Разговор са самим собом
ДА ЛИ ЈЕ АМЕРИКА ГЛАВНИ КРИВАЦ ЗА РАЗБИЈАЊЕ СФРЈ? У јунском броју Искре Америка је оптужена од мене да је била главни инстигатор разбијања СФРЈ. Сетих се, међутим, да сам то чинио не само у јунском већ и у више махова писао у том смислу. „То је неод- говорно: како си то могао чинити кад по том проблему нема никакав писани докуменат односно цитат који би поткрепио твоју тврдњу. Напротив, зар није Џемс Бејкер, САД министар спољних послова, за време Буша сениора, дошао у још постоје^у СФРЈ, на свега неколико дана пред рат у Словенији, да потврди интегритет СФРЈ и да, у исто време, покара Туђмана и Кучана да се не шале са претњама и радњама о устанку" - каже моје „друго ја", мој сопствени критичар. „Да, то је тачно - кажем сад ја - али је устанак и поред тога букнуо, свега три дана доцније. Да ли то теби нешто говори: Америка, највећа светска сила, попретила бунџијама да се не шале с ратом, а они то игноришу - и ником ништа!?" Скочи на то, моје „друго ја": „Али Бејкер је одобрио ЈНА да скрши слове- начку побуну..." „Тачно, ЈНА... само без муниције и са необученим регрутима... у Београду, НВО (не владина организација) под именом „жене у црном" „наричу" за „нашом децом" која, ето, „гину” у Словенији ... CNN (САД ТВ мрежа) аплаудира победи Словенаца над ЈНА..." У САД се прљаве ствари сликају најлепшим бојама Снуждило се некако моје „друго ја", па ће рећи: „Не може се, ипак, без докумената и цитата, тек тако, оптужити САД за... неодговорно је... ". „А, шта ћеш - убацих се ја - ако по том питању вероватно не постоји ни један докуменат, најмање писани... Кад се ради о прљавим и закулисним политичким стварима, као што је, рецимо, разарање Југославије, нико паметан - додуше, само на кратку стазу „паметан" - неће да обнародује urbi et orbi и да остави о томе неки писани документ: хеј!, наша је намера да распарчамо Југославију... А специјално у САД, где се много води рачуна о томе да баш прљаве намере буду што лепше обојене. Према томе, кад је реч о распаду СФРЈ, много се о тој прљавој акцији морало унапред мислити, а све због тога да би САД оствариле свој циљ растурања Југославије, с једне, али и да би оне остале недужне плус хуманитарне, с друге стране... Неко планирање, дакле, морало је постојати и то бар на три нивоа. Ангажовање спољних непријатеља СФРЈ Прво, које снаге у Европи ангажовати да
отпочну пропаганду против постојања СФРЈ и пруже физичку потпору тамошњим снагама за остварење тог циља. Најбољи - и да тако кажем - „природни" канди- дати су противници Србије и Југославије из Првог и Другог светског рата: Немачка, Аустрија, Мађарска, Ватикан, итд. Само ангажовање ових снага за рачун САД остављено је дипломатији, да она убеди потенци- јалне кандидате да је разбијање СФРЈ и њихов интерес. И она је то, чини ми се, врло добро обавила, јер су се поменути кандидати врло брзо огласили и нашли на заједничком послу да се елиминише СФРЈ. Како? Подгрејавањем сепаратистичких тенденција међу југо-народима и указивањем на Србе, и наравно одговарајућим блаћењем истих, као противника сепа- ратизма. О томе вероватно у архивама постоје документи, али они су срочена тако, да се из њих врло мало опипљивог може сазнати; плус, сви ти документи су под ембаргом од најмање педесет година. Унутрашњи непријатељи су се лако нашли Друго, за питање увлачења унутрашњих снага у овај прљави посао није требало никаква нарочита софистицираност. Требало је само разбуктати стару још коминтерновску тезу о „хегемонизму српске буржоазије" и о Југославији као „тамници народа", затим префарбати израз „српска буржозија" у „српску комунистичку олигархију", а сам рат, који неминовно услеђује, назвати борбом „демократских снага за ослобођење од српског угњетавања", па да се дигну сви мрзитељи Југославије (Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци). Срби су, дакле, као једини бранитељи Југославије, били унапред предодређени, за непријатеља САД плана. Пропаганда разбијања СФРЈ и Хаг су планирани Треће, противно САД планирању да се оствари циљ, а да САД не изгледају умешане у његовом остварењу, био је српски хаотичан, стихијски и неплани- рани однос према пропаганди и акцијама растурања СФРЈ... Као пример, на једном састанку по том питању, 1991, било је речи о ставу Србије како да се контрира рад и понашање унутрашњих антијугословенских снага предвођених Туђманом, Кучаном, Изетбеговићем, итд., па је неко од сарадника вероватно рекао, како, ето, „ми" (српско руководство) „добро не радимо". На то је озлојеђени Милошевић бахатно, како само он то уме, узвикнуо: „Ако не умемо да радимо, умемо да се бије- мо!" Проблем, наравно, није у томе. Проблем је што је