Да ли fce САД смоћи снаге да престану производњу неправди у свету?!
ИСКОРЕЊИВАЊЕ ТЕРОРИЗМА ЗАХТЕВА УКИНУЋЕ НЕПРАВДИ Једанаестог септембра 2001. године, сви ми, целокупно становништво ове планете, путем ТВ-е, присуствовали смо једном ретком, можда нешто мање сличним атомским првенцима Нагасакија и Хирошиме, у сваком случају, апокалиптичком призору. Као да су од карата, две моћне куле, понос и симбол америчке економске моћи, нестале су, свака, само у неколико тренутака, у густим облацима прашине, дима и огња. Истовремено слично, у апокалиптичком смислу слично, десило се и у Вашингтону. Тамо је погођен, мада не и разорен, Пентагон - симбол САД војне моћи и премоћи. Како се то одразило на нас присутне ТВ сведоке?
Ништавост материјалног света Не могу да говорим о другима, о свету, могу само да кажем оно што сам лично искусио и осетио. Најкраће, осетио сам ништавост овог материјалног света, а истовремено величину и нематеријалност Силе која и држи овај материјални свет у постојању и егзистенцији. Кад она нестане онда се дешава Апокалипса као, на једном малом плану, у Њујорку и Вашингтону. А, отуда стравична осећања одоше и даље. Шта би се десило (или fce бити) ако (или кад) Она нестане на великом космичком плану?! Рецимо, да Сунце одједном престане да сија. У тренутку, цео наш планетарни систем, укључујући ту и све још живуће, са свим својим менталним световима и снови- ма, стропоштаће се у - ништа! Нека „црна рупа" ваљда, о којој увелико говоре данашњи астрономи. Оно што никад нисам могао да схватим и разумем тј. да је овај свет и створен - из ничега (ех nihilo). Појмио сам - коначно ми тако све то постаде кристално јасно. А, и логично: из ничега - у ништа! Али и још нешто: да „у почетку беше Реч ( Логос = Разум и Сила)...".
Борба против тероризма до истраге То, пак, сазнање о Речи, и Сили и Разуму у њој, вратило ме је назад у апокалиптичку стварност изазвану сурвавањем отетих авиона од стране исламистичких Арапа у њујоршке куле Светског трго- вачког центра (СТЦ) и Пентагон. И запитах се: која је и каква је то сила била која је натерала Арапе да уграде своје још младе животе у убитачне ракете које су одузеле силу на којој су почивала здања СТЦ и Пентагона те су се оне онако нецеремонијално и неславно урушиле? Хајде, разумео сам што америчка свест у оном тренутку једног громовитог менталног
удара (о чему једној крајње поносној - уз то и шови- нистичкој -, нацији као што су САД, ни у сну се није могло причинити: зар у нас неко сме и то још овако брутално да дирне!?) није могла да одговори на то питање, нити да укаже на било какав рационалан одговор, већ се услед тога, сасвим логично, определила за, у основи ирационалну - освету! И њену рационалну оперализацију под именом: борба до истраге против тероризма. Конкретно, авганистанских Талибана, Ал Каиде и фундаменталистичког Ислама!
Резултати борбе против тероризма Од тог осветничког поклика прошле су пуне две и по године. САД су започеле ту борбу до истраге против тероризма па би се њени учинци врло лако могли сагледати ако се упитамо: да ли је данас у свету више или мање тероризма него пре 11. 9. 01? Кад се, при том питању, узме у обзир да су САД, у међувре- мену, извршиле инвазију Ирака, и као магнетом привукле к себи све оно што је незадовољно САД политичким понашањем у свету, онда је потребно само погледати Ирак, где баш ових дана, после годину дана окупације, амерички војници гину „на велико". И до сада је, скоро свакодневно, било њихових жртава (по неколико) али јучерашњи (7/4) новински наслов, за америчко поимање, био је застрашујући: „30 Gl (скраћеница за САД војнике) погинуло". Ако по том питању прикажемо још и ситуацију у свету где је такође „тероризам" врло активан: Палестина, Авганистан, Пакистан (свакодневне жртве, па због тог то чак и није више новост), Шпанија (недавно), Турска (у два маха), онда је закључак следећи: данас је у свету много више, управо несравњено више тероризма него пре 11.9. 01. Једини изузетак су саме САД. Тамо га од тог кобног датума није било, с следећом опаском: та „безбедност" (од тероризма), с једне стране, кошта милијарде долара, уз прилично ограничење грађанских слобода и уопште угодности, а и да не го- воримо о психолошкој „напетости" становништва које често изазивају званично подизање „опрезности" (против тероризма) на већи степен, а, с друге стране, зашто би терористи плаћали своје жртве „скупо", кад своја терористичка акта могу много „јефтиније" и ефикасније да чине тамо где су „амерички интереси" - и, због тога, концентрација њихових грађана и војске - у свету, као у Ираку, на пример, где су, као што смо видели, терористи били привучени „као магнетом".