Cpeћa je, можда, што улазак СЦГ у ЕУ неће се десити пре 2010. године
ДАЉЕ ОД 27-МАРТОВСКИХ ВОДА! Избори који су одржани 13. јуна ове године нису обични. Они су најмање због личности и институ- ције председника (Србија живи - друго је сад питање: како - без њега већ годину и по дана, па би могла и даље). Специфичност, па због тога и важност, ових избора је у томе што ово у ствари и нису избори у обичном смислу, већ један референдум о питању српске будућности. Ради се, дакле, о једном прелом- ном и судбоносном тренутку и реткост у животу једног народа - кад се бира пут којим ће се ићи даље. С обзиром, пак, да он може бити добар или рђав, а пред чињеницом да повратка, ако се погреши, нема за дуги низ година, једног искреног родољуба мора да хвата страва од овог референдума. Поготово, кад се зна да данашњи водећи Срби, сагледавају судбоносно питање пута, у најбољем случају, из свог партијског угла, па они поштени, малобројни, међу њима, у тој „игри" некако наивно али искрено га поистовећују са српским националним интересом, док они други, већина, пошто им је циљ - власт, о њему нити знају нити желе да знају. Поражена је полутанска политика ДСС У међувремену одржани су избори у Србији за председника са овим резултатима. Од 3,1 милиона (око 47% бирачког тела) изашлих на изборе, Томислав Николић (СРС) је добио 30,44% или око 950 хиљада гласова; други је Борис Тадић (ДС) са 27,60% или око 830 хиљада; Богољуб Карић (основао своју странку) неочекивано је добио 18,18% или око 560 хиљада; Драган Маршићанин (из владајуће странке, ДСС) са свега13,3% или око 410 хиљада, на овим изборима је поражен. Ови избори показују не само да је Маршићанин катастрофално поражен већ и сама Коштуничина ДСС. По свему, не само да су Коштуницу бојкотовали његови коалициони партнери Вук Драшковић, Мирољуб Лабус и Веља Илић, већ су они своје гласове поклонили Тадићу, док је вероватно добар део Коштуничиних гласова отишао Богољубу Карићу. ДСС је, дакле, поражена не због свог канди- дата, већ и неодољиво се намеће - због Коштуничине „полутанске" политике. Хтео је он и да сачува српске националне интересе и да се, под диктаторским условима европских моћника, интегрише у свет и Европу. Хтео је, дакле, да споји, под овим условима, две неспојиве ствари, што ће, у наредном тексту, бити покушано да се и докаже. Међутим, ови избори, због недостака апсолутног победника, имаће свој епилог у другом кругу који је одређен за 27. јуни ове године. Изгледа, да се припрема једна ситуација слична оној из прошлогодишњих избора у Француској кад је Лепен потукао Ширака на изборима, да би га овај потоњи, у другом кругу, пошто су алармиране и мобилисане све
тзв. „демократске" странке на опасност од Лепена, најзад победио. Због Коштуничине полутанске поли- тике, добри су изгледи да српски „Ширак" (Тадић) на овом референдуму победи на сличан француски начин, јер и код нас убрзано се мобилизује уплашени „демократски блок" ради интеграција у свет и даљњег очување своје власти. У свету и Европи ништа нема „забадава"! Без обзира на резултате избора и неизвесност другог круга, чињеница остаје да суштина овог референдума није у личности председника већ у путу којим кренути у будућност. Конкретно и најкраће: да ли су Срби за самосвојност или су за „европске и светске интеграције". Изразом „самосвојност" људи тачно кажу шта хоће да буду: „своји" у сваком смислу (економском, политичком, културном и духовном), а што све подсећа на сопствени рад, креативност и „засукане рукаве", и на „своме", што подразумева земљу Србију. Мислим да се једино тако живи у складу с највиталнијим националним интересом, што опет не значи да је таква Србија у опреци са економ- ском, политичком и културном сарадњом, партнер- ством и добрим суседством и са Европом и са светом. Док је, дакле, израз „самосвојност" потпуно јасан и одређен, с изразом „европске и светске интеграције" ствари тако не стоје. Чини се да је он нарочито иско- ван да лепо и модернистички звучи, с једне, да ништа не каже, с друге стране, али да оставља примамљиви „укус" лагодног уживања и „земље Дембелије", која је ту, ето, на прагу и само чека наш пристанак да нам падне у загрљај. Кад се, пак, зна да у Европи и свету (а мисли се, кад се каже „свет", у ствари, на САД), поготово у њему, ништа нема „за бадава" (something for nothing), онда с крајњом скепсом треба гледати на рефрендумску опцију под именом „европске и светске интеграције". „Улазнице" за ЕУ и фудбалску утакмицу нису исто Под претпоставком да смо се на основу резултата „референдума", дефинитивно одлучили за ЕУ и да смо тако у процесу укључивања у „европске и светске интеграције", да бар сад видимо - јер је про- цес укључивања врло дуг, те тако даје могућност да се одлука и измени - које су предности, добробити и ле- поте таквог једног акта. Кад је, пак, реч о „финесама" треба упоредно сагледати и „цену" која се мора плати- ти, пре свега као „улазница" у речене интеграције, а затим плаћати као годишња „кирија", јер је већ речено да у свету у који се жели интеграција ништа нема „фрај". Ово, дакле, двоје, „финесе" и „цене", су обавезне да иду упоредо, јер тек тада може се, ако не