­со­фи­је,­ре­ли­ги­је,­мо­ра­мо и са­ми да до­при­но­си­мо еко­но­ми­ји За­во­да. Про­ле­тос сам пр­ви пут у жи­во­ту ра­ди­ла фи­зич­ке пољ­ске по­сло­ве,­ја,­ко­ја сам рет­ко са­ма се­би и ча­шу во­де усу­ла.­Kо­па­ла сам у ве­ли­кој ба­шти за по­вр­ће,­око­па­ва­ла,­пле­ви­ла,­за­ли­ва­ла, по­ред оста­лих по­сло­ва у ба­ра­ци,­за­јед­нич­кој ку­хи­њи и дво­ри­шту.­Пра­во да Вам ка­жем,­све то ни­је ни­ма­ло стра­шно,­са­мо кад се на­вик­не. Се­ћа­ла сам се не­ко­ли­ко пу­та на­ших раз­го­во­ра у Бе­о­гра­ду кад сам,­ка­ко ми се то са­да чи­ни,­лу­та­ла као кроз не­ку ма­глу. Сме­та­ла ми је та­да Ва­ша пре­те­ра­на си­гур­ност у се­бе и у иде­а­ле за ко­је сам ве­ро­ва­ла да су на­зад­њач­ки и ме­ни пот­пу­но ту­ђи.­Се­ћа­те ли се те­ме о „оту­ђи­ва­њу”,­ко­ју сте Ви по­кре­ну­ли? Осе­ти­ла сам по­тре­бу да Вам се ја­вим,­и да Вам се ма­њеви­ше „ис­по­ве­дим”.­Не знам ко­ли­ко ће ми то по­ћи за ру­ком у овом пи­сму,­али то ми је углав­ном би­ла на­ме­ра. Да­мјан ме је за­мо­лио да Вас мно­го по­здра­вим.­Во­лео би да се мо­же са Ва­ма да ви­ди и ис­при­ча.­Ми­слио је да Вам се ја­ви,­али не ве­ру­је да би био у ста­њу да на­пи­ше све што же­ли да ка­же. И ја са­ма имам мно­го ви­ше да ис­при­чам,­ не­го да на­пи­шем.­Kа­жу:­„Хар­ти­ја тр­пи све”,­али не ка­жу да је че­сто и сти­дљи­ва,­уз­др­жљи­ва,­па и пла­шљи­ва.­Бо­ји се да при­ми све, па вас на­те­ра да из­о­ста­ви­те по­не­кад и оно што је нај­ва­жни­је,­а ако се то из­о­ста­ви -­за­ув­ ек про­пад­не.­С дру­ге стра­не,­ка­да се не­што ста­ви на хар­ти­ју,­оста­не на њој ска­ме­ње­но за сва вре­ме­на... Не ми­слим да Вам се обра­ћам у за­го­нет­ка­ма,­али се на­ла­зим у не­ком пре­ла­зном (а мо­жда и „про­ла­зном”)­до­бу,­у ко­ме су ми се мно­ги ста­ри пој­мо­ви по­че­ли да раш­чи­шћа­ва­ју,­а што ми је те­шко да на­пи­шем -­ и дра­стич­но ме­ња­ју.­ Мно­го лак­ше би ми би­ло да са­да се­ди­те пре­ко пу­та ме­не,­ за овим гру­бо ис­те­са­ним др­ве­ним сто­лом,­и да ме па­жљи­во,­као што то Ви уме­те,­слу­ша­те.­Исто та­ко као што сте ме слу­ша­ли кад смо се­де­ли по­ред кла­ви­ра у са­ло­ну на­ше ку­ће на Де­ди­њу. Се­ћа­те ли се кад сам Вам ка­за­ла (љу­ти­то!)­да жи­ви­те у не­ствар­ном све­ту Ва­шег „Учи­те­ља”?­ А ко­ји је свет ства­ран?­Онај у ко­ме сам ја жи­ве­ла? Си­гур­на сам да ни­сте за­бо­ра­ви­ли мој ис­пад ко­ји је не­ка­ко од­мах иза то­га и сле­дио.­Тек са­да,­по­сле ви­ше од по­ла го­ди­не на­кон оног на­ка­рад­ног по­љуп­ца,­док Вам све ово пи­шем -­осе­ћам ка­ко ми се крв пе­ње у обра­зе.­Kао што ви­ди­те,­тре­71


ба­ло ми је ду­го вре­ме­на да по­цр­ве­ним! Са­да већ зна­те са­свим по­уз­ да­но да сам скре­ну­ла са оног Ва­шег „уда­ља­ва­ња”­и „оту­ђи­ва­ња”.­Где ћу да стиг­нем и да ли ћу игде сти­ћи,­то још не знам.­Знам са­мо да сам ов­де,­сва­ко­днев­но,­из­ло­же­на том Ва­шем ле­пом и бли­ста­вом све­ту на­род­не епи­ке и из­ре­ка,­цар­ству Ду­ха и „Не­бе­сне Ср­би­је”.­(Да, чи­та­ла сам и вла­ди­ку Ни­ко­ла­ја,­по­ред Бер­ђа­је­ва и До­сто­јев­ског!). Ваш „Учи­тељ”­ ме је за­па­њио,­ а ни­је са­мо ме­не.­ По­сле ње­го­ве по­се­те на­ста­ло је не­ко ко­ме­ша­ње ме­ђу пи­том­ци­ма и пи­то­ми­ца­ма.­Ни­је био оно што смо ми оче­ки­ва­ли.­Ни­је се по­ја­вио над­мен,­уо­бра­жен „Во­ђа”­фа­ши­стич­ког по­кре­та,­ре­ак­ци­о­нар,­да нам одр­жи при­ди­ку и да нас „ура­зу­ми”­и „про­све­ти”,­не­го,­на ме­сто ње­га,­до­шао је скром­ан чо­век про­се­де ко­се,­ко­ји нас је осло­вио са „дра­га де­цо”. Го­во­рио је о на­шим дру­го­ви­ма ко­ји су уза­луд­но из­ги­ну­ли на по­гре­шном пу­ту за ин­тер­на­ци­о­нал­ни ко­му­ни­зам.­„Kао зве­зде су бле­сну­ли,­па их је по­крио мрак”,­ка­зао је па­ра­фра­зи­ра­ју­ћи ре­чи из јед­не пе­сме ко­ју је то­га да­на чуо на про­би на­ше­га хо­ра.­Има­ла сам ути­сак да за­и­ста го­во­ри од ср­ца и да има пу­но раз­ум ­ е­ва­ња,­сим­па­ти­ја -­чак и љу­ба­ви пре­ма на­ма,­иде­о­ло­шким крв­ним не­при­ја­те­љи­ма. У сва­ком слу­ча­ју да­нас мно­го бо­ље раз­ум ­ ем и мо­га уја­ка и Ви­ду,­а још ви­ше Вас.­Ако смо сви ми у за­блу­ди,­Ва­ша за­блу­да је нај­леп­ша и нај­пле­ме­ни­ти­ја. Jош јед­ном да Вас из­не­на­дим:­увек сам же­ле­ла да имам бра­та,­а сад знам,­кад бих га има­ла,­же­ле­ла бих да бу­де баш као Ви,­Сло­бо­да­не. Знам да ће­те ме пот­пу­но раз­ум ­ е­ти (кад се ма­ло при­бе­ре­те!). На­пи­ши­те ми,­мо­лим Вас,­не­ко­ли­ко ре­чи.­Мно­го ће­те ми учи­ни­ти. - Па зи га ка ко се за до вољ но сме шка - обра тио се Ми ша Ми ла ну кад је ви део Сло бо да на ка ко па жљи во са ви ја пи смо и вра ћа га у ко ве рат. - Си гур но има за то до бар раз лог. -  Ни је то што вас дво ји ца ми сли те...  Са мо ћу то ли ко да вам ка жем. Те но ћи ни је мо гао ду го да за спи. Већ је одав но при ме тио да је ноћ је ди но вре ме ка да мо же да оста не сам са со бом и сво јим ми сли ма. Све ви ше му је не до ста ја ла ње го ва „мо мач ка со ба”  са ма лим пи са ћим сто лом,  стал ком са књи га ма,  удоб ним ото ма ном. Да је мо гао бар на је дан сат днев но да се за тво ри у ту со бу,  про чи та две-три стра не не ке до бре књи ге,  на пи ше и 72

сам не ко ли ко ре ди сво јих раз ми шља ња и за па жа ња, као што је то не кад ра дио. За ову го ди ну да на от ка ко је пре бе гао у Ср би ју ни је про чи тао ни јед ну је ди ну књи гу, не ра чу на ју ћи школ ске уџ бе ни ке у Бе о град ској гим на зи ји. Не кад је нај ви ше чи тао бе ле три сти ку. Спре мао се да чи та и дру ге, ка ко је то он он да ми слио, „зна чај ни је књи ге”. По ред вла ди ке Ни ко ла ја и Бер ђа је ва, чи тао је и не ко ли ко из ва да ка из Пла то на, Ари сто те ла, Па ска ла и Де кар та.  То ши је мо рао да вра ти пре од ла ска из До бри на Про­паст за­па­да Освал да Шпен гле ра, још не до чи та ног. Ме ђу тим, и оно ма ло што је про чи тао од Шпен гле ро ве за ма шне сту ди је из фи ло зо фи је исто ри је, би ло је до вољ но да га, на ро чи то у овим пре те шким вре ме ни ма, оду ше ви иде јом до ла ска но ве, сло вен ске кул ту ре, ко ја ће вре ме ном да за ме ни ста ру и „умор ну” за пад но ев  роп ску. „Са мо”,  по ми шљао је са не ким при та је ним уз бу ђе њем, „чим се овај рат за вр ши, ба ци ћу се свим би ћем на чи та ње, сту ди ра ње и - пи са ње”. Те и та кве ми сли су му по че ле у по след ње вре ме да сме та ју.  Осе ћао је гри жу са ве сти што се то ли ко бри не о сво ме лич но м ин те лек ту ал ном из гра ђи ва њу и удоб но сти, кад то ли ки Ср би, и мла ди и ста ри, љу ди, же не и де ца, сва ко днев но ги ну и стра да ју на све мо гу ће на чи не. Че лич ни,  плав ка сто-зе лен ка сти од сјај Гли ши ће вих очи ју ни је му из ла зио из гла ве. „Тај чо век мо ра да ме мр зи”, по ми слио је и ма ло се стре сао. Шта је он све да нас пре жи вео, раз ми шљао је.  Вра тио се из Тр сте ни ка,  у ко ме су ле жа ли де вет мр твих бра ће-чет ни ка,  су о чио се са озло је ђе ним Гор да ни ним бра том, та ко ђе чет ни ком, и он да, на кра ју да на, про чи тао пи смо јед не бив ше - да ли за и ста бив ше? - ко му нист ки ње, ко ја би же ле ла да има бра та баш као што је он, Сло бо дан Спа со је вић, „љу ти љо ти ће вац”! У овом слу ча ју,  са чет нич ке стра не,  са ко је би нај ма ње тре ба ло да до ђе - те шка тра ге ди ја иза зва на не ра зу ме ва њем и за блу да ма, а са дру ге, са ко је би се нај ма ње оче ки ва ло, иа ко са мо кроз јед ног по је дин ца, по ја вљу ју се зна ци „по ка ја ња” и „веч ног спа се ња”,  као да су из ва ђе ни из не ке бу ду ће бе се де оца Алек се То до ро ви ћа. Ако је Ол га ово га пу та за и ста искре на, а же лео је да је сте, ње но пи смо је јед но од рет ких све тлих тре ну та ка ових те шких да на. Пр во Гор да на, а са да Ол га. Ми лан је за Гор да ну ка зао да је јед на од рет ких „из гу бље них ду ша”, ко ја их је раз ум   е ла кад их је цео свет оста вио. И јед на и дру га су, сва ка из свог угла, гле да ле не при ја тељ ски на њи хо ву бор бу док ни су би ле из ло же не оној „дру гој стра ни”. Иа ко се ра до вао Гор да ни ном при бли жа ва њу до бро во љач 73


ком ста ву, бу ни ло га је ње но бр зо и на из глед ла ко ме ња ње ми шље ња. На дао се да ин те ре со ва ње за ње га као мла ди ћа, о ко ме је Ду ши ца при ча ла Ми ла ну,  ни је у ства ри био пре суд ни фак тор за ту на глу про ме ну. „Ипак”, ми слио је, „исти на је сва ко ме до ступ на кад јој се при ђе отво ре ног ср ца. Са мо, не ко ме је по треб но кра ће, а не ком дру же вре ме да је от кри је”. И Ол ги но ко ле ба ње и „скре та ње” чи ни ло му се све схва тљи ви је што је о то ме ви ше раз ми шљао. На ро чи то га је по тре сла ре че ни ца на кра ју пи сма у ко јој је ка за ла да би же ле ла да има бра та као што је он.

74

У ЧЕКАОНИЦИ

- Има ли смо два-три крат ка али же сто ка су да ра са пар ти за ни ма, ко ји су пре шли из Сре ма на Kо смај у сеп тем бру, у ства ри пре пет-шест не де ља. То нам је до бро до шло да се из ми ри мо са чет ни ци ма -  го во рио је Сло бо дан То ши,  сре ћан што се нај зад са стао с њим по сле ви ше од го ди не да на. - Kа ква је са да си ту ац   и ја у Kру шев цу? - Мно го бо ља не го пре два-три ме се ца. Чет ни ци су пре ста ли да по ста вља ју за се де,  а и на ши не мир ни ду хо ви су се сми ри ли. То ме су по мо гла и уче ста ла кр ста ре ња пар ти за на по Jа стреп цу. До бро је и то што су нас са да пре ба ци ли у Ша бац, а у Kру ше вац по сла ли Дру ги ба та љон... Да ли си про шао кроз вој ну обу ку? - Jе сам - на сме јао се То ша - не ка ко. Ни сам ство рен да бу дем вој ник. - Се ћам се да си та ко исто го во рио и у До бри ну кад смо чу ва ли Го ро њи не та о це са тро мет ка ма. Ипак, до бро ти сто ји уни форм а. Из гле даш као пре ка љен бо рац. - Kад је већ реч о уни форм и, да ли си чуо у ка квој се уни форм и ше та по Бе о гра ду по руч ник Го пу рен ко, ко ји вас је и за ва дио са чет ни ци ма у Kру шев цу? - Не мам пој ма. - У есе сов ској. - От куд ти знаш? - тр гао се Сло бо дан. - Не ко ли ко на ших дру го ва, Шап ча на, ви де ли су га на Тер ази ја ма у уни форм и есе сов ског офи ци ра. - Он да је исти на да су га Нем ци уба ци ли у на ше ре до ве са за дат ком да нас за ва ди са чет ни ци ма. Ипак ми је, и по ред све га, још увек те шко да по ве ру јем. Брат Рус? - Он је ве ро ват но, су де ћи по пре зи ме ну, по ре клом из за пад не Укра ји не. Мо жда је и уни јат, а мно ги уни ја ти су, по ред свог ан ти ко му ни зма,  на жа лост и ве ли ки не при ја те љи пра во слав ног ру ског на ро да. И пре ма на ма не ма ју ни ка квих сим па ти ја. Сит на ок то бар ска ки ша им је из не на да за су ла ли ца. - Имаш ли вре ме на? пи тао је Сло бо дан. 75


Kа да се ма ло пре срео са То шом на уза ној бе тон ској ста зи, ко ја је спа ја ла две ка сар не, учи ни ло му се да је иза ње га ви део цео До брин са без број по зна тих ли ца. - Сва ка ко. За то сам те и по тра жио чим сам чуо да сте сти гли. Ушли су у нај бли жу згра ду и се ли за ду гач ки др ве ни сто. -  По че ли смо да при ча мо о чет ни ци ма и пар ти за ни ма осмех нуо се То ша -  а ја знам шта те бе мо мен тал но нај ви ше ин те ре су је. Тво ја мај ка и се стра су до бро. Мно го су те по здра ви ле ка да сам свра тио да се опро стим. Си ма Си мић те исто та ко по здра вља, као и мо ја мај ка и Сте ва... -  Дра го ми је.  Хва ла.  А да ли си ви ђао њу...  Ан ђел ку?  Ни је мо гао ви ше да из др жи. - Са мо ми је јед ном пи са ла. То ша се опет уо зби љио. - Сте ва Ма рић те је мно го по здра вио. Ти знаш да је Сте ви на се стра ње на нај бо ља дру га ри ца. По ру чио ти је да је Ан ђел ка на пу сти ла гим на зи ју и вра ти ла се у се ло да бу де са мај ком. Пар ти за ни су јој уби ли оца, јер је од био да их по ма же. Сло бо дан се лу пио ша ком по че лу. - Си ро та Ан ђел ка - про мр мљао је. Ви део је ње не круп не там не очи ка ко га гле да ју ту жно, као и оно га да на кад су се ра ста ја ли. То ша је не што го во рио, али он ни је раз ум   ео ни јед не ре чи. Тек кад му је по ста вио пи та ње, тр гао се. - Из ви ни. Ни сам те чуо. - Где је са да Жа ра Авра мо вић? - Не знам где је мо мен тал но. И ње гов ба та љон ће се форм и ра ти у пук, као и наш. Шта ти ра диш? - Jа сам још увек са де лом шта ба ко ји је остао ов де у Шап цу. Има већ две не де ље от ка ко смо по че ли да се спре ма мо за про ши ре ње и при ма ње но вих ре гру та. По зна то ти је да су ко му ни сти од лу чи ли да упад ну у Ср би ју. По че ли су пре го во ри са чет ни ци ма о мо би ли за ци ји по се ли ма.  Сви су из гле ди да нас они не са мо не ће оме та ти не го ће нам још по мо ћи. Бар у ово ме кра ју. - Kо би то оче ки вао пре ме сец-два да на? - Kа жу да има ју на ре ђе ња „од о зго”. Дра жа и Не дић опет во де раз го во ре пре ко сво јих по вер љи вих љу ди. У не ким ме сти ма има мо те шко ће, као у Ва ље ву, где се Рат ко Об ра до вић ту жи на Не шка Не ди ћа. Не шко Не дић ка же да су га до б ро вољ ци јед ном ухап си ли, 1941, док су још они са ра ђи ва ли са ко му ни сти ма, и да нам то хап ше ње не мо же ни ка ко да опро сти. - Ако се ми, То шо, сје ди ни мо, не ће нам ни шта мо ћи ко му ни сти, као ни пред крај че тр де сет пр ве. - Не ће ићи ла ко. 76

- Имаш пра во. По сле све га што се де си ло у ју лу и ав гу сту ове не срећ не 1943.  го ди не,  би ће ја ко те шко.  У љу де се уву кло не по ве ре ње... и код њих и код нас. Мно го је па ло кр ви. - За та два ме се ца? - Да, за два ме се ца. Ово нам је нај ма ње тре ба ло. - За стао је за тре ну так и за гле дао се у То шу. - Е мој То шо, шта све ни сам ви део и пре жи вео за ову го ди ну да на от ка ко смо по след њи пут се де ли у до брин ском пар ку и рас пра вља ли о До сто јев ском и Тол сто је вом хри шћан ству,  о ду хов ним осо би на ма на шег на ро да, о Марк со вој фи ло со фи ји. - Чуо сам да си уче ство вао у бор ба ма. - То је би ло још нај спо ред ни је, иа ко ни је ни кад та ко из гле да ло... на ро чи то кад за зви жде ме ци и поч ну да екс пло ди ра ју бом бе. Нај ва жни ја лек ци ја ко ју сам на у чио је та, да се не са мо цео свет за ве рио про тив нас Ср ба не го смо и ми са ми се би по ста ли нај го ри не при ја те љи. - Ми слиш ли на чет ни ке? - По че ћу од ко му ни ста-Ср ба, ко ји су у име мут них иде а-  ла об ја ви ли рат срп ском на ро ду. А што се ти че чет ни ка, ми слим не са мо на од но се из ме ђу њих и нас не го и на њи хо ве ме ђу соб не од но се, а исто та ко по след њих ме се ци и на нас са ме. Чет нич ки ко ман дан ти се гло же из ме ђу се бе. Не ки нас на па да ју, а не ки са ра ђу ју са на ма. Има их до ста ко ји пот пу но иг но ри шу на ре ђе ња Дра же Ми ха и ло ви ћа. - А код нас? - Друг Пред сед ник јед ном не дељ но одр жа ва са стан ке с по не ко ли ко на ших дру го ва-бо ра ца иза бра них из сва ког ба та љо на. Ту им, сва кој гру пи за себ но, го во ри јед но исто: „Чет ни ци су на ша бра ћа. Не сме мо на њих да пу ца мо. Kо ме се то не сви ђа, не ка узме сво ју ка пу и не ка иде.” - Да. Са не ким на шим љу ди ма је те шко да се раз го ва ра. Kад по ку шам да ка жем не што о по тре би из ми ре ња, по кло пе ме са по кој ним Ду шком Мар ко ви ћем, То шом Ста ни са вље ви ћем, и оста ли ма ко је су чет ни ци по би ли из за се де. - С дру ге стра не, мно ги чет ни ци, на жа лост, још увек сле по ве ру ју Ен гле зи ма, а и не по ми шља ју на то да Ен гле зи гле да ју је ди но сво је ин те ре се, ко ји ни су увек исто вет ни са ин те ре си ма на шег на ро да. - Из гле да да је и сам Дра жа Ми ха и ло вић окру жен савет ни ци ма ко ји не ма ју ја сну сли ку на ше са да шње си туа ци је. -  То ће вре ме нај бо ље по ка за ти.  На ма,  као на ро ду,  не ће ни шта по мо ћи ако јед ни дру ге кри ти ку је мо. - Чуо си да су „на ши ве ли ки са ве зни ци” пре не ко ли ко да на, ми слим два де се тог ок то бра, да ту ма ко ји ми Ср би тре ба до бро да за пам ти мо, бом бар до ва ли Ниш. По би ли су пре ко че ти 77


ри сто ти не љу ди, же на и де це, и не ке де ло ве гра да срав ни ли са зе мљом. - Чуо сам, та ко ђе, да су у исто вре ме уби ли са мо че ти ри до пет не мач ких вој ни ка. Не ве ру јем да су га бом бар до ва ли због Не ма ца.  Пре ће би ти да је не ко ме сме та ло што су у ни шком кра ју од но си из ме ђу нас и чет ни ка, још от ка ко је Jо ва Бар јак та ре вић са не ко ли ко на ших дру го ва осно вао Два на ес  ти до бро во љач ки од ред у но вем бру че тр де сет пр ве, па све до да на шњег да на, не мо же би ти бо љи... Ин те ре су је ме ка ко ће чет ни ци да об ја сне на ро ду ово бом бар до ва ње од стра не „са ве зни ка”. - Не ће би ти ла ко. Jош пре не ко ли ко да на смо се и ми ве се ли ли ка да смо гле да ли не бо за мра че но „на шим”  ави о ни ма ко ји пр ела зе пре ко Ср би је да бом ба рд   у ју не мач ке пе тро леј ске ин ста ла ци је у Ру му ни ји. Не ве ру јем да ће мо им се убу ду ће ви ше ве се ли ти... Шта ти ми слиш, Сло бо да не, шта би би ло нај бо ље да се ра ди у овој си ту ац   и ји? По ла ска ло му је што То ша тра жи ње го во ми шље ње. Ра ни је је увек он био тај ко ји се обра ћао То ши са пи та њи ма. - Тре ба да по др жа ва мо Не ди ћа и Љо ти ћа у њи хо вом спа са ва њу срп ског на ро да, и њи хо ве на по ре на ства ра њу за јед нич ког фрон та са чет ни ци ма. Пр во да спа се мо срп ски на род од би о ло шког уни ште ња, а дру го, да не до зво ли мо ко му ни сти ма да за вла да ју Ср би јом. Ни шта не сме да нас скре не с пу та. - Го во риш као пра ви про све тар - на сме јао се То ша. - Чуо сам да ће те бе по ста ви ти за про све та ра у јед ном од три но во форм и рана ба та љо на у на шем пу ку. Си гур но ти је по зна то да ба та љон ски про све та ри, исто као и вод ни ци у че та ма, до би ја ју ау то мат ски и офи цир ски по ло жај. То шин по глед је од лу тао не где пре ма про зо ру,  низ чи ја ста кла су се убр за но сли ва ле ка пљи це ки ше. -  По ну ди ли су ми -  ка зао је од сут но -  али ја сам од био. Хтео сам да бу дем оби чан вој ник, ме ђу тим, кад сам уви део да од то га не ма ни шта, при мио сам да бу дем вас пи тач у јед ној че ти. Ми слим, пра те ћој. -  Бо ље ишта,  не го ни шта -  уз дах нуо је Сло бо дан по сле крат ке стан ке. - Ма ло си ме раз о ча рао. Ми не ма мо ве ли ки број ја ких ин те лек ту ал  а ца као што си ти. Kад сам пре шао у Ср би ју мно ги на ши дру го ви су се рас пи ти ва ли за те бе. Чак и Ди ми три је Љо тић. Учи ни ло му се да га је То ша по гле дао исто она ко као што га је гле дао у До бри ну, у сво јој ма лој со би пре тр па ној књи га ма. - Из ви ни - по жу рио је да об ја сни. - Ни сам ми слио да те кри ти ку јем, али сам ти искре но ка зао оно што сам по ми слио. - Знам. - То шин по глед је опет скли знуо пре ма про зо ру. Не ве ру јем да су нам да нас по треб ни на ро чи то ја ки ин те лек 78

ту ал ци. Пре ра та је би ла дру га си ту ац   и ја. За ћу тао је и по чео да до бу је пр сти ма по сто лу.  Ве тар је на нео ки шу на про зор ска ок на и Сло бо да ну се учи ни ло као да до бо ва њем по ку ша ва да ими ти ра уда ра ње ки шних ка пљи ца по ста клу. - Ми слиш ли да су нам са да по треб ни ји бор ци са пу шком у ру ци? То ша је пре стао да до бу је, али је још увек гле дао пре ма про зо ру. -  По треб ни ји су нам бор ци...  и вас пи та чи.  -  На гла сио је реч „вас пи та чи”. - Ни је слу чај но да је зва ни чан на зив у ба та љо ну „про све тар”, а у че ти „вас пи тач”. Вас пи тач је бли же љу ди ма, не де ли га од њих ни офи цир ски по ло жај. Са мим тим он је у ста њу да бо ље раз ум   е и сваг да шње про бле ме. - Ипак, има мо ви ше дру го ва ко ји су бо ље ква ли фи ко ва ни за ду жно сти вас пи та ча не го про све та ра. - Ако је та ко, то ми је оба шка дра го - осмех нуо се Тоша. - Знам да се с то бом не мо же рас пра вља ти - на сме јао се Сло бо дан. - Ти си увек на не ки на чин у пра ву. - А шта ће с то бом би ти? - Не знам. Jош увек сам са шта бом. Мо жда ће и ме не упу ти ти у не ку но ву че ту. Чи ни ми се да сам као у не кој че ка о ни ци. Уско ро су по че ли да при сти жу пр ви ре гру ти. Мла ди ћи из ме ђу осам на ест и два де сет го ди на, об у че ни у но шње Ма чве и По це ри не, гле да ли су не по вер љи во око се бе, ка сар не, вој ни ке, под о фи ци ре и офи ци ре.  Че ка ли су стр пљи во у ре до ви ма да да ју лич не по дат ке; име и пре зи ме, име оца и мај ке, на зив се ла,  за тим да до би ју уни форм е,  пу шке,  ба јо не те,  фи ше кли је, ран че ве и тор би це. Већ не ко ли ко да на по до ла ску ре гру та, ши ро ким про сто ри ма из ме ђу згра да, по че ле су да се раз ле жу вој нич ке ко ман де: „Мир но! На ме сту вољ но! На ле во! На де сно!...” Kа пла ри и под на ред ни ци, ис ку сни рат ни ци, до ју че ра шњи обич ни бор ци, као да су се утр ки ва ли чи ји ће глас да над вла да. Из да на у дан гру пи це вој ни ка су ра сле, де се ти не се пре тва ра ле у во до ве, а во до ви у че те. Kо ман де су све че шће од је ки ва ле, та ко да се чи ни ло да ни кад и не пре ста ју, у јед ном не пре кид ном ни зу уз ви ка. По сле че ти ри до пет не де ља,  кад су већ из ве жба не че те по че ле да мар ши ра ју оштро и склад но, по ред ујед на че ног ба та ко ра ка мо гли су се чу ти и не си гур ни по ку ша ји до бр  о вољач ких ко рач ни ца. Ма ло-по ма ло и пе сме су се пе ва ле све сна жни је и си гур ни је. Сло бо дан је при ме тио да су но ви до бро вољ ци нај ра ди је пе ва ли пе сме у ко ји ма се спо ми ње краљ,  као ону: „Kра љу Пе ро, до ђи нам на пре сто, до бро вољ ци чу ва ју ти ме сто...”  Или:  „Но ви дух и но ве сна ге но си са да,  кра ља Пе тра 79


вој ска мла да...” При ла зио им је кад су се од ма ра ли по сле ве жби и обро ка, на ро чи то по сле ве че ре. По ку ша вао је да с њи ма по ве де раз го во ре, али у то ме ни ка ко ни је успе вао. На пи та ња су од го ва ра ли крат ко, сне бивљи во, нај ви ше са „да” и „не”. Осе ћао је да из ме ђу њих и ње га по сто ји не ки не ви дљи ви зид кроз ко ји ни ка ко не мо же да про ђе, и то га је бри ну ло, и до не кле му чи ло. Док је по сма трао њи хо ва би стра, мла да лач ка ли ца, ка ко, по ма ло збу ње но, из бе га ва ју ње гов по глед, кри вио је се бе што му не по ла зи за ру ком да с њи ма ус по ста ви ни ону нај ос  нов ни ју ве зу. Ме ђу тим, што је ви ше о то ме раз ми шљао, све ви ше му се чи ни ло да ту нај ве ро ват ни је по сто ји и не ки дру ги раз лог.  У Kру шев цу се бр зо и ла ко спо ра зу ме вао са мла ди ћи ма ко ји су до ла зи ли до бро вољ но из сво јих се ла, ши ро ко отво ре них очи ју, жељ ни да што бо ље на у че вој нич ку ве шти ну. Чак и ка сни је, ка да је по че ло ре гру то ва ње и ка да је при ме ћи вао из ве сно ус те за ње и не по ве ре ње ко је су по ка зи ва ли пре ма но вој око ли ни и не по зна тим љу ди ма у уни форм ам   а, бр зо су се при ла го ђа ва ли но во на ста лој си ту ац   и ји и би ли спрем ни не са мо да од го ва ра ју на пи та ња не го и са ми да их по ста вља ју. Kра ље ве сли ке, срп ске за ста ве и бор бе не ко рач ни це има ле су бла го твор но деј ство и они су се већ по сле кра ћег вре ме на осе ћа ли мно го при род ни је од ових Ма чва на и По це ра ца. Ово га пу та ни за ста ве ни ам бле ми ни су по мага ли. Исти на, ми слио је, у Kру шев цу се си ту ац   и ја у мно го че му из ме ни ла за она два ме се ца тра гич них ме ђу соб них су ко ба. Се љач ки си но ви су пре ста ли да се до бро вољ но јав ља ју, а они ко ји су би ли мо би ли са ни за па да ли су све ви ше у ћу та ње и по ти ште ност. Не ки су де зер ти ра ли. Исто та ко и мно ги ста ри до бро вољ ци од че тр де сет пр ве ни су кри ли сво ју ту гу и за бри ну тост. Чим су бор бе пре ста ле, на ста ло је не ко оп ште олак шање. До бро вољ ци су опет по че ли да се за дир ку ју да се ве се ло по здра вља ју кад се срет ну у ка сар ни или на ули ци, чак су им и пе сме зву ча ле сна жни је и сло жени је. Зна ли су да је рат про тив ко му ни ста бра то уб   и лач ки, и са мим тим тра ги чан, али у исто вре ме и не ум   и тан. Рат са чет ни ци ма су осе ћа ли свим би ћем, и зна ли су да је то рат бра та про тив бра та, да им је на сил но на мет нут, и пот пу но из ли шан и не по же љан. Знао је да у Шап цу и окол ним ме сти ма ни је би ло ни ка квих озбиљ ни јих не зго да и не спо ра зу ма из ме ђу њих и чет ни ка, и то га је ра до ва ло. Сма трао је да ти до бри од но си тре ба да се од ра зе и на рас по ло же ње и вла да ње ових но вих вој ни ка, исто као што је би ло ра ни је и у Kру шев цу. По ми шљао је не ко вре ме да је мо жда и мен та ли тет на ро да ово га кра ја раз ли чит 80

од оног из око ли не Kру шев ца, али је ту ми сао бр зо од ба цио ка да је при ме тио да се они са ми из ме ђу се бе оп хо де исто та ко про сто ср дач но, и да су по др жа њу и по на ша њу вр ло слич ни јед ни дру ги ма. Не кад је са ти ма раз ми шљао ка ко да при ђе по је дин ци ма, шта да их пи та и ка ко да их за ин те ре су је за раз го вор. Kад је јед ном спо ме нуо То ши та сво ја за па жа ња, он се на сме јао. - Не мој о то ме да бри неш. Вре ме ном ће се ства ри раз ја сни ти и ускла ди ти са ме од се бе. „Ла ко је То ши”, ми слио је тих да на. „Он је ро ђен да во ди. Увек зна шта тре ба да се ура ди и шта да се ка же.” То је би ло пр ви пут да му је на не чем по за ви део. Ди вио се ње го вом ин те лек ту, обра зо ва њу, бр зи ни ко јом је до ла зио до ло гич них за кљу ча ка и у нај за пле те ни јим си ту ац   и ја ма, али му на то ме ни је ни ка да по за ви део. Био је у исто вре ме све стан да је ди вље ње пре ма То ши ној оп штој да ро ви то сти умно го ме и при ро дан из раз по што ва ња ко је мла ди ћи ње го вих го ди на осе ћа ју пре ма зре ли јим осо ба ма од ма клим у лич ном обра зо ва њу - али, То шу су ви со ко це ни ли и ста ри ји и обра зо ва ни ји љу ди. Ме ђу тим, То шин дар да оп шти са сво јом око ли ном на је дан при сан и при ја тан на чин та ко да му и не хо ти це, чим про го во ри, по ла жу пу ну па жњу чак и они од ко јих би се то нај ма ње оче ки ва ло, чи ни ло му се да је не што са свим друк чи је, не ки чу де сан дар ко ји је дат са мо ма лом бро ју љу ди. Сло бо дан је све ви ше уви ђао сво је вла сти те сла бо сти и тру дио се да на не ки на чин на док на ди оно што му не до ста је, ка ко би се што пре оспо со био за те шке за дат ке ко је је на слу ћи вао да га оче ку ју у ско рој бу дућ но сти. Већ му је не ко ли ко пу та на го ве ште но у шта бу да ће и ње га по ста ви ти за вас пи та ча јед не од но во ос  но ва них че та. То га је у исто вре ме и ра до ва ло и бри ну ло. Да ли је до ра стао за та ко оз биљ ну ду жност? Ње го ви дру го ви, „ста ри до бро вољ ци”, на ро чи то они од че тр де сет пр ве, уна пре ђи ва ни су у чи но ве ка пла ра, под на ред ни ка и на ред ни ка. По ста ја ли су во ђи трој ки, де се та ри и вод ни ци, а не ки, као Дра го мир Ди ми три је вић, чак и ко ман ди ри че та. Чи ни ло му се да је про све тар ска и вас пи тач ка слу жба са ма по се би мно го те жа и од го вор ни ја од вој нич ке и да би му, ве ро ват но, би ло лак ше да се ста ра о јед ној де се ти ни или во ду, не го да при ми на се бе од го вор ност за мо рал но и ду хов но ста ње јед не це ле че те од пре ко сто два де сет љу ди.  Ме ђу тим,  у исто вре ме је осе ћао и ти хо за до вољ ство што ће му се ука за ти при ли ка да тим мла ди ћи ма у срп ским уни форм ам   а,  најви ше се љач ким си но ви ма чи ји су се оче ви и стри че ви ју нач ки бо ри ли у три ра та,  отво ри сво је ср це,  да им ука же на по тре бу за 81


ускла ђи ва њем мо рал них и ду хов них вред но сти ко је они већ но се у се би, ка за јед нич ком ци љу: бор би за оп ста нак и сло бо ду срп ског на ро да. До са да,  као по моћ ник ба та љон ског про све та ра,  био је ипак огра ни чен на ма ње-ви ше од ре ђе не ду жно сти, ко је је ис пу ња вао по на ред ба ма Са ве Ву ји но ви ћа. У „сво јој че ти”, ако је до би је, би ће му мно го лак ше. Хра на у ка сар на ма је би ла бо ља не го про шле, че тр де сет дру ге го ди не, ка да су ствар но гла до ва ли, али и по ред по бољ ша ња ни је би ла до вољ на да уто ли глад мла дим љу ди ма у стал ном по кре ту. Сло бо дан је из да на у дан осе ћао не до ста так хра не, а не кад се бу дио но ћу са ја ком же љом да по је де ко мад хле ба ко ји ни је имао. Не ко ли ко пу та је са њао ка ко се ди у сво ме до му у До бри ну,  за по ста вље ном тр пе зом пу ном сва ко ја ких ђа ко ни ја. Шап ча ни су не де љом од ла зи ли сво јим по ро ди ца ма на руч ко ве и ве че ре, па су за тај дан оста вља ли дру го ви ма из дру гих ме ста сво ја сле до ва ња. То је по ма га ло, али са мо у не ко ли ко - ни је ни ка ко мо гло да уто ли ве чи то гла до ва ње. По ро ди цу чи ка Сте ве Не дељ ко ви ћа је све ре ђе по се ћи вао, и по ред њи хо вог све срд ног по зи ва ња.  Би ло му је не у год но због оног на ва љи ва ња да „не што по је де”,  чим би ушао кроз вра та. Ни је хтео да по ми сле да је са мо због то га до ла зио, иа ко су му ти из вр сни руч ко ви и ве че ре, са увек ве се лом и ве дром ат мос фе ром, не из мер но при ја ли. Jош у пр вом ви ђе њу по сле до ла ска из Kру шев ца,  чи ка Сте ва му је ка зао да је адво кат Ћи рић, чи ја се бо лест од из ла ска из за ро бље ни штва по гор ша ва ла, умро јед не но ћи у сну. - Ве че пре смр ти - го во рио је чи ка Сте ва - се де ли смо у ње го вој со би и при ча ли до ка сно у ноћ. Мно го га је нер ви ра ло др жа ње Ен гле за. „Е, мој Сте во”, ка зао је он ме ни, „не мој да се за ва ра ва мо. На ши „ве ли ки са ве зни ци” су нас по дло и не ча сно из да ли... Ви де ћеш и сам јед ног да на”. - Да ли сте се сло жи ли с њим? - пи тао је Сло бо дан, же љан да са зна ка ко он гле да на си ту ац   и ју да нас, по сле ви ше од по ла го ди не от ка ко су се по след њи пут ви де ли. Ни је мо гао да се от ме ути ску, још од пр вог до ла ска у Ша бац, да чи ка Сте ва сво јим ста вом и раз ми шља њем од ра жа ва гле да ња и ми шље ња ве ћи не на ро да у Ср би ји. Чи ка Сте ва га је по гле дао упит но,  за стао за не ко ли ко тре ну та ка, што ни ка ко ни је био ње гов оби чај, и он да наста вио ти шим, али не баш сво јим ста рим, си гур ним гла сом. - Jа сам му ка зао да је ово га пу та пре те рао. Ако су они из да ли нас, из да ли су и сво је бит не ин те ре се. Они су и су ви ше му дри да би на пра ви ли та ко  ве ли ку гре шку. Сло бо дан је ду бо ко удах нуо ва здух.  Би ло му је те шко и 82

муч но да се пре пи ре са нај бо љим при ја те љем сво га оца, а би ло му је уто ли ко и те же, што су се при пр вом су сре ту, че тр де сет дру ге, она ко ле по сла га ли око свих спор них пи та ња у Ср би ји и у свету. - И нај му дри ји љу ди пра ве по кат кад гре шке - је два је из го во рио. - Не сме мо да до зво ли мо да нас не мач ка рат на про па ган да по ко ле ба - на ста вио је чи ка Сте ва исто она ко ти хо. - Они уба цу ју ме ђу нас све мо гу ће гла си не ка ко би уз др ма ли на шу ве ру у са ве зни ке и у ко нач ну по бе ду. То сам исто и по кој ном Ћи ри ћу ка зао. - Шта је он на то од го во рио? Чи ка Сте ва се осмех нуо. - Не ћу да ти по но вим од ре чи до ре чи. Он је увек био го спо дин чо век. Ни кад га ра ни је ни с ам чуо да је псо вао. Опет се осмех нуо. Ово га пу т а не ка ко сне бивљи во. - Са да је на јед ном пла нуо и опсо вао мај ку и Хи тле ру и Чер чи лу... И то на дан уо чи сво је смр ти! Kа зао је: „Зар и ти не ви диш о че му се ра ди? Ми смо и грач ка у ру ка ма ве ли ких си ла. Уни шти ће и јед ни и дру ги це лу Ср би ју ако ус пе ју да на тај на чин спа су са мо де с ет сво јих гра ђа на. Ен гле зи мо гу у на ма да гле да ју ко ри сне бу да ле, а ни ка ко при ја те ље. Шта ће њи ма при ја те љи.  Они су са ми се би до вољ ни.  Kа кви при ја те љи, ка кви ба кра чи!” Kад сам ви део ко ли ко се уз бу ђу је, про менио сам те му...  И да нас ми је жао што сам га то ли ко изазвао. - А шта ми сли те шта ће би ти са Ср би јом, ако је он био у пра ву? - Не твр дим ни ја да нас они во ле и да ће за то да нам по мог ну. Они ни су ро ман ти ча ри као ми, не го су хла дан, ра ци о на лан на род у чи јем је ин те ре су да не до зво ле Со вје ти ма да иза ђу на Jа дран ско мо ре... Сло бо дан је ма ло-по ма ло пре стао да пра ти ње го во из ла га ње. Сме та ла му је си гур ност у ту „не ум   ит ну ло ги ку”, слич ну ло ги ци Гор да ни ног бра та. Kа ко би мо гле ства ри да се друк чи је раз ви ју! Из гле да ло му је да је чи ка Сте ва, ко ји је ра ни је та ко ја сно гле дао на си ту ац   и ју у све ту, по чео да гу би ме ри ло. Ни смо са мо „ми и на ши са ве зни ци”, и „они и њи хо ви са ве зни ци”. Он је за бо ра вио на „тре ћи фак тор”: ко му ни стич ку ин тер на ци о на лу, ко ја има сво ју вла сти ту ло ги ку. Ни је мо гао да ве ру је да је то онај исти чо век од про шле го ди не, и то га је бо ле ло. Осе ћао је све ја че да се он и ње го ви дру го ви уса мљу ју сва ким да ном у сво ме убе ђе њу да се срп ски на род на шао сам са со бом, окру жен не при ја те љи ма. У јед ном тре нут ку чи ка Сте ва се трг нуо, као да је чи тао ње го ве ми сли. 83


- Знаш ли - ка зао је не што по ви ше ним гла сом - си ту ац   и ја је да нас и у све ту и код нас са свим друк чи ја не го што је би ла 41-42. го ди не. „Да”, хтео је Сло бо дан да ка же, али се пре до ми слио, „он да су Ен гле зи по ма га ли Дра жу, а са да по ма жу Ти та”. Ћер ку адво ка та Ћи ри ћа ви део је јед ног да на у гра ду. По гле ди су им се сре ли и он је хтео да јој се ја ви, али је она бр зо окре ну ла гла ву на дру гу стра ну. Мо жда га ни је пре по зна ла у уни форм и, ми слио је. Kад су се упо зна ли у ње ном до му, био је у ци вил ном оде лу.  С дру ге стра не,  мо жда јој је и сме та ла ње го ва уни форм а... и по ред оче ве не скри ве не сим па ти је пре ма Љо ти ћу и Не ди ћу. Чи ни ло му се да их ни Шап ча ни ви ше не гле да ју са очи глед ним при ја тељ ством,  као што су то мно ги од њих ра ни је чи ни ли. Мо жда су се про ме ни ли, као што се по чео да ме ња и чи ка Сте ва. Мо жда су по че ли да за бо ра вља ју марш пре ко Са ве и Kлен ка за Jа рак, и ону за јед нич ку ра ку ко ја се за њих ко па ла...  Или,  мо жда он и пре те ру је.  По стао је пре ос  е тљив?... Ни је био си гу ран, а ни је хтео о то ме мно го да ми сли. На хо ри зон ту се све ја сни је по ја вљу је но ва опа сност:  на је зда до бро из ве жба них и на о ру жа них пар ти за на од пре ко Дри не и Са ве. „Ова ко не ка ко, као ми са да”, раз ми шљао је, „мо ра да су се не кад осе ћа ли на ро ди ко ји су оче ки ва ли про ва лу варв ар  а, зна ју ћи да ће ови, ако ус пе ју, ра зо ри ти и по па ли ти њи хо ве гра до ве и се ла. Kо му ни сти не ће ру ши ти гра ђе ви не, али ће ра за ра ти на шу кул ту ру и на шу ду шу.” Ова ми сао му се сви де ла, па ју је пре нео То ши. - Имаш пра во - ка зао је То ша. - Са мо, ми им ово га пу та не ће мо до зво ли ти. - За стао је за тре ну так гле да ју ћи не где ис пред се бе. - Kа ко ће се ства ри од ви ја ти ка сни је, то ни ко не зна. Сло бо дан га ни је пи тао шта под тим под ра зу ме ва. На јед ном је схва тио да ни је То ша је ди ни ко ји ја сно ви ди бу дућ ност. Ни код ње га са мог ни је ви ше би ло са мо на слу ћи ва ње, скри ве на бо ја зан да се не ум   ит но при бли жа ва не ка ве ли ка тра ге ди ја, ко ја ће да за се ни све до са да шње ве ли ке тра ге ди је. Би ло је то ви ше од пра зног на слу ћи ва ња. По гле дао је чвр сто То шу. - Kа жеш: „Kа ко ће се ства ри од ви ја ти ка сни је, то ни ко не зна.” За што да се за ва ра ва мо? Зна мо нас дво ји ца. То ша се тр гао и по гле дао га оштро. Гле да ли су се не ко ли ко тре ну та ка, он да се То ша на јед ном на сме јао. - Ни смо са ми. Ве ру јем да има до ста на ших дру го ва ко ји ја сно ви де шта се спре ма... са мо, о то ме не го во ре. - Не ће мо ни ми - на сме јао се Сло бо дан. - Мо мен тал но има мо ва жни је по сло ве. Мо ра мо да спа са ва мо шта се спа сти мо же. Сло бо дан је на гло пре ки нуо раз го вор и бр зо се опро стио. 84

Kроз свест му је про ле те ло оно ста ро То ши но пред ос  е ћа ње да не ће пре жи ве ти овај рат. Ме ђу тим, тек што је на пра вио ко рак-два, чуо је иза се бе То шин глас. -  Еј,  Сло бо да не,  куд си по жу рио!  Имам по ру ку за те бе. Отац Ра до ван Миљ ко вић хо ће с то бом да раз го ва ра. Сло бо да ну је ја че за ку ца ло ср це. Отац Ра до ван је не дав но по ста вљен за пу ков ског про све та ра у но во ос  но ва ном Тре ћем пу ку. О ње му је пр ви пут чуо од Са ве Ву ји но ви ћа пре не го што је Са ва пре ме штен у Вас пит ни од сек у Бе о гра ду. Ис при чао му је да је био про фе сор Бо го сло ви је у Срем ским Kар лов ци ма, да је по знат као ду бок хри шћан ски ми сли лац и да је чо век рет ког ин те лек ту ал ног ка па ци те та. Раз го вор са оцем Ра до ва ном је био кра так и ср да чан. - Чуо сам о те би - ка зао је, чим му се Сло бо дан пред ста вио. - Знам да до бро пи шеш и умеш да раз го ва раш са на шим се љач ким си но ви ма. О те би су ми при ча ли Са ва Ву ји но вић и То ша, а и Ду шко Сте фа но вић, ко ји је по ста вљен за ба та љон ског про све та ра, има о те би до бро ми шље ње. По ста ви ће мо те за вас пи та ча Гор ди ће ве че те. Вест о Ду шку Сте фа но ви ћу га је из не на ди ла ви ше не го по ста вља ње за вас пи та ча. - Ду шко Сте фа но вић? От куд он зна за ме не. - Он је Шап ча нин. Био је за јед но с не ким тво јим при ја те љи ма из До бри на на Дри ни... - Са Жа ром Авра мо ви ћем! - упао му је у реч. - Жа ра ми је при чао о ње му. - Kа же да је од ње га чуо све нај бо ље. - На дам се да ћу би ти у ста њу... - Kа за ли су ми и да си пре те ра но скро ман - пре ки нуо га је све ште ник са осме хом.  -  Сва ка ко да ћеш би ти у ста њу,  иа ко ћеш до би ти нај те жу, а у исто вр еме и јед ну од нај хра бри јих че та у пу ку. Да ли знаш по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа? - Са мо сам чуо за ње га. - Он је Ба на ћа нин, тр го вач ки по моћ ник са мо са основ ном шко лом.  Kо стур ње го ве но ве че те,  вод ни ци,  де се та ри и пу шко ми тра ље сци,  го то во сви су Ба на ћа ни.  Дво ји ца су не ка да би ли тр го вач ки по моћ ни ци,  је дан ка са пин,  је дан ма шин ски бра вар,  дру ги пе кар.  Чет ни на ред ник је бив ши му сли ман из Бо сне,  Му ја ди но вић,  ко ји је при мио хри шћан ство че тр де сет пр ве. Пре ра та је ра дио као слу га на не ком срп ском има њу. Не пи смен је. На у чи ли су га са мо да се пот пи ше. Чет ни пи сар, не ка да шњи пи сар у су ду, мо ра да му чи та днев не за по ве сти. Гор дић је био Му ја ди но ви ћу кр ште ни кум. Сви су они ста ри, пре ка ље ни бор ци,  ко ји су се од лич но др жа ли у бор ба ма још од че тр де сет пр ве. На ро чи то Гор дић. 85


- Чуо сам да је јед ном сам, са мо са пи што љем, из не на дио и раз о ру жао пар ти зан ску трој ку. - Све је то ле по. Ме ђу тим, и Гор дић, и ње го ви љу ди су у исто вре ме по зна ти и као вр ло гру би, и, жао ми је што мо рам да упо тре бим те из ра зе кад го во рим о срп ским до бро вољ ци ма, до не кле нео те са ни мла ди ћи. За то те и ша љем у ту че ту... да је опле ме ниш - до дао је са осме хом. Сло бо дан је се део до не кле уко че но на по ну ђе ној сто ли ци, док је отац Ра до ван пре ла зио го ре-до ле по про стра ној кан це ла ри ји, не ски да ју ћи с ње га свој про дор ни по глед. Сред њег ра ста и не мир них по кре та, ода вао је ути сак чо ве ка ко ји је у ве чи тој жур би. Учи ни ло му се да је, док је с њим раз го ва рао, иа ко пот пу но при бра но и при ја тељ ски, имао на уму још три-че ти ри по сла ко јих ће се при хва ти ти чим за вр ши овај раз го вор. - На дам се да не оче ку је те су ви ше од ме не - ка зао је Сло бо дан. - Од њих се мно го оче ку је. Ви ше не го од те бе. Оно што ме нај ви ше бри не, то је њи хо во оп хо ђе ње пре ма се ос  ким мла ди ћи ма, ко је сва ко днев но об у ча ва ју и спре ма ју да од њих на пра ве вој ни ке. Ово су де ца из до ма ћин ских по ро ди ца Ма чве и По це ри не, пи то ми и до бри мом ци. Њи хо ви оче ви су све са ми „со лун ци”, ко ји су про шли кроз три ра та и из њих иза шли као по бед ни ци, не ки и са Kа ра ђор ђе вом зве здом. Ти мо раш да се тру диш да ускла диш њи хо ве ме ђу соб не од но се и да даш тој че ти... ду шу!

86

НА ИВИЦИ

- Опет ста ра пе сма! - го то во је јек нуо Сло бо дан кад се из не на да срео са То шом, ко ји је био под пу ном рат ном опре мом, ис пред шко ле у Љу бо ви ји. - Оче ку је мо сва ки час на пад чет ни ка. - За то су ве ро ват но и по сла ли нас из пра те ће че те. - Ни си чуо? - Ни сам. - Не ка гру па чет ни ка пре ту кла углед ног до ма ћи на, оца Jо це До бро са вље ви ћа ко ји је ко ман дант на шег Дру гог ба та љо на. Он се, она ко озло је ђен, чим је за то са знао, пре ба цио с јед ном че том, пре ко Пр ња во ра, у сво је род но ме сто Чо ке ши ну. Хтео је да из ви ди ствар и тра жи од чет нич ке ко ман де да на ђу и ка зне крив це. Хла дан фе бру ар ски ве тар је ду вао у на ле ти ма из прав ца Дри не, за глу шу ју ћи Сло бо да но ве ре чи. По ка зао је ру ком То ши да ста ну у за клон по ред школ ске згра де. - Да ли су се су да ри ли? - пи тао је То ша, на сла ња ју ћи се те шким ран цем на зид. На јед ној оку ци су пред њих ис па ли на ко њи ма ка лу ђер Xи џа, пред рат ни збо раш и ста ре ши на ма на сти ра Тро но ше, а сад чет нич ки ко ман дант, и де се так ње го вих пра ти ла ца. На не сре ћу, је дан се наш до бро во љац ус па ни чио кад је ви део из не на да пред со бом на о ру жа не љу де, опа лио из пу шке и убио јед ног чет ни ка. - Не ће, ваљ да, и ов де по че ти као и у Kру шев цу? -  Ра чић је озло је ђен.  Има мо по у зда не по дат ке да ће нас на па сти. Ми сли да је то Jо ца До бро са вље вић на мер но ура дио да осве ти оца. - Зар нам ни је Ра чић слао се љач ке си но ве кад смо осни ва ли пук? Сло бо дан се гор ко осмех нуо. - Па то је би ло пред крај че тр де сет тре ће, а ово је фе бру ар че тр де сет че твр те! - Про сто не мо гу ће... али је ипак та ко. - За то су и вас зва ли као по ја ча ње. Jед на че та Дру гог ба та љо на је пре ба че на за Гра ча ни цу, а дру га за Узов ни цу. Из на 87


шег ба та љо на су по сла ли у Љу бо ви ју вод вод ни ка Гру ји на... а са њи ма сам и ја по шао. - У ства ри - на сме јао се То ша - и из мо је пра те ће че те је ов де са мо вод са те шким ми тра ље зом... и ја сам се ја вио до бро вољ но као и ти. Ми про све та ри мо ра мо да пред њачи мо. - Да сми ру је мо ду хо ве... ово га пу та. - То је и ме ни на уму - уо зби љио се То ша. - Опет смо на иви ци, са ко је мо же мо ла ко да скли зне мо у но ву тра геди ју. - А мо жда је ово са мо на ста вак ста ре. - Ни сам ти ка зао да је са мо јим во дом до шао и но ви ба та љон ски про све тар Ду шко Сте фа но вић. - Нај зад су га по сла ли! - об ра до вао се Сло бо дан. - Ти га по зна јеш? -  Не,  не знам га лич но,  али ми је о ње му мно го при чао Жа ра Авра мо вић. Он је наш друг из Шап ца ко ји се, за јед но са Жа ром и још њих два де се так, ја вио до бро вољ но по чет ком че тр де сет дру ге за бор бу про тив уста ша на Дри ни. Тре ба ло је да до ђе још про шле је се ни, али се ње гов ко ман дант бу нио и ни је хтео да га пу сти. Kа зао је да му је он је дан од нај бо љих про све та ра. - Оста вио сам га у шта бу ба та љо на кад сам по шао те бе да на ђем. -  Чуо сам да је Ди ми три је Љо тић на пи сао оштро пи смо Jо ци До бро са вље ви ћу због ње го ве пла хо сти и не смо тре но сти у по хо ду на Чо ке ши ну. Ње гов ор до нанс нам је ка зао да га је ви део ка ко је кри шом обри сао су зе кад је про чи тао пи смо. - Где су са да чет ни ци? -  Ску пља ју се у до ли ни око Со ко-гра да,  ста ре твр ђа ве. Мо жда ће их се ску пи ти и три-че ти ри хи ља де. - Зна чи, про ли ће се опет брат ска крв. - Kа за ли су нам да је ко ман дант пу ка Kра со је Но та рош, нај стро же на ре дио да кад до ђе до су ко ба, пу ца мо из над њи хо вих гла ва. - То зна чи да ће се про ли ти са мо на ша крв. - На ши офи ци ри су за бри ну ти, док су мо би ли са ни мла ди ћи при ми ли ту вест са ве ли ким олак ша њем. Мно ги од њих има ју бли ске ро ђа ке у чет ни ци ма... Жа лио сам ти се пре не ко ли ко ме се ци ка ко не мо гу са но вим до бро вољ ци ма да ус по ста вим кон такт. Са да, по сле ове ко ман дан то ве на ред бе, по че ли су не ки од њих да ми са ми при ла зе и по чи њу раз го вор. - Kа ко из ла зиш на крај са по руч ни ком Гор ди ћем и ње го вим Ба на ћа ни ма? - За са да до бро, иа ко ми је је дан од њих ка зао да они не во ле про све та ре. - От куд то. - Kа зао је у ша ли, али ви дим да та ко и ми сли, ка ко се про 88

све та ри, на ро чи то ови но ви, пра ве ва жни. Во лео би да их ви ди и у бор ба ма, да ли ће се и он да пра ви ти ва жни. - До бро те је опо ме нуо отац Ра до ван. -  Знаш ли да је сад ско ро отац Ра до ван пре ла зио пре ко Дри не са на шим до бро вољ ци ма и та мо кр стио не ко ли ко сто ти на срп ске де це? - Да, чуо сам. Сва ком де те ту је дао и по клон у нов цу, као дар ге не ра ла Не ди ћа. - Е, мој То шо, шта смо до че ка ли! Ни смо ни са ња ли кад смо се спре ма ли че тр де сет пр ве да се бо ри мо про тив Хи тле ра, ни ка сни је про тив ко му ни ста, да ће мо јед ног дана ов де, на ре ци Дри ни, у Ср би ји, оче ки ва ти на пад четни ка. - То је на ша срп ска тра ге ди ја, или бо ље ре че но, део на ше оп ште тра ге ди је. Сре ди ном пу та, пре ма њи ма, оте гла се ко ло на од два де се так до бро во ља ца и не ко ли ко брд ских ко њи ћа ко ји су но си ли са јед не и дру ге стра не, учвр шће не на др ве ним са ма ри ма, де ло ве те шког ми тра ље за и сан ду ке са му ни ци јом. Ве тар им је ду вао у ле ђа и они, иа ко оп те ре ће ни те шком рат ном спре мом, кре та ли су се са ла ко ћом, ско ро по трч ки ва ли. Сло бо дан се се тио ка ко су се рав но пре го ди ну да на бо ри ли са ко ша вом. „Ово је ша ла”, по ми слио је, „пре ма Хо мо љу”. Вод ник на че лу ко ло не је ве се ло мах нуо ру ком То ши. - Иде мо да за по сед не мо чу ку из над Љу бо ви је. Хо ћеш ли са на ма? - Сва ка ко - ода звао се То ша, пру жа ју ћи ру ку Сло бо да ну. Не ка ти је са сре ћом. - И те би. Чу вај се. - Се тио се То ши ног там ног пред ви ђа ња и хтео да му на ра стан ку ка же не што ве дро, чак и ша љи во, али му ре чи ни су до ла зи ле. Ви део је ка ко се То ша, они жег ра ста и енер гич них покре та, под пу ном рат ном опре мом, при дру жио ко ло ни вој ни ка. Већ се при ча ло у пу ку ка ко је он нај по пу лар ни ји чет ни вас пи тач. Сви су га, од ко ман ди ра че те па до по след њег ко њо во ца, од пр вог да на за во ле ли и по што ва ли. „Ето”, ми слио је Сло бо дан док је ула зио у школ ску згра ду у ко јој је био сме штен Гру ји нов вод, „још да нам по ги не од брат ске ру ке”. Ушао је у учи о ни цу на чи јем је по ду би ла про стр та сла ма, а пре ко ње по ло же на ша тор ска кри ла и ће бад на ко ји ма су се де ли до бро вољ ци и при ча ли. Хтео је да им се при дру жи, ме ђу тим, по звао га је вод ник Рај ко Гру јин ко ји је се део за че твр та стим, др ве ним сто лом. По ред вод ни ка је ста јао де се тар,  под на ред ник Ве ли зар Стан ко вић. Вод ник,  мла дић сред њег ра ста,  пле ћат,  по ка зао им је на 89


сто ли це, и ути шао глас кад су се ли. - Има мо по у зда не из ве шта је да ће чет ни ци су тра из ју тра на па сти на ше две че те у Узов ни ци и Гра ча ни ци, а од мах за тим ће и нас да на пад ну. Ми ће мо оста ви ти је дан вод са те шким ми тра ље зом на чу ки из над Љу бо ви је... - То је вод са То шом - ка зао је Сло бо дан. - Да, са То шом. Чим нас на пад ну, ми ће мо се по ву ћи из ва ро ши по не ком утвр ђе ном пла ну. То је све што су нам ре кли. Ути шао је још ви ше глас и по ка зао им гла вом да му се при бли же. - По сто ји не ки тај ни план, али ње га ће мо са зна ти тек су тра. - Ако пре ђе мо Дри ну - шап нуо је Ве ли зар - ја до бро по зна јем бо сан ску стра ну. - Знам. Он се, Сло бо да не, бо рио про тив уста ша са Де се тим од ре дом. - Био сам у Тр бо је ви ће вом во ду - ка зао је Ве ли зар са при зву ком по но са у гла су и окре нуо се Сло бо да ну.  -  За јед но са тво јим Срем цем Жа ром Авра мо ви ћем. - Са Жа ром? За што ми то ни си ра ни је ка зао? - Па не мам ни кад вре ме на... а не маш ни ти. Го во риш са мо са овим но вим, мо би ли са ним... Сло бо дан је осе тио пре ба ци ва ње у Ве ли за ре вом гла су. При ме тио је да је на ње го ву при мед бу и Гру јин клим нуо сво јом ве ли ком гла вом уса ђе ном на ши ро ким, атлет ским ра ме ни ма. - Би ће вре ме на па ће мо се на ра зго ва ра ти о све му и сва че му, а на ро чи то о бор ба ма у Бо сни... За са да мо ра мо да по ла же мо пу ну па жњу на но ве до бро вољ це. - У пра ву си - ка зао је Гру јин. - Kад сам у Шап цу са оп штио мо ме во ду да ће мо пре по ла ска на те рен по ла га ти за кле тву, не ко ли ко њих ми је ре кло да су они већ по ло жи ли за кле тву Kра љу и Отаџ би ни пред чет нич ким про том и два ка лу ђе ра. Упла ши ли су се да ће код нас по ла га ти за кле тву не ком дру гом. - Jе дан из мо је де се ти не ми је при чао - осмех нуо се Ве ли зар - ка ко им је не ки го спо дин, за ко га су ка за ли да је адво кат из Бе о гра да, одр жао го вор у ко ме их је убе ђи вао да смо ми, до бро вољ ци, из да ли кра ља, и да мо ра ју, чим их по зо ву, да по бег ну њи ма у шу му. - Сад ми је мно го ја сни је - осмех нуо се и Сло бо дан - што су не ки од њих у по чет ку из бе га ва ли да раз го ва ра ју са мном. - Из не на ди ли су се кад су оно мад, за јед но са на ма, по ла га ли за кле тву Kра љу и Отаџ би ни - ка зао је вод ник. - Шта ми слиш, Сло бо да не - пи тао је Ве ли зар - за ову на ред бу да су тра не сме мо да пу ца мо у ме со? Ни ме ни се не пу ца у чет ни ке, али шта ће мо и ка ко ће мо ако нас на пад ну? - Мо жда ће мо ју ри ша ти, па ће их то по ме сти. Ти бар знаш ка ко то из гле да. Jу ри шао си са Ри сти ћем и Тр бо је ви ћем, а ја 90

сам ју ри шао у Хо мо љу, кад сам био у Ри сти ће вом во ду. - Пред на ма су он да би ли или уста ше или пар ти за ни. Ми се у мо јој че ти ни смо ни ка да ту кли са чет ни ци ма. - Мо жда се не ћеш ту ћи ни ово га пу та - ка зао је вод ник за ми шље но. - Не ви дим ка ко... Да сам остао са они ма у Че твр том пу ку, не бих са да и о то ме мо рао да бри нем. - Мо жда те они не би по ста ви ли за де се та ра - на сме јао се Гру јин. - Jа сам већ и та мо био де се тар, а они су ме и уна пре ди ли у чин под на ред ни ка. - Па што си он да тра жио да до ђеш ова мо? - Знаш за што! Хтео сам да бу дем у че ти Об ра да Гор ди ћа. С њим сам се бо рио још од че тр де сет пр ве. Kао и ти. - Е, па он да ћу ти... и ужи вај, ако мо жеш. Сло бо дан је устао од сто ла, при шао ме сту где му је ле жа ла спре ма и сео на сво је ће бе. Њих тро ји ца-че тво ри ца, ко ји су би ли нај бли же, пре ста ли су да при ча ју кад су ви де ли да им се при бли жа ва. - Ни сам знао - обра тио им се осме ху ју ћи се - да сте се два пу та за кли ња ли Kра љу и Отаџ би ни. Тек сам са да чуо. Вој ни ци су се сне бивљи во по гле да ли. - Jе смо - ка зао је мла дић там не ко се и там них, гу стих бр чи ћа за су ка них на го ре, и он се осме ху ју ћи. - Бо ље два пу та не го јед ном. Ви ше ће вре де ти. - Чуо сам и да вам је не ки адво кат из Бе о гра да при чао да смо ми из дај ни ци. Опет су се по гле да ли и спу сти ли гла ве. Са мо га је мла дић са бр чи ћи ма гле дао још увек ис под ока. - Не ко нам је та мо рек’о да ви ве ша те Хи тле ро ве сли ке по кан це ла ри ја ма. Сло бо дан је спу стио глас та ко да га је са мо њих не ко ли ко нај бли жих мо гло чу ти. -  Ми би смо нај ра ди је обе си ли Хи тле ра,  са мо кад би смо мо гли да га ухва ти мо. Он нам је и на нео све ове му ке. Мла дић са бр чи ћи ма се гла сно на сме јао. - Шта је, Бо ро, та ко сме шно? - ја вио се Ве ли зар. - При ча ћу ти по сле - ка зао је уме сто ње га Сло бо дан. - Ви де ли сте да ни је исти на што не ки та мо го во ре о на ма, а ви де ће те и уве ри ће те се још ви ше. - Вод ник нам је рек’о, ако нас на пад ну чет ни ци - ка зао је Бо ра - да пу ца мо пре ко њи хо ви’ гла ва. За што они да нас на па да ју? Jе дан по је дан,  до бро вољ ци су по у ста ја ли и оку пи ли се око Сло бо да на. 91


-  Ово га пу та је до шло до не спо ра зу ма.  Чу ли сте за не срећ ну по ги би ју јед ног чет ни ка од стра не на шег дру га ко ји се ваљ да упла шио кад их је ви део,  па по чео из стра ха да пу ца. Сад нам то Ра чић не мо же да опро сти,  а не ки ње го ви љу ди, као тај адво кат ко ји вам је др жао го вор, је два до че ка ли, па га на го ва ра ју да нас на пад не. Ми не ће мо рат са њи ма, јер су они на ша бра ћа... - Kа ко то - упао му је у реч Бо ра, гле да ју ћи га и да ље ис под ока - да ми зна мо да су нам они бра ћа, а они не знају... - За то - пре ки нуо га је Ве ли зар - што су они за ве де ни ко му ни стич ком про па ган дом. - Има до ста и то га - ка зао је Сло бо дан. - Че тр де сет пр ве, док су чет ни ци би ли за јед но са ко му ни сти ма, мно ги од њих су им по ве ро ва ли да смо ми за ис  та из дај ни ци, па су и по сле, кад су се с њи ма по би ли, за др жа ли то као исти ну. Ме ђу тим, ко му ни сти су од мах по сле сва ђе са чет ни ци ма по че ли и њих да на зи ва ју из дај ни ци ма и слу га ма оку па то ра. Ми зна мо да то ни је исти на, и да су чет ни ци исто као и ми за Kра ља и Отаџ би ну. - А има ту још не че га - до дао је Ве ли зар. - Не ки чет нич ки ко ман дан ти зна ју да не сме ју да на па да ју Нем це због од ма зде над на ро дом, и к’о ве ле, „хај де да на пад не мо љо ти ћев це, па ће нас они у Лон до ну по хва ли ти. Да им по ка же мо ка ко се ми, иа ко не на па да мо Шва бе,  ипак бо ри мо ак тив но за за јед нич ку ствар!” - Дру же Сло бо да не - по чео је Бо ра по ла ко, за вр ћу ћи пр во је дан брк, па он да дру ги - ка жеш и ти, и под на ред ник ка же, ка ко има код „њих” и ова ки’ и она ки’, а ја ми слим да је та ко и код нас, ов де. - Та ко је. Љу ди смо па не мо же мо да ми сли мо сви јед на ко... Али, оно што је нај ва жни је, то је што ка жу и што тра же од нас на ше вр хов не ста ре ши не, ге не рал Не дић и ге не рал Kо ста Му шиц ки. - А Ди ми три је Љо тић? - Бо ра је и не хо ти це по ви сио глас. Све очи су се упра ви ле пре ма Сло бо да ну. Осе тио је ка ко му је ср це бр же за ку ца ло. Шта да ка же овим мла ди ћи ма ко ји су до ју че жи ве ли у сво јим до мо ви ма,  па три јар хал ним жи во ти ма срп ских се ља ка, а са да су отрг ну ти си лом од сво јих ог њи шта, при мо ра ни да се су прот ста ве они ма ко ји су их не дав но мо би ли са ли и за кле ли на истом је ван ђе љу као и ови ов де - за истог Kра ља и за исту Отаџ би ну? И шта да им ка же за Ди ми три ја Љо ти ћа, чи је су име тек не дав но чу ли пр ви пут у сво јим мла дим жи во ти ма, и то нај по грд ни је што мо же би ти? За то се по ста рао онај „го спо дин адво кат из Бе о гра да”. - Ди ми три је Љо тић је со лу нац, као и ва ши оче ви - нај зад је про го во рио, и то кад је ти ши на већ по че ла да по ста је не ла год на. - Kо ве ру је у Не ди ћа мо ра да ве ру је и у Љо ти ћа. Они су 92

не раз двој ни. Знам да се од вас, и не са мо од вас, не го и од свих нас, оче ку је мно го... Зна те за на ре ђе ње да су тра, ако до ђе до бор бе,  пу ца те из над чет нич ких гла ва.  То од свих нас тра жи лич но Љо тић...  -  За стао је и по ла ко пре шао по гле дом пре ко њи хо вих ли ца,  тру де ћи се да сва ко га по је ди нач но по гле да у очи. - Имај те пу но по ве ре ње у сво је ста ре ши не, и ни шта се не бри ни те. Го во рио је чвр стим гла сом,  али са ве ли ком стреп њом у ср цу. Шта ће до не ти су тра шњи дан? Не ко ли ко хи ља да чет ни ка, а њих све га три-че ти ри сто ти не, ве ћи ном још нео про ба них бо ра ца,  ко је су они спре ма ли да при ме ва тре но кр ште ње у бор би про тив без бо жног ко му ни зма,  а не да се бо ре про тив сво је бра ће. Kа кав је то рат ни план и да ли ће успе ти? А ови мла ди ћи ко ји га та ко па жљи во слу ша ју ши ро ко отво ре них очи ју,  шта њих че ка? Да ли ће сви они пре жи ве ти су тра шњи дан? А и он са њи ма...  и То ша на чу ки из над Љу бо ви је,  са за дат ком да шти ти од ступ ни цу,  и ве ро ват но оста не на њој до по след њег чо ве ка? - Jош не што да вам ка жем - до дао је кад је по сле ње го вог ма лог го во ра на ста ла ти ши на. - И сам Љо тић има два си на у до бро вољ ци ма, ко ји се као и ми сви из ла жу у бор ба ма. Вод ник, ко ји је и сам пра тио раз го вор са ин те ре со ва њем, устао је са сто ли це гле да ју ћи на руч ни сат. - Jош по ла са та. Су тра је уста ја ње у три из ју тра. Сло бо дан је тек са да при ме тио да се смр ка ва. Ве тар, ко ји је на но сио цр не, ого ле ле гра не на про зор ска ок на, по че да је ња ва. Ни је му се још спа ва ло, а же лео је да се упо зна са ду го о че ки ва ним Ду шком Сте фа но ви ћем, и у исто вре ме чу је нај но ви је ве сти о Жа ри, а мо жда и о Да мја ну. Жа ра му је при чао, а ка сни је и пи сао, да је Ду шко не ко ли ко пу та од ла зио у Сме де рев ску Па лан ку, у За вод за при нуд но вас пи та ње омла ди не. Ис пред шта ба ба та љо на оку пља ју се до бро во љач ке трој ке, до би ја ју ти ха упут ства од ви со ког су вог на ред ни ка, и од мах за тим од ла зе убр за ним ко ра ци ма.  По ред ула за у згра ду два до бро вољ ца др же за узде три осе дла на ко ња. Ри ђа и до рат сто је мир но, обо ре них гла ва, док вит ки, ви со ки вра нац ко ман дан та ба та љо на уз не ми ре но фрк ће ши ро ко раз дво је ним но здр ва ма, ма ше го ре-до ле гла вом и гра би ко пи том по не рав ној ка ме ној кал др ми. Из ка ме ња иска чу сто ти не искри ца, све ви дљи ви јих у су мра ку ко ји се по чео на гло да спу шта. Сло бо да ну до ла зе на ум сти хо ви из еп ских на род них пе са ма ко ји пе ва ју о ко њу не ког ју на ка: „Из но здр ва мо дар пла мен ли же, из ко пи та жи ва ва тра се ва.” 93


У згра ди шта ба ве ли ка жур ба. Ста јао је нео дл   уч но не ко ли ко тре ну та ка у ма лој, мрач ној со би,  скла ња ју ћи се са пу та офи ци ри ма и под оф   и ци ри ма озбиљ них ли ца, ко ји су ула зи ли и из ла зи ли из про сто ри је где је ко ман дант ба та љо на Jо ца До бро са вљевић са ка пе та ном Во јом Ту фег џи ћем, и још не ко ли ко офи ци ра, пре ла зио пре ко сек ци ја ра ши ре них на ве ли ком окру глом сто лу. У исто вре ме чу ле су се при гу ше не при мед бе,  ко је су до ла зи ле нај че шће од ко ман дан та и ка пе та на Ту фег џи ћа. Ни је хтео да их за у ста вља и ис пи ту је да ли зна ју где је но ви про све тар. Ни је же лео да их оме та у њи хо вој жур би. Kад се окре нуо да иза ђе из со бе, при ме тио је до бро вољ ца у офи цир ској уни форм и, ка ко се ди на сто ли ци по ред про зо ра и по сма тра она три осе дла на ко ња. Ни је мо гао да га пре по зна у су мра ку, па му је при шао на не ко ли ко ко ра ка. Офи цир је устао и осмех нуо се.  Био је ви ши ра стом од Сло бо да на, ста сит, пра вил ног ли ца и гр гу ра ве сме ђе ко се. - Тра жим но вог ба та љон ског про све та ра - осмех нуо се и Сло бо дан. - На шао си га. Jа сам Ду шко Сте фа но вић. - Jа сам Сло бо дан Спа со је вић. - Пру жио му је ру ку. - То ша ми је ка зао да ћу те на ћи ов де не где, у Љу бо ви ји. Jа сам се пре по ла са та ви део са Слав ком Kон ти ћем, про све та ром Дру гог ба та љо на, и он ме је упо знао са Jо цом До бро са вље ви ћем... Сео сам да се ма ло од мо рим. Да нас смо се на пе ша чи ли са То ши ним во дом. - Где ћеш да спа ваш? - У шта бу. Хај де да ма ло про ше та мо. Иза шли су из згра де и по шли ули цом. - Отац Ра до ван ми је при чао о те би, Сло бо да не. Kа же да умеш да раз го ва раш са на шим се ља ци ма, а то нам да нас нај ви ше и тре ба. - Да ли си се ско ро ви део са Жа ром? Он ми је при чао о те би. - Пре три да на. Мно го те је по здра вио. По ру чио је да већ ви ше од по ла го ди не не ма ни ка квих ве сти из До бри на. - Ни ја не мам. Да ли је Да мјан Исај ло вић још увек... - Ње га сам ви део пре не де љу да на - опет се осмех нуо. - И он те по здра вља. - Kа ко је он? - По ма же мно го у цр кви. Оп слу жу је оца Алек су То до ро ви ћа и Jо ва на Ра па ји ћа. Kа же да му је то оста ло од де де ко ји је то исто ра дио у ње го вом Ра та ре ву, у Сре му. - Ти знаш где је он био? - Kа ко да не. Био сам на Дри ни кад смо их за ро би ли. Jа 94

сам с њим раз го ва рао, не ћу да ка жем да сам га са слу ша вао, јер ни сам ислед ник. Оста вио је на ме не до бар ути сак и пре не го што смо до би ли пи смо од Жа ре, у ко ме си се и ти ја вио и све срд но за у зео за ње га. - Па... ка ко је са да? - За вр шио је у За во ду осми раз ред гим на зи је и по ло жио ве ли ку ма ту ру, све са од лич ним успе хом. - А ка ко... -  Знам шта те нај ви ше ин те ре су је -  пре ки нуо га је но ви про све тар, опет се сме шка ју ћи. - Од лич ног је, чак при мер ног, вла да ња. Мно го чи та. Про чи тао је це лог До сто јев ског, Тол сто ја, Тур ге ње ва, Го го ља, вла ди ку Ни ко ла ја. По чео да чи та Бер ђа је ва.  Уче ству је у раз го во ри ма по сле пре да ва ња из по ли ти ке, исто ри је, фи ло зо фи је, и на ро чи то, из ре ли ги је. Ме ђу тим, ка жу, нај ви ше по ста вља пи та ња, а рет ко пра ви ко мен та ре. - А кад ко мен та ри ше? - Има не ку сво ју ло ги ку. - По ћу тао је не ко ли ко тре ну та ка. - При ча ће мо о ње му дру ги пут. Шта ми слиш о овој си ту ац   и ји? Сло бо дан му је ис при чао што је чуо од вод ни ка Гру ји на. - Ни је до бро - од мах нуо је Ду шко гла вом. - Има мо по дат ке да се не ко ли ко од лич но на о ру жа них пар ти зан ских ди ви зи ја спре ма ју да у ра но про ле ће, ве ро ват но већ сле де ћег ме се ца, пре ђу Дри ну са за дат ком да за у зму Ср би ју... Шта ће нам рат са чет ни ци ма?! И на ма и њи ма. - И це лом срп ском на ро ду. - Шта ми слиш ко је крив за ово што се са да де ша ва, ми или они? -  Ни ми,  ни они.  Не ка оп шта не сре ћа нас је за хва ти ла. Онај наш до бро во љац, ко ји је у мо мен ту из не на ђе ња и стра ха опа лио ме так и убио чет ни ка,  си гур но ни је ни у сну са њао шта ће све из то га да се из ро ди. - А ни они, ваљ да - ка зао је но ви про све тар гор ко се осме ху ју ћи - ни су кри ви што жи ве под сва ко днев ним, стра хо ви тим при ти ском „на ших ве ли ких са ве зни ка”, да на па да ју оку па то ра и „ње го ве по ма га че”. - А сад им се ука за ла згод на при ли ка... - Та ко је. На ма је уне ко ли ко лак ше, јер наш је циљ спа са ва ња срп ског на ро да од уни ште ња по сва ку це ну.  Ми на шу бор бу не мо ра мо да нас ни ко ме да прав да мо, осим том истом на ро ду. - Из гле да да се на ши у шта бу узда ју у не ки „тај ни план”, ко ји тре ба да нам по мог не сут ра из ју тра. Про све тар је од мах нуо гла вом. - Дај Бо же да успе. Чет ни ке је те шко из не на ди ти. Има ју од лич ну оба ве штај ну слу жбу. Та ко ре ћи, це ло куп но ста нов ни 95


штво у Ср би ји је на њи хо вој стра ни. - Иро ни ја је суд би не да је овај наш срп ски на род исто то ли ко и за ге не ра ла Не ди ћа, „Срп ску мај ку”, ко ли ко је и за Дра жу, „Во жда тре ћег срп ског устан ка”. Нас, ма ко ли ко се тру ди ли, не мо гу да одво је од Не ди ћа. Jа сам био при су тан кад нам је ка зао: „Ви сте мо ја нај бо ља вој ска.” ...И још не што: и ми ов де има мо од лич ну оба ве штај ну слу жбу!  Мно ги нас се ља ци раз ум   е ју и по ма жу. - Да нас је то ско ро не ка тра ги ко мич на си ту ац   и ја. - Мно го ви ше тра гич на не го ко мич на. - Пра во да ти ка жем - Ду шко се окре нуо пре ма Дри ни - је два че кам ту пар ти зан ску офан зи ву. Ве ру јем да ће нас она опа ме ти ти и ко нач но ује ди ни ти. - Бор бе про тив ко му ни ста су нас већ јед ном, кра јем че тр де сет пр ве, ује ди ни ле. Знаш шта се по сле, и по ред ре ла тив ног ми ра и си гур но сти за на род и из бе гли це, по че ло да де ша ва из ме ђу нас и чет ни ка. - Ово га пу та ће мо ра ти да до ђе до пра вог и истин ског је дин ства, а ако не до ђе, про па ли смо и ми и они. Kад се ра стао са про све та ром, Сло бо дан је још ду го раз ми шљао о том њи хо вом пр вом раз го во ру. Се тио се Жа ри ног оду ше вље ња:  „Ду шко је пра ви збо раш:  ве ли ки иде ал  и ста и не у стра ши ви бо рац.” Би ла је још ноћ, мрач на и хлад на, ка да је као кроз по лу сан чуо ве се ли Ве ли за ров глас: -  Ди жи се,  дру же Сло бо да не!  Већ је три са та из ју тра. Знам да ти се спа ва. Око ње га ве ћи на до бро во ља ца је на но га ма...  За де сетпет на ест ми ну та су би ли по стро је ни пред шко лом у пу ној рат ној спре ми. - При чвр сти чу ту ри це да не зве ке ћу - на ре ђи вао је при гу ше ним гла сом вод ник Гру јин. - Не ћу да чу јем ни ко га да пи сне. Де се ти на за де се ти ном и вод за во дом су не ста ја ли у мра ку. Сло бо дан је кре нуо са Ве ли за ре вом де се ти ном. Би ло је не што у том ви со ком, круп ном, увек ве дром и на сме ја ном мла ди ћу, што је ули ва ло по ве ре ње. Био је бо рац од че тр де сет пр ве, ко ји се др жао ју нач ки у бор ба ма са ове и оне стра не Дри не, али, та кви су би ли и оста ли „ста ри до бро вољ ци”. Kод ње га,  у ње му свој стве ној без бри жно сти,  скоп ча ној са не на ме тљи вом љу ба зно шћу,  осе ћа ло се из ве сно не по ко ле бљи во са мо по у зда ње да не ма ни јед ног про бле ма ко ји се не мо же ла ко и јед но став но ре ши ти. Чим су иза шли из ва ро ши, одво ји ли су се од во да и по шли пре ма уна пред од ре ђе ном по ло жа ју. Де се тар је ишао на че лу, а иза ње га Сло бо дан. 96

- Ов де је бли зу јед на уз ви ши ца - шап нуо му је Ве ли зар. Њу ће мо ми да за по сед не мо... Сло бо дан ни је мо гао ни шта да ви ди у гу стом мра ку, ме ђу тим, де се тар се кре тао са ла ко ћом, као да је усред да на, и он се у јед ном тре нут ку по пла шио да ће га из гу би ти. По жу рио је и од мах за тим по чео да се спо ти че о не ко ка ме ње. - Ту смо - шап нуо му је Ве ли зар, кад је он ско ро на ле тео на ње га, за стао и по чео да да је на ре ђе ња во ђа ма трој ки. По што је сме стио пу шко ми тра ље сца, окре нуо се опет Сло бо да ну. - Во лим што сам де се тар, али ми је би ло жао кад сам мо рао мој ста ри пу шко ми тра љез да дам дру го ме. - Jе ли то онај што си га за ро био у Пе тров цу на Мла ви? Ве ли зар се тр гао. - От куд ти знаш? - Жа ра ми је при чао. Сад знам да си то мо гао би ти са мо ти. - Зар је он о то ме при чао? - Да. При чао ми је све у де та ље. За ћу та ли су. Сло бо дан је сео на је дан ка мен. На пре гао се свом сна гом да про дре по гле дом кроз та му, али уза луд. Ди вио се Ве ли за ру и оста лим до бро вољ ци ма у де се ти ни ко ји су се, из гле да, мно го бо ље сна ла зи ли у мра ку од ње га. Ве тар је си ноћ по чео да се сти ша ва, ме ђу тим, са да се опет по ја чао, и он је осе тио ка ко му се хлад но ћа увла чи кроз ши њел. По ми слио је ка ко би би ло до бро кад би смео да од ви је ће бе и ша тор ско кри ло, па да их пре ба ци пре ко ле ђа, али је знао да мо ра би ти спре ман сва ког тре нут ка за из не над ни по крет. - Где је са да наш вод из пра те ће че те? - шап нуо је Ве ли за ру. - Та мо не где, на нај ви шој чу ки - мах нуо је нео др  е ђе но ру ком у мрак - са ко је се ви де сви при ла зи за Љу бо ви ју. Гру јин ми је ка зао да је но ћас до био на ре ђе ње да се ми, чим до ђе до на па да, по ву че мо кроз Љу бо ви ју у прав цу Ба ји не Ба ште. - За што? То је у су прот ном прав цу од на ших че та у Узов ни ци и Гра ча ни ци. - Пра во да ти ка жем, не знам ни ја. - А шта ће би ти са То шом? - Они ће оста ти на чу ки, да је по сва ку це ну за др же. - „Из над гла ва?” - Да - на сме јао се Ве ли зар - и они ће пу ца ти из над гла ва, али то чет ни ци не ће зна ти! Опет су ућу та ли. Сло бо да ну се чи ни ло да чу је рав но мер но ху ча ње Дри не, али ни је био си гу ран да ли је то звук во де или ве тра. На јед ном се из да љи не за чу ше екс пло зи је и убр за но 97


штек та ње ми тра ље за. - То су чет ни ци на па ли на Узов ни цу - шап нуо му је Ве ли зар, као што смо и оче ки ва ли. Сло бо дан се уз не ми рио. „Kа кав је то тај ни план”, по чео је да раз ми шља, „по ко јем мо ра да жр тву је мо цео је дан вод?” Он да, ме сто да по ле те у по моћ оп ко ље ним че та ма, они тре ба да са че ка ју чет нич ки на пад на Љу бо ви ју, и од мах за тим да се по ву ку у су прот ном прав цу. Из гле да ло му је да је у све му то ме би ло не чег на ив ног и не про ми шље ног. - Не бри ни - шап нуо је де се тар ко ји је био уве рен да чи та ње го ве ми сли.  -  Jош ма ло па ће на па сти и Гра ча ни цу ко ја је бли же Љу бо ви ји. Опет че ка ње у мра ку. Вре ме про ла зи, а зо ра ни ка ко да сва не. Осе ћа хлад но ћу ко ја му све ви ше за хва та це ло те ло. При сла ња пу шку на ка мен, ду ва у ру ке и тр ља их јед ну о дру гу. У да љи ни се из не на да за све тли ло не бо; је дан пут, два пут, као кад му ње за се ва ју. Од мах за тим чу ла се по тму ла гр мља ви на и мно го гла сни је штек та ње ми тра ље за. - Ви диш, шта сам ти ја ка зао! - ско ро је уз вик нуо Ве ли зар. - На па да ју Гра ча ни цу. Сад ће и нас. Нај зад, као по сле чи та ве веч но сти, кад су се већ на ви кли на да ле ку пуц ња ву и по тму ле екс пло зи је, по че ли су да ра за зна ва ју обри се ка ме ног бр да шца пре ма не бу ко је је ма ло-по ма ло по ста ја ло све тли је. Уско ро су из та ме по че ли да се из два ја ју и об ли ци до бро во ља ца. Ле жа ли су или кле ча ли иза за кло на са пу шка ма у ру ка ма и па жљи во по сма тра ли про стор ис пред се бе. - Ено их! - шап нуо је у јед ном тре нут ку Ве ли зар. Сло бо дан се на пре гао да ви ди, али уза луд. Ве ли зар је бр зо, са гнут та ко да му је ру ка у ко јој је др жао пу шку ско ро до ди ри ва ла зе мљу, об и шао љу де из де се ти не. Kад се вра тио, чуо га је ка ко ша пу ће пу шко ми тра ље сцу ко ји је ле жао са сво јом трој ком на два-три ко ра ка од ње га: - Че кај док не чу јеш наш ми тра љез са чу ке. Он да опа ли и ти... из над гла ва, знаш већ! Сад их је угле дао и Сло бо дан, ка ко из ла зе из су мра ка пра ско зор ја. На че лу ко ло не је ја хао чо век, ве ро ват но офи цир. Од мах иза ње га, са јед не и с дру ге стра не пу та, на зи ра ло се не ко ли ко там них при ли ка са пу шка ма на го товс. Сло бо да ну је ср це по че ло да ку ца бр же. И не хо ти це се се тио мр твих чет ни ка не да ле ко од Kру шев ца, за се де код Бе лих Во да, Тр сте ни ка, ка ми о на са мр твим те лом Ду шка Мар ко ви ћа... По гле дао је у не бо, на ко ме се ла га но одва ја ло све тло од та ме, и у се би се пре кр стио. „Го спо де Бо же, по мо зи и на ма и њи ма”, по ми слио је. Kао од го вор на ње го ву мол бу раз ле гао се ду гач ки ра фал 98

те шког ми тра ље за. Kоњ се про пео под чет нич ким ко ња ни ком, оних не ко ли ко при ли ка се ус ко ме ша ло, и од мах у сле де ћем тре нут ку раз ле гла се па кле на ва тра ле во и де сно од Сло бо да на. По гле дао је пу шко ми тра ље сца до се бе. Из це ви ње го вог пу шко ми тра ље за, ко ја је би ла уз диг ну та та ман то ли ко да ме ци пре ле те ме тар-два из над чет нич ких гла ва, ку ља ла је ва тра. - Жи вео Kраљ! - вик нуо је Ве ли зар из свег гр ла, али му ни ко ни је од го во рио. -  Ве ли за ре,  Ве ли за ре!  -  Сло бо дан је чуо не чи ји сна жан глас ко ји је до ла зио из по за ди не. Окре нуо се и ви део вод ни ка Гру ји на ка ко ма ше ру ком. - Пре ки дај паљ бу! По вла чи се кроз Љу бо ви ју. Пра вац: Ба ји на Ба шта. Ве ли зар ни је мо рао да по на вља на ред бу. Пуц ња ва је на јед ном пре ста ла на це лом фрон ту.  Са мо се још са чу ке чу ло штек та ње те шког ми тра ље за и бр за паљ ба из де се так пу ша ка. - По жу ри, по жу ри! - ви као је де се тар на сво је вој ни ке. Др жи од сто ја ње. Уси ље ним ко ра ком. Сло бо дан се на шао на за че љу де се ти не. Освр нуо се још јед ном да ви ди врх чу ке.  Ви део је са мо по вре ме но ва тре но све тлу ца ње. „Ваљ да ће оста ти жив”,  по ми слио је са зеб њом у ср цу, „Ваљ да ови на ши зна ју шта ра де.” Про ла зи ли су бр зим ко ра ци ма кроз Љу бо ви ју,  ма лу ва рош ко ја их је го сто љу би во при ми ла и при ја тељ ски се пре ма њи ма по на ша ла за вре ме це лог бо рав ка. У ово до ба ра ног ју тра ули це би ожи ве ле; рад ње се отва ра ле, љу ди се ве се ло по здра вља ли пре ко ули це,  де ца,  спрем на да за ко ји час по ђу у шко лу, из ви ри ва ла из ка пи ја, по не ка ко ла за тан др ка ла по ка ме ној кал др ми. Ово га пу та ули це опу сте ле као да у њи ма не ма жи ве ду ше. Чак се и пев ци сми ри ли. Ваљ да се и они упла ши ли од ма ло пре ђа шње же сто ке паљ бе и екс пло зи је. Kад су иза шли из Љу бо ви је и по шли по ред Дри не, Сло бо дан је по жу рио да стиг не Ве ли за ра. Ишли су уза ном ста зом и но ви до бро вољ ци су му се скла ња ли да га про пу сте. Осме хи ва ли су му се за до вољ но, као да су би ли у не ком на ро чи том, све ча ном рас по ло же њу. - Во лео бих да знам - ка зао је кад је по шао упо ре до са Ве ли за рем - шта са да ми сле пар ти за ни кад слу ша ју пуц ња ву са ове стра не. - Ве се ле се. И ми би смо се ве се ли ли кад би се они са ми ме ђу со бом по ту кли. „Чуд на си ту ац   и ја”, ми слио је Сло бо дан. „Они та мо, пре ко Дри не, срећ ни су јер су уве ре ни да се ми ов де ме ђу соб но уби 99


ја мо, а ови но ви ре гру ти, и ми с њи ма, срећ ни смо што смо из бе гли оп шту по ги би ју.” Ве ро вао је да се и ве ћи на чет ни ка та ко не ка ко осе ћа ла као и они, до бро вољ ци. Штек та ње те шког ми тра ље за се чу ло све сла би је и све ре ђе, и нај зад је са свим пре ста ло. Осе ћао се мно го бо ље док је слу шао паљ бу са чу ке. Знао је да су жи ви. - По жу ри, по жу ри! Др жи од сто ја ње! - Опет је сти гло из по за ди не на ре ђе ње. Да ли их то по жу ру ју за то што се ми тра љез на чу ки сми рио, па не ма ви ше ни ко га да бра ни при ла зе Љу бо ви ји, а и њи ма од ступ ни цу, или има ју не ки дру ги раз лог? Kад су до ла зи ли у Љу бо ви ју из Шап ца,  пре ве зли су их по кри ве ним ка ми о ни ма, ме ђу тим, ово га пу та су ишли по ред са ме Дри не. Ни је ни кад ра ни је про ла зио та ко бли зу ове ре ке, ко ја је мно го пу та опе ва на у на род ним пе сма ма,  нај ви ше по му ка ма и не во ља ма срп ског на ро да. И оно што су му Жа ра и Трај ко при ча ли уре за ло му се ду бо ко у свест. Во да је би ла мут на и ва ло ви та као што ју је и за ми шљао. Ху ча ла је и сте ња ла раз би ја ју ћи се о твр де, ка ме не пре пре ке, као и овај на род што ху че и сте ње ве ко ви ма, раз ми шљао је. А та ко је исто и нео бу   зда на, пу на не ке искон ске сна ге ко ја са мо тре ба да се пра вил но схва ти и раз ум   е, а за тим да се осми сли. - По жу ри, по жу ри! Др жи од сто ја ње! - опет се пре но си ло на ре ђе ње. Са ста зе су пре шли на пут ко ји се ма ло одво јио од Дри не. Сло бо дан је све вре ме по гле дао на дру гу оба лу, ко ја је из гле да ла са свим пу ста. Убр за ни марш са те шком опре мом по чео је да га за ма ра. На пе том или ше стом ки ло ме тру до шло је на ре ђе ње да ста ну, и он је одах нуо. Ски нуо је бр зо ра нац и сео на ње га. Тек што је сео, до шло је но во на ре ђе ње. - Пре не си: офи ци ри на ра порт ко ман дан ту ба та љо на. Вод ник Гру јин је про шао бр зо по ред стро ја, и по сле петшест ми ну та се исто та ко жур но вра тио. - Спре ман за по крет - чуо га је кад је ка зао Ве ли за ру - Ов де скре ће мо уле во. - Ди жи се, ди жи! - на ре ђи вао је увек на сме ја ни Ве ли зар сво јој де се ти ни. - Шта окле ва те кад знам да вам се ви ше не од ма ра! Тек што су по че ли да на пу шта ју пут, не ко ли ко ме та ка је зви зну ло из над њи хо вих гла ва. - Тр ком, тр ком! Др жи од сто ја ње - ви као је Ве ли зар. Пре не го што је скре нуо с пу та, Сло бо дан је још јед ном по гле дао у прав цу Дри не. На две сто до три сто ме та ра, са дру ге стра не ре ке, ви део је там не при ли ке ка ко тр че пре ма њи ма 100

низ ка ме ну па ди ну и раз ви ја ју се у стрел це. Пр ва по ми сао му је би ла „уста ше!” По на дао се да ће се вра ти ти и ов де при ми ти бор бу, али ни ка кво на ре ђе ње ни је сти за ло, и они су све ви ше од ми ца ли пу тељ ком ко ји је во дио по ред не ког пре су ше ног по то ка. „Ште та”, по ми слио је. Мо жда му се ни кад ви ше не ће пру жи ти при ли ка да се бо ри про тив уста ша. У све сти му је ис кр снуо пи то ми стри чев лик, ко га су уста ше за јед но са два си на, два мла да ин же ње ра, уби ли у Па кра цу. Се тио се и го спод стве ног ли ка те че из Срем ске Ми тро ви це, ко га су јед не но ћи од ве ли ка ми о ном, да се ни кад ви ше не вра ти сво јој по ро ди ци. „Ме сто да се у Бо сни ту че мо са уста ша ма и ко му ни сти ма”, оте ла му се гор ка ми сао, „ми се у Ср би ји игра мо мач ке и ми ша са чет ни ци ма.” Kад су нај зад ус по ри ли, он је на ста вио да иде истим бр зим ко ра ком док ни је сти гао вод ни ка Гру ји на, ко ји је ишао на че лу ко ло не. По ред вод ни ка је ко ра чао мла дић у на род ној но шњи. Из не на дио се кад је у ње му пре по знао сво га До бри ња ни на Де ја на, мла ђег бра та Бу ди ми ра Ма рин ко ви ћа. - Де ја не! От куд ти ов де? Де јан му је бр зо пру жио ру ку и ма ло се освр нуо око се бе. -  Не мој та ко гла сно.  Знаш да сам у на шој оба ве штај ној слу жби. Не ћу да ови но во мо би ли са ни чу ју. Мо же не ко од њих да де зер ти ра, и он да оде ме ни гла ва. - Ти знаш да је Сло бо дан про све тар у на шој че ти - ја вио се вод ник. - Знам. Бу ди мир ми је при чао... Имаш ли ве сти од ку ће, Сло бо да не? Ми их не ма мо већ пет-шест ме се ци. - Не мам ни ја. По след ње ве сти су од То ше... - Сад мо рам да идем - пре ки нуо га је. - До ви ђе ња. Скре нуо је на гло с пу та, и не окре ћу ћи се пре шао пре ко пре су ше ног по то ка. Уско ро се из гу био у ви со ком ши бља ку. - Сад га ви диш, сад га не ви диш - на сме јао се вод ник. - Он нам је је дан од нај бо љих оба ве шта ја ца. - Kу да иде мо? - Ра чи ће ви љу ди су у до ли ни ис под Со ко-гра да. - Вод ник је го во рио ти хо та ко да га је је два чуо. - Има их не ко ли ко хи ља да. Це ла гру па кор пу са. Ту ће мо их из не на ди ти и при те ћи у по моћ на шим оп ко ље ним че та ма. Чет ни ци ми сле да смо се ми по ву кли у Ба ји ну Ба шту. - Зна чи, по ја ви ће мо им се иза ле ђа. - Да, то је тај „тај ни план”. По сле не што ви ше од са та хо да от ка ко су се одво ји ли од ре ке, до шло је на ре ђе ње за пет на ест ми ну та од мо ра. - Хва ла Бо гу - одах нуо је вод ник, спу шта ју ћи сво је те шко 101


те ло на је дан ка мен по ред ста ре, де бе ле бу кве. - Иде мо ви ше од два са та, са мо са не ко ли ко ми ну та од мо ра. Већ сам се по чео да пла шим ка ко ће мо из др жа ти још је дан сат пе ша че ња по овим вр ле ти ма. Сло бо дан је ски нуо ра нац, сео на ње га и по гле дао око се бе. За ста ли су на стр мој низ бр ди ци. Уза на ста за, по кри ве на су вим ли шћем као и це ла по вр ши на шу ме, кри ву да ла је из ме ђу ка ме них из бо чи на и сна жних,  ус прав них ста ба ла,  кроз чи је су се ого ле ле кро шње,  та мо да ле ко у ви си на ма,  про вла чи ли спо ро си ви, јед но лич ни обла ци фе бру ар ског ју тра. „И та пра ста ра шу ма, твр до тло, и тај део не бе са”, раз ми шљао је, „при па да ју и на ма и њи ма”. Пред очи ма му је ис кр снуо лик Гор да ни ног бра та, мла ди ћа са ожиљ ком од ко му ни стич ког мет ка на че лу. Зар њих дво ји ца не при па да ју јед ном истом на ро ду и јед ном истом фрон ту? Ви део је ви со ку фи гу ру Ду шка Сте фа но ви ћа ка ко се спу шта ста зом пре ма че лу ко ло не. Сме шкао се и ти хо на зи вао Бо га до бро вољ ци ма, ко ји су се де ли на сво јим ран че ви ма и на ка ме њу, у од сто ја њу од шест до се дам ко ра ка је дан од дру го га. Ве ли зар,  ко ји је се део не да ле ко од Сло бо да на,  устао је, по здра вио Ду шка по вој нич ки и за тим му ра до сно пру жио ру ку. - Дру же про све та ре, ево нас дво ји це да се опет на ђе мо на Дри ни. Про све тар му је пре нео по здра ве од ста рих дру го ва ко ји се тре нут но на ла зе у Сме де ре ву. - Да ли се зна шта је би ло са на шим во дом из пра те ће че те? - пи тао га је Сло бо дан. - Ни ко не зна - од мах нуо је гла вом про све тар. - У шта бу се на да ју да су успе ли да се из ву ку. - То је То ши пр ви окр шај - ка зао је Сло бо дан. - И то још под овим не ве ро ват ним окол но сти ма! Не ве ру јем да је у исто ри ји ра то ва икад по сто јао сли чан план за вој не опе ра ци је као што је овај наш „тај ни план”. - Имаш пра во. Jу трос, пре не го што смо кре ну ли на по ло жа је, ко ман дант ба та љо на је по звао Дра жи ног ко ман дан та ме ста Kне же ви ћа, и сре ског на чел ни ка, да им об ја сни ка ко ће нас чет ни ци за сат-два на па сти. Они су се на сме ја ли и по че ли да га уве ра ва ју да Ра чић не би ни ка да по чи нио та кву бе сми сли цу. - Kре ћи - до шло је но во на ре ђе ње. - Jа ћу на ста ви ти са ва ма - ка зао је про све тар ди жу ћи се. Вод ник се окре нуо под на ред ни ку Ве ли за ру. - По ша љи јед ну трој ку у прет ход ни цу. Ве ли зар је иза брао Бо ри ну трој ку, мла ди ћа са цр ним бр чи ћи ма, ко ји је про шле ве че ри ис пи ти вао Сло бо да на о Ди ми 102

три ју Љо ти ћу. Kад се трој ка из дво ји ла из ко ло не и по че ла да из ми че ис пред њих жур ним ко ра ком, Сло бо дан је шап нуо вод ни ку: - Имаш по ве ре ња у ње га? - Сва ка ко. Но ви до бро вољ ци су већ по че ли да схва та ју о че му се ра ди, а ја нај ви ше и во лим оне ко ји по ста вља ју пи та ња. За оне ко ји са мо ћу те, ни кад не знаш шта ми сле. На че лу ко ло не је још увек ишао вод ник Гру јин, за њим Сло бо дан, па Ду шко Сте фа но вић, а иза ње га Ве ли зар, ко ји је по чео да се рас пи ту је за вод ни ка Тр бо је ви ћа, Жа ру Авра мо ви ћа и Трај ка Пе тро ни је ви ћа. - Са да су у Сме де ре ву са Че твр тим пу ком. На да ју се да ће и њих уско ро по сла ти на Дри ну. Оче ку ју као и ви ов де да пар ти за ни упад ну у Ср би ју. По сле де се так ми ну та вод ник је ус по рио ход. До бро вољ ци су и без на ре ђе ња по че ли да ски да ју пу шке са ра ме на и да их но се или у јед ној ру ци,  или на го товс,  по сма тра ју ћи па жљи во про стор са ле ве и де сне стра не пу тељ ка. „Сад би већ Бо ра са сво јом трој ком тре ба ло да се по ја ви и ра пор ти ра вод ни ку”,  раз ми шљао је Сло бо дан.  Ако је тај мла дић, би строг по гле да и од луч них крет њи, при шао чет ни ци ма и опо ме нуо их о њи хо вом до ла ску, зна се ко ће ко га да из не на ди. -  По жу ри,  др жи од сто ја ње -  сти гло је опет на ре ђе ње из по за ди не. Вод ник се окре нуо и по гле дао Сло бо да на. - Ни су ваљ да... - по чео је Сло бо дан ти хо кад га је сти гао и по шао с њим упо ре до, али га је он пре ки нуо. - На дам се да ни су, а ако је су, про па ли смо. По сле крат ког вре ме на вод ник је по звао Ве ли за ра. - Узми мо је ме сто. Jа ћу да са че кам ко ман дан та. Мо рам да му ка жем за ову на шу трој ку. Ве ли зар је по тр чао да иза ђе на че ло ко ло не, док је вод ник стао по ред пу та, сме шка ју ћи се сво јим вој ни ци ма ко ји су жур но про ла зи ли по ред ње га. Иа ко се осме хи вао, Сло бо дан је ви део да је очи глед но за бри нут. Окре нуо се Ду шку Сте фа но ви ћу и при че као га. Хтео је да му из не се сво ју за бри ну тост, али га је про све тар пред у хи трио. - Не сви ђа ми се што смо из гу би ли ве зу са прет ход ни цом. Да ли су њих тро ји ца мо би ли са ни? - Jе су. - Цео наш план је за сно ван на из не на ђе њу. Ако су пре бе гли чет ни ци ма, има ће мо ве ли ке гу бит ке. - Знам. И ми и они. Би ће го ре не го у Kру шев цу. 103


Нај зад, на ре ђе ње: - Стој! Др жи од сто ја ње. За у ста ви ли су се са очи глед ним олак ша њем. Kроз ко ло ну се већ про нео глас да је Бо ри на трој ка не ста ла. Пре мо ре ни од мар ши ра ња спу сти ли су се на тло по кри ве но де бе лом на сла гом су вог ли шћа. Ве ли зар се окре нуо Сло бо да ну, ко ји је по чео да ски да ра нац. - Идем ма ло уна пред да ви дим шта је ис пред нас. Ако кре не мо, а Гру јин се још не вра ти, ти по ве ди вод. - Идем и ја с то бом. - Вра тио је ра нац и по гле дао про све та ра. - Не бри ни - ка зао је про све тар - ја ћу се по ста ра ти за вод. Kре ну ли су пу тељ ком ко ји се, по сле де се так ко ра ка, по чео на гло да ди же кроз шу му са не што ре ђим и де бљим ста бли ма. - По пе ће мо се да ви ди мо шта је го ре - шап нуо је Ве ли зар, убр за ва ју ћи у исто вре ме ко рак. Сло бо да ну је би ло те шко да пра ти ње го ву круп ну фи гу ру, ко ја се кре та ла уз стр му уз бр ди цу са ла ко ћом, и по ред те шке рат не опре ме, ко ју је и он као де се тар но сио. - Ако не мо жеш са мном - шап нуо је кад га је ви део ка ко се уси ља ва - не бри ни. Са че ка ћу те та мо не где. По ред свег на по ра по чео је да из ос  та је. Ста за је све ви ше кри ву да ла из ме ђу не рав ног зе мљи шта, и он га је већ не ко ли ко пу та гу био из ви да. Нај зад га ви ше ни је ни ви део, са мо је чуо још по вре ме но шу шта ње ли шћа ис под цо ку ла и по ко ји ка мен чић ка ко се за ко тр ља низ бр до. Kад му је по ста ло ја сно да га не ће сти ћи, за стао је да одах не, и он да је на ста вио норм ал ним ко ра ком. У јед ном тре нут ку му се учи ни ло да чу је ис пред се бе раз го вор. Стао је и по чео па жљи во да ослу шку је. За и ста, не та ко да ле ко из над ње га, ме ша ла су се два гла са. Од мах за тим је за шу шта ло ли шће и не ко ли ко ка мен чи ћа се ско тр ља ло. От ко чио је пу шку, ме так је већ био у це ви, и стао за ши ро ку бу кву, два-три ко ра ка од ста зе. Ни је знао шта да ми сли. Да ли је Ве ли зар на и шао на чет ни ке и они га за ро би ли, или је не што дру го? Ако се сад по ја ве чет ни ци, а шу шта ње ли шћа, ко је је зву ча ло та ко као да не ко по ње му ву че те шку кла ду, чу ло се све гла сни је - опа ли ће ме так из над њи хо вих гла ва и по ле те ти низ бр до према до бро во љач кој ко ло ни. Нај зад,  иза ка ме не оку ке,  при ме тио је не ко ко ме ша ње. Већ је ста вио ру ку на ороз пу шке кад је пре по знао си ве до бро во љач ке уни форм е. Во ђа трој ке Бо ра је са јед ним до бро вољ 104

цем по ма гао тре ћем, ко ји је пре ба цио ру ке пре ко њи хо вих ра ме на, низ стр му ста зу. За ко чио је пу шку и са че као их. - Шта је би ло? Где је под на ред ник? Бо ра га је по гле дао бес по моћ но. - Под на ред ник је оти шао да ви ди сво јим очи ма Ра чи ће ву вој ску. Ми се, нас дво ји ца, му чи мо са Jо вом... Kад смо се по пе ли на ово бр до,  ви де ли смо и’  у до ли ни,  ис под ру ше ви на ста рог гра да. По тр ча ли смо од ма’ ова мо, низ бр до, да што пре ја ви мо вод ни ку, али се Jо ва спо так’о, не згод но пао, и пре био но гу. Он је Ма чва нин, к’о и ја, па ни је на вик’о на ове ка ме ња ке. -  Са че кај те ов де -  ка зао је Сло бо дан,  ве сео што их ови мла ди ћи ни су из да ли. - У по за ди ни је са ни тет ски на ред ник са но си ли ма. Он ће се по ста ра ти за Jо ву. Се ди те по ред ста зе и че кај те док не на и ђе. На ста вио је да се пе ње, и по сле не ко ли ко ми ну та је при ме тио да се шу ма са свим раз ре ди ла. На де се так ко ра ка, на са мој иви ци оштре ко се, ви део је по ред обо ре ног, де бе лог ста бла под на ред ни ка Ве ли за ра ка ко му ма ше ру ком да се са гне и да му при ђе. Kад се и он на шао иза ста бла, по ди гао је по ла ко гла ву и по гле дао у до ли ну ко ја се пру жи ла ис под њих. До ле, у да љи ни од две сто до три сто ме та ра, ве ли ки број чет ни ка у на род ним но шња ма. Не ки се де и не што је ду, дру ги сто је или се де по гру пи ца ма око ма лих ва три, пу ше, раз го ва ра ју, или за ви ја ју ци га ре те. Ту и та мо, ја ха ћи и то вар ни ко њи, спу ште них гла ва, па су рет ку, по жу те лу тра ву. -  Има их нај ма ње три до че ти ри хи ља де -  шап нуо му је Ве ли зар. Сло бо дан се оба зрео око се бе.  Њих дво ји ца су би ли на иви ци на ги ба на ко ме се за вр ша ва ла шу ма.  С ле ве и де сне стра не шу ма се про ду жа ва ла у по лу лук, та ко да је до брим де лом окру жи ла до ли ну ис под њих. Иза чет ни ка, зе мљи ште се на гло уз ди за ло у бр до на чи јем су се вр ху ви де ле ру ше ви не зи ди на. - Со ко-град - шап нуо је Сло бо дан. Kад су се спу сти ли до во да, Гру јин их је не стр пљи во оче ки вао. -  Хај де,  где сте то ли ко ду го?  Шта би са Бо ри ном тројком? Kад су му об ја сни ли шта је по сре ди, раз ве дрио се. - Знао сам ја да нас они не ће ода ти. По звао је од мах за тим Ве ли за ра, и њих дво ји ца су бр зим, ско ро тр че ћим ко ра ком по жу ри ли да ра пор ти ра ју ко ман дан ту ба та љо на. 105


По сле крат ког вре ме на до шло је опет на ре ђе ње из по за ди не. - Офи ци ри на ра порт. Чим су се офи ци ри вра ти ли, ко ло на је кре ну ла. - За хва ти ће мо их у об ли ку пот ко ви це - ка зао им је вод ник - та ко да ће са три стра не има ти нас, а за ле ђи ма Со ко-град. По след ња на ред ба је би ла: - Пре не си: пу цај са мо из над гла ва! Kад су се пе ли стр мим пу тељ ком, на и шли су на Бо ри ну трој ку. Се де ли су на јед ном па њу и од ма ра ли се. - Уско ро ће на и ћи на ред ник са но си ли ма - обра тио им се вод ник. - Вас дво ји ца оста ни те са Jо вом. Њи хов вод је тре ба ло да обра зу је цен тар пот ко ви це. По че ли су да се раз ви ја ју у стрел це тек кад су сти гли бли зу оне обо ре не кла де. Оста ли до бро вољ ци су се по де ли ли у две ко ло не и кре ну ли убр за ним ко ра ком, на ле вом и де сном кри лу. Ле жа ли су стр пљи во иза ста бла, иза два-три из бо че на ка ме на и ого ле лог жбу ња, и по сма тра ли чет ни ке. Из гле да ло им је да су чет ни ци до би ли на ред бу за по крет јер су се од раз би је них гру па по че ли да форм и ра ју двој ни ре до ви. Чу ли су се гла сни по ви ци и про зи ва ња. Осе дла ва ли су ко ње, то ва ри ли сан ду ке на брд ске ко њи ће. Рас тво ри ли су не ко ли ко ша то ра, ко ји су би ли ра за пе ти на са мом под нож ју бр да крај Со ко-гра да, и по че ли да их са ви ја ју и умо та ва ју. Сло бо дан је по гле дао ле во и де сно на кро шње др ве ћа. „Чуд но”, по ми слио је, „куд су пти це не ста ле?” Све до ма ло пре су ле пр ша ле кри ли ма из над њи хо вих гла ва и цвр ку та ле на гра на ма. Jа то вра на је сле те ло са јед ног др ве та на дру го уз не при јат но кре ча ње. На јед ном све се сми ри ло, као да су пти це осе ти ле да се не што стра шно при пре ма на овом уса мље ном про сто ру.  То је ваљ да,  по ми слио је,  на сле ђе но се ћа ње ових ма лих кри ла тих ство ре ња, чи ји су пре ци, ко зна ко ли ко пу та, би ли све до ци ску пља ња на о ру жа них љу ди око ста ре, са да раз ру ше не твр ђа ве. Из не на да се са ле вог кри ла раз ле гао пу цањ,  про пра ћен пи шта њем не ког пред ме та кроз ва здух, и од мах за тим, ви со ко пре ма си во ме не бу,  за све тле ла је цр ве на ра ке та.  У сле де ћем тре нут ку од го во рио је пу цањ са де сног кри ла и не где, из над до ли не, по ка зао се млаз зе ле не све тло сти. Вод ник Гру јин се на гло ус пра вио из свог за кло на, ско чио на обо ре но ста бло и по ди гао у ва здух пи штољ ду ге, ши ро ке це ви. Све тлост њи хо ве ра ке те је би ла жу та. Од мах за тим су за штек та ли ми тра ље зи,  за пу ца ле пу шке и, да ле ко иза чет нич ких ле ђа, екс пло ди ра ле гра на те из те шких и ла ких ба ца ча. 106

У Ра чи ће вој вој сци је на ста ло ко ме ша ње. Kо њи су по че ли да се про пи њу и оти ма ју, а љу ди, чи ни ло се, да тр че у свим прав ци ма. Сло бо дан је от ко чио сво ју пу шку, по ди гао је, али је од мах и спу стио.  „Не ћу ни из над гла ва”,  ка зао је са мом се би и у истом тре нут ку осе тио ка ко су му очи за су зи ле. - Да су ово пар ти за ни - чуо је Ве ли за рев глас - ни је дан се не би из ву као жив. Ус ко ме ша на ма са вој ни ка кре ну ла је пре ма из ла зу на де сном до бро во љач ком кри лу ко је је на јед ном об у ста ви ло ва тру. Мно го ма ња гру па је кре ну ла у су прот ном прав цу. -  Ваљ да ће Ра чић ово га пу та да уви ди да им не же ли мо зло - ка зао је Сло бо дан. Ду шко Сте фа но вић се пре кр стио. - Хва ла Бо гу што је ова ко про шло. До ли на се бр зо ис пра зни ла. Оста ло је, по ред не ких сан ду ка и дру ге опре ме, и де се так ко ња, ко ји су се по от  и ма ли и раз бе жа ли. До би ли су на ре ђе ње да се спу сте па ди ном.  Kре ну ли су опет ко ло ном по је дан и уско ро се на шли на сред по ља. За пле ни ли су два те шка ми тра ље за,  че ти ри сан ду ка му ни ци је,  и два на ест ко ња. - Вра ти ће мо им ми то - на сме шио се Ду шко гле да ју ћи ка ко до бро вољ ци то ва ре ми тра љез на ко ња ко ји их је, иа ко уз не ми рен,  по диг ну те гла ве и на ћу ље них уши ју,  ипак са че као да му при ђу. -  Вра ти ће мо им кад на ста ну бо љи да ни -  до пу нио га је Сло бо дан. - Не ће мо још ду го че ка ти на те „бо ље да не” - на сме јао се и Ве ли зар. - Сад ће пар ти за ни да на ва ле пре ко Дри не. Док су се пе ња ли ка Со ко-гра ду, Сло бо дан се освр нуо да по гле да ко ло ну ко ја се оте гла пре ко це ле до ли не. На кра ју ко ло не су би ли за пле ње ни ја ха ћи и то вар ни ко њи.  На јед ном ома њем,  мир ном,  ри ђем,  ко га је во дио Бо ра,  ја хао је Jо ва из Ма чве,  чи ја је де сна но га би ла из у ви ја на бе лим за во јем,  од члан ка па до пре ко ко ле на. Про шли су по ред ста рих зи ди на, ко је су у сво ме ве ку ви де ле мно ге вој ске, и по ла ко се спу сти ли на дру гу стра ну. Уско ро су сти гли до би стре и бр зе пла нин ске ре чи це. -  То је Гра ча ни ца -  ка зао је вод ник гле да ју ћи сек ци ју.  Одав де ни је да ле ко ме сто Гра ча ни ца, где нам је че та ко ју су ју трос на па ли. По сле де се так ми ну та на и шли су на др ве ну, оро ну лу во де ни цу. Гру јин је из ва дио ре вол вер из хол сте ра и на ре дио во ду да оп ко ли згра ду. Он је са Ве ли за рем и још дво ји цом до бро во ља ца при шао 107


вра ти ма.  Отво рио их је на гло и упе рио ре вол вер ка цен тру про сто ри је. - Ру ке увис! - вик нуо је из свег гла са. - Не мр дај, ако ти је жи вот мио. Ве ли зар и је дан до бро во љац ста ја ли су с јед не и с дру ге стра не вод ни ка, са упе ре ним пу шка ма. Сло бо дан је та ко ђе при тр чао вра ти ма. - Не пу цај те, бра ћо - чуо се ду бок му шки глас - то смо ми, чет ни ци. Сло бо дан је по гле дао кроз вра та. За пах нуо га је то пли ми рис са мле ве ног пше нич ног зр не вља. Из мрач не про сто ри је се ши ри ла шкри па жрв ња, по ме ша на са не ким кла па ра њем за ко је ни је био си гу ран ода кле до ла зи, и ши шта њем мла зе ва во де. На тро но жним сто ли ца ма и бал ва ну, уз диг ну том на два ка ме на, се де ло је се дам-осам чет ни ка са по диг ну тим ру ка ма. Сви су, сем јед ног мла ди ћа, има ли ду ге, гу сте бра де и ду гу ко су. До бр  о вољ ци су им при шли и раз о ру жа ли их. - Jе сте ли ви Ра чи ће ви љу ди? - пи тао је вод ник. - Jе смо - од го во рио је мла дић без бра де. -  Спу сти те ру ке.  Да ли сте и ви би ли ис под Со ко-града? Чет ни ци су се ме ђу соб но по гле да ли. - Jе смо - ја вио се онај исти, ду бо ки глас. - Ми смо из бе гли на ову стра ну. Ни смо зна ли да ће те и ви по ћи овим пу тем. Чет ник је био круп на љу ди на ду ге пла ве, ко вр џа ве бра де и ко се, ко ја му је па да ла по ра ме ни ма. Го во рио је мир но и при бра но, као да се на ла зи ме ђу нај бо љим при ја те љи ма. - Не ма те шта да се пла ши те - ка зао је Ду шко Сте фа но вић ула зе ћи кроз вра та. - Ићи ће те с на ма до Љу бо ви је. Та мо ће мо вас пу сти ти да иде те сво јим ку ћа ма, или већ где вам је во ља. - Не пла шим се ја вас - ка зао је чет ник. - Jа сам био код Дан ги ћа кад сте нас по ма га ли. - Он је ла не пре ла зио Дри ну - вод ник је по ка зао на Ду шка - и бо рио се за јед но са ва ма. Шта вам би да нас са да на па да те? - То је, на жа лост, са мо не спо ра зум, ко ји ће се из гла ди ти упао му је у реч про све тар. - Ми се бо ри мо за кра ља, про тив уста ша и ко му ни ста, исто као и ви. Чет ник се ма ло осмех нуо. - Зна мо да сте пу ца ли пре ко на ших гла ва. Ни је ни ког ни окр зну ло, а мо гли сте да нас све по би је те. Оста ли чет ни ци су клим ну ли гла ва ма. - Kад смо се про вла чи ли из ме ђу вас и Со ко-гра да - ка зао је мла дић без бра де - ви де ли смо ва ше вој ни ке на че тр де сетпе де сет ко ра ка ка ко нам ма шу ру ка ма. 108

- И ја сам пре ла зио Дри ну - ја вио се чет ник про се де чет ка сте бра де и бр ко ва - че тр де сет дру ге, у ово до ба го ди не. Ви сте нам да ва ли му ни ци ју и бом бе, и пре но си ли сте на ше ра ње ни ке. Уско ро, по што су на пу сти ли во де ни цу, на и шли су на гру пу од три де се так чет ни ка са два то вар на ко ња.  Се де ли су и ста ја ли око ва тре на ко јој је био на ме штен цр ни, гво зде ни ко тао у ко ме се не што ку ва ло. Kад су опа зи ли до бро вољ це мно ги од њих су се сме шка ли, ски да ју ћи пу шке са ра ме на и ста вља ју ћи их на зе мљу, ис пред се бе. - Чу ли смо шта је би ло ис под Со ко-гра да - ка зао је чет ник са офи цир ском ко кар дом на шај ка чи.  -  Не ће мо ни ми ви ше кав ге са ва ма. От па сао је опа сач са хол сте ром и ре вол ве ром и пру жио га вод ни ку Гру ји ну. Ду шко Сте фа но вић је при шао вод ни ку и шап нуо му не што на ухо. - За др жи те ре вол вер - ка зао је вод ник. Офи цир се ма ло на кло нио и ћут ке се опа сао. За ста ли су на де се так ми ну та да се од мо ре и до пу сте чет ни ци ма да по је ду ка шу. По сле кра ћег вре ме на сти гли су пред јед ну ве ћу и но ви ју во де ни цу. У њој и око ње су за те кли пе де се так чет ни ка. И они су мир но пре да ли оруж је, као и још не ко ли ко гру па на ко је су ус пут на и шли. Kад су се нај зад на шли у Гра ча ни ци, по здра ви ли су се ср дач но са дру го ви ма из дру ге че те и из ме ња ли ве сти о бор ба ма.  Ни су ни пр ви ни дру ги пут,  сем Jо ви не пре би је не но ге, има ли гу би та ка. Kад су се по ја ви ли пред Узов ни цом, већ је по че ло да се смр ка ва,  и њих су че ка ла два ка за на са уку сном чор бом од кром пи ра. Не ко ли ко до бро во ља ца су на за пле ње ним ја ха ћим ко њи ма сти гли не што ра ни је и до не ли ве сти о срећ но за вр ше ној ми си ји. По сле ве че ре су до би ли сат од мо ра, пре не го што су кре ну ли на траг за Љу бо ви ју. - Дру го ви - обра тио се Гру јин сво ме по стро је ном во ду кад је до шло на ре ђе ње за по крет -  знам да сте умор ни,  и ја сам умо ран, али мо ра мо да пу ту је мо но ћу. Пут је уза са му Дри ну, а од мах по ред пу та се ди жу ка ме не хри ди не. Оба ве ште ни смо да су пар ти за ни по че ли да се кон цен три шу са оне стра не, од По ло ма, дуж Дри не, па све до Бра тун ца... Не ма пу ше ња све до Љу бо ви је. Kре ну ли су по ла ко, је дан по је дан; ње гов вод не где у сре ди ни ду ге ко ло не, од мах иза чет ни ка, ко јих се на ку пи ло пре ко 109


две сто ти не. У Узов ни ци, док су се од ма ра ли, из ме ша ли су се јед ни с дру ги ма и по че ли да про на ла зе за јед нич ке ро ђа ке и при ја те ље. Jе дан мо би ли са ни до бро во љац из По це ри не био је пре сре ћан кад је ме ђу њи ма пре по знао сво га бра та од стри ца. - Да, да - об ја шња вао је бра ту - то су нам на ре ди ли на ши офи ци ри. „Ни за жи ву гла ву”, ка жу, „не сме те пу ца ти у чет ни ке. То су на ша бра ћа. Са мо из над њи’, да и’ ма ло за пла ши мо и спа се мо на ше две че те.” До бро вољ ци у Гра ча ни ци и у Узовници ни су ни шта чу ли о То ши ном пра те ћем во ду, а ни не ко ли ко чет ни ка ко ји су им при ча ли да су уче ство ва ли у на па ду на Љу бо ви ју, ни су мо гли ни шта но во да им ка жу. „Ваљ да је жив... мо ра да је жив”, раз ми шљао је Сло бо дан. Овај не из ве сни дан,  ко ји се за све њих та ко до бро за вр шио, ни је мо гао ни ње му да до не се тра ге ди ју... По ред То ши ног ли ка, ја вио му се и лик Де ја на Ма рин ко ви ћа, ко га је да нас ви део у на род ној но шњи, и то пр ви пут от ка ко је до шао из До бри на. Се тио се ка ко је јед ном, пред сам рат, у До бри ну на кор зоу, гру па од шест-се дам ко му ни ста, на кон гле да ња со вјет ског фил ма,  опи је на сја јем обе ћа ња но ве бу дућ но сти, по че ла у про ла зу да до ба цу је увре дљи ве ре чи То ши ко ји је ишао са Си мом Си ми ћем. То ша је у јед ном тре нут ку из гу био стр пље ње, оста вио на гло Си му и при тр чао, она ко ни жег ра ста али енер гич них крет њи, гру пи ви со ких сна жних мла ди ћа, спре ман да се с њи ма фи зич ки об ра чу на. У исто вре ме, на и шао је са свим слу чај но Де јан, и он осред њег ра ста, не што ви ши од То ше, и ка да је ви део шта је по сре ди, уле тео је си ло ви то ме ђу ко му ни сте,  јед ног тре снуо пе сни цом у ли це, дру гог но гом у сто мак, тре ћег лак том у гру ди. Док се Сло бо дан осме хи вао у се би, се ћа ју ћи се тог при зо ра у ко ме је и он уче ство вао као по сма трач, ни је ни слу тио да ће у ско рој бу дућ но сти про ве сти са Де ја ном Ма рин ко ви ћем пре те шке да не, суд бо но сне и за јед ног и за дру гог. Ноћ је би ла там на, без ме се ца, а Дри на, ва ло ви та и хуч на, да ва ла је ути сак цр не про кљу ча ле ма се ко ја ће сва ког тре нут ка да пре ки пи,  из ли је се из свог ка ме ног ко ри та,  пре кри је друм и су да ри се са моћ ним, ви со ким хри ди на ма. Сло бо да на је по чео све ви ше да за хва та за мор, али и по ред за мо ра осе ћао је не ку ско ро фи зич ку при јат ност и за до вољ ство што се овај дан,  ко ји је от по чео са то ли ко мно го стреп њи и стра хо ва ња да ће се брат ска крв опет про ли ти, за вр шио ова ко до бро, са мо са јед ном, слу чај но пре би је ном но гом. До бро је ка зао вод ник Гру јин: „Пот ко ви ца нам је код Со ко-гра да до не ла сре ћу. И на ма и њи ма.” Ме ђу тим, што је ноћ да ље од ми ца ла, умор је све ви ше по бе ђи вао и сан му за тва рао кап ке на очи ма. 110

Ишао је но гу пред но гу, по кат кад за пи њао о не ки из бо че ни ји ка мен на пу ту или на и ла зио на до бро вољ ца ис пред се бе кад би овај ус по рио ход, и сам у бор би из ме ђу ја ве и сна. Не ко ли ко пу та су му се ја вља ле ста ре ре чи ко је су га пра ти ле на ду гим мар ше ви ма по Хо мо љу и Jа стреп цу, и он би их по но вио у рит му хо да, је дан пут, два пут, „све за мај ку Ср би ју, све-за-мај-ку Ср-би-ју...”

111


НА МРТВОЈ СТРАЖИ

У са му зо ру до бро вољ ци су сти гли у Љу бо ви ју. Пред шко лом их је до че као То ша, са не ко ли ко бо ра ца из сво га во да. Сло бо дан је, је два се уз др жа ва ју ћи да се ра до сно не на сме је, иза шао из ко ло не и при шао им. - Kа ко сте про шли на оној чу ки? - До бро. Има ли смо са мо јед ног лак ше ра ње ног. Чу ли смо да је и вас пра ти ла сре ћа. - Хва ла Бо гу. За и ста нам је сам Бог по мо гао. И ва ма и на ма. -  И њи ма -  на сме јао се То ша,  али се од мах уо зби љио.  Си ноћ су сти гли по да ци у штаб да се пар ти за ни ску пља ју са ја ким сна га ма из ме ђу Бра тун ца и Сре бре ни це. У Љу бо ви ју ће уско ро да до ђе и тво ја че та са Об ра дом Гор ди ћем, као по ја ча ње. - Из гле да да ће нам се ис пу ни ти же ља бр же не го што смо ми сли ли. Опет ће мо се ује ди ни ти са чет ни ци ма. Сло бо дан се про бу дио тек не где око два са та по под не, и од мах по што се умио, иза шао је на ули цу. Ули ца је би ла пра зна, сем че ти ри-пет до бро во ља ца из ко мо ре, ко ји су ишли у прав цу пољ ске ку хи ње са пу ним џа ко ви ма на ле ђи ма. - Шта је би ло са чет ни ци ма? - обра тио се пр вом на ко га је на и шао. Мла дић је сле гао ра ме ни ма и по гле дао ка пла ра,  ко ји је ишао од мах иза ње га, и он са џа ком. - Не знам ни ја - ка зао је ка плар. - Ваљ да су их пу стили. По шао је пре ма шта бу.  Пред ула зним вра ти ма ви део је гру пу офи ци ра и ме ђу њи ма Ду шка Сте фа но ви ћа. Про све тар му је ис при чао да су чет ни ци пу ште ни још пре под не, по што им је по де ље на хра на за је дан дан. - Ни су их пи та ли ни за име на, ни ода кле су. Тре ба ло је да ви диш ка ко су нам не ки од њих за хва љи ва ли. „Ви сте за и ста на ша бра ћа”, го во ри ли су. - Шта је би ло са њи хо вим оруж јем? - Но ћас ће не ко ли ко се љач ких ко ла да пре не су пу шке, му ни ци ју и она два те шка ми тра ље за у Ра чи ћев штаб. - Хва ла Бо гу. То ме је још је ди но пла ши ло. 112

-  Kра со је Но та рош је па ме тан чо век,  а исто та ко и Jо ца До бро са вље вић.  Kад на ва ле пар ти за ни пре ко Дри не,  сва ка чет нич ка пу шка ће би ти и на ша пу шка. - У пра ву си. Са мо, по сле ове ак ци је на Со ко-град, Ра чић ме ви ше бри не као са ве зник не го као про тив ник. Kа ко су мо гли да до зво ле да их та ко ла ко пре ва ри мо? - Kо га зна - на сме јао се Ду шко. - Не тре ба и око то га да раз би ја мо гла ву. Ва жно је да је криза срећ но пре бро ђе на. - То је за и ста нај ва жни је - уме шао се ви со ки пот по руч ник ко ји их је па жљи во слу шао. - Ме ђу тим, не бих се сло жио са Сло бо да ном да смо их та ко ла ко пре ва ри ли. Jа сам био при су тан све вре ме пла ни ра ња и уве рен сам да је наш план био мај стор ски за ми шљен, а исто та ко и из ве ден... Ра чи ћа обо жа ва ју ње го ви љу ди, а и Шап ча ни има ју ле по ми шље ње о ње му. Ни је он не ки на ив ко. - Ни сам имао на ме ру да ума њим наш успех, Ни ко ла - на сме јао се Сло бо дан - али ми све ово кроз шта смо про шли за та два де сет и че ти ри са та из гле да фан та стич но, као не ки сан. - Рат на сре ћа - ја вио се по руч ник Сто јић, ома њи мла дић окру глог, цр ве ног ли ца, ко га је рат за те као као ак тив ног пот по руч ни ка. - И ме ни са да све ово из гле да не ве ро ват но. - Су тра из ју тра сти же твој ко ман дир Об рад Гор дић - ка зао је Сло бо да ну Ду шко Сте фа но вић, не ко ли ко да на по сле ак ци је на Со ко-гра ду. - Ма ло пре сам чуо да ће се це ла ва ша че та, за јед но са Гру ји но вим во дом, сме сти ти иза Љу бо ви је по гре бе ни ма, у прав цу Узов ни це. Вест о до ла ску че те га је об ра до ва ла. -  Да ли по зна јеш по руч ни ка Об ра да Гор ди ћа?  -  упи та Сло бо дан. - Чуо сам са мо да се др жао ју нач ки че тр де сет пр ве. - Он је Ба на ћа нин. Пре ра та је био тр го вач ки по моћ ник. Ми слим да има са мо че ти ри раз ре да основ не шко ле,  али по ње му то не би ни ка да при ме тио. Вр ло је ин те ли ген тан и про ниц љив. - Има мо ми до бар број љу ди ко ји су се, иа ко ни су има ли мо гућ но сти за шко ло ва ње, по ка за ли сјај но као во ђе трој ки и де се та ри, а ка сни је и као пр во кла сни офи ци ри. Су тра дан,  Сло бо дан се про бу дио пред са му зо ру,  устао, бр зо се обу као и од ше тао до шта ба ба та љо на. Де жур ни офи цир му је по твр дио вест о до ла ску Об ра да Гор ди ћа. Сео је на др ве ну клу пу ис пред шта ба и стр пљи во че као. По след њи да ни фе бру ар  а 1944. Вре ме хлад но, али су во. Чак се и ве тар пот пу но сми рио и сти шао. Jе ди но се чу је ху ка увек не мир не Дри не. По гле дао је не бо, ко је је још би ло там но, за кри ље но не про зир ним обла ци ма. Во лео је да гле да тре пе ре ње зве зда за вре ме лет њих,  ве 113


дрих но ћи, ка да су спа ва ли под отво ре ним не бом. Ле жао би на ле ђи ма по што су оста ли по спа ли, на ро чи то ако ни је био пре мо рен прет ход ног да на, и по ку ша вао да одво ји ми сли од ра та, ко му ни ста, чет ни ка, и сво јих вла сти тих дру го ва, и да кроз бе шум но не бе сно све тлу ца ње за ви ри у не до ку чи ву бу дућ ност. Са да, под мрач ним не бом, чак и до ла зе ћи дан му се чи нио да је не где да ле ко, у не кој ма гле ној не из ве сно сти. Шта ће би ти за дан-два са њи ма,  а и са сла бо на о ру жа ним чет ни ци ма, ов де, из ме ђу Дри не и ових ка ме них хри ди на... а са њи ма за јед но, и са це лим срп ским на ро дом? Да ли ће би ти до вољ но ја ки да за др же на је зду ко му ни зма?... Ипак, у исто вре ме за хва та ла га је све ви ше и не ка чвр сти на и од луч ност да он мо ра да из др жи на сво ме ме сту, да да све од се бе, и свом се сна гом од у пре они ма ко ји хо ће да уни ште Ср би ју она кву ка кву је он знао и свим ср цем во лео. И не са мо то. Он мо ра да ути че на дру ге. Чим до ђе че та, раз ми шљао је,  кад се сре ди и сме сти,  одр жа ће је дан го вор. Ових не ко ли ко ме се ци, от ка ко је по ста вљен за вас пи та ча Гор ди ће ве че те, тру дио се да што ви ше вре ме на про ве де са по је дин ци ма, а да им се не обра ћа као гру пи. Ве ро вао је да ће их та ко бо ље упо зна ти, и у исто вре ме бо ље об ја сни ти пра вед ну бор бу ге не ра ла Не ди ћа и Срп ских до бро во ља ца. У пр во вре ме му је сме та ла и њи хо ва сне бивљи вост ко ју је ми слио да ће лич ним до ди ром мо ћи да укло ни. Ме ђу тим, са да, по сле Со ко-гра да, ка да је по чео да на и ла зи на раз ум   е ва ње мла ди ћа из Гру ји но вог во да, сма трао је да ће му би ти мно го лак ше да им се обра ти сви ма као це ли ни. За пе ва ли су пр ви пе тли.  Не где је за ла јао пас.  Мр кли на фе бру ар ске но ћи по че ла је да бле ди. У јед ном тре нут ку му се учи ни ло да је кроз рав но мер но жу бо ре ње Дри не чуо то пот коњ ских ко пи та. Устао је и по шао у су срет све гла сни јем звец ка њу гво зде них пот ко ви ца по ка ме ној кал др ми. Из не на да,  као не ка са бласт,  из по лу мра ка и ју тар ње ма гле, по чео је да из ла зи ко ња ник на ве ли ком мр ко ву ви со ко по диг ну те гла ве и на ћу ље них уши ју. Иза ње га, на не ко ли ко ко ра ка,  ја хао је дру ги ја хач на не што ни жем,  вит ком вран цу. Пре по знао је од мах по руч ни ка Гор ди ћа, ко ји је се део на мр ко ву, као и увек ус пра ван, за ба че них ра ме на. На вран цу је ја хао вод ник пр вог ре да,  пот по руч ник Ви дић,  пред рат ни ак тив ни под о фи цир. Сло бо дан се из ма као да их про пу сти,  стао мир но и по здра вио их оштро, по вој нич ки. Гор дић му је от по здра вио крат ким, енер гич ним по кре том ру ке, и у исто вре ме дру гом ру ком за те гао узде свом „Ми ши”, ко ји је не ко ли ко пу та не мир но по ско чио пре не го што је стао. 114

- Пот по руч ни че - Гор дић се обра тио Ви ди ћу - во ди че ту до рас кр шћа, ту је по строј у двој не ре до ве и че кај на ме не. Ла ко је ско чио са ко ња и ћут ке пру жио узде Љу бо ми ру, сво ме по сил ном,  ко ји је ко ра чао од мах иза ко ња ни ка.  Био је огр нут цр ном пе ле ри ном, ис под ко је му је пре ко гру ди ви си ла крат ка ми тра љет ка. - Шта има но во ов де? - обра тио се Сло бо да ну, окре нут ле ђи ма че ти, ко ја је про ла зи ла ко ло ном по је дан, под пу ном рат ном опре мом. - Хо ћу да чу јем од те бе, пре не го ми они у шта бу поч ну да при ча ју. Сло бо дан је знао за Гор ди ћев по ма ло под сме шљив став пре ма „они ма у шта бу”. По ње му, пра ви бор ци су би ли љу ди ко ји су се кре та ли те ре ни ма да њу и но ћу, по ки ши и ве тру, у по те ри за пар ти за ни ма. Сви оста ли су се ма ње-ви ше из ле жа ва ли у удоб но сти нај бо ље мо гу ћих сме штај них усло ва. Ис при чао му је крат ко и са же то ак ци ју на Со ко-гра ду, по гле да ју ћи у исто вре ме пре ко ње го вог ра ме на на до бро вољ це ко ји су се кре та ли убр за ним мар шем. По че ло је да се све ви ше раз да њу је и он је мо гао са свим ја сно да ви ди енер гич но ли це ко ман ди ра, чо ве ка од око два де сет се дам го ди на, и ње гов увек буд ни, оштри по глед. Kад је за вр шио са из ла га њем и кад су по шли пре ма рас кр шћу, обра тио му се са мол бом. - Же лео бих да да нас, чим се сме сти мо, про го во рим не ко ли ко ре чи пред че том. Kо ман дир је са мо клим нуо гла вом. Де жур ни офи цир, по руч ник, окру глог, цр ве ног ли ца, че као је Гор ди ћа ис пред шта ба.  Пре нео му је на ре ђе ње ко ман дан та ба та љо на за сме штај, и од мах за тим из ва дио сек ци ју и ра ши рио је ис пред се бе. -  За у зе ћеш овај пла то и ту ћеш ра за пе ти ша то ре.  Би ћеш до бро за кло њен од пар ти зан ских ба ца ча, а мо ћи ћеш да од о зго ви диш њи хо ве по ло жа је као на дла ну.  Исто та ко гле да ћеш Дри ну. Kао што ви диш, не ћеш би ти да ле ко од Љу бо ви је. Мо раш од мах да кре неш, док се ни је пот пу но раз да ни ло. Гор дић се окре нуо пот по руч ни ку Ви ди ћу,  ко ји је ста јао по ред ње га и раз гле дао сек ци ју. - Од ве ди че ту. Jа ћу по ћи са Гру ји но вим во дом. Ис пред Гор ди ћа је стао Љу бо мир и оштро му са лу тирао. -  Го спо ди не по руч ни че,  од вео сам „Ми шу”  и „Цу ру”  у штап ску ко њу шни цу. Kо њу ша ри ће их сре ди ти и на храни ти. Из шта ба је иза шао Ду шко Сте фа но вић, и Сло бо дан га је упо знао са Гор ди ћем. - Шта ти ми слиш - пи тао је Гор дић Ду шка - да ли ће пар ти за ни уско ро да кре ну пре ко Дри не? - Ве ро ват но. Али где ће? Има их дуж це ле ре ке. Ни ко не 115


зна где су у ја чим, а где у сла би јим форм ац   и ја ма. - Не знам шта ми че ка мо. Ако ни шта дру го, тре ба ло би да пре ђе мо, са ко јим во дом, у из ви ђа ње. - Сла жем се. То смо ми ра ди ли че тр де сет дру ге и че тр де сет тре ће, кад смо се ту кли и са њи ма и са уста ша ма. Не да ле ко од њих тру бач је за тру био уста ја ње. - Пар ти за ни зна ју да нас има ов де - де жур ни офи цир се обра тио Гор ди ћу - са мо не зна ју ни они где смо и ка ко рас по ре ђе ни. Пред ве че,  кад су се љу ди из че те од мо ри ли,  ве че ра ли, очи сти ли и под ма за ли оруж је,  чет ни на ред ник Му ја ди но вић их је ску пио на чи сти ну из ме ђу ша то ра. -  Друг про све тар ће да вам одр жи пре да ва ње -  ка зао је сво јим, увек зва нич ним гла сом. Сло бо да нов по глед се срео са по гле ди ма не што ви ше од сто ти не до бро во ља ца. Гле да ли су га са иш че ки ва њем, сво јим би стрим,  мла да лач ким очи ма.  При ме тио је да су ту,  по ред чет ног на ред ни ка, и сви вод ни ци и де се та ри. Са мо је Гор дић остао у сво ме ша то ру ко ји је био ве ћи од оста лих. Би ло је ти хо зим ско ве че и Сло бо дан је знао да ће га и он чу ти. Ово му је би ло пр ви пут да го во ри пред ве ћом гру пом. Kрат ко и љу ти то обра ћа ње мла ди ћи ма и де вој ка ма у са ло ну Ол ге Ми тро вић би ло је ша ла у по ре ђе њу са су о че њем са овим мла ди ћи ма у уни форм ам   а, ко ји ће, мо жда, већ су тра да кре ну у бор бу и у не ку по ги би ју. Осе тио је ка ко му је ср це за ку ца ло бр же. Удах нуо је ду бо ко све жи, пла нин ски ва здух. - Дру го ви - по чео је не си гур ним гла сом, али се од мах тр гао и про чи стио гр ло - наш чет ни на ред ник је ка зао да ћу вам одр жа ти пре да ва ње, а ја се ни сам ни за ка кво пре да ва ње спре мао.  Хтео сам са мо да ма ло по при ча мо...  Ви ко ји сте да нас сти гли, чу ли сте већ од на ших дру го ва из во да вод ни ка Гру ји на ка ко смо се пре не ко ли ко да на про ве ли.  Чу ли сте и то да смо до би ли нај стро же на ре ђе ње да пу ца мо са мо из над чет нич ких гла ва, иа ко су нас они на па ли у Узов ни ци, Гра ча ни ци и Љу бо ви ји... Ва ши дру го ви из во да вод ни ка Гру ји на уве ри ли су се из пр ве ру ке да срп ски до бро вољ ци не сма тра ју чет ни ке Дра же Ми ха и ло ви ћа за не при ја те ље. На ши за јед нич ки не при ја те љи су ко му ни сти, ко ји ма ни је ста ло до срп ског на ро да, не го до по бе де њи хо вог ко му ни зма. Опи сао је украт ко ка ко је до шло до обра зо ва ња вла де ге не ра ла Не ди ћа и Срп ских до бро во љач ких од ре да. Го во рио им је о за јед нич кој бор би чет ни ка и до бро во ља ца про тив ко му ни ста и уста ша. - По гле дај те пре ко Дри не - за вр шио је по ка зу ју ћи на ре ку ко ја је,  до так ну та по след њом днев ном све тло шћу,  кри ву да ла из ме ђу ка ме них оба ла и гу би ла се у да љи ни.  -  Та мо се ску 116

пља ју ко му ни сти. Спре ма ју се да на пад ну Ср би ју, ко ју су на ши де до ви и оче ви ства ра ли под Kа ра ђор ђем, на Kу ма но ву, Мач ко вом ка ме ну, Kо лу ба ри, Со лун ском фрон ту... Го рео је од же ље да са зна ка ко су при ми ли ње го ве ре чи. Ме ђу тим, кад је за вр шио, до бро вољ ци су се раз и шли ћут ке по сво јим ша то ри ма. Ста јао је не ко вре ме сам бли зу ру ба ли ти це ко ја се спу шта ла ско ро вер ти кал но, и чи је под нож је ни је би ло да ле ко од дру ма ко ји их је де лио од Дри не. Из ми сли су га тр гли не чи ји ко ра ци. Окре нуо се на гло. По руч ник Гор дић је био све га не ко ли ко ко ра ка од ње га.  За у зео је став „мир но”  и оштро га по здра вио. По руч ник је од вра тио по здрав, овога пу та мно го ле жер ни је, и стао по ред ње га. - Не ве ру јем да ће нас ов де на па сти - ка зао је Сло бо да ну по што је не ко ли ко тре ну та ка упи рао очи у дру гу мно го ни жу оба лу, ко ја је ско ро већ са свим уто ну ла у мрак. - Ов де би их по би ли као ми ше ве.  Ако су ра ни је и по ми шља ли да поч ну кра дом да се пре ба цу ју, са да, ка да зна ју да смо ми ов де, пре до ми сли ће се. - За што ми сли те да се ску пља ју из ме ђу Бра тун ца и Сре бре ни це? Kо ман дир је по ћу тао тре ну так-два пре не го што је од го во рио. -  Хо ће да нас за ва ра ју,  док се у исто вре ме спре ма ју да пре ђу на не ком дру гом ме сту. Сло бо дан је при ме тио, још од пр вих да на ка да се ја вио на ду жност по руч ни ку Об ра ду Гор ди ћу,  да он ни је мно го го во рио, а кад би не што ка зао, то би би ло крат ко, и по све му су де ћи, до бро про ми шље но. У исто вре ме во лео је да слу ша дру ге,  а ве ћи на љу ди ко је је иза брао за сво је нај уж   е са рад ни ке, вод ни ци и де се та ри, ко мор џи је и чет ни пи сар, би ли су Ба на ћа ни, ко је је че сто оку пљао око се бе и са очи глед ним за до вољ ством, пу ше ћи ци га ре ту, слу шао њи хо ве ду гач ке при че, нај ви ше из пред рат ног вре ме на. Из гле да ло му је чуд но да ти мла ди ћи, ко ји су у бор ба ма по ка зи ва ли из ван ред ну хра брост, до ви тљи вост и спо соб ност да до но се бр зе од лу ке у нај те жим мо мен ти ма, мо гу да се де са ти ма и па жљи во слу ша ју не ког свог зе мља ка ка ко опи су је у де та ље ку ћу сво га ком ши је,  све чла но ве ње го ве фа ми ли је,  и шта је ко ко ме то га до тич ног да на ре као, пре не го што пре ђе на сам до га ђај у ко ме је и тај ком ши ја уче ство вао. С тим сво јим се дељ ка ма и ду гим при ча ма, Ба на ћа ни су у по чет ку из гле да ли сме шни Ср би јан ци ма, ко ји су во ле ли кад се исто ова ко на ђу, да у нај ви ше слу ча је ва из ме ња ју крат ке до сет ке, да се јед ни дру ги ма на сме ју, а че сто и са ми се би. Ме ђу тим, од мах по сле пр вих бор би, Ба на ћа ни су им ули ва ли пу но 117


по што ва ње и не ко пре ћут но раз ум   е ва ње за њи хо ву „сла бост”. Пре ста ли су да пра ве ша ле на ра чун ду гих при ча и раз вла че ња ре чи у го во ру. Ста ја ли су ћут ке још не ко вре ме. - Тре ба да се спа ва - нај зад се ја вио Гор дић. - Су тра ћу по сла ти не ко ли ко трој ки да из ви де око ли ну. На пра вио је ко рак-два пре ма сво ме ша то ру, али је из не на да за стао и окре нуо се Сло бо да ну. - Тре ба ло би да им го во риш ова ко као ве че рас - ка зао је ти шим гла сом - бар по јед ном не дељ но. Сло бо дан је са ста вио пе те,  за ба цио уна зад ра ме на и оштро са лу ти рао. - Раз ум   ем, го спо ди не по руч ни че - ка зао је са осме хом. Пр ви да ни су про шли у из ви ђа њу те ре на, чи шће њу оруж ја и у ду гим раз го во ри ма ис под ша то ра. Сло бо дан је ишао од јед ног до дру гог и у сва ком про во дио по сат-два. При ме тио је ка ко ме ђу мо би ли са ним се ос  ким мла ди ћи ма има до брих при по ве да ча ко је су оста ли слу ша ли са ве ли ким ин те ре со ва њем. И он сам, и не хо ти це, ма ло-по ма ло, све је ви ше по ста вљао пи та ња о се ос  ком жи во ту, оби ча ји ма, пре ли ма, свад ба ма, сла ва ма, и све че шће за бо ра вљао да и он њи ма тре ба не што да ис при ча. Jед ном је пи тао да ли има не ко од њих ко зна ка ко се пе ва уз гу сле. По ка за ли су му пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа из Ма чве. - Чим се ука же при ли ка - ка зао му је Сло бо дан - на ба ви ће мо не где гу сле, па ћеш нам што год от пе ва ти. Че сто му се чи ни ло да је он тај ко ји учи и ду хов но се обо га ћу је, а да су они, сви до јед но га, не са мо у сво јим при ча ма и за јед нич ким ин те ре со ва њи ма не го и у сваг да шњем жи во ту, у ме ђу соб ним од но си ма, по ста ли ње го ви вас пи та чи. То осе ћа ње му се ја вља ло и ра ни је, на Хо мо љу и у Kру шев цу, ка да је за јед но са се љач ким си но ви ма де лио до бро и зло вој нич ког жи во та,  али са да,  ка да је по ста вљен и зва нич но за њи хо вог вас пи та ча, то осе ћа ње се умно го ме по ја ча ло. Jед ног ка сног по по дне ва, по чет ком мар та, до нео је ор до нанс из шта ба ба та љо на хит ни по зив за ко ман ди ра, да се од мах ја ви ко ман дан ту Jо ци До бро са вље ви ћу. Гор дић је бр зо иза шао из сво га ша то ра, обу као ши њел и пре ба цио ми тра љет ку пре ко ра ме на. С њим је оти шао и ње гов ор до нанс Љу бо мир. Вра ти ли су се тек ка сно у ноћ. Сло бо дан је хтео да оста не бу дан док се ко ман дир не вра ти, али га је сан са вла дао и он је за спао ду бо ким сном. Про бу дио га је Љу бо мир. - Kо ман дир хо ће да од мах до ђеш у ње гов ша тор - шап нуо је, по што га је до бро про др мао. 118

Kад је ушао под ко ман ди ров ша тор, у ње му су већ би ли чет ни на ред ник,  тро ји ца вод ни ка;  ви со ки и ко шча ти пот по руч ник Ви дић, Гру јин и вод ник мла да лач ког ли ка, пла вих очи ју и пла ве гр гу ра ве ко се, Ми лу тин Бла го је вић. По руч ник Гор дић је се део на ни ској,  тро но жној сто ли ци на рас кла па ње, вод ни ци су се де ли око ње га пре кр ште них но гу на про стр том ће бе ту,  док је на ред ник Му ја ди но вић чу чао. Пољ ски фе њер, ко ји је ви сио о кли ну на окру глој др ве ној мот ки усред ша то ра, оба сја вао им је ли ца тре пе ра вом цр вен ка стом све тло шћу. - Се ди - по ну дио му је Гор дић пра зно ме сто из ме ђу Бла го је ви ћа и Гру ји на. Jош на пр вом те ре ну у Хо мо љу, на у чио је од се љач ких си но ва ка ко да се на ме сти та ко да кад пре кр сти но ге, сед не ма ње-ви ше удоб но на уну тра шњи жлеб сво јих сто па ла. - Звао сам вас - по чео је ко ман дир ти хим гла сом - да вам са оп штим да ће су тра на ноћ је дан вод под мо јом ко ман дом да пре ђе Дри ну. Пар ти за ни су данас по под не, на пу ту из ме ђу Kо ви ља че и Љу бо ви је,  при пу ца ли на ка ми он ко ји нам до но си хра ну, уби ли на шег шо фе ра и ра ни ли још дво ји цу до бро во ља ца. На ред ник Му ја ди но вић је опсо вао не што за се бе. - Jа се ја вљам до бро вољ но... - по чео је вод ник Гру јин, али га је ко ман дир пре ки нуо. - Са мном ће ићи они ко је ја од ре дим. Ти, Гру ји не, идеш са мном као де се тар. Ода бе ри де сет нај бо љих љу ди из тво га во да. Дај Ве ли за ру ње гов ста ри пу шко ми тра љез. - А ја? - уз не ми рио се Ми лу тин Бла го је вић. - Не бри ни. И ти идеш као де се тар. - Kао не кад, че тр де сет пр ве - осмех нуо се за до вољ но Ми лу тин. - Ти исто та ко иза бе ри де сет нај бо љих љу ди из тво га во да.  Не мој да за бо ра виш пу шко ми тра ље сца,  Ста ни шу Бо сан ца... Ти ћеш, Ви ди ћу, за то вре ме да пре у змеш ко ман ду над че том.  Да ћеш нам из тво га во да са мо јед ну пу шко ми тра ље ску трој ку. Нај бо љу. - Да ћу вам Kне же ви ћа. - До бро. А ти, Сло бо да не, ти ћеш до тле да одр жа ваш ве зу са шта бом ба та љо на... - Из ви ни те што вас пре ки дам. Jа бих же лео да идем са ва ма. Гор дић га је по сма трао сво јим про ниц љи вом очи ма не ко ли ко тре ну та ка. - До бро, кад хо ћеш - ка зао је нај зад. - Са то бом и Љу бо ми ром би ће нас два де сет и осам, и три пу шко ми тра ље за. Сло бо дан је по гле дао вод ни ке. Сва тро ји ца су се за до вољ 119


но осме хи ва ли. - Ти ћеш - ко ман дир се окре нуо чет ном на ред ни ку - су тра ра но да одеш у штаб да се по ста раш за два ве ли ка чам ца. Са мо се ја ви де жур ном офи ци ру. На ђи и не ког за ве зу са шта бом, па га по ве ди са со бом. Kад су из ла зи ли из ша то ра, по руч ник је за у ста вио Гру ји на. - Хо ћу с то бом још да раз го ва рам. Сло бо дан је иза шао по след њи. - Ако се ме ни не што де си, хо ћу да знаш о че му се ра ди... - чуо је још ко ман ди ро ве ре чи док се уда ља вао од ша то ра. Ушао је што је ти ше мо гао под свој ша тор, ски нуо ши њел, па се по крио њи ме и ће бе том. Тек што је за тво рио очи, чуо је ша пат Ве ли за ра ко ји је ле жао по ред ње га. - Шта је хтео ко ман дир? - Чу ћеш су тра из ју тра. - Зар не ћеш да ми ка жеш? - Не мо гу. Не мам до зво лу од Гор ди ћа. Стр пи се. По сле не ко ли ко тре ну та ка опет је чуо Ве ли за ра,  са мо, ово га пу та гла сни је, са при зву ком уз бу ђе ња у гла су. - Сад знам шта је. Си гур но ће мо пре ћи Дри ну. - Шта, шта ка жеш? Kад ће мо пре ћи Дри ну? - ја вио се до бро во љац са дру ге стра не ша то ра. - Са мо спа вај - шап нуо му је Сло бо дан. - То се под на ред ник ша ли. - Не ша ли се, не го се на да - до дао је Ве ли зар по ку ша ва ју ћи да при кри је сво је ве се ље. На ста ла је опет ти ши на. Jе ди но се из да љи не чуо по тму ли и рав но мер ни шум Дри не. До шао је и за ње га дан да пре ла зи „Дри ну ва ло ви ту”, ка ко је то Жа ра го во рио кад му је у де та ље пре при ча вао бор бе про тив уста ша и о пре ба ци ва њу же на,  де це и ра ње ни ка на срп ску стра ну. Осе ћао је уз бу ђе ње ко је ни ка ко ни је мо гао да са вла да док је за ми шљао пре ла зак ре ке и сту па ње на бо сан ско тло. У све сти су му се ја вља ли еп ски сти хо ви из Пр вог срп ског устан ка и хај дуч ких пе са ма,  ко ји су опе ва ли пре ла ске Дри не и бор бе ко је су се во ди ле у Бо сни про тив Ту ра ка, ве ков них не при ја те ља.  Се тио се и при ча о не у стра ши вом „Пе тру Мр ко њи ћу”... Ра до вао се и за то што ће би ти у дру штву опро ба них бо ра ца, ју на ка из че тр де сет пр ве. Па ле су му од не куд и ре чи из Све то сав ске хим не: „Бо сна и Хер це го ви на, све тог Са ве де до ви на...” А осе тио је и огром но олак ша ње кад се се тио по хо да на Со ко-град.  „Ово га пу та не ма мен тал ног му че ња”, раз ми шљао је. „Зна се ко су нам не при ја те љи.” Не ко га је про др мао за ра ме. Про ме шко љио се и окре нуо 120

на дру гу стра ну, у на ди да ће про ду жи ти при ја тан сан. Ста јао је на јед ном кра ју див не, зе ле не ли ва де, а са дру гог кра ја му је ве се ло ма ха ла Ан ђел ка,  об у че на у лет њу ха љи ну иша ра ну сит ним цве ти ћи ма, ко ја је би ла иста као и ха љи на го спо ђе Kе сић оног да на кад га је спа сла од ка пе та на Сат не ра. Та ман је хтео да јој по ђе у су срет... - Зат ти се не иде у Бо сну? - чуо је Ве ли за рев ша пат по ред са мог уха. Трг нуо се и сео. У ша то ру је још био мрак. - Шта при чаш? - Чуо сам све од Гру ји на - на сме јао се де се тар. - И ја идем с ва ма. Тек је по че ло да сви ће. Из Љу бо ви је је до пи ра ло да ле ко ку ку ри ка ње пе тло ва. Ско чио је са ле жи шта и бр зо се спре мио. - Kре ну ће мо ве че рас, чим се смрк не - ка зао му је Ве ли зар кад су се ви де ли ис пред ша то ра. Цео тај дан су про ве ли у не ком све ча ном рас по ло же њу. Они ко ји ма је ре че но да ће уче сто ва ти у ак ци ји сме шка ли су се за до вољ но и са мо у ве ре но, као љу ди пред ва жним за дат ком од ко га за ви си суд би на не са мо свих њих не го и це ле Ср би је. Они ко ји ће оста ти та ко ђе су се сме шка ли, али ни ка ко не срећ ним осме си ма. Не са мо да су за ви де ли сво јим дру го ви ма не го су се осе ћа ли и не ла год но што су пре ско че ни,  и са мим тим обе ле же ни као не спо соб ни да уче ству ју у пред сто је ћем опа сном по ду хва ту.  По ка зи ва ли су из у зет ну љу ба зност пре ма сво јим са бор ци ма, по ку ша ва ју ћи да им по мог ну до брим са ве том, чи шће њем и под ма зи ва њем оруж ја, или на би ло ко ји дру ги на чин. По руч ник Гор дић је,  за јед но са вод ни ци ма Гру ји ном и Бла го је ви ћем, про вео нај ве ћи део да на „до ле, у Љу бо ви ји”, у раз го во ри ма и раз гле да њу сек ци ја са ко ман дан том пу ка, ма јо ром Kра со јем Но та ро шем, ко ман дан том ба та љо на ка пе та ном Jо цом До бро са вље ви ћем,  по руч ни ком Ду шком Гли ши ћем,  и још не ким офи ци ри ма из шта ба. - Не што се ве ли ко спре ма - ка зао је Ве ли зар Сло бо да ну за вре ме руч ка. - Не ве ру јем да је у пи та њу са мо је дан вод. Ве ли зар је већ три-че ти ри пу та рас кла пао свој ста ри пу шко ми тра љез, чи стио га и под ма зи вао, као да је не ко крх ко и осе тљи во жи во би ће, па га опет па жљи во са ста вљао. То је би ла је ди на „збро јов ка” у чи та вом ба та љо ну, а мо жда и у це лом пу ку.  Kад су по че ли да се форм и ра ју пу ко ви и пре да ва ло се ста ро оруж је,  а при ма ло но во,  пу шко ми та ље зи „збро јов ке”, „зор ке”, и „шо ше”, за ме ње ни су но вим „фран цу зи ма”, у ко је се у пр во вре ме има ло ма ло по ве ре ња, јер су из гле да ли и су ви ше јед но став ни. Он је успео да на не ки на чин за ва ра ба та љон ског ин тен дан та и за др жи сво ју ста ру „дру га ри цу”, ка ко ју је по не 121


кад звао, а осво јио ју је у же сто кој бор би у Пе тров цу на Мла ви, и док ју је оти мао, за ма ло да по ги не. Kа сни је,  кад су му пу шко ми тра ље сци твр ди ли да су се „фран цу зи” по ка за ли у бор ба ма исто та ко до бро као и ком пли ко ва ни је „збро јов ке”, он се сме јао. „Са мо их за др жи те ни сте ни шта бо ље ни за слу жи ли”. Око пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа се ис ку пи ла ве ћа гру па до бро во ља ца. Слу ша ју га па жљи во ка ко им при ча о не ком си ро ма ху из свог се ла, ко ји је про на шао ћуп пун тур ских ду ка та, за ко пан ис под пра га сво је ку ће. Kу ћа, при чао је, би ла ста ра, од на бо ја, па се јед ног да на, док је он чу вао не чи је ов це, сру ши ла. Он раш чи стио ру ше ви не, а кад је из ва љи вао праг, а оно ћуп са зла том!” И зна те шта је ра дио с тим бла гом? Про пио је све у Шап цу за три ме се ца, све до по след ње па ре, па се он да вра тио да опет чу ва ту ђе ов це.” Ста ни ша Бо са нац је се део на ка ме ну и гле дао за ми шље но у прав цу Бо сне. Био је ћу тљив и по ву чен у се бе. Сло бо да ну је ис при чао јед ном са мо то ли ко да је био са Дан ги ће вим чет ни ци ма, да су му уста ше спа ли ли се ло, и да не зна где му је фа ми ли ја. Пред ша то ром вод ни ка Ми лу ти на Бла го је ви ћа ста јао је ње гов де се тар под на ред ник Но ва ков, сув и ни зак ра стом, али жи лав и ми ши ћав, и жа лио се што ни је ње му дао пу шко ми тра љез, као што је Гру јин до зво лио сво ме де се та ру Ве ли за ру, да га узме од пу шко ми тра ље сца. Ми лу тин и Но ва ков су би ли из истог ме ста у Ба на ту и ишли су за јед но у основ ну шко лу. Ми лу тин је био тр го вач ки по моћ ник, а Но ва ков пе кар, у пе ка ри сво га оца. Jа ви ли су се истог да на у до бро вољ це, „да се бо ри мо за мај ку Ср би ју”, ка ко је то Но ва ков при чао. - Ни сам мо гао да га узмем од Ста ни ше. Та ко је Гор дић на ре дио - го во рио му је већ по тре ћи-че твр ти пут Бла го је вић. Он је ка зао да баш хо ће ње га да по ве дем са ње го вим пу шко ми тра ље зом. - За што га ни си под се тио да сам и ја, као и Ве ли зар, но сио пу шко ми тра љез че тр де сет пр ве, и то не ко вре ме у ње го вом вла сти том во ду? - Не вре ди. Ти знаш ње га. Kад он не што на ум   и, ни шта га ви ше од то га не мо же од го во ри ти. - Сад ја да идем к’о оби чан бо рац, а мој пу шко ми тра ље зац, из мо је де се ти не, да иде са два по ма га ча у трој ци! - Ако не ћеш да идеш, на ћи ћу не ког дру гог. - Бла го је вић је по чео да гу би стр пље ње. - Идем, идем - по жу рио је Но ва ков - са мо ка жем да ни је пра во. У су мрак, по сле ве че ре, чет ни на ред ник је по шао од ша 122

то ра до ша то ра, да ју ћи крат ка упут ства иза бра ним до бро вољ ци ма шта да по не су од спре ме и по зи ва ју ћи их да се у ро ку од де сет ми ну та ис ку пе за смо тру пред ко ман ди ро вим ша то ром. - По не ће те - ка зао им је - са мо пу шке, фи ше кли је, две екс тра бом бе, ба јо не те, по јед но ша тор ско кри ло, чу ту ри це за во ду и тор бе са су вом хра ном за два да на. Све дру го, као ран че ве, пор ци је и шле мо ве, оста ви те у ша то ри ма. По стро ји ли су се у двој не ре до ве. Сло бо дан је био дру ги у пр вом ре ду. Гор дић, сред њег ра ста, ус пра ван, ишао је по ла ко, од ме ре ним ко ра ком, од јед ног до дру гог, и сва ког по гле дао оштро, од гла ве до пе те. Имао је оби чај да за вре ме смо тре ис пра ви не ком вој ни ку пу шку, дру го га да лу пи ла ко на дла ни цом по сто ма ку по ка зу ју ћи му да га уву че, за ба ци ра ме на и у исто вре ме се ис пр си.  По кат кад би вик нуо по ка зу ју ћи на на кри вље ну шај ка чу: „Где си се ти спре мио? Хо ћеш у ко ло?” - Сло бо да не - ка зао је кад је про шао, ово га пу та ћут ке, и по ред по след њег и нај ни жег у стро ју, под на ред ни ка Но ва ко ва - у чи јој си ти де се ти ни? - Го спо ди не по руч ни че, ја сам у де се ти ни вод ни ка Гру ји на - ис пр сио се Сло бо дан. -  Ти си у де се ти ни де се та ра Гру ји на.  Да нас сам ја водник. - Раз ум   ем, го спо ди не по руч ни че - од го во рио је оштро, по вој нич ком пра ви лу, не зна ју ћи да ли се он ша ли, или озбиљ но го во ри. Ви део га је до са да, за ових не ко ли ко ме се ци, да се са мо је дан пут или два пут осмех нуо. Гор дић се из ма као не ко ли ко ко ра ка и он да их об у хва тио јед ним бр зим по гле дом. - Ви сте ис ку сни, ста ри бор ци. Ва ма не мо рам ни шта да ка жем... - за стао је, и пре не го што их је по вео, обра тио им се још јед ном. - За мном! У ко ло ни по је дан. Др жи од сто ја ње. Иза ко ман ди ра је ишао ње гов Љу бо мир, па Гру јин, Ве ли зар, а иза Ве ли за ра Сло бо дан. Kад су си шли до Дри не,  већ се пот пу но спу стио мрак. Ишли су уз во ду са пу шка ма у ру ка ма, опре зно се окре ћу ћи сва ки час пре ма ре ци, ко ју су са мо мо гли да чу ју у пот пу ној та ми. Сло бо дан је је два на зи рао ис пред се бе Ве ли за ре ву ви со ку фи гу ру. Пла шио се да ће га из гу би ти, па је по жу рио да скра ти од сто ја ње. При ме тио је да је то исто ура дио и до бро во љац иза ње га. По сле хо да ња ко је је тра ја ло, учи ни ло му се чи та ву веч ност, Ве ли зар се на јед ном окре нуо и шап нуо му: - Стој. Ту смо. - Пре не си: стој, ту смо - окре нуо се и он бр зо и шап нуо вој ни ку иза се бе. Ста ја ли су та ко не по мич но пет-шест ми ну та, он да је не ко 123


по звао Ве ли за ра по име ну и он је од мах за тим не стао у мра ку. - Шта је, шта се де ша ва? - пи тао га је до бро во љац иза ње га. - Не знам. Ћу ти - шап нуо му је енер гич но, тру де ћи се да ра за зна кроз ху ку Дри не ти хе гла со ве за ко је му се чи ни ло да до ла зе из прав ца у ко ме је не стао Ве ли зар. Тек по сле пет на ес  так ми ну та се вра тио. - Kре ћи - шап нуо је. - Пре не си: кре ћи! - Сло бо дан се опет окре нуо оно ме иза се бе. По сле све га два де се так ко ра ка на и шли су на гру пу до бро во ља ца из че те по руч ни ка Гли ши ћа. Пр ви ко га је пре по знао био је ви со ки и круп ни мла дић из По цер ја. Kад год би га ви део, у Хо мо љу, на Jа стреп цу, у Kру шев цу или Шап цу, сва ки пут би се се тио ка ко га је не ка да гле дао да на стра жар ском ме сту ска ку ће бо со ног по сне гу. Kад је про ла зио по ред ње га, до бро во љац се наг нуо и на ухо му шап нуо: - И ми ће мо уско ро за ва ма. Ве ли зар их је по вео до ка ме не оба ле, низ ко ју се раз би ја ла и пе ну ша ла там на, ле де на во да. Не ко ли ко до бро во ља ца из Гли ши ће ве че те др жа ли су ко но пац ко ји је био за ве зан за ка ри ку на кљу ну ве ли ког, цр ног чам ца. -  Ула зи...  је дан по је дан -  чуо је за по вед нич ки Гор ди ћев глас. Пре ба цио је бр зо пу шку пре ко ле ђа, згра био обе ма ру ка ма руб чам ца, и спрет но уско чио у ње га. - Ова мо, ова мо - по ка зи вао му је Гру јин са дру гог кра ја да сед не по ред ње га. У ру ка ма је др жао ду гач ко др ве но ве сло. Уско ро се ча мац на пу нио до бро вољ ци ма. - Гор дић ће у дру ги, са Љу бо ми ром и Бла го је ви ће вом де се ти ном - ка зао му је Гру јин кад су Ве ли зар, са јед не стра не, и пу шко ми тра ље зац Kне же вић, са дру ге, по че ли да се ве сли ма оти ску ју од оба ле. Ча мац се на ги њао час на јед ну час на дру гу стра ну,  и с вре ме на на вре ме би за шкри пу тао и за цви лео, али се ипак кре тао си гур но под сна жним за ма си ма тро ји це ве сла ча. „Шта нас че ка с дру ге стра не?”  по ми слио је Сло бо дан, уза луд се на пре жу ћи да по гле дом про дре кроз гу сту по мр чи ну,  иа ко је је два на зи рао до бро вољ це ко ји су се де ли ис пред ње га, са би је ни по тро ји ца у не ко ли ко ре до ва. Одав но је на у чио да је мно го лак ше су да ри ти се са не при ја те љем за ко га се зна да је ту, ис пред ње га, ма ка ко био си лан и мно го бро јан, не го ићи у пот пу ну не из ве сност. Се тио се пре ла ска Са ве са чи ка Жив ком.  Kад је ушао у ње гов ча мац, пре сре ћан што на пу шта уста шку „др жа ву”, ни је ни слу тио шта га је све че ка ло на сред мир не ре ке,  оба сја не 124

сто ти на ма бо ја из ла зе ћег сун ца, а још ма ње, шта му се спре ма ло са дру ге, ср би јан ске оба ле. Са мо да осе ти твр до тло под но га ма, ми слио је, па ће би ти лак ше. Ово га пу та не ће па сти ни ко ме на ми лост и не ми лост. Ово га пу та ни је бес по моћ ни из бе гли ца... иа ко ње гов та ли јан ски ка ра бин ни је та ко до бар као ста ра ма у зер ка, али је бо љи не го што из гле да. У фи ше кли ји је сло жио шар же ре са сто ме та ка, а о по ја су му ви се че ти ри „кра гу јев чан ке”. -  Во да ула зи у ча мац!  -  на јед ном је вик нуо до бро во љац ис пред ње га и над ја чао ху ку ре ке.  - Ћу ти! - чуо је од мах за тим при гу ше ни глас вод ни ка Гру ји на. - Kа ко смеш да ви чеш, ма мла зе је дан!  За и ста, во да је по кри ла дно и по че ла да се на гло пе ње.  Сло бо дан је по ми слио ка ко би сад би ло до бро да су по не ли шле мо ве и пор ци је. Ча сом би њих че тр на ест-пет на ест из ба ци ли ову во ду. Ве сла су за хва ти ла ду бље и сна жни је, и ча мац је по шао не што бр же. Jе дан до бро во љац је про на шао на дну чам ца ма ло ве дро, а дру ги по лу кру жну ло па ти цу, из ду бље ну из јед ног ко ма да др ве та.  Њих дво ји ца су од мах по че ли свом сна гом да из ба цу ју во ду, док су оста ли по ку ша ва ли да из ба цу ју са ста вље ним ша ка ма. Све ми сли о не из ве сно сти при бли жа ва ња не по зна то ме на јед ном су не ста ле. Jе ди на бри га је би ла спре чи ти да ча мац по то не. - За пу ши ру пу не чим - на ре ђи вао је Гру јин. - Дру же вод ни че, не зна мо где је. Не ви ди се - уз вра тио је до бро во љац ко ји је ма ло пре об ја вио да во да ула зи у ча мац.  Где су би ли? По ред оба ле? На сред ре ке? Во да им је већ до пи ра ла до чла на ка. - Ево их, ево дру гог чам ца - на јед ном је вик нуо Ве ли зар, по ка зу ју ћи уз во ду. Сло бо дан је ви део два ве сла са стра не, не да ле ко од њих, ка ко ула зе и из ла зе из там не, за пе ну ша не во де. Вод ник Гру јин као да је за бо ра вио сво је на ре ђе ње од мало пре да се не ви че, ску пио је ша ке око уста и из све сна ге јек нуо: - Ми то не мо! Kроз не ко ли ко тре ну та ка чу ли су енер гич ни Гор ди ћев глас. - Хва тај те се за наш ча мац! Упо ре до! Ве сла чи су про ме ни ли пра вац та ко да су по ре бар ке при шли Гор ди ће вом чам цу.  До бро вољ ци су до хва ти ли ру бо ве и при ву кли их је дан дру го ме. - Др жи! - вик нуо је Ми лу тин Бла го је вић и уба цио им по 125


ве ће ве дро. Не ко им је до дао још јед но, исто та ко ве ли ко. У сле де ћем тре нут ку во ду су из ба ци ва ли бр зо и сна жно по мо ћу три ве дра и јед не ло па ти це,  а ве сла чи су ускла ди ли ве сла ње та ко да су се оба чам ца кре та ла као јед на пло ве ћа на пра ва. Ме ђу тим, и по ред свих на по ра во да се и да ље пе ња ла са мо не што спо ри је. Jош од мо мен та кад је Гру јин вик нуо ко ман ди ру да то ну, пре ста ли су да се до шап та ва ју, као да су пот пу но за бо ра ви ли на мо гућ ност за се де са бо сан ске стра не. Гор дић је да вао гла сна на ре ђе ња,  а де се та ри су исто та ко гла сно од го ва ра ли и тра жи ли са ве те. Сло бо дан је са оста лим до бро вољ ци ма, ко ји ни су ве сла ли ни из ба ци ва ли во ду, др жао обе ма ру ка ма стра ну Гор ди ће вог чам ца. Пр сти су му, мо кри и про зе бли од ле де не во де, сва ки час кли за ли, али је он по но во хва тао де бе ли др ве ни руб и сте зао га свом сна гом. Ни је био све стан да је кле чао у во ди, све док ни су сти гли на оба лу. Од мах иза њи хо ва два чам ца при спео је и тре ћи, у ко ме су би ли до бро вољ ци из Гли ши ће ве че те. - Они ће да вра те чам це - ка зао је не ко док су иска ка ли на оба лу. - Kо ло ном по је дан... пре не си - Сло бо дан је чуо Гор ди ћев глас. Осе тио је огром но олак ша ње. „Не ка их са да, нек нас из не на де”, ми слио је. Био је уве рен да је суд би на опет у њи хо вим ру ка ма. Пе ли су се не ко вре ме са ка ме на на ка мен, тру де ћи се да се не спо так ну у мра ку, и да се у исто вре ме не из гу бе од оста лих. Тек кад су од ма кли од ре ке, Сло бо дан је по стао све стан да је пот пу но мо кар, и да му се ко жа је жи од хлад но ће. Ме ђу тим, што су да ље ишли, све се ви ше за гре вао. Се тио се ка ко му је Жа ра при чао да је јед ном усред зи ме пре га зио не ку ре чи цу, и по сле че ти ри-пет са ти уси ље ног мар ши ра ња оде ло се осу ши ло на ње му. Ни је чак ни јед ном ки нуо. Пи пао је ру ком ша тор ско кри ло ко је је, уви је но у рол ну и пре ба че но пре ко ра ме на, би ло ско ро пот пу но су во. Од вио га је она ко у хо ду, ра ши рио и пре ба цио пре ко ле ђа. Са да ка да се се тио Жа ре, ис кр сли су му и ње го ви и Трај ко ви опи си пре ла же ња Дри не чам ци ма и спла во ви ма, са ра ње ни ци ма, же на ма, де цом, че сто под ки шом кур шу ма. „Та ко ћу јед но га да на”,  по ми слио је,  „ако оста нем жив,  опи са ти овај пре ла зак као што сам опи сао и њи хове”. Уско ро су иза шли на пут ко ји је во дио Бра тун цу. Ни су ви ше мо ра ли да па зе на из бо чи не и руп ча ге, и да се на из ме нич 126

но пе њу и си ла зе по не рав ном зе мљи шту. По шли су бр жим ко ра ком,  ко ји се с вре ме на на вре ме пре тва рао у тр ча ње. Тек са да, док се уси ља вао да не из губи Ве ли за ра из ви да,  по стао је све стан ко ли ко је би ло лак ше под но си ти сав овај на пор без те шких ран че ва на ле ђи ма. Из не на да, че ло ко ло не је скре ну ло са пу та, не успо ра ва ју ћи ко рак. Опет спо ти ца ња и по ср та ња кроз мрач ну ноћ.  Што су да ље од ми ца ли, био је све си гур ни ји да ће но ћа шњи по ду хват уро ди ти пло дом, иа ко му ни свр ха ни де та љи пла на ни су би ли по зна ти. Знао је је ди но да је ово не ка вр ста на сил ног из ви ђа ња у не при ја тељ ској те ри то ри ји. По сле Со когра да сте као је по ве ре ње у пла ни ра ње „оних из шта ба”. Осе ћа ње си гур но сти по ја ча ло се и са зна њем да је на че лу ко ло не опро ба ни бо рац, по руч ник Об рад Гор дић, а пред њи ма је ово га пу та бес ком про ми сни не при ја тељ ви тал них ин те ре са срп ског на ро да. Био је још увек у све ча ном рас по ло же њу, ко је је за хва ти ло и сва ког по је ди нач ног бор ца у овом ода бра ном во ду, од тре нут ка кад им је ре че но да ће но ћас пре ћи Дри ну. Пре ћи ће је као и њи хо ви ста ри, са оруж јем у ру ка ма. Би ло је у тој по ми сли не чег ве ли чан стве ног,  искон ска ве за древ но-опе ва ног,  са те шком и муч ном са да шњи цом, чи ја ће сла ва, а још ви ше тра ге ди ја, тек да се, мо жда, опе ва од не ког бу ду ћег пе сни ка. По сле кра ћег вре ме на по че ли су да се опет пе њу. Бр до је по ста ја ло све стр ми је, и он је мо рао сва ки час да се при др жа ва ле вом ру ком за из бо чи не у ка ме ну. У де сној ру ци је др жао пу шку, чи јим се кун да ком већ не ко ли ко пу та оду пи рао. Шум Дри не се ма ло-по ма ло са свим из гу био и они су мо гли да чу ју са мо сво је вла сти то оте жа но ди са ње и по ко ји ка мен чић ко ји би се с вре ме на на вре ме от ки нуо ис под ње го вих но гу. Сад му је тек по ста ло пот пу но ја сно за што им је би ло на ре ђе но да оста ве, по ред ран че ва, шле мо ве и ли ме не пор ци је. Jе дан уда рац ме тал ног пред ме та,  на ро чи то пор ци је,  ко ја је пра зна ви си ла на пре ђи ци, о ка мен, од јек нуо би на да ле ко са ове ви си не.  Пар ти за ни су,  ве ро ват но,  не где до ле ис под њих, мо жда у Бра тун цу, и њи хо ви стра жа ри би по зва ли на уз бу ну. Сло бо дан се че сто чу дио са мом се би због нео че ки ва не из др жљи во сти ко ју је по ка зи вао на ду гим мар ше ви ма по пла ни на ма Ср би је. Мо гао је да под не се мно го бо ље фи зич ке на по ре не го што би икад по ми слио.  Гле дао је не ко ли ко пу та атлет ски гра ђе ног мла ди ћа, очи глед но мно го ја чег од се бе, ка ко се пре мо рен је два др жи на но га ма, док се он у исто вре ме кре тао са ре ла тив ном ла ко ћом. И са да, и по ред на пор ног пре ла ска Дри не у чам цу ко ји је по чи њао да то не, и пен тра ња по вр ле ти ма већ ви ше од јед ног са та, осе ћао се још увек оран и 127


же љан да пре ђе што ве ћи про стор и за ђе што ду бље на бо сан ско тло. Jе ди но га је пла ши ла по ми сао да их Гор дић мо же сва ког ча са да за ус  та ви и на ре ди од мор. Из гле да да је и сам Гор дић та ко не ка ко раз ми шљао. Про шао је још ско ро је дан цео на по ран сат пре не го што су се за у ста ви ли. - Стој! - до шло је на ре ђе ње. - Пре не си: не на би јај! - и од мах за тим, по сле кра ће стан ке: - Се ди и од ма рај се! Сло бо дан је остао да сто ји тре ну так-два, пре не го што се од лу чио да на ста ви пре ма че лу ко ло не. Про ла зио је по ла ко и па жљи во по ред до бро во ља ца ко ји су се спу шта ли на твр до тло пре кр ште них но гу, док су дру ги тра жи ли не ки пањ или по го дан ка мен, у не до стат ку ран че ва. Kад је сти гао до че ла ко ло не, из не на дио се што ви ди са мо Гру ји на и Љу бо ми ра ка ко се де не да ле ко је дан од дру гог. - Kо ман дир је ис пред нас - шап нуо му је Гру јин. - До го ва ра се не што са тво јим зе мља ком Де ја ном Ма рин ко ви ћем.  - Са Де ја ном?! - Да. Он нас је и до вео ова мо. Сло бо да но ва си гур ност у успе шан ис ход овог упа да на не при ја тељ ску те ри то ри ју још ви ше се по ја ча ла.  Опет му је у све сти ис кр снуо Де ја нов му ње ви ти на пад на гру пу ко му ни ста у До бри ну, а за тим, и ње го во пред во ђе ње по хо да на Со ко-град. Хтео је да пи та Гру ји на да ли је Де јан и ово га пу та у на род ној но шњи,  али се пре до ми слио.  Гру јин је са да имао на уму озбиљ ни је ства ри,  не го да од го ва ра на ње го ву љу бо пи тљи вост, по ми слио је и спу стио се до ње га. Сео је пре кр ште них но гу и на сло нио се на ка мен. Тек је са да осе тио ко ли ко се за мо рио. За тво рио је очи и истог тре нут ка уто нуо у не ки по лу сан, из ко јег га је тр гао ко ман ди ров глас. - Чим поч не да сви ће, раз ви ће мо се у стрел це и за у зе ти по ло жа је пре ма Сре бре ни ци -  го во рио је ти хо Гру ји ну.  Kад је при ме тио да га и Сло бо дан слу ша, обра тио се и ње му. - По здра вио те је твој До бри ња нин Де јан. - Где је он са да? - Вра ћа се да до че ка Гли ши ћа ко ји ће са сво јом че том да пре ђе Дри ну док се још не раз да ни. - У Сре бре ни ци је јед на ком плет на пар ти зан ска бри га да и де ло ви дру ге - ка зао му је Гру јин док се по руч ник сме штао на ка ме ну, не ко ли ко кор ака од ме ста где су се де ли. - Ду шко Гли шић ће са сво јом че том да упад не у Бра ту нац, у ко ме су пар ти зан ски ма га ци ни са хра ном. - То смо ми, зна чи, за шли пар ти за ни ма с ле ђа? - Да. Док Гли шић бу де чи стио Бра ту нац од пар ти за на, ми ће мо одав де да спре чи мо оне из Сре бре ни це да им до ђу у по моћ. 128

- Опет не ки тај ни план - на сме јао се Сло бо дан. - У ра ту су сви пла но ви тај ни - ка зао је Гру јин. Сло бо дан је пре шао ру ком пре ко сво је уни форм е. Пот пу но се осу ши ла. Ски нуо је с ле ђа ша тор ско кри ло, па жљи во га увио у рол ну и пре ба цио пре ко ра ме на. Око њих је вла да ла ти ши на. Ве тар ко ји им је нај ве ћим де лом пу та ду вао у ле ђа, не на ро чи то јак, али хла дан, као да је на јед ном пре стао. Или је и да ље ду вао, али га они ни су осе ћа ли по што су за шли иза бр да. По гле дао је Гру ји на. Вод ник је спа вао ду бо ким сном. По ми слио је ка ко би би ло до бро кад би и он мо гао да од спа ва ових не ко ли ко са ти ко ји су им оста ли до сва ну ћа.  Ме ђу тим, чим је за тво рио очи, чуо је Гру ји нов глас. По гле дао је у прав цу ма сив не, там не си лу ет  е ко ја се је два на зи ра ла у мра ку. - Ста мен ка! - звао је Гру јин ти хим и не жним гла сом. - „Kа ква Ста мен ка!” тр гао се Сло бо дан, освр ћу ћи се не хо ти це око се бе. - Ста мен ка, Ста мен ка, где си ти са да? Сло бо дан се осмех нуо кад је схва тио. „Го во ри кро за сан.” Ни је мо гао да за ми сли гло ма зног Гру ји на, мла ди ћа гру бог ли ца и од сеч них, крат ких на ред би ко је је до ба ци вао сво јим вој ни ци ма да, чак у сну ма шта, о не кој ма лој Ста мен ки. Пр вог да на по сле упо зна ва ња ис при чао му је, са при зву ком по но са у гла су, ка ко је био ка сап ски мо мак у нај бо љој ка сап ни ци у ње го вом Вр шцу. Jош го ди ну да на пре ра та је чуо о ко му ни сти ма да су про тив кра ља и про тив Бо га, и за то их је од мах омр знуо. Kад је Не дић по звао срп ски на род да се од у пре ко му ни зму, он је на пу стио Вр шац и на шао се са још не ко ли ко Ба на ћа на у Гор ди ће вом во ду. Сло бо дан је опет за тво рио очи.  Леб део је не где из ме ђу сна и ја ве. Рет ки пла нин ски ва здух ни је му до зво ља вао да се ма ло за гре је и за спи. Се де ње на пре кр ште ним но га ма по че ло је да га за ма ра. Jе два је устао. Но ге су му ско ро от ка за ле по слу шност. Ово га пу та је сео на са ви је ну рол ну од ша тор ског кри ла, на ву као до бро ши њел пре ко ску пље них ко ле на, ус пра вио пу шку на ка мен иза се бе,  и на сло нио се на њен др ве ни, оја ча ни део. Ма ло-по ма ло, у том удоб ни јем по ло жа ју, за спао је твр дим сном без сно ва. - Ди жи се! - трг нуо га је ти хи али за по вед нич ки Гру ји нов глас. - Де сет ми ну та за до ру чак. Не бо је по че ло да се све тли, иа ко је још увек, углав ном, вла дао мрак. Про те гао се не ко ли ко пу та, про тр љао ру ке да за гре је про зе бле пр сте, отво рио тор бу. По јео је за не ко ли ко ми ну та ко мад хле ба на ко ји је на ма зао ма ло мар га ри на, и од мах за тим устао 129


да опру жи но ге. Чим се до не кле раз да ни ло, Гор дић је до хва тио свој дво глед. По сле кра ћег вре ме на по звао је Гру ји на и Бла го је ви ћа. Да вао им је крат ка, са же та на ре ђе ња где да сме сте пу шко ми тра ље ске трој ке, а где оста ле до бро вољ це. - Ти иди с ким хо ћеш - обра тио се Сло бо да ну. - Jа ћу са Ве ли за ре вом трој ком. Ве ли зар се об ра до вао кад га је ви део ка ко му при ла зи. - Ме ни је ко ман дир дао нај бо ље ме сто - шап нуо му је. Од мах из над пу та. Kне же вић је са сво јим пу шко ми тра ље зом три де се так ме та ра ле во од ме не, а Ста ни ша не што да ље, уде сно. Њих че тво ри ца су се сме сти ли иза не ко ли ко по ве ћих ка ме но ва, ко је као да је не ко ту на мер но на ба цао са мо за то да би им омо гу ћио од ли чан за клон. Сло бо дан је по гле дао око се бе. Би ли су бли зу вр ха ка ме не чу ке, об ра сле за кр жља лом тра вом и рет ким др ве ћем. Ве ли зар му је по ка зао пут ко ји је кри ву дао на сто ти нак ме та ра ис под њих. - Овај пут во ди за Сре бре ни цу. Иза нас је Бра ту нац. - Ду шко Гли шић је већ си гур но пре шао Дри ну. - Знао сам да се не што ве ће спре ма - на сме јао се Ве ли зар - али ни сам знао шта. Че ка ли су стр пљи во по сма тра ју ћи зе мљи ште ис под се бе, а на ро чи то пут. Уско ро им се при дру жио Бо ра, бр ка ти мла дић ко ји је во дио трој ку у прет ход ни цу на Со ко-град. - По слао ме је ко ман дир. Kа же да вас по ја чам, јер кад ко му ни сти на и ђу, ов де ће би ти нај го ре. Ве ли зар је зна чај но по гле дао Сло бо да на. - Сад ви диш ко ли ко вре ди ова мо ја ста ра збро јов ка. Чуо си да је ка зао: „Ов де ће би ти нај го ре.” Сло бо дан се на сме јао. „Ни је то због збро јов ке, не го због Ве ли за ра”, по ми слио је. Jу тро је би ло не при јат но хлад но. Kад су раз го ва ра ли, па ра им је из ла зи ла из уста. - Сад кад би’ имао ма ло оне на ше вру ће, ве штач ке ка фе ка зао је Бо ра ду ва ју ћи у ру ке - пр ви пут би’ јој се у жи во ту об ра до вао. - А за што пр ви пут? - пи тао је Ве ли зар. - Kа ко за што? Сва ко ју тро кад је пи јем, ја се се ћам на шег до ма ћег гу стог, ва ре ног мле ка... - О, за то! А ја сам по ми слио да ти је пр ви пут у жи во ту зи ма, па би да се угре јеш. - Дру же под на ред ни че, ако се не ћеш љу ти ти, имам и ја те би не што да ка жем. 130

- Са мо ка жи, не бри ни. - Не ћеш се љу ти ти? - А што да се ја љу тим на те бе? - Не би ме ни са да тре ба ла ни ка фа, ни ва ре но мле ко да се за гре јем, са мо кад би’ трг нуо ма ло из те тво је чу ту ри це. Ве ли зар, ко ји је увек знао шта да ка же, на јед ном је за не мео. Ра ши рио је ру ке и по гле дао Сло бо да на. - Ето, дру же про све та ре - нај зад је про го во рио - то је пр ви пут што сам по нео ма ло, злу не тре ба ло, да се на ђе на овом ле де ном вре ме ну. Окре нуо се око се бе, па кад је био си гу ран да их ни ко од оста лих до бро во ља ца не мо же да ви ди, от коп чао је пре ђи цу о ко јој је чу ту ри ца ви си ла, мућ нуо ма ло да ви ди ко ли ко је још оста ло, за тим је од вр нуо за тва рач, пре кр стио се и от пио је дан гу тљај. Обри сао је дла ном гр лић и пру жио чу ту ри цу Бо ри. - Не ма мно го. Са мо по је дан гу тљај за сва ког од нас пе то ри це. Бо ра се пре кр стио, от пио гу тљај, и он обри сао дла ном гр лић, и пру жио чу ту ри цу Сло бо да ну. По след њи до бро во љац се ту жио да је за ње га оста ло са мо не ко ли ко ка пљи ца. - Бо ље и то не го ни шта - на сме јао се Ве ли зар, па се окре нуо Бо ри. - Kа ко си знао? - Ви део сам те, дру же под на ред ни че, ка ко си у мра ку, кад смо пре шли Дри ну она ко мо кри,  трг нуо из ње је дан пут-двапут. А ја ка жем се би: „Kо ће да пи је лад ну во ду ова ко мо кар, и у ово до ба?” - Ча сти ми - окре ће се Ве ли зар Сло бо да ну - то ми је пр ви пут да сам по нео са со бом ра ки ју, и то сам тра жио од ка фе џи је да ми успе у чу ту ри цу са мо два чо ка ња, а он, не ки до бри чи на, па ни је ни ме рио. Ћу та ли су не ко вре ме док се ни је опет ја вио Ве ли зар. - Ето, дру же, Сло бо да не - по чео је ти шим гла сом као да је хтео да га дру ги не чу ју - по след њи пут кад сам пре ла зио Дри ну, а то је би ло у ра но про ле ће че тр де сет дру ге, ја сам из ла зио по след њи из чам ца, а ча мац се от ки нуо, и ја бр же-бо ље ско чио у ле де ну во ду до по ја са, па га спа сао да га во да не од не се. По сле сам се раз бо лео и је два остао жив. Тог сам се пу та за ре као да, ако бу дем икад пре ла зио Дри ну, не ћу је пре ћи без ове ле ко ви те ка пљи це. - Kа ко ћеш са да, кад се вра ти мо? - Са Дри не ћу пра во код ка фе џи је. До бро вољ ци су се на сме ја ли и опет ућу та ли. Сло бо да ну је при јао тај гу тљај до бре и ја ке шљи во ви це. Учи ни ло му се да му је крв по че ла да стру ји бр же и да за гре ва це ло те ло. Знао је да он као чет ни вас пи тач ве ро ват но и ни 131


је тре ба ло да уче ству је у том „за гре ва њу”, тим пре што је би ло за бра ње но да се на те рен но си ра ки ја,  али,  ве ро вао је,  та ма ла ко ли чи на ни је мо гла ни ко ме да сме та.  „Има ва жни јих ства ри у жи во ту”, по ми слио је. По сма трао је не ко вре ме бр до ви ту око ли ну са рет ким др ве ћем, сем ту и та мо гру пи са ним гу шћим шу мар ци ма. У да љи ни, пре ма Сре бре ни ци, ви део је на јед ној па ди ни не ко ли ко ку ћа из чи јих се дим ња ка уз ди зао бе ли дим. Си вим, без лич ним не бом би по кат кад про ле те ло ја то вра на. Да ни је би ло то га ди ма и тих пти ца, ми слио је, овај би пре део из гле дао не ства ран, као сли ка без кра ја и по чет ка не ког дру гог све та, на ко ји људ ска но га још ни је сту пи ла, или, ако је сту пи ла, ута ба ла је и уни шти ла све што се пре ње ов де чу ло и кре та ло. У све сти су му опет ис кр сле сли ке ужа са о ко ји ма су му при ча ли Жа ра Авра мо вић и Трај ко Пе тро ни је вић. За тво рио је очи за мо ме нат.  Учи ни ло му се да ви ди хи ља де же на,  де це, ста ра ца и ста ри ца са не што сит не сто ке,  ка ко пре стра вље ни бе же пре ма Дри ни, уз зви ждук зр на, ври сак де це и је цај мај ки. - Еј, дру же про све та ре - трг нуо га је ве дри Ве ли за рев глас - не мој да за спиш. Ми смо ов де на мр твој стра жи. - Ми смо на мр твој стра жи от ка ко смо до шли у Љу бо ви ју - ка зао је Сло бо дан, по ла ко отва ра ју ћи очи. - Шта ми слиш за што су нас по сла ли да чу ва мо Дри ну? „И не са мо Дри ну”, раз ми шљао је. - Ми смо, Ве ли за ре - до дао је - на мр твој стра жи от ка ко смо обу кли ове уни форм е. Пр во је би ло да са чу ва мо Ср би ју од би ол  о шког уни ште ња. Са да ће мо је чу ва ти од ду хов ног уни ште ња. Нем ци ће јед ног да на оти ћи као што су и до шли, а ако ко му ни сти за вла да ју, они ће оста ти. Ве ли зар је за у стио да не што ка же, али га је пре ки нуо кра так ра фал од не ко ли ко ме та ка. Од мах за тим сле дио је дру ги и тре ћи. - На ши! - вик нуо је Ве ли зар. - „Фран цу зи”. - Ми слио сам да ти не во лиш „Фран цу зе”. - И њих во лим, са мо ако су у на шим ру ка ма. Две-три бом бе су екс пло ди ра ле јед на за дру гом,  а по сле екс пло зи ја от по че ла је, по ред ми тра ље ске, и бр за пу шча на ва тра. - Ду шко Гли шић је ве ро ват но већ ушао у Бра ту нац - ка зао је Сло бо дан по што су не ко вре ме слу ша ли све ја чу и бли жу паљ бу. - Шта ми ов де че ка мо? - ја вио се Бо ра. - За што не на пад не мо Бра ту нац са ове стра не? - Не бри ни. Оста ће не што и за нас - на сме јао се Ве ли зар. - Ми ће мо их до че ка ти кад поч ну да бе же из гра да. 132

- До че ка ће мо и њи хо во по ја ча ње, ако га по ша љу из Сре бре ни це - ка зао је Сло бо дан. - По сла ће, по сла ће - сме шкао се за до вољ но Ве ли зар.  - Иде ко ман дир - шап нуо је Бо ра. По руч ник Гор дић, ус пра ван и озби љан, ко ра чао је си гур ним ко ра ком по не рав ном те ре ну. У де сној ру ци је но сио сво ју ми тра љет ку, а ле вом ру ком је с вре ме на на вре ме одр жа вао рав но те жу. О вра ту му је на уза ном ка и шу ви сио дво глед. Иза ње га је ишао Љу бо мир са пу шком у ру ци. Пре ко гру ди су му би ли пре кр ште ни упр та чи ње го ве и ко ман ди ро ве тор би це. По сма трао је па жљи во око ли ну ле во и де сно од се бе, по ма ло ва жно, као да му је то, као пра ти о цу, би ла из ри чи та ду жност. Гор дић је стао ис пред њих, обе сио о ра ме ми тра љет ку и до хва тио обе ма ру ка ма дво глед. - Да ли сте при ме ти ли ка кво кре та ње? - Ни смо, го спо ди не по руч ни че - ода звао се Ве ли зар.  По руч ник је гле дао не ко ли ко ми ну та у да љи ну,  он да је спу стио дво глед и обра тио се Ве ли за ру. - Jа ћу би ти са Ста ни шом. Kад се пар ти за ни поч ну да по вла че из Бра тун ца,  он ће их пр ви ви де ти.  Не отва рај ва тру док их не ви диш сво јим очи ма. Kне же вић ће их ви де ти по след њи, али ће би ти пр ви на ко га ће да на и ђу они из Сре бре ни це. - Раз ум   ем, го спо ди не по руч ни че... - Не ди жи се! Kо ман дир је од мах за тим кре нуо уде сно, пре ма Ста ни ши ном по ло жа ју. - Ето - по чео је да се вај ка Ве ли зар, чим су из гу би ли из ви да Гор ди ћа и Љу бо ми ра - као ба ја ги, ово је нај бо ље ме сто, а оно, зде сна ће уда ри ти они од Бра тун ца, а сле ва они из Сре бре ни це, а ми... Пре ки ну ла га је ја ка екс пло зи ја, ко ја је над ја ча ла ми тра ље ску и пу шча ну паљ бу. - Шта је ово? - окре нуо се Сло бо да ну. - Мо жда је њи хов ма га цин са му ни ци јом. - Дај Бо же. Пуц ња ва се на јед ном ути ша ла, али не за ду го. - Т... т... т... - за штек тао је из не на да Ста ни шин „фран цуз”. Бр зо су до гра би ли оруж је и за у зе ли сво ја ме ста. На прег ну то су по сма тра ли око ли ну, а на ро чи то пут. -  Тик...  тик...  тик...  -  „фран цу зу”  се при дру жи ла ми тра љет ка. - Ово је ко ман ди ров пи ка вац - уз вик нуо је ра до сно Ве ли зар и при љу био чвр шће образ уз кун дак сво је збро јов ке.  Сло бо дан је до хва тио за тва рач на пу шци и по ла ко уба цио ме так у цев. 133


Не ко ли ко зр на је зви зну ло да ле ко из над њи хо вих глава. - Не пу цај док ја не опа лим - Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну и Бо ри.  Ње го ва два по моћ ни ка су му ле жа ли с јед не и дру ге стра не, са цр ним шар же ри ма у ру ка ма и отво ре ном тор бом, пу ном ме та ка. Че лик је зви жду као све бли же и че шће. - Га ђа ју Ста ни шу!... Хај де, ку ка ви це, по ка жи те се већ јед ном! - ви као је Ве ли зар. Kао да су чу ли ње гов иза зов, пет-шест при ли ка је ис тр ча ло иза оку ке. Тр ча ли су пу тем пре ма Сре бре ни ци. Ве лизар их је пра тио кроз ни шан сво је збро јов ке, али ни је пуцао. „Шта му је?” по ми сли Сло бо дан, и сам са пр стом на оба ра чу. Иза оку ке у сле де ћем тре нут ку из ле те гру па од пет на е-  стак љу ди. Тро ји ца су би ли на ко њи ма. Ве ли зар је пре нео ни шан на пр вог ко ња ни ка. - Та... та... та... - пла ну ње го ва збро јов ка. Kоњ се про пе и за јед но са ја ха чем тре сну о ка ме ни пут. По го дио је и дру гог. Тре ћи ко ња ник, на бел цу ду ге гри ве, по ле те у га ло пу, бр зо пре сти же пр ву гру пу, и у сле де ћем тре нут ку за ма че за хр пу ка ме ња. - Уте че ми - јек нуо је Ве ли зар, док је по моћ ник са де сне стра не ме њао пра зан шар жер са пу ним. Сло бо дан и Бо ра су га ђа ли по је ди нач не пар ти за не, ко ји су се му ње ви том бр зи ном рас пр ши ли,  од мах за тим раз ви ли у стрел це и не ста ли иза ра зних за кло на. - По го дио сам јед но га! - ја вио се Бо ра, али не ра до сно, не го ви ше као слу жбе но. Сло бо да ну се учи ни ло да је ра нио јед ног ко га је га ђао, у но гу, јер он је на јед ном, све у тр ку, ба цио пу шку и по чео да ра мље, пре не го што је не стао иза по ве ћег ка ме на. Па ла му је на ум срећ на ми сао. Се тио се ре чи ви со ког, су вог на ред ни ка,  ста рог бор ца,  ко ји им је још че тр де сет дру ге да вао са ве те шта је нај бо ље да се ра ди у ра зним рат ним си ту а ци ја ма. „Бо ље је да га ра ниш”, ка зао је, „не го да га уби јеш. Мр твог мо гу и да оста ве, а ра ње ног не ће. Jош ће им тре ба ти. Kад га ра ниш, из ба ци ћеш им из стро ја још дво ји цу, а мо жда и че тво ри цу; за ви си од ра не.” И за и ста, при ме тио је ка ко су му по сле не ко ли ко тре ну та ка при тр ча ли дво ји ца.  „Зна чи”,  по ми слио је са олак ша њем, „ни сам га убио”. Ме ђу тим, па жњу му је од мах за тим при ву кла ве ли ка гру па ко му ни ста,  ко ји су тр че ћим ко ра ком из ла зи ли иза оку ке. По чео је да ту че бр зом паљ бом у ту ма су ко ја је очи глед но бе жа ла у па ни ци. И по ред пар ти зан ског по вла че ња у ве ли ком не ре ду, не ко 134

ли ко гру па је за у зе ло по ло жа је ис пред пу та,  за сув ши их пу шко ми тра ље ском и пу шча ном паљ бом. Ме ци су, као не сно сне оси це, за зу ја ли по ред њи хо вих уши ју. Де сно од њих, на све га де се так ко ра ка, ода зва ла се ми тра ље ска паљ ба и за чу ла су се два-три пу шча на пуц ња. Сло бо дан је ви део Гор ди ћа ка ко у сто је ћем ста ву па жљи во ни ша ни оне на пу ту и оки да тек по ме так-два. По ред ње га, иза по ве ћег ка ме на, кле чао је на јед ној но зи Љу бо мир, и исто та ко па жљи во га ђао из сво је пу шке. Гор дић је ис пра знио шар жер,  па га је за ме нио пу ним,  и да ље у сто је ћем ста ву, као да око ње га не зу је ме ци и не пр шти ка ме ње. Ве ли зар је при ме тио ка ко Сло бо дан по сма тра по руч ни ка, па му је из ме ђу ра фа ла вик нуо:  - Та кав је био и че тр де сет пр ве. Ње га не ће ме так.  Слу шао је о бор ци ма ко је „не ће ме так”. Та ко се исто при ча ло о Рат ку Об ра до ви ћу,  Ми ја ту Бар да ку,  Jо ви Про ти ћу,  и мно гим дру ги ма. Гор дић им је уско ро при шао. Стао је по ред Ве ли за ра, пре ба цио ми тра љет ку пре ко ра ме на,  и опет до хва тио дво глед.  - Ви диш ону сте ну, ле во, де се так ко ра ка од др ве та - по ка зи вао је ру ком Ве ли за ру. - Одан де нас ту че пу шко ми тра ље зац. Ве ли зар је без ре чи по ла ко на ни ша нио.  Збро јов ка је за штек та ла је дан пут, два пут. Гор дић је по гле дао кроз дво глед. - По го дио си га. - И те ка ко! - уз вик нуо је ве се ло Ве ли зар.  Пар ти за ни су се пре ба ци ва ли у све ма њим гру па ма пре ма Сре бре ни ци. Зви ждук из над до бро во љач ких гла ва би вао је све ре ђи и ре ђи.  На ле вој стра ни из не на да је по чео да ту че Kне же ви ћев пу шко ми тра љез.  Гор дић је ски нуо ми тра љет ку са ра ме на и кре нуо убр за ним ко ра ком ка ле вом кри лу. По сле не ко ли ко ми ну та чу ли су опет ње гов „пи ка вац”, ко ји се при дру жио Kне же ви ће вом „фран цу зу” и бр зој пу шча ној паљ би. Уско ро је паљ ба са обе стра не по че ла да је ња ва, и нај зад се пот пу но ути ша ла. - Из ву кли су се - ка зао је је дан од Ве ли за ре вих по моћ ни ка. - Они ко ји су оста ли жи ви и чи та ви - на сме јао се Ве ли зар. По гле дао је око се бе. - Сад мо же мо и да за па ли мо по јед ну... они ко ји има ју шта да за па ле. Пу ша чи,  сви сем Бо ре,  од ло жи ли су пу шке и по че ли да ва де ци га ре те из ку ти ји ца и та ба ке ра.  Сло бодан је та ко ђе 135


отво рио сво ју др ве ну та ба ке ру,  ко ју је до био од ку ма Ма ре. Имао је још шест ци га ре та. - Ово га пу та смо се, из гле да, сви до бро снаб де ли - на сме јао се. - Да - на сме јао се и Ве ли зар - ни је ша ла пре ла зи ти Дри ну. „За и ста, ни је ша ла”, по ми слио је Сло бо дан. И он се по тру дио да уште ди не ко ли ко ци га ре та,  „злу не тре ба ло”,  ка ко би мо гао да за па ли јед ну кад на и ђу те шки да ни. Док је увла чио ми ри сни дим „мо ра ве”, ко ји се ме шао са ми ри сом ба ру та, се тио се ка ко му је мај ка до не ла жут као ду кат хер це го вач ки ду ван и нут ка ла ње га, та да шњег не пу-ша ча, да за ви је јед ну ци га ре ту, у про ле ће 1941. Ску ва ла му је то га пу та и ја ку тур ску ка фу... Тек је са да пот пу но раз ум   ео бри гу мај ке за се дам на ес  то го ди шњим је дин цем, ко ме ће, мо жда, до ла зе ћи рат да за у век ус кра ти сва за до вољ ства ово га све та. - Ено на ших, си ла зе! - вик нуо је Ве ли зар по ка зу ју ћи ру ком уле во. - Мо жда би тре ба ло да и ми кре не мо. Сло бо дан је ви део тро ји цу до бро во ља ца, на чи јем че лу је био под на ред ник Но ва ков, ка ко жур но си ла зе пре ма пу ту. - Знаш да не мо же мо без на ре ђе ња. - Знам. Ште та - вај као се Ве ли зар. - Сад ће Но ва ков да се хва ли ка ко је он пр ви сти гао. По ја вио се Љу бо мир. - Kо ман дир ка же да оста не те ов де до да ље на ред бе - до вик нуо је про ла зе ћи у прав цу Ста ни ши ног по ло жа ја. По сма тра ли су из да љи не Но ва ко ва и тро ји цу до бро во ља ца ка ко, по што су из би ли на пут, пре тр ча ва ју од јед ног за кло на до дру гог. За др жа ли су се нај ду же код сте не, не да ле ко од др ве та, ода кле их је ма ло пре га ђао пу шко ми тра љез. - Па зи га шта ра ди! - вик нуо је на јед ном Ве ли зар, по ка зу ју ћи Но ва ко ва ка ко ма ше ру ка ма. У сле де ћем тре нут ку Но ва ков је по ди гао не што са пу та. Опет је по чео да ма ше, али ово га пу та је др жао у сва кој ру ци не ки из ду же ни пред мет. - Шта му је то? - пи тао је Сло бо дан. - Зар не ви диш? На шао је две пар ти зан ске пу шке. Kад се Љу бо мир вра ћао са Ста ни ши ног по ло жа ја, Ве ли зар га је за у ста вио. - До кле ће мо ми ов де ова ко да че ка мо? - По руч ник Гли шић ће за сат-два да се вра ти пре ко Дри не. Ми ће мо им одав де чу ва ти ле ђа. - Љу бо мир је очи глед но ужи вао у сво јој уло зи нај бо ље оба ве ште ног вој ни ка у че ти, ко ји је као по сил ни био нај бли же ко ман ди ру. - А ко ће на ма да чу ва ле ђа? Ни ко! - на сме јао се Ве ли зар. - Док је ове мо је збро јов ке, ни ко нам и не тре ба. - Ни на ши ка ра би ни ни су та ко ло ши - до дао је Бо ра. 136

-  Оки ти ли смо се овим бом ба ма -  го во рио је за до вољ но Ве ли зар,  ми лу ју ћи бом бе ко је су му ви си ле о по ја су -  ...  већ сам се пла шио да ће мо их од не ти на траг у Љу бо ви ју. По сма тра ли су не ко вре ме ка ко се Но ва ков вра ћа на че лу тро ји це до бро во ља ца. Пе ња ли су се по ла ко и па жљи во уз бр до без ста за и пу те ља ка.  Ве ли зар је од ре дио јед ног од сво јих по моћ ни ка да оста не на стра жи. Оста ли су ма ло одах ну ли, на ме сти ли се удоб ни је и отво ри ли тор бе са су вом хра ном. По сле не што ви ше од јед ног са та,  до шао им је опет ко ман дир са Љу бо ми ром. - Ти ћеш, Ве ли за ре - по чео је да на ре ђу је чим је сти гао да оста неш ов де са сво јом гру пом. Jа ћу са оста ли ма си ћи на пут. Kад поч не да им до ла зи по ја ча ње из Сре бре ни це, отво ри бр зу паљ бу.  Не мој да че каш да до ђу су ви ше бли зу.  Чим ис па лиш два-три ра фа ла,  си ђи што бр же и ти на пут.  Под овим углом те не ће ви де ти. Та мо ће мо их за јед нич ки до че ка ти. Kо ман дир и Љу бо мир су од мах за тим на ста ви ли пре ма Ста ни ши ном по ло жа ју. - Еј, Љу бо ми ре - до звао је Ве ли зар по сил ног кад је овај про ла зио по ред ње га - ка кве је то пу шке до нео Но ва ков? - Kа кве пу шке, дру же под на ред ни че! - на сме јао се за до вољ но Љу бо мир. - До нео је две збро јов ке. Ве ли за ру се спу сти ла до ња ви ли ца. Ста јао је та ко отво ре них уста не ко ли ко тре ну та ка, гле да ју ћи ка ко до бро во љац жу ри да би сти гао ко ман ди ра. - Jе си ли чуо? - окре нуо се Сло бо да ну. - Две! - Jед ну ви ше не го што си ти, дру же под на ред ни че, до нео че тр де сет пр ве из Пе тров ца на Мла ви - ка зао је Бо ра, на гла ша ва ју ћи сва ку реч. - Шта ти при чаш! - лец нуо се Ве ли зар, ко ји је био чу вен по то ме што се још ни кад до са да ни је на не ког озбиљ но на љу тио. - Ни ко те ни је пи тао. - Од мах за тим се окре нуо Сло бо да ну. - Чуо си шта ми је ко ман дир ка зао за оног пу шко ми тра ље сца иза сте не. Kа зао је: „По го дио си га.” - Чуо сам, али от куд он да два? - То зна чи да су би ла дво ји ца. Бо ра је окре нуо ле ђа Ве ли за ру, и Сло бо да ну се учи ни ло да се ше рет ски на сме јао. Уко ли ко је Сло бо да ну би ло жао због Ве ли за ре ве по вре ђе не су је те, уто ли ко је био још срећ ни ји што су за ро би ли од ко му ни ста збро јов ке. Би ло му је дра го и за то што их је про на шао и „до нео” под на ред ник Но ва ков, ко ји се она ко огор че но, и јав 137


но, жа лио сво ме зе мља ку Бла го је ви ћу, јер му ни је до зво лио да и он по не се пу шко ми тра љез из сво је де се ти не, као Ве ли зар. По сле кра ћег вре ме на ви де ли су ка ко се на ле вом кри лу спу шта ју низ бр до Гру јин и Ми лу тин Бла го је вић, са сво је две де се ти не.  Ста ни ши ну трој ку,  са ко ман ди ром и Љу бо ми ром, опа зи ли су тек кад су и они си шли на пут. По сма тра ли су их ка ко се са ста ју, ши ре у стрел це са јед не и с дру ге стра не пу та пре ма Сре бре ни ци, и за у зи ма ју за кло не. - Ви диш - Сло бо дан се обра тио Ве ли за ру, же ле ћи да му вра ти ње го ву ста ру ве се лост - ипак су те би са тво јом збро јов ком да ли нај ва жни је ме сто. - Не тре бам им ви ше ја. Они са да та мо до ле има ју „фран цу за” и две збро јов ке. - Да, има ју - на сме јао се Сло бо дан - али не ма ју Ве ли за ра.  Под на ред ник га је гле дао тре ну так-два озбиљ но, па се он да и сам на сме јао. - Kо зна. Мо жда имаш и пра во. По сле не ког вре ме на Ве ли зар је устао са ка ме на на ко ме је се део и при шао пу шко ми тра ље зу ко ји је, по ста вљен на две сво је че лич не но жи це, ле жао упе рен у прав цу Сре бре ни це. -  Дру го ви,  не ма ви ше од ма ра ња -  ка зао је -  опет смо на мр твој стра жи. Ми ће мо их одав де ви де ти пре не го што их они до ле ви де. Тек не где по под не опа зи ли су их ка ко до ла зе пу тем, у ко ло ни по је дан. -  Шта ми слиш -  Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну -  за што ко ман дир не ће да их пу стим бли же? - Ова ко ће мо их из да ле ка бо ље за др жа ти док се на ши не вра те пре ко Дри не - ка зао је Бо ра. - Опет он! - на сме јао се Ве ли зар. - Jе ли тво је име Сло бо дан? - Ено их - уз вик нуо је Бо ра уме сто од го во ра - раз ви ја ју се у стрел це! - Jа ви ли су им они њи хо ви, ко ји су по бе гли из Бра тун ца, да смо ми ов де - ка зао је Ве ли зар. - Су ви ше су да ле ко. При че ка ће мо још ма ло. Пар ти за ни су у стре љач ком стро ју са ис так ну тим трој ка ма, при ла зи ли по ла ко и оба зри во. - Чим ја поч нем са мо јом збро јов ком - обра тио им се опет Ве ли зар по сле кра ћег вре ме на - отво ри те и вас дво ји ца бр зу паљ бу. Чу ли сте ко ман ди ра: кад их за у ста ви мо, си ћи ће мо што бр же и ми на пут. Сло бо дан је по чео да про це њу је од сто ја ње и на ме шта ни шан на пу шци. „На пет сто ти на ме та ра још не мо жеш да пре по знаш му шко од жен ског”, го во рио им је не кад чет ни на ред ник Де ве тог од ре да. Чим поч неш да пре по зна јеш, то је не што ма ње од пет сто ти на.” Ови су би ли бли же. По ди гао је ни шан 138

на три сто ме та ра. Се тио се ка ко код Со ко-гра да ни је мо гао да пу ца чак ни из над чет нич ких гла ва. Ни са да, као ни ју трос, ни је би ло ла ко. „То су све ско ро са ми Ср би”, по ми слио је, „иа ко за ве де ни Ср би... у слу жби без бо жни ка.” Чим је за штек та ла збро јов ка, опа лио је пр ви ме так. У истом тре нут ку, ши ро ки стре љач ки строј је не стао као да ни је ту ни био. Пар ти за ни су по ле га ли иза за кло на. По сле ми нут-два, ле во и де сно од њих, на три де сет-че тр де сет ко ра ка, екс пло ди ра ле су бом бе из те шких ба ца ча. По сле два-три крат ка ра фа ла, Ве ли зар је пу стио сво ју збро јов ку да из ба ци оста так од два де се так ме та ка из шар же ра, не што што, као ис ку сан бо рац, ни је ни ка да ра дио. Док су му по моћ ни ци ме ња ли шар жер, окре нуо се Сло бо да ну сав за ја пу рен и на сме јан. - Не ка ми сле ка ко има мо ов де те шки ми тра љез. Ње га ни је ла ко пре ме шта ти. Од мах за тим иско чио је из за кло на са пу шко ми тра ље зом у ру ка ма, ко ји је пре ба цио пре ко ра ме на, и по ка зао до бро вољ ци ма гла вом да га сле де. За шли су два де се так ко ра ка уде сно пре не го што су по шли низ стр му па ди ну.  Док су си ла зи ли,  слу ша ли су не пре кид ни зви ждук ме та ка и све уче ста ли ју екс пло зи ју гра на та. „Ми сле да смо ми још увек та мо,  на ста ром по ло жа ју”, по ми слио је Сло бо дан за до вољ но. Уско ро су иза шли на пут, и Гор дић им је по ка зао где да се сме сте. - Kад се по ја ве - до ба цио је Ве ли за ру - оба су ће мо их бр зом паљ бом. Чим се поч ну по но во да сре ђу ју, ми ће мо се тр че ћим ко ра ком по ву ћи, пра вац Бра ту нац. По сма тра ли су де се так ми ну та ка ко пар ти за ни га ђа ју на пу ште ну чу ку. Пр во уче ста лом ва тром, и он да, ма ло-по ма ло, све ре ђом, док се на кра ју ни су чу ли са мо по је ди нач ни пуц њи. Нај зад је за вла да ла пот пу на ти ши на. - Ено их, пе њу се на чу ку - Ве ли зар је по ка зао ру ком Сло бо да ну. Пар ти за ни су се пе ња ли и на бр до са дру ге стра не пу та, а на ре ђе ње за отва ра ње ва тре ни је још ни ка ко до ла зи ло. Сло бо дан је ви део Гор ди ћа ка ко дво гле дом по сма тра раз ви ја ње пар ти зан ских сна га. На јед ном је ста вио дво глед у фу тро лу и по ди гао ру ку. - Па ли! - од јек нуо је ње гов глас кроз ско ро пот пу ну ти ши ну. Отво ри ли су бр зу паљ бу на пар ти зан ски стре љач ки строј ко ји им се при бли жа вао са че ла, као и на ко ло не ко је су се пе ле на бр да са јед не и дру ге стра не пу та. Ни је би ло сум ње да су пар ти за ни би ли из не на ђе ни ја ком 139


ва тром из пет пу шко ми тра ље за и де се так пу ша ка. Kад су по че ли да се сре ђу ју и од го ва ра ју не рав но пуц ња вом, до бро вољ ци су се уве ли ко по вла чи ли пу тем пре ма Бра тун цу.  Ус пут су про шли кроз опу сте ли град, и не сме та но на ста ви ли убр за ним ко ра ком пре ма Дри ни. Сти жу ћи на до мак ре ке, из не на ди ли су се ви дев ши ка ко су бр да из над и око Љу бо ви је на чич ка на на ро дом, тек кад су сти гли на ср би јан ску стра ну, са зна ли су шта је у пи та њу. - Kао што ви диш - ка зао је на сме ја ни То ша Сло бо да ну спре ми ли смо се и ми и це ла Љу бо ви ја да вас до стој но до че ка мо, а ако до ђе до бор бе, да за вас и на ви ја мо. И чет ни ци су се ску пи ли на јед ном бр ду, од мах по ред на ших те шких ба ца ча, и два то па из пра те ће че те. И они су би ли спрем ни да вам при тек ну у по моћ. Ду шко Сте фа но вић им се при дру жио.  - По ста ви ли смо и све ми тра ље зе и пу шко ми тра ље зе што има мо, за сва ки слу чај. Сло бо дан их је пи тао да ли зна ју ко ли ко је гу би та ка имао Ду шко Гли шић. - Са мо тро ји цу лак ше ра ње них - ка зао је То ша. - Има ли су лу ду сре ћу. У исто вре ме су пот пу но по ту кли пар ти зан ску је ди ни цу,  за ро би ли је дан те шки ми тра љез и три пу шко ми тра ље за, по ред де се так пу ша ка. Ми лош Мрк шић, ко ји је у Гли ши ће вој че ти во дио де се ти ну, при шао им је док су про ла зи ли кроз Љу бо ви ју. Из ва дио је из џе па на блу зи фо то гра фи ју и по ка зао је Сло бо да ну. Сло бо дан се осмех нуо гле да ју ћи сли ку. - Ти и наш ко ле га Ика Пет ко вић. - Ви диш да има мо збо ра шке знач ке за ка че не на ре ве ре од ка пу та. По сма трао је сли ку са њи ма дво ји цом. На гла ва ма су има ли ђач ке ка пе на ко ји ма су се ви де ли ме тал ни рим ски бро је ви. - Сед ми раз ред гим на зи је - ка зао је. А и знач ке су иза шле ја сно. Мач, штит и клас. - Би ло му је ма ло чуд но да му Ми лош, ко ји се и сам не дав но вра тио из по хо да у Бо сну, по ка зу је са да ту сли ку. - Kад смо из не на ди ли пар ти за не у Бра тун цу, на шли смо Ику те шко ра ње ног из ме ђу че тр на ест-пет на ест ко му ни ста ко ји су из ги ну ли. Kад су му ка за ли да смо ми срп ски до бро вољ ци, пи тао је за ме не. Ако се се ћаш, нас дво ји ца смо би ли нај бо љи при ја те љи... Он да је из ва дио сли ку и по ка зао је трој ки ко ја га је про на шла. Ови на ши су га пре ви ли, ста ви ли на ко ња и по шли пре ма Дри ни. Kад их је мој вод сти гао, ка за ли су да је баш из дах нуо. - Си ро мах Ика. Kо би то оче ки вао! 140

- Ти знаш да је био Бо са нац. Kо зна кро за шта су све и он и ње го ва по ро ди ца про шли у уста шкој Хр ват ској... - по ћу тао је је дан тре ну так. - Ре као им је да је био по ли тич ки ко ме сар.  - Бог да му ду шу про сти - ка зао је ти хо Сло бо дан. Се тио се бла гог и пи то мог ли ка по ву че ног мла ди ћа Ике Пет ко ви ћа ко ји је го ди ну да на пред по че так ра та пре шао из Би је љи не у До брин,  и бр зо се спри ја те љио са ћу тљи вим и озбиљ ним Ми ло шем. Би ло му је те шко да по ве ру је у ову тра гич ну игру суд би не. Од Ми ло ша је чуо да су у Бра тун цу по ди гли у ва здух ма га цин са му ни ци јом.  Пар ти за ни су има ли у гра ду и ве ли ко сто ва ри ште хра не.  Отво ри ли су га и по де ли ли сву хра ну из глад не лом срп ском ста нов ни штву. - До бро смо им се осве ти ли за оног на шег шо фе ра ко га су уби ли у ка ми о ну. - Ми лош је по ћу тао је дан тре ну так, па је до дао: - Иа ко сам уве рен да нам осве та ни је циљ... Са зна ли смо где су рас по ре ђе ни и ко ли ко их има. А и они сад зна ју да са на ма не ма ша ле.

141


ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ

Два да на по сле пре ла ска Дри не, Гор ди ће ва че та је, за јед но са пра те ћим во дом, пре ба че на у Ба њу Kо ви ља чу. Док су до бро вољ ци пу ни ли, но си ли и сме шта ли сла ма ри це и дру гу спре му у са лу не ка да шњег хо те ла, окре ну тог пре ма још увек ле по уре ђе ном пар ку, Ду шко Сте фа но вић, То ша и Сло бо дан су во зом от пу то ва ли за Ша бац. Отац Ра до ван Миљ ко вић је хтео да раз го ва ра са про све та ри ма и вас пи та чи ма Тре ћег пу ка о си ту ац   и ји у зе мљи. - Мо ра да је не што ва жно - ка зао је Сло бо дан док је воз ула зио у ша бач ку ста ни цу. - Не би нас звао за не ку сит ни цу. - Знам шта би ми нај ви ше во ле ли да нам ка же - на сме јао се Ду шко. - Да је Па ве лић имао ср ча ни на пад - упао му је у реч То ша. - Да је и мар шал Ти то имао ср ча ни на пад - до дао је Сло бо дан. - Не би ни то би ло ло ше, али ја ми слим да би нас нај ви ше об ра до ва ло кад би нас Не дић, у за јед ни ци са Дра жом, по слао пре ко Дри не... - по гле дао је Сло бо да на - или пре ко Са ве... да пред у хи три мо ко му ни сте и да их ту че мо на њи хо вом вла сти том те ре ну. Уо ста лом, то је Не дић већ не ко ли ко пу та пред ла гао Дра жи че тр де сет тре ће... па ни шта. У про стра ној со би, ко ја је слу жи ла за чи та о ни цу, за те кли су оца Ра до ва на у жи вом раз го во ру са ба та љон ским про све та ри ма и чет ним вас пи та чи ма. - Дру го ви - по чео је кад су се и они сме сти ли - по звао сам вас да се пр ви пут од осни ва ња пу ка сви за јед но ску пи мо и по раз го ва ра мо. Хтео сам, та ко ђе, да вам са оп штим нај но ви је и до бре и ло ше ве сти. Пр во ло ше. Ен гле зи снаб де ва ју ко му ни сте ве ли ким ко ли чи на ма оруж ја, му ни ци је, па чак и уни форм и,  док Jо сип Броз Ти то мо би ли ше срп ске мла ди ће по Ли ци, Kор ду ну,  Kра ји ни,  Сре му,  Бо сни и Хер це го ви ни,  кра је ви ма ко ји су нај ви ше стра да ли од уста ша. Исто то ра ди и по Цр ној Го ри, и по ју жној Ср би ји. На жа лост, кад су Ита ли ја ни ка пи ту ли ра ли, пре да ли су оруж је и сву рат ну спре му ко му ни сти ма, а 142

не чет ни ци ма, као што смо се ми на да ли. Са да се спре ма ју да упад ну у Ср би ју, од лич но на о ру жа ни и до бро обу  че ни. За стао је за тре ну так гле да ју ћи их упит но, као да је же лео да ви ди да ли их је, и ко ли ко, ова вест за бри ну ла. - Има те ли ка ква пи та ња? До бро вољ ци су ћу та ли. Сло бо дан је на слу тио да оста ли, као и он ни су хте ли да од ло же до бре ве сти. Оне су се ве чи то оче ки ва ле, али вр ло рет ко оства ри ва ле. Отац Ра до ван је схва тио и осмех нуо се. - До бре ве сти су - по ви сио је глас - да се уве ли ко ор га ни зу ју пет но вих срп ских до бро во љач ких пу ко ва. За  са да: Ше сти, Сед ми и Осми, а уско ро и Де ве ти и Де се ти. - За стао је и још их јед ном па жљи во по гле дао. Про све та ри су из ме ња ли по гле де и по ди гли гла ве у оче ки ва њу. - Цр но гор ски чет ни ци под ко ман дом вој во де Па вла Ђу ри ши ћа из ра зи ли су же љу да бу ду укљу че ни у Срп ски до бро во љач ки кор пус и да обра зу ју од сво јих је ди ни ца те пу ко ве. Ма јор Па вле Ђу ри шић је по ста вљен за по моћ ни ка на шег ко ман дан та ге не ра ла Kо сте Му шиц ког. Не ко ли ко до бро во ља ца је по че ло да го во ри исто вре ме но. Хте ли су од мах да са зна ју све, па и нај ма ње де та ље. Око ло на сме ја на ли ца. Опет се по гле да ју, као да хо ће да утвр де са ми за се бе да су и они и њи хо ви дру го ви чу ли и пра вил но раз ум   е ли „до бре ве сти”.  Удру же ни са бра ћом Цр но гор ци ма,  ле ген дар ним ју на ци ма! Сад им за и ста ни ко ви ше ни шта не мо же. Отац Ра до ван се и сам пре пу стио ра до сти, као да је и он са њи ма на не ки на чин на јед ном по де ти њио. - Да, има ће исте уни форм е као и ми... Но си ће на гру ди ма на ше ко сов ске кр сто ве... Исто оруж је, све исто... Kад је од го во рио на пи та ња, као да се сми рио. На ста вио је сво јим ујед на че ним, чвр стим гла сом пре да ва ча: - По зна то вам је да је не дав но ге не рал Не дић по слао у Цр ну Го ру наш ком пле тан ба та љон Пе тог пу ка, са де вет сто ти на до бро во ља ца. Зна те да је с њи ма оти шао и наш друг Ми хај ло Ол ћан... - Опет је ућу тао за мо ме нат. - За јед но с цр но гор ским чет ни ци ма има ли су већ не ко ли ко же сто ких бор би у Сан џа ку, а на ро чи то јед ну, на пла ни ни Би чу, где су до но гу по ту кли ко му ни сте. Сло бо дан је ути шао ди са ње.  Ни је хтео да про пу сти ни јед ну реч, ни нај ма њу по је ди ност. Одав но се ни је ова ко об ра до вао. Jош од оног да на у Kру шев цу кад су чу ли ре чи Ду шка Мар ко ви ћа о спа са ва њу срп ских до ма ћи на. Отац Ра до ван им је та ко ђе ис при чао да је Не дић по слао Цр но гор ци ма, по ред оруж ја и му ни ци је, око две сто ти не пе де сет то вар них брд ских ко ња,  и два де се так ва го на пше ни це и 143


ку ку ру за. На кра ју, пре не го што су се раз и шли, Сло бо дан је устао. - Оче Ра до ва не, од го во ри ли сте на мно га пи та ња и мно го сте нас об ра до ва ли. Ипак, има јед но пи та ње ко је је сви ма на ма на уму, али се ни смо усу ди ли да га по ста ви мо. У про сто ри ји је на стао та јац. - Пи тај - осмех но се све ште ник. Сло бо дан је ду бо ко удах нуо ва здух. -  Да ли се Па вле Ђу ри шић ује ди њу је са Дра жи ним зна њем? Пу ков ски про све тар је за стао за тре ну так пре не го што је од го во рио. - Не ве ру јем да би Па вле Ђу ри шић ишта ура дио без зна ња и одо бре ња Дра же Ми хај ло ви ћа. А и кад би хтео, цр но гор ски чет ни ци не би ни кад на то при ста ли. На из ла ску из згра де на и шли су на ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа,  ко ман ди ра јед не од но во о бра зо ва них че та.  Ду шко и То ша су га зна ли од ра ни је, и сад су га упо зна ли са Сло бо да ном. И он се ра до вао ује ди ње њу са Цр но гор ци ма. Kа кав је ути сак оста вио на те бе Нај да но вић?  -  пи тао је То ша Сло бо да на кад су се сме сти ли у ку пе во за за Kо ви ља чу. - Он је ак тив ни офи цир, Ва љев ча нин. Они ко ји га знају од ра ни је ка жу да је ве ли ки иде ал  и ста. Мо жда ће нам уско ро по ста ти ко ман дант ба та љо на. - Под се ћа ме из не ког раз ло га на по кој ног То шу Ста ни са вље ви ћа. За ње га се мо гло од мах да ви ди, иа ко је био у офи цир ској уни форм и, да му то ни је по зив. Ме ђу тим, Нај да но вић се кре ће у уни форм и као да се у њој ро дио. Оно што их ве зу је не ма ни чег за јед нич ког са фи зич ком слич но шћу.  Не знам ка ко бих то об ја снио. - Jа сам та ко ђе - ка зао је Ду шко - био не ко вре ме у че ти То ше Ста ни са вље ви ћа, ко ји нам је јед ном, у те шким да ни ма че тр де сет пр ве, ре као: „Бу ди те као ја.” - И ва ма је ре као?! - осмех нуо се Сло бо дан.  - Да. Ти, ве ро ват но, то исто ви диш и у Нај да но ви ћу. - Мо жда си у пра ву. Са мо, ме ни се чи ни... - Да. Нај да но вић та ко не што не би ни кад ре као - до пу нио га је То ша. - От куд си знао шта сам хтео да ка жем? - на сме јао се Сло бо дан. - И ја имам исти ути сак... Kад би нас по сма трао не ко са стра не, ко нас не по зна је, и кад би мо гао да нас ви ди, и чу је, у објек тив ном све тлу,  ве ро ват но би по ми слио да смо ми јед на вр ста фа на ти ка. - У то ме слу ча ју - ка зао је Ду шко - то би мо рао би ти не ко ко по зна је на шу исто ри ју и наш мен та ли тет. Ако би то био 144

Ен глез, или Не мац, из гле да ли би му вр ло чуд ни, а мо жда и сме шни. Ако би то, ме ђу тим, био да на шњи про се чан Ср бин, он би нас не са мо раз ум   ео не го би нам и при шао. - Па чак и ме ђу Ср би ма... - по чео је Сло бо дан, али га је Ду шко пре ки нуо. - Има из у зе та ка. -  Сва ка ко,  али ја ни сам ми слио на по је дин це као та кве. Имао сам у ви ду оту ђи ва ња - у све сти му је ис кр сла сли ка Ол ге Ми тро вић у са ло ну њи хо ве ку ће на Де ди њу - на ста ла у јед ном де лу на ших обра зо ва них љу ди ко ји су или сту ди ра ли не где у за пад ној Евро пи, без об зи ра где, или су ин тен зив но чи та ли ли те ра ту ру ба зи ра ну на иде ја ма ху ма ни зма и про све ће но сти. - Kо је су се по сте пе но - до пу нио га је То ша - по че ле да раз ви ја ју све ја че у ма те ри ја ли стич ко гле да ње и схва та ње све та.  - Та ко је. Та квом „објек тив ном” по сма тра чу ми би смо та ко ђе из гле да ли чуд ни и сме шни,  за ос  та ли.  О ко му ни сти ма и да не го во ри мо. - Са мо, ми да нас го во ри мо - ка зао је Ду шко - о огром ној ве ћи ни срп ског на ро да. - Jе дан од глав них раз ло га на ше бор бе - упао му је у реч Сло бо дан - је сте да очу ва мо ту ве ћи ну да оста не ве ћи на. Не сре ћа је што су на ши обра зо ва ни ји љу ди, да их и ми као не ка да Ру си на зо ве мо „за пад ња ци”, по че ли да пре но се сво ја но во сте че на убе ђе ња и на ма ње обра зо ва не, а на ро чи то на омла ди ну. Не ки су то ра ди ли са ка те дре на уни вер зи те ту и по гим на зи ја ма, а не ки кроз ода би ра ње књи га за пре во ђе ње и за штам па ње. - Зна чи: нас тро ји ца се сла же мо у све му - на сме јао се То ша. - Kа жу да осо бе слич них ми сли и иде ја поч ну вре ме ном да до са ђу ју јед ни дру ги ма. Jа се с тим не сла жем. Љу ди во ле да у дру ги ма ви де и осе те по твр ду сво јих ми сли и осе ћа ња. Сло бо дан се обра тио Ду шку. - Да ли тво ји ро ди те љи жи ве у Шап цу? - Да. Ми смо ста ри Шап ча ни. - За што се он да вра ћаш с на ма? Ни ко ти не би бра нио да са њи ма про ве деш дан-два. - А ва ма дво ји ци да оста вим „до бре ве сти” о Цр но гор ци ма и Па влу Ђу ри ши ћу, да их ви са ми по де ли те са на шим дру го ви ма?! Чим су сти гли у Ба њу Kо ви ља чу про не ле су се ве сти,  о сје ди ње њу са цр но гор ским чет ни ци ма и о бор би на пла ни ни Би чу. На ста ла је оп шта ра дост. - Сад ће мо и са ср би јан ским чет ни ци ма - го во ри ли су јед ни. 145


-  Jе два че ка мо да пар ти за ни пре ђу Дри ну -  го во ри ли су дру ги. „Сад нам ни ко ни шта не мо же”, би ла је за јед нич ка ми сао. Тих не ко ли ко не де ља у Ба њи Kо ви ља чи про ве ли су у ин тен зив ном рат ном тре ни ра њу:  из ви ђа ње по трој ка ма,  пре ба ци ва ње тр ком, по тр бу шке при вла че ње не при ја тељ ским по ло жа ји ма, ко тр ља ње под ва тром да би се из бе гли гу би ци, га ђа ње пу шка ма и пу шко ми тра ље зи ма... Сло бо дан се се тио ка ко му је отац Ра до ван са ве то вао да обра ти па жњу на од нос из ме ђу ко манд ног осо бља и мо би ли са них мла ди ћа у че ти. До са да ни је при ме тио не ку пре те ра ну гру бост на стра ни де се та ра и вод ни ка, иа ко му се не ко ли ко пу та учи ни ло да су би ли су ви ше бр зи и оштри у ка жња ва њу до бро во ља ца ко ји би слу чај но на пра ви ли гре шку. Kад је то јед ном ре као вод ни ку Гру ји ну, он се на сме јао.  - Мо ра мо од њих да на пра ви мо вој ни ке. Ми их спре ма мо за бор бе у ко ји ма се и нај ма ња гре шка пла ћа гла вом. Пред ве че, по сле ве че ре, љу ди су би ли и су ви ше умор ни да слу ша ју би ло ко га. Jе два су че ка ли мо ме нат да мо гу да се ис пру же на сво јим сла ма ри ца ма, и нај зад да се ма ло од мо ре. Сло бо дан је тра жио од ко ман ди ра да му сва ки тре ћи или че твр ти дан да по је дан сат из ме ђу рат них ве жби, та ко да би им тај ма ли од мор у исто вре ме и при јао. Го во рио им је о срп ској исто ри ји, тру де ћи се да ту и та мо уба ци по не ку при чи цу ко ја би им и са му исто ри ју учи ни ла што при сту пач ни јом. Kад је го во рио о Пр вом устан ку,  ис при чао им је ка ко је Kа ра ђор ђе про ме нио сво ју кр сну сла ву јер му је на сам дан сла ве ње гов оми ље ни коњ пре био но гу. Слу ша ли су га ско ро и не треп ћу ћи кад је опи си вао бор бе и ко нач не по ги би је хај дукВељ ка и Син ђе ли ћа. Сва ког дру гог ча са вра ћао се на ва жност Срп ске пра во слав не цр кве и на уло гу ко ју је има ла сто ти на ма го ди на у чу ва њу и не го ва њу срп ске кул ту ре и тра ди ци је. - У нај те жим вре ме ни ма - го во рио им је - кад је цео свет, као и да нас, оста вио на ше прет ке да се му че и до ви ја ју ка ко зна ју и уме ју, они су се ску пља ли око сво јих цр ка ва и ма на сти ра, и око сво јих све ште ни ка и ка лу ђе ра. Ту су до би ја ли но ву сна гу да из др же све не да ће и да се на ра зне на чи не од у пру злу и зу лум ћа ри ма. Об ја снио им је, та ко ђе, што је мо гао јед но став ни је, зна че ње мо нар хи стич ког си сте ма за жи вот срп ског на ро да. - Бог на не бу - ка зао је - краљ у др жа ви, а до ма ћин у до му. Бог је до ма ћин у ва си о ни ко ју је ство рио. Kраљ, ко ји је до 146

ма ћин у др жа ви, не сме да бу де на сил ник, као што ни до ма ћин у сво ме до му не сме да бу де на сил ник. Осе ћао је да га раз ум   е ју, по па жњи ко јом су пра ти ли ње го ва раз ла га ња, по пи та њи ма, ко ја за пра во и ни су би ла пи та ња, не го уме сна до пу ња ва ња и ра све тља ва ња. Jед ном, за вре ме та кве из ме не ми сли, слу чај но је на и шао про све тар из не ког дру гог ба та љо на. По за вр шет ку ча са при шао је Сло бо да ну. - Алал ти ве ра - ка зао је осме ху ју ћи се - умеш да се пер фект но спу стиш на њи хов ни во и да им на јед но ста ван на чин об ја сниш и нај ком пли ко ва ни је ства ри. Иа ко је Сло бо да ну при ја ла по хва ла од ста ри јег дру га, сме та ло је оно „спу шта ње на њи хов ни во”. Он је из не ког раз ло га све че шће и све ви ше био под ути ском да су у ства ри они, мла ди срп ски се ља ци, ти ко ји се спу шта ју на ње гов ни во ва ро ша ни на,  ко ји је већ до не кле уда љен,  и још увек се по ла ко уда ља ва од здра вог на род ног вре ла. По чи њао је све ви ше да же ли да бу де као они. Зна ња из фи зи ке, хе ми је, ма те ма ти ке, зе мљо пи са, ко смо гра фи је и дру гих пред ме та,  ко ја је на ку пио у гим на зи ји,  из гле да ла су му ско ро без вред на у по ре ђе њу са мир ном си гур но шћу у на чин жи во та и ме ђу соб ног оп хо ђе ња на ко ји су они на ви кли у сво јим до мо ви ма и сво јим се ли ма. За ме ни ли су гу ње ве и шиљ ка не вој нич ким ко по ра ни ма и цо ку ла ма, али се ни у ко ли ко ни су про ме ни ли. Ука зи вао им је, та ко ђе, на ко му ни стич ку бор бу про тив ре ли ги је, кра ља и по ро ди це. Об ја шња вао им је и план по ко ме би се зе мља од у зе ла од се ља ка да би се обра зо ва ли кол хо зи. - Kо ји ће па ме тан чо век та ко шта да ура ди? - чу дио се јед ном Бо ра Бр ка. - А ко ти је ка зао да су они па мет ни? - упао је Ве ли зар.  - Jа ћу да ра дим на сво јој њи ви, за сво ју фа ми ли ју. Ако ра дим за дру ге,  ја ни сам ви ше до ма ћин-чо век,  не го над ни чар. Над ни чар мо ра да ра ди за не ког га зду. Ако не ра ди, не ма шта да је де.  Ако сви по ста не мо над ни ча ри,  ко ће да нас на те ра, ово ли ки на род, да ра ди мо на ту ђем као што ва ља? И ко ће би ти тај га зда? - Они ка жу - об ја снио је Сло бо дан - „не ће би ти ту ђе, не го за јед нич ко”. - То су при че за ма лу де цу. Мо гу они да пи шу и при ча ју што год ’оће, ми се ља ци зна мо шта се мо же, а шта не мо же.  По кат кад му се чи ни ло да је Бо ра Бр ка, или пу шко ми тра ље зац Kне же вић, умео бо ље да об ја сни зна че ње при ват не сво ји не, или сми сао жи во та, не го ије дан про све тар и вас пи тач у пу ку, а мо жда и у це ло ме кор пу су. 147


Jед ном, на ули ци, за ус  та вио га је ста ри ји чо век. - Kад ће те ви, до бро вољ ци, има ти опет пред ста ву? - Шта ми сли те? - ни је од мах схва тио. - Они што су би ли пре вас, они су да ва ли пред ста ве за на род у Kур-са ло ну, а сав при ход су по кла ња ли из бе глич кој де ци. За же лео сам се да опет чу јем срп ску хим ну, а и тој де ци тре ба по моћ. - Уско ро - обе ћао је. Од тог тре нут ка је по чео да спре ма про грам.  Имао је сре ћу у нео че ки ва ној по мо ћи. У че ту су из Шап ца сти гла, истог да на, три но ва ре гру та. Бра на Ста ме нић, свр ше ни ма ту рант,  Мир ко Kо јић,  свр ше ни учи тељ,  и Бу ди ша Kо ва че вић, ко га је рат за те као као сту ден та пр ве го ди не те о ло ги је. Мир ка Kо ји ћа је пи тао, чим је са знао да је учи тељ, да ли зна да пе ва срп ску хим ну, од по чет ка до кра ја. - Сва ка ко - осмех нуо се мла дић. - Kа кав ти је глас? - Ни је лош. - На у чи ћеш ми це лу че ту да пе ва „Бо же прав де”. Бра на је та ко ђе био спре ман да по мог не. Jе ди но Бу ди ша, ви сок,  кру пан мла дић,  ру ме ног ли ца и там не ко вр џа ве ко се, ни је из гле дао да је оду ше вљен це лим по ду хва том. - Kа ко нам ти мо жеш да по мог неш? - пи тао га је Сло бо дан пред оку пље ном че том. - Ни ка ко - ка зао је од ма ху ју ћи гла вом. До бро вољ ци су се ућу та ли и за гле да ли у њих дво ји цу.  - За што да не? - осмех нуо се Сло бо дан. - На рав но, ако ми на ре ди те, не мам дру гог из ла за. - Ово је јед но до бро вољ но... - Jа ни сам до бро во љац. Ни сам до бро вољ но ни до шао ова мо, не го сам си лом мо би ли сан. На ста ла је не при јат на ти ши на. - Сви смо ми ов де си лом при ли ка - нај зад је про го во рио Сло бо дан, стал но се сме шка ју ћи. - Jа ни сам љо ти ће вац. - Ни ми ни смо љо ти ћев ци. Та ко нас зо ву они ко ји ни су до бро оба ве ште ни.  Ми смо,  сви за јед но,  срп ска вој ска под ко ман дом ге не ра ла Ми ла на Не ди ћа. - От кад то? - Од пр вог да на. Од пет на ес  тог сеп тем бра 1941. - Мо же те да при ча те што год хо ће те, кад се до бро зна да сте ви фа ши сти. Сло бо дан се је два уз др жао да се гла сно не на сме је. Овај мла дић му је био сим па ти чан на пр ви по глед, а кад је са знао да је сту дент те ол  о ги је, по ми слио је: „Бу ду ћи про све тар”. Сад га је под се тио на оног за ро бље ног чет ни ка на пру зи бли зу 148

Ста ла ћа, а исто та ко и на Гор да ни ног бра та Здрав ка Гли ши ћа. - Ми смо за срп ски на род и за ве ру пра во слав ну, а про тив ни ци смо ан ти хри шћан ског ко му ни зма и фа ши зма. То ћеш и сам уви де ти кад про ве деш ма ло вре ме на ме ђу на ма... А ја ти про ри чем - спу стио је глас и ста вио му ру ку на ра ме - кад нас бо ље упо знаш, по ста ћеш и ти јед но га да на про све тар. Не ко ли ко до бро во ља ца се гла сно на сме ја ло. - До бро - на ста вио је Сло бо дан по што се од ма као ко ракдва. Тру де ћи се да се не на сме је, за у зео је др жа ње ста ре ши не. - Kад не ћеш да нам до бро вољ но по мог неш, то ћеш ура ди ти по ду жно сти.  За при ред бу ћеш на пи са ти и про чи та ти са став „Зна чај све тог Са ве за срп ску кул ту ру”. Не сме да тра је ду же од осам до де сет ми ну та. Са став мо ра да бу де на пи сан јед но став но, та ко да га сва ко мо же да ра зу ме. Бу ди ша је обо рио гла ву. - Не мам па пи ра ни олов ку - ка зао је нај зад. - До би ћеш. Сло бо дан се обра тио Бра ни Ста ме ни ћу. - Ти ћеш да ре ци ту јеш „На Га зи Ме ста ну”. По гле дао је по вој ни ци ма. Не ки су, очи глед но се пла ше ћи да ће и њи ма до де ли ти ка кву уло гу, по че ли да оба ра ју гла ве, али ве ћи на га је гле да ла отво ре но, осме ху ју ћи се. По глед му се срео са по гле дом пу шко ми тра ље сца Kне же ви ћа. - За те бе ће мо на ћи не где у гра ду гу сле. Да ли знаш ко ју пе сму о Kо сов ској би ци? - Знам „Kо сов ску ве че ру” и „Мај ку Jу го ви ћа”. Хтео је да у про грам уне се и ма ло ху мо ра, али му ни шта по год но ни је па да ло на ум. Нај зад се од лу чио да сам на пи ше кра так по зо ри шни ко мад у јед ном чи ну. По сле не ко ли ко да на за вр шио је са пи са њем.  Три пар ти за на:  је дан Ма ђар,  дру ги Ци га нин, а тре ћи, по ли тич ки ко ме сар - у ства ри про па ли бе о град ски ђак, из гу би ли се од сво је је ди ни це по што су их до бро вољ ци и чет ни ци раз би ли код Ужи ца, че тр де сет пр ве го ди не. Упа ли су у јед ну до ма ћин ску ку ћу и глад ни и жед ни. У то ку рад ње про ла зе кроз ра зне ко мичне сце не, док их ма ло-по ма ло до ма ћин не опи је.  Док они спа ва ју мр тви пи ја ни,  он до во ди до бро вољ це. Уло гу Ци га ни на је дао ма лом,  црн пу ра стом мла ди ћу из Jа дра, а Ма ђа ра ће игра ти по моћ ник у Ста ни ши ној пу шко ми тра ље ској трој ци.  Во ђу па тро ле,  у офи цир ској уни форм и, пред ста вља ће Ве ли зар, ко ји ће да раз бу ди пи ја не пар ти за не и да им ка же да су за ро бље ни од срп ских до бро во ља ца.  Jед ну од две глав не уло ге, уло гу се ос  ког до ма ћи на, дао је од мах Бо ри Бр ки, али за дру гу, по ли тич ког ко ме са ра, ни је мо гао да се од лу чи. Хтео је по сва ку це ну да све уло ге, сем во ђе па тро ле, ко 149


ју је на ро чи то спре мио за Ве ли за ра, по де ли мо би ли са ним вој ни ци ма. Док је ста јао са ру ко пи сом у ру ци и по сма трао по је ди нач но до бро вољ це, при шао му је Вељ ко Осто јић, ома њи мла дић ду гог, озбиљ ног ли ца. - Дру же Сло бо да не, дај ме ни ту уло гу. Jа сам у мо ме се лу увек глу мио глав на ли ца. Сло бо дан га је гле дао не ко ли ко тре ну та ка. Ода вао је ути сак мла ди ћа по ма ло не у глед ног из гле да, бе зиз ра зног и бле дог ли ца. - Jош ни сам си гу ран... - по чео је, али га је он пре ки нуо. - Са мо ми дај да про чи там не ко ли ко пу та, па ћеш и сам да ви диш. Сло бо дан ни је имао ку да. Дао му је ру ко пис. Jош истог да на, по сле ве че ре, при шао му је Вељ ко Осто јић, пру жа ју ћи ру ко пис. - Ево, па ме пре сли шај. Kад је мла дић по чео да го во ри, Сло бо дан ни је мо гао да ве ру је. Пред њим је ста јао про па ли ђак из Бе о гра да, сав ва жан у сво јој уло зи по ли тич ког ко ме са ра. Се ос  ком до ма ћи ну „ку ла ку”, обра ћао се са ви си не, не схва та ју ћи сми сао ње го вих се љач ких до сет ки, а Ци га ни на и Ма ђа ра је осло вља вао са не ким ве штач ким „дру го ви”. Kад се нај зад опио, по чео је да пе ва „Цр вен је ис ток и за пад...” и да при ча ка ко тре ба све по по ве и ку ла ке по би ти. Де се так до бро во ља ца ко ји су се ис ку пи ли око њих, сме ја ли су се до су за. И Сло бо дан им се убр зо при дру жио. Ухва тио је се бе ка ко се сме је, не оно ме што је он на пи сао, не го, као што му се чи ни ло, не ве ро ват но до број ин тер пре та ци ји уло ге овог из у зет но та лен то ва ног се ос  ког мла ди ћа. - Чим про ђе рат - ка зао је кад се „пре сли ша ва ње” за вр ши ло - ја ћу те лич но од ве сти у Бе о град у На род но по зо ри ште, и пре по ру чи ћу им да те при ме за глум ца. По сле два да на, Бу ди ша Kо ва че вић му је пре дао свој есеј о све то ме Са ви. Сло бо дан га је од мах про чи тао, са вио па пи ре, и ста вио их у уну тра шњи џеп на блу зи. - Си г ур н о хо ћ еш да из м е н иш текст - ка з ао је Бу д и ш а. -  За што бих га ме њао кад си га ова ко из вр сно на пи сао? Хо ћу са мо да га по ка жем не ким мо јим дру го ви ма. - Ако га ти и тво ји дру го ви про ме ни те, ја га не ћу чи та ти, па ма кар ме стре ља ли - до дао је ти хим гла сом, гле да ју ћи не где у стра ну. - Ни си ми од го во рио. За што ми слиш да би смо га ме ња ли? - Да бу де у скла ду са Љо ти ће вом иде ол  о ги јом. 150

Сло бо дан ни је мо гао ово га пу та да се уз др жи. Слат ко се на сме јао. - Из ви ни. Не сме јем се те би. Сме јем се си ту ац   и ји у ко јој смо се и ти и ја на шли. - Kа квој си ту ац   и ји? - Љо ти ће ва иде ол  о ги ја је ба зи ра на на све то са вљу, а све то са вље је нај чи сти ја ин тер пре та ци ја хри шћан ства.  Из ва дио је ру ко пис из џе па и вра тио му га. - Ово што си ти на пи сао, ни сам Ди ми три је Љо тић не би мо гао бо ље. Мо ји дру го ви, ко ји ма сам же лео да по ка жем твој текст,  чу ће те на при ред би кад га бу деш чи тао.  Сле де ћи пут кад на пи шеш не што у ве зи са пра во сла вљем и на шом срп ском исто ри јом, не ћеш ви ше ни ком по ка зи ва ти. Ти си део нас, са мо још не знаш. Сту дент те ол  о ги је је при мио ру ко пис и по ла ко се окре нуо пре ма Сло бо да ну. Осмех нуо се ма ло, али га је гле дао и да ље не по вер љи во. - Jош ка ко знам. Од пре две не де ље. Сло бо дан се на сме јао. - Шта ћеш да ра диш кад за вр шиш те ол  о ги ју? - про ме нио је те му. - Хо ћеш ли се за по пи ти? Бу ди ша је опет скре нуо по гле дом. - Не - ка зао је ти хо. - За ка лу ђе ри ћу се. Ни је оче ки вао тај од го вор.  По ми слио је чак и да му се мла дић под сме ва, али по то ну гла са, и озбиљ ном из ра зу на ли цу уви део је да се не ша ли. Ипак, ни је мо гао да за ми сли овог ви со ког, сна жног мла ди ћа ру ме ног ли ца и там не, гр гу ра ве ко се, у цр ној мо на шкој ри зи. - Сва ка ти част - про мр мљао је. - Иза брао си нај те жи по зив ко ји чо век мо же да иза бе ре. - Да слу жим Бо га? - Да. Jа за та ко не што не бих имао сна ге. - Бо гу мо же да се слу жи на ра зне на чи не. - Твој је нај те жи. - Мо жда је и нај лак ши. Ми то не зна мо. - Зар ни је Хри стос ре као бо га том мла ди ћу: „Оста ви све и по ђи са мном?” Мла дић ни је мо гао да се од рек не земаљ ског бла га, иа ко је знао да сто ји пред ли цем Бо го чове ка. - И ми, да нас, сто ји мо пред тим истим жи вим Ли цем, а и по зив је још увек ту, за све нас. - За што би мо гло да бу де лак ше оном ко по ђе? То ни си об ја снио. - Kа зао сам да не зна мо... али, одво ји ти се од сва ко днев них ис ку ше ња,  мно гих де ла,  још ви ше ре чи,  а нај ви ше ми сли,  и про во ди ти нај ви ше вре ме на у ма на сти ру... мо жда је и лак ше. -  А шта ће да бу де ако јед ног да на про на ђеш -  ка зао је 151


Сло бо дан по сле ма ле стан ке - да је за и ста те шко, мно го те же не го што си ми слио? Сло бо дан га је пр ви пут ви део да се ве дро осмех нуо, по ка зу ју ћи два ре да бе лих, пра вил них зу ба. - То сам Бог зна. Са знао је од Бу ди ше да је ро дом из Хер це го ви не, да га је рат за те као у Бе о гра ду, да је пре шао у Ша бац код ро ђа ка, и да не зна да ли му је ико у по ро ди ци остао жив од уста шког но жа. Ду шко Сте фа но вић се по ну дио да и он по мог не око при ред бе.  Сло бо дан га је за мо лио да по се ти Из бе глич ки деч ји дом, ко ји је био сме штен не да ле ко, у про стра ном бив шем хо те лу, и да по зо ве не ко ли ко учи те ља и учи те љи ца да са де се так ма лих ђа ка бу ду го сти на при ред би. То шу је за мо лио да као до бар го вор ник ка же не ко ли ко ре чи пре про гра ма. Од био га је са осме хом. - То је тво ја за ми сао и ово је тво ја че та. Ти ћеш да го во риш.  Сад је тек по чео да бри не.  Шта да ка же пред не ко ли ко сто ти на гра ђа на Ба ње Kо ви ља че,  ма лих из бе гли ца и сво јих до бро во ља ца? Jед ног по по дне ва је за тра жио од чет ног на ред ни ка до зво лу да по ве де са со бом Kне же ви ћа, у по тра гу за гу сла ма. По шли су кроз град и за у ста ви ли не ко ли ко про ла зни ка од ко јих ни је дан ни је мо гао да им по мог не. Нај зад су на и шли на стар ца бе лих бр ко ва, ко ји је ишао по ла ко, на сла ња ју ћи се на де бео, квр гав штап. - А за што вам тре ба ју? - пи тао је гле да ју ћи их не по верљи во. По што му је Сло бо дан об ја снио, по звао их је у свој дом. - То је до бро што хо ће те да по мог не те ову јад ну из бе глу де чи цу - ка зао је - а до бро је што ће те и у гу сле да за гуди те.  Док су ишли пре ма ње го вој ку ћи, ис при чао им је да му је отац пре бе гао из Бо сне у Ср би ју по сле не у спе ле бу не под кра љем Пе тром,  зва ним Пе тар Мр ко њић.  Успео је да са со бом пре не се са мо је дан пи штољ и те гу сле. - Ов де их да нас, на жа лост - вај као се - ско ро и не ма. На ша не сре ћа је да чим Ср бин из во ју је сло бо ду, он на мах за бо ра ви на гу сле. По след њи пут их је не где за ба цио, 1918, па их са да тра жи, али не мо же да их на ђе. Чи ча им је ски нуо са зи да сво је скром не, јед но спрат не ку ће, ста ре гу сле, из ре зба ре не на род ним ша ра ма. - Kао да су но ве - на сме јао се. - Не ки дан сам де ци из ком ши лу ка от пе вао пе сму-две. Стал но ме те ра ју да им пе вам не што о срп ским ју на ци ма, а ја не мо гу оста рио сам па се бр зо 152

за мо рим и из гу бим дах. По ну дио их је ча ши цом ра ки је, али су га од би ли. - Жао ми је - ка зао је - што не мам чим дру гим да вас по ну дим. Ба ба ми је умр ла пре две го ди не. Да је сад она ту, она би већ не што про на шла. Ис при чао им је да му је син у не мач ком за ро бље ни штву, а он жи ви у ку ћи сам, од ма ле пен зи је по штан ског чи нов ни ка.  Сло бо дан га је по звао да до ђе као гост на при ред бу, па ће он да мо ћи у исто вре ме да по не се ку ћи сво је гу сле. У не де љу, на дан при ред бе, ра но из ју тра, из не ли су сла ма ри це и сву спре му из Kур-са ло на, очи сти ли са лу, уне ли сто ли це ко је су би ле сло же не у по дру му, и оки ти ли је срп ском за ста вом, кра ље вом сли ком, и не ко ли ко пла ка та са ци та ти ма из Не ди ће вих го во ра, ко је је ле пим и пра вил ним сло ви ма ис пи сао Бра на Ста ме нић. Био је при ја тан, сун чан мар тов ски дан, иа ко је про хлад ни ва здух, ко ји је ве тар до но сио са пла нин ских вр хо ва, још увек ми ри сао на снег. Го сти су по че ли да пу не про сто ри ју пре за ка за ног вре ме на. До ла зи ли су мла ђи и ста ри ји па ро ви, чи та ве по ро ди це са де цом, и гим на зи јал ци у гру па ма од не ко ли ко мла ди ћа и де во ја ка. Нај зад је до шао тре ну так да Сло бо дан иза ђе на би ну и по здра ви при сут не. По гле дао је по про стра ној са ли. Би ла је пре пу на на ро да. До бро вољ ци,  ко ји ни су уче ство ва ли у про гра му,  ста ја ли су по за ди и са стра не се ди шта. У пр вом ре ду се де ли су ди рек тор Деч јег до ма и по руч ник Гор дић. По ред њих, са де сне стра не, се део је чи ча ко ји им је по зај мио гу сле, а са дру ге, два учи те ља и јед на учи те љи ца из Деч јег до ма, за тим де сет до два на ест де ча ка и де вој чи ца од се дам до два на ест го ди на ста ро сти.  У дру гом ре ду,  по ред три вод ни ка, ви део је То шу и Ду шка Сте фа но ви ћа ка ко се осме ху ју, по сма тра ју ћи га са очи глед ном ра до зна ло шћу. Те шко му је би ло, пред свим тим све том ко ји га је гле дао у пот пу ној ти ши ни, да поч не свој крат ки го вор, али, кад је већ јед ном по чео, све су му лак ше на до ла зи ле ми сли и теч ни је те кле ре чи. Обра тио се пр во ди рек то ру и ко ман ди ру и за хва лио им на до зво ли да се ова при ред ба мо же одр жа ти.  По здра вио је го сте, а на ро чи то де цу и њи хо ве учи те ље. Ни је за бо ра вио ни чи чу, „си на ју на ка ко ји се бо рио по бо сан ским вр ле ти ма про тив ве ков ног срп ског не при ја те ља”. Ни је про пу стио да ка же ни то да је са мо са пи што љем и гу сла ма успео да пре бег не у Ср би ју. Обе ћао им је та ко ђе да ће го сти да нас те исте гу сле „и ви де ти и чу ти”. 153


- И на кра ју - за вр шио је - има мо до бре ве сти за Ср би ју, ко је би же ле ли да по де ли мо са ва ма. - Ми, срп ски до бро вољ ци, зва нич но смо се ује ди ни ли са бра ћом Цр но гор ци ма, чет ни ци ма ју нач ког вој во де Па вла Ђу ри ши ћа... Уско ро ће се све срп ске на ци о нал не сна ге за јед нич ки бо ри ти про тив мно го број них срп ских не при ја те ља. Ње го ве ре чи су до че ка не бур ним апла у зом. Чу ли су се по ви ци: „Жи вео Kраљ, жи ве ла Ср би ја, жи ве ла Цр на Го ра, жи вео ге не рал Не дић и Срп ски до бро вољ ци.” Ова кав од зив,  ипак,  ни је оче ки вао.  На род је очи глед но же лео је дин ство. Ра дост је би ла оп шта и бр зо се пре тво ри ла у оду ше вље ње. Од лак ну ло му је.  Чи ни ло му се да је нај те же про шло,  а све оста ло да је ла ко и јед но став но, и не са мо у овој са ли не го и у це лој Ср би ји. Си шао је са би не и дао знак да се по диг не за ве са. Де сет до бро во ља ца, под вођ ством учи те ља Мир ка Kо ји ћа, по че ли су да пе ва ју „Бо же прав де”. До бро вољ ци, ко ји су ста ја ли са стра не и на кра ју са ле, и они из ве жба ни, при хва ти ли су сна жно и сло жно. Мно ги љу ди и же не из пу бли ке при дру жи ли су им се. Ста кла на про зо ри ма су звец ка ла од мно штва гла со ва. Док су при сут ни још ста ја ли, Мир ко Kо јић је стао на сред би не и вик нуо: - Жи вео краљ! - Жи вео, жи вео, жи вео! - од јек ну ло је са лом. - Жи ве ла Ср би ја! - Жи ве ла! - Жи вео ге не рал Не дић! - Жи вео! Од мах за тим по чео је Бра на Ста ме нић да ре ци ту је „На Га зи Ме ста ну”. Иза ње га је иза шао на би ну Бу ди ша Kо ва че вић. На у чио је на па мет свој са став о ути ца ју све тог Са ве на срп ску кул ту ру и из го во рио га са ла ко ћом и не ком уро ђе ном сми ре ном си гур но шћу. Слу ша ли су га са ве ли ком па жњом, и ње го ве за вр шне ре чи: „На дај мо се да ће Ње гов ути цај и да ље оста ти ме ђу на ма и да ће пре о вла да ти све оста ле ути ца је, и то не са мо у на шој ге не ра ци ји не го и у свим бу ду ћим ге не ра ци ја ма”, иза зва ле су спон та ни и то пли апла уз. Иза ку ли са, Сло бо дан му је че сти тао. - Дра го ми је што си до дао и ту по след њу ре че ни цу. Са њом си - на сме јао се и лу пио га ша ком по ра ме ну - по стао и ти зва нич ни „љо ти ће вац”. - Jа сам ми слио - шап нуо је Бу ди ша - да се ни те би ни тво ји ма, та ко шта не ће сви де ти. 154

- Jош ка ко нам се сви ђа! Kад се пу шко ми тра ље зац Kне же вић по ја вио са гу сла ма, у са ли је на ста ла мр тва ти ши на. Мла ди гу слар је пр во, без ре чи, по ди гао гу сле обе ма ру ка ма ис пред се бе,  за тим је сео на др ве ни тро но жац,  пре кр стио но ге, и по ло жио их пре ко ко ле на. Kроз не ко ли ко тре ну та ка са лом су од јек ну ли дрх та ви, ту жни и про дор ни зву ци гу са ла. - Сла ву сла ви срп ски цар Ла за ре - Kне же ви ће ва сна жна гла си на се сли ла са је ком др ве ног ин стру мен та - у Kру шев цу мје сту скро ви то ме... Сло бо дан је ста јао иза ку ли са и кроз уза ни отвор из ме ђу две да ске гле дао ка ко же не бри шу ма ра ми ца ма очи,  док се љу ди и де ча ци уз др жа ва ју да и они не за су зе. По сле „Kне же ве ве че ре”, пу шко ми тра ље зац је от пе вао и „Бој на Ми ша ру”. Нај зад је до шао на ред и по зо ри шни ко мад у јед ном чи ну, „Пар ти за ни бе же”. Вељ ко Осто јић је од мах,  чим се по ја вио и из го во рио пр ве ре чи, осво јио гле да о це. Иа ко се љак са че ти ри раз ре да основ не шко ле, ужи вео се у уло гу про па лог бе о град ског ђа ка, и у исто вре ме по ли тич ког ко ме с а ра, да је за вре ме пред ста ве не са мо иза зи вао нео бу   зда ни смех не го је и не ко ли ко пу т а био пре ки дан бур ним апла у зом. Сло бо дан је, скри вен иза јед н ог пра з ног сан ду ка, чи тао ша п а том ре чи из ко ма да, али су до бро вољ ц и на уч   и л и сво је уло ге та ко до бро да се по ка з а л о да чи т а њ е и ни је би ло по т реб н о. Jе ди н о, на са мом кра ју, ка да се на би н и по ја вио Ве л и з ар ко ји је на се би имао офи ц ир ску блу зу вод н и ка Гру ји н а, са не ш то кра ћ им ру ка в и ма, и три до бро вољ ц а са пу ш ка ма на го товс, од сту п и л о се уне ко л и ко од скрип т а. - Ру ке увис! - вик нуо је Ве ли зар тро ји ци пар ти за на, др же ћи у ру ци упе рен вод ни ков ре вол вер. - Пре дај те се. Ово су Срп ски до бро вољ ци ге не ра ла Не ди ћа. Пар ти за ни су се про бу ди ли из пи ја ног сна и пре стра ше ни по ди гли ру ке. У сле де ћем тре нут ку тре ба ло је да се спу сти за ве са, ме ђу тим, Ве ли зар је на јед ном вик нуо из свег гла са: - Срам вас би ло, уби це срп ског на ро да! За ве са је баш у том тре нут ку по че ла да се спу шта, али је од мах за тим за ста ла. -  За ко га се ви бо ри те?!  -  на ста вио је истим то ном.  -  За Бро за? За Марк са? За Xу га шви ли ја? - Спу штај за ве су! - ско ро је вик нуо Сло бо дан. До бро во љац ко ји је ру ко вао за ве сом, тр зао је уза луд ко ноп ци ма.  Оно ма ло пре ђа шње за ста ја ње по бр ка ло је ме ха ни 155


зам.

Ве ли зар се, ме ђу тим, бр зо сна шао. Раз о ру жао је „пар ти за не”, и по те рао их ис пред се бе. Тек што су по че ли да за ла зе за ку ли се, за ве са се на гло спу сти ла. У сле де ћем тре нут ку са лом се раз ле гао ур не бе сни апла уз. - Шта ти би?! - Сло бо дан је при ско чио Ве ли за ру. - Ни сам мо гао да одо лим, дру же Сло бо да не. Пао ми мрак на очи кад сам ви део оне цр ве не пе то кра ке на њи хо вим гла ва ма. Jош се де си ло не што не пред ви ђе но. Сло бо дан ни је оче ки вао да ће пу бли ка на ста ви ти да тап ше кад се за ве са спу сти ла, и ни је их при пре мио шта да ра де у том слу ча ју. Уче сни ци у ко ма ду су, као и оста ли из про гра ма, по че ли да се ра зи ла зе. Jе два их је не ка ко ску пио, и по стро јио у је дан ред дуж би не. Kа зао им је да се од мах, чим се за ве са по диг не, ду бо ко по кло не пред пу бли ком. Та ман је хтео да да знак да се опет диг не за ве са,  кад је „до ма ћин”, Бо ра Бр ка, иза шао из ре да. - Дру же про све та ре, ја се ни ком не кла њам док сам жив. Мог’о би са мо кра љу и вла ди ки... а ни они не би то тра жи ли. - Ни ја - од мах нуо је од луч но гла вом „Ци га нин”, црн пу раст мла дић из Jа дра. И оста ли су се сло жи ли и по че ли да из ла зе је дан за дру гим из стро ја. Апла уз ни је ни ка ко пре ста јао, не го се чи ни ло да је по ста јао све гла сни ји и гла сни ји. - То је из по што ва ња - до се тио се Сло бо дан - пре ма ста ри јим љу ди ма и же на ма ко ји та мо се де,  као и том чи чи што нам је по зај мио гу сле. И ја ћу са ва ма. Стао је у сре ди ну,  из ме ђу њих.  Бо ра се,  иа ко са окле ва њем, вра тио на сво је ме сто. За њим су по шли и оста ли. Три пу та се ди за ла за ве са, и три пу та су се до бро вољ ци по кло ни ли гра ђа ни ма Ба ње Kо ви ља че, учи те љи ма и де ци Из бе глич ког де чи јег до ма.

156

СА СТАРИМ РАТНИКОМ

Од мах по сле до руч ка, Сло бо да ну је при шао Гор ди ћев по сил ни. - Дру же Сло бо да не, - зо ве те ко ман дир. - Освр нуо се око се бе, па кад је ви део да ни ке не мо же да га чу је, шап нуо је: Гру ји нов вод иде да нас на те рен. Сло бо дан је по жу рио са пор ци јом у ру ци, ста вио је на под по ред сла ма ри це, још нео пра ну, за те гао опа сач, и кре нуо пре ма кан це ла ри ји. Ус пут му се при дру жио вод ник Ми лу тин Бла го је вић. Са ко ман ди ром,  око гло ма зног,  гру бо ис те са ног др ве ног сто ла, се де ли су пот по руч ник Ви дић, вод ник Гру јин и чет ни на ред ник Му ја ди но вић. Док су се њих дво ји ца сме шта ли на сто ли це,  по руч ник Гор дић је по ла ко ва дио сре бр ну та ба ке ру из уну тра шњег џе па на блу зи. По сма тра ли су га ка ко отва ра та ба ке ру и за ми шље но од ме ра ва ци га ре те, као да не мо же да се од лу чи ко ју да иза бе ре. Нај зад је узео јед ну и при нео је усти ма. Гру јин, ко ји је се део по ред ње га,  за па лио је ши би цу.  Ме ђу тим,  ко ман дир, као да се пре до ми слио, спу стио је ру ку са ци га ре том на сто. Вод ник је при че као тре ну так-два, и он да на гло уга сио пла мен, ко ји му је већ до прео до пр сти ју. Опет је кре снуо ши би цу... По руч ник је ду бо ко уву као дим, за др жао га не ко вре ме у плу ћи ма, и он да га по ла ко ис пу стио у исто вре ме на нос и на уста. - Пар ти за ни су пре шли Дри ну на не ко ли ко ме ста - про го во рио је нај зад ти хим, чвр стим гла сом, гле да ју ћи ка ко се плав ка сти дим из ви ја, уз ди же, и не ста је. - Пре шли су Лим и кре ну ли пре ма Ибру. Су тра, два де сет че твр тог мар та, не ке на ше је ди ни це ће из Шапца кре ну ти во зом. Опет је за ћу тао. - Хо ће мо ли и ми? - Ми лу тин Бла го је вић ни је мо гао ви ше да из др жи. Гор дић је по но во уву као дим. - У ства ри, иде Пр ви ба та љон, а из на шег ба та љо на по сла ће са мо је дан вод из мо је че те, Гру ји нов. - Устао је. - Ти ћеш 157


му,  Ми лу ти не,  по зај ми ти Ста ни шу са ње го вом пу шко ми тра ље ском трој ком. Гру јин ће вам об ја сни ти све оста ло. - Опет Гру јин! - про мр мљао је вод ник Ми лу тин. Kо ман дир га је по гле дао ис под ока, али се на пра вио да га не чу је. Док су се оста ли кре та ли пре ма вра ти ма, Сло бо дан му је при шао. - Го спо ди не по руч ни че, же лео бих и ја да идем. Гор дић га је од ме рио сво јим оштрим по гле дом. - До бро, баш кад хо ћеш, иа ко би за те бе би ло и ов де по сла. Вод ни ци су са че ка ли Сло бо да на пред вра ти ма згра де. - Идем и ја с то бом - обра тио се ве се ло Гру ји ну. - Ово ће би ти ма ло те же не го што су би ле ак ци је на Со ко-гра ду и Бра тун цу.  Мој вод иде као по ја ча ње јед ној че ти Пр вог ба та љо на... Ина че, Дри ну су пре шле две пар ти зан ске елит не ди ви зи је, Дру га про ле тер ска и Пе та кра ји шка. - Kо још иде са на ше стра не? - Пр ви, Дру ги и Че твр ти пук, сва ки са по два ба та љо на. Наш, Тре ћи пук, као што знаш, ша ље са мо је дан ба та љон. Са на ма ће уче ство ва ти у ак ци ји и је ди ни це Срп ске др жав не стра же, и ... знам да ће то на ро чи то об ра до ва ти Сло бо да на, и ср би јан ски чет ни ци. - Kо је је ди ни це? - пи тао је Бла го је вић. - Пр ви рав но гор ски кор пус, са Звон ком Вуч ко ви ћем, Дру ги, са Ра ко ви ћем, Jа вор ски, са ма јо ром Цве ти ћем, Kо сов ски, и још не ки дру ги. - Kо ће ру ко во ди ти опе ра ци ја ма? - пи тао је Сло бо дан. - Не дић је по ста вио пот пу ков ни ка Та та ло ви ћа, ко ји је на чел ник шта ба на шег до бро во љач ког Kор пу са, за опе ра тив ног ко ман дан та свих је ди ни ца. - За што иде са мо је дан наш вод? - То се и ко ман дир пи та. Ни је му пра во што и он не иде. - На ших се дам ба та љо на - ка зао је Сло бо дан - зна чи, би ће нас не ко ли ко хи ља да. Мо жда ћу се ви де ти и са не ким ко је сам упо знао у Бе о гра ду. - Мо жда ће мо ви де ти и Ма ри са ва Пе тро ви ћа, ко ман дан та Дру гог пу та. На те рен иду и Рат ко Об ра до вић, Ра дој ко Ђу рић, Ми јат Бар дак... Сло бо дан је био за до во љан.  Jе ди но му је би ло жао што ни је мо гао да из ме ња ми сли са То шом и Ду шком Сте фа но ви ћем. Обо ји ца су би ли у Шап цу. Нај зад, по сле свих му ка и ис ку ше ња, ис пу ни ла им се же ља да се по но во ује ди не са чет ни ци ма. До бра вест за све њих, а нај ви ше за срп ски на род.  Осе ћао је при лив са мо по у зда ња. 158

Ни је ни нај ма ње сум њао да ће, ује ди ње ни са чет ни ци ма, за у ста ви ти и по ту ћи Ти то ве елит не ди ви зи је. За не пун сат су, под пу ном рат ном спре мом, већ би ли сме ште ни у два ка ми о на. До бро вољ ци су опет,  као и оног да на кад су кре ну ли за Бра ту нац,  би ли у не ком на ро чи том све ча ном рас по ло же њу. Ни су мно го го во ри ли, али кад би им се по гле ди слу чај но сре ли, осмех ну ли би се је дан дру гом. Пред сам по ла зак ре че но им је да су пар ти за ни упа ли у Ср би ју и да ће се с њи ма за јед но бо ри ти и чет ни ци. Kрат ко вре ме по до ла ску у круг ша бач ких ка сар ни, Гру јин их је по стро јио у двој не ре до ве. - Дру го ви - обра тио им се по што су се из рав на ли и он им на ре дио „на ме сту вољ но” - од ре ђе ни смо у Дру гу че ту по руч ни ка Хра ни сла ва Ча ви ћа.  Он је ста ри рат ник са Со лун ског фрон та,  као што су то и ва ши оче ви и ро ђа ци.  Ина че је био пред сед ник обре но вач ке оп шти не.  Но си лац је Kа ра ђор ђе ве зве зде. Kад сам му ма ло пре иза шао на ра порт, ка зао је да хо ће да се ви ди са ва ма. У том тре нут ку из згра де је иза шао сре до ве чан чо век они жег ра ста, у офи цир ској уни форм и. - Мир но! - ко ман до вао је Гру јин во ду. - По здрав на десно! Kо ман дир је стао ис пред стро ја и от по здра вио. - По моз’ Бог, ју на ци! - вик нуо је сна жним гла сом ко ји би се пре оче ки вао од не ке љу ди не. - Бог ти по мо гао! - уз вра ти ли су сло жно до бро вољ ци. - На ме сту вољ но! - ја вио се опет Гру јин. По руч ник је пре шао по гле дом пре ко во да,  сме шка јући се. - Чуо сам да сте до бри вој ни ци и хра бри бор ци, и за то сам сре ћан што су ми баш вас по сла ли да по пу ни те мо ју че ту. - Уо зби љио се и по пра вио ка жи пр стом сво је крат ке, про се де бр ко ве. - Не при ја те љи срп ског ро да су кре ну ли пре ко Дри не ова мо, на све то тло мај ке Ср би је. Ми смо их већ јед ном ис те ра ли, ис те ра ће мо их опет. Не ће мо им до зво ли ти да за вла да ју на шим ле пим се ли ма и гра до ви ма и да у њи ма за ве ду сво ју не на род ну, без бо жнич ку ко му ни стич ку власт. Та ко нам Бог по мо гао! Од мах за тим ка зао је не што, ти хо, Гру ји ну. Гру јин се окре нуо по стро је ним до бро вољ ци ма. - Мир но! - ко ман до вао је. - Дру го ви, ко је с на ма? - Бог! - био је гром ки од го вор. - По здрав на де сно! Сло бо дан је ста јао на не ко ли ко ко ра ка од Гру ји на, ко ји му није до зво лио да ста не у ред са оста ли ма. - Ти, ипак, ни си оби чан бо рац, не го про све тар. Од са да ћеш да сто јиш са мном ис пред стро ја.  Оно је би ло не што дру го кад смо са Гор ди ћем 159


ишли за Бра ту нац - ка зао му је пре смо тре. По што је от по здра вио и ру ко вао се са вод ни ком, Ча вић је по гле дао Сло бо да на. - Го спо ди не по руч ни че, ово је наш чет ни вас пи тач, Сло бо дан Спа со је вић. - А што си ти оста вио че ту? - на сме јао се по руч ник, пру жа ју ћи му ру ку. - Шта ће они без те бе? -  На ша је че та,  го спо ди не по руч ни че,  пу на вас пи та ча.  Ср да чан на ступ ста рог рат ни ка осло бо дио га је да ка же оно што је за и ста осе ћао. - Kа ко то? - по руч ни ко ве гу сте обр ве су се уз ди гле. Сло бо дан је ути шао глас, да га оста ли до бро вољ ци, ко ји су још увек ста ја ли по стро је ни, не би чу ли. - Не ма бо љих ни љу ди, ни Ср ба, од ових на ших мла ди ћа из ма чван ских се ла. Од њих се ми, ва ро ша ни, мо же мо мно го че му до бром да на уч   и мо. - До бро си то ка зао, Сло бо да не. А ода кле си ти? - Из До бри на. - Из бе гли ца? - Да. - Ми има мо, ме ђу оста ли ма, и не ко ли ко срем ских по ро ди ца о ко ји ма се ста ра мо у Обре нов цу. И они су из бе гли од уста шког но жа. - За стао је и од мах нуо гла вом. - Ра то вао сам у три ра та, ви део сам у сво ме жи во ту све га и сва че га, али за ова кве ужа се за ко је сам слу шао од на ших из бе гли ца ни сам још ни кад у жи во ту чуо... - Опет се осмех нуо и пру жио му ру ку. - До бро до шао у мо ју че ту. „Сим па ти чан чи ча”, ми слио је Сло бо дан гле да ју ћи га ка ко се пе ње на сте пе ни це и ула зи у згра ду. Одав но је на ви као да не це ни љу де и бор це по ра сту и из гле ду. Се тио се Пе ре Срем ца, не у стра ши вог пу шко ми тра ље сца, ко ји је био још не што ни жи од овог ста рог рат ни ка, но си о ца Kа ра ђор ђе ве зве зде. И вод ник Ри стић, ко га су уста ше и ко му ни сти за пам ти ли по ње го вим из не над ним и не за др жи вим ју ри ши ма,  ни је мно го ви ши од ове дво ји це. Осе тио је при лив си гур но сти и за до вољ ства, што ће се ово га пу та бо ри ти под ко ман дом чо ве ка ко ји је про шао са хра бром срп ском вој ском кроз бал кан ске ра то ве и кроз Пр ви свет ски рат. Ра до ва ло га је и то што у ову ак ци ју кре ћу и мно ги про сла вље ни бор ци из че тр де сет пр ве го ди не, о чи јим је ју нач ким де ли ма то ли ко пу та слу шао. Ни је ни ма ло сум њао у то да ће, за јед но са чет ни ци ма, до стој но до че ка ти ко му ни сте, и из ба ци ти их „са све тог тла”, ка ко је то по руч ник Ча вић ма ло пре ре као. Чим је сме стио сво ју спре му у про сто ри ју у ко јој ће про ве сти ноћ, иза шао је са на ме ром да про на ђе То шу, међу тим, 160

кад је из ла зио из згра де, срео се са Ми ла ном Kу ни ћем. -  Имам по здра ве за те бе из Kру шев ца -  ка зао је Ми лан пру жа ју ћи ру ку. - Kо би то мо гао да бу де? - на сме јао се Сло бо дан. - На рав но, Гор да на. Пре не де љу да на сам до био пи смо од Ду ши це. Из ме ђу оста лог пи ше ми да се Гор да нин брат ак ти ви рао. Оти шао је у шу му. - Сад смо опет на ис тој стра ни. - Да, хва ла Бо гу. - По гле дао је Сло бо да на ис под ока. - Ни си ми ка зао о че му сте то вас дво ји ца та ко ва жном раз го ва ра ли у Kру шев цу. - Шта је би ло, би ло је, Ми ла не. Не ћу да по вре ђу јем ста ре ра не.  На ро чи то са да.  Да ли је Ду ши ца још што год ка за ла о Гор да ни? - На да се да ћеш јој се ја ви ти. - Мо лим те, кад јој пи шеш, по здра ви Гор да ну у мо је име и ка жи јој да је на ме не оста ви ла вр ло леп и тра јан ути сак. - Са мо то ли ко? - Шта бих дру го мо гао? Ти знаш да ја имам не ко га у До бри ну. - А она дру га? - осмех нуо се и опет га по гле дао ис под ока - она де вој ка ко ја ни је тво ја де вој ка, а пи ше ти ду гач ка пи сма? - До бро, баш кад хо ћеш да знаш. Она је у За во ду за при нуд но вас пи та ње омла ди не. - Вас пи та чи ца? Од мах нуо је гла вом. - Kо мун ка? - Не ка да шња... или се ја, бар то ме на дам. Да ли и ти идеш су тра у ак ци ју? -  Да.  Kао што знаш ни сам ви ше у про свет ној слу жби. Вод ник сам у Пр вом ба та љо ну, у че ти ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа. - Где си, Ми ла не, тра жим те већ по ла са та! - вик нуо је не ко с дру ге стра не пу та, из ме ђу згра да ка сар не. При шао им је ви сок, леп мла дић у офи цир ској уни форм и. -  Да ли по зна јеш Пе ри шу Бо шко ви ћа?  И он је вод ник у Нај да но ви ће вој че ти. - Kа ко да не - на сме јао се Сло бо дан. - Пе ри ша је био пр ви до бро во љац ко га сам ви део кад сам до шао у Ша бац. Био је на стра жар ском ме сту ис пред ка сар не. Пе ри ша му је пру жио ру ку. - Се ћам се и ја. Kао да је би ло ју че. Тог да на си се ја вио у до бро вољ це. - Сад мо жеш да ми ка жеш. За што си ме она ко не по вер љи во по сма трао? 161


- Би ло ми је сум њи во кад сам ви део ка ко си гле дао у згра ду, у дво ри ште, а и ме не си до бро пре ме рио. - Све ме је он да ин те ре со ва ло, што год је би ло у ве зи са до бро во љач ким жи во том. - По гле дао је Пе ри ши не из глан ца не офи цир ске чи зме.  -  Се ћам се до бро и тво јих ста рих,  ис кри вље них цо ку ла. - Те сам цо ку ле по зај мио да из гле дам при стој ни је на стра жар ском ме сту. Мо је су би ле још го ре. - Шта си хтео? - пи тао га је Ми лан. - За де сет ми ну та ко ман ди ри и вод ни ци има ју са ста нак са ко ман дан том ба та љо на и ко ман дан том пу ка. Kроз ва здух су по че ле да се спу шта ју сит не, су ве па ху љи це.  Пр во по ко ја,  дрх т а ва,  нео дл  уч на,  а он да,  на јед ном, ду нуо је хла дан се ве рац и по нео па ху љи це у на ле ти ма пре ко кро во ва згра да, кроз кро шње го лих, цр них гра на, по бе тон ским ста за ма и за кр жља лој, жућ ка стој тра ви. Сло бо да ну су за су ле ли це у тре нут ку кад је при шао вра ти ма ка сар не у ко јој је би ла сме ште на пра те ћа че та. То ша се об ра до вао кад га је ви део. - Баш сам да нас ми слио на те бе. Пре не ко ли ко да на сам до био пи смо од ма ме из До бри на.  Не дав но се ви де ла са тво ји ма. До бро су, али се бри ну, јер им се ни си већ одав но ја вљао. Kа жу да им ни си од го во рио на три пи сма. - До био сам са мо јед но, и на ње га сам од мах од го ворио. - Пи сма су се очи глед но из гу би ла. То се и ме ни де ша ва ло. Си ма Си мић нас све по здра вља... Знам да ће те и то ин те ре со ва ти: се ћаш ли се оне де вој ке из Вог ња са ко јом сам се за ма ло оже нио? - Kа ко да не. Jа го да. - Да, Jа го да. Ма ми су о њој при ча ли До бри ло ви ћи. Пи ше ми да се уда ла. Сло бо дан га је по гле дао ис пи ти вач ки.  Ни је мо гао ни шта да про чи т а са осме ха на ње го вом енер гич ном ли цу. Се тио се да је имао тај исти осмех и на ли те рар ним са стан ци ма,  кад је био нај о зло је ђе ни ји на ко му ни сте због њи хо вих сми ца ли ца у ди ску си ја ма. Имао га је и кад је љут, по ле тео да се об ра чу на са гру пом ко му ни ста на до брин ском кор зу. - Уда ла се за си на имућ ног се ља ка, ње них го ди на... -  Шта ми слиш да нас,  из ове,  са да шње пер спек ти ве пре ки нуо га је Сло бо дан јер му се учи ни ло да То ша не ће ви ше о то ме да при ча - да ли би и да нас до нео исту од лу ку? То ша се окре нуо од Сло бо да на и за гле дао се у вој нич ку тор би цу, ко ја је ви си ла за јед но са чу ту ри цом о гво зде ном кли ну из над кре ве та на ко ме су се де ли. 162

- Оно је би ла ма шта, ко ја је по чи ња ла да се до ди ру је са ствар но шћу. Мо рао сам да пре ки нем. - По гле дао је Сло бо да на и на сме јао се та ко да су му се ви де ли ње го ви пра вил ни, бе ли зу би. - А шта ти ра диш у Шап цу? Зар ти је до са ди ло да се диш и ужи ваш у Ба њи Kо ви ља чи? Сло бо дан је же лео да на ста ви раз го вор о Jа го ди. То ши на ис по вест у До бри ну оста ла му је у све жој успо ме ни, и ка ко му се чи ни ло, ба ци ла ја сну све тлост на је дан део ње го ве ком пли ко ва не и за тво ре не при ро де. На дао се да ће још не што ре ћи и да ће још што год ра све тли ти... Ис при чао му је да се до бро вољ но ја вио да иде у ак ци ју. То ша се опет на сме јао. - Не ми ран си дух, Сло бо да не, иа ко не из гле даш та ко. - За то што сам про све тар - пре ки нуо га је. - Ни је са мо то. И да су те по ста ви ли за чет ног пи са ра, или ко ји би ло дру ги по ло жај, ти би се опет ја вио. Не стр пљив си. Же лео би да све од се бе даш ка ко би се ко му ни зам што пре уни штио, а ко му ни зам се не мо же уни шти ти у јед ној од суд ној би ци. Дра ма са вр еме ног све та, бар у на шем де лу, тек је по че ла да се од ви ја. Пред на ма је огро ман зид, ду жи од ки не ског, али мно го, мно го ви ши од ње га, и твр ђи... Сло бо да ну је у све сти ис кр сла по лу мрач на То ши на со ба у До бри ну, и њи хо ви ду ги раз го во ри. Учи ни ло му се да су опет, из не на да,  до дир ну ли не ку ме та фи зич ку ли ни ју и да ће са да, ви ше не го ика да ра ни је, чим је пре ђу, уто ну ти у још не по зна то не ствар но ста ње ума и ду ха у ко ме се, ипак, све ја сни је на слу ћу је и са гле да до ла зак не ког там ног ви ла је та, ко ји ће на јед ном да их за хва ти и за вла да свим оним што је њи ма нај леп ше, нај бо ље и нај све ти је. Осе ћао је да се у овим тре ну ци ма, ка да се две елит не ко му ни стич ке ди ви зи је пре ба цу ју у Ср би ју, не сме да одва ја од глав не ми сли: за у ста ви ти их и по ту ћи, свим си ла ма, по сва ку це ну. Ни је имао сна ге за ишта дру го. Њи хов ско ра шњи раз го вор о не у мит но сти бор бе про тив ко му ни зма, без об зи ра на по сле ди це, био му је не ко ду хов но осве же ње,  раш чи шћа ва ње до та да,  обо стра них,  не из го во ре них ми сли и осе ћа ња. Же лео је да оста не на то ме, бар за са да. Ма ло пре се по на дао да ће се раз го вор про ши ри ти са Jа го де на де вој ке из До бри на,  на се ћа ња из пред рат них да на,  на парк и кор зо, ли те рар не са стан ке и Бе ле ор ло ве. Знао је да је То ша увек био спре ман да при ча о то ме. Са ту гом у ср цу, пре ки нуо га је. - Из ви ни, не мам ви ше вре ме на. Тре ба да се на ђем са мо ји ма из во да. У ства ри, на ме ра вао је да се ви ди и са Ду шком Сте фано 163


ви ћем, али са да ни је имао ку да. Мо рао је да се вра ти у вод. То ша га је по гле дао сво јим би стрим очи ма и ње му се учи ни ло да га је раз ум   ео. Мо жда и ви ше не го што би он то же лео. Осмех нуо се и пру жио му ру ку. - Не ка ти је са сре ћом - ка зао му је, као и оног ве тро ви тог да на у Љу бо ви ји, пре не го што су кре ну ли на по ло жа је, и он да до дао: - И ти се чу вај! На по љу га је до че као не што сла би ји ве тар, а и па ху љи це се раз ре ди ле и ујед на чи ле.  Kроз не ко ли ко ми ну та ушао је у про сто ри ју где је био сме штен Гру ји нов вод. За те као је са мо де се та ре,  Мла де на и Ве ли за ра,  са се дам-осам до бро во ља ца. Kа за ли су му да су оста ли до би ли про пу сни це за из ла зак у град. Де се та ри су се де ли на кре ве ти ма и ти хо раз го ва ра ли, док су оста ли до бро вољ ци или спа ва ли или чи та ли пи сма од ку ћа, ко ја су се од че стих отва ра ња, за тва ра ња, са ви ја ња и пре са ви ја ња, а и ду гог но ше ња по џе по ви ма, из гу жва ла и по си ве ла. Ски нуо је ши њел, изуо цо ку ле и ис пру жио се на кре ве ту. Тре ба ло би да свра ти код чи ка Сте ве, раз ми шљао је. Об ра до ва ли би му се, а и ње му би би ло при јат но. Има ли би ово га пу та о че му и да при ча ју! Чи ка Сте ва би си гур но био сре ћан због за јед нич ке ак ци је до бро во ља ца и чет ни ка. А и по јео би не што че сти то, пр ви пут по сле ду жег вре ме на. Ипак му се ни је ишло. Осе ћао се до бро и сми ре но ов де, у ша бач ким ка сар на ма, окру жен сто тина ма до бро во ља ца ко ји ће су тра, за јед но с њим да кре ну у бит ку за од бра ну Ср би је. Ни је се мо гао оте ти ми сли ма, као и пред сва ки по ла зак у ак ци ју, ко ли ко се њих ко ји се са да од ма ра ју као ови из ње го вог во да, ко ји се ше та ју ша бач ким ули ца ма, опра шта ју од ро ди те ља, ро ђа ка, при ја те ља, де во ја ка - ко ли ко њих се не ће вра ти ти? Ово га пу та их оче ку је су дар са од лич но на о ру жа ним и по ли тич ки мо ти ви са ним,  елит ним ко му ни стич ким тру па ма. Зар му ни је и Гру јин ка зао, „ово ће би ти ма ло те же не го Бра ту нац”. Ни је у пи та њу са мо њих не ко ли ко сто ти на из Шап ца,  у пи та њу су исто та ко и хи ља де до бро во ља ца из дру гих пу ко ва, а и ве ли ки број чет ни ка. У пи та њу је, у ства ри, суд би на Ср би је... Ви део је ду ге ко ло не чет ни ка у мр ким на род ним но шња ма и до бро во ља ца у си вим уни форм ам   а, ка ко се пе њу и си ла зе по пла нин ским вен ци ма, пру жа ју се у не до глед зе ле ним до ли на ма, кри ву да ју из ме ђу бе лих се ла и за се о ка... Осмех нуо се и уто нуо у ду бок сан без сно ва. Kад се про бу дио, већ је по че ло да се смр ка ва. 164

-  Ала си спа вао -  ка зао је Ве ли зар гле да ју ћи га ка ко не спрет но, још не ра са њен уста је са кре ве та. - Гру јин ми ни је дао да те про бу дим кад се вра тио са кон фе рен ци је, а на ма не ће ни шта да ка же док и ти не уста неш. Тек по сле ве че ре, овога пу та не што гу шће чор бе од па су ља и кром пи ра, и по не ко ли ко ко ма ди ћа рас ку ва ног ме са, Гру јин се обра тио сво ме во ду. Се део је на је ди ној сто ли ци у про сто ри ји, док су до бро вољ ци се де ли на сво јим кре ве ти ма и ра до зна ло га по сма тра ли. -  Зна те већ да су пар ти за ни пре шли Дри ну и да хо ће да осво је Ср би ју. - Ако им не тре ба - упао му је у реч Ве ли зар. - Успе ли су да пре ђу ре ку Лим код Ру да пре де сет-два на ест да на, и то тек по што су их чет ни ци ма јо ра За ха ри ја Осто ји ћа не ко ли ко пу та од би ли и на не ли им ве ли ке гу бит ке.  На том те ре ну су се во ди ле же сто ке бор бе из ме ђу њих и чет ни ка, од по чет ка мар та па све до пре три да на, два де сет пр вог мар та, ка да је наш ба та љон Пе то га пу ка, ко ји је про шлог ме се ца оти шао у Цр ну Го ру,  пре шао из Сан џа ка за јед но са чет ни ци ма Па вла Ђу ри ши ћа. - То је сте - по пра вио га је Ве ли зар - са са да срп ским до бро вољ ци ма, Цр но гор ци ма. - У сва ком слу ча ју, наш ба та љон је са Ђу ри ши ће вим ба та љо ни ма из не на дио пар ти за не. Kре ну ли су из прав ца При бо ја, сти гли до Ру дог, и окру жи ли њи хо ве по ло жа је око Си ро ве Го ре, и по че ли да их оп ко ља ва ју. До шло је до же сто ке бор бе пр са у пр са, у ко јој се ту кло и кун да ци ма. Пар ти за ни су би ли по ра же ни, али су успе ли да се из ву ку из обру ча. Са да су, по што су се сре ди ли, кре ну ли уси ље ним мар шем у прав цу Ибра. - Сад ми је све ја сно - ја вио се опет Ве ли зар. - Ми ће мо их са че ка ти на Ибру. - Не ма шта - осмех нуо се вод ник. - Па ме тан овај наш под на ред ник. Окре нуо се Сло бо да ну. - Хо ћеш ли ти да ка жеш ко ју реч као про све тар? - Шта бих мо гао да ка жем? Сви ми да нас зна мо ко су ко му ни сти и шта су на не ли на шем на ро ду 1941. го ди не. У на шој че ти има Ма чва на чи ји су оче ви и стри че ви, бра ћа и ку мо ви по би је ни од не мач ке ка зне не екс пе ди ци је,  по оно ме:  сто за јед но га. Kо му ни сти ни су ма ри ли ко ли ко ће до ма ћи на би ти по би је но, и ко ли ко срп ских ку ћа по па ље но. - Шта се то ти че Ти та - до дао је Ве ли зар - Jо си па Бро за из Kу мров ца. Ни су ње гов Kу мро вац по па ли ли, и ње го ву хр ват ску род би ну уби ја ли. - Има ли ко ка кво пи та ње? 165


Бо ра Бр ка се на ка шљао. - Дру же Сло бо да не, ти си нам ско ро при чао ка ко је ге не рал Не дић на го во рио Нем це да пре ста ну да уби ја ју сто за јед но га. - Та ко је. За хва љу ју ћи на шој бор би про тив ко му ни ста, од про шле је се ни,  1943.  нема ви ше сто за јед ног.  У то ме смо успе ли. Са да опет мо ра мо да успе мо и да не да мо ко му ни сти ма да за вла да ју Ср би јом. Од њих ни шта до бро не мо же до ћи. Знаш да су про тив Бо га, про тив кра ља, а знаш и шта ми сле о фа ми ли ји. - И зе мљу ’оће да узму на ма, се ља ци ма, - до пу нио га је Вељ ко Осто јић, ко ји је по сле пред ста ве у Ба њи Kо ви ља чи до био на ди мак „Глу мац”. Ве ли зар се окре нуо да га ви ди са ме ста где је се део. -  Ни си још ка зао да ће да по би ју и све по по ве...  и све глум це! До бро вољ ци су се гла сно на сме ја ли. -  Ни си до бро рек’о,  под на ред ни че,  да про стиш.  Сви ми зна мо да ће и глум це, али ко је? Нај ви ше ће оне ко ји су пред ста вља ли до бро вољ це ка ко ’ап се си ро те ко му ни сте,  као што си ти ра дио. Опет су се сви за сме ја ли,  а кад се смех ути шао,  Вељ ко Осто јић је,  озбиљ ног,  ско ро ту жног ли ца,  опет про го во рио, ово га пу та ти шим гла сом, као да им са оп шта ва не што у по ве ре њу, што са мо они тре ба да зна ју. -  А ка жу,  не ће ни шта они ма ко ји на би ни пред ста вља ју по ли тич ке ко ме са ре, као ја што сам. - Е са да до ста - уме шао се вод ник кад је и он пре стао да се сме је.  -  Су тра из ју тра ће мо ра но на же ле знич ку ста ни цу. Мо ра да се од ма ра. Сле де ћег ју тра ба та љон је мар ши рао ша бач ким ули ца ма под пу ном рат ном спре мом, са вој ном му зи ком на че лу, и раз ви је ном за ста вом. Од мах иза за ста ве ја хао је ко ман дант пу ка, ма јор Kра со је Но та рош са ко ман дан том ба та љо на, а ис пред сво јих че та ја ха ли су ко ман ди ри,  ка пе тан Ми о драг Нај да но вић,  по руч ник Пре драг Мла де но вић,  по руч ник Хра ни слав Ча вић,  и ко ман дир Пра те ће че те, Ан ђел ко Дра шко вић. Иа ко ни је да та на ред ба за па рад ни марш, до бро вољ ци су са ми од се бе сту па ли твр до и сло жно, уз диг ну тих гла ва, за ба че них ра ме на, по так ту до бо ша ра вој не му зи ке. Ба та љо ну су се са јед не и дру ге стра не ули це по че ла да при дру жу ју де ца, а ма ло-по ма ло де ци су по че ли да при ла зе и ста ри ји.  На ку ћа ма су се отва ра ли про зо ри,  и са њих су им мно ги ма ха ли ру ка ма и ма ра ми ца ма. 166

Kа да су сти гли до же ле знич ке ста ни це, та мо их је че ка ла ве ли ка гру па на ро да: ро ђа ци, при ја те љи, сим па ти зе ри до бро во љач ке бор бе, ра до знал ци... Чу ли су се по ви ци: - Жи ве ла срп ска вој ска! До ле Ти то! До ле ко му ни сти! - Та ко су нас исто - ка зао је Ве ли зар Сло бо да ну, за жа ре на ли ца и бли ста вих очи ју - по здра вља ли и че тр де сет пр ве. Зна овај на род ко смо ми, а ко су ко му ни сти. Уто вар ја ха ћих и то вар них ко ња, ко мо ре са хра ном и му ни ци јом, тра јао је не ко ли ко са ти. До бро вољ ци ко ји ни су би ли за ду же ни уто ва ром, од ло жи ли су ран че ве и сло жи ли пу шке у ку пе. Вој на му зи ка је за сви ра ла ко ло. До бро вољ ци, са не ко ли ци ном под о фи ци ра и офи ци ра, ци ви ла, шест-се дам де во ја ка, до хва ти ли су се за ру ке и по ве ли ко ло. Вла да ло је ве дро, ве се ло рас по ло же ње. Чак се и сун це по че ло да про би ја кроз мут не, те шке обла ке. Сло бо дан је ста јао у гру пи вој ни ка из сво га во да и по сма трао за та ла са ни и из ви ју га ни ред на сме ја них и за ја пу ре них игра ча.  У јед ном тре нут ку им је при шао сре до ве чан чо век у ци вил ном оде лу. - Не бри не мо ми за Ср би ју - ка зао је, на ме шта ју ћи на о ча ре на круп ном, ко шча том но су - док има мо ова кву вој ску. У Шап цу је би ла јав на тај на да до бро вољ ци иду у су срет ко му ни сти ма,  ко ји су пре шли Дри ну,  и да ће са чет ни ци ма обра зо ва ти за јед нич ки фронт не где из ме ђу Ра шке и Kра ље ва. Сло бо дан је по чео да по сма тра оку пље ни на род. Не ки су ста ја ли у гру пи ца ма, ко је су окру жи ва ле јед ног или ви ше до б ро во ља ца. „Ро ђа ци”, ми слио је. Не ки су из ме ђу се бе не што жи во рас пра вља ли, а не ки су са мо по сма тра ли ко ло и осме хи ва ли се. Ту и та мо ста ја ле су по две-три де вој ке, ко је су ве ро ват но до шле да ис пра те или бра ћу или де ча ке с ко ји ма су се за ба вља ле. По ред вра та на ста нич ној згра ди ви део је мла ду же ну на сло ње ну на зид. Би ла је об у че на скром но али уку сно. Гле да ла је до бро вољ це ка ко уно се у ва го не пу не џа ко ве и уво де ко ње. У јед ном тре нут ку јој је при шао ко ман дир Пр ве че те, по руч ник Пре драг Мла де но вић, ко ји се ста рао око уто ва ра ко мо ре, и остао са њом у ти хом, али жи вом раз го во ру де се так ми ну та. - То му је же на - ка зао је Гру јин кад је при ме тио ка ко их по сма тра. - Не дав но су се, пре не ко ли ко ме се ци, вен ча ли. Kа жу да је то ве ли ка љу бав. Сло бо да на су, ви со ки и им по зант ни из гле дом и др жа њем, под се ти ли на ка пе та на Ми лој ка и Све тла ну. Та ко су не ка ко и они из гле да ли у срећ ним да ни ма. По ред не ко ли ко пут нич ких ва го на - ве ћи на су би ли сточ 167


ни - ви део је гру пу ста ри јих љу ди у на род ним но шња ма, ка ко су оп ко ли ли по руч ни ка Ча ви ћа и ка ко га па жљи во слу ша ју. - То су ње го ви Обре нов ча ни до шли да га по здра ве и да се опро сте с њим пре по ла ска у бор бе - опет је об ја шња вао Гру јин. - Он им је био пред сед ник оп шти не, а си гур но су и ње го ви рат ни дру го ви. „Ста ри рат ник!” ми слио је Сло бо дан. С ка квим осе ћа њи ма и ми сли ма по ла зи да нас овај чо век у бор бу про тив ко му ни ста?  Kа ква је раз ли ка из ме ђу ње го вог при пре ма ња за Kу ма нов ску бит ку, у ко јој се осве ти ло Kо со во, или за бит ке на Це ру, Kо лу ба ри, на Со лун ском фрон ту? Да нас му је, си гур но, те же, мно го те же. И то не због го ди на. Ушао је јед ног да на у до бро во љач ки штаб, као и он, и то ли ки дру ги, и до бро вољ но се ја вио. А ни је мо рао... Kа пе тан Ми о драг Нај да но вић,  по ви шег вит ког ста са, ишао је жур но од јед ног до дру гог ва го на и из да вао крат ка, оштра на ре ђе ња. Kао ак тив ни офи цир ни је се ба вио по ли ти ком. При шао је на по зив ге не ра ла Не ди ћа сеп тем бра 1941. Kо ман дир пра те ће че те по мо гао је сво јим вој ни ци ма да уве ду у ва гон ома њег ри ђу, ко ји се на јед ном по чео да про пи ње и оти ма. Не ко ли ко пу та по глед му се срео са ње го вим До бри ња ни ном,  Ми ло шем Мрк ши ћем,  ко ји је играо у ко лу,  као и увек озби љан и до сто јан ствен, стал но до јед не сим па тич не, на сме ја не де вој ке ру ме них обра за. На гво зде ној сте пе ни ци пут нич ког ва го на ста јао је до бро во љац са раз ви је ном пу ков ском за ста вом,  по сма трао ко ло и за до вољ но се сме шкао. Сло бо дан се се тио да га је ви део прет про шле зи ме ка ко бо со ног тап ка по сне гу на стра жар ском ме сту. За гле дао се у за ста ву и ср це му је бр же за ку ца ло. Из ра ђе на од фи не, те шке ма те ри је, из гле да ла му је див но у цр ве ној, пла вој и бе лој бо ји, са ко сов ским кр стом из ве зе ним зла том, са че ти ри сло ва, и нат пи сом: „С ве ром у Бо га, за Kра ља и Отаџ би ну - До бро вољ ци”. За ста ве су се из но си ле из ка сар ни са мо у из у зет ним при ли ка ма,  на ро чи то пред по ла зак у зна чај ни је бор бе и бит ке. Пр ви пут ју је ви део раз ви је ну у Бе о гра ду, ка да им је го во рио ге не рал Не дић на по ла га њу вој нич ке за кле тве. У тој за ста ви ви део је сим бол и за лог све га нај све ти јег и нај дра жег што је но сио у ср цу. Об у хва тио је по гле дом ва го не,  до бро вољ це и ску пље ни на род. „Го спо де Бо же, по мо зи нам”, по ми слио је, „да по бе ди мо ко му ни сте”. Окре нуо се пр ема Шап цу. „И да се вра ти мо жи ви и здра ви”. 168

Из не на да, тру бач је за сви рао збор. - Спре ман за смо тру! - на ре ђи ва ли су вод ни ци сво јим вој ни ци ма. До бро вољ ци су се одво ји ли од ци ви ла, до гра би ли пу шке из ку па и по тр ча ли сва ко сво јој је ди ни ци. Kроз не ко ли ко ми ну та ста ја ли су у двој ним ре до ви ма, дуж пе ро на, по во до ви ма и че та ма. На чи сти ни ис пред њих пу шко ми тра ље сци су у пра вој ли ни ји по ста ви ли сво је пу шко ми тра ље зе, а они из пра те ће че те те шке ми тра ље зе, ла ке и те шке ба ца че. Из ста нич не згра де иза шао је ко ман дант пу ка,  Kра со је Но та рош, са ко ман дан том ба та љо на и сво јим ађу тан том, а од мах иза њих отац Ра до ван и отац Да ни ло, об у че ни у оде жде и са ка ди о ни ца ма у ру ка ма. - По здрав на ле во! - од јек нуо је глас нај ста ри јег по чи ну ко ман ди ра, ка пе та на Ми о дра га Нај да но ви ћа. Све ште ни ци су за ста ли по сле не ко ли ко ко ра ка, а ко ман дант пу ка је про ду жио у прат њи ко ман дан та ба та љо на и ађу тан та. Пр во је са лу ти рао за ста ви, за тим је про шао ис пред че та,  от по здра вља ју ћи сва ком ко ман ди ру по себ но.  Kад је об и шао по след њу че ту, вра тио се ка сре ди ни ба та љо на и са лу ти рао. - По ма же Бог, ју на ци! - вик нуо је. -  Бог ти по мо гао -  од јек ну ло је пе ро ном из бли зу шест сто ти на гр ла. - Дру го ви, ко је с на ма? - пи тао је ка пе тан Нај да но вић. - Бог! - за о рио се гром ки од го вор. - На ме сту вољ но! - ко ман до вао је Нај да но вић. - До бро вољ ци - обра тио им се ма јор Но та рош - ко му ни сти су упа ли у Ср би ју на не ко ли ко ме ста. Ви ће те их ва шим пу шка ма, бом ба ма, кун да ци ма и ба јо не ти ма за у ста ви ти. По ка жи те им ка ко се бо ре срп ски до бро вољ ци за крст ча сни и сло бо ду злат ну. Не дај те им да уђу у на ша се ла и гра до ве и да их за га де сво јим без бо жним,  ту ђин ским иде ја ма и де ли ма.  Жи вео наш мла ди краљ, Пе тар Дру ги! - Жи вео, жи вео, жи вео! Kо ман дант је по гле дао пре ма ста нич ној згра ди. - Са да ће на ши све ште ни ци, отац Ра до ван и отац Да ни ло, да се по мо ле Бо гу и све то ме Ђор ђу за на шу по бе ду. Та ко ђе ће бла го сло ви ти и ва ше оруж је. Па ле су ко ман де „пу шке к но зи!” и „ски дај ка пе!” Све ште ни ци су очи та ли не ко ли ко мо ли та ва,  ка де ћи у исто вре ме пре ма по стро је ним бор ци ма. Kад су за вр ши ли са мо ли тва ма,  ока ди ли су и бла го сло ви ли,  уз ти хо по ја ње,  пу шко ми тра ље зе, те шке ми тра ље зе и ба ца че. Отац Ра до ван се од мах за тим обра тио сна жним и ја сним 169


гла сом ба та љо ну. - Бог вас бла го сло вио, до бро вољ ци, и по да рио вам сна гу да по бе ди те не при ја те ља срп ског на ро да. И ви, као што су то мно го пу та пре вас ра ди ли ва ши пре ци, кре ће те са да у бит ку за Ср би ју. На пра вио је знак ИС ХС НИ KА, Исус Хри стос по бе ђу је, и по ла ко, ши ро ким по те зи ма ру ке, пре кр стио ба та љон. Тек кад је воз кре нуо, Сло бо дан је ме ђу ци ви ли ма и до бро вољ ци ма из дру гих ба та љо на ви део на пе ро ну То шу и Ду шка Сте фа но ви ћа.  „Ве ро ват но су за ка сни ли”,  по ми слио је. Би ло му је жао што се ни је и са њи ма опро стио. У исто вре ме гри зла га је са вест што се ју че она ко на гло ра стао са То шом, ко ји је очи глед но осе ћао по тре бу да са не ким по раз го ва ра, мо жда баш с њим. Зар му се ни је већ јед ном по ве рио? Ис при чао му је сво ју ин тим ну при чу о Jа го ди. Исто та ко, из гле да ло му је да је и он сам из гу био дра го це но вре ме ко је се ни кад ви ше не ће мо ћи ни чим на док на ди ти. Jед но лич но кла па ра ње во за. Сме сти ли су се ка ко су нај бо ље мо гли на ран че ве у сточ ном ва го ну. Пр вих сат-два, ве се ли и ве дри због пред сто је ће ак ци је, а дир ну ти, сва ки за се бе, го во ри ма ко ман дан та и оца Ра до ва на и бла го си ља њем њих и оруж ја, пе ва ли су сло жно и сна жно до бро во љач ке пе сме. Ма ло-по ма ло су се за мо ри ли и сми ри ли.  Не ко вре ме су пре при ча ва ли до га ђа је по след њих не ко ли ко не де ља:  од ла зак на Со ко-град,  бор бе у Бра тун цу и око Бра тун ца,  при ред бу у Ба њи Kо ви ља чи. Нај зад су ућу та ли и пре да ли се сва ко сво јим ми сли ма. Опет се чу ло са мо јед но лич но кла па ра ње.  Сло бо да на је по че ла по ла ко да об у зи ма она ста ра уз не ми ре ност пред бор бу. Ме ђу тим, она га ни је ви ше бри ну ла. „Та ко мо ра да бу де”, ми слио је са не ком вр стом олак ша ња.  За ми шљао је да не што слич но осе ћа ју и пре жи вља ва ју и ње го ви дру го ви, са мо ни ко о то ме, као ни он, ни је го во рио, нај ви ше из по но са, а и из бо ја зни да ће га не ко по гре шно раз ум   е ти, по ми сли ти да се упла шио... Са да је знао да ће све под све сне стреп ње и зле слут ње пред не из ве сно шћу не ста ти оно га тре нут ка кад пла не пр ва пу шка и кад из над гла ве зви зне пр ви ме так. Чи ни ло му се да да нас по зна је се бе мно го бо ље не го пре го ди ну да на ка да је исто ова ко кре тао за Хо мо ље. Раш чи стио је са са мим со бом.  Пре све га,  ни је ни нај ма ње сум њао да је иза брао пра ви пут и да је то и је ди ни жи вот ни пут ко ји је мо гао у овим те шким да ни ма да иза бе ре - пут жр тве. Не ма на ње му ни ка кве сла ве, ни ка квог обе ћа ња за не ку срећ ни ју и леп шу лич ну бу дућ ност. Ни на Ан ђел ку ни је ви ше мо гао да ми сли. Пред со бом као чо ве ком, ви део је не где у да љи ни си ви, ма гле 170

ни зид.  Jа вља ла му се по ми сао да ће,  мо жда,  и да се су да ри јед ног да на са тим зи дом, да не ће пре жи ве ти тај су дар - и да ће оја ди ти мај ку и се стру. То би му би ла нај ве ћа жа лост. У пут нич ким ва го ни ма пу то ва ли су ци ви ли, а у јед ном од њих на ла зио се штаб ба та љо на и ко ман ди ра че та,  са сво јим пра ти о ци ма. На пр вој же ле знич кој ста ни ци на ко јој је воз стао, по зва ли су офи ци ре на кон фе рен ци ју са ко ман дан том ба таљо на. Тек по сле ви ше од јед ног са та, на дру гом за ста ја њу, вра тио се Гру јин. Jош док је ула зио кроз вра та, по звао је Сло бо да на да узме свој ра нац и сед не по ред ње га. - Иде мо за Kра ље во - ка зао му је ти хо, чим су по се да ли. Jед на ја ка пар ти зан ска ко ло на се при бли жа ва пре ко Зла ти бо ра пре ма Ива њи ци.  Дру га ко ло на се кр еће у прав цу Ушћа на Ибру. Из гле да да ће по ку ша ти да пре ђу ре ку, исто вре ме но на не ко ли ко ме ста. - Kо ли ко их има? - Две ди ви зи је. Се дам до осам хи ља да, а мо жда и ви ше. Не зна мо тач но. По ред бор би са на шим Пе тим пу ком и Ђу ри ши ће вим Цр но гор ци ма, има ли су и не ко ли ко же сто ких су да ра са ср би јан ским чет ни ци ма. Из гле да да из бе га ва ју ве ће бор бе. Хо ће по сва ку це ну да пре ђу Ибар.  На ши пу ко ви су та ко ђе кре ну ли, као и ми, у прав цу Ибра. - Бит ка за Ср би ју - осмех нуо се Сло бо дан. - Чуо си шта је отац Ра до ван ре као. -  Не знам са мо ка ко ће наш ко ман дир,  по руч ник Ча вић, из др жа ти. Цео овај те рен је бр до вит, а он је већ за шао у го ди не. - Ср би јан ци су на ви кли да се ве ру по пла ни на ма. Се ћаш ли се ка ко су нам го во ри ли се ља ци у Хо мо љу? „Од мах ту, пре ко бр да.” - Ни је са мо то - по че шао се иза вра та вод ник по сле ма ле стан ке. - Ме ни ће ово би ти пр ви  пут да идем у бор бу без Гор ди ћа. Он ми је увек био или вод ник, или ко ман дир, па сам на ви као на ње га... „Ето”, по ми слио је Сло бо дан, по сма тра ју ћи круп но вод ни ко во ли це, за ко је му се са да учи ни ло као да га је не ко гру бо ис кле сао че ки ћем и дле том из сте не, па за бо ра вио да до те ра сит не не пра вил но сти и да га угла ча. „Ето, чак и тај на из глед нео се тљи ви,  хра бри бо рац из че тр де сет пр ве има сво је бо ја зни и слут ње.” То га је на не ки на чин и раз ве се ли ло. По твр ди ло је ње го ве ми сли о ра зно вр сно сти људ ске при ро де и по тре би при ла го ђа ва ња но во на ста лим си ту ац   и ја ма, на ро чи то оним из не над ним. - Уо ста лом - на сме јао се - пр ви пут ти је, као и ме ни, да 171


нас у бор бу во ди чо век ко ји је но си лац Kа ра ђор ђе ве зве зде, про сла вље ни ста ри рат ник. Зар то ни је, са мо по се би, ве ли ка част? -  И то је тач но -  раз ве дрио се ма ло Гру јин.  -  Не ко је на кон фе рен ци ји спо ме нуо ка ко је пла ни на Че мер но по кри ве на ду бо ким сне жним на но си ма. Ча ви ћа је то под се ти ло на пре ла зак Ал ба ни је у Пр вом свет ском ра ту, па нам је ис при чао ка ко је та мо снег био и до па зу ха, и ка ко су ус пут гу би ли ко ње и во ло ве, а уско ро и љу де. Са ве то вао је да ако се на ђе мо у слич ној си ту ац   и ји, да про стре мо ша тор ска кри ла пред ко ње, да по њи ма га зе. - Ето, ви диш! Ње го во ис ку ство из шест го ди на ра то ва ња до бро ће нам до ћи. Kа да се спу стио мрак, за ста ја ли су још не ко ли ко пу та, а на јед ној ста ни ци оста ли су по ду же, мо жда и нај ве ћи део но ћи, ни је био си гу ран. Бу дио се и по но во па дао у сан. Kа сни је се се ћао ка ко је, док су ва го ни ми ро ва ли, слу шао за ви ја ње ве тра и до бо ва ње ки шних ка пљи ца по кро ву. Би ло је хлад но и вла жно. Ле де ни ва здух је про ла зио кроз пу ко ти не из ме ђу да са ка, кроз ши ње ле и ша тор ска кри ла у ко је су се уви ли. Под је био тврд и не ра ван од ле тви ца, ко ји ма су га, по све му су де ћи, ви ше пу та кр пи ли. Не ки су се до бро вољ ци, као и Сло бо дан, опру жи ли сре ди ном про сто ри је, док су дру ги се де ли дуж зи до ва, осла ња ју ћи се ле ђи ма на зид не да ске. Про бу дио га је Ве ли за рев глас. - Хај де, дру го ви, шта сте се успа ва ли, као да ни кад ни сте спа ва ли. Сад ће да за ми ри ше ка фа. Jе два је отво рио очи. И не хо ти це је по ми ри сао ва здух не ко ли ко пу та. - Kа ква ка фа - љут нуо се де се тар, под на ред ник Мла ден. Шта са њаш! - Не са њам. И хо ће да за ми ри ше ова ко ра но, на са бај ле... са мо не ов де, код нас. - Па што нас он да бу диш? Ве ли зар је ста јао по ред ма лог про зо ра са мут ним, на пу клим ста клом, па иа ко је био ви сок ра стом, мо рао је да се ис пи ње на пр сте да би мо гао да ви ди шта се на по љу де ша ва. Kла па ра ње точ ко ва се по сте пе но успо ра ва ло,  а шкри па коч ни ца је по ста ја ла све гла сни ја. - Са да сти же мо на не ку ста ни цу пу ну све та. Kад воз ста не, отво ри ће мо вра та па ће мо им от пе ва ти не ку на шу пе сму. Не ка ви де ка ко до бро вољ ци иду у бор бу. Мла ден се окре нуо на дру гу стра ну и на ву као ши њел пре ко гла ве. - Не мој да се ша лиш да отва раш вра та. Ио на ко смо се ов 172

де по смр за ва ли. Чуо се отег нут зви ждук. Воз је са свим ус по рио, коч ни це су још јед ном за шкри па ле, и кла па ра ње точ ко ва по гво зде ним ши на ма се на јед ном сми ри ло. - За вет смо свој ми Отаџ би ни да ли - по чео је Ве ли зар. - Да ста ре сла ве вра ти мо јој сјај - при хва ти ло је не ко ли ко до бро во ља ца. - Па ма кар сви до по след ње га па ли - при дру жио им се и Мла ден, по ла ко и не си гур но уста ју ћи и обла че ћи ши њел. - Ми за вет свет ис пу ни ће мо тај - за тво ре ни ва гон се ис пу нио пе смом. Мла ден је при шао те шким вра ти ма и по ву као их, а Ве ли зар му је по мо гао да их отво ри. - У бој, у бој, сва омла ди на сту па, за дру гом друг, за бра том брат, ју на ци сла ве но ве... - пе ва ли су сло жно, већ пот пу но раз бу ђе ни, ти ска ју ћи се ис пред отво ре них вра та, да ви де „ста ни цу пу ну све та”. - На траг, на траг! - ви као је же ле знич ки чи нов ник се ља ци ма са пу ним тор ба ма о ра ме ни ма,  же на ма са за ве жља ји ма и пле те ним ко та ри ца ма, мла дим де вој ка ма ко је су по ма га ле мај ка ма да но се пр тљаг. - Ово је вој на ком по зи ци ја. У пут нич ким ва го ни ма не ма ви ше ме ста. До бро вољ ци су за вр ши ли пе сму и ућу та ли. - Не пе ва ми се ви ше - ка зао је Ве ли зар - кад ви дим ка ко се овај на род му чи. Сад смо им ми узе ли и сточ не ва го не. - Се ља ци но се на мир ни це да их про да ју у ва ро ши - ти ши ну је пре ки нуо вод ник Гру јин, од ма ху ју ћи гла вом - а ва ро ша ни иду на се ло да их та мо ку пу ју. - Имаш пра во - ја вио се Ве ли зар. - Зар не би би ло бо ље да јед ни од дру гих ку пу ју и про да ју ов де? Шта им тре ба да пу ту ју! - Се љак ће да про да бо ље у ва ро ши - од го во рио му је Бо ра Бр ка - а ва ро ша нин ће да ку пи је фи ни је у се лу. А ово к’о да ни је ни се ло, ни ва рош, не го к’о не ка ва ро ши ца. - Све он зна нај бо ље - на сме јао се Ве ли зар. - Не ма шта, се љач ка па мет. - А шта си ти ра дио пре ра та? - пи тао га је је дан од до бро во ља ца ко ји су ста ја ли око ње га и гле да ли кроз вра та. - Био сам ма шин ски бра вар. - Jе л’ то исто - Бо ра Бр ка се окре нуо Сло бо да ну, је два се уз др жа ва ју ћи да се не осмех не - к’ и Ти то што је био? - Kа кав Ти то! - љут нуо се Ве ли зар. - Тај ни је про вео ни је дан је ди ни дан на по ште ном по слу. Jа сам ра дио од ју тра до мра ка, исто та ко к’о и ти и ти тво ји се ља ци. Ло ко мо ти ва је пи сну ла,  ком по зи ци ја ва го на се је дан путдва пут за др ма ла и кре ну ла. 173


- Хо ће мо ли су тра да про сла ви мо? - Ве ли зар се обра тио Сло бо да ну кад су за тво ри ли вра та и сме сти ли се опет на ран че ве. - Шта да сла ви мо? -  Та ни си,  ваљ да,  за бо ра вио.  Су тра је два де сет сед ми март. Дан ка да смо се ми Ср би про сла ви ли. - Од сла ве се не жи ви - од вра тио је Бо ра. - Jош ка ко мо же да се жи ви од сла ве - уме шао се о пет Гру јин. - Пи тај оне у Лон до ну што су рас ки ну ли пакт... -  Па пот пи са ли ка пи ту ла ци ју и се ли на ави о не,  а народ оста ви ли да се му чи - до пу нио га је под на ред ник Мла ден. - Мо рам да при знам - ка зао је Сло бо дан - и ја сам био је дан од оних ко ји су де мон стри ра ли и ви ка ли „бо ље рат, не го пакт”. - И ја сам, и ја сам - ја ви ло се још не ко ли ко до бро воља ца. - И ја сам исто та ко у Вр шцу - ка зао је Гру јин - али шта смо ми зна ли! Kри ви су они ко ји су нас до ве ли у та кву си ту а-  ци ју, да не ма мо из ла за пред ве ли ком си лом ко ја је већ по ко ри ла по ла све та, не го да пот пи су је мо, а исто та ко кри ви су и они ко ји су пот пи са ли капитулацију и по бе гли у Лон дон,  па нас одан де по зи ва ју да улу до ги не мо. -  То је све из ина та -  ка зао је за ми шље но под на ред ник Мла ден. - Kа кав инат? - пи тао је Ве ли зар. - Наш на род је из ина та сру шио пакт. Где ће мо ми да пред Хи тле ром по гне мо гла ве! Ни су то са мо ге не ра ли и по ли ти ча ри. Так’а нам је на рав... Та ко би ми и опет. „Та ко ће и на ши си но ви, и на ши уну ци”, по ми слио је Сло бо дан, и ни је био си гу ран да ли је на то по но сан, или је због то га жа ло стан. Или је и јед но и дру го. -  При ча се да Ен гле зи са да по ма жу Ти та -  ка зао је ти хо Бо ра Бр ка и по гле дао Сло бо да на. Сло бо дан је уз дах нуо.  Шта да ра ди?  Не мо же да ла же овим мла ди ћи ма, ко ји ће већ да нас или су тра, за јед но с њим, мо жда да ги ну да ле ко од сво јих до мо ва. - Да, при ча се... а из гле да да је за и ста та ко. - Он да, зна чи - ја вио се пу шко ми тра ље зац Ста ни ша, ко ји је ве ћи ном ћу тао и слу шао дру ге - оста ви ће чет ни ке. - Ваљ да не ће - ка зао је под на ред ник Мла ден - Дра жа је ми ни стар вој ске и мор на ри це. Шта ти ми слиш, дру же Сло бо да не? - Ни је ла ко пи та ње. Да су Ен гле зи па мет ни, и да им је ста ло до на шег на ро да, не би ни кад по ма га ли ко му ни сте. Ако их за и ста по ма жу, ко ће га зна ти шта од њих још мо же да се оче ку је. У сва ком слу ча ју - осмех нуо се и по ви сио глас - не ће мо са да и о то ме да лу па мо гла ву. Ми чу ва мо Ср би ју и не да мо је ко му ни сти ма. То је са да нај ва жни је. 174

- И Ен гле зи ће јед ног да на да ув иде да су по гре ши ли - ка зао је Ве ли зар. Оно све ча но рас по ло же ње ко је их је пра ти ло од тре нут ка ка да су чу ли да иду у бор бу про тив ко му ни стич ких ди ви зи ја, као да је на јед ном не ста ло. Не ста ли су и осме си и ме ђу соб на за дир ки ва ња. Ве ли зар је по чи њао не ко ли ко пу та пе сму,  али ни ко ни је при хва тио.  Чак ка да је Вељ ко Осто јић Глу мац ис при чао не што,  што би са мо пре де се так ми ну та иза зва ло ур не бе сни смех, сад се је два њих не ко ли ко сме ја ло. „Чим зви зне пр во зр но”, по ми слио је Сло бо дан, „за бо ра ви ће они и Ен гле зе и оне у Лон до ну”. За ста ја ли су још не ко ли ко пу та на ста ни ца ма,  је дан путдва пут, и по ду же. Већ се уве ли ко спу стио мрак кад су сти гли на ста ни цу у Kра ље ву. Гру јин је оти шао на са ста нак са офи ци ри ма ба та љо на, а они су оста ли у ва го ни ма. По сле не ког вре ме на чу ли су раз го вор ко ји је до ла зио спо ља.  Отво ри ли су ма ло вра та и ви де ли не ко ли ко до бро во ља ца са пу шка ма на ра ме ни ма и шле мо ви ма на гла ва ма, ка ко иду од ва го на до ва го на. - Из ког сте пу ка? - пи тао је Ве ли зар кад су про ла зи ли по ред њих. - Из Че твр тог. А из ко јег сте ви? - Ми смо из Тре ћег. Jе ли вам ов де цео пук? - Не, ни је. Ми смо у прат њи ко мо ре из на шег Пр вог ба та љо на, ко ји је да нас оти шао на Ушће. Оста ви ли су нас ов де да чу ва мо не ку спре му. - Пре не го што су оти шли на те рен - ка зао је дру ги до бро во љац до ње га - ге не рал Kо ста Му шиц ки је из вр шио смо тру це лог пу ка... А би ло је здра во ле по гле да ти. И мно го на ро да се на ку пи ло. - Лич но Му шиц ки?! Зна чи да се ов де не што ве ли ко спре ма - уз вик нуо је Ве ли зар. - Та ко и ми ра чу на мо. Би ће не ке ве ли ке гу жве. - Да ли је он још увек у Kра ље ву? - Ни је. Вра тио се у Бе о град. - Да ли зна те вод ни ка Жа ру Авра мо ви ћа? - пи тао је Сло бо дан. - Kа ко га не би зна ли. И он је да нас оти шао на Ушће са сво јим во дом. - Kо вам је ко ман дант ба та љо на? - пи тао је Ве ли зар. - Kа пе тан Ра дој ко Ђу рић - од го во рио је до бро во љац из мра ка, са при зву ком по но са у гла су. - Он је био са чет ни ци ма че тр де сет пр ве, док су они још са ра ђи ва ли са ко му ни сти 175


ма, па кад је ви део шта ко му ни сти хо ће, он се први с њи ма по био. По сле се ја вио Не ди ћу, а Не дић га по слао на ма. - Наш је ко ман дир по руч ник Ча вић - ка зао је Ве ли зар. Он је Со лу нац, но си лац Kа ра ђор ђе ве зве зде. Kад су че твр то пу ков ци оти шли, Ве ли зар се на сме јао. - Ми сли ли су да само они има ју чи ме да се хва ле. Сло бо да на је об ра до ва ла вест да и Жа ра уче ству је у ак ци ји. Мо жда ће се ви де ти и с њим и са Трај ком, не у стра ши вим „Ером с оно га сви је та”, ко ји му је обе ћао да ће га по се ти ти у До бри ну чим се рат за вр ши, да ви ди ка кве су му то та ко на ро чи те де вој ке, те До бри њан ке. У све сти му је ис кр снуо Ан ђел кин лик, ко ји је у по след ње вре ме све ви ше бле део. Ово га пу та ју је ви део ја сно, као оно га да на ка да су се опра шта ли. Мо ра да је мно го жа ли ла за оцем,  о ко ме му је са оду ше вље њем при ча ла у до брин ском пар ку, а исто та ко и ка сни је, у Све тла ни ном ста ну. Шта она са да ра ди?  А исто та ко и Све тла на...  Тр гао се.  Са да ни је би ло вре ме да се о то ме ми сли. Ве ли зар је за тво рио вра та и у про сто ри ји је за вла дао пот пу ни мрак. Ве ћи на до бро во ља ца се де ла је на ран че ви ма и ћу та ла. Не ко ли ко њих ле жа ло је на по ду и, из гле да, спа ва ло ду бо ким сном. Ски нуо је ши њел, за вио се у ње га и у ша тор ско кри ло, и у сле де ћем тре нут ку за спао твр дим сном. Про бу ди ла их је тру ба. Опет она иста, не при јат на је ка, ко ја је за глу ши ва ла уши и уз не ми ра ва ла цео жив ча ни си стем, же љан сна и од мо ра. Има ли су и од го ва ра ју ће ре чи за ари ју, ко ја се не сно сно и не ми ло срд но убр за ва ла и по на вља ла: „Бу ди, бу ди Ре му кад нај бо ље спа ва; раз бу ди га, раз др мај га, не дај му да спа ва...” Ина че, та иста тру ба, зву ча ла је при јат но и уми ру ју ће кад би са мо по сле пет на ес  так ми ну та, по што су се уми ли и про пи сно обу кли, ста ја ли у двој ним ре до ви ма са пра зним пор ци ја ма у ру ка ма, и че ка ју ћи за до ру чак, слу ша ли ка ко ме ло дич но сви ра мо ли тву.  Исто та ко је де ло ва ло и „по ве чер је”,  од је ку ју ћи отег ну то и дрх та во на кра ју да на, обе ћа ва ју ћи нај зад ча со ве за слу же ног од ма ра ња и без бри ге умор ном те лу. Сва ка че та је има ла сво га тру ба ча,  ко ји се ни је ни кад одва јао до тру бе.  За вре ме ак ци ја упо тре бља ва ла се са мо за „уз бу ну” и „ју риш”. Не при ја тељ ни је смео да зна где су спа ва ли, ру ча ва ли и ве че ра ва ли. Де се тар Мла ден је отво рио вра та. По чи ња ло је да сви ће. - Ми ри ше ка фа, Ве ли за ре! - на јед ном је уз вик нуо. - Шта ти са да при чаш! - Ве ли зар је стао до ње га, тр ља ју ћи очи. Мла ден,  ма ло ни жи од Ве ли за ра,  али жи лав и окре тан, до хва тио га је чвр сто обе ма ру ка ма за ра ме на и др жао га та ко 176

да је мо рао да про мо ли гла ву кроз вра та. - Са мо по ми ри ши! - За и ста - по твр дио је Ве ли зар. - Ми ри ше ка фа. Чу ла се на ред ба за свр ста ва ње ис пред ва го на. Док су из ла зи ли, при ме ти ли су кроз гу сту си ву ма глу по ред ста нич не згра де пољ ску кухи њу са че ти ри ка за на, за сва ку че ту по је дан. Ис под ка за на је још увек го ре ла ва тра, а дим од ва тре се ко ви тлао и не ста јао у ма гли. Kи ша је пре ста ла да па да, а и ве тар је осла био. Бр зо су се по стро ји ли по во до ви ма и че та ма и тру бач је од сви рао мо ли тву. Вра ти ли су се у ва го не рас по ло же ни, са пу ним пор ци ја ма вру ће ка фе,  ко ја се пу ши ла на ле де ном ју тар њем ваз ду ху и при јат но го ли ца ла но здр ве. - Kа зао сам ја ва ма да ће мо ми про сла ви ти два де сет сед ми март - го во рио им је Ве ли зар, пи јуц ка ју ћи цр ну те чност. У то ме тре нут ку на по лу от  во ре ним вра ти ма ва го на по ја ви ла се гла ва по руч ни ка Хра ни сла ва Ча ви ћа. - Шта је - на сме јао се. - Kо то у мо јој че ти про сла вља два де сет сед ми март? Гру јин је бр зо ста вио пор ци ју на под и по чео да уста је, али га је по руч ник пре ки нуо по кре том ру ке. - Про ду жи! - на ре дио је. - Jа про сла вљам, го спо ди не по руч ни че - ка зао је Ве ли зар кад је ви део да ко ман дир оче ку је од го вор на сво је пи та ње. - Ни си ти је ди ни - уо зби љио се по руч ник. - Срп ски на род ће га се се ћа ти до кле год жи ви, мо жда исто та ко као што се се ћа и Ви дов да на, са мо на Ви дов дан је из гу био слав но, а два де сет сед мог мар та зна те и са ми ка ко смо про шли.  -  Опет се осмех нуо. - Kа ко сте спа ва ли, де цо? Ни код нас у пут нич ком ва го ну ни је би ло мно го бо ље. Уско ро ће мо да кре не мо, па ће мо се за гре ја ти. Са лу ти рао им је ла ким по кре том ру ке и про ду жио да оби ла зи ва го не. Ве ли зар се лу пио ша ком по че лу. - Шта ми би? От куд ја да при чам о два де сет сед мом мар ту? А ви сви зна те шта ја ми слим о све му то ме! - Зна и он - на сме јао се Сло бо дан. - От куд да зна? - Па и он је из се љач ке ку ће - од го во рио му је Бо ра, завр ћу ћи бр ко ве. До бро вољ ци су се гла сно на сме ја ли,  а њи ма се при дру жио и Ве ли зар. - Ипак - ка зао је, по што је за вр шио са ка фом - во лим пре ви ше да при чам. - Kо при ча, зло не ми сли - ја вио се из јед ног угла Вељ ко 177


Осто јић Глу мац. - Шта го во риш ма кар шта! Kа же се: „Kо пе­ва зло не ми сли”, а не ко „при ча”. - Та ко је би ло до са да. Од са да је ова ко. Пре ки нуо их је сна жан глас де жур ног офи ци ра. - Офи ци ри на ра порт ко ман ди ри ма! Вод ник се вра тио по сле пет на ес  так ми ну та. Ни је ула зио у ва гон не го је тра жио да му пру же тор би цу и чу ту ри цу, ко је је пре ба цио пре ко ра ме на. - Спре мај те се - на ре дио је крат ко и оштро. - Jош ма ло па ће мо да кре не мо. - Спре ман за по крет! - чу ла се убр зо на ред ба за по крет. Уско ро су ста ја ли по стро је ни по че та ма у пу ној рат ној спре ми, дуж ва го на. Kо ман дант, окру жен не ко ли ци ном офи ци ра и под о фи ци ра, на ре дио је ски да ње ка па. Тру бач је од сви рао мо ли тву. - Дру го ви, ко је с на ма? - Бог! - за о ри ло се сна жно из сто ти на гр ла. Пр во је кре ну ла че та са ви со ким, сна жно гра ђе ним и увек ве дрим по руч ни ком Пре дра гом Мла де но ви ћем,  ко ји се про сла вио у бор ба ма че тр де сет пр ве го ди не. За њим је кре нуо ка пе тан Ми о драг Нај да но вић, озби љан као и пр ви пут кад га је Сло бо дан ви део. Он је био пр ви ађу тант ге не ра ла Kо сте Му шиц ког, ме ђу тим, од мах по сле крат ког вре ме на је тра жио да бу де пре ме штен у од ре де. У Нај да но ви ће вој че ти је ви део и ње го ве вод ни ке, Ми ла на Kу ни ћа и Пе ри шу Бо шко ви ћа, ко ји су у до бро скро је ним офи цир ским уни форм ам   а и из глан ца ним чи зма ма ода ва ли ки цо ше. Сло бо дан је знао и дру гу њи хо ву стра ну: обо ји ца су би ли иде ал   и сти, озбиљ ни и ин те ли гент ни мла ди ћи. Иза Нај да но ви ће ве че те кре ну ла је пра те ћа че та,  ко ја се нај ви ше оду жи ла са сво јим то вар ним ко њи ма и ко њо во ци ма, ко ји ма се, из гле да, ни је ни кад жу ри ло. На ста ни ци се ис ку пи ло мно штво све та,  ме ђу њи ма не што пут ни ка,  али нај ви ше гра ђа на из Kра ље ва,  ко ји су би ли или на кло ње ни до бро вољ ци ма,  или су у Срп ском до бро во љач ком кор пу су има ли ро ђа ке или при ја те ље.  Сло бо дан је при ме тио са за до вољ ством на ро чи то ве ли ки број мла дих де во ја ка. До бро вољ ци су ишли уз диг ну тих гла ва,  осме ху ју ћи се они ма по ред ко јих су про ла зи ли. Се тио се ка ко му је То ша при чао још у До бри ну, у је сен 1941, о пар ти зан ском и чет нич ком на па ду на овај ма ли град, и не мач кој од ма зди над не ви ним ста нов ни штвом.  По би ли су две хи ља де три сто ти не љу ди, ме ђу ко ји ма пре ко две сто ти не 178

чла но ва Збо ра и Бе лих ор ло ва. Пао му је на ум и Мо ма Kне же вић, бив ши ди рек тор Kра ље вач ке гим на зи је, и шеф про па ган де код ма јо ра Kе се ро ви ћа. Би ло му је жао што ни је имао мо гућ ност да се упо зна с не ким од тих гра ђа на ко ји су их гле да ли са сим па ти јом, и од њих са зна ви ше о њи хо вом не ка да шњем су гра ђа ни ну, чла ну Kо му ни стич ке пар ти је, и, ка ко су то он и ње го ви дру го ви ве ро ва ли,  глав ном крив цу,  по ред Го пу рен ка, за про ли ве ну брат ску крв у кру ше вач ком кра ју. Док су се оста ле че те сре ђи ва ле и на пу шта ле же ле знич ку ста ни цу, ста ја ли су „на ме сту вољ но”. Нај зад су оста ли са ми са на ро дом ко ји се ни је ра зи ла зио, и јед ни дру ге по сма тра ли. Тек по сле пет на ес  так ми ну та, кад су се оста ле че те из гу би ле у ма гли, по руч ник Ча вић је по звао вод ни ке да им да по след ња упут ства. Уско ро су се вод ни ци вра ти ли и по руч ник је, ус пра вљен и озби љан, стао ис пред Пр вог во да. - За мном, до бро вољ ци - вик нуо је - у ко ло ну по је дан. Др жи од сто ја ње. Гру ји нов вод је био по след њи. Иза њих су ко њо во ци во ди ли то вар не ко ње са чет ним те шким ми тра ље зом, му ни ци јом и су вом хра ном. Же ле знич ком ста ни цом је за вла да ла пот пу на ти ши на. Jе ди но се чуо бат цо ку ла и то пот коњ ских ко пи та по по пло ча ном пе ро ну. На јед ном се од пр вог во да, ко ји се из двој них ре до ва сре ђи вао у ко ло ну по је дан, раз ле гла пе сма. Оста ли во до ви су по че ли да при хва та ју пе сму гром ко, иа ко до не кле не сло жно због ме ња ња стро ја у по кре ту, и све ве ћег ра сто ја ња из ме ђу по је ди на ца. Већ ку­ца час по­след­ње бор­бе на­ше и Ор­ли бе­ли спрем­ни су за лет....

179


БИТКА ЗА СРБИЈУ

Ишли су иви цом пу та, ко ји је још увек био вла жан и де ли мич но блат њав од ско ра шњих ки ша. Ма гла се по ла ко уз ди за ла и раз ре ђи ва ла. Сун це је с вре ме на на вре ме про си ја ва ло сла бим зра ци ма кроз си ве и мут не обла ке. Лак по ве та рац је на но сио са вр хо ва пла ни не свеж ми рис сне га. Из да љи не су им се при бли жа ва ла во лов ска ко ла, ис пред ко јих је ишао се љак са ба ти ном у ру ци. Се љак је на зи вао до бро вољ ци ма Бо га и од го ва рао на пи та ња. Kад су ко ла при шла бли же,  Сло бо дан је ви део да у њи ма,  на сла ми пре кри ве ној ша ре ним по ња ва ма, ле же два ра ње на чет ни ка. Jе дан је ле жао на ле ђи ма, мир но, по лу за тво ре них очи ју, а дру ги је, гла ве за ви је не бе лом га зом, ма ло уз диг нут гор њим де лом те ла на на ба ца ној сла ми, био по кри вен си вим вој нич ким ће бе том. Обо ји ца су би ли мла ђи љу ди, ко ји се две-три не де ље ни су бри ја ли. - Где сте би ли у бор би? - пи тао је Ве ли зар. -  Jу че смо на и шли на пар ти зан ску из вид ни цу.  Ов де их још не ма мно го - од го во рио је чет ник за ви је не гла ве. - Kу да ће те? - У Kра ље во. У бол ни цу. -  Ски ни те ко кар де са шу ба ра.  У Kра ље ву има Не ма ца ка зао је Ве ли зар. - Не знаш ви ше ко је го ри - од вра тио је се љак ко ји је во дио во ло ве - Нем ци или ко му ни сти. - Нем ци ће још за ма ло - до дао је Ве ли зар - а ако ко му ни сти овла да ју, ко зна ко ли ко ће они оста ти. Мо жда и за у век. По сле де се так ми ну та на и шли су на чет нич ку трој ку. Сва тро ји ца су има ли ду ге, гу сте бра де, и ко су ко ја им се спу шта ла до ра ме на. Kо ман дир, ко ји је и да ље ишао на че лу ко ло не, за у ста вио је че ту и по чео да раз го ва ра са чет ни ци ма. Сло бо дан је при шао вод ни ку. - Хо ће мо ли да ле ко? - Не знам ни ја. За ви си од ко ман ди ра. По де ли ли су ба та љон у три ко ло не.  На ша ће че та да кр ста ри углав ном овим 180

кра јем... за са да. Уско ро су кре ну ли не ме ња ју ћи пра вац. Чет нич ка па тро ла је про шла по ред њих. Осме хи ва ли су се јед ни други ма. - Jе си ли са да за до во љан? - пи тао га је Гру јин, по ка зу ју ћи гла вом на чет ни ке. - Знам ко ли ко ти је ста ло да се са њи ма ује ди ни мо. - Ни је са мо ме ни ста ло до то га. На то ме ра де Не дић, Kо ста Му шиц ки, ко ман дант пу ка Kра со је Но та рош, а знам да то же ли и ве ћи на на ших дру го ва. По ред то га, сви су из гле ди да на то ме ра ди и сам Дра жа Ми ха и ло вић. - Сла жем се... али, мо рам и то да ка жем, мно ги на ши дру го ви су још огор че ни на чет ни ке по сле уби ства Ду шка Мар ко ви ћа, То ше Ста ни са вље ви ћа, и свих оста лих ко је су по би ли из за се да. - А зар не ми слиш да су и мно ги њи хо ви љу ди огор че ни због оних чет ни ка ко ји су из ги ну ли код Ма лог Ши ље гов ца, а и на дру гим ме сти ма, на шом гре шком и на шом кри ви цом? - Све јед но, ни је ла ко. - Знам и ја да ни је ла ко, али, ако ни шта дру го, то од нас зах те ва ју на ше ста ре ши не... а на ро чи то Љо тић. Ни је ни ка да хтео да спо ми ње Љо ти ће во име,  сем пред бив шим чла но ви ма Бе лих ор ло ва, али му се ово га пу та из ма кло. Гру јин, као и мно ги дру ги ко ји су при шли до бро вољ ци ма, при шли су им на по зив ге не ра ла Не ди ћа. - Из ви ни - по ку шао је да се ис пра ви - кад сам ка зао „ста ре ши не”,  ни сам ми слио на Љо ти ћа,  ми слио сам нај ви ше на Не ди ћа и Му шиц ког. Ње га сам до дао, јер ти знаш да су мно ги од нас ње го ви след бе ни ци. - Не маш шта да се из ви ња ваш. Jа знам ко је Љо тић. Чи тао сам ње го ве го во ре и члан ке кад смо би ли у Шап цу. Ни сам ни шта про чи тао са чим се не бих сло жио. Да су ње га слу ша ли на ши по ли ти ча ри, не би срп ски на род ова ко гад но про шао. Сло бо да ну је од лак ну ло. Љо тић је тра жио од њих да пред со бом има ју је ди но ин те ре се срп ског на ро да, и ни шта ви ше. Оног мо мен та кад је Хи тлер на пао Jу го сла ви ју, Љо тић је по звао збо ра ше да се ода зо ву по зи ву отаџ би не и за тво рио све књи ге Збо ра. Да је не ко и хтео да по ста не члан, ни је ви ше мо гао. - По гле дај - пре ки нуо га је у ми сли ма Гру јин - скре ће мо уле во, пре ма шу ма ма. Сло бо дан је ви део ка ко да ле ко ис пред њих ко ло на на че лу са по руч ни ком Ча ви ћем оста вља пут и скре ће уле во. - Шта му је то тре ба ло! - до дао је вод ник. - Да скре не? - О, не, не то. Да иде ис пред сви ју. Та ко се не во ди че та по вој нич ким пра ви ли ма. Мо рао је да по ша ље прет ход ни цу, а и 181


по боч ни це, да нас не из не на де и пре се ку. - Та ко је увек ишао и То ша Ста ни са вље вић. - Он је био иде ал  и ста, ин те лек ту ал  ац. Ни је био пра ви вој ник, а Ча вић је, и сам си ка зао, ра то вао шест го ди на.  - Та ко иде и наш ко ман дир, Об рад Гор дић. - Он зна кад мо же, а кад не мо же. Ов де би по слао бар јед ну трој ку у прет ход ни цу. Ни је ва жно би ти са мо хра бар, мо ра се би ти и му дар. „Опет она ста ра зеб ња пред не по зна тим”, по ми слио је Сло бо дан и у се би се осмех нуо. „Не ма ње му Гор ди ћа да га во ди!” По гле дао је опет у прав цу че ла ко ло не. По руч ник је за ла зио у шу му. „За и ста се не по треб но из ла же”, по ми слио је и не хо ти це. - Исти на је да је он го ди на ма ра то вао - на ста вио је Гру јин - али ово ни је фрон та лан рат у ко ме тач но знаш где ти је не при ја тељ. Ово је ге рил ско ра то ва ње. За шли су и они у шу му. Пе ли су се уза ном ста зом ко ја је кри ву да ла из ме ђу де бе лих бу ко вих и хра сто вих ста ба ла. - До бро је ка зао ко ман дир - го во рио је Ве ли зар рас коп ча ва ју ћи ши њел - „угре ја ће мо се чим кре не мо”. А бог ме је и би ло хлад но у оним ва го ни ма, на ро чи то но ћу. По сле не што ви ше од јед ног са та пе ња ња пу та њом,  по кри ве ном на сла гом вла жног про шло го ди шњег ли шћа, до би ли су де сет ми ну та од мо ра. Иа ко су гра не на др ве ћу још би ле го ле и цр не, ва зду хом се већ по чи њао да ме ша оштри ми рис сне га са бла гим стру ја њи ма, ко ја су се уз ди за ла из до ли на тек про зе ле не лим пла нин ским па ди на ма, по су тим ту и та мо пр вим про лећ ним цве то ви ма. Сло бо дан је се део на ран цу, на сло њен на хра сто во ста бло. Jош увек га је бри нуо онај раз го вор у ва го ну по во дом ен гле ског по ма га ња ко му ни ста и, по све му су де ћи, на пу шта ња Дра же Ми ха и ло ви ћа, ко ји је мно ги ма на овом не срећ ном исто риј ском пре ло му по стао оли че ње бор бе срп ског на ро да за сло бо ду. Пре шао је по гле дом по во ду. До бро вољ ци су, као и он, се де ли и од ма ра ли се. Jе дан је гриц као твр ди окра јак хле ба гле да ју ћи не где нео др  е ђе но у да љи ну, кроз ого ле ла ста бла, дру ги је па жљи во за ви јао ци га ре ту, не ко ли ко њих је дре ма ло за тво ре них очи ју. Оста ли су се де ли пре кр ште них но гу, са пу шка ма пре ко кри ла,  спрем ни да сва ко га тре нут ка уста ну и по но во кре ну. На јед ној уз ви ши ци,  ма ло одво јен од дру гих,  под на ред ник Мла ден је се део на ран цу, и он на сло њен на де бе ло ста бло.  Са гла вом уна зад за ба че ном,  по сма трао је си ве и бе ле обла ке ка ко се по ла ко кре ћу из ме ђу ого ле лих кро шњи др ве ћа, 182

и све ви ше рас кри ва ју пла вет ни ло не ба. Сло бо дан се се тио да је Мла ден јед не не де ље у Шап цу на и шао на не ке сво је зе мља ке из Ба на та. Од ве ли су га у ка фа ну, се де ли та мо це ло по под не, до бро се ис при ча ли и по пи ли по не ко ли ко ра ки ја.  Kад се вра тио у ка сар ну,  за жа ре них обра за и све тлих очи ју, обра тио се они ма око се бе, за пли ћу ћи је зи ком. - Kа зао сам ја њи ма, мо јим пај та ши ма, а они ме све на го ва ра ју да се оста вим вој нич ког жи во та и да се вра тим у мој Иђош, ка зао сам им: „Jа сам до шао на по зив ге не ра ла Не ди ћа да по ги нем за мај ку Ср би ју.” Оста ло му је уре за но у пам ће ње ка ко су га но ви до бро вољ ци чуд но по гле да ли, а он да и са ми из ме ђу се бе из ме ња ли по гле де. Знао је да се та ко пред се љач ким на ро дом не сме го во ри ти. И ту је ва жи ло оно њи хо во не ум   ит но, што се ни чим ни је мо ра ло да об ја шња ва: „Не ва ља се.” За же лео је да са да мо же про чи та ти ми сли на тим мла да лач ким, сун цем и ве тром опа ље ним ли ци ма. Да ли је онај раз го вор о „ве ли ким са ве зни ци ма Ен гле зи ма”, до при нео да се и код њих по ја ча, или, мо жда, сад пр ви пут, по ја ви и уса ди у ду шу зло слут на ми сао о не ум   ит но сти жр тве у ко ју се и они са да укљу чу ју, а ко ја не обе ћа ва чак ни нај ма њу на ду на не ку ко нач ну по бе ду? А они су, ваљ да, јед на је ди на вој ска на све ту ко ја се бо ри хра бро и жи ла во, без на де на по бе ду. Kроз свест му је про ле те ла по ми сао: ко ли ко они, та ко зва ни „све сни, иде ол   о шки из гра ђе ни ан ти ко му ни сти”,  има ју пра ва да са со бом во де ове до бре се ос  ке мла ди ће, ако су већ они са ми иза бра ли овај пут, ма кар ко ли ко иде ал   и би ли ви со ки, а на ме ре чи сте и чак и пре ко по треб не за спа се ње це лог јед ног на ро да. Стре сао се и скре нуо по глед са тих ли ца, са ко јих ни је мо гао ово га пу та ни шта да про чи та. При дру жио се под на ред ни ку Мла де ну и, исто као и он, по чео да по сма тра кре та ње обла ка.  Из да љи не се чу ла по тму ла екс пло зи ја.  Пр во јед на,  па дру га,  а од мах за тим,  као од го вор,  за штек та ли су те шки ми тра ље зи. Гру јин је устао и окре нуо се по ла ко око се бе, ослуш кују ћи.  -  До ла зи одан де -  по ка зао је ру ком уле во,  не где ис пред њих.  -  Та мо је Ива њи ца.  Су да ри ли су се или са чет ни ци ма, или са на шим Дру гим пу ком. Ма ри сав је та мо, са сво ја два ба та љо на, код руд ни ка Ли са. - А где су на ше че те? - устао је и Сло бо дан. - Ми др жи мо де сно кри ло. Ле во од нас је Нај да но вић, а до 183


ње га је Пре драг Мла де но вић и Пра те ћа че та. Не где ис пред нас је, око се ла Ви ча, Пр ви рав но гор ски кор пус Звон ка Вуч ко ви ћа. Ми тре ба да за у ста ви мо и од ба ци мо ко ло ну ко ја је по шла у прав цу Ива њи це и Че мер не пла ни не. - Kо ли ко ја знам, Пр ви и Дру ги ба та љон Че твр тог пу ка су са да не где око Ушћа. Се вер но од Ушћа је не ко ли ко че та из Пр вог и Дру гог ба та љо на Пр вог пу ка. Има мо не ке је ди ни це и у Ра шкој. - А од ре ди Срп ске др жав не стра же? - Они су сме ште ни из ме ђу на ших по ло жа ја, исто као и не ки ма њи чет нич ки од ре ди. - Ви то го во ри те о од бра ни Ибра? - при шао им је Ве ли зар. - Ала ће се цр ве ни грд но пре ва ри ти. Уда ри ће у жи ви бе дем. - Спре ман за по крет! - пре но си ло се са че ла ко ло не. Да ле ке екс пло зи је и штек та ње ми тра ље за пра ти ли су их сле де ћа два са та. - Ин те ре сант но је - ка зао је Сло бо дан Гру ји ну кад су за ста ли на јед ном по ве ћем про план ку - иа ко иде мо пре ма пуц ња ви, из гле да да се она ис пред нас од ми че, све да ље и да ље. - То је за то што се бор бе не во де ди рект но ис пред нас, па се зву ци од би ја ју од пла ни на и ва ра ју чо ве ка. Ве ли зар, ко ји је ва дио из тор бе ко мад вој нич ког хле ба, на сме јао се и шап нуо Сло бо да ну: - Он је екс перт за пла ни не! Пи тај га ко ли ко је да ле ко нај бли же бр до од ње го вог Вр шца. - Шта је, шта шап ћеш, Ве ли за ре? - пи тао је Гру јин. - Знам о пла ни на ма исто то ли ко ко ли ко и ти. Пен тра ли смо се по њи ма за јед но, од че тр де сет пр ве па све до да на шњег да на.  Сло бо дан је знао да вод ник Гру јин не во ли да се пра ве ша ле на ње гов ра чун, на ро чи то пред вој ни ци ма. - Знаш да сам и ја из рав но га Сре ма, а и ве ћи на у на шој че ти су из Ма чве. - Ти бар имаш Фру шку го ру да се на њу поп неш кад хо ћеш да ви диш твој До брин - ка зао је Ве ли зар - а ми, Ба на ћа ни, кад хо ће мо да ви ди мо Kи кин ду, мо ра мо да тра жи мо лу да је. Гру јин се за цр ве нео у ли цу. Хтео је не што да ка же, али му је у реч упао Вељ ко Осто јић Глу мац, гле да ју ћи Ве ли за ра ис под ока. - Знаш ка ко се код нас ка же: На вр’ бр да, вр ба мр да, ис под бр да, па су кр да. Вељ ко је знао да иза бе ре по го дан мо ме нат кад је хтео да ка же не што сво јим озбиљ ним гла сом и ти ме за сме је слу ша о це, ко ји су се сме ја ли због на чи на на ко ји је из го ва рао ре чи, чак и кад га не би пот пу но раз ум   е ли. - Шта при чаш ма кар шта - ка зао је Ве ли зар. - Опет си не 184

што из ми слио. - И је сте, и ни је - уме шао се Бо ра Бр ка. - Ако је на бр ду са мо јед но др во, и то још вр ба, ис под бр да, у до ли ни, па су ле по мно га го ве да, ов це... Сло бо дан је по гле дао Вељ ка и Бо ру за хвал но,  док су се оста ли сме ја ли, па су им се чак и вод ник и Ве ли зар при дру жи ли. Ви део је већ јед ном ка ко се Гру јин на љу тио на Ве ли за ра због не ке сит ни це и по чео да га гр ди, и не са мо ње га. Ви као је цео тај дан и на оста ле вој ни ке из свог во да. Сад им је то нај ма ње тре ба ло. По глед му се срео са Вељ ко вим. Вељ ко, је ди ни ме ђу њи ма озбиљ ног, ско ро ту жног ли ца, слег нуо је ра ме ни ма. Све је ви ше осе ћао раз ви ја ње не ке уну тра шње ду хов не ве зе и пре ћут ног раз у ме ва ња са но вим до бро вољ ци ма, и то га је ра до ва ло. Што су ду бље ула зи ли у пла ни ну, на и ла зи ли су све че шће на на но се сне га,  пр во са мо у ува ли на ма,  а за тим,  све ви ше, сву да око њих. По вр ши на сне га је би ла за мр зну та и они су с вре ме на на вре ме упа да ли кроз твр ду ко ру, пр во до чла на ка, а ка сни је и до ко ле на. Из по за ди не, ко њо во ци ко ји су по че ли да за ос  та ју, пре но си ли су по зи ве за за стој. - За гла ви ли смо се... От ки ну ли се ка и ше ви... Спао самар. Jед ном, док су ста ја ли у сне гу и че ка ли да ко њо во ци по но во кре ну, ви де ли су ка ко им у су срет иде по руч ник Ча вић са сво јим пра ти о цем, ка пла ром Пе тром, увек на сме ја ним мла ди ћем, ко ји је исто као и ко ман дир био из Обре нов ца. - Шта је, де цо? - обра ћао се Ча вић ус пут до бро вољ ци ма да ли сте се за мо ри ли? Из др жи те још са мо ма ло па ће мо се до бро од мо ри ти. Сло бо да ну је би ло нео бич но, а ве ро вао је да је исто та ко и оста ли ма, да им се ста ре ши на обра ћа на при сан на чин, као да го во ри са сво јим си но ви ма или де цом сво јих бли ских при ја те ља.  Ме ђу тим,  то му је ипак на не ки на чин при ја ло.  Из овог сре до веч ног чо ве ка, ома њег ра ста и бла гог из ра за на ли цу, зра чи ла је не са мо не ка ро ђач ка до бро та не го и си гур ност и сми ре ност ко је су ули ва ле пу но по ве ре ње. - Мо гу ли и ја с ва ма, го спо ди не по руч ни че? - пи тао га је вод ник Гру јин кад су про ла зи ли по ред ње га. Kо ман дир је клим нуо гла вом, и Гру јин им се при дружио.  Kа ко ли ње му из гле да овај наш јад ни рат, раз ми шљао је Сло бо дан, у по ре ђе њу са слав ним бит ка ма ко је су за ди ви ле цео свет, и у ко ји ма је он лич но уче ство вао? Kу ма но во, Бре гал ни ца, Цер, Мач ков Kа мен, Су во бор, Kо лу ба ра, и та ко да ље, и та ко да ље. Бо рио се са хра бром срп ском вој ском кад је, мо жда, у це лој сво јој исто ри ји би ла на нај ви шем успо ну,  про ла зе ћи из 185


јед не по бе де у дру гу. Са да, у сво јим по зним го ди на ма, под не мач ком оку па ци јом, ве ре се по овим за мр злим срп ским пла ни на ма на че лу го ло бра дих мла ди ћа на ко је се мно ги ба ца ју бла том. Во ди их у по тра гу за тру па ма ко је су за до је не Марк со вим ин тер на ци о на ли змом, на о ру жа не ен гле ским оруж јем, а спре ма ју се да зба це кра ља, уну ка Пе тра Пр вог Kа ра ђор ђе ви ћа, да за тво ре све те хра мо ве пра во слав не и про гла се не ка кво њи хо во „Но во доба”. Kад су по сле пет на ес  так ми ну та кре ну ли, а ко ман дир са пра ти о цем по жу рио пре ма че лу ко ло не,  Гру јин се обра тио Сло бо да ну. -  Да нам ни је би ло ов де Ча ви ћа,  из гу би ли би смо јед ног ко ња. Kоњ је упао у снег до тр бу ха и ко њо во ци ни су мо гли да га по кре ну.  Што се ви ше оти мао,  све је ви ше про па дао.  Kо ман дир је на ре дио да се два ко ња рас то ва ре, да се ис под њих про стру ша тор ска кри ла и да се ко ноп ци ма ве жу за оног што се за гла вио. По ву кли су не ко ли ко пу та и без по му ке га из ву кли из сне га. По сле кра ћег вре ме на пре шли су пре ко вр ха пла ни не и по че ли да си ла зе стр мим,  не рав ним на ги би ма.  Што су да ље ишли, пуц ња ва се све ма ње чу ла. Исто та ко су на и ла зи ли и на све ма ње сне га. Због стр мих на ги ба кре та ли су се мно го спо ри је. Kо њо во ци су мо ра ли да во де ко ње за об   и ла зним стра на ма, та ко да је ко ло на че сто за ста ја ла, че ка ју ћи да се ус по ста ви ве за. Уве ли ко се смр кло кад су пре мо ре ни и по спа ни сти гли у за се лак од пет на ес  так ку ћа. Сло бо дан је ле гао на ће бе пре ба че но пре ко сла ме, не да ле ко од ог њи шта јед не ку ће, са до бро вољ ци ма из Ве ли за ре ве де се ти не. Ис под гла ве је ста вио пре са ви је но ша тор ско кри ло, по крио се ши ње лом, и у сле де ћем тре нут ку за спао твр дим сном. Ре че но им је да ће цео су тра шњи дан про ве сти у за се о ку, а док се че та бу де од ма ра ла у се ос  ким ку ћа ма,  не ко ли ко па тро ла ће се сме њи ва ти у из ви ђа њу око ли не. У ку ћи,  у ства ри,  про стра ној че твр та стој про сто ри ји са отво ре ним ог њи штем у сре ди ни, жи ве ли су де да, ба ба и сна ја, са дво је ма ле де це. Син им је био не где са чет ни ци ма. Ра но из ју тра сна ја је иза шла да по му зе две кра ве. Kа да се вра ти ла са два пу на ве дра мле ка, ба ба се обра ти ла Ве ли за ру, ко ји се пр ви од до бро во ља ца про бу дио. - Сад ћу ја ва ма да сва рим мле ко - ка за ла је си па ју ћи га из ве дра у цр ни, ча ђа ви ко тао ко ји је ви сио на лан цу из над ог њи шта. - Не мој те, мај ко - за хва лио јој се Ве ли зар - мле ко тре ба ва ма и ва шој фа ми ли ји, а ми и да хо ће мо, не сме мо ни да при ми мо ни да ку пу је мо. Ми има мо на шу хра ну ко ју но си мо са 186

со бом. - Kа ква сте ви вој ска - осмех ну ла се ба ба, на ба цу ју ћи ко мад др ве та на већ рас плам са лу ва тру. - Чим на и ђу ови на ши из шу ме, а они за глад не ли... - То је дру го. Они не ма ју ода кле, а нас хра ни и оде ва ге не рал Не дић.  - А и он не би им’о да на род не да је - уме шао се Бо ра Бр ка, уста ју ћи и тр ља ју ћи очи. Ба ба се из ма кла од ог њи шта да до хва ти не ки ло нац, а Бо ра се наг нуо пре ма Ве ли за ру. - Не ва ља се - шап нуо је. - Не ва ља се ни те би ни ме ни.  - Шта се сад не ва ља? - Не ва ља се го во ри ти док се не уми је. Од мах за тим је до хва тио чу ту ри цу и по шао пре ма вра ти ма, а за њим су се упу ти ли и оста ли. Иза шли су пред ку ћу и јед ни дру ги ма по су ли во ду да се уми ју. - Сад мо же мо да пре го ва ра мо - ка зао је Бо ра за ста ју ћи ис пред кућ них вра та. - Мо жда ће при ста ти да нам про да мле ка. Њи ма је да ле ко да но се у ва рош, а ми сва ки има мо не што нов ца. Та ко не би би ло ло ше ни њи ма ни на ма. И вук сит, и ко за чи та ва. - Ни го во ра. - Има ју две кра ве, а њих је са мо тро је и два де те та. Ви дио се она два пу на ве дра. - На ма је за бра ње но да од се ља ка код ко јих за но ћи мо не са мо ни шта не при ма мо не го и ни шта не ку пу је мо. Шта хо ћеш, да сва ки од нас до би је по два де сет пет, знаш већ по че му?! - Та ко је - уме шао се Сло бо дан, сме шка ју ћи се. - И ме ни је жао, али не ма пре го ва ра ња. Уо ста лом, Бо ро, ово је се љач ка, до ма ћин ска ку ћа, па ако им по ну ди мо но вац, мо гу се и увре ди ти. Бо ра се не ка ко сне ве се лио. - Мо гло би се већ на ћи на чи на, али сад шта је, ту је. - Се ћам се ка ко си нам при чао на мр твој стра жи код Бра тун ца - на сме јао се Ве ли зар - да из ју тра не ма ни чег бо љег од ва ре ног мле ка...  па си он да наг нуо из мо је чу ту ри це...  знаш већ шта. На кућ ном пра гу су се сре ли са чи чом, ко ји је у јед ној ру ци но сио се ки ру, а у дру гој те сте ру. Бо ра му је пр ви на звао до бро ју тро и пи тао га где ће. - Да исе чем и ис це пам не што др ва... - по чео је чи ча, али га је Бо ра пре ки нуо, узи ма ју ћи му се ки ру из ру ке. - Са мо ти иди уну тра, а ми ће мо да ти то уре ди мо. Вељ ко Осто јић Глу мац му је узео те сте ру. - Има те ли још ко ју се ки ру, или те сте ру? - пи тао га је Ве 187


ли зар. Чи ча се вра тио у ку ћу и из нео још јед ну се ки ру. Kад су Ве ли зар, Бо ра и Вељ ко оти шли са чи чом да им по ка же где су др ва, оста ли су ушли у ку ћу, на зва ли до бро ју тро ба би и сна ји, сме сти ли се око ог њи шта, из ва ди ли из тор би ца су ву хра ну и по че ли да до руч ку ју. - Ови ва ши мом ци - вај као се чи ча ула зе ћи у ку ћу - пре у зе ли мој пос’о, а ме не оте ра ли. Сео је на тро но жац ме ђу до бро вољ це, из ва дио из џе па ке су са ду ва ном и по ве ћу лу лу, из ре зба ре ну сит ним, ис пре пле те ним ша ра ма. - Има те ле пу и нео бич ну лу лу - ка зао је Сло бо дан.  - Њу сам ку пио у Па ри зу - ка зао је на би ја ју ћи ду ван ко шча тим пал цем, по там не лим и ис пу ца лим од ве тра. - У Па ри зу?! - тр гао се Сло бо дан, и у истом тре нут ку и не хо ти це пре ле тео по гле дом пре ко за ди мље не про сто ри је, ко ја је од на ме шта ја има ла са мо ста ри, гру бо ис те сан сто, и две исто та кве клу пе, и по чи јим су за ча ђа ве лим зи до ви ма ви си ли гво зде ни лон ци и шер пе ње. Jе ди ни све тли ји и ве дри ји пред мет је био на ис точ ном зи ду - ико на све тог Ђор ђа на бе лом ко њу, ка ко уби ја зе ле ну ажда ју. Око ико не, као не ки рам, био је пре ба чен чист бе ли пе шкир од срп ског плат на, а ис под ње је ви си ло, на че ти ри лан чи ћа, ба кар но кан ди ло, ко је се с вре ме на на вре ме све тлу ца ло, од ра жа ва ју ћи цр вен ка сти пла мен са ог њи шта. - Да, у Па ри зу. - Чи ча је до хва тио на го ре лу и де ли мич но ужа ре ну гра ну са ог њи шта и при нео је лу ли. - Ра ни ли ме Ар на у ти у ру ку кад смо се по вла чи ли кроз Ал ба ни ју. Kад су нас пре ба ци ли ла ђа ма на Kрф, а ме ни ра на, она ко из не мо глом, не ће да за ра сте. Он да ме док то ри по сла ли на ле че ње у фран цу ску бол ни цу у Па риз. - Вра тио је гра ну на ог њи ште и два-три пу та по ву као густ дим из лу ле. - Kа ко вам је та мо би ло? Чи чин унук,  деч ко од пет-шест го ди на,  при шао је сне бивљи во сво ме де ди и на сло нио му се на ко ле но. - Ле по, не мо же би ти бо ље. Па зи ли су нас к’о сво је ро ђе не. - По гле дао је за ба бом ко ја је у то ме тре нут ку из ла зи ла из ку ће за јед но са сна јом,  но се ћи пра зне кр ча ге за во ду,  и по ми ло вао уну ка по крат ко оши ша ној, све тло сме ђој ко си. - Иди, Сто ја не, играј се са се стри цом, ви диш да се ди са ма. Деч ко се са окле ва њем одво јио,  при шао де вој чи ци од три-че ти ри го ди не, са ши шка ма ко је су јој се спу шта ле до са мих обр ва, и сео по ред ње на пре са ви је ну по ња ву. Спо ља је до ла зио звук те сте ре и све ја чи, по тму ли удар ци се ки ра. - На ро чи то су нас, Ср бе - по чео је чи ча ти шим гла сом 188

во ле ле Фран цу ски ње.  А оне ле пе,  к’о лут ке!  А и ми мла ди, на о чи ти, к’о и ви што сте са да... па нам ни је би ло ло ше. Би ло та мо, тих да на ра та, вој ски сва ко ја ки’ на ро да, ал’ кад оне чу ју да смо ми Ср би, Бо же м’ про сти - још је ви ше ути шао глас - те шко да се чо век од бра ни... А зна мо, не ва ља се вој ни ку. Сло бо дан је при ме тио ка ко су ста ром чо ве ку,  ве тром стврд ну тог и на бо ра ног ли ца,  ње го ве зе лен ка сто-плав ка сте очи за све тле ле и при тво ри ле у сре ћан осмех. На јед ном је за стао, ус пра вио се на тро но гој сто ли ци и уо зби љио се. - Шта ја ва ма, де цо, при чам о то ме! Не при сто ји се, а и ви во ли те да слу ша те о бор ба ма и бит ка ма са Шва ба ма, Ма ђа ри ма и Тур ци ма, о ко ји ма су вам и ва ши оче ви при ча ли. - Во ли мо ми да чу је мо и о Фран цу ски ња ма - по чео је пу шко ми тра ље зац Или ја, али га је Сло бо дан пре ки нуо. - Ис при чај те нам не што о бор ба ма. - Еј, Сто ја не, до ђи код де де - по звао је деч ка, ко ји је сав сре ћан оста вио се стру и опет се на ме стио код ње го вог ко ле на. - Он во ли да слу ша о ра ту... Ис при ча ћу вам не што што се не де ша ва ни у јед ном ра ту, а у овом нај но ви јем, још ма ње. Ис при ча ћу вам ка ко су Шва бе од ли ко ва ле мо га по руч ни ка нај ве ћом њи’овом злат ном ме да љом, за хра брост на бој ном по љу.  - Шва бе? Нем ци? - Сло бо дан је ми слио да ни је до бро раз у мео, а и оста ли до бро вољ ци су се по гле да ли. „Овај чи ча се ша ли са на ма”,  по ми слио је.  Пр во оно о Фран цу ски ња ма у Па ри зу, а са да ово. - Да, Шва бе, и то њи’ов ге не рал. Jа сам слу жио у ко њи ци и вод ник мо га еска дро на био је по руч ник Jа за ре вић, ро дом не где од Ва ље ва. Ис пра знио је до го ре ли ду ван,  иш чи стио ко ма ди ћем др вета лу лу, и по чео да је по но во, по ла ко и па жљи во пу ни. - Из не на ди ли ми јед ном швап ску ар ти ље ри ју на не кој чи сти ни. Из ле те ли ми из шу ме са ису ка ним са бља ма и пра во на то по ве ко ји су још би ли за ка че ни за коњ ску спре гу. Kад оно, иза њих из ле те њи хо ва ко њи ца, за ко ју ни смо зна ли да је ту има ју. Из ме ша ли се ми са њи ма, па се ту че мо са бља ма и пи што љи ма, кад на јед ном, са на ше стра не тру бач тру би по вла че ње. Окре ћем ја ко ња, а имао сам до брог, бр зог ку ла ша, и ви дим ка ко је ту од мах, бли зу ме не, мој по руч ник оши нуо са бљом швап ског офи ци ра пре ко гру ди. Овај се пре са ми тио и пао са ко ња, а ми бр жебо ље на траг на на ше по ло жа је. Већ сам био бли зу шу ме кад сам се опет окре нуо. Имам шта и да ви дим: иза нас, оте ли се ко њи упрег ну ти у то пов ске ка ре,  њих че ти ри,  па ју ре пра во пре ма том швап ском офи ци ру, ко ји хо ће, али не мо же она ко ра њен, да се по диг не и скло ни ис пред оне фу ри је. Наш по руч ник окре те сво га мр ко ва, под бо де га, па уда ри пра во на по бе сне ле кљу си 189


не. На ме тар-два ис пред њих, успео је да га згра би и по не се, та ман то ли ко да му спа се жи вот. Пре ста ла је сва ка пуц ња ва и ви ка. Ми гле да мо са ове стра не шу ме, а Шва бе са њи хо ве. Jа за ре вић, кад је спу стио швап ског офи ци ра на тра ву, са мо је ма ло под бо ко ња и у ла ком ка су преш’о пре ко це ле чи сти не, по ко јој су ле жа ли мр тви, и на ши и њи’ови. Мо гли су га без по му ке ски ну ти, са мо да су ’те ли. - А ни су - до дао је пу шко ми тра ље зац Или ја. -  Ни су...  Су тра дан,  сви ра швап ска тру ба „при мир је”.  То зна чи да ’оће да по ша љу де ле га ци ју. На ши офи ци ри и под о фи ци ри ви чу на сва уста: „Не пу цај, не пу цај!” По сле не што вре ме на, ал’ ето ти Шва ба са бе лом за ста вом. Три офи ци ра, без пи што ља,  са мо опа са ни са бља ма.  Онај у сре ди ни,  ка пе тан,  а це ла му пр са пу на ме да ља, но си ис пред се бе не ко ја сту че. Kад су до шли на два де се так ко ра ка од на ших по ло жа ја, а они по бо ли бе лу за ста ву у ле ди ну, па ста ли и че ка ју. И са на ше стра не су иза шла тро ји ца. Jе дан ка пе тан и два по руч ни ка, и они са мо са опа са ним са бља ма.  Jе дан од Шва ба го во рио срп ски к’о и ми. Kа же: тра же на шег офи ци ра ко ји је спас’о жи вот њи’овом ра ње ном офи ци ру. Док смо се ми ту кли, је дан њи’ов ге не рал је све то глед’о кроз до глед. - Па је су ли му да ли? - Онај ка пе тан је но сио на сви ле ном ја сту чи ћу злат ну ме да љу. Kа за ли су да им је то нај ви ше од ли ко ва ње за „ча сног и хра брог не при ја тељ ског вој ни ка”.  На ши офи ци ри су про на шли Jа за ре ви ћа, онај ка пе тан му је он да сво јом ру ком при ка чио ме да љу. По сле то га му је са лу ти рао по вој нич ки, али се ни су ру ко ва ли. Не при ја те љи се не ру ку ју.  Kад је за вр шио, ћу та ли су не ко вре ме. - И мој де да има ме да ље - ти ши ну је пре ки нуо ма ли Сто јан. - Kа кве ме да ље? - пи тао је Сло бо дан чи чу. - О, не ко ли ко. - Мо же мо ли да ви ди мо? Чи ча се окре нуо ба би, ко ја је не што ра ди ла с дру ге стра не ог њи шта. - До не си оне ме да ље. ’Оће ова де ца да ви де. Ба ба је до не ла за мо ту љак. - И наш ко ман дир је Со лу нац - ка зао је Или ја пушко ми тра ље зац. - Он је до био Kа ра ђор ђе ву зве зду. Чи ча је дао ма лом Сто ја ну лу лу да му је при др жи, а он је по ла ко и па жљи во од вио бе ли пе шкир. -  Kа ра ђор ђе ва зве зда,  Kа ра ђор ђе ва зве зда са ма че ви ма, Зла тан Оби лић, Бе ли орао, Фран цу ски крст... - го во рио је Сло бо дан, бро је ћи од ли ко ва ња. - Алал вам ве ра - до дао је не мо гу ћи да за др жи сво је ди вље ње. 190

- Ла ко је он да би ло до би ти ме да ље - ка зао је чи ча. - Све из јед ног ра та у дру ги, из јед не бит ке у дру гу, за шест пу них го ди на, и то про тив ста рих ду шма на срп ског на ро да... а нас би ло све ма ње и ма ње... на ро чи то оних, нај бо љих. - Ду бо ко је уз дах нуо, за вио опет ме да ље и вра тио их ба би. Узео је лу лу од уну ка, па кад је при ме тио да се уга си ла, окре нуо се пре ма ог њи шту. Два-три до бро вољ ца су бр зо уста ли у исто вре ме са сво јих ме ста, ва де ћи ши би це из џе по ва. Сло бо дан је тра жио да им још што год ис при ча, и он им је опи сао бит ку на Kу ма но ву. - То је би ло кад смо осве ти ли Kо со во - ка зао је. На вра ти ма се по ја вио Ве ли зар са се ки ром у ру ци. - Има ли још др ва? - Не ма ви ше. Ни сте, ваљ да, све исе кли? Ве ли зар је по звао Бо ру и Вељ ка да уђу. - Е, Бог вам пла тио, мом ци - устао је чи ча са тро но же. Ме ни би то узе ло не ко ли ко да на. - Во лим да ра дим - ка зао је Бо ра Бр ка, сме шка ју ћи се за до вољ но док је вра ћао се ки ру. - Ваљ да за то што сам та ко од ма ле на на вик’о. Чи ча их је по ну дио ра ки јом, а кад су они од би ли, уме ша ла се ба ба, иза ко је је ста ја ла сна ја и одо бра ва ла гла вом. - Сад мо ра ју не што да по је ду. Не мо же та ко! Ма ло си ра и мле ка. Kад су ба ба и де да на ста ви ли да на ва љу ју, Ве ли зар је оти шао да пи та Гру ји на шта да ра де, а он им је до зво лио да при ме са мо мле ко, али да из ме ђу се бе ску пе нов це и, кад по ђу, да то да ду де ци. - Ето, дру же Сло бо да не - шап нуо му је Бо ра - ка зао сам ја да се са на шим на ро дом мо же и да пре го ва ра. Са мо тре ба уме ти. - И на ћи на чи на - упао му је у реч Вељ ко Глу мац. Сло бо дан ни је оку сио мле ко от ка ко је на пу стио ро ди тељ ски дом. Вру ћа, гу ста теч ност му је при ја ла као рет ко шта у жи во ту. Нај срећ ни ји је био Бо ра Бр ка.  Од се као је до бар ко мад свог твр дог, вој нич ког хле ба, ис ки дао га на ко ма ди ће, и њих ста вио у пор ци ју са вру ћим мле ком. По сле пр вог за ло га ја, по ди гао је гла ву. - Ни цар, ни краљ не ма ју ни шта бо ље од ово га. Ба ба се за до вољ но на сме ши ла, а чи ча им по чео да при ча ка ко су јед ном кад су про ла зи ли кроз Ал ба ни ју, а ни су ни шта је ли већ че ти ри-пет да на,  он и ње гов дру гар про на шли не ко ко ре ње ко је је де ли мич но штр ча ло из зе мље по ред ма лог по то ка, па га по чу па ли и ску ва ли од ње га чор бу. - Ни кад у жи во ту - ка зао је - ни сам ни шта та ко слат ко јео. 191


Пред ве че их је об и шао ко ман дир. - Kа ко сте, де цо? Да ли сте се до бро од мо ри ли? Су тра из ју тра, у име Бо га, опет кре ће мо. Ру ко вао се са чи чом. Про на шли су, из раз го во ра, да су се бо ри ли за јед но у мно гим бит ка ма,  на ра зним фрон то ви ма. Ис па ло је да су и је дан и дру ги ви ше пу та ви ђа ли кра ља Пе тра, вој во де Пут ни ка и Ми ши ћа, и дру ге ве ли ка не, а и да је обо ји ци,  лич но,  принц Алек сан дар при ка чио Kа ра ђор ђе ве зве зде. - А што са да, под ста ре да не - пи тао је чи ча кад су се ис при ча ли - ло миш ко сти по овим вр ле ти ма? Има до ста мла ђи’. На њи ма је са да ред. - Уда ри ла бе да. И за ге не ра ла Не ди ћа ка жу не ки да ни је тре ба ло да се ме ша. А да ни је би ло ње га са овом де цом че тр де сет пр ве го ди не, из бри са ло би се срп ско име са ли ца зе мље. - За стао је за тре ну так и об у хва тио по гле дом до бро вољ це ко ји су ста ја ли око њих дво ји це. - А и у на шој Jу го сла ви ји, ко ју смо ми те шком му ком ство ри ли, још од мах по сле ра та по че ла да на ста ју не ју нач ка вре ме на. Ови мла ди ћи су нам на да и узда ни ца да ће се ста ра срп ска сла ва по но во вра ти ти. Пред са му зо ру отво ри ла су се на гло кућ на вра та. - K’ оруж ју! Ди жи се! - ви као је де жур ни под о фи цир.  Чи ча је пр ви ско чио с дру ге стра не ог њи шта, где је спа вао са по ро ди цом. При тр чао је пе тро леј ки, ко ја је ви си ла у јед ном углу увр ну тог фи ти ља, та ман то ли ко да раз би је гу сти ну мра ка.  Од вр нуо је фи тиљ,  та ко да се про сто ри ја тек уне ко ли ко осве тли ла. - Не ћу ја че - ка зао је. - Ако су бли зу, ви де ће све тло кроз про зо ре. До бро вољ ци су за не ко ли ко ми ну та, об у че ни и са пуш ка ма у ру ка ма, по ле те ли пре ма вра ти ма, опра шта ју ћи се ус пут са до ма ћи ни ма. Сло бо дан је ви део ка ко је Ве ли зар, бр зо и спрет но ста вио пу ну ша ку ди на ра на по ња ву по ред деч ка, ко ји је јед ном ру ком тр љао очи, а дру гом се уз ди зао на ла кат. - То је за те бе и тво ју се стри цу - шап нуо му је. - Да ку пиш не што ле по. До бро је, се тио се Сло бо дан, што су још си ноћ са ку пи ли нов це. - Не ка је са сре ћом! - чуо је глас ста рог рат ни ка док су се уда ља ва ли кроз мрак. Чим су ко њо во ци ја ви ли да су спрем ни за по крет, оста ви ли су за се лак и по че ли да се пе њу кроз шу му убр за ним ко ра ком. - Се ља ци су нам ја ви ли - до ба цио му је Гру јин кад га је у јед ном тре нут ку сти гао - да су пар ти зан ске из вид ни це са мо на 192

ки ло ме тар-два одав де. Иде мо им у су срет. У сви та ње мрак је за ме ни ла гу ста ма гла, ко ја се све ви ше згу шња ва ла, што су се да ље пе ња ли уз пла ни ну. Убр за ни ко рак, ко јим су по шли из за се о ка, по ста јао је све спо ри ји и спо ри ји. Kо њо во ци су се ту жи ли да не мо гу да стиг ну. Ве тар се пот пу но сми рио и Сло бо да ну се чи ни ло да су се обла ци спу сти ли са не бе са, сје ди ни ли се са ма глом, ис пу ни ли урв и не и ја ру ге, за по се ли про стор из ме ђу ого ле лог др ве ћа и ши пра га, и та ко за ста ли ту за у век. Она не из ве сност, стреп ња од не по зна тог, опет му при ти сла ду шу. Сад је раз ум   ео бо ље и вод ни ка Гру ји на, ко ји му је пре два да на, иа ко не ја сно и не спрет но, из ра зио сво ју бо ја зан за ис ход ове ак ци је у ко ју их не во ди опро ба ни ге рил ски бо рац Гор дић, не го чо век из јед ног дру гог ра та и дру гог до ба, ма ка ко слав ног. Се тио се ка ко им је ге не рал Не дић у Бе о гра ду, при пола га њу за кле тве, пре по ру чио да на ста ве бор бу про тив непри ја те ља срп ског на ро да свом си ли ном, „пу шком, кун да ком, ба јо не том, ашов че том...” а они ни су ни но си ли ашо ве са со бом. Ни су им би ли по треб ни за ге рил ски на чин ра то ва ња. А и ова је два про зир на ма глу шти на ни је по ма га ла... Не где,  кроз ва здух,  зви зну ла су два мет ка.  Jе дан за дру гим. Зви жду ку је од го во ри ла паљ ба са њи хо ве стра не, ко ја је до лази ла са че ла ко ло не. Две-три бом бе су екс пло ди ра ле. Чу ла се и да ле ка ви ка. Сло бо дан је згра био сво ју пу шку,  ски нуо је са ра ме на и уба цио ме так у цев. У сле де ћем тре нут ку руч на бом ба је екс пло ди ра ла на све га де се так ко ра ка уле во. Ви део је Бо ру Бр ку ка ко је по ле тео у то ме прав цу, от коп чао бом бу са опа са ча,  куц нуо за па љач о кун дак,  и ба цио је свом сна гом ис пред се бе, у гу сту ма глу. Екс пло зи ји Бо ри не бом бе ода зва ла се бли ска ви ка по меша них му шких и жен ских гла со ва, убр зан зви ждук ме та ка ко ји су ло ми ли гра ње и швић ка ли кроз де бе ла бу ко ва ста бла. Сло бо дан је пре ле тео по гле дом око се бе. На зи рао је кроз ма глу ка ко до бро вољ ци нај бли жи ње му узи ма ју за кло не и отва ра ју ва тру.  Опет се окре нуо у прав цу у ко јем је по ју рио Бо ра Бр ка, и ви део га ка ко па да. „По ги бе”, по ми слио је, али се од мах за тим по на дао да је са мо ра њен.  Пре ско чио је свом сна гом жбун ко ји се из ди зао ис пред ње га, у сле де ћем тре нут ку за пео о не што, и це лом те жи ном те ла, она ко под пу ном рат ном спре мом, тре снуо по ред Бо ре Бр ке. Док је још па дао, ви део је ка ко Бо ра ле жи по тр бу шке и пу ца бр зом паљ бом. - Jе су ли те ра ни ли? - пи тао га је кад му се вра ти дах. 193


Бо ра га је по гле дао упит но, осмех нуо се, од мах нуо гла вом и на ста вио са паљ бом. Jош не ко ли ко бом би је па ло не да ле ко од њих. Jед на је екс пло ди ра ла у не по сред ној бли зи ни, та ко да је Сло бо дан осе тио по трес у ва зду ху,  ко ји га је,  за јед но са не ко ли ко гру мен чи ћа зе мље, лу пио у ли це. Отво рио је и он бр зу паљ бу, иа ко од ма гле ни је мо гао да ви ди да ље од не ко ли ко ко ра ка. Ми ри си ба ру та и ди ма, ко ји су ис пу ни ли те шку, вла жну ма глу, оте жа ва ли су ди са ње. Чуо је иза се бе, ле во и де сно, кроз зви ждук и екс пло зи је, гла со ве вод ни ка Гру ји на, де се та ра Мла де на и Ве ли за ра, ка ко рас по ре ђу ју трој ке и до ви ку ју се из ме ђу се бе. Ви ка са пар ти зан ске стра не је пре ста ла, али се паљ ба убр за ла. Ту и та мо, иза њих, по че ле су да екс пло ди ра ју и ба цач ке гра на те. Из не на да, пре ма че лу ко ло не, не што уле во, за чу ла се ви ка. -  За ло ми,  за ло ми!  За ла мај де сним кри лом,  оп ко ља вај!  чуо се ја сно сна жан глас по руч ни ка Ча ви ћа. Од мах за тим раз ле гли су се по ви ци до бро во ља ца. - Жи вео краљ! Жи ве ла Ср би ја! Сле де ћих де се так ми ну та екс пло ди ра ле су бом бе све че шће, и све бли же зви жда ли ме ци, ори ла се пуц ња ва, и он да, из не на да, све се ути ша ло. -  По вла че се -  чу ли су Гру ји нов глас.  -  Пре ки дај паљ бу. Оста ни на сво јим ме сти ма. Ле жа ли су и кле ча ли у за кло ни ма не ко вре ме.  Ма гла је по че ла да се раз ре ђу је и по ла ко уз ди же. Са да су мо гли да се ви де мно го ја сни је из ме ђу се бе, а исто та ко да раз мо тре и по ло жа је на ко ји ма су их из не на ди ли. На ла зи ли су се на ко си бли зу иви це шу ме, у ства ри у бо љем по ло жа ју од ко му ни ста,  ко ји су се кре та ли ни жим те реном и бри са ним про сто ром. „Ве ро ват но”, ми слио је Сло бо дан, „ни су би ли то га све сни кад су на па ли”. Kо ман дир им је ишао у су срет са сво јим пра ти о цем, ка пла ром Пе тром. - Има те ли гу би та ка? - пи тао је Гру ји на. - Има ли смо сре ћу. - Пр ви вод има јед ног мр твог и тро ји цу ра ње них. Пр вим мет ком су по го ди ли под на ред ни ка Ра до сла ва из Чо ке ши не. Kа жу ми да је био је ди нац у мај ке - окре нуо је гла ву на дру гу стра ну.  Kад се отрг нуо,  по гле дао је око се бе по во ду.  Алал вам ве ра, до бро вољ ци - по ви сио је глас. - Др жа ли сте се ју нач ки, она ко као и ва ши оче ви што су се др жа ли. Сло бо дан је осе тио да су му се из не на да овла жи ле очи. И не са мо због Ра до сла ва,  ко га се до бро се ћао још из Де ве тог од ре да и ак ци је у Хо мо љу. Др жа ли су се ју нач ки, ка зао је ста 194

ри рат ник, као и њи хо ви оче ви! Чи ни ло му се у овом тре нут ку да му ни ко ни кад у жи во ту ни је ни шта леп ше ка зао, ни ти би мо гао да ка же. - Kад смо чу ли ваш глас, го спо ди не по руч ни че, да их оп ко ља ва те - осмех нуо се вод ник - то нас је још ви ше охра бри ло. Kо ман дир се на сме јао. -  То је би ло са мо ма ло лу кав ство,  да их за пла ши мо,  јер не ма ни шта го ре вој ни ку под ва тром, не го са зна ње да је оп ко љен. Исти на је да смо их уда ри ли с бо ка, али по оној маглу шти ни, ко би знао тач но где су они, а где смо ми. Сло бо дан је ви део око се бе срећ на и на сме ја на ли ца. Пр во она по хва ла,  а са да из не над на по твр да да има ју не са мо хра брог не го и му дрог че то во ђу. По гле дао је Гру ји на. И ње го во твр до и гру бо ли це би ло је раз ву че но у осмех. - Хва ла Го спо ду Бо гу што смо ова ко до бро про шли - на ста вио је по руч ник. - Се љак нам је ка зао да их је си ноћ, пред са мо смр ка ва ње, из бро јао око три сто ти не кад су се спу шта ли не ком па ди ном, а да нас он ни је опо ме нуо, ко зна ка ко би још би ло. Док је по сма трао сми ре но и са мо у ве ре но ко ман ди ро во ли це, Сло бо дан се се тио ми сли и слут њи ко је су га об у зи ма ле пред бор бу. Слу чај но су им се по гле ди сре ли, и он се за до вољ но осмех нуо. - Jе ли, Срем че - обра тио му се ко ман дир - да ли си се на ви као на ове пла ни не? - Jе сам, го спо ди не по руч ни че, али и ми има мо на шу Фру шку го ру. - Ле па зе мља. Био сам не ко ли ко пу та у Срем ским Kар лов ци ма, а јед ном и на Фру шко гор ском Вен цу. Од мах за тим се окре нуо Гру ји ну и по чео да му ти хо да је на ре ђе ња. Сло бо да ну је при шао Бо ра Бр ка. - Дру же, Сло бо да не - ка зао је сме шка ју ћи се - ти си по мислио да ја по ги бе, а ја за пео за оне исте жи ле, к’о и ти што си од ма’ по сле ме не, па пао к’о про штац. - Чу ди ме - ка зао је Сло бо дан - да је она бом ба екс пло ди ра ла од мах ис пред нас дво ји це, а ни је на шко ди ла ни те би ни ме ни. - То је си гур но та ли јан ска - на сме јао се Ве ли зар. - Срећ ни сте што ни је би ла кра гу јев чан ка.  - Хва ла Бо гу - ка зао је Бо ра Бр ка. Чим је по руч ник оти шао,  Гру јин је по звао де се та ре и Сло бо да на. - При че ка ће мо ов де док нам не пре ви ју ра ње ни ке и при пре ме но си ла за по кој ног Ра до сла ва, и још јед ног те жег ра ње 195


ни ка, но вог до бро вољ ца. Дво ји ца лак ших ра ње ни ка ће мо ћи и са ми да иду. - Kу да ће с њи ма? - пи тао је под на ред ник Мла ден. - Де се ти на из Пр вог во да от пре миће их до нај бли жих ку ћа. Ту ће ре кви ри ра ти се љач ка ко ла и пре не ти их за Kра ље во. Уле во, из прав ца у ко ме су се пар ти за ни по ву кли, за чу ла се не да ле ка пуц ња ва и екс пло зи ја бом би. - На и шли су на Нај да но ви ћа - на сме јао се Ве ли зар - не ће се до бро про ве сти. Kре ну ли су убр за ним ко ра ком, и уско ро по че ли да се спу шта ју ду бо ком и ши ро ком ја ру гом. Ово га пу та не ко ли ко трој ки су им шти ти ле бо ко ве, али на че лу че те је и да ље ишао ко ман дир. Ма гла се нај зад пот пу но раз ре ди ла и уз ди гла. Чу ла се све гла сни ја пуц ња ва и по ко ји отег ну ти зви ждук за лу та лог мет ка. Сло бо дан се у јед ном тре нут ку окре нуо. Иза ње га је ишао Ве ли зар на сме ја на ли ца,  као да је раз го ва рао сам са со бом. Пре ко ра ме на је но сио сво ју ста ру збро јов ку.  Ус по рио је ко рак.  - Шта је би ло? - пи тао је Ве ли за ра. - Шта мо же да бу де? По ма жем овом мо ме пу шкоми тра ље сцу.  Оте жа ла му збро јов ка.  А ме ни ни шта,  к’о да но сим пу шку. Или ја, ко ји је но сио Ве ли за ре ву пу шку, та ко ђе пре ко ра ме на као што се но си пу шко ми тра љез, мр шав, али ми ши ћав мла дић сред њег ра ста,  слег нуо је ра ме ни ма иза де се та ро вих ле ђа, и за вр тео гла вом. Сло бо дан се на сме јао. - Не мој да те ви ди Гру јин. Знаш га ка кав је. Не ће му се сви де ти. - Шта има да му се не сви ди. По ма жем ма ло чо ве ку из мо је де се ти не. На и шли су на не ке руп ча ге. Jа ру га се су жа ва ла и кри ву да ла из ме ђу сте ња ко је се све че шће уз ди за ло из су вог ши праж ја. Ту и та мо на и ла зи ли су опет на на но се сне га чи ја се по вр ши на за мр зла и пре тво ри ла у твр ду, кли за ву ко ру. Kо њо во ци су све че шће за ста ја ли, док се ис пред њих очи глед но во ди ла же сто ка бор ба. На јед ном та квом за сто ју до шла је на ред ба вод ни ци ма да се ја ве ко ман ди ру. Kад се Гру јин вра тио,  по звао је Сло бо да на и де се та ре. Био је очи глед но рас по ло жен.  -  До шли смо у до дир са Нај да но ви ће вом па тро лом,  ко ја нас је тра жи ла. Они су из не на ди ли ко му ни сте кад смо их ми по те ра ли. Нај да нац је чуо на шу бор бу, па их је че као раз ви јен 196

у стрел це, јер је прет по ста вљао да ће мо их ми од ба ци ти. Оста ви ће мо ов де ко ње да нас не успо ра ва ју, а ми ће мо на па сти пар ти за не с ле ђа.  Од мах за тим це ла че та се раз ви ла у стрел це,  и кре ну ла убр за ним ко ра ком. На јед ном, са де сног кри ла, чу ли су сна жан ко ман ди ров глас. - До бро вољ ци, ко је с на ма? - Бо-ог! - од јек ну ло је из два де се так гр ла, оних ко ји су му би ли нај бли жи. - На пред, за мном! Kао од го вор, до че ка ла их је ја ка ва тра. - Ле зи! Узи мај за клон! - чу ла су се на ре ђе ња вод ни ка и де се та ра. Не што да ље иза пар ти зан ских по ло жа ја од јек ну ло је гром ко, као не ки за ка сне ли ехо: - Бо-ог! - На ши! - вик нуо је Ве ли зар. - За хва ти ли смо их у кле шта. Сло бо дан се окре нуо да га ви ди. Ле жао је иза јед ног ка ме на и па жљи во ни ша нио сво јом пу шком. На де сет-пет на ест ко ра ка од ње га ле жао је Или ја са два по моћ ни ка,  и ту као из збро јов ке крат ким ра фа ли ма. „Мо ра да је Ве ли за ру би ло те шко да се ра ста ви са сво јим пу шко ми тра ље зом”, по ми слио је. Пар ти за ни су не што ви ка ли. Ни је мо гао да ра за зна шта. Из ме ђу му шких гла со ва, чу ло се и не ко ли ко жен ских. - Ба јо не те на пу шке - до шло је на ре ђе ње са че ла. Сло бо дан је бр зо ису као ба јо нет из ко ри ца и, још увек у ле же ћем ста ву,  на ме стио га на пу шку.  Ср це му је за ку ца ло бр же. И пре је ју ри шао, али се још ни јед ном ни је су да рио пр са у пр са. „Бо же, по мо зи!” по ми слио је и уз ди гао се на јед но ко ле но.  По гле дао је још јед ном ис пред се бе.  Бла га па ди на, об ра сла за кр жља лом, жућ ка стом тра вом, са по ко јом из бо чи ном, си вим ка ме ном, ого ле лим жбу ном, рет ким бу ко вим др ве том. На дну па ди не ред ши бља, а кроз ње га све тлу ца ју пла мич ци и уз ди жу се пра ме но ви ди ма. - Пу шко ми тра ље сци, бр за паљ ба! - до ла зи опет на ре ђе ње.  Ва зду хом зло коб но зви жду ћу ме ци, штек ћу пу шко ми тра ље зи, екс пло ди ра ју бом бе. Че ка ју, че ка ју, а на ре ђе ње за ју риш не до ла зи. Чи та ва веч ност. Сло бо дан се окре ће око се бе. До бро вољ ци, са ба јо не ти ма на пу шка ма, не ки чу че, а не ки као и он кле че на јед ном ко ле ну. Ле ђа са ви је на у лу ко ве, ли ца бле да, на прег ну та, очи упе ре не на оне пла мич ке у ши пра гу. А ср це ку ца, ку ца. На јед ном, из ши пра га и жбу ња из ле ћу си ве при ли ке и ју 197


ре пра во пре ма њи ма. Ди же пу шку, ни ша ни, по вла чи ороз... - Бом ба ши! - вик нуо је не ки до бро во љац. - Ију-ју-ју! - чу је се ври ска жен ских гла со ва. Пу шке са ба јо не ти ма се спу сти ле и си па ју ва тру. Ста ни ша Бо са нац је устао из сво га за кло на, и из сто је ћег ста ва ту че пу шко ми тра ље зом. Ве ли зар ба ца бом бу. Сло бо дан се ди же. Kао кро за сан уда ра за па ља чем у кун дак, и свом сна гом ба ца јед ну од сво је две кра гу јев чан ке. Jош три-че ти ри, јед на за дру гом, екс пло ди ра ју из ме ђу „бом ба ша”. Не ки од њих па да ју,  оста ли за ста ју,  ба ца ју не ко ли ко бом би, окре ћу се и у не ре ду од сту па ју. - До бро вољ ци, ју риш! - до ла зи нај зад ко ман ди ро во на ре ђе ње, а од мах за тим за о ри се је ка вој нич ке тру бе, ко ја је та ко ђе по зи ва ла на ју риш. Kао је дан, цео стре љач ки строј се ди же. - Жи вео Kраљ! - Жи-ве-о! - од је ку је чи сти ном. Ср це као да је пре ста ло да ку ца. Ис пред Сло бо да на опет она иста си ви на из ра ни јих ју ри ша, са мо је ово га пу та мно го гу шћа, те жа, као да хо ће да га сво јом гу сти ном и те жи ном за др жи и за у ста ви. Оти ма се, и од мах по сле пр вог на пор ног ко ра ка об у зи ма га оно ста ро,  нео бја шњи во уз бу ђе ње и одуше вље ње, још ви ше по ја ча но је ком тру бе, оду ше вље ње, ко је га те ра да свом сна гом ју ри на пред,  пре ска че ка ме ње и жбу ње, очи ју упр тих, пре ко вр ха ба јо не та, у ши праж је из ко јег из ле ћу све тлу ца ви пла ме но ви. Тек кад су уле те ли у ши праг,  при ме тио је да не ма ви ше зви жду ка зрна. - Бе же! - ви као је Ве ли зар. - За њи ма, дру го ви! - За њи ма, за њи ма! - ода звао му се де се тар Мла ден. -  До бро вољ ци,  сто-ој!  -  пре по зна ли су опет сна жни ко манди ров глас. - Пре ки дај паљ бу! - чуо се још глас ко ји је до ла зио не где ис пред њих. - Ов де ка пе тан Нај да но вић. - Ов де по руч ник Ча вић. Kроз не ко ли ко ми ну та из ме ша ли су се са до бро вољ ци ма из Нај да но ви ће ве че те, срећ ни, на сме ја на ли ца. Сло бо дан је ви део кад су се ко ман ди ри са ста ли, са лу ти ра ли је дан дру гом, и ср дач но се ру ко ва ли. Нај да но ви ће ва че та је има ла јед ног мр твог и че ти ри ра ње на - ка зао је Гру јин. - По ги нуо им је је дан од но вих до бро во ља ца. Ми смо бо ље про шли. Са мо је дан лак ши ра ње ник. „Не ве ро ват но”,  ми слио је Сло бо дан,  „то ли ка пуц ња ва, екс пло зи је и ју ри ша ње!” Опет се се тио ре чи ко је је че сто слу 198

шао, на ро чи то по сле бор би: „Бог нас чу ва.” У све сти му је ис кр снуо и лик пот по руч ни ка Ри сти ћа кад га је у Хо мо љу по вео у пр ву бор бу, и у исто вре ме у пр ви ју риш. Ци ти рао им је та да ре чи Ди ми три ја Љо ти ћа о нео до љи во сти „ју ри ша хра брих про тив ни ка”. Окре нуо се пре ма бла гој уз ви ши ци ко јом су стр ча ли са ба јо не ти ма на пу шка ма, по ку ша ва ју ћи да за ми сли ка ко су они то, пре све га не ко ли ко тре ну та ка, мо гли да из гле да ју пар ти за ни ма ко ји су ле жа ли у ши пра гу и за си па ли их ва тром. Тек са да је при ме тио не ко ли ко не по мич них те ла, ра су тих по чи сти ни. - Kа кве су им то уни форм е? - пи тао је Гру ји на. - Ен гле ске. Има их че тво ри ца. Они, као и ми, не оста вља ју сво је мр тве. Ово га пу та смо их до бро по ду хва ти ли. Мо ра ли су има ти још мно го ви ше гу би та ка. - Kо је та мо? - из не на да се про ло мио глас са иви це шу ме, не где иза ма ло пре ђа шњих по ло жа ја Нај да но ви ће ве че те. За ћу та ли су. - Kо је то? - опет се чуо исти глас. - Jе сте ли ви чет ници? - Ово су Не ди ће ви до бро вољ ци - ода звао се Нај да но ви ћев глас. - Ов де чет ни ци из Жич ке и Тр нав ске бри га де. Kроз ми нут-два ви де ли су ка ко чет нич ка па тро ла од шест љу ди из ла зи из шу ме. Jе дан од њих је при шао ка пе та ну Нај да но ви ћу,  стао мирно, и по вој нич ки га по здра вио. Не да ле ко од Нај да но ви ћа, Сло бо дан је ви део Ми ла на Kу ни ћа и Пе ри шу Бо шко ви ћа. - Сти гли сте у пра ви час - Пе ри ша му је пру жио ру ку кад им је при шао. - А ви сте их до бро до че ка ли кад смо их по те ра ли са пла ни не. - Овај ваш ју риш - ка зао је Ми лан - под се тио ме је у не ку ру ку на онај наш ју риш бли зу Мо ра ве, са Бо шком Бо ро је ви ћем. На пр ви по глед је из гле дао бе сми сле но. -  Са мо -  на сме јао се Сло бо дан -  он да нам ни је сви ра ла тру ба, а дру го: оно је би ло уз бр до! - Ба цио је по глед на чет ни ке ко ји су жи во раз го ва ра ли са ко ман ди ри ма. - У сва ком по гле ду, уз бр до! - Хва ла Бо гу, и то је про шло. А то су ми би ли, ваљ да, нај те жи да ни у жи во ту. - И не са мо те би... - Пе ри ша! - пре ки нуо их је Нај да но ви ћев глас - ску пи не што му ни ци је у тво ме во ду и раз де ли овим чет ни ци ма. Сло бо дан и Ми лан су се по гле да ли. - Се ћаш ли се ка ко је по че ло у Kру шев цу - ка зао је ти хо 199


Ми лан - све због те про кле те му ни ци је! - Не ће ви ше. Ово је не што дру го. Опа ме ти ли смо се и ми и они. - Kа ко твој ко ман дир, по руч ник Ча вић? - Не мо же би ти бо ље. Ста ри, пре ка ље ни бо рац. А твој ко ман дир Нај да но вић? - Он је ак тив ни офи цир. Од ли чан је стра тег. Све пред ви ди,  до нај ма ње сит ни це.  Ни шта не оста вља слу ча ју.  На и шао сам на не ког ње го вог Ва љев ча на и он ми је при чао да је ве ли ки иде ал  и ста, и рет ко до бар чо век. - Да ли су и Мла де но ви ће ва и Пра те ћа че та има ле бор бе за ова два да на? - Не ве ру јем. Пар ти за ни су се су да ри ли са чет ни ци ма бли зу Ива њи це, а исто та ко и са Ма ри са вом. Њи хо ве глав не сна ге су са да не где из ме ђу ре ке Мо ра ви це, Сту де ни це, и Че мер не пла ни не. Ово су им са мо из вид ни це, ко је ис про ба ва ју те рен. Ако не мо гу да пре ђу Ибар на јед ном ме сту, они ће по ку ша ти на дру гом. - Дао сам им сто пе де сет ме та ка - ка зао је Пе ри ша Бо шко вић кад се вра тио. - Они но се у тор би ца ма по пет или де сет ме та ка. Та ко се не мо же ра то ва ти про тив од лич но на о ру жа них ко му ни ста. -  Ште та је што Дра жа има за сво је са вет ни ке љу де као што су Дра ги ша Ва сић и То па ло вић... - по чео је Ми лан, али га је Сло бо дан пре ки нуо. - Дра ги ша Ва сић је јак ин те лек ту ал  ац. -  И та лен то ва ни пи сац.  Све то ја знам,  али он ни је практи чан по ли ти чар, као ни То па ло вић. Да су да ли Дра жи бо љи са вет, Не дић би их до са да на о ру жа вао, јав но или тај но, ка ко год же ле, и да нас би нам сви ма би ло мно го лак ше. - Сад се не би ве ра ли по овим пла ни на ма, пу ним пар ти за на - сло жио се и Пе ри ша - са мо са пет или де сет мета ка. - Пла шим се је ди но - на ста вио је Ми лан - да ће их то при мо ра ти да под овим усло ви ма при ма ју му ни ци ју од Не ма ца. Ми смо, као што зна те, са мо стал ни у сва ком по гле ду, јер нас на о ру жа ва Вла да на род ног спа са, и нас се не ти че шта они у Лон до ну го во ре. Ми смо то већ одав но пре го ре ли. - Kо му ни сти би то ис ко ри сти ли за сво ју про па ган ду. На ро чи то да их оцр не пред са ве зни ци ма, а то нам сви ма, као на ци ји, да нас нај ма ње тре ба. - Kуд иду ови чет ни ци? - пи тао је Сло бо дан. - Хо ће да ухва те ве зу са Звон ком Вуч ко ви ћем, ко ман дан том Пр вог рав но гор ског кор пу са, ко ји је не где у овом кра ју. - Спре ман за по крет! - чу ли су се гла со ви дво ји це ко ман ди ра. Сло бо дан се опро стио од дво ји це вод ни ка и при дру жио 200

се Гру ји ном во ду. Нај да но ви ће ва че та се одво ји ла, а они су се, по сле крат ког од мо ра, ве дри и ве се ли, вра ти ли да се са ста ну са ко мо ром. Kо њо во ци, ко ји су де ли мич но рас то ва ри ли ко ње, об ра до ва ли су се кад су их ви де ли ка ко до ла зе.  - Ми сли ли смо већ да сте нас за бо ра ви ли у овим руп ча га ма - ка зао је ви сок сув ка плар, по ма жу ћи до бро вољ цу да учвр сти те шки ми тра љез на са ма ру. Ту ноћ су пре но ћи ли у не што ве ћем за се о ку, и су тра дан, ра но, кре ну ли у прав цу Ива њи це, оби ла зе ћи Че мер ну пла ни ну. Опет их је пра ти ла да ле ка тут ња ва ар ти ље риј ске паљ бе и ба ца ча, док су се пе ња ли и си ла зи ли пла нин ским гре бе ни ма, све ви ше за ве ја ним сне гом. Из ју тра их је до че ка ла она иста гу ста ма гла,  ко ја се тек не где сре ди ном да на по че ла да раз ре ђу је. Ишли су по ла ко, ко рак пред ко рак, ка ко би их то вар ни брд ски ко њи ћи, ко ји су но си ли де ло ве те шког ми тра ље за, сан ду ке са му ни ци јом и су вом хра ном, мо гли да пра те без че стих за ста ја ња на ута ба ној сне жној пу та њи. Сло бо дан је, као и у Хо мо љу и на дру гим ве ћим мар ше ви ма, пре шао ону тач ку за ко ју му се чи ни ло да кад је до стиг не, не ће ви ше мо ћи да на пра ви „ни ко ра ка”. „Огу гла чо век”, ка зао је јед ном Пе ра Сре мац кад су се пен тра ли уз Jа стре бац, „па га но си не ка не по зна та си ла - све док не лу пи ли цем у ле ди ну. А кад јед ном лу пи, а оно про шла већ чи та ва веч ност”. Ни је од мах раз ум   ео Пе ри не ре чи. Тек ка сни је, по сле мно штва ду гих ки ло ме та ра под пу ном рат ном спре мом и са не до вољ ном ис хра ном, схва тио је да чо век мо же из др жа ти не из мер но ви ше не го што је он то икад мо гао и да за ми сли. На јед ној чи сти ни сре ли су два де се так чет ни ка,  ко ји су из гле да ли пре мо ре ни и из глад не ли.  Ис при ча ли су им да су има ли же сто ке бор бе са пар ти за ни ма, уз ве ли ке гу бит ке, и да су из гу би ли своју је ди ни цу. Kре ћу се у прав цу Kа о не, јер су им се ља ци ре кли да се та мо не где на ла зи ка пе тан Звон ко Вучко вић, са сво јим Пр вим рав но гор ским кор пу сом. Kад су про ла зи ли по ред Ве ли за ро ве де се ти не, по след њи у ко ло ни, млад, ви сок и мр шав чет ник, ду ге ко се и рет ке бра ди це, обра тио се де се та ру ти хо, за ста ју ћи: - Под на ред ни че, ка жи те овим ва шим вој ни ци ма да ми да ду два-три шар же ра. Сву сам му ни ци ју ис пу цао, и имам са мо још два мет ка у пу шци. Ако опет на и ђе мо на ко му ни сте, не ћу да ме жи вог ухва те. - Jа не смем на сво ју ру ку - ка зао је Ве ли зар оба зи ру ћи се не мир но око се бе. - А тре ба и на ма. Jу че смо има ли две бор бе, јед ну за дру гом. 201


Сло бо дан се из ма као из ко ло не да про пу сти оне иза се бе, и са гнуо се као да за ве зу је пер тлу на цо ку ли. Про пу стио је де се ти ну и кад су на и шли ко њо во ци, по жу рио је за чет ни ком, у исто вре ме от коп ча ва ју ћи фи ше кли је. Из ва дио је бр зо два шар же ра, сва ки од по пет ме та ка.  - Еј, бра те - по звао је чет ни ка, стр пао му у ру ке шар же ре, гле да ју ћи око се бе. По гле ди су им се сре ли за тре ну так. Тр гао се кад је ви део два круп на, из му че на и не и спа ва на ока, како из ла зе из мр ша вог и по там не лог ли ца. Бр зо се окре нуо и по тр чао да стиг не де се ти ну. Тек што је сти гао, до шло је на ре ђе ње: - Че та, стој! Др жи од сто ја ње. По сле не ко ли ко тре ну та ка пре но си ло се ко ло ном:  - Пе де сет ми ну та од мо ра. Ски ну ли су ран че ве на снег, где се ко на шао, и за до вољ но по се да ли на њих. Гру јин је гле дао на руч ни сат. - Jе дан и три де сет. Вре ме да се ру ча. Ва ди ли су из тор би ца хле бо ве, па жљи во се кли, сва ко се би, кри шку-две хле ба и ма за ли их мар га ри ном. Сло бо дан је осе тио ка ко му крв при јат но стру ји кроз це ло те ло, на ро чи то кроз но ге. Се део је мир но, за тво ре них очи ју, пет-шест ми ну та пре не го што је и он до хва тио тор би цу са су вом хра ном. Док је по ла ко жва као твр ди вој нич ки хлеб раз ми шљао је о ма ло пре ђа шњем су сре ту. Очи мла дог чет ни ка му ни су из ла зи ле из све сти. „Мо ра да је про шао кроз не ку стра хо ту”, по ми слио је. Та мо не где, од Ива њи це, из прав ца из ког су чет ни ци до ла зи ли,  до пи ра ла је до њих да ле ка тут ња ва ар ти ље ри је,  и с вре ме на на вре ме при гу ше но штек та ње ми тра ље за, већ пу на три да на, у ства ри, от ка ко су по че ли да се уда љу ју од Kра ље ва. По из гле ду тог чет ни ка, а и по на чи ну ка ко је го во рио кад се обра тио Ве ли за ру, учи ни ло му се да је или сту дент уни вер зи те та или свр ше ни ма ту рант, као и он што је. Би ли су при бли жних го ди на. Се тио се Гор да ни ног бра та ко ји се по но во ак ти ви рао и „оти шао у шу му”, ка ко му је то Ми лан Kу нић не дав но ка зао. Мо жда је и он да нас не где у овим пла ни на ма...  Она њи хо ва пре пир ка у Kру шев цу из гле да ла му је са да још бе сми сле ни ја, ско ро тра ги ко мич на. У ства ри, ви део је то као су дар две во ље, два на чи на бор бе, два пу та ко ји во де истом ци љу: „С ве ром у Бо га, за Kра ља и отаџ би ну.” 202

Из ми сли га је тр гао Ве ли за рев глас. - Шта сам ја мо гао? - го во рио је Бо ри Бр ки, као да се из ви ња ва. - Ни сам мо гао ја сам да до не сем од лу ку. Што ни је пи тао ко ман ди ра? Он би им си гур но одво јио де се так шар же ра. От коп чао је фи ше кли је и по чео да бро ји. - Од сто ти ну ме та ка имам са мо још пе де сет и пет. Бо ра је по гле дао у сво је фи ше кли је. - И ја имам са мо још ше зде сет. - Од мах за тим обра тио се Сло бо да ну. - Дру же про све та ре, а ко ли ко је те би још оста ло? „Што ме не баш да пи та?” по ми слио је. Био је уве рен да га ни је ни ко ви део кад је дао му ни ци ју, сем мо жда је дан од ко њо во да ца. Иа ко на Бо ри ном ли цу ни је мо гао да при ме ти ни шта на ро чи то, већ одав но је за па зио да је он мај стор да при кри је сво је пра ве ми сли. По ред то га, при ме тио је да се и Ви то мир, до бро во љац ко ји је се део не да ле ко од Бо ре,  не ка ко зна чај но осмех нуо. - Де сет шар же ра, пе де сет ме та ка - ка зао је за коп ча ва ју ћи фи ше кли је. И дру ги су по че ли да бро је. Ве ћи на њих је има ла од пе де сет до ше зде сет ме та ка. - Мо ра мо од са да да па зи мо ма ло бо ље на му ни ци ју - ка зао је Ве ли зар. - Исти на је да са ко мо ром но си мо ре зер ву, али то је нај ви ше за пу шко ми тра ље зе. Ве ли зар је устао и при шао вод ни ку ко ји се и сам, из гле да, уз не ми рио кад је чуо од Ве ли за ра за ста ње му ни ци је. Ве ли зар се уско ро вра тио и по но во сео на свој ра нац. - Гру јин се за бри нуо кад сам му ка зао ко ли ко смо ме та ка по тро ши ли. Оти шао је да ра пор ти ра ко ман ди ру. Уско ро се вра тио и Гру јин, и обра тио се во ду. - Ве че рас, кад се сме сти мо, раз де ли ће мо сва ком у че ти по не ко ли ко шар же ра. Мо ра те од са да да па зи те на сва ки ме так. Па ли са мо кад га ви диш, или ако до ђе на ре ђе ње за бр зу паљ бу. Kад су кре ну ли, Сло бо да ну је при шао Бо ра Бр ка. - Дру же, Сло бо да не - ка зао је по ка зу ју ћи на цо ку ле - за бо ра вио си да за ве жеш и дру гу пер тлу. - Ти све ви диш - на сме јао се. - И шта де се тар но си у чу ту ри ци, и ка ко про све тар за ве зу је пер тле. - За кле ла се зе мља ра ју... - чу о је иза се бе рав но мер ни глас Вељ ка Осто ји ћа Глум ца. - Да се тај не све са зна ју - Сло бо дан је за вр шио из ре ку ме сто ње га. - О, не дру же, про све та ре. Та ко се не кад го во ри ло. Сад се ка же: да се љу ди пре по зна ју. Не ко ли ко нај бли жих до бро во ља ца,  ко ји су мо гли да их чу ју, слат ко су се на сме ја ли. Они не по сред но иза тих, нај бли 203


жи, по жу ри ли су и сма њи ли од сто ја ње. - Шта је? Шта је то Вељ ко ка зао? - хте ли су и они да чу ју. Сло бо дан се окре нуо и ви део ве дра и на сме ја на ли ца. „Шта је то?” по ми слио је. Ни је био си гу ран да ли је до бро раз ум   ео. Kроз свест му је про ле те ла ми сао да су ови се љач ки си но ви,  ње го ви вр шња ци са са мо че ти ри раз ре да основ не шко ле, па мет ни ји, и у не ку ру ку над моћ ни ји и од де се та ра Ве ли за ра, и од вод ни ка Гру ји на, а сва ка ко и од ње га, свр ше ног ма ту ран та и чет ног вас пи та ча, Сло бо да на Спа со је ви ћа. Kа ко би ло да би ло, та по ми сао му ни је би ла ни ма ло не при јат на. Већ се спу стио мрак кад су сти гли пред шко лу ма лог али ши ро ко ра се ја ног се ла. Чим су се сме сти ли, чет ни на ред ник је до шао да им раз де ли му ни ци ју. Сло бо дан се по ну дио вод ни ку Гру ји ну да бар де жу ра пре ко но ћи као де жур ни под оф   и цир, кад већ не мо же да из ла зи на стра жа ре ње због сво га по ло жа ја у че ти, али га је он од био. -  Не мој да бри неш за то -  ка зао је -  са мо иди и спа вај. Гор дић је на ма, вод ни ци ма, на ре дио да те не ста вља мо ни на ка кве вој нич ке ду жно сти, сем, на рав но, у слу ча ју не ке кри тич не си ту ац   и је. Ти, као чет ни вас пи тач, имаш свој по сао. Знао је да му ви ше не вре ди да по ку ша ва. Kад Гор дић не што „на ре ди”, не ма ви ше по го во ра. - Шта се бри неш? - обра тио му се Ве ли зар кад је при ме тио да се сне ве се лио. - Не бри ни. Не ће ти ни ко за ме ри ти. До ста је и то што си по шао с на ма, а ни си мо рао... као ни за Бра ту нац. Ни је имао вре ме на за раз ми шља ње.  Чим се спу стио на сла му, по кри ве ну ће бе том, за спао је твр дим сном. Ни је знао ко ли ко је ду го спа вао кад га је про бу дио при гу шен, и у исто вре ме за по вед нич ки глас вод ни ка Груји на. - K’ оруж ју! Уз бу на! Ско чио је са ле жи шта,  обу као ши њел,  опа сао се фи ше кли ја ма, увио ће бе и ша тор ско кри ло, пре ба цио их пре ко ра ме на, до хва тио пу шку, ра нац и шлем, и ме ђу пр ви ма из ле тео из про сто ри је. Ве ли зар и Мла ден су по стро ји ли сво је де се ти не ис пред згра де. Ноћ је би ла све тла, нај ви ше због сне жне бе ли не. С јед не и с дру ге стра не ви де ли су и оста ле до бро вољ це из че те ка ко се по стро ја ва ју. Из да љи не се чу ла да ле ка тут ња ва ар ти ље ри је, пре ки да на с вре ме на на вре ме фрк та њем ко ња, ко је су ко њо во ци бр зо и спрет но са ма ри ли и то ва ри ли. - Дру го ви - обра тио им се вод ник Гру јин, ко ји је до тр чао 204

од ко ман ди ра - пар ти за ни су до зна ли да смо ов де. Спре ма ју се да нас на пад ну. Наш вод ће за у зе ти оно бр да шце ис пред шко ле... За мном, тр че ћим ко ра ком! „...  Не ма ни шта го ре вој ни ку”,  Сло бо дан се се тио ре чи по руч ни ка Ча ви ћа док је тр чао свом сна гом пре ма бр да шцу, „не го са зна ње да је оп ко љен”. „Ваљ да ни су по че ли да нас оп ко ља ва ју”, по ми слио је и осе тио ка ко му је ср це ја че за ку ца ло. За у зе ли су бр зо по ло жа је на бр да шцу по кри ве ном сне гом, по ко ме су штр ча ли ту и та мо де бе ли, цр ни па ње ви, и ко ма ди сте ња. Ле жао је у сне гу, иза по лу тру лог па ња, и па жљи во по сма трао иви цу шу ме на ше зде сет-се дам де сет ме та ра ис пред њих. По сле све га не ко ли ко ми ну та при ме тио је ка ко се не ке сен ке одва ја ју од гу стог др ве ћа. У сле де ћем тре нут ку ви део је два де сет-три де сет, а мо жда и ви ше там них људ ских при ли ка ка ко у стре љач ком стро ју, жур но, ско ро тр че ћи, из ла зе на чи сти ну по кри ве ну сне гом, и при бли жу ју се њи хо вом по ло жа ју. „Бом ба ши”, по ми слио је. - Па ли! - раз ле гао се глас вод ни ка Гру ји на. Уба цио је ме так у цев, на ни ша нио и по ву као ороз. Ле де ним ноћ ним ва зду хом од јек ну ла је ура ган ска паљ ба пу ша ка и пу шко ми тра ље за. Не ко ли ко при ли ка је по па да ло, не ки су се окре ну ли и по тр ча ли на траг пре ма шу ми, док су оста ли за ста ли, ба ца ју ћи бом бе. Ви део је опет, не да ле ко од се бе, ка ко је пу шко ми тра ље зац Ста ни ша Бо са нац устао и из сто је ћег ста ва осуо паљ бу. Ис пред њих су по че ле да екс пло ди ра ју бом бе. У сле де ћем тре нут ку Сло бо дан је чуо иза ле ђа,  и не где иза школ ске згра де, пуц ња ву и еск пло зи је. Jош пре не го што су по тр ча ли пре ма бр да шцу, ви део је ка ко је дан Ча ви ћев вод за о би ла зи згра ду. Од лак ну ло му је. Да су оста ли у шко ли са мо још де се так ми ну та,  сад би би ли пот пу но оп ко ље ни,  а кроз про зо ре би упа да ле бом бе. Док је уба ци вао за тва ра чем ме так за мет ком и по вла чио ороз, се тио се на ре ђе ња да ште де му ни ци ју. За стао је и пре ле то по гле дом про стор из ме ђу бр да шца и шу ме.  На бе лом по кри ва чу ле жа ло је не ко ли ко не по мич них људ ских при ли ка. Пре жи ве ли су се до че па ли мрач не шу ме. Из ме ђу др ве ћа су за све тлу ца ли пла мич ци, а ме ци за зви жду ка ли крат ким, оштрим зви жду ци ма из над њи хо вих гла ва и по ред уши ју. Зви ждук је до ла зио и с ле ђа,  истом же сти ном као и са фрон та. - Пре дај те се, оп ко ље ни сте! - ви као је не ко из шу ме. - Не бој те се. Пу сти ће мо вас ку ћа ма. 205


- Са мо из во ли те, до ђи те. Че ка мо вас! - по знао је Ве ли за рев глас.  -  Kле чао је на јед ној но зи иза ка ме на,  не да ле ко од ње га, и па жљи во ни ша нио. „Ипак су нас оп ко ли ли”, ја ви ла се Сло бо да ну те шка ми сао. На јед ном, ис пред њих, раз ле же се по зна та жен ска ври ска. - И-ју-ју-ју! - од јек ну ло је кроз пра сак пу ша ка, штек та ње ми тра ље за и ци јук зр на. Kао не ки је зи ви ехо, ода звао му се исти ври сак не где иза ле ђа. Из не на да је пре стао зви ждук ме та ка, а из шу ме су по че ле да иска чу там не при ли ке и ју ре пра во пре ма њи ма. - До бро вољ ци, бр за паљ ба! - чуо је Гру ји нов глас, ко ји је и ово га пу та био чврст и за по вед нич ки, као и на вој ним ве жба ма у ша бач кој ка сар ни. Сло бо дан ни је ви ше имао вре ме на да га ђа.  Уба ци вао је мет ке у пу шку и по вла чио ороз што је бр же мо гао. Бом бе су по че ле да па да ју и екс пло ди ра ју од мах ис пред њих. Ви део је ле во од се бе до бро вољ ца ка ко је ис пу стио пу шку и пре вр нуо се на ле ђа. Био је је дан од но вих до бро во ља ца. Ни је му ја сно ви део ли це. Хо ће да му при ђе и по мог не, али на све га де сет-два на ест ко ра ка не ка љу ди на ју ри пра во пре ма ње му, с пи што љем у ру ци. По ди гао је пу шку... ме так је већ био у це ви... али пре не го што је мо гао да по ву че ороз, чо век је крик нуо, ра ши рио ру ке и свом те жи ном те ла тре снуо са мо на два-три ко ра ка од ње га. Ви део је Ве ли за ра ка ко је иско чио из свог за кло на и до гра био ре вол вер ко ји је ле жао по ред пар ти за но ве ис пру же не ша ке са згр че ним пр сти ма. Упе рио га је пре ма на па да чи ма и, још увек у чу че ћем ста ву, осуо из ње га бр зу паљ бу. На јед ном, тру бач је за сви рао ју риш. - На пред, до бро вољ ци! - чуо се ко ман ди ров глас кроз је ку тру бе, зви ждук че ли ка, пра сак пу ша ка, екс пло зи је бом би, ври сак жен ских и ви ку му шких гла со ва. Пр ва по ми сао му је би ла да из ву че ба јо нет из ко ри ца и да га ста ви на пу шку, али за то ни је имао вре ме на. Устао је. Ви део је ис пред се бе и Ве ли за ра ка ко се ис пра вља у истом тре нут ку.  За хва та га опет она ста ра си ви на.  По тр чао је за Ве ли за рем, др же ћи ис пред се бе пу шку као да је на њој ба јо нет. Ре до ви там них при ли ка су се за та ла са ли и раз ре ди ли. Ве ли зар је свом сна гом тре снуо не ког кун да ком. Од мах за тим, Сло бо дан се су да рио пр са у пр са са там ном људ ском ма сом. Из мр кли не су ис кр сла два раз ро га че на, окру гла ока, 206

две огром не бе о ња че. Од по тре са је ско ро пао. За те ту рао се, и је два се одр жао на но га ма. Окре нуо се бр зо око се бе са пр стом на оро зу. Там на при ли ка као да је не ста ла у зе мљу. Опет је по ју рио за Ве ли за рем. Чуо је још са мо је ку тру бе ко ја је над ја ча ва ла и за глу ши ва ла све оста ле зву ке. - Жи вео краљ! - вик нуо је не ко чим је тру ба за мо ме нат ућу та ла. - Ура! Ура! - чу ло се са дру ге стра не. -  Бе же!  Пар ти за ни бе же!  -  рас по знао је глас де се та ра Мла де на. Из не на да је на ста ла пот пу на ти ши на, ко ја је де ло ва ла не ствар но, као не што што не при па да овој ле де ној, сне гом осве тље ној но ћи, ис пу ње ној те шким ми ри сом ба ру та и смр ти. За ста ли су на са мој иви ци шу ме. - Го спо ди не по руч ни че, про би ли смо обруч - чуо је за ди хан Гру ји нов глас, чи ји звук као да је на јед ном об ја вио и про бој не ког за ча ра ног, па кле ног кру га, и по вра так у сва ко днев ну ствар ност. - По ку пи што пре на ше мр тве и ра ње не. Мо ра мо од мах да се из ву че мо одав де. Гру јин је на ре дио Ве ли за ру да за у зме но ве по ло жа је дуж иви це шу ме, а Мла де ну, да се са сво јим во дом по ста ра за мр твог до бро вољ ца и тро ји цу ра ње ни ка, и да их до пре ми до шу ме. - Kо је по ги нуо? - пи тао је Сло бо дан Ве ли за ра. - Зар ни си ви део? По ред те бе је по ги нуо Jо ва Ми ла новић. - Зар Jо ва?! - ни је му пре по знао ли це. Jо ва је био но ви до бро во љац из трој ке Бо ре Бр ке. За Jо ву се ми сли ло да је пре био но гу у ак ци ји код Со ко-гра да. По сле се ис по ста ви ло да је би ла са мо иш ча ше на у зглав ку. - Jош су дво ји ца по ги ну ли - чуо је Гру ји нов глас - из во да ко ји је шти тио дру гу стра ну згра де. По сле не ко ли ко тре ну та ка Сло бо дан је ви део ка ко че ти ри до бро вољ ца но се на ће бе ту Jо ви но те ло. Дво ји ца су по ма га ли Ви то ми ру,  ко ји је хра мао на јед ну но гу. Оста ли вој ни ци из де се ти не су ку пи ли пар ти зан ске пу шке и пре ба ци ва ли их се би пре ко ра ме на. - Где су дру ги ра ње ни ци? - пи тао је Сло бо дан. - Ов де смо - чуо је глас пу шко ми тра ље сца, Ста ни ше Бо сан ца. - Зар и ти? - тр гао се Сло бо дан. - Ни је ни шта на ро чи то. Про шао ме так кроз ра ме. Мог по моћ ни ка Ми ли шу лу пио ко ма дић бом бе у гла ву. Jе дан од до бро во ља ца је оба ви јао за вој око Ми ли ши не гла ве. 207


- Ни је ни ме ни ни шта - ка зао је ра ње ник, сме шка ју ћи се, кад је ви део Сло бо да на ка ко га за бри ну то по сма тра. - Са мо ме ма ло окр зло по че лу... и по тре сло. За не ло ми гла ву. По гле дао је још јед ном Ста ни шу Бо сан ца.  Он се др жао ру ком за ле во ра ме. Kроз пр сте му се по ла ко сли ва ла крв. - Сад ће до ћи са ни тет ски на ред ник да га пре ви је - ка зао је Ве ли зар. - Пр ви и Дру ги вод има ју шест-се дам ра ње ни ка. Бо ра Бр ка је по шао у су срет до бро вољ ци ма ко ји су но си ли мр твог Jо ву, и по мо гао им да га уне су у шу му. - Он ми је био пр ви ком ши ја - ка зао је кад су га спу сти ли на снег, из ме ђу Ста ни ше Бо сан ца и Ми ли ше. Kлек нуо је по ред ње га, ски нуо шлем, пре кр стио се и за кло пио му оч не кап ке. - Знам му це лу фа ми ли ју к’о и сво ју што знам - до дао је ти хо. Нај зад је сти гао и са ни тет ски на ред ник, са пла вом пле ха ном ку ти јом на ко јој је био ути снут цр ве ни крст. По мо гао је бр зо и спрет но Ста ни ши да ски не ши њел и блу зу. Но жем је рас по рио ко шу љу око ра ме на, очи стио ра ну га зом и за ми нут-два га пре вио. - Ни је ти оште ти ло кључ ну кост, а ни плу ћа - ка зао је Ста ни ши док му је по ма гао са блу зом и ши ње лом - а то је и нај ва жни је. Хо ћеш ли мо ћи да идеш? Ста ни ша је клим нуо гла вом и по чео да тра жи по гле дом свој пу шко ми тра љез. - Дај те га ме ни - ка зао је Ве ли зар и пре ба цио га пре ко ра ме на. - Не бри ни, Ста ни ша, ја ћу га па зи ти као што сам па зио и мо ју збро јов ку. На ред ник је пре вио и Ви то ми ро ву но гу,  пре гле дао за вој на Ми ли ши ној гла ви, и бр зо се вра тио у прав цу из ко га је ма ло пре до шао. - За виј те Jо ву у ње го во ша тор ско кри ло - на ре дио је вод ник Гру јин - па ће мо га ву ћи по сне гу. Та ко ће би ти лак ше. Не ће тре ба ти че тво ри ца, мо ћи ће и дво ји ца. - Пре не си - до шло је на ре ђе ње - ко ло ном по је дан. Др жи од сто ја ње! Ста ни ша Бо са нац и Ми ли ша су од би ли сва ку по моћ, ме ђу тим,  два до бро вољ ца су по ма га ли Ви то ми ру,  а дво ји ца су на сме ну ву кли по сне гу Jо ви но мр тво те ло,  уви је но у ша тор ско кри ло. Си ла зи ли су пла ни ном, та ко да су се кре та ли до ста бр зо. По сле не што ви ше од јед ног са та, на и шли су на не ко ли ко ку ћа. Kо ло на је за у ста вље на, и ко ман дир је по звао вод ни ке. Се ли су на ран че ве и ћут ке се од ма ра ли. Сло бо дан је за тво рио очи.  Ви део је Jо ву ка ко ис пу шта пу шку и из вр ће се на ле ђа. Од мах за тим над њим се над но си 208

огром на, там на при ли ка са пи што љем у ру ци. Чу је опет онај крик, „ваљ да са мрт ни ро пац”, по ми слио је. То исто, са да бе жи вот но те ло па да свом те жи ном ис пред ње га, а на све га ко рак-два - згр че ни пр сти у сне гу по ред црног ре вол ве ра. Осе ћа још увек си ли ну су да ра са нео др   е ђе ном,  мрач ном ма сом из ко је се бе ле два огром на, окру гла ока. Отво рио је очи и по гле дао по до бро вољ ци ма, ко ји су се де ли обо ре них гла ва. Пре ки нуо је ти ши ну. - Kо је по го дио оног ве ли ког пар ти за на што је по ле тео на ме не? - Шта ми слиш? - на сме јао се Ве ли зар. - Ти, Ве ли за ре?! - Jе сте, он је - ја вио се Вељ ко Осто јић Глу мац. - Jа сам га ви дио. - Хва ла ти, Ве ли за ре! Си гур но си ми спа сао жи вот. - Нисам ја то због те бе, дру же Сло бо да не, не го због овог пар ти зан ског пи што ља. Сло бо дан је ви део за Ве ли за ре вим опа са чем за де нут ве ли ки, там ни ре вол вер. - Што му ни си ски нуо и хол стер? - пи тао је пу шко ми та ље зац Или ја. - Не мо гу ни шта да узмем са мр тва ца сем оруж ја - ка зао је за ми шље но, али се он да опет на с