Политичке и војне незгоде САД у Ираку
ДВА БУШОВА ЛИЦА Изненађујуће али истинито је да, кад се ради о политици, Американци испољавају два лица и, због тога се, врло често, њихово понашање може окарактерисати као шизофрено. На једној страни, они су практични и прагматични. Све је код њих прорачунато до најмање ситнице и засновано на фактима. Отуд њихова огромна технолошка постигнућа. Говорећи о рату, а захваљујући тој свој прагматичности, само су они могли да измисле и практично примене, рецимо једну „паметну бомбу", бомбу која сама себе наводи и, као таква, готово непогрешно погађа циљ. У бомбар- довању СРЈ 1999. г. многе су бомбе биле "паметне", па су и гађани циљеви срушени а околне зграде остале нетакнуте. Практичност је, дакле, једна страна Американаца. Кад је, пак, реч о њиховој другој страни, могло би се слободно рећи, а да се при томе ипак ништа не изгуби од истине, да они и у најозбиљнијим пословима личе на децу; наивни су као она, делују и раде, не у складу са чињеницама и стварношћу, већ, као да су гоњени фантазијама, нестварним жељама и неукроћеним емоцијама. Постоје, међутим, и разлике од дечачког понашања. Децу судар са стварношћу опамећује и враћа у колотечину нормалног живљења. На пример, деца су јако заинтересована ватром, али кад се једном опеку, њихов интерес за ватром је за увек одагнан. Американце, међутим, кад поприме своју другу природу, ни судар са стварношћу не опамећује. Они са фанатизмом јуре у правцу својих фантазија и жеља. Кад се узме у обзир, да овде није реч о просеку, већ о елити, политичком вођству данашњег САД, овако његово понашање, може да води и великим трагедијама целог једног многомилионитог народа али и човечанства. Практичност и ирационалност САД ирачка епопеја врло драстично приказује ову дволичну америчку природу. Већ у самим припремама за рат у Ираку назиремо је код вођства. На једној страни једна готово непогрешна логистика. Огроман је то логистички посао пребацити око 6000 миља до Ирака, 150 хиљада војника и за њих обезбе- дити храну, воду, бензин, оружје, муницију, санитет као и све друге свакодневне потребштине. Све је то обављено глатко, неосетно и без застоја. Паралелно с тим, међутим, одмах се испољила и друга природа. Неправедну и нелегитимну жељу за ирачким уљем и потајну, али и крајње ирационалну, жељу за поли- тичком реконструкцијом целог Блиског истока, треба- ло је некако оправдати и пред самим собом и пред светом. Не нашавши, пак, такво једно објашњење у стварности, САД вођство, баш као што би то деца
урадила, одлучило се за лаж. “Стара Европа" - поштујте нашу интелигенцију! Председник Ирака, Садам Хусејин, непосредна је опасност за САД и "цивилизовани" свет. Поседује физичко, биолошко и нуклеарно "оружје за масовно уништење", на што је британски премијер Тони Блер надодао да га Хусејин може активирати за само 45 минута, а овај, Хусејин, уз то, још и ментално неу- рачунљив, ето погибије за САД и Запад, повикала је Бушова администрација. Зато, да се то не би десило - преемптивни (превентивни) рат против Хусејина је једино што нам је остало да учинимо. "Стара Европа" - како је САД министар одбране, Румсфелд, поспрдно назвао Француску и Немачку - се томе успротивила. Претњом свог вета, Француска је онемогућила Резолуцију Савета безбедности УН-а (СБ), а по којој би требало, у складу са САД намерама, да СБ санкционише и да свој легимитет овом неизазваном рату. На дипломатски начин је, дакле, Америци речено: кад већ лажете, измислите такву лаж која бар не вређа нашу интелигенцију. Стварност открива сву лажност рата у Ираку Међутим, и упркос таквом судару са стварношћу, САД понесене својим неостваривим жељама, а предводећи своју "коалицију вољних" (још један Румсфелдов цинизам), безглаво су похрлиле у рат против Ирака. Тај рат, јер га је водила и носила она прва, прагматична, америчка природа, за три је неде- ље добијен, а Садам Хусејин отеран у подземље. Већ и сама та чињеница брзог и успешно обављеног рата, показала је колико је лажна била аргументација оправдања САД рата. Хусејин не само да за 45 минута није активирао своје биолошко оружје, већ га није активирао уопште. А био је прави момент - радило се о његовом животу и смрти. Испоставило се доцније, пошто су Американци прекопали скоро цео Ирак, да он уопште није имао никакво озбиљније оружје, а камо ли оно за "масовно уништење". Али недају се Американ- ци. Кажу: имао је Хусејин документацију за прављање таквог оружја. А, у Садамовим рукама, већ и сама документација - непосредна је опасност?! Америчке фантазије о Ираку и шире Већ су напред поменути, али нису објашњени, САД стварни разлози за рат против Ирака, па ћемо се зато најкраће задржати на њима. То су: ирачко уље и политичко преструктурирање целог Блиског истока.