званичницима, међународним и домаћим новинарима, као и са разним невладиним организацијама (НВО). Као главни човек на Косову, посао г. Хартвига је био да подноси дневне, недељне и месечне извештаје Европској унији о стварној теренској ситуацији на Косову. У остваривању свога задатка г. Хартвиг се ослањао на теренске извештаје својих ЕУ посматрача које су они подносили њему, као и на своје контакте и лично искуство. Када је МЕУ пре НАТО агресије била евакуисана, г. Хартвиг се вратио у Немачку. Био је шокиран да види како западни медији извештавају о ситуацији на Косову. Изјавио је Трибуналу да је пос- тојала огромна противуречност између стварног стања на терену и онога како су о томе медији извештавали. Кад је био на Косову имао је прилику да види како медији и неке западне НВО нетачно извештавају. Лично је отишао на Приштински стадион када је чуо да медији јављају да Срби тамо имају концентрациони логор за ухапшене Албанце. Посведочио је Трибуналу да тамо није нашао никаквог доказа о било каквом логору. Другом приликом Срби су били оптужени да масакрирају Албанце у Србици и сахрањују њихова тела у масовну гробницу. Г. Хартвиг је отишао на лице места и установио да су 40 Албанаца заиста били уби- јени, али не од Срба. Један сведок му је рекао да су се Албанци међусобно поубијали у крвној освети. Г. Хартвиг је изјавио да је КЛА изазивала сукобе и да је Југословенска војска и српска полиција само одговарала на провокације. Мишљење је Хартвига да је српски одговор увек вршен на дисци- плинован начин. Сведок је изразио забринутост због чињенице да његови извештаји које је слао у европске престо- нице о ситуацији на Косову нису нашли одјека у службеним публикацијама односних влада. Рекао је да када је преузео дужност шефа МЕУ, колеге су га упозориле да постоји трајна контрадикција између онога што се јавља владама ЕУ и онога што те исте владе саопштавају својим народима. На основу информација које је Хартвиг примао као шеф МЕУ на Косову, више је Албанаца било уби- јено од других Албанаца него од српских снага. Г. Хартвиг је рекао Трибуналу да апсолутно нису посто- јали разлози за НАТО интервенцију на Косову против Срба 1999. године. Хартвиг је рекао да су приче о српским насиљима против Албанаца сачињене да се НАТО-у пружи повод да нападне Југославију. Рекао је да су медији демонизирали Србе као услугу политичарима коју су жарко желели да нападну Југославију. Сведок је оптужио медије да нису одговорили својој мисији да држе политичаре одговорним. Сматра да су се медији понашали као слуге политичара. Такође их је оптужио за пристрасно и нетачно извештавање са Косова. Г. Хартвиг каже да су медији извештавали о свакој гнусности коју би Албанци рекли о Србима не испитујући је, јер су хтели да пруже НАТО-у изговор за папад.
до евакуације пет дана пре НАТО агресије, г. Хартвиг није видео или примио било какав извештај да српске безбедносне снаге изгоне Албанце из њихових домова. Нити је он имао информација о било каквом злостављању Албанаца од стране српских војника или полиције. Г. Хартвиг је као шеф МЕУ био у регуларном контакту са српским и албанским лидерима. Хартвиг је посведочио да су Срби желели да нађу мирно решење равноправно за свакога на Косову. Док су Албанци настојали да установе једно-етничко Косово којим би Албанци доминирали, које би се повезало са Албанијом. Хартвиг каже да су му Албанци говорили о Западној Македонији као „македонском делу Албаније" а о јужном делу Црне Горе као „црногорском делу Албаније". Каже да му је један албански лидер говорио да Албанци хоће Косово „не са Србима" и „не под Србима". Другим речима, албан- ска намера је да се ратосиљају Срба и одвоје Косово од Србије. Г. Хартвиг описује КЛА као подземну војску. Каже да су КЛА активности биле усмерене против мира и против мировних преговора. Г. Хартвиг је свеодчио да је КЛА увек била она која је изазивала сукобе. Одлучно тврди да Војска Југославије и српска полиција нису никада изазивали борбе. Наставио је да сведочи да су се војска и поли- ција уздржавале да одговарају и реванширају на нападе КЛА. Генерал Лукић је био одлучан да се држи споразума Милошевић-Холбрук како Србија не би била оптужена да није добронамерно преговарала. Г. Хартвиг каже да су војска и полиција чиниле све што могу да заштите животе цивила. Сведочи да никад није видео или примио неки извештај да српске снаге нападају цивилно становништво на Косову. Каже да је било случајева када би се цивили нашли између ватре полиције и КЛА, али је КЛА увек била та која је отпочињала такве борбе, обично нападом из заседе на полицију. Сведок каже да је Међународни црвени крст (МЦК) претеривао у броју избеглих са Косова. У јед- ном случају известио је о групи од 3.000 избеглица близу македонске границе, али када су посматрачи Мисије ЕУ тамо дошли да провере, нашли су само 400 избеглих. У другим случајевима МЦК би рекао да је одређени број избегао из неког села, међутим показа- ло би се да је тај број два или три пута већи од целокупног становништва тог села. Г. Хартвиг је објаснио да Мисија ЕУ (МЕУ) није исто што и Косовска посматрачка мисија (КПМ). МЕУ је установљена од Европске уније и била је прва на Косову. КПМ је дошла касније. Установљена је од Европске организације за безбедност и сарадњу (ЕОБС). На челу КПМ био је Американац, Вилјам Вокер (VVilliam VValker). SN78 <www.antic.org>, 4.3.2005.
Andy Wilcoxson
(Превод ca енглеског - Искра)
За цело време свога бављења на Косову, све
Iskra 1. april 2005
13