Неке српске заблуде
АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ И СРПСКО ПИТАЊЕ Наслов сугерише да се ради о две теме и о једној интеракцији између њих. Прво - две теме - је тачно; друго интеракција - је само делимично тачно. САД избори не зависе од „српског питања", али оно, с друге пак стране виђено, у многоме може да зависи од првог. Пре, међутим, него што се дотакнем те једно- смерне интеракције, што ће, у закључку, бити и пред- мет овог написа, потребно је нешто рећи и о самим изборима у Америци.
Амерички избори Избори у САД су недавно обављени и претсед- ник Буш их је прилично неочекивано добио. Није била тотална (landslide) победа али је свакако убедљива. У „изборном колеџу" (electoral college), који у ствари и бира председника, Буш је добио 286 од 269 потребних гласова; на самим изборима председник је добио скоро 4 милиона више гласова него његов опонент сенатор Кери, а у Конгресу (народном преставништву и сенату) знатно повећао своју надмоћност над демократима. Овде се поставља питање како се десило то „чудо” да је Буш и поред велике Керијеве предности убедљиво победио? Узроке треба, по мом мишљењу, тражити у самој Керијевој изборној стратегији. Прво, мада су оба кандидата, у пропаганди ко ће боље тући битку против тероризма, и сами, истина несвесно, у свести САД бирача усађивали, као „колетералну штету", и страх од тероризма, па је тај јадни бирач, дошао спонтано до закључка да fce тај страх боље и спретније развејати онај који је већ доказао да уме да ратује с тероризмом (Буш) него онај који само то обећава (Кери). Друго, Кери је поларизовао америчко друштво с нагласком на секуларизам; интезивирао је кампању регрутовања нових младих гласача, апелу- јући да су избори „судбоносни"; усредсредио се на град, док је провинцију потпуно запоставио. Треће, нормално инертна провинција се, међутим, и сама убацила у игру, ваљда због „судбоносности" избора и угрожених „моралних вредности" (генерална промоци- ја хомосексуализма и лезбијанизма и масовној моди „бракова" између партнера истог пола) од стране гра- да уз прећутно Керијево слагање са таквим трендом. И, ето, те „рупе" у Керијевој изборној стратеги- ји, нарочито ова трећа (Буш је у неколико наврата јавно осудио хомо и лезби „бракове", чак је тражио да се брак дефинише као искључив однос само између мушкарца и жене и путем амандмана унесе у Устав) изгледа да је одлучило Бушову победу.
Српско питање Речено је већ да српско питање може да зави- си од америчких избора али обрнуто није тачно. У гор- њој поставци о могућој зависности српског питања од америчких избора, постоји једна недореченост. Генерално, захваљујући највише глупости, сервилнос- ти, пигмејству и колонијалистичком менталитету срп- ског политичког и државног постмилошевићевског руководства, српско питање зависи од САД без обзи- ра на изборе; овде се, зато, искључиво мисли да ли избори (променом администрације) могу да измене природу те зависности, по Србију и Србе - на боље или на горе. О томе се ради. Да би, међутим, ово било ја- сније, потребно је испитати какав је тренутни статус српског питања под садашњом Бушовом админи- страцијом, у односу на претходне САД администра- ције, оном Клинтоновом и Буша старијег. Почнимо хронолошки: од Буша старијег па преко Клинтона до администрације Буша млађег.
Српско питање за време Буша старијег САД председник Буш старији је новембра 1992. године изгубио изборе у корист Клинтона, који је пре- дузео власт јануара 1993. Рат око разградње СФРЈ је почео јуна 1991., дакле, неких 19 месеци пре доласка Клинтонове администрације. Иако је то релативно кратак период, за време Буша старијег испољиле су се главне смернице САД политике према питању рас- такања СФРЈ. САД су се први пут формално појавиле по питању разбијања СФРЈ пред сам почетак рата у Словенији посетом америчког министра спољних послова Џемса Бејкера Југославији. После тога САД активности су остале у позадини, док су у југо-кризу активно били укључени само Европска заједница (ЕЗ), КЕБС (европска организација за безбедност) и УН. Неформално, пак, али с великим утицајем да се разбијање СФРЈ ефикасно спроведе у дело, у ову кризу били су активно укључени: Немачка, Аустрија,
SVIM NASIM CITAOCIMA, PRETPLATNICIMA I SARADNICIMA KATOLIČKE I DRUGIH HRIŠ- ĆANSKIH VEROISPOVESTI KOJI SLAVE PRAZNIKE PO NOVOM KALENDARU ŽELIMO BLAGOSLOVEN I SRETAN BOŽIĆ I NOVU 2005. GODINU! REDAKCIJA IADMINISTRACIJA ISKRE