Nevladine organizacije u Srbiji deluju kao
DRŽAVA U DRŽAVI Dok je bivši komunizam bio ,,u formi”, Partija je impregnirala svojim doušnicima svaku, pa i najmanju, poru života jedne nacije u kojoj se ugnjezdila. Partija je tako praktično znala za svaku izgovorenu reč u najudaljenijoj zabiti zemlje u kojoj se držala vlast. Ako je ta reč bila „nepri- jateljska” (neprijateljska u partijskom smislu), zna se, odmah se tu našla i tajna policija..., ako je, pak bila u nekom malom neskladu sa partijskom „linijom”, onda je dolazilo do „samokritike”. Zavisno do stepena njene „iskrenosti”, oce- njivano od specijalne partijske inkvizitorske strukture, proz- vani jadnik ili je, u retkim slučajevima, bio vraćen u puno partijsko članstvo, ali najčešće, otposlat na kraću ili dužu „epitimiju” tj. „dokazivanje” svoje partijske „pravovernosti” ili, u najtežim slučajevima, predat policiji na daljni postupak... Tako je, dakle, to bilo, svuda u komunističkom svetu. Svi gradjani, recimo, Jugoslavije - jer je i ona pripadala tom svetu - znali su za taj doušničko-represivni sistem, imali strah od njega, ali i neku vrstu dubokog respekta zbog činjenice njegovog gotovo nepogrešivog funkcionisanja... Soroševe pare nisu bile uzaludne Objektivno, medjutim, govoreći, taj komunistički obaveštajno-prinudni sistem je bio prava dečja igra u poredjenju sa jednim, što se tiče cilja, sličnim sistemom, koji su nama - ali i celom svetu jer se i ovde radi o jednom imperi- jalizmu nametnuli Amerikanci. Cilj tog sistema, kao u komunizmu, jeste obaveštajnost i upravljanje svešću gra- djana. Istini za volju, SAD obaveštajne službe ne znaju za svaku izgovorenu reč, ali znaju - pa bio on, što se tiče nji- hovih interesa, pozitivan ili negativan - za svaki ideološko- politički pomak, koji se u našem društvu dogadja. Praktično to znači da je naša zemlja postala pravo društvo tez tajne - „otvoreno društvo”! Tačno, dakle, ono u šta je svetski finan- sijer g. Džordž Soroš, uložio i još uvek ulaže svoje milione. Kao u bolesti raka - neprijatelj prerušen u NVO Zadivljuje, pak, elegantnost sa kojom se ceo taj pr- Ijavi obaveštajno-špijunski posao obavlja. Pre svega, napred je već pomenuto da nam je taj sistem nametnut. Izraz „nametnut” podrazumeva dve stvari: prvo, prisilu i drugo, sistem ne dolazi spontano od nas već sa strane. I tu je ta elegantnost: mada su tu obe te stvari nužno prisutne, mi ih kao takve ne osećamo. Slično, kao u bolesti raka, kad imuni (samozaštitni) sistem tela na prepoznaje zloćudne (maligne) strane ćelije protiv kojih je on po samoj prirodi svojoj pozvan da se bori. Kako se to postiže? Većjejedan način pomenut: Soroševi milioni! Oni pak, nemilice dolaze i iz drugih izvora. Dakle, pare su moćno sredstvo za
regrutaciju drugog faktora - našeg Ijudstva! To je valjda i razlog što imuni sistem našeg naroda ne prepoznaje, kao što bi trebalo, zloćudne strane ideje kao strance i kao inva- ziju. Bilo, pak, kako bilo, na našem prostoru su se oformile, u smislu špijuniranja i kontrolisanja naših rmisli, stotine i sto- tine tzv. nevladinih organizacija (NVO). Slično, dakle, kao u bivšem komunizmu, s tom značajnom razlikom što se to onda radilo grubo i pod policijskom prisilom, dok ovde, sad, kod nas, taj inače prljavi posao, odvija se elegantno i goto- vo nežno, tako da ga praktično i ne osećamo. Potpuni otkaz samozaštitnog sistema Zaboravih, medjutim, da pomenem, možda najvažniji, faktor koji je doprineo ne samo da ove strane zloćudne ideje ne prepoznajemo kao strane i kao invaziju, već nas je on, kao zmija žabu, potpuno paralisao da samozaštitno reagujemo. Jer sve te mnogobrojne NVO ne govore o tome da će nas porobiti ili, ne daj Bože, bombar- dovati, već samo o tome kako će nam biti mnogo lepo i dobro - zemlja Dembelija! - kad prihvatimo „zapadne civi- lizacijske vrednosti”, kad budemo živeli ,,kao ostali svet”, pa demokratija, tržišna ekonomija, multikulturnost, donatori, novac, strane investicije, tolerancija, sloboda, Ijudska prava, otvoreno društvo, pravna država - kud ćeš boljel Sve to, dakle, plus naši Ijudi i žene, kao nosioci tih NVO ideja, eto, zašto nam do paralizacije otkaza samozaštitni sistem. A kako i ne bi!? „Žene u crnom”, anti-ratna aktivnost u raspadu SFRJ Razbija se, recimo, država SFRJ. Država inače ne bi bila država, želi to da spreči. Šalje u Sloveniju JNA da posedne carinarnice koje su Slovenci bespavno okupirali. U Srbiji, Beogradu, se nekako jednovremeno javljaju „žene u crnom”: nećemo da naša deca ginu! Sa učinkom da je JNA tamo pobedjena. Nema dokaza da su NVO učestvo- vale u formiranju „žena u crnom”. Bilo bi, medjutim, krajnje čudno da nisu. Kako se, pak, razbijanje SFRJ nastavlja, prelazi u Hrvatsku, anti-ratne aktivnost se ne pojavljuju u Hrvatskoj ili, nešto, docnije u BiH, već jedino u Srbiji. Jedino tamo niču „okrugli stolovi” i razni „krugovi” kao što je, recimo, „beogradski” koji propovedaju bojkotovanje mobi- lizacije JNA. Sledi masnovno begstvo mladih Ijudi u ino- stranstvo. Postavlja se sad pitanje otkud ta antiratna aktivnost baš u Srbiji, koja, na kraju krajeva, formalno bar, nije ni bila u ratu, a ne na nekom drugom mestu, recimo, tamo gde su se ratovi i vodili. Odgovor je vrlo prost: Srbi