Поводом беседе председника САД Буша о „Стању Уније"
КУДА ИДЕ СВЕТ? Први ирачки рат је окончан крајем јануара 1991. Некако, баш у то време, Совјетски Савез (СССР) доживљавао је своју смртоносну агонију (нестаће он са позорнице света и формално нешто мање од годину дана доцније, 1.1.1992). Та, пак, агонија СССР, свог највећег и најопсанијег ривала, нагнала је изгледа војне планере САД да за ту ситуацију, тј. свет без СССР, искују војну доктрину за „нову реалност". Изгледа да је у току расматрања концепта те нове доктрине, дошло се - по свему, готово случајно - и до идеје Рах Americana (ПА). Њу је триумфујући председ- ник Буш старији, понесен ваљда својом ирачком победом, јавно прокламовао под именом Нови свет- ски поредак (НСП). Међутим, тачно се тада није знало не само шта би уствари НСП требало да буде, а још мање како га остварити. Постојала је изгледа само нека јако магловита идеја о ПА. Нешто је, ипак, било кристално јасно: војну доктрину за „нову реалност", насталу због смртоносне агоније СССР, требало би саобразити идеји НСП. И то је урађено. Провера доктрине за „нову реалност" Остављено је председнику Бушу старијем (а доцније, јер је Буш изгубио изборе новембра 1992., његовом наследнику Клинтону), да „у ходу", прак- тично, проверава саме премисе стратегије НСП, најпре њеног војног дела. Изазвана је криза у Југославији која је уследила ратом, да би се на једном релативно малом простору, дакле, под готово лабораторијским услови- ма, сазнала њихова вредност. Тако се дошло до саз- нања да у мултиетичким друштвима, као што је Југославија била, не треба изазивати етничке сукобе, јер у крајњој линији, САД војне снаге не само да мора- ју бити укључене као миротворци (Босна) већ и као ратујућа страна (Босна и Косово - СФОР и КФОР) на неодређено време. А, будући ратујућа страна, САД могу и морају - таква је пракса сваког рата - да почине нешто што би се могло квалификовати као „ратни злочин", па би, због тога, њени највиши војни и поли- тички руководиоци могли доћи пред судове за такве злочине. За САД, из перспективе НСП, то је недопус- тиво. Гледано, пак, с друге стране, такви судови су неопходни за успешно спровођење НСП кад су у питању евентуални његови противници. И то из два разлога: ти судови, с једне стране, плаше евентуалне противнике НСП, па се или половично или уопште не боре, али, у најидеалнијем случају, као у Југославији, поларизују друштво на присталице и противнике отпо- ра НСП; а ако се, с друге стране, такви противници и боре, у том случају, ови судови то онда приписују њиховом „национализму", па се онда, путем наравно
појединаца, суди у ствари „национализму", који је показало се, опет у СФРЈ - велика сметња НСП, а кога такви судови својим осудама - верује се - мада индиректно, трајно искорењују и, доследно, поплочавају пут наступајућем НСП. Агонија и распад СССР Ово искуство из дезинтеграције СФРЈ било је неопходно и драгоцено пред несравњено ширим могућим тек предстојећим дезинтеграцијама огромног мултиетичног простора Совјетске империје које су уследиле њеним нестајањем, 1.1.1992. САД су морале баш из перспективе НСП да учине све што је у њиховој моћи да се та растакања СССР обаве мирним путем. То је успешно обављено. Како? Одмах по прокла- мовању НСП од старна САД председника Буша стари- јег, Русима је било јасно да је он (НСП) уперен против њих и почели су ради тога да машу - невидљиво за свет али видљиво за САД - порукама да су они у посе- ду и контроли огромних залиха нуклеарног оружја, САД су одмах схватиле поруку и, као прву ствар, дипломатским каналима вероватно поручиле Русима да се, због ирачке победе, председник Буш могуће погрешно изразио - и стварно тај Бушов иступ био је једини пут кад се НСП поменуо, после тога никад више. И даље, да би се Руси потпуно пацифизирали, најављено им је да ће их САД признати као наследнике СССР у УН (што, наравно, није био случај са Србијом, као наследником СФРЈ), да ће они остати у контроли нуклеарног оружја - што је чак било и у САД интересу јер лакше је било, по тако осетљивом предмету што се тиче безбедности, радити само с једном страном, него с десетак, што је дезинтеграција сигурно доносила. Најзад, СССР ће само формално нестати да би се уместо њега на истом простору оформио Савез независних држава (СНД) с Русијом на челу. Овим задњим обећањем је толико поласкано руском национализму, па су Руси заборавили сва друга понижења која су у то доба доживљавали. Још кад су се САД обавезале, јер имају великог уплива на Украјинце, Муслимане и остале националности бившег СССР, да ће урадити све да и ове нове државе, мада независне, прихвате мирно, без рата, нову стварност - СНД, с Русијом на челу, Руси су били тотално „купљени" оваквим САД понашањем. С друге, пак, стране виђено, САД су баш морале следити ову стратегију јер би, иначе - југо искуство их је учило - био то смртни ударац НСП, да се до растакања СССР, као у Југославији, дошло путем рата. Зашто? Пре свега ту се радило о нуклеарном оружју, на које су САД нарочито осетљиве, које би