Page 1

Разговор са самим собом

ДА ЛИ ЈЕ АМЕРИКА ГЛАВНИ КРИВАЦ ЗА РАЗБИЈАЊЕ СФРЈ? У јунском броју Искре Америка је оптужена од мене да је била главни инстигатор разбијања СФРЈ. Сетих се, међутим, да сам то чинио не само у јунском већ и у више махова писао у том смислу. „То је неод- говорно: како си то могао чинити кад по том проблему нема никакав писани докуменат односно цитат који би поткрепио твоју тврдњу. Напротив, зар није Џемс Бејкер, САД министар спољних послова, за време Буша сениора, дошао у још постоје^у СФРЈ, на свега неколико дана пред рат у Словенији, да потврди интегритет СФРЈ и да, у исто време, покара Туђмана и Кучана да се не шале са претњама и радњама о устанку" - каже моје „друго ја", мој сопствени критичар. „Да, то је тачно - кажем сад ја - али је устанак и поред тога букнуо, свега три дана доцније. Да ли то теби нешто говори: Америка, највећа светска сила, попретила бунџијама да се не шале с ратом, а они то игноришу - и ником ништа!?" Скочи на то, моје „друго ја": „Али Бејкер је одобрио ЈНА да скрши слове- начку побуну..." „Тачно, ЈНА... само без муниције и са необученим регрутима... у Београду, НВО (не владина организација) под именом „жене у црном" „наричу" за „нашом децом" која, ето, „гину” у Словенији ... CNN (САД ТВ мрежа) аплаудира победи Словенаца над ЈНА..." У САД се прљаве ствари сликају најлепшим бојама Снуждило се некако моје „друго ја", па ће рећи: „Не може се, ипак, без докумената и цитата, тек тако, оптужити САД за... неодговорно је... ". „А, шта ћеш - убацих се ја - ако по том питању вероватно не постоји ни један докуменат, најмање писани... Кад се ради о прљавим и закулисним политичким стварима, као што је, рецимо, разарање Југославије, нико паметан - додуше, само на кратку стазу „паметан" - неће да обнародује urbi et orbi и да остави о томе неки писани документ: хеј!, наша је намера да распарчамо Југославију... А специјално у САД, где се много води рачуна о томе да баш прљаве намере буду што лепше обојене. Према томе, кад је реч о распаду СФРЈ, много се о тој прљавој акцији морало унапред мислити, а све због тога да би САД оствариле свој циљ растурања Југославије, с једне, али и да би оне остале недужне плус хуманитарне, с друге стране... Неко планирање, дакле, морало је постојати и то бар на три нивоа. Ангажовање спољних непријатеља СФРЈ Прво, које снаге у Европи ангажовати да

отпочну пропаганду против постојања СФРЈ и пруже физичку потпору тамошњим снагама за остварење тог циља. Најбољи - и да тако кажем - „природни" канди- дати су противници Србије и Југославије из Првог и Другог светског рата: Немачка, Аустрија, Мађарска, Ватикан, итд. Само ангажовање ових снага за рачун САД остављено је дипломатији, да она убеди потенци- јалне кандидате да је разбијање СФРЈ и њихов интерес. И она је то, чини ми се, врло добро обавила, јер су се поменути кандидати врло брзо огласили и нашли на заједничком послу да се елиминише СФРЈ. Како? Подгрејавањем сепаратистичких тенденција међу југо-народима и указивањем на Србе, и наравно одговарајућим блаћењем истих, као противника сепа- ратизма. О томе вероватно у архивама постоје документи, али они су срочена тако, да се из њих врло мало опипљивог може сазнати; плус, сви ти документи су под ембаргом од најмање педесет година. Унутрашњи непријатељи су се лако нашли Друго, за питање увлачења унутрашњих снага у овај прљави посао није требало никаква нарочита софистицираност. Требало је само разбуктати стару још коминтерновску тезу о „хегемонизму српске буржоазије" и о Југославији као „тамници народа", затим префарбати израз „српска буржозија" у „српску комунистичку олигархију", а сам рат, који неминовно услеђује, назвати борбом „демократских снага за ослобођење од српског угњетавања", па да се дигну сви мрзитељи Југославије (Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци). Срби су, дакле, као једини бранитељи Југославије, били унапред предодређени, за непријатеља САД плана. Пропаганда разбијања СФРЈ и Хаг су планирани Треће, противно САД планирању да се оствари циљ, а да САД не изгледају умешане у његовом остварењу, био је српски хаотичан, стихијски и неплани- рани однос према пропаганди и акцијама растурања СФРЈ... Као пример, на једном састанку по том питању, 1991, било је речи о ставу Србије како да се контрира рад и понашање унутрашњих антијугословенских снага предвођених Туђманом, Кучаном, Изетбеговићем, итд., па је неко од сарадника вероватно рекао, како, ето, „ми" (српско руководство) „добро не радимо". На то је озлојеђени Милошевић бахатно, како само он то уме, узвикнуо: „Ако не умемо да радимо, умемо да се бије- мо!" Проблем, наравно, није у томе. Проблем је што је


Да ли је ... та „тајна" о „бијењу", путем неког од његових најближих сарадника, „процурела" у медије. А ове су, утрениране да сваку „реч" која долази „од председни- ка" нецензурисано, као „велику мудрост" пренесу свету, направиле су и Србији и Милошевићу лично - што кажу - „магарећу услугу". Планери САД су, међутим, искористили ову Милошевићеву глупост, изречену свакако у интимном кругу, па су, највероват- није, дали миг својој моћној пропагандној машинерији да Србе и Милошевића лично, у наступајућем грађанском рату, обоје онако како би Хаг желео да они буду. Хтео сам рећи да и Хаг није настао спонтано, већ је још тад - а било је то време пред сам рат за раз- градњу СФРЈ планиран! „По плодовима ћете их познати" Знам да ће „моје (критичко) „ја" опет рећи: „Откуд ја то знам, кад о томе вероватно нема писаних докумената". Знам да нема - јер, као што сам рекао, такве ствари код „паметних" се не документују. (Једино је Милошевић могао себи да дозволи такав „луксуз", па да обнародује оно што мисли да ради, што, пак, само показује колики је он био антиталенат за планирање.) Међутим, то није одговор на само питање: како знам? На питање, дакле, како знам да је чак и Хаг планиран, одговор је овај: зар већ поприлично дуго времена није прошло од како је речено и документовано: „по плодовима кете их познати"\. Тек што је рат за разградњу Југославије отпочео, отпочела је најжешћа антисрпска пропагандна кампања. И то хорска и у светским размерама, а сва у складу са жељама и укусом још не постојећег Хага. „Зар није то врло симптоматично - кажем ја - малена СфРЈ, још мања Србија, а понајмањи комунистички „апаратчик" Милошевић, а оно одједном о њима цео свет бруји - најгоре!" „Претерао си - вели ми моје „друго ја" - сам се платкаш... непостојећи Хаг... а овамо ради се за њега..." „Тачно је и једно и друго - кажем ја истина Хаг тад још није постојао физички, али је постојао дефинитивно у размишљању оних који су „мозговали" о разбијању СФРЈ. Управо, он је у планирању разби- јања СФРЈ имао двоструку „кључну" улогу: да се Срби осуде а да САД остану не само лепе већ и хумани- тарне. (Слично као што данас раде у Ираку: оне агре- сију на ову јадну земљу нису извршиле због уља и ради Израела да би овај решио палестински проблем по својим жељама, већ - помисли, моје „друго ја", колика доза дрскости! - да би Ирачане, и без њиховог пози- ва, учинили „сретним"?!). Како то знам?, а реч је још увек о СФРЈ. Онда, кад се агресија на њу догађала нисам то знао. Данас, међутим, знам - „по плодови- ма"! Данас се у Хагу не, као што би требало, по Правди, већ „правно", утврђује и документује за Историју да је, број један,

није дошло ни стихијски нити спонтано већ му је претходило велико планирање. Ако је ово тачно, онда и скуп свих тих посредних околности прераста по квалитету - у директне доказе! О овој теми већ сам у више махова писао, па због важности - нек ми моје „друго ја" не замери - ако их и овом приликом поновим. Буш старији прокламује НСП Јануара месеца 1991 године, председник САД, Буш старији, дакле неких шест месеци пре почетка рата у Словенији, отпочео је Први ирачки рат, навод- но, због агресије Ирака на Кувајт, уствари због кувајт- ског уља. Рат је ускоро окончан, тоталним поразом Хусејина. Некако непосредно иза тог догађаја, исти председник је јавно избацио идеју Новог светског поретка (НСП). Кључно у тој идеји било је преуређење света по демократском обрасцу. Са самим именом НСП се само кратко време после његовог објављи- вања наступало. Ускоро је оно замењено с мање нападним именима као што су мондијализам (нагласак на културном и социјалном повезивању света) и гло- бализам (нагласак на економској целини света), али је суштина углавном остала иста - америчка политичка и војна доминација светом. Смрт СССР и доктрина за „нову реалност" Наступајућем НСП много је помогла чињеница што је СССР, за време председника Регана, захваљу- јући његовим акцијама, а које су вршене у складу с директивама његовог Безбедносног савета (дакле, планиране биле), доживљавао, у време Буша старијег, своју самртничку агонију да би он 1.1.1992 године и формално престао да постоји. Некако је у свест водећих САД људи тог доба долазила идеја да кад је детаљним планирањем догађаја могао моћни СССР да се баци на колена, зашто таквим једним планирањем не би могао и свет да се политички преобликује како то одговара САД. У том смислу је изграђена и војна доктрина за „нову реалност" (ово је назив за једно- поларни систем моћи са само САД на челу, уместо претходног двополарног где је и СССР поред САД био укључен). Ову доктрину за „нову реалност", за време Буша старијег, планирали су: Чејни (онда, министар одбране; данас, потпредседник САД), Рамсфелд (онда, шеф председничког кабинета; данас, министар одбране) и Пауел (онда, шеф генералштаба; данас, министар спољних послова), исти, дакле, људи који је данас у Ираку спроводе у дело. Главне смернице ове доктрине су америчка контрола светских стратешких сировина и војна надмоћност над било којом државом

српски народ „геноцидан"; и, број два, да су његова ратна вођства, али и уопште, моралне и интелектуалне наказе. А све је то због тога - мој здрав разум ми каже - што су и тадашња анти- српска пропаганда и још званично непостојећи Хаг произашли из истог извора. И „посредне околности" оптужују... Сем „плодова", постоје у целој ствари, међутим, и читав низ посредних околности (circumstantial evidence) које, узете појединачно, не морају ништа да значе; узете, пак, заједно оне - са мало маште односно интуиције - све указују да разбијање СФРЈ

IZ SADRŽAJA Nastavlja se nacionalno poniženje ..................................................... 5 Imperijalizam je mrtav, živeo neo-imperijalizam ............................ 9 Hag i Kralj .......................................................................................... 13 Patrijarhova opomena ....................................................................... 15 Zašto je Srem bezveran? .................................................................... 17 ,,The Appalling story ...” - Mišljenja ................................................. 19 Peticija svetskih pravnika Ujedinjenim nacijama ............................ 21 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (94) ..................... 23 Kandidat za gradonačelnika Sremskih Karlovaca ........................... 27

2

Iskra 1. septembar 2004


у свету. У остварењу ових циљева, сва средства су допуштена, што ћe рећи: дипломатијом (милом) или силом укључујући ту и превентивни поступак (напасти потенцијалног противника пре него што он то очекује). (Баш док се ови редови исписују, медије објавише да се припрема реорганизација САД војске „за реалност 21. столећа" или како ће председник Буш млађи то отвореније објаснити - „за ратове" у њему, што би тре- бало да нам каже да ће се ратови за потпуно ост- варење НСП и даље водити и, наравно, планирати. Зар, већ и сама најављена реорганизација није плани- рање!?) „Црнац"..., преобликовање СФРЈ и „Зимерманов парадокс" Десило се да је за новог САД амбасадора у СФРЈ наименован Ворен Зимерман нешто пре почетка Првог ирачког рата. По његовом сопственом сведочењу (Мемоари), још док његово именовање није било потврђено од САД сената, он је с Игелбергером (бившим САД амбасадором у Београду; тад помоћ- ником министра спољних послова, који t\e нешто доц- није и сам постати министар спољних послова) ковао планове о свом наступу у СФРЈ. Ти планови су били у складу с „новом реалношћу" али примењиви на СФРЈ. По њима, јер је СССР био на издисају, више није било потребе да СФРЈ обавља разарачку улогу совјетског монолитног система за рачун Вашингтона, због чега је ова (СФРЈ) имала „преференцијални (повлашћени) статус" у Вашингтону; дакле, тај статус престаје („црнац" је одиграо „улогу"). На место њега, треба да се изгради „демократска" (дакле, ослобођена од комунизма) СФРЈ, али то само наглашавано је - „мирним" путем. Једна дигресија. Већ је напред поменуто да је, на три дана пре почетка рата у Словенији дошао у СФРЈ Џемс Бејкер, САД министар спољних послова. Он је тада изрекао и мисао да ако би постојао избор између демократије и тадашњег СФРЈ система, он би био увек за прво. А алтернатива је тада била ова: или постојање СФРЈ без рата или демократија - односно, пошто она води директно у отцепљење република - с ратом. Бејкер је, дакле, био „с предумишљајем" - како би се то назвало судски и правнички - за рушење СФРЈ, с ратом, наравно, и поред једне анализе соп- ствене ЦИЕ - анализу је наручио амбасадор Зимерман, а Бејкер, као његов претпостављени, највероватније одобрио и о њој морао знати - по којој разбијање СФРЈ води 18-месечном рату. С мандатом, дакле, да у СФРЈ успоставља демократију и по цену рата (који је уместо 18 месеци, трајао преко три године) дошао је у СФРЈ г. Зимерман и, мора му се признати, „својски" је обавио тај посао. Ишао је из једног републичког центра у други (Загреб, Љубљану, Сарајево, Скопље), причао тамо како се треба борити за демократију, наравно „мирним" сред- ствима. Ови га из република, погрешно „схватили", па отпочели рат разарања СФРЈ. Он се наравно „бунио" против тога, али на томе је и остало... А у БиХ (рат још није био почео), уместо да подржи тзв. Лисабонски споразум којим би се избегао рат тамо, он је тај рат, трајао је три године, директно омогућио наговоривши несретног Алију Изетбеговића да повуче свој потпис са тог споразума. Дошло је, најзад, после три године, до Дејтона и Париског мира... Политички Дејтон је донео БиХ исто оно што би било постигнуто Лисабонским споразумом. Једина разлика међу њима је - назовимо тај феномен, рецимо, „Зимерманов парадокс"! - што је Дејтон дошао после око двеста хиљада мртвих, ми-

Iskia 1. septembar 2004

лион избеглица, и огромног разарања, док је Лиса- бонски споразум дао политички то исто, само без рата и три година раније. Смрт СФРЈ - због војног ривалства Али судбина СФРЈ, у крајњој линији, и Србије и Милошевића - била је запечаћена и по једном дру- гом, војном моменту. Наиме, СФРЈ је у то време, у очима Запада - по наоружању, обуци, стратегији, командном кадру, у ком су „ратнички" Срби, уз то кому- нисти, били окосница важила као „четврта" војна сила у Европи, а сами Срби, будући православци а наклоњени Русима, сматрани су руском војном експо- зитуром на Балкану. За САД, по једној од директива војне доктрине „за нову реалност”, таква једна војска, уз то предвођена српским комунистима, наклоњених Русима, била је више него потенцијални ривал. Неодложан, дакле, захтев те доктрине био је таквог једног ривала треба елиминисати. А куд успешније - и то без директног САД учешћа - него путем једног грађанског рата. ★★ ★ Но, да се вратим на почетак, свом „другом ја"- увек критички расположеног у погледу мог писања. Видели смо да непосредних докумената о разарању СФРЈ вероватно нема. Нити ће их бити, нити их може бити, јер се прљаве ствари с а м о р а д е , али се оне - неписано је правило - не документују; напротив, партија под сумњом за такав рад се најлепше осликава. Видели смо даље читав низ анти- српски инспирисаних акција и пропаганде. Због чега? Срби били једини бранитељи Југославије, а циљ је био њу уништити! - ето, због чега. Најзад, ту је и читав низ „посредних околности" које све пружају прст у једном правцу. У криминалистици, врло често, нема никаквих директних доказа (тј. докумената и цитата - омиљених доказних средстава својих теза мог „другог ја") за неки криминални случај, али њена акција због тога не престаје. Она се служи другим средствима да дође до истине. И најчешће успева. Како? Употребом интуици- је, јер је интуиција једна од најзначајнијих људских сазнајних способности. До великих идеја и научних открића човечанство није дошло прибирањем цитата и докумената већ интуицијом. Све је одједном, у маг- новењу (делићу секунде) - „пукло пред очима"! Зар и у решавању наших најобичнијих проблема, често, тако не кажемо!?. У случају разбијања СФРЈ, јер директних докумената вероватно нема, све то разбацано и раштркано, које је само покадкад избијало на јаву, путем антисрпске пропаганде и/или „посредних окол- ности", интуицијом и/или имагинацијом дало се ипак повезати у једну готово непогрешну и кохерантну целину - разбијање СФРЈ је планирано дело Америке!

Н. Љотић ВЛАДА СРБИЈЕ БЕЗ ВЕЋИНЕ. Изласком тројице посланика Народне демократске странке из посланичког клуба Демократске странке Србије, републичка влада је и са подршком 22 посланика социјалиста остала без потребне већине... Теоретски, 82 посланика Српске радикалне странке и 37 посланика из Демократске странке, заједно са по још троје колега могу покренути питање поверења влади и изгласати њен распад. (Глас јавности, 20.8.2004.)

3


Tapušković odbio da bude branilac Miloševića po službenoj dužnosti

AGONIJA HAŠKOG PROCESA STOLEĆA PRITISAK RASTE, SUDNICA SE PRAZNI Ako zbog zdravstvenog stanja optuženi nije u stanju da bude u sudnici, nema uslova da se sudenje održi. Ovo je parafrazirani deo pisma koje je beogradski advokat Branislav Tapušković uputio sekretarijatu Haškog tribunala, kao odgovor na njihov predlog da ga stave na listu potencijalnih branilaca po službenoj dužnosti Slobodanu Miloševiću. U pismu koje je neka- dašnji “prijatelj suda” poslao pre dva dana Tribunalu, Tapušković odbija da se prihvati ove nezahvalne dužnosti jer smatra da bi svojim pristankom da mu bude branilac “ugrozio i onemogućio ostvarivanje osnovnih procesnih prava koja su optuženom zagarantovana Statutom Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju”. Prijatelji suda su tokom celog procesa, koji je uz veliku pompu i sa ogromnim očekivanjima počeo 12. februara 2002. godine, više puta izražavali svoje jedin- stveno mišljenje o povremenim predlozima da se Slobodanu Miloševiću imenuje branilac protiv njegove volje. Ovakav stav nastavio je da zastupa i britanski advokat Stiven Kej, preostali aktuelni prijatelj suda u sudnici, sada kada se Tapušković, kome je istekao mandat po isteku prve faze suđenja (postupak izvođenja sve- doka Tužilaštva završen u martu ove godine) vratio u Beograd. Tapušković, koga je Milošević svojevremeno kada se pojavio u sudnici u svojstvu prijatelja suda dočekao sa negodovanjem, da bi vremenom njihovi odnosi na svakodnevnim suđenjima vidno otoplili, ističe u pismu koje je ekskluzivno pružio na uvid “Politici” da je prema članu 21, tačka 4 d Statuta Tribunala, optuženom “zagarantovano pravo da mu se sudi u njegovoj prisut- nosti i da se brani lično”. Ovaj iskusni beogradski advokat ne izjašnjava se eksplicitno o tome da li u ovakvim uslovima, kada su lekari konstatovali da optuženi zbog bolesti nije u stanju da se dalje sam brani, može doći i do obustave suđenja. On u pismu Tribunalu, međutim, navodi da “video veza sa bolesnim čovekom” ne može tog bolesnika učiniti “procesno sposobnim”. Svemirska optužnica lako je aluzija na to da bi Milošević mogao da se proglasi procesno nesposobnim prilično jasna, mala je mogućnost da se nadležni na tako nešto odluče u Hagu. Na proces stoleća, ili kamen temeljac buduće globalne međunarodne pravde, kako je označavan početak suđenja Slobodanu Miloševiću, uz velike reči i energiju potrošena su ogromna sredstva međunarodne zajed- nice. Greška je, po mnogima, zbog megalomanskih ambicija bila načinjena na samom početku kada su tri optužnice, ratovi u četiri države i deset godina krize str- pani pod kapu istog procesa i na teret jednom čoveku. Vrlo brzo se pokazalo da svi ti nerazmrsivi balkanski čvorovi (istorijski, nacionalni, socijalni, politički) ne mogu da stanu ni u jednu sudnicu, pa bila ona i svemirski

4

opremljena kao što je ova haška. Smrt sudije Meja, koja je usled neizlečive bolesti nastupila naglo, i hronično poboljevanje Slobodana Miloševića (opasno visok pritisak), samo su na naj- drastičniji način pokazali ono što se moglo očekivati od samog početka. To je suđenje koje po svom obimu i zamišljenim dometima prevazilazi sposobnosti bilo kog čoveka na zemaljskoj kugli. Nema kandidata za advokate No, bez obzira na sve to, nadležni u Tribunalu i dalje su uporni u nameri da se suđenje nastavi 31. avgusta. Sa nametnutim braniocem ili bez njega, uz pri- sustvo optuženog ili uspostavljanjem video linka sa ćeli- jom u kojoj leži bolesnik. Ali ko bi u tom slučaju mogao da bude njegov branilac po službenoj dužnosti, ako Tapušković to odbi- ja, a Stiven Kej je takođe kao pravnik ocenio da takva mogućnost nije u skladu sa Statutom Tribunala. Svaki novi branilac koji bi se eventualno nametnuo Miloševiću, morao bi, ako se želi iole sačuvati kredibilitet suda procesa, da zatraži odlaganje na bar još godinu dana. U donekle sličnoj situaciji već je, međutim, napravljen presedan, pa je sudija koji je zamenio pre- minulog Ričarda Meja počeo da zajedno sa preostalom dvojicom iz sudskog veća donosi značajne odluke o ovom postupku, a da ni fizički nije ni izbliza mogao da stigne da makar pročita sve materijale koji su se tokom procesa nataložili. Ukoliko bi se sada ista stvar uradila sa braniocem, proces bi se zaista pretvorio u lakrdiju, a malo bi odjeka i kredibiliteta imala presuda koja bi se pod tim okolnostima donela. Da li će sud ipak naći neko solomonsko rešenje i da li će se naći branilac koji ce prihvatiti ovaj zasigurno unosan posao, znaće se do 31. avgusta za kada je zakazan nastavak procesa. Postoji i mogućnost da se čeka Miloševićevo ozdravljenje, mada nema lekara koji bi na osnovu dosadašnjih zdravstvenih rezultata pot- pisao takvu povoljnu prognozu. Miloševićev pritisak po svim zakonima medicine može samo da raste, a po logi- ci međunarodne zajednice, čije su najbogatije članice već prestale da uplaćuju novac za ovaj Tribunal, pritisak da se rad ovog ad hok eksperimentalnog suda okonča - takođe će biti sve veći. Najbolje bi bilo da se, u ovako nezavidnoj situaciji, pažnja svetske javnosti usredsredi na nekog novog zvučnog došljaka u pritvorsku jedinicu Ševeningen. Spas za Hag bili bi jedan od dvojice najpoz- natijih: Karadžić ili Mladić. I kad bi oni još stigli do kraja avgusta, niko se više ne bi mnogo ni bavio starom pričom bez kraja: suđenjem Miloševiću. Politika, 6. avgusta 2004.

Zorana Šuvaković

Iskra 1. septembar 2004


Академик Коста Чавошки, ексклузивно за „Корене":

НАСТАВЉА СЕ НАЦИОНАЛНО ПОНИЖЕЊЕ Ако ништа не предузмемо, ми ћемо за четири до пет годи- на бити у ситуацији у којој је сада Република Српска, јер ми смо и сада под неком врстом протектората - ништа се овде не може битно урадити а да то странци прећутно не одобре. Професоре Чавошки, нема Вас у јавности након парламентарних избора у Србији. Да ли то значи да сте се и Ви „опаметили” па више не изтрчавате, или су Вам напокон промене по вољи? Не избегавам медије, штавише, ја увек радо прихватам да говорим за медије, али мене уредници избегавају из разлога што ја не могу а да не будем критичар онога што по мом суду не ваља. Увек сам сматрао да човек мора да говори оно што мисли, а да чини оно што говори. Као свака власт чак и ова власт господина Војислава Коштунице не трпи критику. Можда бих и ја био такав када бих, не дај Боже, био на власти. Они такве као што сам ја вероватно на основу неких поверљивих упутстава које уредници добијају од власти - не позивају у медије, али на сву срећу има и оваквих новинара као што сте Ви, па се истина ипак пробије до народа.

Како то да Вас, као принципијелног критичара друштвених процеса, није позвала нововаспостављена уредница националне телевизије РТС-а Гордана Суша, која је све оно што је петнаест година писала, правдала својим демократским ставом и потребом за објективношћу?! У време када је она била отпуштена са београдске телевизије пре петнаест година и када је почела да ради за „МРЕЖУ”, врло често ме је пози- вала кад је год проценила да ја имам нешто важно да кажем. Од када је поново постала званичан новинар, она само изнова наставља са оном политиком која је постојала у време Станета Доланца и других, када су људи као ја били непожељни.

Како Вам се свиђа садашња уређивачка поли- тика националне телевизије? Ја мислим да би њу требало радикално преуредити и уместо некакве пусте вере да некакви савети то могу и требају да реше, то се, no мом суду, може учинити само поделом канала. Било би врло поштено да влада контролише први канал, и онда се унапред зна да су ту владини новинари и да се брани владина политика. Други канал морао би бити поверен опозицији, а онда би, евентуално, трећи канал могао да буде независно новинарски где се новинари уопште не би мењали, без обзира ко је на власти. Тако би ми

Iskra 1. septembar 2004

гледаоци, а и учесници у емисијама, могли да бирамо. Овако свака власт настоји да манипулише сва три канала, а ни ова власт није изузетак.

Колико сте освежили памћење на Јосипа Броза, с обзиром на то да национална телевизија, од када је добила ново руководство, мало-мало па нам приреди по коју емисију о Брозу?! Ја сам Јосипа Броза, за разлику од површних посматрача, темељно проучио. Још 1975. када сам избачен са Правног факултета, започео сам једну књигу под насловом „Тито - технологија власти”, и хтео сам да је објавим још тада па сам покушавао, уз помоћ Добрице Ћосића, да нешто урадим преко инос- транства, али сам успео да је објавим тек 1991. овде код нас. Са становишта реал политике, Тито је био изузетно успешан. Нажалост са становишта моралне философије и крајњег резултата који је постигао, он је био деструктиван. Поготово је био погубан за српски народ јер је српство раздробио у неколико федералних јединица, и захваљујући тим републичким граница- ма ми Срби смо данас подељени у неколико независ- них, и што је најгоре, међусобно супростављених држава. У емисијама о Титу, које се у последње време често могу видети на националној телевизији, са пуно симпатија се говори о њему. Колико су Срби данас схватили ко је Тито био за њих? To што се сада Тито поново не само приказује, него и настоји да створи повољнији суд о њему него што је то било раније, ја мислим да је то последица страног утицаја. Ако посматрамо данашње такозване мондијалисте, највећи део њих су бивши комунисти, чија је битна одлика у томе што су сматрали да је национализам, нарочито српски, нешто што је погубно а да је интернационализам нешто што је вредно, за разлику од пре 100 година, на пример у Француској, када је национализам био родољубље и патриотизам, а шовинизам је био нешто погубно јер је то мржња према другим народима. Taj интернационализам је био она парола: „Пролетери свих земаља уједините се” и подразумевао је центар у Москви. Једина промена код тих бивших комуниста који су данас мондијалисти је у томе што се центар њиховог интернационализма из Москве преместио у Вашингтон, а како је Тито, познат по свом интернационализму, не само запостављао него и сатирао српске националне интересе, то одго- вара и овим новим страним господарима да изнова освеже његов лик и подстакну, не толико веру у бившег Тита, јер он је очигледно мртав за сва времена, него у ту интернационалистичку идеологију која се сада појављује под видом мондијализма, људских права итд. што наводно запад пропагира, а у ствари видимо у Ираку и на Космету да су посреди најтежи злочини.

С обзиром на то да сте рекли пред парламентарне изборе у децембру да очекујете само горе, како

5


Наставља се ... вам то после 6 месеци изгледа, да ли сте добро прог- нозирали? Не видим да се ишта побољшало. Радних места је и даље мање, животни стандард и даље опада, Космет није повраћен, Србија није сачувана, независност није успостављена, пут у Европу је све даљи, а на путу су и даље национална понижења, иако су чврсто обећали, пре свега Коштуничина странка, да неће изручивати Хагу оптужене генерале, они су само чекали да прођу председнички избори па да после тога изруче генерале. Као што видите ништа се битни- је неће променити него ће се са тим националним понижењима наставити. Ја бих волео да не будем у праву, дакле да не будем зао пророк, али на жалост, моја рационална предвиђања ми казују другачије.

власти?

Шта Вам је највише засметало у кадровској политици нове

Када је земља у тешким приликама онда она своје најбоље људе ставља на челне положаје. Добар пример је 1908. година када је Аустроугарска из- вршила анексију и Србија, нажалост, била принуђена од стране великих сила да се стим прећутно сагласи, и кадаје за председника Владе изабран, тада најуглед- нији и најспособнији човек, иако његова странка није била највећа, Стојан Новаковић, а да је Никола Пашић као вођа највеће странке на то пристао дајући пред- ност националном интересу у односу на интерес своје странке и на свој лични интерес. Прилике су и данас доста тешке а нова Влада и премијер су доста осредње, да не кажем спорне људе довели на најважније положаје.

Ко су ти осредњи и спорни људи који су, по Вашем мишљењу, дошли на важне положаје? Има их доста. На пример господин Марши- ћанин који је био председнички кандидат а пре тога министар привреде. Ја лично мислим да је он исправан човек и ту му се не може ништа замерити али нисам сигуран да је он много упућен у привреду, поготово што је његово целокупно привредно искуство било један мали положај у једном градском предузећу у Београду. Онда за министра полиције је дошао споран човек, господин Јочић, који је признао да је у 21. години учинио тешко кривично дело крађе са обијањем, за то кривично дело је запрећена казна од 5 и више година. Онда за министра правде дошао је господин Стојковић. Ја сам га упознао у једном врло важном тренутку 1984. године, када је он био председник великог кривичног већа које је судило „београдској шесторици”. Ја морам да кажем да је он врстан судија био и тада је на мене оставио добар утисак, али нажалост учествовао је у једној неугодној ствари, то је била политика Станета Доланца - последњи покушај да се заустави распад тоталитаризма и да се „стегну прилике”, тако што ће се људи хапшењем, затварањем и сатирањем заплашити. Када ухватите десетак људи ви заправо ухапсите десетине хиљада, јер сви остали се повуку уплашени да се то и њима не деси. Господин Стојковић је у томе учествовао. Нажалост, то је за њега било страшно, власт је у току самог суђења променила мишљење а њега оставила на цедилу. Он је након тога отишао у адвокатуру - напустио правосуђе, не зато што је био одбачен него за то што је био изигран.

6

А да ли се може један судија оптужити ако обавља свој посао строго поштујући позитивне законске прописе? Зато и сматрам да је он мање споран у погле- ду стручности. Али ако је знао да ти људи нису криви поставља се питање са моралног аспекта! Но, за раз- лику од претходног министра, господина Батића, он је веома стручан.

варају?

А да ли Вам остала кадровска решења одго-

Па ево, најспорнији је министар спољних послова господин Вук Драшковић. Он је, пре свега, на неки начин уцењен човек. Пажљиво сам проучио оптужницу против Војислава Шешеља у којој се Шешељу, поред осталог ставља на терет и то што је 1991. регрутовао војнике који су одлазили у регуларне војне јединице и борили се у Западном Срему и Источној Славонији. То нису биле паравојне јединице под командом самозваних војвода, дакле ништа неза- конито, па му се и то ставља на терет. Када је по среди Вук Драшковић, ја то добро знам и ту сам га подржавао, он је направио једну паравојну јединицу која се звала Српска гарда на чијем је челу био Гишке који је под неразјашњеним околностима убијен као и следећи командант Бели, а и трећи командант Лајиновић је такође касније убијен у Београду исто под неразјашњеним околностима. Као што се види то је, на жалост, паравојна јединица и то је разлог што је председник Хрватске недавно изјавио да Вук није добродошао у Хрватску. Е сад видите ако је Шешељ у Хагу само за то што је регрутовао људе у редовну војну јединицу, а Вук је не само регрутовао и обучавао него и упућивао, што ја мислим да је било сасвим у реду јер се бранило српство, њему је сигурно стављено до знања да је уцењен и он онда заправо под том уценом чини уступке странцима, а у својству министра нас заступа - то је не допустиво. За министра спољних послова се мора поставити човек кога не може нико уценити.

Колико се у контексту тога може протумачити и недавна изјава господина Драшковића, да очекује да међународна заједница на исти начин поступи сада према Шиптарима који су етнички протетрали Србе са Космета, као што је поступила и према српској власти која је 1999. године етнички протерала Шиптаре? Господин Драшковић тиме је рекао да је срп- ска власт Слободана Милошевића етнички почистила Космет и протерала Арбанасе, што је један од елеме- ната геноцида. Када то каже министар спољних послова, то онда значи признање. Он је у име наше државе, јер државу по међународноме јавном праву заступају само шеф државе и министар иностраних послова, а сви остали само ако имају овлашћење, дакле, он је то у име државе изјавио а да никога није питао и тиме је преузео кривицу на државу и на народ. Ова његова друга изјава да су то исто радили и Арбанаси, то је само оптужба - то Арбанаси нису приз- нали. Та изјава, која је врло глупа или је смишљена, било једно или друго, је врло штетна и представља једну врсту, ја бих рекао, чак националне и државне издаје.

Недавно је министар војске, господин Давинић, који долази из странке Г17 Плус- а која се у свом про- граму залаже за самосталну Србију, изјавио да Србија

Iskra 1. septembar 2004


неће више плаћати заједничку војску Србије и Црне Горе. Колико се овај најновији спор између Србије и Црне Горе може довести у везу са спровођењем „испод жита” програмског обећања Г17 Плус? Ја мислим да Г17 Плус много више држи до спољних утицаја и притисака него странка Војислава Коштунице и за сада није јасно да ли Америка, а посебно ЕУ, имају намеру да раздвоје Србију и Црну Гору или немају намеру. Да би смо то сазнали треба да проучавамо не оно што они кажу него оно што чине - то се тако ради у политици. Ево рецимо када је у питању БиХ, она је у Дејтону започела као врло лаба- ва конфедерација, а сада им кажу: „Ако хоћете да уђете у ЕУ морате све унификовати”. Морате имати јединствену граничну службу - то су наметнули. Морате имати јединствену царинску службу - то су почели да намећу. Морате имати јединствени правни систем - то су већ наметнули. Морате имати једин- ствену валуту - то су од самог почетка наметнули, такозвану конвертибилну марку. Сад намећу једин- ствене школске програме, избор судија итд. Дакле они кажу - потребно је да будете мањевише унитарна држава да би сте ушли у ЕУ, иако је Белгија као једна врста конфедерације ушла у ЕУ, а то никоме не смета. Они Босну под видом привлачења у Унију централизу- ју и то противуставно, ревидирајући Дејтонски спо- разум. Међутим, када смо ми у питању, они не само да су допустили, него су подстакли црногорски сепарати- зам и Мила Ђукановића и нас натерали, пре свега Војислава Коштуницу, да пристане на ту Уставну Повељу која подразумева само врло лабаву конфе- дерацију. Дакле, сем војске, која је привидно једин- ствена, ми имамо две граничне службе, две царинске службе, два привредна система, две валуте, два пот- пуно независна правосудна система и тако редом. Сад они нама кажу - треба то да хармонизујете, а не те- рају Мила Ђукановића да то и учини. Тако да ја пред- виђам да ће права политика, која ће се обелоданити за годину или две, заправо бити да и Америка и ЕУ имају намеру да раздвоје Србију и Црну Гору у две независне државе у тренутку када допусте Арбанасима да образују другу албанску државу на Балкану, и да Србију и Црну Гору разбију на три независне државе: на Космет, као албанску државу, без Срба наравно, Црну Гору и Србију и да онда кажу, ето као такви би могли, евентуално, ући за једно десетак година у ЕУ.

А како тумачите недавну изјаву Криса Патена, комесара спољних послова ЕУ-е, да нам треба стан- дардизација у свим областима да би смо ушли у ЕУ, а на првом месту је тражио сарадњу са Хагом? Ја лично мислим да те изјаве нису потпуне. Ако пажљиво проучавате њихове изјаве, појављују се још два услова, поред тог кључног услова сарадње са Хагом. Они кажу да ће поступак нашег пријема зави- сити од става Србије и Црне Горе према БиХ. Шта то подразумева? То подразумева да пустимо низ воду Републику Српску и да дозволимо да се она уруши и кантонизује и утопи у мањевише унитарну БиХ.

Да ли је то званичан став ЕУ и како га она и коме саопштава?! Да, то је званичан став ЕУ-е и она га баш тако како сам и рекао саопштава, само што то наши прикривају! Запазили сте, Коштуница није нашао за

Iskra 1. septembar 2004

сходно да оде у Републику Српску као што је отишао 1999. године у Требиње на ходочашће и посвећење цркве у коју су стављене мошти Јована Дучића, па је онда отишао у Бања Луку, где су га дочекали као државника. Сада, као што видите, нема намеру да оде у Републику Српску, а у колико неко из Београда и одлази тамо, он одлази у Сарајево! Дакле, то говори о томе шта се од нас захтева и шта ови наши већ извршавају. А други услов је наш став према Космету који подразумева да се ми помиримо са стварањем друге албанске државе пред нашим очима, и да у томе чак и активно учествујемо. Јесте ли запазили да они нама кажу: „Треба прекинути праксу паралелних установа”, а под тим подразумевају бедне остатке српске државности на Космету. То су били некада судови, општинске власти, више нису, јер су они то све укинули, још су остале школе, поште и здравствене установе и они настоје да то више не буду републичке - наше - установе, него да буду косовске и под косовском владом.

Какво је ваше мишљење поводом Резолуције за Космет коју је Републички парламент једногласно усвојио? Та резолуција је по мом суду добра. То је први тренутак да наша власт има неку иницијативу, и то је добро. Мада то неће донети неке резултате, јер су косметски Арбанаси Резолуцију о Космету одбацили, а недавно смењени администратор Холкери се правио луд, говорећи да је то добар почетак за разговор, а разговора није било. Они мисле само да добију у вре- мену. За годину-две када се ова гужва око новог гено- цида над Србима од 17. марта мало смири и заборави у медијима покренуће се изнова питање признавања независности албанске државе на Космету. Ако ништа друго, ово је први тренутак када наша власт има ини- цијативу и када се обавезала пред јавношћу да она више у тој ствари неће учествовати. Дакле, мој став је да, ако ми не можемо у овом тренутку војно повратити Космет, онда бар можемо саопштити, да ће оно што је силом отето пре или касније бити силом враћено, и то би морала да уради Влада Војислава Коштунице! Ако се нешто изведе без нашег пристанка, нико нас не може спречити да то силом вратимо, и они који то раде морају знати да ће годинама стрепити од наше војне силе. Као што видите то се на неки начин и очекива- ло, јер када су Арбанаси 17. март напали наше у тим енклавама УНМИК није са својом војном силом од 17.000 наоружаних људи заштитио Србе, него је свих тих 17.000 извео на административне границе према остатку Србије. Они су очекивали да ће Влада Војислава Коштунице послати војску и полицију да заштити наше Србе! Дакле, они су очекивали, само то Војислав Коштуница није очекивао!

Професоре Чавошки, да се вратимо на Републику Српску. Да ли ми као народ имамо право са правног, историјског и моралног аспекта да пустимо Републику Српску, како сте рекли, низ воду? Са моралног и историјског становишта никако не смемо, јер смо ми један народ. Онај народ који допусти да део његовог народа страда и нестане он пре или касније губи право на властито постојање. Има ту и последица комунизма, али има ту још и једна, бојим се, непријатнија ствар. Народи имају нешто органско у својој природи. Као и човек који се рађа, расте, доживљава врхунац, стари и умире тако то бива и са народима и државама само у много дужем перио-

7


Наставља се ... ду. Тако су нестали и Хазари и други моћни народи. Ја се бојим да смо ми помало стар народ, зато морамо да стегнемо све своје националне снаге да би ојачали и опстали.

Да ли ми можемо као мали народ да се тако олако одрекнемо нешто више од милион наших суна- родника у Релублици Српској? Међународна заједница нам је, без обзира на све што сада ради, по Дејтону дала право на специјалне везе. Зашто се за њих нисмо борили бескомпромисно? Ми смо били и у горим приликама. Када је дигнут Први српски устанак, на том простору је живело око пола милиона Срба, од којих се око 150 хиљада иселило у Аустрију или разбежало, тако да смо ми са 350 хиљада који су преостали и који су били изложени страшном зулуму, злочину и погибији од стране Турака били на ивици опстанка, па смо ипак дигли Други устанак и опстали. Дакле, и у таквим приликама се може, али се мора хтети! Оно што чини један народ велики то је та воља да се опстане.

Има ли воље, професоре Чавошки? То је оно што ме мучи! Вољу, поред осталог, ствара духовна и политичка елита, не обичан свет, и у том погледу наша духовна и политичка елита није на висини историјског задатка.

Има ли наде? Сигурно има наде, зато ја тако и говорим, само то треба разбудити. Ево, видите шта је ова власт радила последње четири године. Она је непрестано слала Горана Свилановића да каже вођама Републике Српске да на све морају пристати, па онда оде мусли- манима у Сарајево и каже да је све сређено и још им се извини.

БиХ и Хрватска су за време Милошевића тужиле нашу земљу за геноцид и ратну штету, на шта је тадашња власт уложила противтужбу, коју је нова власт повукла. Какве последице би, према нашем по- зитивном законодавству, требао да сноси сваки политичар који за време вршења власти својим чињењем или не чињењем нанесе штету народу и држави? Ту противтужбу је повукао Горан Свилановић, а да за то није био овлашћен. Ја сам тај чин јавно оквалификовао још онда као националну велеиздају, ја то непрестано понављам, а да ми он никада није смео ништа одговорити, а камо ли да против мене покрене поступак пред судом. Он је то учинио без овлашћења и он зна шта је учинио. Он би морао, поред осталог, и кривично да одговара и заврши у затвору, јер то је тешко кривично дело. Али, то се не дешава и велики удео у томе има и мњење које вештачки стварају најмоћнији електронски и штампани медији у земљи, почев од РТС-а и осталих моћних телевизија. Ово што сада ја Вама кажем, прочитаће један мали део људи, међутим, то не можете чути на медијима које сам поменуо. Да ли је и један новинар из тих меди- ја питао Горана Свилановића - с којим сте Ви то овлашћењем учинили, да ли је то тешко кривично дело и да ли је то национална издаја?! Но, ми немамо прави парламентаризам, да га имамо постојала би и кривична одговорност министара. У правом парламен- таризму министри кривично одговарају, и док су мин-

8

истри не штити их имунитет. Како Горан Свилановић више није министар он би могао бити оптужен, али нема тужиоца који ће то да учини из простог разлога што тужиоци нису независни!

А шта онда као народ можемо да очекујемо ако се тако понашамо? Не можемо да очекујемо добро. Невоља је у томе што су политичари допринели да се више овом земљом и овим просторима неће владати без прећутног, а сада све више и изричитог пристанка страних чиниоца. У БиХ, на пример, а посебно у Републици Српској, ви не само да не можете бити ми- нистар, председник Владе или посланик, директор јавног предузећа, него чак ни шеф одељења у општин- ској управи, дакле не градоначелник, него шеф једног одељења, без пристанка странаца. Више се не може бити судија без пристанка неког Високог савета правосуђа у коме половину чине странци. То је потпуна окупација Република Српске, која је по томе негде око четири до пет година испред нас, и ако се овако нас- тави ми ћемо за тих четири до пет година бити у ситуацији у којој је сада Република Српска, јер ми смо и сада под неком врстом протектората - ништа се овде не може битно урадити а да то странци прећутно не одобре.

Значи, чека нас судбина Републике Српске?! Ни мало оптимистично, професоре Чавошки\ Она нас чека ако ништа не предузмемо. Али, ја сам рекао да увек има наде. Ако нешто предузмемо онда ћемо ту ситуацију избећи, чак можемо спасити и Републику Српску - зато и говорим ово за Ваш медиј. КОРЕНИ, 23.7.2004. Разговарала: Милијана Балетић <www.koreni.net>

Моћници о независности Косова Председник Албаније Алфред Мојсију: одла- гање решавања питања коначног статуса Косова могло би да иде у прилог екстремистима као марта ове године... У деловима америчке администрације и Конгреса, постоји мишљење да треба размислити о независности Косова, уз претходно унутрашње инсти- туционално решење положаја и права Срба... Бивши помоћник америчког државног секретара Ричард Холбрук је пре пар месеци оценио да је независност Косова "неизбежна". Амерички бизнисмен и осивач "Сорос фондације" Џорџ Сорош изјавио је недавно у Приштини да Косово не може остати део Србије и да треба радити у правцу независности... Наредне три године биће кључне по коначни статус Косова, сма- трају аналитичари. Директор "Балканске иниција- тиве" америчког Института за мир Данијел Сервер изјавио је недавно да "једино што на тим преговорима неће бити прихваћено јесу предлози којима би се повредио суверенитет и интегритет неке од суседних земаља". Срби и Албанци да треба да знају да неће добити територијалну компензацију, у Босни или Македонији, за оно што евентуално буду изгубили као исход тих преговора. (Глас јавности, 20.8.2004.)

Iskra 1. septembar 2004


IMPERIJALIZAM JE MRTAV, ŽIVEO NEO-IMPERIJALIZAM „Imperijalizam: politika zadobijanja zavis- nih teritorija ili širenje uticaja (jedne) zemije (nad drugima) putem trgovine, diplomatije itd.” Concise Oxford dictionary. U srednjevekovnoj Engleskoj kraljeva smrt se objavljivala rečima: Kralj je mrtav živeo kralj! Time se htelo istaći da je od manje važnosti da li na prestolu sedi Ričard II iii Henri IV i da li su Plantagenenti ili Lankasteri vladajuća dinastija, već da je bitna sama institucija monarhije i njen kontinuitet. I Od početka, „politika zadobijanja zavisnih teritorija" bila je sprovođena upotrebom vojne sile sa ciljem stvaranja teritorijalno definisanih imperija. One su se razlikovale po trajanju, veličini, mestu i periodu njihovog postojanja, ali način po kome su nastale i nestale bio je uvek isti: na oštrici mača. Zavisno od vojne jačine u datom istorijskom momen- tu imperijalni gospodari su se smenjivali, ali imperijalizam je ostao nepromenljiva osnova spoljne politike svakog od njih. Okarakterizovani ubijanjem hiljada onih, koji su u toku zaposedavanja branili sebe i ono što je njihovo, obespravljivanjem, ugnjetavanjem i eksploatacijom pokorenih naroda i svirepim ugušivanjem naknadnih pokušaja otpora, ovi, osvajački ratovi nisu bili jedni, za koje isključiva odgo- vornost pada na imperijalizam. U agresivnoj prirodi imeprijalizma, poduprtoj militarizmom, ležali su uzroci i međusobnih sukoba imperijalističkih sila. U Evropi ratovalo se, bilo za teritorijalni grabež, bilo u svrhu uspostavljanja ili održavanja „ravnoteže sila”. Sledujući jedino sopstvene interese, jučerašnji saveznici su se napadali u zajednici sa dojučerašnjim nepri- jateljima, po vekovnom stavu Engleza da su „samo naši interesi stalni”. Sile sa prekomorskim kolonijama su nale- tale, kao lešinari, jedna na drugu, pune pohlepe da zgrabe što veći komad za sebe. Posle industrijske revolucije, kada je sa stalnim napretkom tehnologije proizvodnja robe pre- vazilazila zahteve domaćeg tržišta, potreba za novim tržištima za proizvedeni višak i za nove izvore sirovina neophodnih za industriju, dovodili su do daljih sukoba između imerijalista. Prvi znaci otpora politici velikih sila, zasnovanoj na vojnoj nadmoći i prvi značajni izazovi imperijalizmu pojavili su se u XIX veku u vidu oslobodilačkih ratova. U njima, sile iz jednog imperijalističkog tabora su ponekad politički pod- sticale i vojno pomagale podjarmljene narode. Pošto su imperije istovremeno nastavljale sa potčinjavanjem naroda svojih kolonija, ta ,,pomoć“ se može tumačiti jedino njiho- vom željom da oslabe i oštete druge imprijalističke supa- rnike, a nikako njihovom namerom da suzbijaju sam impe- rijalizam. Navodno buđenja naciolnalne svesti i želje za

Iskra 1. septembar 2004

slobodom pokorenih naroda kao uzroka ovih ratova, nije bilo ništa drugo nego ciničan pokušaj da se krivica za rat prebaci na žrtve imperijalizma, dok su oni bili posledica. često vekovnog, porobljavanja tih naroda. Veštačko razvrs- tavanje stvarno istih uzroka još više demaskira „politiku zadobijanja zavisnih teritorija”. Politička nestabilnost i eko- nomski poremećaji, često propraćeni radikalnim promena- ma socijalnih struktura, kulturnih tradicija, pa i moralnih standarda su bile posledice, nerazdvojive od suštine i pri- mene imperijalne politike na podređene narode. Status quo imperijalističkog poretka, zasnovanog na nasilju i održavanog na nepravdi bio je, naravno, u interesu imperijalističkih sila, ali su se u XX veku, svi njihovi pokušaju da odugoveče sa teritorijalnim imperijalizmom pokazali uzaludnim; postao je moralno neprihvatljiv i prak- tično neodrživ. II Posle špansko-američkog rata pri kraju XIX veka, Španija je izgubila Filipine, zadnju od njenih amričko-paci- fičkih kolonija. Uprkos toga, kada je novi vek osvanuo, imperije kolonijalnih sila su prekrivale najveći deo zemaljske kugle. Na kraju XX veka, nijedna od njih nije više postojala. Prvi svetski rat (1914-1918), rat globalnih razmera između glavnih imperijalnističkih sila završio se sa katastrofalnim posledicama za poražene Centralne sile. Imperije Austrougarske, Turske i Nemačke su nestale zauvek sa istorijske pozornice sveta. Napuštanje savezničke strane posle revolucije, boljševici su platili gubitkom dela evropskih teritorijalnih poseda bivše ruske imperije. Sa slomom imperijalističkog poretka u Evropi, pro- ces uspostavljanja principa i prava na samoopredeljenje i slobodu završio se rađanjem novih ili obnovljenih, nacional- nih država prethodno potčinjenih naroda. Međutim, preko- morski posedi pobednika (na prvom mestu Engleske i Francuske) ostali su i dalje u njihovim rukama, bilo kao kolonije, protektorati ili pod njihovim mandatom. Pravo na samoopredeljenje, koje je ondašnji američki predsednik Vudro Vilson proklamovao i zahtevao da se primeni, nije se primenilo na mnoge narode Afrike, Bliskog istoka i Azije. Pa čak ni na Filipine, tada još uvek američke kolonije. Samo imperijalizam pobeđenih je poražen; pobednici su nastavili sa imperijalnom politikom kao pravom jačega da dominira i eksploatiše. Po popularnom istorijskom gledištu, saveznička strana (Engleska, Francuska, SAD i Sovjetski Savez) je vodila Drugi svetski rat za odbranu slobode i demokratije protiv agresije i totalitarizma sila Osovine (Nemačke, Italije i Japana). Bilo bi vredno podsetiti da su kolonijalni posedi

9


Imperijalizam . . . saveznika na početku rata zahvatali preko trećinu sveta i da su narodima na tim teritorijama sloboda i demokratska prava uskraćivana decenijama, ako ne i vekovima. Sa druge strane, imperijalizam sila osovine, bio je ograničen i relativno skorašnji: Japan u Mandžuriji 1932-45., Italija u Libiji 1911-43. i Abisiniji 1936-41. Za Nemačku, lišenu njenih afričkih kolonija posle Prvog svetskog rata, motiv i glavni cilj su bili zadobijanje „životnog prostora” (Lebensraum), tj. stvaranje nemačke imperije od „Berlina do Bagdada". Nije li onda umesno zapitati: da li je Drugi svetski rat istovremeno bio i odraz sukoba želja, jednih da sačuvaju svoje kolonijalno nasledstvo, sa namerama drugih da ga steknu? To jest, da li su njegovi stvarni razlozi bili imperi- jalistički interesi i ambicije zaraćenih strana? Sa kakvim bilo očekivanjima da se ušlo u rat, ona se nisu ispunila. Za razliku od Prvog svetskog rata, ovoga puta i pobednici su izgubili svoje kolonijalne posede. Gotovo neposredno posle rata, otpočela je završna faza raspadanja imperijalističkog poretka. Jedna za dru- gom, milom ili silom, prekomorske kolonije evropskih gos- podara zadobijaju samostalnost. Gubitak kolonija je naro- čito pogodio Englesku, koja je sa njima izgubila i dobar deo svog bogatstva, političkog uticaja i statusa velike sile. Nasuprot tome, za SSSR saveznička pobeda je urodila boljim plodovima. Letonija, Litvanija, Estonija i deo Finske su vraćeni u sastav sovjetske imperije, zaposeda- nje Besarabije i Moldavije 1940. godine sankcionisano i boljševizacija „samostalnih” država u interesnim sferama dodeljenim Sovjetkom Savezu omogućena. Sporazumima na Jalti i u Potsdamu, Ruzvelt (posle njega Truman) i Čerčil su podmirili svoje račune sa Sovjetima isplaćujući ih sudbi- nom i budućnošću mnogih naroda Srednje i Istočne Evrope. Sa nametanjem komunistiičkih režima, oni su de facto ušli u sastav Sovjetske imperije. Umesto zadobijanja zavisnih teritorija vojnom silom, Kremljin je ideološko-političkim prodorom ostvario isti cilj sa istim konačnim ishodom. Jer kada je zadnja bivša engleska kolonija, Britanski Honduras (danas Beliz) stekla nezavisnost 1981. godine posleratni svet se našao u jednoj paradoksalnoj situaciji. Sile, koje su vekovima prednjačile u imperijalizmu, postigle su (voljno ili nevoljno, svejedno) saglasnost da ga odbace, a Sovjetski Savez, čija se proklamovana politika za stvaranje boljeg i pravednijeg sveta, u dobroj meri, oslanjala na anti-imperijalizmu, osta- je jedini nosioc i simbol imperijalizma. Tek sa padom komunizma i rasparčavanjem Sovjetske imperije 90. godina prošlog veka nestao je i sam teritorijalni imperijalizam, mada je njegov nestanak najavljen još pre 50 godina. To je učinjeno avgusta 1941. godine kada su se Ruzvelt i Čerčil sastali na ratnom brodu „Prince of Wales” prvi put od početka rata, da odrede i usklade svoje ratne planove i posleratni politički uređaj u svetu. Ovo je for- mulisano u tzv. Atlanskoj povelji (koja je docnije poslužila za osnovu povelje UN), gde član 3. dajući pravo samooprede- Ijenja svim narodima, formalno eliminiše zavojevački impe-

10

rijalizam kao spoljno-politički faktor. Ono što se nije sprečilo bila je pojava njegovog „naslednika” neo-imperijalizma. III Potvrda da mi danas, umesto nepostojećeg istorijskog, teritorijalnog imperijalizma svedočimo prisustvo njegove moderne varijante, može se naći u konkretnim prime- rima ostvarivanja strateških, političko-ekonomskih ciljeva Amerike i u argumentima apologeta i „ideologa” neo-impe- riajlizma. Najistaknutiji među njima su jedan Englez i jedan Amerikanac, pripadnici nacija, od kojih je jedna bila najveća imperijalistička sila XIX veka, a druga sa pretenzijama da to bude danas. Pokušavajući da nas ubede, u slučaju Engleske, u njegovu neophodnost, a u odbrani nasilja Amerike, njegovu neizbežnost, one se obe stvarno zalažu za kontinuitet imperijalizma. Robert Kuper (Robert Cooper), bivši britanski diplomata, višegodišnji spoljnopolitički savetnik Toni Blera i generalni direktor za političke i vojne poslove Evropske unije, izneo je svoje argumente u napisu „Preuređenje sveta: dugoročne implikacije 11. septembra”. Deo ovoga, pod naslovom „Zašto su nam imperije još uvek potrebne” objavljen je u engleskom „Observeru” aprila 2002. godine. Nasuprot Sam Huntingtonu (u „Sukobu civilizaci- je”), on deli svet po razvojnim, organizacionim i strukturnim razlikama. Na dnu skale su „predmoderne države - često bivše kolonije”. Iznad njih stoje „tradicionalne moderne države, kao Indija, Pakistan ili Kina, koje se ponašaju kao što su to države uvek činile, sledeći svoje interese, moći i raison d'etat (princip nacionalnog interesa iznad interesa pojedinca - moja primedba)”. Na vrhu se nalaze „postim- perijalističke, postmoderne države, koje više ne misle o svojoj bezbednosti u okviru teritorijalnih osvajanja”. (To su države obuhvaćene pod širim pojmom Zapada). On na- stavlja: „Postomoderni svet u kome mi Evropljani živimo... ne ističe suverenost... Pripadnici postmodernog sveta ne nameravaju da napadaju jedan drugog. Ali moderne i pred- moderne zone prete našoj bezbednosti... Najpoznatija nam je pretnja sa strane modernog sveta”. Njegova preporuka za otklanjanje tih pretnji - a pitanje je da li su one stvarne ili kao u slučaju Iraka izmišljene - sadrže sve karakteristike i metode istorijskog imperijalizma, sa izuzetkom teritorijalnog zaposedanja. On otvoreno kaže: „Najlogičnije rešenje je ono koje se najčešće upotrebljavalo u prošlosti - kolonizacija" (moje isticanje). Kuper dodaje: „Postmoderni svet mora da se navikne na duple standarde. Između nas, mi delujemo na osnovama zakona i otvorene saradnje za bezbednost. Ali kada imamo posla sa nazadnim državama, mi treba da se vratimo grubljim metodima ranijeg doba: sili, preventivnim napadima, prevarama, svemu što je potrebno za delovanje sa onima koji još uvek žive u XIX veku, svaka država za sebe... Među nama, mi se pridržavamo zakona, ali kada delujemo u džungli, mi se, takođe, moramo poslužiti zako- nima džungle”. Što se tiče predmodernih država, on ne smatra da one predstavljaju internacionalnu pretnju, ali opasnost leži u njihovoj upotrebi kao baza organizovanog kriminala, dilera drogama ili terorista. Ako njihovi napadi na postmoderne

Iskra 1. septembar 2004


države postanu suviše opasni, onda im treba odgovoriti „odbranbenim imperijalizmom”, što se može videti u akciji protiv Avganistana. (Posle okupacije prinos žetve maka - Avganistan proizvodi 70% svetske potrošnje heroina - se utrostručila, a vođstvo Al Kaede, sa bin Ladenom na čelu, još uvek rukovodi mnogim teroristiičkim akcijama širom sveta). Iz toga Kuper izvodi zaključak: „Nova vrsta imperijalizma je potrebna, ona koja je u skladu sa Ijudskim pra- vima i kosmopolitiskim vrednostima, koji teže da donesu red i organizaciju, ali koji se danas oslanjaju na dobro- voljno načelo" (moje isticanje). On ukazuje na činjenicu da ,,mi već imamo dobrovoljni imperijalizam globalne ekonomije kroz institucije kao MMF i Svetska banka”. Pa nastvalja: „Jedna druga vrsta, mogla bi se nazvati susedskim imperijalizmom". Za primer on navodi Balkan, gde: „Rđave vlade, etnička nasilja i kri- minal predstavljaju pretnju Evropi. To je rešeno stvaranjem (nečega kao) dobrovoljnog (moje istiicanje) protektorata UN u Bosni i na Kosovu. Međunarodna zajednica je tamo poslala ne samo vojnike, nego i policiju, sudije, zatvorske stražare, bankare i druge... (ona) takođe organizuje i nad- gleda izbore”. Kako se Robert Kuper uzdržao da ne završi ovaj članak sa usklikom: „Imperijalizam je mrtav, živeo (neo)imperijalizam", samo on bi mogao da objasni. Dok Kuper otvoreno propoveda imperijalizam kao

jedino rešenje problema „haotičnog sveta”, Amerikanac Robert Kejgan (Robert Kagan, direktor Projekta za američko vođstvo,

redovni dopisnik Vašingnton Posta, koji je služio u Stejt departamanu od 1984-98.) ga nalazi u američkoj globalnoj politici, zasnovanoj na vojnoj i ekonom- skoj moći. U svojoj knjizi „Raj i moć“ („Paradise and powei") on veliča američku upotrebu sile „... U anarhičnom svetu gde se ne može oslanjati na međunarodne zakone i uredbe i gde bezbednost, odbrana i širenje (moje isticanje) liberalnog poretka još uvek zavisi od upotrebe vojne sile... Amerika gleda na (međunarodne zakone ) sa skepticizmom i voljna je da deluje izvan svojih granica kada smatra da je to potrebno, pa čak samo i korisno (moje isticanje)... Ona se oslanja na silu kao instrumenat u međunarodnim odnosima”. Ukazujući na idejno-strateške razlike između Amerike i (zapadne) Evrope u njihovom pristupu međuna- rodnim odnosima i krizama - Evropljani pretpostavljaju uveravanje, Amerika primoravanje - Kejgan kaže da su one neizbežna posledica prelaska teže moći sa Evrope na Ameriku. Ona se u tome ne razlikuje od evropskih država, koje su kada su one bile moćne u prošlosti, takođe „verovale u silu i vojnu slavu”. Štaviše, on dodaje da je moć Amerike koristila i njima, jer je teret odbrane Evrope pao na Ameriku. Zahvaljujući njoj, otklonjena je pretnja boljševizacije Evrope (izostavljajući činjenicu da je, ustvari Amerika bila ta koja je posle Drugog svetskog rata izručila Sovjetskom Savezu pola Evrope) i njena bezbednost osigu- rana. A sve to, bez potrebe da evropske države troše na izgradnji i održavanju svojih vojnih snaga, uporedivih sa američkim. On gleda sa omalovažavanjem na evropski

Iskra 1. septembar 2004

doprinos: ,,U svakom slučaju, uloga evropskih država je bila ograničena na slanje mirovnih trupa (tek) pošto je Amerika, gotovo uvek sama, preduzela vojnu akciju i stabi- lizovala situaciju. Kako neki Evropljani kažu da se podela rada između njih sastoji u tome, što Amerika pravi jelovnik i ručak i Evropljana koji peru sudove”. Iz svega toga on zaključuje da je prednost upotrebe vojne sile dokazana „njenom efikasnošću, njenom moralnošću (?!) i njenom poželjnošću (?!)”. Polazeći sa iste početne tačke, naime da sve pret- nje redu i miru u svetu dolaze jedino iz njegovog „haotičnog” dela, Kuper i Kejgan, na prvi pogled, stižu do različitih izlaza. Kuper vidi rešenje u povratku imperijalizma, samo ovoga puta lišenog njegovog teritorijalnog aspekta, a Kejgan ga nalazi u američkoj moći. Dubljim razmatranjem njihovih argumenata brzo se uočava da nijedan nije dove- den do logičnog zaključka, ali da Kuperovo gledište sadrži ono što je Kejgan (namerno?) izostavio i obrnuto: oni se uzajamno dopunjavaju. Kuper može nazivati naslednike istorijskog imperijalizma za koje se on zalaže, „susedskim”, „odbranbenim” ili „dobrovoljnim” (od kada se prase dobrovoljno prijavljuje za božićnu pečenicu?), ali činjenica ostaje da uspostavljanje imperijalizma ma kakve vrste bez upotrebe sile ili ekonom- skog pritiska nije moguće. Niti se on može održati bez nji- hove potpore. A jedina država koja danas raspolaže sa takvom silom je Amerika. S druge strane, Kejgan, koji citira Kupera u više navrata, izbegava da prepozna suštinske karakteristike imperijalizma - bez teritorijalne dimenzije - u oslanjanju Amerike na vojnu i ekonomsku moć za ostvarenje svojih geo-strateških težnji i ciljeva. Mada posebno to ne kažu, ono što u stvarnosti obojica predlažu kao izlaz sadržano je u sintezi njihovih argumenata: američki imperijalizam. IV Za većinu sveta imperijalizam je, posle ropstva, bio i ostao najveća mrlja na savesti čovečanstva. Amerika, poslednja država koja je ukinula ropstvo, prva je danas prigrlila i upražnjava neo-imperijalizam. Apsurdnost Kejganovih argumenata da je upotreba američke sile neizbežna i dobrodošla - za mir, red i stabilnost u svetu - a da Amerika istovremeno prednjači u anti-imperijalizmu je očevidna; ova dva gledišta su uzajamno isključiva. Da bi podržao ovu zadnju tvrdnju, on se poziva na Ruzvelta, čitajući ga doslovce: „Kada budemo pobedili u (ovom) ratu, radiću svom snagom da Amerika ne bude namamljena u situaciju da prihvati bilo koji plan za unapređivanje imperi- jalističkih ambicija Francuske ili da pomaže i saučestvuje sa Britanskom imperijom u njenim imperijalističkim ambicija- ma” Protumačiti ove Ruzveltove reči kao dokaz anti-imperi- jalizma Amerike, bila bi krajnja besmislica. Nigde u njima se ne može naći osuda samog imperijalizma, jedino opozicija francuskom i engleskom. Drugi opet smatraju da je član 3 ranije pomenute Atlanske povelje, čiji je inicijator i glavni autor nesumnjivo bio Ruzvelt, zadao smrtan udarac imperijalizmu, bez da su

11


Imperijalizam . .. se zapitali koga je taj udarac najvše pogodio. Sigurno ne Ameriku, čiji su jedini tadašnji kolonijalni posed bili Filipini. Potvrda da Ruzvelt u ovome nije bio rukovođen anti-imperijalističkim principima i njegov stvarni motiv mogu se naći u članu 4 Povelje, koji „garantije svim nacijama pristup i trgovanje svuda (moje isticanje) u svetu pod jednakim uslovima”. Time je objavljeno ukidanje britanskog zatvo- renog trgovinskog sistema (Imperijalnih povlašćenih tarifa), lišavajući tako Englesku njenih ogromnih ekonomskih pred- nosti. Istovremeno, time je omogućen Americi prodor u sve bivše kolonije njenih saveznika pogodnih za njenu eko- nomsku ekspanziju. Ekspanziju, za koju, nasilno zapose- danje teritorija nije više bio neophodan preduslov. A šta je ekonomska ekspanzija nego „širenje uticaja (jedne) zemlje (nad drugima) putem trgovine, diplomatije itd.”, dakle impe- rijalizam po definiciji. Da ne bi bio prepoznat, imperijalizmu je političkom „operacijom” izmenjen profil. Mnogi politički analitičari se takođe slažu da je Ruzvelt u svemu ovome bio motivisan željom da oslabi Englesku, po njegovoj (pogrešnoj) oceni kao tadašnjeg najvećeg rivala Amerike za političku i ekonomsku prevlast u svetu, a nikako anti-imperijalističkim idealima. Američki predsednici koji su ga sledili su nastavili sa politikom u istom pravcu. Najočitiji primer za to nam daje ameriička reakcija za vreme tzv. Suecske krize 1956. godine. Egipat- ski predsednik Naser je tada nasilno prisvojio Suecski kanal, do tada u zajedničkom vlasništvu Engleske i Francuske. Kada su one poslale padobrance da ga povrate, Amerika je intervenisala i prisilila ih da se povuku. U isto vreme Sovjeti su poslali svoje tenkove u Budimpeštu da uguše revolt protiv njihove okupacije i nametanja komuniz- ma. U ovom slučaju Amerika je ostala po strani, nezainte- resovan posmatrač. Dakle, ona je istovremeno sankcioni- sala nelegalnu otmicu Suecskog kanala i masakar stotina slabo nauružanih ili nenaoružanih mađarskih civila. Pobeda nad Sovjetskim Savezom u hladnom ratu dala je Americi još više podstreka da se posveti ostvariva- nju svojih imperijalističkih težnji. Džordž Buš (stariji) je to i najavio početkom devedesetih godina pod plaštom Novog svetskog poretka (NSP). Ideja NSP-a nije bila ni radikalna, ni nova. Ona je potekla još u XIX veku u Engleskoj. Među njenim najpoznatijim zastupnicima bili su Cecil Rods (Cecil Rhodes) - po kome je danasnji Zimbabve bio nazvan Rodezija sve do svoje nezavisnosti - i Andrju Karnegi (Andrew Carnegie). Osnova njihove zamisli bila je svetska vlada, tj. vladavina Britanije nad celim svetom ili uređenje sveta pod njenim uticajem, po britanskom načinu života i gledištima. Dakle, nikakve razlike u principu između NSP- a i imperijalizma. U XX veku, Hitler, opijen vojnim uspesi- ma, je takođe proklamovao Novi poredak (Neue Ordnung) pod kojim je on podrazumevao hiljadugodišnju imperiju Trećeg Rajha. Bušov NSP je počivao na istom konceptu, ali pošto je očigledna pararela između Hitlerovog i njegovog upala u oči, terminologija se odmah promenila, dok je koncept ostao isti. Ništa se više nije mnogo čulo o NSP-u, novi izraz, globalizacija, je ušao u svakodnevnu upotrebu. Imperijalistički vuk je promenio dlaku, ali ne i ćud. Pojam „globalizacija” je rastegljiv i više tumačenja

12

njegovog značenja su moguća. Za jedne ona će postati izvor globalnog blagostanja. Po drugima, ona nije ništa drugo do praktična primena člana 4 Atlanske povelje: sveobuhvatno nadnacionalno preuređivanje sveta u global- no tržište, odakle će najveću korist izvlačiti preuređivači. Analogija sa pozorišnom predstavom, gde jedini režiser odlučuje šta će da se prikazuje, bira mesto i vreme pred- stave, dodeljuje glumcima uloge, određuje cenu ulalznica i zadržava za sebe prihod od njih, bila bi ovde prigodna. Posle 11. septembra Amerika je odlučila da joj je rat protiv terorizma dao u ruke podesniji ogrtač za prekri- vanje njenih imperijalističkih težnji, rezonujući da, pošto se kraj toga rata ne može sagledati, on će im poslužiti sve dok SAD te težnje ne ostvare. Oni koji ispod toga prepoznaju golotinju američkih ambicija za globalnom dominacijom, i ukazuju na sličnost sa Рах Romana, često to nazivaju Рах Amerikana. Oni jesu slični u zamisli i nameni, ali ima i jedna bitna razlika izmađu njih. Za uzvrat njihovoj lojalnosti, Rim je nudio - i slao svoje legije u pogranične pokrajine impe- rije da ih zaštiti od najezda varvarskih plemena. Amerika, ekonomskim pritiscima, pretnjama i podmićivanjem, mani- puliše druge narode, koji često nisu direktno ugroženi, da brane Ameriku od terorizma uperenog protiv nje. Ili kao u Iraku, da vade kestenje iz vatre koju je Amerika tamo zapalila. V Gledište da je Amerika bila glavni pokretač proce- sa razbijanja teritorijalnih i kolonijalnih imperija, je neosporno. U njima danas, kao i svuda u svetu, pije se Koka-kola, trešti rok-nrol, jede se u MacDonaldovim kafeima i gledaju se amarički filmovi. Uz njih, sa istim zanosom i istim marketinškim pristupom, reklamira se izvoz američkih „vrednosti”: demokratije, slobode, Ijudskih prava i humanizma. Svetska politička tržišta su preplavljena njima. Nije onda možda ni čudo da neki ne vide u političkim, ekonomskim ili vojnim akcijama Bušove Amerike nikakve sličnosti sa imperijalizmom, dok ih drugi suočavaju zatvorenih očiju. Proslava dana nezavisnosti u Americi često daje povoda engleskoj štampi da se pozabavi pitanjem položaja i uloge Amerike u svetu. Za pisca članka: „Poruka iz Amerike: mi smo nezvani" (Sunday Telegraph, 7. jula 2002. godine) - ona je ne samo branilac Zapada, nego i „...istorij- ska anomalija, prva ne-imperijalistička velesila. Ona nema svojih kolonija, niti ih želi”. Nekoliko dana ranije, jedan drugi engleski dnevnik

Daily Mirror, poziva svoje čitaoce da ................. na dan 4. jula

oplakuju žrtve Džordža Buša i njegove težnje da kontroliše svet”. Po ovom gledištu, cilj Amerike je da raširi svoj uticaj i dominaciju nad celim svetom i svi njeni napori su usme- reni u tom pravcu. U tom slučaju titula prve globalne (neo) imperijalističke sile bi joj bolje odgovarala. Krajnja suprotnost ova dva gledišta nameće nam neizbežno pitanje: koje je od njih je tačno? Ustvari, zas- tupnik prvog, protivno njegovim namerama, nehotično potvrđuje tačnost ovog drugog. Veličajući ulogu Amerike, on kaže: „Skoro 60 godina ona (Amerika) je gotovo jedina plaćala za odbranu Zapada, istovremeno stvarajući i

Iskra 1. septembar 2004


Војна тајна као хашки злочин

ХАГ И КРАЉ Једна прича из два времена Пред сами почетак Првог светског рата, у тадашњој Србији, беше веома жив и јако развијен демократски парламентаризам. Странке су се међусобно надметале са својим програмима и ваљаном критиком владе, и тако доприносиле успешном развоју Краљевине Србије и живота народа њеног. На једном заседању тадашњег Парламента данима се водила расправа о буџету. Сваки динар се вагао и мерио у шта ће бити потрошен. Чланови владе имали су обавезу да за време заседања седе у клупа- ма и одговарају на питања народних посланика, која врло често нису била баш пријатна. Председник владе Никола Пашић, посебно је био на мукама и на удару тадашње опозиције. У овој групацији, нарочито се истицао посланик социјалиста Димитрије Туцовић, који се окомио на огромна средства буџетом предвиђена за апанажу Краљу Петру I Карађорђевићу. Никола Пашић и чланови владе били су на тешким мукама да оправдају количину новца опреде- љену за краља и његову породицу. Али, безуспешно.

Сума je, заиста била несхватљиво велика, а Туцовић упоран и веома уверљив у својим логичним питањима, тако да се већ и јавност усталасала, а скупштинска већина постајала све климавија. Под великим знаком питања било је усвајање буџета. Никоме није било јасно зашто су Краљу издвојена тако велика средства за апанажу. Чак и они који су били „за", са неверицом су дизали руку одобравања, углавном због поштовања страначке дисциплине. Краљ Петар и Димитрије Туцовић Заседање је трајало више дана до касно у ноћ, да би једне вечери седница била изненада прекунута и заказана за ране јутарње часове следећег дана. Те ноћи, јако касно, испред куће Димитрија Туцовића, најжешћег опозиционара и главног противника усва- јања буџета, зауставила се кочија. Из ње, обавијена мраком, излази особа која журно грабећи сеновитом страном мале стрме улице, замаче у капију. Кочија настави мрачним улицама у сокаке уснуле вароши београдске. На сату Саборне цркве, откуцава поноћ. На прагу куће Туцовића тајанствени ноћни посетилац, умотан у тамну пелерину, куца на врата. Врата се отворише. „Помаже Бог, господине Туцовићу!" „Бог Вам помогао, Ваше величанство!" - одговори Димитрије дубоко се поклонивши.

Imperijalizam ... podupirući (moja podvlačenja) strukture - kao UN, NATO i G8 koje postoje jedino da bi se dopustilo njenim „saveznicima” da pretenduju da su i oni na istom nivou (sa njom). Mesto „saveznici” čitaj: zavisnici (moje pod- vlačenje).

Za njega, činjenica da Amerika nema svojih koloni- ja je dovoljan dokaz da je ona ne-imperijalistička, ali u uvodno navedenoj definiciji „politika zadobijanja zavisnih terotorija” je samo jedna od više manifestacija imperijali- zma. I to ona, koja se odnosi na istorijski, teritorijalni imperijalizam. Tačno je da se države, koje su nasilno zaposedale teritorije drugih i nametale svoju kontrolu i dominaciju nad njima, stavljajući ih u podređen položaj kolonija, mogu sa pravom, nazvati imperijalističkim. I tačno je da Amerika nema takvih kolonija i da ih, verovatno i ne želi. Ali, ako ona „stvara i podupire” pomenute (i još neke nepomenute: MMF, Svetska banka i dr.) strukture da kroz njih kontroliše i dominira i svojim „saveznicima”, a ujedno prikriva njihovu zavisnost od nje, onda nije tačno da je neposedovanje kolonija, samo po sebi dovoljno da je okvalifikuje za ne- imperijalističku. Zašto? Jer biti zavisan od drugoga znači biti podređen tom drugom i njegovim interesima. A potčinjavanje drugih - na ovaj ili onaj način svojoj volji i ci- Ijevima, svojoj kontroli i dominaciji i jeste suština i krajnji ishod imperijalizma. To i jedino to, ga definiše, a ne način na koji se on praktikuje.

Пред њим је био лично Краљ - Чика Пера, како га је народ од миља звао. Сретоше се два човека - Краљ и поданик. Две руке, у стиску се спојише. Две чаше ракије, једна према другој, уз уху мило куцање, се дотакоше. „Живели и здраво били Ваше краљевско величанство!" „Здраво да си Димитрије. Добра ти је ракија. СедиГ. Димитрије седе, Краљ поглади своју седу браду и благим погледом, а још блажим гласом обрати се своме изненађеном домаћину: „Видиш сине, велики се рат спрема. Шваба ће ударити на Србију, а ми слабо наоружани, боси, неодевени... Исцрпљени у два Балканска рата... Ваља нам се спремити." - Тако је, Ваше величанство, Србија је кост у грлу одлучно ће Туцовић. „Е, па онда - слушај ме сине." Димитрије нетремице упиљио погледом у Краља, зауставио дах и слуша. „Сутра у Парламенту, гласај за паре, које су одређене за моју апанажу." Димитрије се мало помери и заусти нешто да каже, но Краљ настави: „Тај новац намењен је за наоружање и одбрану земље. Куд бих ја са толиким

Predrag Petrović

Iskra 1. septembar 2004

13


Хаг... парама. Из разлога тајности, не смемо да га прикаже- мо у буџету другачије, него као новац намењен мени..." Краљ застаде, погледа Димитрија и настави: ............. А ти, као резервни капетан наше војске, већ знадеш шта је тајна." Разговор је тиме завршен.

САБРАНА ДЕЛА ДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА

Сутрадан је седница Парламента, трајала пет минута. Буџет је усвојен, тајна сачувана. Тако је то некад било. Тајна је била закон - одбрана земље светиња. Краљевом апанажом финансиран је спас Србије. Морало је тако, због оних вани, да би се спасли они унутра. Није по праву, али је по моралу.

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-582 179 (Од 14 до 20 ч.)

Хаг и Краљ Благо Чика Пери што умрије на време, те не дочека власти тзв. „изворног ДОС-а". Према ономе како су „ревносно" владали и са каквим ентузијазмом испоручивали своје грађане (читај Србе) у Хаг, можда би и сам Краљ, да је поживио завршио на дотичном месту. А тамо, према правилима творевине, зване Трибунал, исти би одговарао, због „тајних” рачуна, командне одговорности, неовлашћеног коришћења средстава за одбрану земље. Оптужница би у међувремену била „обогаћена" и податком да је, као добровољац под именом Петар Мркоњић био припад- ник паравојних формација и као такав 1875. године учествовао у „Невесињској пушци", која не беше ништа друго, него (према оцени страних посматрача) „зака- муфлирани и ничим изазвани устанак српског народа у Херцеговини". Недуго затим, дотични Петар Мркоњић, алијас Чика Пера, постао је Краљ Србије. Као такав, према тврђењу невладиних организација, за све време тра- јања „анексионе кризе" у Босни од 1908. године, подржавао је српски народ са инкриминисане стране Дрине, иако је његова земља била под санкцијама тадашње „међународне заједнице" оличене у благородној земљи Аустроугарској и њеним ревносним савезницима Немачком, Бугарском и Турском, веков- ним „пријатељима" Србије. Посебно би му се ставило на терет, што није транспарентно, самим тим државнички одговорно; у освит Великог рата обавестио будућег агресора, шта се заправо скривало иза његове велике апанаже. Такође би непобитно било утврђено, да је од тих сред- става опредељених за куповину чачкалица, тоалет папира, папирних марамица, штапића за уши и других средстава за личну хигијену противправно набавио несразмерно велику количину муниције за војничке пушке, гранате за топове великог домета и два аеро- плана. Иста убојна средства је након куповине, а када је почео рат, употребио против „међународне зајед- нице" која му је завела оправдане санкције, а он се неоправдано бранио. Да грех буде још већи, све је радио у тајности, па су Фонд за хуманитарно право, као и друге невладине организације били затечени, што се

12 КЊИГА

ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА)

Просечан број страница по књизи - преко 350 БРОШИРАН ПОВЕЗ 100 ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморске земље.

коси са правилима „отвореног друштва". Хаг, војна тајна и Димитрије Туцовић Другооптужени, свакако би био горе спомену- ти учесник у тајном договору и „злочиначкој завери" Димитрије Туцовић, звани Мита, јер према правилима Хага: његова дужност као резервног капетана, била је да се по завршетку разговора са Чика Пером, из истих стопа запути према Ибарској магистрали и у крчми „Код Мице Тракалице", аустријском дипломати ЦЈуберу уручи стенограм разговора који је у тајности водио са првоотуженим субјектом. Пошто другооптужени није тако поступио, накнадним вештачењем, увек „неутралних" Финаца, било би доказано да се огрешио о правила Хашког Трабуњања, параграф Б-1 Бис, кроз скроз на скроз, доле десно други ред, регистар број 28. Да је поступио, по горе поменутим правилима, заузврат би добио 10 дуката и 18 гроша, промену идентитета, имунитет од грипа и тако стекао могућност да поживи знатно дуже. Међутим, одрекавши се тих цивилизацијских достигнућа, изгубио је живот у Колубарској бици, за коју се касније испоставило да је једна смишљена националистичка ујдурма српских екстремиста, те је као таква по налогу до недавно важећег попечитеља просвете избачена из школског програма као непотребан баласт прошлости од кога треба ослободити српску децу и „прочишћену", преко Фулбрајтовог фонда послати у Дизниленд на усавршавање. Тако би то по ДОС-у, било да је било онако како није било. Имали су Пера и Мита срећу, па их нема међу живима. Склонише се у историју и мит. П.С. Свака сличност са догађајима данашњим, историјски је случајна, а од стране доле потписаног аутора, у потпуности намерна. ОГЛЕДАЛО, јул 2004. Слободан Цуцо Вујовић <srpskenovineogledalo.co.yu>

14

Iskra 1. septembar 2004


Поводом предлога нове химне СЦГ

Патријархова опомена Писмо Његове светости указало је не само на сумњив садржај предложене химне државне заједнице Србија и Црна Гора, него и на духовну климу у којој живимо. Државна заједница Србија и Црна Гора није, како се очекивало, пре Олимпијаде добила нову химну. „Хеј Словени” још ће да живи. Једни ће рећи да је „кривац” за то патријарх Павле, а други да до тога није дошло - захваљујући Његовој светости! тупку”.

А спремало се да химна стигне „по хитном пос-

После много натезања политичких пред- ставника република чланица, договорено је да нова химна државне заједнице буде састављена од по две строфе старе српске химне „Боже правде” и нове, у међувремену усвојене, химне Црне Горе „Ој, свијетла, мајска зоро”. Договор је убрзавала Олимпијада у Атини, да се не би, како се правдало, и на овој највећој светској спортској смотри поновиле досадашње, много пута виђене, ружне сцене да звижде химни ове земље, и то они којима она, као државни симбол, припада. Њено усвајање на заседању Скупштине државне заједнице, по хитном поступку, најављено је управо за дан када су почињале Олимпијске игре, 11. августа. Међутим, дан раније, уочи очекиваног дефинитивног одласка у историју досадашње химне „Хеј Словени”, Његова светост патријарх српски господин Павле упутио је писмо највишим функционерима државне заједнице и република чланица, којим их упо- зорава да „предложена химна није химна, него кентаур којим неко жели да се наруга како Црној Гори, тако и Србији и достојанству овог народа” и да је с тога, као такву, „треба под хитно повући из процедуре”. Патријарх најпре скреће пажњу да „Химна представља симбол онога што један народ и држава јесу и што треба да буду”, па отуда она „треба да буде сведочанство и израз народног и државног бића, како по садржају, тако и по мелодији”. А затим износи кључну замерку: „Оно што нас запањује јесте чињеница да други део предложене химне не представља у суштини народну црногорску песму, већ песму једне од најмрачнијих личности у историји Црне Горе, фашисте и нацисте Секуле Дрљевића.” Његова светост напомиње да је народна песма „Ој, свијетла, мајска зоро” другачијег садржаја од оне коју је, 1937. године, у својој обради, објавио Секула Дрљевић, из које се сада два главна стиха укључују у државну химну Србије и Црне Горе. А потом, после кратког подсећања ко је у ствари био њихов аутор,

Iskra 1. septembar 2004

патријарх Павле поставља питање највишим држав- ним функционерима: „Да ли су заслужиле Црна Гора и Србија да на почетку трећег миленијума укључе у своју химну неонацистичке, паганске стихове несрећног Секуле Дрљевића?” Патријарх писмо завршава речима: „Рекох и спасох душу своју.” У првом кораку, следећег дана, одлучено је да се не одлучује по хитном поступкум, него - у редовном поступку. Писмо је наишло на велики одјек како у наро- ду, тако и међу онима који се стручно баве питањима државних симбола: историчарима, хералдичарима, музиколозима... „Оно што је патријарх рекао то је оно што ми осећамо и томе нема шта да се дода”, каже епископ будимљански Јоаникије. А потом Његово преосвештенство владика Јоаникије даје своје виђење настанка нове химне Црне Горе и задевања њених делова у предложену химну државне заједнице: „Одлуку о химни Црне Горе донио је крњи и недовољно савјесни парламенат. Пјесму „Ој, свијетла, мајска зоро" писао је озлоглашени фашиста Секула Дрљевић, најоданији Павелићев сарадник, који је хиљаде Црногораца одвео под усташки нож крајем Другог светског рата. Пошто су такву одлуку донијели у својој Скупштини, црногорски неокомунисти су показали да су коначно прихватили накарадну иде- ологију Секуле Дрљевића. Исто тако је несрећна ком- бинација Дрљевићеве творевине са дијеловима химне „Боже правде". То је већ скрнављење.” Замерке које има Српска православна црква, од самог почетка, од када је предложено да химна буде саткана и од спорних Дрљевићевих стихова, има и опозициона Српска народна странка Црне Горе, чији су представници отворено говорили да се тим прерађеним стиховима велича фашизам. Шеф посланичког клуба ове странке у савезном парламенту Желидраг Никчевић каже: „Тужно је да патријарх мора да подсећа наше руковод- ство на елементарне истине из историје свога народа, а још трагичније је да се под фирмом демократије оживљава дух усташтва.” Никчевић сматра да би усвајањем химне са предложеним стиховима били охрабрени следбеници усташког идеолога Секуле Дрљевића и да би услед тога „Срби из Црне Горе били изложени додатном терору и дискриминацији”. У име своје странке он је, званично, изнео предлог да химна буде песма „Онамо, намо”, коју је 1867. написао црногорски књаз Никола Први Петровић, сматрајући да би то прихватила и „огромна већина посланика из Србије”. Ова странка штампала је и посебан летак у којем предочава како је Секула Дрљевић фалсифико-

15


ТУЖБЕ ПРОТИВ НАТО ЗЕМАЉА НЕ СМЕЈУ ДА СЕ ПОВУКУ Министар иностраних послова СЦГ Вук Драшковић изјавио је и понављао, као што је нашој јавности добро познато, да ће Савету министара СЦГ предложити да се донесе одлука да се повуку тужбе поротив 8 земаља НАТО пакта које је својевремено - 1999. године за време бомбардовања - СРЈ поденела Међународном суду правде (МСП) у Хагу због агресије. Тада је СРЈ поднела тужбе против 10 НАТО држава, али је Суд одмах одбацио тужбе против САД и Шпани- је због ненадлежности. Остале су тужбе против Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Белгије, Немачке, Холандије и Португала. Имајући у виду добро нам познате политичке ставове садашњег састава Савета министара СЦГ, прети сасвим реална опсаност да то тело такву одлуку и усвоји. Рачуна се да само материјална штета коју је НАТО нашој земљи починио својом агресијом износи око 200 милијарди долара. Ова идеја Вука Драшковића нема никаквог основа, ни моралног, ни правног ни политичког и она је резултат, између осталог, његове ирационалне мржња против Слободана Милошевића, као да је агресија била против Милошевића а не про- тив народа и државе. Наравно, ту је и нечувени про- тивправни притисак НАТО, ЕУ и САД да се тако нешто учини. Мада то на први поглед не изгледа тако, још већу опасност по наше националне интерсе пред- стављају они утицајни фактори који су такође за повлачење тужби против НАТО земаља, али под условом да Босна и Херцеговина и Хрватске такође повуку своје тужбе против наше земље због наводне агресије и геноцида на њима. Ови предлози су још опаснији од Драшковићевог због тога што делују значјно убедљивије по својој аргументацији политичке природе. За овакво решење залаже се између осталих

и новоизабрани председник Србија Борис Тадић. Ни ови и овакви предлози не би се смели прихватити, јер су они исто тако без основа као и Драшковићеви. Ми сматрамо да су тужбе Босне и Херцеговине и Хрватске чист покушај подвале домаћем и међуна- родном јавном мнијењу а наравно и МСП, и да, према томе, Међународни суд правде у Хагу - који је прави суд Уједињених нација и који нема ништа заједничко са „Хашким трибуналом за претходну Југославију” - неће насести на ту подвалу. То значи да наша земља треба да се упусти у спор по тужбама Хрватске и БиХ без бојазни да тај суд буде пристрасан као што је „Хашки трибунал”. Незамисливо је да МСП прогласи про- тивуставне насилне (оружане) сецесије Хрватске и Босне и Херцеговине за легалне начине стицања неза- висности од стране сецесионистичких ентитета, и да оспори право државама да те и такве покушаје сеце- сије спречава свим уставом и законима предвиђеним средствима, укључујући наравно и оружану силу. Такве сецесије су противне и међународном праву, а постоје и резолуције Генералне скупштине УН које кажу да је таква пракса недопустива са гледишта међународног мира и безбедности. Аргумент који предлагачи повлачења тужби најрађе користе састоји се у тврдњи да не можемо истовремено тежити ЕУ и „евроатлантским инте- грацијама” (штагод то значило) и тужити се пред МСП. То једноставно није тачно. Пракса нам говори да се и најближи средници међусобно туже да би се установи- ло ко је у праву у конкретном спору, а то чине и државе управо пред МСП. Немачка је у спору пред тим судом са САД, и нико паметан неће то сматрати нечим необичним и тврдити да су тиме угрожени њихови међусобни блиски савезнички односи. Београд, 26.7.2004. <miltep@eunet.yu>

Др Милан

Тепавац,

Патријархова . . . вао изворне стихове народне песме „Ој, свијетла, мајска зоро”, ради „намерног чишћења историјског српског етничког идентитета Црне Горе”. Познати српски композитор, редовни профе- сор Факултета музичких уметности у Београду Светислав Божић на писмо патријарха Павла овако гледа: „Писмо Његове светости је дугоочекивани и високо духовно подигнути крик просвећеног стања свести једнога народа.” Ово је, како каже Божић, опомена веома велика и за музички еснаф да поведе рачуна о свим аспектима које звучним симболом репрезентују. „Не само спортску популистичку халабуку, но много више.” Свесно или несвесно, све ово што се дешава око химне показује не само политичке, него и неке друге прилике у којима живимо!

НИН бр. 2798, 12.8.2004. <www.nin.co.yu>

16

Јован Јањић

РАЗГОВОРИ О РАЗДРУЖИВАЊУ СЦГ.

Предлог Председништва ДПС да у септембру отпочну преговори о раздруживању државне заједнице поделила је странке и Владу Србије. Док је реакција ДСС да таквих преговора неће бити, Г17 подржава ту идеју, док коалиција СПО-НС не сматра да државна заједница треба да постоји по сваку цену. Пот- председник Владе Србије Мирољуб Лабус потврдио је јуче да то није у надлежности влада двеју република, али је, ипак, нагласио да ће разговори о будућности СЦГ морати да почну током јесени. - Садашње стање је неодрживо, постоји блокада придруживања ЕУ, није могуће уједначити економске и трговинске системе чланица... Он је негирао да је Брисел против раздруживања, већ да тражи да СЦГ постигну договор о будућности државне заједнице, јер постоји уверење да Црна Гора не може економски опстати као самостална држава. Упитан како очекује да дође до раздружи- вања СЦГ када се томе противи ДСС, Лабус је поручио: - Ако наши партнери у Влади дају боље решење и на то пристане Подгорица, пристаће и Г17. Али за то нема шанси. (Блиц, 20. 8. 2004).

Iskra 1. septembar 2004


ЗАШТО ЈЕ СРЕМ БЕЗВЕРАН? Срем је у једној од највећих апокалипси срп- ског народа, поткрај 17. века, представљао центар државног, културног и верског живота Срба. После Велике Сеобе, све што је остало од српства, нашло се управо у Срему и другим „пречанским земљама”. Сремски Карловци су били и остали „нови Рим” пропа- лог српског царства; Шишатовац, Крушедол, Хопово, Кувеждин, Фенек, са још једанаест фрушкогорских манастира представљали су духовни расадник православља. Тешко да би се и само српско име одржало у петовековној агарјанској тиранији да није било великих светионика: Сремских Карловаца, Сентандреје, српске колоније у Бечу, Венецији, Новој Сербији, Славјаносербији... Поред свега тога сремски манастири су данас у најжалоснијем стању од свих српских светиња. Довољно је прошетати се до других, суседних епархија: шабачко-ваљевске, зворничко-тузланске, шумадијске, па видети како српски народ из других крајева Србије на прави начин брине о свом духовном благу. У шабачко-ваљевској епархији ничу нови ма- настири (Лелић, манастир св. Николаја у Соко граду), док један славни Шишатовац чами у крајњој матери- јалној и духовној беди. Ђипша, Кувеждин и Старо Хопово су, такорећи, у рушевном стању. Приликом разговора са монахињом из манас- тира Мала Ремета, на моје питање да ли им долазе верници из околних села макар на веће празнике, када се служи Света Литургија, добио сам одговор да су две калуђерице пресретне кад их не узнемиравају и поткрадају, а да о помоћи или некој редовној посети нема ни говора. У фрушкогорским манастирима о већим празницима и манастирским славама могу се видети регистарске таблице Новог Сада, Београда и других градова, док је оних са домаћим ознакама по- најмање. Шта се то десило, те је данас Срем мање- више безбожнички, обездуховљени део свеколиког српства? Више је фактора који су допринели да данас међу Србима највише безбожника има управо у Војводини. Први разлог јесте свакако перфидно унијаћење српског народа на просторима бивше Аустроугарске монархије. Србима је, рецимо, у Војводини било дозвољено да исповедају своју православну веру, али је разним утицајима са запада индиректно покушавано да се утиче на ширење уније међу правовернима. Тако је, например, барокни стил градње православних цркава и иконостаса имао за циљ да се тихо наметне римокатолицизам преко архитектуре и сликарства. Типична православна црквена грађевина у Војводини готово да се и не раз- ликује од римокатоличке, осим по томе што је олтар окренут на супротну страну (према истоку). Није ли било веома лако једног дана такву цркву преправити у католичку, када се и српски народ буде преобратио у римокатолицизам? Да ли би се могла преправити једна византијска црквена грађевина у моравском стилу попут Грачанице или Раванице у цркву западног закона? Ипак, то би ишло мало теже. Још је очиглед- нији „утицај” барокног сликарства на иконописима и живописима војвођанских цркава. На барокним икона-

Iskra 1. septembar 2004

ма Христ, Богородица, преподобни и свети „позирају” сликару, губећи истинску духовну дубину византијског стила. Беч је дозвољавао Србима да исповедају православље, радећи тихо на унији и надајући се пот- пуном уништењу православног духа међу Србима. Уосталом, сваки српски патријарх или митрополит који се енергичније опирао латинској унији и утицају Ватикана, био је или склоњен или убијен. Није ли, дакле, ова вековна тежња Аустро-Угарске ка пока- толичењу српског народа допринела данашњем безбожништву Сремаца? Можда јесте једним делом, али како онда објаснити велику побожност српског народа у другим крајевима бившег Аустроугарског царства (Хрватска, Босна и Херцеговина)? Покушај унијаћења свакако није безначајан фактор, али никако није и одлучујући. Други могући разлог безбожништва треба тражити у више пута киданој традицији српског наро- да у Срему. У Војводини су се увек дешавале злехуде сеобе Срба, па тако никад није могло више генерација да се огреје на једном огњишту. Из Срема се селило (у Русију, где су Срби формирали своје колоније, у Мађарску и друге крајеве), али се у Срем и досељава- ло. Само у 20. веку десиле су се две велике коло- низације: 1918. и 1945. године. Велики број становништва је страдао у Другом светском рату од стране усташког ножа, добрим делом захваљујући и кукавичком држању комуниста, који су имали јако упориште у овим крајевима. Наиме, после најмање и најбезначајније диверзије „револуционари” би бежали у шуме и остављали српску нејач на милост и немилост усташких злотвора, који су се немилосрдо светили голоруком народу. Тако је, рецимо, у потпуно незаштићеним сремским селима Јамени, Босуту и Сремској Рачи страдало готово целокупно српско становништво од стране злогласне 13. СС „Ханџар” дивизије (састављене од добровољаца Трећег Рајха: Бошњака и Шиптара). За то време су мушкарци диза- ли револуцију по босанским беспућима, а жене, деца и старци сами чували огњишта. Овакво кидање тради- ције, расељавање и убијање становништва имало је свакако утицаја и на расрбљавање преостале деце Светог Саве. Трећи разлог данашњег безбожништва српског народа у Срему, који никако не сме бити потцењен, свакако јесте чињеница да је ово веома имућан крај у ком се живи прилично безбрижно. Богатство, раскош, обиље хране и монотон, смирен живот никако не иду заједно са хришћанским подвигом. Неумереност у јелу и пићу, среброљубље и претерана брига за овозе- маљска блага, води људе у немарност према свом вечном спасењу. Свакако је искушење веће у раскоши и богаству, премда и сиромах може лако пасти у грех зависти и гнева. Западне земље високог стандарда као што су Шведска или Швајцарска у великој мери су безбожничке управо зато што људи, уљуљкани у си- гурност и материјално благостање, мисле да су већ остварили рај на земљи, па им дође сувишно и непотребно да траже рај на небу. Довољно је пријави- ти се служби социјалног осигурања, што и није баш неки подвиг.

17


Зашто је ...

неверујућих Срба, и уопште људи који не држе до своје вере и традиције, имамо међу Војвођанима.

Четврти и, рекао бих, најпогубнији разлог расрбљавања и атеистичког тровања сремских Срба лежи у комунистичкој пошасти која се поприлично била зацарила на овим просторима, Нигде другде у српским земљама комунизам се није примио као у срп- ској Војводини, а нарочито међу сремским Србима. Комунистичка идеја је разорила и докрајчила српску свест и православну веру у сремском сељаку, довршавајући посао који су започели папски иза- сланици, усташки кољачи и српске пословичне нес- логе. Поставља се питање зашто се црвена јерес примила баш међу Србима, а не међу Мађарима, Хрватима, Буњевцима, Словацима, Русинима, Румунима и другим војвођанским народима? Ту оправ- дања нема: криви смо сами. Никоме није могло бити забрањено да тајно исповеда своју веру, као што су то чинили римокатолици у доба најцрњег атеизма и про- гањања цркве. Свако је могао макар кришом у најужем кругу да прослави крсну славу или да удели милости- њу невољнику. Постојало је хиљаду начина да човек приложи себе мајци Цркви и помогне јој у смутним вре- менима. Међутим, поред свега тога, Срби као да су једва дочекали комунистички поклич: „Религија је опијум за народ!” Лако и без гриже савести Србин је одбацио плашт светог Саве и навукао прљаве одежде белосветских хохштаплера и протува који су нудили лепшу и бољу будућност без Бога. Треба ли и ту тражити кривца или једноставно рећи: доста потраге, кривац је у нама самима. Када су католици и мусли- мани сачували своју веру, могли смо и ми, да смо били честитији. Смутна времена очвршћују веру у искреном вернику, а пољуљају и ослабе неискреног, лажног хришћанина. У том смислу ова потрага за кривцем има за циљ да покаже да је кривац у нама, а не изван нас, јер човеку је увек лакше да пронађе кривца на којег може уперити прстом, него да призна властити грех. Црква јесте неспремно дочекала искушења кроз која је прошла у педесетогодишњој, комунистичкој страховлади, али зар нисмо сви ми Црква, зар нисмо управо ми ти који смо неспремно дочекали долазак црвене звери и зар не треба да се бојимо да ћемо исто тако неспремно дочекати и долазак друге, далеко страшније звери, када више неће бити поправног испита. Србин комуниста је пљунуо на веру, краља и отаџбину, на породицу, закон и поредак, на мајку Цркву, традицију и предање дедова. Комуниста - безбожник сматра да све почиње и завршава се са њим самим. У средиште Васељене он ставља човека, гордећи се и одбацујући Бога. Цена коју данас Србин плаћа за овај грех је превисока и осе- тимо је сви на својој кожи. Није црква никаква апстрактна, самосвојна организација. Српска православна црква смо сви ми скупа, овакви какви јесмо и какви желимо да будемо. Ако видимо на њој неке мане и недостатке то су управо наше мале, ситне људске слабости које се рефлектују на цркви као заједници верних у Христу. Будемо ли сами бољи и црква ће бити боља. h h h

Када данас посматрамо духовно стање српског народа у Војводини можемо констатовати неколико поражавајућих чињеница. Прво, тренутно највећи број некрштених и

18

Друго, највећи број секти вршља сасвим сло- бодно управо на територији Војводине. Адвентисти су на овим просторима присутни још од 19. века. Јеховини сведоци, назарени, пентакосталци, мормони и бројне друге псеудохришћанске, источњачке, па чак и сатанистичке организације, вршљају по Срему, остављајући за собом духовну пустош. Треће, материјално и духовно најзапуштенији су сремски манастири и цркве. У Срему је, такође, и најмањи број цркава у изградњи у односу на остале српске земље. Четврто, сремске парохијске цркве су готово празне. Недељом или на празнике долази веома мало народа на свето богослужење. Пето, одзив деце на часове веронауке је веома слаб (нарочито међу срењошколцима). Црква, такође, пати од хроничног недостатка катихетског кадра. На крају, поставља се једно сасвим логично питање: како то да несрећни Срби који су пали у комунистичку или секташку јерес остају верни својој идеји до смрти, док православни Срби не иду у цркву, не посте, нити се исповедају и причешћују? Србин кому- ниста, Србин католик или, пак, Србин муслиман у стању је да заборави своју нацију зарад идеологије или вере. Србин секташ је гори од било којег другог секташа. Тај ће вам очи избити, не би ли доказао исправност својих залудних ставова. С друге стране, велика већина Срба која себе назива православнима, улази три пута у животу у цркву: кад се крштава, кад се венчава и кад умре. Зашто, дакле, постоји овакав несклад између комуниста, секташа, исламизованих и покатоличених, као и однарођених Срба, окренутих „западним вредностима”, с једне стране и православних Срба, с друге стране? Зашто су први верни у својим заблудама, а други недоследни у свом исповедању вере? Ко је крив за овакву ситуацију? Одговора је много, али је истина као и увек само једна. Комунисти, секташи, хомосексуалци, атеисти, богоборци, некрштени, пацифисти, сатанисти, наркомани, анархисти, материјалисти, заговорници отвореног друштва, љубитељи економских и кул- турних интеграција, мондијалисти, „европејци”, „западњаци” и други однарођени Срби, ЖИВЕ своју „веру” или идеологију (додуше, погрешно и души штетно, али, ипак, живе свим срцем), што се никако не може рећи за православне Србе, који заборављају речи апостола Павла: „Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него he се оправдати они који испуњавају закон." (Рим. 2,13) Колико српских хришћана данас живи заиста јеванђељски? Или, можда већина нас само животари, мислећи да смо хришћани ако прославимо крсну славу (често сасвим у нехришћанском духу), ако крстимо дете или се сетимо Бога кад нам је тешко. Колико има међу нама оних који дају милостињу и искрено се кају, колико оних који се труде да више не греше? Колико Срба ујутру устаје и увече леже са Христом у мислима? Бојим се да је број Срба - хришћана данас изузетно мали, мањи него икада, са јасном тенденци- јом ка даљем смањењу. Помодни интерес за веру који се јавља у последње време, а који се манифестује

Iskra 1. septembar 2004


Мишљења о књизи Милутина Пропадовића

THE APPALLING STORY OF EURO-AMERICAN MEDDLING IN YUGOSLAVIA Изазовна књига Милутина Пропадовића The Appalling Story of Euro-American Meddling in Yugoslavia je једна од најбоље написаних књига на ову тему. Ова књига од 352 странице бременита чињеницима, објављена ове године од Америчко-југословенског удружење Јадран из Милвокија, Висконсин, даје јасну слику о узроцима разбијања некадашње републике Југославије, са посебним фокусом на нелегалне и аморалне поступке Сједињених Држава и НАТО-а против Југославије уопште и нарочито Србије. (Mike Christopulos, The Sword, September 2003; The South Siav Journal. Automn-VVinter, 2003). (Превод ca енглеског). The Appalling Story of Euro-American Meddling in

Зашто је ... ношењем бројаница као модног детаља, одласцима у српске манастире који се доживљавају као „културно историјски споменици” или, пак, површним читањем дела црквених писаца, нарочито владике Николаја, може само да завара јер нема своје дубље мотиве и не пружа праву слику духовног стања свеколиког срп- ства. Бити веран почетком XXI века у Србији је, напросто, ,,IN”. По речима оца Георгија Флоровског, хриш- ћанство је разводњено и умртвљено, изгубивши на својој оштрини, оног тренутка кад је изашло из катакомби на светлост дана, кад је престало да буде прогањано и кад се саживело са државом, дакле, Миланским едиктом из 313. године. Ипак, опстало је, пре свега захваљујући Божјем промислу, наредних седамнаест векова. Опстало јесте, али није сачувало своју изворну чистоту. За разлику од хришћанства, јерес данас живи по катакомбама и тако се изнова ојачава и умножава. Ма како то апсурдно звучало хришћанство је са слободом изгубило своју виталност и продорност. Хришћани су данас успавани „рајем на земљи” који упорно желе да остваре, довлачећи у своје брлоге материјална блага овог света. Оваква судбина није мимоишла ни Србе. Ко је крив за овакво стање међу Србима? Нису нам данас криви ни међународна заједница, ни Шиптари, нити сиромаштво, нити слаба организо- ваност државних институција и Српске православне цркве. Крива нам је једино духовна беда у коју смо запали, захваљујући властитом немару, оног тренутка кад смо пљунули на веру и образ предака, част и поштење, прихватајући туђе рестлове духовног и кул- турног наслеђа.

Микица Илић

Белешка о писцу: Микица Илић је наш писац млађе генерације чију је књигу „Западно-источни диван" у Искри, 1. јули 2004., приказао Васа Михаиловић. И сада живи и ради у Срему. Понудио нам је горњи критички чланак да га објавимо у Искри, ако нам одговара, што врло радо чинимо.

Iskra 1. septembar 2004

Yugoslavia је врло California). (Превод).

значајна

књига.

(Patricia

Oklehas,

Захваљујем на послатој књизи Милутина Пропадовића The Appaliing Story of Euro-American Meddling in Yugoslavia коју сам читао ca великим интресом. Слажем се углавном са свим оним што је г. Пропадовић рекао. Био сам нарочито импресиониран умереношћу са којом износи своје погледе и закључке. Честитам Милутину Пропадовићу на његовим напори- ма у нади да ће они бити плодоносни. (Geoffrey N.W. Locke, Great Britain). (Превод). Књига Милутина Пропадовића, пуна брижљи- во испитаних и презентираних чињеница, тражи ширу дистрибуцију међу садашњим и будућим читаоцима и историчарима. Саветујем њену испоруку универзите- тима и историчарима. (Michael G. Papich, Escondido, Californija). (Превод). Изванредна књига. (Richard Kirkes, Mirko, MN). (Превод). До сада сам прикупила велики број чињеница о Балкану од 1875. до данас, па ипак нашла сам у Пропадовићевој књизи много тога што нисам имала. Биће ми то сигурно од користи. (Ann Lavvhorne, Summerfield, NC). (Превод). Нисам имао прилику да учиним више него само да је површно прегледам, али видим да књига садржи мноштво корисних факата. Сигуран сам да ће ми бити користан приручник у моме раду. (David Binder, The New York Times, VVashington Bureau, VVashington, DC). (Превод). Ово je вредна књига и ја вам захваљујем на труду да сакупите ту значајну документацију и дате је тако сажето. Надам се да ћете успети да просветите и поучите многе информацијама које сте прикупили. Знам из прве руке килико је то тежак напор који изискује време, па стога и ваш много ценим. (Aleksandra Rebic, Barrington. II.). (Превод). Било је заиста мудро од вас да ми пошаљете ову књигу. Не сумњам да ће ме даље поучити о догађајима који су се збили на Балкану раних 1990-их година. (Lt. Gen Saltish Nambiar, United Service Institution of India, New Delhi). (Превод). Недавно je објављена једна важна и вредна књига коју је написао Милутин Пропадовић. Њен наслов The Appalling Story of Euro-American Meddling in Yugosiavia je сасвим пригодан. Кроз целу књигу Пропадовић изванредно документује изворни матери- јал за своје тврдње, што чини књигу обавезним штивом и вредним доприносом за разумевање овог историјског периода. Многи познати људи - као новинар David Binder, публициста и новинар др Срђа Трифковић, члан

19


Мишљења о књизи: „The appalling. . . ” британског Парламента John Randall, научник и писац др Рајко Долочек, универзитетски професор др Сава Боснић, др В. Ђурић, професор др Raju Thomas, по- знати борац за истину и правду, госпођа Stella Jatras и многи други - читали су ову књигу и нашли је не само интересантном већ и врло корисном. (Stevan Pirocanac, Bulletin, Serbian Unity Congress). (Превод). Прво, свака страница у његовој књизи је документована из разних извора; редак случај у пуб- лицисти. Друго, што се у историји често превиђа, аутор полази од узрочника догађаја и јасно повезује узроке и последице. Кроз целу књигу аутор доказује и побија захукталу србофобију као западњачку болест лишену логике и здравог разума. Не бранећи српске злочине које су чинили појединци или неке групе, аутор успешно показује како се увеличавањем и манипу- лацијом истих ствара болесна и хистерична србофоби- ја Америке и Немачке, њихових сателита и разних мафија које су они створили. Ова књига са својом документацијом толико је јака, да иако живимо у добу грубе силе и безочне лажи, она раздире лажну одору добрих намера касапа Југославије и сатанизирања српског народа. (Станиша Влаховић, Искра, 1. август 2003.). Милутину честитам на једној оваквој књизи: куражи, обимности и огромној документацији која изискује много труда и времена да би била несебично сервирана овом незахвалном човјечанству које је загризло у крви, лажи, барбаризму и гомилању пара. (Марин Ветма, Аустралија) Велика хвала на ванредно финој (мало тужној) књизи Милутина Пропадовића. Пуно је важних података. (Др Рајко Долочек, Чешка) Мислим да је књига веома вредна и корисна и добро организована. Може да се сматра као приручник за документацију и референце наше националне катастрофе. Хвала Богу што нас има таквих као аутор ове књиге. (Деса Томашевић, Калифорнија) До сада сам само летимице прелистао књигу као је ФАНТАСТИЧНА. Толико података нисам нашао ни у једној књизи. (Бора Драгашевић Гпас Канадских Срба, Канада) Књига је изванредно важна и веома солидно урађена. Молио бих те да када видиш Милутина пре- несеш му моју честитку за изванредно добро обављен рад на ширењу истине. Веома је важно да ова књига дође у руке што већега броја особа, нарочито оних који нису српског (хрватског) порекла. (о. Матеја Матејић, САД) ...ја нисам, нажалост, доспео да цео текст ни до данас прочитам. Међутим, све што сам прочитао одлично је написано: чињенично, разумљиво, доку- ментовано и полемички убедљиво. Писац заслужује сваку похвалу и честитање. (Сава Боснић, Канада)

20

Почела сам да је читам и допада ми се оно о чему се у њој говори. Можда је господин Пропадовић требао да узме псеудоним. Можда би му се више веровало, да му се име не завршава са ић. Можда би му се више веровало и пристали би да то продају у књижари. Али то је релативно. Ми смо овде приказани као барбари, лажови, лопови и геноцидан народ. (Jelena Pilloy, Белгија). Пре свега наше дивљење за енормно велики напор, истрајност, а нарочито храброст и одважност у приказивању трагичних догађаја који су погодили наш несрећни народ. Организација писања, хронологија догађаја као и коришћење огромног броја података, а нарочито стил писања заслужује сваку похвалу. Књига је прави компендијум сложених историско- политичких збивања која су се у оквиру глобализација догађали иза кулиса, који су катастрофално и трагично погодили мали Српски народ. Књига представља велику љубав аутора за доказивање и изналажење истине, при чему је идеја водиља била Истина о збивањима у Србији (Југославији, сада in memoriam) и читалац после читања књиге почне да размишља другојачије о ми- нулим догађајима, нарочито о моралним и етичким дилемама, саставним деловима свих догађаја. (Миша Петровић, Миодраг Симоновић, др Драгољуб Милошевић, Аустралија) Поштовани господине Стеване, књигу коју сте ми упутили пре око месец дана, погледао сам тек ових дана. Разлог: био сам у Москви где сам предао у штампу рукопис моје најновије књиге на руском језику „Историјске претпоставке

грађанског рата у Југославији 1991-1995 и НАТО агресије против српског народа 1999". Ако ова књига изазове већи интерес у Русији може се десити да буде преведена на још неки од језика, у том случају Пропадовић би био један од мојих основних извора. (Др Веселин Ђуретић, Београд, Србија)

Препоручујемо важну и одличну књигу Милутина Пропадовића која је недавно објављена на (преко потребном) енглеском језику... Подвучено је све оно што је довело до рушења Југославије послед- ње деценије двадесетог века. (Видовдан) ОСНОВНИ СУД У БИТОЉУ ОСУДИО МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА на годину и по дана затвора. Одбрана улаже жалбу чим добије пресуду. - Судско веће Основног суда у Битољу осудило је митрополита велешкоповардарског Јована, егзарха патријарха српског за аутономну Охридску архиепископију, на годину и по дана затворске казне због, како је наведе- но у пресуди, "изазивања националне и верске мржње, раздора и нетрпељивост", јавили су македонски меди- ји, а пренела Срна. Ни митрополит Јован, ни његов адвокат још нису добили пресуду о којој су сазнали прексиноћ преко македонских медија, потврђено је у врху Охридске архиепископије у којој најављују да ће "против судске пресуде бити употребљени сви правни лекови". (Данас, 19.8.2004.)

Iskra 1. septembar 2004


Петиција светских правника Уједињеним нацијама

НАМЕТАЊЕ АДВОКАТА СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ УГРОЖАВА БУДУЋНОСТ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И ЖИВОТ ОПТУЖЕНОГ - Њ.Е. г. КОФИЈУ Уједињених нација,

АНАНУ,

Генералном

секретару

- Њ.Е. г. ЏУПИЈАНУ РОБЕРТУ ХАНТУ, Председнику 58-ог заседања Генералне скупстине УН, - Руском Председништву Савета безбедности УН, - Свим чланицама чланицама УН,

Савета

- Копија: Међународни Југославију.

безбедности

кривични

трибунал

УН,

Свим

за

бившу

Ми долепотписани, правници, професори права и адвокати који се баве међународним кривичним правом изражавамо нашу узнемиреност и забринутост због намере Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) да се окривљеном Слободану Милошевићу наметне бра- ниоц, упркос његовом противљењу. Ова очигледно казнена мера је у супротности са међународним правом, неспојива са системом супротстављања тужбе и одбране (the adversarial sys- tem) кривичног поступка израженом кроз Резолуцију 808 Савета безбедности УН; овом мером МКТЈ такође игнорише своју обавезу да обезбеди адекватну меди- цинску негу и привремено пуштање на слободу окривљеног. Уместо да предузима одговарајуће мере у циљу решења питања озбиљних здравствених проблема Слободана Милошевића МКТЈ ове проблеме само увећава. МКТЈ игнорише више пута поновљене захтеве за привремено пуштање на слободу, на шта свако по презумпцији невиности има право, и намеће нереално кратке рокове за припрему одбране; поред тога, МКТЈ је дозволио тужилаштву извођење непотребно огромне количине доказа, од којих су многи били лишени сваке судске релевантности, на тај нацин повишавајући ниво стреса код г. Милошевића, а тај стрес је главни окидач његове болести. Треће веће је о томе обавештено од стране кардиолога кога је само поставило. Окривљеном није дозвољено да буде прегледан од стране свог лекара, што је још једна повреда његових права. Након што је довео до озбиљног погоршања здравља председника Милошевића, на шта је био упозорен, МКТЈ сада настоји да му наметне браниоца и поред његовог противљења - уместо да одреди привремено пуштање на слободу у циљу обезбе- ђивања адекватне и правилне медицинске неге, а то је управо разумна мера како у домаћем, тако и у међународном праву и пракси. Предвиђено наметање браниоца представља тешку повреду међународно признатих људских права и само ће служити даљем угрожавању живота г. Милошевића и још више дискредитовати поступак. Право да се једно лице само брани у кривичном поступку је централно право како у међународном праву, тако и основица система супрот- стављања тужбе и одбране кривичног поступка. Фундаментално, минимално право установљено

Iskra 1. septembar 2004

Римским Статутом Међународног кривичног суда, као и Статутима трибунала за Руанду и бившу Југославију јесте право окривљеног да се лично брани. Суштина ових одредби је у томе да су та права дата окривљеном, а не адвокату. Лице има право да засту- па само себе против оптужби тужилаштва и да, суб- сидијарно, може имати асистенцију - помоћ адвоката уколико то жели. Међутим, уколико се, попут Слободана Милошевића, окривљени неопозиво про- тиви заступању од стране адвоката, његово право да се сам брани лишава суд и тужилаштво могућности доделе адвоката. Као што је Врховни суд САД навео у погледу тумачења Шестог амандмана на Закон о правима (Bill of Rights), који је упадљиво сличан члану 21 Статута МКТЈ: „Овде је реч о „асистенцији” адвоката, а асис- тент ма колико да је експерт, ипак је само асистент. Језик и дух Шестог амандмана су у томе да ће брани- лац, попут других одбрамбених средстава гаранто- ваних Амандманом, помагати брањенику који се са тим слаже. Бранилац не може бити у позицији државног органа који посредује између окривљеног који се про- тиви наметању адвоката и његовог права да се сам брани. Наметање адвоката окривљеном против његове воље крши читаву логику Шестог амандмана. У таквом случају, адвокат није помоћник, већ господар; поред тога, одбрана је лишена личног карактера на коме тај Амандман управо инсистира.” (Faretta v. California, 422 U.S. 806 1975). Статут MKTJ, попут трибунала за Руанду и Међународног кривичног суда, такође гарантује „одбрамбена средства”, попут права на заступање од стране адвоката, као и право да то буде бесплатно уколико окривљени нема довољно средстава. Суштина права да се неко сам брани је поништена када право на адвоката постаје - обавеза. Као што се даље наводи у цитираном случају Faretta: „Нежељени бранилац „заступа" брањеника само кроз натегнуту и неприхватљиву правну фикцију. Уколико окривљени није пристао да га брани адвокат, таква одбрана није одбрана коју му гарантује Устав, нити је у правом смислу речи уопште одбрана”. Id. Нити би одбрана Слободана Милошевића била одбрана коју му гарантује међународно право, уколико му бранилац буде наметнут. Структура МКТЈ је базирана на систему супротстављања тужбе и одбране. Има и других правних

утицаја који су интегрисани у Правилник о поступку и доказима, али природа тог поступка у коме учествују тужилац и окривљени, као странке у поступ- ку, износећи доказе пред веће у улози арбитра, је без дилеме супротстављене природе. У систему супрот- стваљања, историја је адекватно илустровала наметање адвоката окривљеном и то као праксу по- литичких судова, за које нема места у демократском систему правде; нити може имати места пред институ- цијом која ће генерисати прецеденте за одиста леги- тимни кривични суд чије установљење је плод полу- вековне борбе. У случају Faretta, Врховни суд САД

21


Наметање ...

спречавања „ометања” поступка.

даље наводи:

Председник Милошевић не признаје МКТЈ. Он истиче своју невиност и одлучно критикује МКТЈ и НАТО. Он је невин док се супротно не докаже и има свако право да оспори легитимитет те институције. Наметањем адвоката МКТЈ не само да би прекршио право на самосталну одбрану, већ и његово право да изнесе релевантне доказе који доказују повреде су- веренитета Југославије у току више од једне деценије. Ове повреде су довеле до незаконитог агресивног рата НАТО против Југославије и њеног бомбардовања. Управо на врхунцу те агресије подигнута је оптужница против Слободана Милошевића у МКТЈ, у провидном настојању да се југословенском народу ускрати глас који би преговарао о миру и да се оправда наставак агресивног рата.

„У дугој историји британске кривично-правне праксе, постојао је само један трибунал који је икада усвојио праксу наметања адвоката окривљеном који се томе противи. Тај трибунал се звао Звездано веће (Star Chamber). Та чудна институција која је процвета- ла крајем 16-ог и почетком 17-ог века била је мешаног извршног и судског карактера, а њена карактеристика је била одступање од традиције прецедентног права. Из тих разлога, као и због тога што се специјализова- ло за „политичка” суђења, Звездано веће вековима симболизује кршење основних индивидуалних права.” Недавно је МКТЈ наложио тужиоцу, и то само тужиоцу, да поднесе мишљење у погледу наметања адвоката који би деловао без инструкција и сарадње г. Милошевића. Веће стално подвлачи своју обавезу да обезбеди правично суђење и донело је одлуку, када је признало право на самостално заступање у априлу 2003., да оно „одиста има обавезу да обезбеди поштено и ефикасно суђење; поред тога, имајући у виду здравље окривљеног, та обавеза добија посебну важност”. Члан 21 Статута МКТЈ предвиђа да веће мора ову своју обавезу испунити имајући у виду „пот- пуно поштовање права окривљеног”. Међутим, управо онда када се окривљени спрема да изнесе есенцијалне и потенцијално компромитујуће доказе, ефикасност је очигледно постала главна брига за веће. Наметање адвоката, чак и ,,standby advokata”, како по свему судећи планира МКТЈ, неће отклонити ни једну од тешкоћа са којима се суочава поступак. Оно неће лечити нити излечити малигну хипертензију Слободана Милошевића; неће му омогућити време и услове за припрему одбране; неће умањити непропор- ционално велику разлику у ресурсима додељеним тужилаштву и одбрани, што иначе захтева начело „једнакости оружја” које МКТЈ наводно признаје. Наметањем адвоката право Слободана Милошевића да се сам брани ће бити нарушено и он ће опет имати само 150 дана за одбрану, што је само половина вре- мена додељеног тужилаштву. Тренутно је нејасно какву улогу би играо наметнути адвокат. Каква год она била, сигурно је да неће бити користи од такве мере без преседана. Статут МКТЈ прописује и гарантује минимум права окривљеног у току суђења. Уколико стање здравља Слободана Милошевића не дозволи да буде присутан на суђењу, и он се не одрекне тог права, МКТЈ нема овлашћења да му суди у одсуству. Одлагања ће се наставити све док не буду предузете мере лечења малигне хипертензије г. Милошевића, а то стање не може бити решено даљим кршењем његових права суђењем у одсуству или преношењем његове одбране у руке тоталног странца. МКТЈ је одредио три адвоката да делају као amicus curiae, са предвиђеном улогом да осигурају, између осталог, фер суђење. Тешко је веровати да би наметнути адвокат, чак и “standby advokat”, могао учинити ишта више, без преотимања одбране председника Милошевића, или његовог - ућуткивања. Сем тога, ослањање на један преседан којим је у МКТЈ постављен “standby advokat” није примењљив у овом случају. Јер, у случају Др Шешеља “standby advokat” је постављен пре почетка суђења и то у циљу

22

Наставак суђења Слободану Милошевићу је одложен до 31. августа 2004. Тужилац је извео 295 сведока у исто толико дана, а све сведоке је унакрсно испитао лично окривљени, пошто не признаје МКТЈ као судско тело и то непризнавање такође изражава одбијањем да има адвоката. Слободан Милошевић је диломирани правник, три пута је био изабран на највише државне функције у Србији и Југославији и према свему што је виђено, компетентно је оспорио наводе тужилаштва. О стању његовог менталног здравља нема дискусије у смислу његове могућности да се одрекне права на адвоката. МКТЈ-у може да се не допада критика којој га излаже Слободан Милошевић. Па ипак, користи које светска јавност има од постовања његовог права да се сам брани има пот- пуну превагу над било каквом бруком која може заде- сити МКТЈ. Правда захтева да се Слободану Милошевићу омогући право да докаже да је институ- ција Савета безбедности УН која га држи затвореним политичко оружје против суверенитета и самоопреде- љења српског и свих југословенских народа. Нелсон Мандела се сам бранио у злогласним Ривониа суђењима шездесетих година. Мандела је изнео политичку одбрану против апартхејда, али чак ни Јужноафричко судство му није наметнуло адвоката у циљу да га ућутка. МКТЈ је у позицији која прети да угрози будућност међународног права чинећи оно што се ни судије у ери апартхејда нису усудиле - да залепе фластер на уста окривљеном и омету га у изношењу одбране. И то у поступку - што се мора приметити - који је гломазним, неразумљивим и несхавтљиво дугим учинило управо тужилаштво, и то са дозволом судског већа, а не Слободан Милошевић. Одиста, већина пос- матрача поступка сматра да тужилац није изнео никакве убедљиве доказе да поткрепи било коју од оптужби. Уместо да у таквој ситуацији обустави посту- пак, МКТЈ је дозволио тужилаштву да изводи додатне сведоке, у очајничком покушају да дође до нечег убедљивог. Право на самосталну одбрану пред судом је у срцу Међународног пакта о грађанским и политичким правима. УН не би требало да даље толеришу овакве повреде међународног права у име ефикасности пос- тупка. Коришћење неадекватног лечења притворени- ка као изговор за даље кршење његових права и његово ућуткивање, као и за отискивање у „радикалну реформу” поступка што сада Веће разматра, мењајући правила усред суђења на штету окривљеног - то је перверзија како слова, тако и духа међународног права.

Iskra I. septembar 2004


Ревизионизам у савременој српској књижевности (94)

МЕСЕЦ ЈАНУАР ВАСЕ ПАВКОВИЋА

Најновији роман угпедног приповедача, романсијера и књижевног критичара Васе Павковића (1953), Месец јануар (Београд: Народна књига, 2002), занимљив је психолошки портрет човека средњих го- дина, Луке, који крајем 1995. године одлучује да изврши самоубиство у јануару. Цео овај краћи роман је уствари његов дневник, у коме бележи за месец ја- нуар своја размишљања, намере и недоумице, односе са рођацима и људима, и тотално растројство и губитак сваке воље да живи. На крају, он се не убија, иако је на самом прагу, већ га неко убија 3. фебруара на улици мецима у леђа. Можда се у овој последњој чињеници крије прави разлог Лукине душевне болести и смрти „Убијен је као псето”, како вели његова мајка. (157) Лукин портрет, како га Павковић описује, заиста је депресиван. Виши чиновник у једном пре- дузећу, престао је да верује у смисао живота, и то не од јуче: „Одавно је обесмишљен мој живот. Одавно. Ако се добро сећам, мој живот, као ни остали животи, никад није имао смисла. Мени се већ дечаком чинило да нешто у погледу смисла шкрипи. Да случајност доминира и да самим тим амбиције, покушаји, намере немају разлога за постојањем. Као ни ја...”(29) Лука има веома ниско мишљење о себи и свом животу: „Наш живот нема више смисла од живота баштенског пужа. Мој живот... исто... Самоубиство је једина права одлу- ка... једина могућност озбиљног човека, човека преданог животу, до краја.”(163) Можда његово убиство на улици такође говори о бесмислености његовог положаја, мада је и он сам томе доста допри- нео одвајањем од света. Или то симболише живот у

Наметање ... Као правници, дубоко смо забринути плани- раним наметањем адвоката, јер би то створило неопозиви прецедент са потенцијалом да било које лице лиши права да изнесе некакву значајнију одбрану пред судом у будућности. У случају Слободана Милошевића ова мера ће само погоршати његову хипертензију и угрозити му живот. МКТЈ и Савет безбедности УН ће бити одгов- орни за лако предвидиве трагичне последице својих поступака. Потписници: (Следе потписи 73 (до 7.8.4.) познатих свет- ских правника из 15 земаља, које због недостатка простора, Искра изоставља. Петицију су сачинили и иницирали канадски правници Тифен Диксон и Кристофер Блек, из Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића <www.icdsm.org>, а међу потписницима је и Ремзи Кларк, бивши Државни тужилац САД. Међу нашим потписницима су проф. др Смиља Аврамов, проф. др Коста Чавошки и др Милан Тепавац).

Iskra 1. septembar 2004

заједници у којој је присиљен да живи. Дубина Лукиног очаја огледа се најбоље у његовом признању: „Нема ничега што бих препоручио свом сину - можда је то најречитија порука мог постојања. Коначно искуст- во.”(173) Један од извора Лукиног растројства је његов однос према оцу, који не може бити гори. То се најбо- ље види приликом његове посете оцу у болници. Он се не слаже ни са чим што отац говори, присећа се такве једне прилике: „Говорио је о актуелном председнику Србије, по мом најдубљем уверењу - екстратира- нину... Пензионер који је прошлог дана прошле године добио први део септембарске пензијице.”(11): Сада у болници, пред очеву смрт, није нимало променио своја осећања: „Спустих се, мислећи на то како не осећам ништа, баш ништа, на столици крај себе... Жао ми га је, али га не волим!... Мрзим га, истина је. Његова болест или смрт то неће изменити ни поколебати, озбиљније. Давно је прошло време опроштаја... Човек са којим за ових тридесетину година познанства нисам разменио ниједну истински присну реченицу. Потпуни лед.”(104- 5) „А наши дубоки неспоразуми потичу... из очевог неспоразума са властитим оцем. То очевско неповерење је пренео на мене.”(124) Уместо са оцем, Лука је провео најлепше часове и дане са својим дедом по оцу. Према мајци Лука има топлија осећања, мада и према њој не тако искрених. Кад је пољуби у образ после очеве смрти, замирисала му је на буђ.(151) И према својој жени Биљани има посве негати- ван став: „Заиста не желим да делим овај свет са неком женом или са децом. С Биљаном сам растурио јер више нисам био у стању да трпим њено присуство у својој близини. Не, не, она није чинила ништа што би утицало на мене, вероватно је била мање заморна и захтевна од већине жена, трудила се да ме разуме, знала је да буде неприметна.” (46-47) Њени образи у његовом сну били су слани, „ваљда од суза, и сетих се како је очајнички тражила да је стегнем и ‘бар једном' пољубим. Такојерекла. И пољубоих је три пута, у том сну, пре него сам се пробудио шокиран сном.”(46) Сина Небојшу воли на свој начин, али стара душевна бољка му не да да то изрази: „Сада ми мој дечак недостаје. Волео бих да је понекад ту, да посматрам како расте и напредује. Да га помилујем по коси, у пролазу... Али често ми се већ следећег часа чини да ово нисам мис- лио ја него неко други, увучен у моје тело, трпељив и добар, мени неподношљив, неко ко се намерно супротставља мојој вољи.”(47) Према Богу Лука има сличан одбојан став: „Један сам од оних који нису у стању (да верују у Бога)... сигуран сам да ни после смрти нећу ‘знати1 ни ‘осећати' ништа. Не знам да ли ме то теши. Али ме често чини очајним. Те две емоције у мени непрекид- но постоје истодобно. И можда зато нисам у стању да будем сигуран у извесност било које своје активнос- ти.”(48) Међутим, о Патријарху Павлу говори са много симпатија: „Као и другим људима овог времена, тај старчић ми је драг и мада осећам аверзију према свакој

23


Ревизионизам ... религији и посебно свештеницима, због нечега ми је овај испосник, дедица, симпатичан.”(44) Лука помиње више пута да је страшно усамљен, што није нимало чудно, јер се, као што смо видели, сам отуђио од целог света, чак и од својих најближих: „Брак мог оца и моје мајке, мени је био сасвим стран, упао сам у њихове односе као с Марса. Али били су ми страни и моји другови из школе основне па гимназије. Нисам успевао, нисам се ни тру- дио да се укључим у њихов живот.”(145) И тако „све је прекрито сивљењем. Осврћем се по стану - ни кучета, ни мачета, ни саксије, ни цвета. На зиду репродукција депримирајућег пејзажа: зебра се преображава у облачно небо изнад пирамида... Где да душа нађе смирење?”(101) Живи у једној огромној неизвесности, што и сам признаје: „Једина недоумица са мном који постојим је моја увереност у снагу неизвесности.”(49) Политичку ситуацију под комунистичким режимом Лука не коментарише често (и од тога се повукао, као и од свачега другог, али зашто - то је главно питање). И оно мало што говори о томе показу- је да је огорчен на начин живота у својој заједници и зато заслужује да се цитира у целини. Он види лажи свуда око себе: „Моје искуство готово све што сам доживео, било је лакрдија, обмана... Скоро све што сам прочитао - лаж ординар... Људска бића не могу да замисле живот чист - без лажи.”(167) „Будући да је бити искрен немогуће... јер би нас суочила с хаосом измене стања свести... из часа у час... ми живимо једи- но могуће: лаж.”(164) На телевизији „гледам пајаце који воде тзв. Други дневник и дивим се њиховој лажљивости, искрености с којом кроз медијски левак сипају гомили будала у мозак, лаж за лажју. Скоро све што зину ове мизерне слуге режима - гола је лаж. Толико гола да голија не постоји. Могао бих да начиним уџбеник о лажима, само на основу Дневника београдског ТВ студија. Чим мислим на то, у грудима ми бубри грудва јарости и желео бих да крикнем.”(85) „Овде се политика власти своди на замену једних лажи другима, често сасвим супротног смисла, што не забрињава ни власт ни становнике.”(92) У предузећу у коме ради види само нерад, „видим низ нерадника, лезилебовића, дркаџија, чекам да цури и исцури време, посла ни од корова, новца ни од корова.”(93) Лука не штеди ни вође комунистичког система: „Пре неки дан сам чуо да је у америчком Тајму неки анали- тичар написао како Милошевић није ни комуниста ни антикомуниста, ни националиста ни интернациона- листа. Он је једино милошевићевац човек чија је једина амбиција да остане на власти, што дуже, доживотно, ако се буде могло.”(111) „Нисам био међу оним ретким људима који су у појави Милошевића сместа препознали тиранина, тиранина локалног калибра на маленој територији Србије. Али после пропасти последњег конгреса СКЈ, у моменту када је изјавио, отприлике, да се све про- дужава и наставља, без обзира на ‘оне који су напустили' конгрес, схватио сам да је то крај те земље, земље у којој сам рођен, и да његов примитивни гест задаје последњи ударац примитивног мача плитке памети, што земљу води кроз рат до распада. Како су се потом догађаји збивали и остваривале моје све злогукије претпоставке, и како је тај осиони човек, то је моје једино мњење о њему, постајао лик сличан

24

јужноамеричким диктаторима, десничарска креатура, бивао сам све потиштенији... Мада већ дуго не гледам ТВ емисије, оне су свакодневни знак глобалне режимске манипулације, јер су се о руке и ноге овог монструма окачиле гомиле, фаланге ситних монструма и монструмчина, што су забили сламчице у наше вене и сада нас исисавају. Дакле, губећи нит размишљања, верујем да се самоубиством могу ослободити. Апсолутно, јер је живот, овде претворен у апсолутно одурну лаж. Ако бих прихватио да је и Титов режим био диктаторски, што је у неким важним доменима сигурно тачно, што је било брањено утопијом глобалног хуманистичког циља, постаће ноторно да сам читав свој свесни и подсвесни живот провео у диктаторском свету, у неслободи и потлачености. Ако је, дакле,наш живот, мој живот, добро, од рођења до ових јануарских дана 1996. био лаж и манипулација, немам другог излаза него да се ослободим таквог живота. Таквог света.”(145-46) Намеће се питање шта је проузроковало толико пустоши у срцу и души овог несрећног човека. Разуме се, могуће је тумачити ову личну трагедију као болест једне индивидуе, чега има у сваком друштву. Међутим, у роману нема описа Лукиног лечења већ само његових патњи услед тешких догађаја на тлу Србије у последњој деценији прошлога века, мада се он не изјашњава отворео о томе. Разлоге његове болести треба тражити на другом плану. С обзиром да је Лука рођен за време комунистичког режима, његови проблеми мора да су везани са тим периодом, јер човек реагира на средину у којој живи. А да су и многи други изгубили веру у смисао живота указује да је то проблем не само појединца већ и других. Павковић је међу првима у савременој српској књижевности који анализира душевне последице живота под кому- нистичким режимом пола века. Да ли ће то помоћи народу да се отараси свих тих негативних наноса и пође путем свеопштег оздрављења, остаје да се види. Надајмо се.

Васа Михаиловић

СВЕ ВИШЕ МЛАДИЋА ОДЛУЧУЈЕ СЕ ЗА ЦИВИЛНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈСКЕ Представник Регионалног центра за приго- вор савести Војводине Горан Дуковић изјавио је јуче да међу младима у СЦГ расте интересовање за цивилно служење војног рока и да их се све више позива на "приговор савести". Он је у разговору са потпредседником војвођанске владе Душком Радосављевиђем рекао да је у СЦГ око 3.000 младића на цивилном одслужењу војног рока. Дуковић је додао да је цивилно служење војног рока до сада омогуђено у укупно 485 установа и рекао да ти капацитети нису довољни за све који су заин- тересовани за цивилно служење војног рока. (Бета, 19.8.2004)

Iskra 1. septembar 2004


POST MORTEM ON YUGOSLAVIA To better understanding the next war for Globalization (Obdukcija nad Jugoslavijom radi boljeg razumevanja sledećeg rata za globalizaciju) Ovo je naslov jednog podužeg napisa na engleskom, francuskom i srpsko-hrvatskom jeziku. Autori ovog napisa su: Monsieur Michel Collon, belgijski žurnalista i Vanessa Stojiljkovic naša novinarka sa sedištem u Brislu. Oni su skup- no napravili i film na pomenuta tri jezika. Film na srpskom se već prikazuje u Beogradu i drugde u Srbiji i Crnoj Gori. Film nosi naslov na francuskom: ,,Le damned du Kosovo”. U pre- vodu: „Osuđenima na večno proklestvo”. Pre nego pređemo na temu nekoliko reči o producentima filma i brošuri koja ga prati. Gospodin Michel Collon je belgijski nezavisni no- vinar i publicista. Njegovu pažnju, fenomen razbijanja Jugoslavije, privukle su činjenice neposrednog sejanja mržnje, laži i sataniziranje srpskog naroda od strane zapada (sa malim i časnim izuzecima). Gospodin Collon stavio je sebi u zadatak da na neki način organizovanu srbofobsku hajku stavi u fokus analize: zašto odjednom žestoka mržnja protiv Srba - fenomen svojstven nacistima, ustašama, a u naše vreme, „humanitarnom i demokratskom zapadu, Ijubitelju pravde i slobode”. On je našao mesto na instituciji Universite Libre du Bruxelles, gde je organizovao predavanja, seminare i diskusi- je. Dobro je razumeo rezonovanje sjajnog (sad već pokojnog) britanskog istoričara, profesora Runsimana (Steven Runciman) koji se kroz ceo svoj život bavio studijama i pisanjem o istočnom pravoslavnom hrišćanstvu. Runsiman je rekao da je Klintonov, Blerov i NATO rat protiv Jugoslavije, ponavljanje neslavnih dana inkvizicije i lomače protiv istočnog hrišćanstva. Runsiman se nadao da je ovo i poslednji „moralni” rat zapadnjačkog siledžištva. A da li jeste? Nemačka, koja je brektala od bogatstva, morala je da nađe načina da se malo protegne i istegne od nadutosti prois- tekle iz njene ekonomske moći. I u Mastrihtu stavila je na diplomatski sto svoj novi „Drang nach Osten”, cepanjem Jugoslavije. Takođe ovo je bila i osveta onog krika kajzera Vilhelma II iz septembra 1918.: „Kakvi su ti moji feldmaršali i generali koji dozvoliše da me pobedi šezdeset hiljada srpskih dronjaka”. Biće bliže istini, da srpska vojska 1918. g. nije bila u drojncima, već u savezničkim uniformama Antante. Njegove armije na Solunskom frontu tukli su zajedno sa saveznicima oprobani generali Mišić, Stepanović, Bojović i ostali. Srpska armija tada je brojala oko 120 hiljada a ne samo 60 hiljada. Film pokazuje zašto se dešavaju grozote na Kosovu protiv malog broja preostalih Srba (dok je većina ranije pro- terana pod američkim patronatom). Albanski teroristi su u stvari 'cvijeće’ NATO-a i njegovih lidera, naročito gg. Klintona i Blera. Vatikan je napravio samostalan potez u cepanju Jugoslavije, ali je bio saglasan sa nemačkim rezonovanjem. Cak su neki pisci na zapadu smatrali da su oboje, i Nemačka i Vatikan, ugledali priliku ponovnog vaspostavljanja „Rimske Imperije” u centralnoj Evropi. Možda je ovo bilo samo priželjkivanje, jer srednjovekovna stvamost nas uči da

Iskra 1. septembar 2004

„Sveta rimska imperija” nije bila ni „sveta”, ni rimska, niti imperija po strukturi i državnoj organizacije, već prigodan pojam srednjovekovnim razmerama, razvoju i razmišljanju. Gospođica Vanesa Stojiljković često je pitana: „Ко ste Vi?” Ona je odgovarala: „Моја familija potiče iz centralne Srbije i Kosova. Moje rodno mesto posećujem svake godine. U Francuskoj sam živela među Jugoslovenima. Poznajem taj narod, njegovu kulturu i istoriju. Bilo mi je 13 godina kad je počeo rat u Jugoslaviji. Na moj narod navaljene su svirepe nesreće rata, sankcija, šikaniranja, pogibije. Naša zemlja je osiromašena, opljačkana i razorena. Zahvaljujući naporima pisca, Monsieur Collon-a, istina je počela de se probija u spoljni svet." U kontekstu ispitivanja gospođice Stojiljković, nastalo je intervjuisanje Michel Collon-а. sa „Ко ste Vi”? Ovo se donekle može smatrati ciničnim pitanjem, jer je pisac dobro poznat u medijskom svetu, koji je lažno prikazivao i sramotio srspki narod. Ispitivači Collona pitali su: „Zašto Vi tvrdite da će globalizacija odvesti u nove ratove? ,,Da, to je istina”, glasio je odgovor. „ Višenacionalne firme produbljuju jaz između siromašnih i bogatih na našoj planeti. Globalisti upotrebljavaju otrovna hemijska oružja. Njih treba sprečiti, a svetu objasniti, da se globalisti ne bore za ljudska prava, kao što govore, već da su oni, globalisti, jedini profiteri ratova. Mi nastojimo da stvorimo međunarodni front i da pružimo otpor organizatorima ratova...”! Dali je Vaš film pro-srpski? Michel Collon je mnogo puta pitan, nije li njihov film prosrpski? (Ne ćudi ovakvo pitanje, jer na zapadu već postoji generacija odgojena u srbofobstvu, u lažima i demo- nizaciji Srba. Da budemo načisto. Pisac ovih redova ne smatra Srbe bezgrešnim, niti nevinim. U srpskom naroda postoji dosta i grešnih, a nekih, kao i drugde, zlu odanih pojedinaca. Ali, niti je opravdano niti čovečno, zabašurivati američke i nemačke zločine u razbijanju Jugoslavije i pokušaj prikriva- nja tih zločina demonizacijom srpskog naroda.) A sam gospodin Collon ovako odgovara: „Nisam ni pro-Srbin ni proAlbanac. Pored Srba na Kosovu se progone i sve ostale ma- njine: Jevreji, Turci, Cigani, Egipčani. Takođe ima i Albanaca koje organizovana mafija progoni. Amerika je želela i uspela da smrvi Jugoslaviju. Amerika je želela da kroz Jugoslaviju sprovede naftovod i hoće da ga kontroliše. Amerikanci su instalirali svoju bazu Bondsteel. Zato je njima bio potreban sukob između Albanaca i Srba." Vašingtonski plan Američka politika je dalekosežna. U bazama na Balkanu su američki avioni, ne da reše albanski problem, već da su bombarderi na dohvatu Moskve i Kavkaza. Ni Putin neće večito biti u Moskvi. Ovo je veliki plan opkoljavanja. Razbijanje Jugoslavije je deo globalnog plana i opomena: ,,U brazdu ili ćeš biti smrvljen”! Informacije o filmu se mogu dobiti na adresu: Monsieur, Michel Collon, journalist, 37 rue Renard, 4430 Ans- Belgium. Ili: Vanessa Stojiljkovic, 15 rue de Moscow, 1060 Brusselles, Belgium.

Staniša R. Vlahović

25


У ИВАЊИЦИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК „ТРОЈЕРУЧИЦЕ" Иако се већ годинама посебно обележава празник ове иконе Мајке Божије, у Ивањици је ове године све било другачије. Захваљујући представнику манастира Хиландар у Ивањици и активностима које Царска Лавра у садејству са свештенством Ивањице и „Братством Пресвете Тројеручице" предузима, на духовну корист верника, неколико се празника посеб- но обележава. Осим хиландарске славе, „Ваведење Пресвете Богородице", која је и слава овог Братства, те још неколико важнијих празника који се посебно славе на Светој Гори, изузетно место међу празници- ма, припада икони Мајке Божије „Тројеручици".

јула по новом, 12. по јулијанском календару, били присутни у ивањичкој цркви искористили сву благодат којом су били обасјани и да ће наставити да живе богоугодно и истински поносни на своју веру и на оне који нам веру кроз векове сачуваше.

До ове године се, уз медијску подршку у навечерје овог празника, служио „Акатист Пресветој Богородици Тројеручици". Црква је била попуњена верницима из Ивањице и околине, који су, знајући за чуда, која се од ове иконе изливају и збивају, прити- цали њој на поклоњење и молитву. Служио би један свештеник, а саслуживали ђакон, још по неки свештеник и помагала певница. Ове године, како је празник, „Тројеручице", био у недељу, „Акатист" је служен у оквиру Свете литургије. Величанствен осећај, који су имали прилике да доживе бројни верни- ци се не да речима описати. Сва четири свештеника храма „Светог Цара Константина и Царице Јелене" у свечаним одеждама су служили и наизменично читали икосе и кондаке „Акатиста", пред препуном црквом и добрим делом испуњеном припратом и делом порте. Певнице су такође биле пуне и узносиле милозвучним појањем молитву Мајци Божијој.

Зоран Т. Аџић

Благодат Духа Светог се толико снажно осећала да је било приметно усхићење на вернима, после ове службе. Наравно да је појачаним емоцијама допринела и ситуација у којој се тренутно налази наша „Светиња над светињама", манастир Хиландар. Осећај да је у тешкоћама светиња, од које иначе очекујемо помоћи - да би требало да дамо све од себе, како бисмо јој помогли да се врати у стабилно стање, изази- вао је талас туге, али и појачаних молитава за оне, који читав живот посвећују молитвама за све нас. Убеђен сам да су и светогорски монаси, ти стубови православља нашег времена, осетили како им се на свакодневну благодат, додаје „Благодат на благодат". То јединство, које се на празник „Тројеручице" осећало хиљадау километара далеко, било је оно право једин- ство, какво би сви ми хришћани, требало да осећамо у односима са ближњим. Хришћанство на делу, сабор- ност, осећај да смо браћа са многима, са којима се и не познајемо... Има ли лепшег осећаја од овог, заиста Божијег дара љубави? Нема лепше вере од хришћанске, више смо пута то чули и били поносни на то што смо хришћани, иако понекад можда нисмо ни били баш свесни, шта то тачно значи, а да не помињем да ничим нисмо то показивали. Но, свакоме од нас пре или касније, Господ је давао шансу да осети благодат Духа Светога и да се приближи Оцу у Сину, а кроз Духа Светога! Надам се да су верници , који су у недељу 25.

26

Све нас нека молитве наших Светогораца сачувају од бројних искушења којима се напада наша светоотачка вера и наш народ и нека нам драги Господ да снаге да издржимо и ојачамо и прекаљени изађемо из ових смутних времена, као духовни победници!

Тадић: Усвајање националне стратегије приоритет Председник Србије Борис Тадић је оценио да је државна заједница СЦГ "најфункционалније решење за обе чланице и њене грађане" и додао да је то мишљење и ЕУ. Тадић је, у интервјуу "Вечерњим новостима", најавио да ће "покренути низ политичких пројеката и акција које би помогле, пре свега, усвајању једне целовите националнодржавне стратегије11... "Скупштина, Влада и председник морају да дефинишу који су наши легитимни и национални- државни циљеви... Председник Србије је истакао да "национални циљеви, национална политика и страте- гија морају бити прихваћени и на међународном плану". Говореци о сарадњи са Хагом, Тадић је навео да, док је био министар одбране, бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић "сигурно није био ни у једном војном објекту" и изразио уверење да се он налази "негде између Босне и Србије". Према његовим речима, Брисел, Вашингтон и Москва су "три тачке света" од највећег значаја за Србију. "Брисел - јер желимо да будемо чланица Европске уније, Вашингтон - имајући у виду доминан- тни економски и безбедносни утицај САД у глобалним размерама и на светску политику и, наравно, Москва - наш традиционални партнер у економији, извор највећих природних ресурса које човечанство има и земља којој смо традиционално природно окренути", рекао је Тадић. "Ако добијемо партнерски статус у ова три планетарна политичка центра, ми ћемо много лакше решавати своје виталне проблеме од Косова, економије, безбедности, енергетике, регионалне пози- ције, односа са суседима", додао је он. Председник Србије је рекао да не намерава да се сели у резиденцију у Ужичкој улици, јер је то "непримерено и непристојно и за њега и за овако сиро- машну земљу". (Бета, 19. 8. 2004.)

Iskra 1. septembar 2004


Наш стални сарадник др Војислав Недељковић

КАНДИДАТ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА И ПОСЛАНИКА У СКУПШТИНИ АП ВОЈВОДИНЕ Др Војислав Недељковић је рођен 31. маја 1948. године у Сремским Карловцима. Његов отац Стеван био је припадник Југословенске краљевске војске и више од 4 године провео је у заробљеништву по разним концентрационим логорима Трећег Рајха. Мајка Ана, рођена Шарановић потицала је из старе српске патријархалне породице. Др Војислав Недељковић је завршио основну школу „Бранко Радичевић” и гимназију (прву у Срба) у Сремским Карловцима („Српском Хајделбергу”). Медицински Факултет је завршио у Новом Саду („Српској Атини”) у за то предвиђеном року. После објављеног обавезног лекарског стажа, служио је војни рок у Београду, где је похађао и завршио школу за резервне официре санитетског смера. Будући да је и у њој био међу најбољима (као и у свим другим школама које је претходно похађао), одређен је да даље служење војног рока настави на Клиници за ургентну медицину и токсикологију Војно- медицинске Академије (тада али и сада најелитније медицинске установе на балканским просторима). Након завршетка војнога рока, радио је 2 године као лекар опште праксе у Беочину (што је некада био предуслов да би се могла добити специја- лизација). Од 1978. године, започео је и 1981. године завршио специјализацију из психијатрије и неурологије на Војно-медицинској Академији (ВМА) у Београду. Због одличног успеха на специјалистичком испиту понуђено му је радно место у овој установи, где је радио на Клиници за психијатрију. Током 1984/85. је наставио даље усавршавање у Загребу где је завршио Постдипломске студије и субспецијализацију из форензичке (судске) психијатрије. На Психијатриској клиници ВМА радио је све до 1991. године, када му је на истој укинуто радно место, иако је важио за једнога од водећих стручњака за лечење најтежих душевних обољења (схизофрени- је, маничнодепресивне психозе и параноје). Разлог за то је била околност да је на првим вишестраначким изборима у Србији изабран за опозиционог посланика. У Народној скупштини Републике Србије се прикључио посланичкој групи Српског покрета обнове (члан ове странке никада није био). У свом деловању у Народној скупштини Републике Србије поднео је више предлога од којих су неки и усвојени: Закон о враћању имовине Српској православној цркви (чувени „Недељковићев закон”), Закон о обнови и ревитализацији Сремских Карловаца, Закон о обнови фрушкогорских манастира, Закон о укидању Академије наука и уметности Косова (заједно са проф. др Јованом Бабићем).

Iskra 1. septembar 2004

Многи други нажалост нису, као: Предлог декларације о рехабилитацији ђенерала Милана Ђ. Недића, Предлог декларције о праву муслимана да се изјашњавају и као Срби исламске вероисповести, Предлог закона о рехабилитацији српске политичке емиграције, Предлог закона да српска дијаспора доби- је гласачко право (заједно са проф. др Јованом Бабићем) и многи други. У Народној скупштини Републике Србије је деловао 1991. и 1992. године. Следеће две године је био савезни посланик „Депоса” у Већу грађана Савезне скупштине. И у овој скупштини је поднео читав низ предлога закона зајед- но са проф. др Јованом Бабићем, које нису усвојили посланици Милошевићевих социјалиста: Предлог закона о увођењу верске наставе у основне и средње школе, читав сет закона о денационализацији међу којима је био и предлог закона о враћању држављанства и имовине породици Карађорђевић, као и предлоге закона којим се ван снаге ставља забрана повратка Србима у Косовско-метохијску област и Народну Републику Србију, онда предлог закона о лекарским и фармацеутским коморама, предлог декларације да се Фрушка Гора прогласи еколошким подручјем, као и амандмане на Устав Србије којим би се АП Војводина звала АП Српска Војводина. Због отвореног супростављања блокади коју је Слободан Милошевић успоставио према Републици Српској, дошао је и у отворени сукоб са Вуком Драшковићем (тада, а и касније колаборатером са Слободаном Милошевићем) са још 10 посланика „Депоса” једноставно је избачен из Већа грађана Савезне скупштине 1994. године. Годину дана раније (1993. године) укинуто мује и радно место у Војно-медицинском Центру на Карабурми (у Београду) где је „премештен” пошто није успео да докторира, а у чему је годинама спречаван. Притом је „изгубљено из вида” да је једини од свих лекара на Неуропсихијатријској клиници био најобразованији (једини је имао завршене и пост- дипломске студије). Нужно је истаћи, да се завршена специјализација на Војно-медицинској академији третирала као магистеријум! Том приликом, такође је сметнуто са ума да је самостално или заједно са другим лекарима до тада

27


Кандидат ... објавио и тридесетак научних радова у „Војносани- тетском прегледу” (часопису који је издавала ВМА), а који се једини са тадашњих простора ФНРЈ преводио и објављивао у свету. Др Војислав Недељковић се служи немачким и енглеским језиком. Од децембра 1995. до почетка децембра 2000. године др Војислав Недељковић био је незапослен! (Наравно, пошто је био антидржавни елеменат). Тренутачно ради у Дому здравља у Новом Саду као неуропсихијатар. За цело време док је радио у војним установа- ма у Београду је путовао на релацији Нови Сад - Београд. Од 1976. па до 1985. године бавио се и спорт- ском медицином и аматерски је радио у Боксерском клубу „Војводина” из Новог Сада (његови боксери су и чувени шампиони браћа Качар: Тадија и Слободан). Када је брутално отеран са Војно-медицинске Академије (под претњом да му могу настрадати синови на пешачком прелазу) имао је итекакве проблеме са школовањем својих синова. Иако одлични ђаци систематски су онемо- гућавани при упису у школе и факултете. Од 300 сту- дената који су примани на Медицински факултет у Новом Саду старији син Игор је после пријемног испи- та „заузео” 301 место! На тај факултет се ипак уписао и сада је апсолвент. Потребно је да положи још 5 испита да би био лекар. 15. децембра 2002. године, брутално готово на смрт је претучен од чопора тобожњих хулигана. А верујући да су га убили, избацили су га на пут да би га неки возач прегазио. „Опсежну” истрагу о томе злоделу водиле су две милицијске станице из Новога Сада. Починиоци „природно” нису откривени, а изјаве сведока су на волшебан начин нестале. Други син (млађи) др Војислава Недељковића је Слободан. Сада треба да упише 4. годину на Машинском факултету у Новом Саду. После пријемног испита за гимназију „Исидора Секулић” (елитна школа) у Новом Саду он је заузео 121 место, а примали су 120 ученика! Др Војислав Недељковић је ожењен са Бранком, рођеном Кекић, која је такође из Сремских Карловаца. И она је завршила Карловачку Гимназију, а потом и економију. Запослена је у фирми која је „приватизована” а што значи да ради за плату коју јој не исплаћују. Др Војислав Недељковић још од 1991. године бави се публицистичким радом. До сада је написао и објавио око 300 политичко-историјских есеја и студија који су објављени у готово свим српским гласилима у „слободном свету”. Неки од његових студија и есеја објављени су и у Србији: „Православљу”, „Српском Сиону”, „Српским органским студијама”, „Принципу”, (како и доликује његови радови у Србији се налазе под ембаргом!).

28

У задњих неколико година је и редовни преда- вач у школи коју сваке године организују „Српске органске студије”. Бави се и књижевном критиком, те врло често учествује на многим књижевним трибинама. Уз то, учествује као говорник на политичким скуповима Равногорског покрета, а приликом давања помена ђенералу Дражи Михаиловићу и блаженоупокојеном Витешком краљу Александру Карађорђевићу у Сремским Карловцима, као и при- ликом одржавања трибина Српског отачаственог покрета „Образ”. Основне смернице његовог рада, уколико би био изабран за градоначелника Сремских Карловаца биле би: 1. Стриктно примењивање Закона о обнови и ревитализацији Сремских Карловаца (што је уосталом и закон чији је он аутор); 2. Идеја да се Сремски Карловци ставе под заштиту УНЕСКА, (град културе); 3. Намера да Сремски Карловци постану „Српски Хајделберг” односно да се у њих из Новог Сада изместе Педагошка, Драмска, Ликовна и Музичка Академија (тј. да Сремски Карловци постану град младости); 4. Најближи контакти са српском дијаспором, којој би се омогућило да под најповољнијим условима економски улажу у овај који би требао да израсте у туристички гигант и „Српски Сион”; и 5.

Образовни Центар за српску децу из дијаспоре.

Лапидарно исказано, као покрајински посланик, акценат свога рада бих фокусирао на следеће ствари: 1. да српски народ у Српској Војводини постане раноправ ан са сада фаворизованим националним мањинама, 2. да се Фрушка Гора прогласи еколошким подручјем (предлог те Декларације сам поднео још 1993. године као савезни посланик), 3. да се изврши темељита обнова свих фрушкогорских манастира (и тај Предлог закона је усвојен у Народној скупштини Републике Србија, а и његов сам био аутор), 4. да се на Фрушкој Гори, а у близини сада већ многобројних језера израде туристички објекти и лечилишта, и 5. да се на овој планини, производи еколошка храна, а што би у целости ревитализовала многа села која се сада налазе под изумирањем. У сваком погле- ду и ту постоји могућност инвестирања од стране дијаспоре (она би имала предност) али и инвеститоре из иностранства, али у виду концесија и реципроците- та. Нови Сад, 23.7.2004. Др Војислав Недељковић

Iskra 1. septembar 2004


О књизи протојереја Саве Б. Јовића:

„СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЕПИСКОП ВАРНАВА НАСТИЋ”

Протојереј Саво Б. Јовик „Свештеномученик епископ Варнава Настић" стр. 252, 20 см. илустровано, Библиотека Савременици: црква” - књига 1, Београд, 2004. *

„Српска православна

* *

Овога лета објављена је књига са горњим насловом познатог београдског свештенослужитеља и српског писца протојереја Саве. Б. Јовића. У књизи стоји кратка биографија: „Саво Б. Јовић, свештеник Српске православне цркве, рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, сада живи и ради у Београду. До сада су му објављене књиге: „Анђели звериње куће”, „Записи из зеничке тамнице”, „Кроз босански огањ”, „Светиње у предвечерје”, „Христов Светосавац Михаило Пупин”, „Утамничена црква - страдање свештеника СПЦ”. Уз биографију је и слика писца. Ова нова књига проте Јовића је написана у славу Божју, а у част и сећање на ненадмашног слуге Божјег свештеномученика епископа Хвостанског Варнаве Настића, провог изабраног Епископа СПЦ по свршетку Другог светког рата. Варнава Настић (световно име Војислав) рођен је 31. јануара 1914. године у Гери, Индијани, САД, од побожних родитеља Анастасија и Зорке - рођене Лаковић. Отац му је био родом из Плеваља, а мајка из Никшића. У Америци је живео до своје осме године и као дете учествовао је на Светосавским прославама. Једном је рецитовао песмицу „О малом Јови” од Јове Јовановића Змаја, па је одушевио присутне међу који- ма су били и глумци из Холивуда, па су тражили да поведу малог Војислава да учествује у снимању филма, а што се оцу Атанасију није свидело, као што му се није допадао ни боравак у Америци, па је решио да се са целом породицом врати у отаџбину. И тако по завршетку другог разреда основне школе Војислав са породицом долази у Сарајеву. Ту је наставио школо- вање и завршио са одличним успехом основну школу и гимназију са вишим течајним испитом. Тада га отац одведе у посету епископу Охридском Николају Велимировићу да моли за благослов да би се уписао на Богословски факултет у Београду. Владика му да благослов, а када му је Атанасије саопштио да син Војислав жели да се замонаши, владика Николај му је рекао да сачека да прво заврши студије, па после да се замонаши. Тако је и било. Војислав је завршио Богословски факултет у Београду у генерацији у којој је био и Лазар Милин, доцније чувени професор и ненадмашни црквени писац. Када је завршио студије, млади Војислав је 1940. године, отишао у манастир Милешево, где се замонашио добивши име Варнава, име светог апосто- ла Варнаве, али и тадањег српског патријарха Варнаве Росића. Монашење као и рукоположење у чин јерођакона обавио је митрополит дабро-босански Петар (Зимоњић), који је доцније мученички пострадао од Павелићевих усташа. Млади јерођакон Варнава још када је 1937. године завршио теолошке студије у Београду, био је постављен за катихету у двема школама у Сарајеву: у

Iskra 1. septembar 2004

учитељској и у државној гимназији. Био је омиљен код својих ученика, који су са великом пажњом слушали предавања, која су оставила дубоког трага у ђачким душама. Тако је његов живот текао до Другог светског рата. После пропасти Краљевине Југославије у несрећном Априлском рату дошло је до распарчавања државе и стварања монструозне „Независне Државе Хрватске” у којој су Павелићеве усташе ставиле под нож српски народ. Међу првима у Сарајеву страда митрополит Петар са својим свештеницима. По послератном сведочењу сведока који су преживели злогласни Јасеновац, митрополит Петар је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а по другој верзији бачен је у Шаранову јаму код Јадовног. После умор- ства митрополита Петра, Павелић је позвао Варнаву да дође у Загреб да се прими „Епископства Хрватске православне цркве”, што је јерођакон Варнава одлучно одбио. Потом су га звали Титови партизани да изађе из Сарајева и прикључи се њима, што је такође одбио. Са родитељима је Варнава Настић некако преживео прогоне током рата, да би његове муке и страдања настали тек након тзв. „ослобођења”. Наиме, по свршетку рата епископ Зворничкотузлански Нектарије (Круљ), који је преживео рат као избеглица у Србији, рукоположио је Варнаву у чин јеромонаха и произвео у чин протосинђела, поста- вивши га на две парохије у Сарајеву, како би задово- љио духовне потребе српског народа у овом граду. Ту је протосинђел Варнава заорао дубоку бразду где је с невиђеном љубављу сејао спасоносну реч Господњу и Светог јеванђеља. И ту се већ на почеку своје свештеничке службе млади Варнава итекако замерио владајућој комунистичкој власти, те ће његово мучеништво наступити тек његовим избором за епископа. Чим се вратио патријарх Гаврило (Дожић) мученик из злогласног Дахау, одржано је почетком 1947. године прво послертно заседање Светог архи- јерејског сабора СПЦ, на коме је 20. маја протосинђел Варнава био изабран за викарног епископа Хвостанског. (Хвосно је у средњевековног Србији био назив за Метохију, а Хвостанска епископија основана од Светог Саве, угасила се за време робовања под Турцима). На Преображење Господње 19. августа 1947. године у Саборној цркви у Београду патријарх Гаврило уз саслужење епископа Зворничко-тузлан- ског Нектарија и епископа Злетовскострумичког Викентија, обавио је хиротонију епископа Варнаве, којом приликом је нови епископ изрекао незаборавну беседу (писац је доноси у целости) која је грдно озло- једила комунисте, тако да је ОЗНА унапред послала неповољан извештај о њему у Сарајеву. У то време је епископ зворничко-тузлански Нектарије био и администратор Дабробосанске и Захумскехерцеговачке епископије, па је епископ Варнава постао његов викар.

29


О књизи . . . Већ у првим данима владика Варнава постао је мета напада комунистичке власти, а нарочито после његових беседа у Саборној цркви у Сарајеву. Већ 25. децембра 1947. године епископ Варнава је био ухапшен и од тога дана настаје његово мучеништво за свету веру православну и за српску цркву. Оптужен је за „злочин издаје, слабљење војне и економске моћи државе, као и за ширење националне и верске мржње”. Од тада злогласног Машана Радоњића, председника Окружног суда у Сарајеву, осуђен је 1. марта 1948. године на једанаест година строгог затво- ра са тешким радом и три године губитка грађанских права. Епископ Варнава је затворску казну издржавао у казамату у Зеници, где је задобио поштовање и љубав свих затвореника казнионе. То нису могле трпети комунистичке власти, те су решили да све политичке затворенике пребаце у робијашницу у Сремској Митровици. Почетком 1951. године власти потрпају у засебан вагон политичке затворенике завезане ланцима два по два. Епископ Варнава је био везан са једним римокатоличким свештеником. За време путовања на једној станици је вагон био остављен на отвореној прузи и на њега је налетела друга композиција, те је у судару погинуло једанаест затвореника, а девет остало живих, али и тешко повређених међу којима је био и епископ Варнава, коме је десна нога била тешко озлеђена. Његов саро- бијаш католички свештеник је погинуо. После тога кад су преживели стигли у Сремску Митровицу, епископ Варнава је дуго био у болници, али су власти вршиле притисак на њега да поднесе оставку на службу епископа. У то време је у Загребу робијао надбискуп Степинац, па је дошао изасланик америчког сената код Тита, да тражи да се Степинац пусти у кућни затвор, па је том приликом тражио и помиловање за епископа Варнаву. Југословенске комунистичке власти су то морале учинити, али је на владику Варнаву чињен притисак и он је поднео молбу за пен- зију. Кад је колико-толико прездравио, власти су му одредиле принудан боравак у манастиру у Гомионици (Бањалучка епархија), а потом у манастир Крушедол, па коначно у манастир Беочин на Фрушкој Гори (Сремска епархија). Ту је непрестано био чуван од оружаних милицијаца с поља и два агента унутар ма- настира. Ту је епископ Варнава на пречац преминуо 12. новембра 1964. године у својој педесетој години, где је и сахрањен. Влада уверење да је отрован. Тако се завршио животни пут епископа Хвостанског Варнаве Настића. Вреди споменути, да су амерички Срби преко својих организација Америчко-канадке епархије, Српског народног савеза и Српске народне одбране све чинили да се владика Варнава као амерички грађанин врати у Америку. Нажалост, сви ти покушаји су остали без успеха. Писац прота Јовић цитира савременика епископа Варнаве: епископа Жичког Николаја, про- фесора др Лазара Милина и друге, који су рекли дивне и незаборавне речи о свештеномученику епископу Варнави Настићу. Књигу улепшавају фотографије из живота владике Варнаве као и фотостати његових писама, тако да је на задњој корици фотостат једног

Владичиног писма, а на предњој његова слика као епископа. На крају књиге су као прилози незаборавне беседе блаженог владике Варнаве. Протојереј Саво Б. Јовић је књигу написао дивним стилом и лепим српским језиком, тако да се књига на душак чита. Поред досадашњих и ова књига проти Јовићу служи на част и ми му одајемо дубоку захвалност што је овом књигом овековечио епископа Варнаву, кога је Српска православна црква прикључила светима наше цркве. Најтоплије књигу препоручујемо читаоцима и на родној груди и широм света.

Бора М. Карапанџић

† ЖИВОТА КАНИЋ Трагедија која је задесила Југославију априла 1941. године, када је Немачка са својим савезницима напала нашу отаџбину, затекла је покојног Животу на одслужењу војног рока у Битољу, Јужна Србија. Био је заробљен од Немаца и одведен у заробљенички логор Фалингбостел. Преживео је четворогодишње ропство и нашао се на слободи. Као националиста веран Краљу није се вратио у комунистичку Југославију. После неког времена упознаје своју будућу супругу Зору, са којом се жени. Из Немачке долази са супругом 1949. године у Аустралију где свијају своје гнездо у Сиднеју. Господ их је благословио једном ћерком. Као и други емигранти ради многе тешке послове. Тако код фирме „Униливер”, где је радио све до одласка у пензију 1981., обавља разне дужности и као добар, вредан и способан радник, стално напре- дује и добија све боље и одговорније положаје. Као националиста одан својој православној вери, узима активног учешћа у раду цркве. Када је прота Илија Булован почео 1955. године са форми- рањем Црквене општине „Свети Кнез Лазар" у Сиднеју, Живота учествује у раду и бива биран више пута на разне дужности међу којима и потпредсед- ничку. Још као ђак гимназије у Крушевцу упознао се са идејама ЈНП „Збора”. По доласку у Сиднеј упозна- је многе припаднике српских добровољаца, прилази заједници и постаје њен члан. Активан је у ширењу 'Искре’ и њених издања, као и стални њен приложник. Редован је учесник на свим нашим слављима, а врата његовога дома увек су отворена за наше скупове. Живота се родио 18. септембра 1919. године у Шиљеговцу. Пре пар година оболео је и отада њего- во здравствено стање се погоршавало. У сумраку дана 18. јула, 2004. године, његово срце престало је да куца. Сахрањен је на гробљу „Руквуд” у Сиднеју 22. јула, испраћен од великог броја својих рођака, пријатеља и другова и другарица из наше заједнице. На гробљу се, у име добровољачке заједнице, са покојним Животом опростио Брале Стефановић. Наше дубоко саучешће супрузи Зори и осталој родби- ни, а уснулом Животи нека добри Господ подари рајско насеље у Царству своме!

Б.А.С.

30

Iskra 1. septembar 2004


Прилози „Искри” Уместо цвећа на гроб недавно преминулог друга Милана Петковића Драго Милојевић £ 5.Као знак сећања на моје покојне родитеље Гаврила-Гају и Душанку Јелисавчић Димитрије Јелисавчић са снајом Моником и унуком Николом £ 48 Уместо воштанице на гроб драгог и искреног друга Михаила Радомирова „Руског” Зоран и Anette Миљковић $ 30 Уместо цвећа и воштанице на гроб недавно преминулог сина наших кумова Весне и Момчила Масаловића. Нека му милостиви Господ подари рајско насеље и вечан покој души Нада Ивковић £ 20 Нека милостиви Господ подари покој душе Анђелка Петровића - „Пуће” Миле Радосављевић А$ 50 Уз молитве Господу за покој душе и за успомену и дугосећање на драгог, незаборавног и доброг Животу Канића Гојко и Деса Секулић А$ 30 Нека милостиви Господ подари покој душе нашег незаборавног пријатеља Животе Канића. Међу доста људи био је човек. Душко -„Џигибау” и Мара Микић А$ 30

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgevvater Drive, Northampton, NN3 3AF, England.

Нека милостиви Господ подари мир и покој души нашег Животе Канића, пријатеља и једномишљеника, који је провео ратне године у заробљеничком логору у Не- мачкој. Будући да је пре Другог светског рата био члан покрета „Збор”, по доласку у ову земљу (Аустралију) био је врло вредан у растурању издања „Искре” и врло веран својим истомишљеницима и дубоко одан идејама „Збора”. Другови из Сиднеја А$ 50 Добровољачка група Мелборн А$ 50 Миле Радосављевић А$ 50 Брале и Марион Стевановић А$ 30 Богдан Малешевић А$ 25 Нада Делић А$ 25 Вера Живојиновић А$ 20 Ђуро Пољак А$ 20 Драго Супуровић А$ 15 За успомену и дуго сећање на мог старог и доброг друга из Пожаревца Александра Ацу Маринковића Драган Живановић £ 5.За успомену на све сахрањене у Минхену које је поменуо Никола Живановић у свом говору поводом помена чика Јаши Љотићу: Жику Тодоровића и његову Јелену, Ратка Обрадовипа и његову Славу као и Раткову мајку, Љубу Достанића и његову Вуку и сина им Миодрага-Мику, Ратка Парежа- нина и његову Дару, Милана Фотића, Марисава Петровића, Васу Ерића, Абдул- селамаЦицана Исламовића, Душана Николића, о. Алексу Тодоровића и његову Лену, МиланаГрују Сретеновића, Влајка Влаховића, др Ђоку Слијепчевића, Свету Миленовића, Радета Козомору, Миладина Масаловића, Живорада-Жику Миленко- вића, РадославаРацу Протића, као и све погинуле, побијене, стрељане и умрле збораше и српске добровољце и чланове њихових породица у отаџбини и расејању молећи Господа за њихове душе. Паун Вуковић £ 5.Славко Косић £ 5.Марјан Берета £ 5.-

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: .,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. —FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1 .septembar 2004

ТРАЖИ СЕ

ЗАЛЕВСКИ МИХАЈЛО (Миша), рођен у Београду (Вождовац) 1942. године, емигрирао са мајком Аницом и оцем Киром за Аустралију половином 1950-тих. Ако неко зна нешто о њему нека се јави на адресу: Persida Puharic RR1 SEVERN BRIDGE, Ont. CANADA POE1NO

Ако су људи у друштву, ако су у заједници, онда мора да се осети једна заједничка свест. Нема ли тога, онда се сваки за себе осети слободним да ради по својој вољи. Д.В.Љотић

Лабус за јесен најавио преговоре са Црном Гором Потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус је најавио данас да би разговор о даљем опстанку државне заједнице са Црном Гором или њеном раздруживању могао да почне на јесен. Он је на конференцији за новинаре, одржаној поводом пет година рада Г17 плус, чији је Лабус лидер, рекао да би разговор требало да се одржи „пре свега у оквиру Комисије Државне зајед- нице за прикључивање Европској унији" како би се отворено разговарало шта даље да се ради. „Време је да се разговара са Подгорицом, формално, неформално, свакако, пре него што се предузму било какве друге мере, али је чињеница да је ово стање неодрживо", рекао је Лабус. Он је казао да Влада Србије за сада нема надлежност да одлучује о раз- друживању Србије и Црне Горе, иако је, како је рекао, „свима јасно да државна заједница слабо функционише". Лабус је подсетио да је Влада Србије била спремна да усклади тржи- ште Србије са Црном Гором, али да то није могло да се реализује без пози- тивног одговора црногорске стране. Лабус је казао да би ЕУ прихватила било какав договор Србије и Црне Горе. ЕУ би, како је истакао, волела да се одржи државна заједница, али под условом да буде функционална и да се зна са киме се преговара. Лабус је казао да у Бриселу сматрају да Црна Гора не може економ- ски да опстане као самостална држава, али да су свесни да је ситуација која траје већ две године неодржива. (Бета, 19. августа 2004.)

ВЕРБАЛНА ОБЕЋАЊА СУ НИШТА. Протосинђел Сава Јањић из манастира Дечани изјавио је јуче ФОНЕТУ да је формирање Комитета за обнову верских објеката, који су порушени током мартовског насиља, значајно уколико постоји воља да се на томе ради, али вербална обећања са намером да се створи утисак да се нешто ради „у суштини је ништа". Јањић је изразио сумњу да у Влади Косова постоји воља да адекватну суму новчаних средстава издвоји за обнову српских светиња. (ФОНЕТ, 19.8.2004) БЕОГРАД Заменик британског амбасадора у Србији и Црној Гори Дејвид Мекилрој изјавио је да британска влада жели да види СЦГ у Европској унији, али да остаје још много препрека, међу којима је главна - сарадња са Хашким трибуналом. (Бета, 19. 8. 2004.)

31


KAD SE NEPRIJATELJ ODLIKUJE, ŠTA ONDA OČEKIVATI? Sve zavisi od konteksta i situacije u kojoj se nalaze darodavac i primalac odlikovanja. Ovaj problem je vrlo dobro razmotrio u prošlom broju ovog lista g. Zvonimir Trajković. Pisac ovih redova će razmotriti ovaj problem u širem istorij- skom kontekstu i motivima darodavca i primaoca. Počinjemo sa poklonom visokog odlikovanja od strane Borisa Tadića, koji je bio žalosni ministar odbrane, države Srbije Crne Gore. Daroprimac je lord George Robertson, raniji Generalni sekretar NATO-a. Za vreme agresivnog rata protiv Jugoslavije 1999. g. Robertson je bio ministar odbrane Velike Britanije i vrlo ažurni neprijatelj Srba, ne kao strateg i vojnik, već po propagandi koju je lansirala Amerika - demoniziranje srpskog naroda, na čemu bi mu i Hitler i Staljin mogli zavideti; po podlaštvu i njegovom učinku diljem sveta. U čemu je dalje, slabost položaja darodavca Borisa Tadića? Čovek koga je on potajno odlikovao, skriveno od javnosti a možda i svoje vlade, gospodin Robertson, znao je vrlo malo o Srbima izvan propagandnog domena, ako i toliko. Robertson je verovatno morao biti začuđen, zašto mu ministar zemlje koju je nedavno ilegalno napao i bombar- dovao, daje najveće odlikovanje svoje zemlje, vojske i naro- da. Tadić je učinio ovo ne trepnuvši i time unizio svoj narod, državu i vojsku, pa i samog sebe, u očima daroprimca. Izgleda da Tadiću nije bilo poznato da je g. Robertson u svojstvu Generalnog sekretara NATO-a stalno držao prst na obaraču svog oružja, za slučaj da Srbi izađu iz brazde ili jen- deka u koji su saterani. U takvoj situaciji naš „državnik” vezao je sudbinu svoje zemlje za planove Haviera Solane očekujući aplauz, jer iako nas nije uveo u Evropu, doveo nas je pred njena vrata, nadajući se prosjačkoj milostinji, koja neće doći. Razmatranje odnosa pobednika prema pobeđenom Da li ovi odnosi moraju i dalje ostati na ratnoj nozi, kad je rat završen? Ovde u odgovoru, narodni interesi dolaze na prvo mesto. Istorija nas uči da je bilo slučajeva, kad se pobednik odnosio viteški, humano i čovečno prema pobe- đenom. U Kosovskom ciklusu pesama (Dr Miodrag Al. Purkovićevo izdanje) postoji u poslednjoj reči turskog cara Murata zaveštanje nasledniku u odnosu na raju: „... Vi nemoj- te biti zli prema raji; pazite raju kao sinove, poštujte njihove svetinje, tako će vam carstvo biti dugovečno...” U drugom kontekstu odnosa pobednika prema pobeđenom, nek nam posluži primer sultana Saladina u 12 veku, u Trećem krstaškom ratu. Krstaše je vodio engleski kralj Ričard „Lavovo sre”. Kad su krstaši zauzeli Jerusalim kralj Ričard se teško razboleo. Sultan Saladin, vladar Iraka, Sirije i Egipta, poslao je svog ličnog lekara u Jerusalim, da leči osva- jača i neprijateljskog kralja Ričarda. Takođe je poslao i jednu količinu leda, donetog sa planinskog vrha, da pomogne kralju. Sultan je oslobodio 700 zarobljenih Jevreja i nekoliko stotina zarobljenih krstaša. Ovde, naravno, reč je o viteštvu, a ne nikako o beskičmenjaštvu. To što je učinio sultan Saladin, ne može se uporediti sa motivima g. Tadića za predaju odlikovanje jučerašnjem neprijatelju,. Pa zar nije više nego neukusno da pobeđeni puzi

pred pobednikom i predaje mu medalju. Zar se Tadić nije mogao setiti prizora Beogradske televizije aprila 1999., kad je pobijeno celokupno njeno dežumo osoblje. To osoblje nije ratovalo, nije bilo naoružano. Stranim novinarima pala je u oči devojka za šminku, koja u ruci nije držala puškomitraljez, da ugrozi Britaniju, već četkicu za šminku 4-5 santimetra veličine. Vrhovnici britanske vlade oglasili su ovu devojku za neprijatelja, a njeno ubistvo potpuno opravdanim. Pođimo drugim primerima iz rata. Posle bitke na Е1 Alameinu, oktobra 1942. g. i velikog nemačkog poraza, pobed- nik feldmaršal Montgomeri, pozvao je kao gosta na večeru zarobljenog nemačkog generala von Tomu, koji je bio Romelov načelnik štaba. Čerčil je ljutito protestvovao, a Montgomeri mu je odgovorio: „Ја imam pravo da pozovem kao gosta koga ja želim”. Ovde dolazi u sukob politika države i viteški vojnički odnos kultivisan kroz vekove. A sad jedan naš slučaj iz malo dalje prošlosti koji takođe ilustruje viteštvo u odnosima kad se krv lije. Knez Nikola Petrović, posle krvave bitke na Vučjem dolu 1875. g. i teškog turskog poraza, pokazao je gest viteštva prema pobeđenom neprijatelju. Pozvao je turskog komandanta kor- pusa, divizijskog generala kao gosta na večeru. Druga dva turska generala, jedan je poginuo u bici, a drugi je teško ra- njen i poslat za Sarajevo na lečenje. Poginuli general je sahranjen sa svim vojnim počastima određenih protokolom. U jednom drugom kontekstu, knez Nikola pokazao je čojstvo i viteštvo prema krvnom neprijatelju sultanu Abul Hamidu. Knez Nikola je oslobodio najveći deo Cme Gore ispod turskog jarmajoš u 19 veku. Oslobodio je Nikšić, Spuž, Danilov Grad, Podgoricu, Budvu, Bar i Ulcinj. Posle ovih velikih uspeha i ‘Tajnog saveza’ sa knezom Mihailom Obre- novićem, Knez je 1879. spevao pesmu „Turčinu”, sultanu Abdul Hamidu. Da navedemo samo nekoliko redova: „Što te ruže, lafe stari, istočnoga care svjeta, orle, koji sred zapada u pohode nam doljeta? Pjesma je spjevana u nekih 20 strofa iz kojih navodi- mo ove rečite redove: Pa ža(o) mi je što te ruže, premda si mi krvnik stari, pitam: u boj ko to može da se s tobom barabari, do nas šake siromaha, pa sad, kad se dobro znamo, ostaje nam jedan drugom da junačku poštu damo! Kad je prevod pesme došao do ruku Sultana, pozvao je knez Nikolu u goste na 15 dana sa 200 pratnje i stavio mu za put bojni brod na raspolaganje. Boris Tadić morao bi naći načina da se izvini srpskom narodu zbog svojih nepro- mišljenih postupaka.

Staniša Vlahović


iskra1120  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1120.pdf

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you