Атентат на председника владе Србије Зорана Ђинђића
РАЗМИШЉАЊА О НАРЕДБОДАВЦИМА На дан 12. марта 2003. године, на улазу у згра- ду председништва, извршен је атентат на председни- ка владе Србије др Зорана Ђинђића. По својој дра- матичности овај догађај бацио је у засенак све друге, у свету и код нас. Специално код нас, укинуће СР Југославије, после 85 година њеног живота и рођење једног недоношчета под именом Србије и Црне Горе, које тешко да fce преживети трећу годину. Реакција смртно рањене звери Шта је то што је дало огромну драматичност овом догађају? Одмах да кажем мање је она због самог покојног Ђинђића. Његов политички рејтинг, у тренутку атентата, био је један од најнижих међу срп- ским политичарима. С друге, пак, стране, чињеница што је он био релативно млад (50 година), уз то агилан и полтички амбициозан, иако често бескрупулозно спроводећи своје идеје о будућности Србије, његова трагична и прерана смрт је ипак, у очима широких маса, изазвала осећај сажаљења, што се показало на његовој сахрани огромним присуством народа. Дакле, хтео сам рећи, да огромну драматичност изазвану Ђинђићевом погибјом не треба бркати са чињеницом сажаљења према њему. Та, пак, драматичност је проистекла из реакције обезглављеног и успаниченог ДОС-а, те основне полуге Ђинђићеве власти. Јер, ДОС, реално гледајући, то је био Ђинђић. ДОС без Ђинђића раван је политичкој нули. Због тога је та сад НУЛА, као смртно рањена звер, зверски и реаговала. А реаговала је тако јер у самој бити проблема, насталог после Ђинђићеве смрти, јесте губитак власти коју је Ђинђић створио и тако од НУЛЕ склепао ДОС. Не смемо је испустити!, борбени је сад поклич Н(ултог) (Д)оса односно НОС-а. Резултат: уведено је ванредно стање, са потписом Наташе Мићић - неуставним в. д. председника Србије. Кажем неуставним, јер је она прекршила Устав Србије који јој је налагао да у року од најдаље 60 дана по неуспешним председничким изборима распише нове, што она није учинила да би и даље остала в. д. председника Србије. А то је било у складу с оригиналном Ђинђићевом идејом да би се Коштуница учинио - да употребим израз Ариел Шарона за Јасера Арафата - „политички ирелевантним". Слободан Милошевић је био диктатор и само- држац али су дванаест година његове владавине биле права „дечја игра" у поређењу са терором који је, ванредним стањем, унео у земљу Србију успаничени НОС. Похапшено је преко седам хиљада људи; похапшени се могу држати у затвору и до 30 (накнад- но је то повећно на 60) дана без оптужбе и присуства
адвоката; уведена је најоштрија цензура; медији не смеју да коментаришу или, не дај Боже, истражују Ђинђићево убиство; морају само да саопштавају оно што долази од владе или МУП-а Србије. Обрачун са политичким непријатељима А главни разлог за ванредно стање није, као што Носевци говоре тј. трагање за извршиоцима злочина над Ђинђићем, већ обрачун са својим поли- тичким противницима који би евенуално могли да им угрозе власт. Као прво, зато, испоставило се, треба осујетити нове изборе. Ово питање је још за Ђинђићевог живота била једна неопходност која је као Дамаклов мач висила над ДОС-ом. Ђинђић је, међутим, само неким својим парламентарним трикови- ма једва успевао да их одлаже. После Ђинђића, реал- но гледајући, нема више разлога за одлагање нових парламентарних избора. Ванредно, пак, стање Носовцима даје предах и могуће, одлагање избора, до у недоглед... Под изговором трагања за извршиоци- ма и наредбодавцима Ђинђићевог атентата ухапшено је, по неким проценама, и до седам хиљада људи. Од тог броја је преко две хиљаде задржано у притвору као могући кривци или осумњичени да су директно или индиректно допринели Ђинђићвој смрти. Кад се погле- да на листу ухапшених, а за тренутак се изузму при- падници тзв. „земунског клана" мафија - и њима блиски грађани, почиње да се назире стратегија Носовске истраге. Прво, она је јасно и јако политички обојена. И, друго, она има два крака. И Коштуница је сумњив!? Први крак је усмерен у правцу др Коштунице. Ухапшени су тако: генерал Ацо Томић, шеф војне службе безбедности, који је - ако сећање још траје - био инструменталан у хапшењу бившег начелника Генералштаба Момчила Перишића, кад је овај предавао нека важна војна документа једном од чиновника америчке амбасаде. Перишић је био један из самог врха Ђинђићевог ДОС-а, што му је припало као председнику једне иначе минорне партијице; други ухапшени је Раде Булатовић , Коштуничин саветник за безбедност док је овај био председник СРЈ. Ова дво- јица су ухапшена због тога што су, како истрага каже,
СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА, ПРЕТПЛАТ- НИЦИМА И САРАДНИЦИМА ХРИШЋАНСКИХ ВЕРОИСПОВЕСТИ ИСКРА ЧЕСТИТА ПРАЗНИКЕ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА: СРЕТАН УСКРС! ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!