Недавни избори недвосмислено указују на чињеницу да је:
СРБИЈА НА СУДБОНОСНОЈ ПРЕКРЕТНИЦИ Избори од 28. децембра прошле године окончани су с овим резултатима. Српска радикална странка (СРС - Шешељева странка) освојила је највише мандата; укупно 82. Следе је овим редом: Коштуничина Демократска странка Србије (ДСС) 53 посланика; Демократска странка (ДС) покојног Ђинђића (сад је води Борис Тадић) 37 мандата; Лабусова странка под именом „Г 17 плус" (Г17+) доби- ла је 34 мандата; коалиција Српског покрета обнове (СПО - Вук Драшковић) и Нове Србије (НС Веља Илић) освојила је 22 мандата; Милошевићева Социјалистичка партија Србије (СПС) добила је 22 посланика у Скупштини Србије од укупно 250 посланичких места. Врло занимљива је и чињеница да Либерална странка (ЛС) Душана Михајловића, минис- тра унутрашњих послова, аутономашка коалиција „Чанак - Каса - Љајић", Демократска алтернатива (ДА) Небојше Човића и Батићева Демократска хришћанска странка Србије (ДХСС) - да споменем само најглавније - су остале изван Скупштине. Ове странке и коалиције нису могле да прођу цензус од 5% од укупног броја гласача изашлих на изборе. У конкретном случају, од око 4 милиона гласача изашлих на изборе, ове странке нису прекорачиле границу од око 200 хиљада. Није вероватна стабилна влада Избори, међутим, тешко да ће решити проблем стабилне владе у Србији, а с тим и решење горућих питања, од којих тренутно је најважнији економски опоравак Србије и излазак из сиромаштва и беспослице у које их је увео тзв. „реформски курс" (под чиме, на првом месту, треба разумети катастро- фални учинак приватизације и „европских и светских интеграција") пок. Ђинђића и његових наследника из владајућих ДС и ДОС-а. Поставља се питање зашто је скоро немогуће остварити једну стабилну српску владу? Глас народа - глас очајника! Најглавнији разлог се крије у томе што се тзв. „демократски блок" (кога сачињавају: ДСС, ДС, Г17+ и СПО-НС), слепо слушајући поруке па чак, може се рећи, и самих „наређења" Запада и САД да не сме бити сарадње са Шешељевим СРС и Милошевићевим СПС, оглушују се о поруку свог сопственог народа изречену овим изборима. Та порука је најмање глас за Шешеља и Милошевића а највише глас једног очајног народа-да,
на један немушти начин (изборима), каже оно што неће. А немајући бољег избора, он даје свој глас онима за које осећа да су најмања опасност за народну непосредну будућност. А кад је реч о томе шта је овим изборима народ недвосмислено рекао шта неће, онда на првом месту стоји да он неће слугерањски однос српских власти према Западу и свег другог што из таквих односа произилази. У његовим ушима, што на жалост није случај с његовим вођством, врло јасно бруји оно старо - грчко и античко: „Чувајте се Данајаца и кад поклоне доносе", поготово кад су вас „Данајци" претходно 78 дана бомбардовали. Ови избори у ствари били су референдум за народну политику а против ненародне, а реформске политике ДОС-а и Демократске странке. Референдум „за" и „против" народне политике Рећиће се, међутим, да је тачно да је СРС добила највише посланика па чак ако се томе додају 22 посланика Милошевићевог СПС-а, то је свега 104 посланика. Према томе, није истина да је ова опција већинска, већ је, напротив, народ солидном већином (146 посланика) гласао за „демократску опцију", што ће рећи за наставак „реформског курса" (привати- зација, светске интеграције, Партнерство за мир, задуживање код ММФ и Светске банке, итд, итд). Да ли је то баш тако? Привидно тако изгледа, стварно, пак, тако није. То, међутим, налаже одвајање привида од стварности. Ако погледамо Коштуничину странку ДСС (53 посланика), она је већ скоро три године, бар по начину како је он спровођен, у сукобу са досовским „реформ- ским курсом". Према томе, може се рећи, та странка је врло близу поруци народа израженог кроз ове изборе. Још бољи пример од ДСС-а јесте коалиција Веље Илића и Вука Драшковића: она хоће чак и монархију да уведе што, наравно, изазива подозрење и згражавање „реформских странака". Све у свему, ова анализа значи да су на „реформском" - али и противнародном „курсу" остале само две странке: ДС и Г17+ са само 71 послаником од укупно 250 посланика, мада и између ове две странке постоји огроман раскорак како ићи у транзицију и приватизацију. Другојачије речено, више од две трећине изабраних посланика, 179, стоји или је идеолошки врло близу народном курсу. Ако се и поред свега овога деси да ДСС уђе у против-народну коалицију с ДС и Г17+ , то ће бити не због своје идеолошке позиције већ једино због тога да се „не замери"