Катастрофални учинци трогодишње досовске власти
НИЈЕ ЛИ СРБИЈА ЗРЕЛА ЗА НОВИ 5. ОКТОБАР Обарањем Слободана Милошевића - ево, ових дана се навршило три године - нова досовска власт, узела је на себе неколико обавеза, као што су: очување СРЈ и постављање српско-црногорских односа на нормалне и здраве односе, враћање Косова под суверенитет Србије у складу са Резолуцијом УН 1244, демократизација и стварање правне државе, развлашћење преосталих Милошевићевих структура у политици, економији, војсци, безбедности, итд., прива- тизација која неће угрозити радништво нити стандарде становништва, обрачун са криминалом и, на спољњем плану, интеграција у европске и светске токове. Прошле су три године па се поставља питање шта је од свих ових лепих и грандиозних обавеза до сад учињено? На бар неке од обнародованих обавеза већ сад имамо одговоре. Уместо СР Југославије - СЦГ без Косова СР Југославија није очувана. На место ње је створена једна монструм држава, СЦГ, за коју је сигур- но само једно да српско-црногорски односи нити су нормални нити здрави; ако нису братски, да су бар пријатељски; а, оно чак ни то. Приморани од пред- ставника ЕУ, Хавиера Солане, на заједницу СЦГ, срп- ски и црногорски представници у СЦГ, поставили су себи, изгледа, само ова два циља: уграбити што више власти и амбасадорских места (са огромним платама у доларима) за себе и своју „нацију" а, по испуњењу рока од три године - нашто их је обавезао Солана - разлаз! Тако нам и треба кад досовске власти нису имали куражи да се код ЕУ успротиве Соланином имено- вању. Јер, ако због ичег другог, онда због чистог „кон- фликта интереса", не може да буде арбитер у унутрашњим пословима СРЈ, човек по чијем формал- ном налогу је отпочело бомбардовање СРЈ. Тако би свака достојанствена држава учинила. Али, ето, не ова наша досовска! Ситуација са Косовом, што се тиче безбеднос- ти и повратка Срба, најоптимистичкије виђена, је без- надна: практично нико се не враћа, а преостали Срби су готово свакодневне жртве помахниталих Шиптара. Што се, пак, тиче повратака Косова под српски су- веренитет, изгледи су све већи да се, у ствари, ради само о лепим српским жељама. Али и неке рубне тери- торије саме Србије према Косову (Бујановац, Медвеђа, Прешево, итд.) нису сигурне од интеграције у независ- но Косово, наравно, ако га буде.
Демократизација и правна држава - на српски начин! Демократизација је успела! С нагласком, успела је на српски начин! Кад се такав „српски,, придев прикачи демократији, онда постаје јасно да од правне државе, у коју се иначе сви актери громоглас- но куну - у земљи Србији није остало - ништа! Треба ли доказа? Има их сијасет. Зато, ево, само неколико. Покојни Ђинђић предаје Милошевића Хагу, и поред одлуке Уставног суда Србије да се његово изручење Хагу заустави док се не испита уставност овог поступка... Досовци се највише позивају на запад- њачки тип демократије на који Србија, наводно, треба да се угледа. Међутим, кад би се код њих, западњака, такав један противуставни акт извршио, премијер би летео из владе и био оптужен за издају. Код нас, пак - зна се - ником ништа, а од угледања на Запад, чак ни „у" не остаде. Да би имала одрешене руке у манип- улацији Скупштином, досовска већна у њој прво руши председника Скупштине Србије, Маршићанина, а на његово место поставља ДОС-у послушну Наташу Мићић. Нешто доцније, она бесправно одузима ман- дате посланика Коштуничине странке ДСС. Поново, таквој ситуацији нису помогле ни противне одлуке Уставног суда Србије. Тек кад су се нагодили - као да је то њихова дедовина - Ђинђић и Коштуница, ови посланицу су враћени, али не без даљних неуставних поступака. Наиме, Скупштина Србије има 250 посланика. По избацивању посланика ДСС, досовци су наименовали на упражњена места своје људе. Кад се сукоб окончао враћањем посланика ДСС, неизвесно је да ли су именовани посланици имали право гласа, али је извесно да су још остали да примају плате; неизвес- но је, пак, да ли им плате још и данас теку. По Уставу Србије, кад је место председника републике упражњено, председник Скупштине, у конкретном случају Наташа Мићић, дужна је била да у року од највише 60 дана распише изборе за председ- ника републике. Било је два покушаја, али због „техникалија", иако је у оба случаја, имао огромну већину од преко 2 милиона гласова, Коштуница није изабран. Од задњег покушаја, прошло је најмање 6 месеци, а Наташа Мићић, је тек сад, пошто је Коштуни- ца изјавио да се неће више кандидовати, расписала нове изборе и тако досовци добили уверење да ће њихов кандидат бити победник. А, ако, пак, на изборе не изађе 50% плус један глас гласачког тела, ту је досовска скупштинска већина, да с ретроактивним