Тадић и Скупштина Србије под притиском Запада и НВО
ПРЕЛОМНИ ИЗАЗОВИ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ Ни мањег места, ни његовог већег публиците- та код нас али, Бога ми, још већег у свету. То је Сребреница. Некад, пре десет година, она је, зах- ваљујући CNN-y, готово преко ноћи постала симбол српске злочиначке природе а муслиманског западно- европејства; „плакало" се хистерично над невиним муслиманским жртвама и вапило се за „правдом" над српским крволоцима. Моћне западне медије су месе- цима, и то онако „демократски", све то ставиле у јасну „црно-белу" перспективу. И ту нема апелације, Правда се морала задовољити. И од тада Ратко Младић, Радован Караџић и, наравно, Слободан Милошевић необуздано гравитирају према Хагу. Узгред, десило се да се тамо нашао само Милошевић, да је Сребреница с временом почела да јењава, па да по каткад падне и у заборав - које због времена, које због недостатка злочиначких српских „пикантерија"; које опет што се о Сребреници појављују и неке неортодоксне гласине. Међутим, и поред свега, Сребренице никад није неста- ло. Кад год сфоровци појуре Радована или Ратка, она васкрсне у светским медијама; или откопавају се масовне гробнице: једној таквој, присуствовала је и фамозна г-ђа Олбрајт; ТВ су биле спремне, али их је она, ваљда необављеног посла, срећно заобишла; или, Ешдаунова „круна" - „признање" РС о покољу 8000 Муслимана за час је обишла свет. И тако већ десет година. НВО враћају Сребреници стару „славу" Одједном је, баш ових дана, Сребреница букнула својом старом „славом". Да би ствари, међутим, биле јасније, потребно је рећи и коју о тзв. „невладиним организацијама" (НВО), у Србији. Лаж је велика да су НВО невладине организације; оне су и те како владине. И то оне најјаче на свету - САД владе! Оне за ту владу врше шпијунску службу и обављају прљаве послове за њу. Једном речју оне су ЦИА аген- туре преобучене у домаће рухо. И, наравно, плаћене су за то. Цинично звучи САД „помоћ Србији" кад њен лавовски део не иде српском народу, већ промоцији „демократије" и помоћ „невладином сектору" у Србији, што ће рећи НВО. Питање је: зашто српске власти толеришу знану „змију" у својим недрима, кад би свака власт с таквим сазнањем, с правом, таквим НВО отказала своје гостопримство? Одговор је прост - срп- ским властима су везане руке и плаше их се. Јер за- виси од НВО - САД „очи и уши" у Србији - какав ће рејтинг Лабус, Драшковић, Коштуница у Вашингтону имати. Јер ако је тај рејтинг рђав, нема пара, нити ЕУ,
НАТО, Партнерства за мир, што су све драги пројекти горње тројке којим је она сама себи везала руке. Међутим, трагедија није у њиховим везаним рукама, већ у чињеници што су они и српском народу везали руке, па он не може да се ослободи море и прокрчи својом још преосталом стваралачком енергијом пут до слободног живљења. Али то је већ друга тема, а овде је реч о изненадном „васкрсу" несретне Сребренице. Невешто режирани тејп отвара кампању На суђењу Слободану Милошевићу, тужилац Јефри Најс, да би дезавујисао сведока одбране бившег генерала полиције, Обрада Стевановића, приказао је видео тејп убијства шест Муслимана, кажу да су из Сребренице, који су починили Срби, припадници па- равојне формације под именом „Шкорпиони", код села Трново, негде у близини Сарајева. Наводно, тај тејп су снимали сами починиоци злочина; интересантан је и тај податак да пред само приказивање злочина, на екрану се појављује православни свештеник (калуђер, отац Гаврило) који благосиља „Шкорпионе" како би се постигао јефтин, али „палећи", ефекат да је о. Гаврило то учинио непосредно пред сам злочин, а не у Шиду неких 200 км. северо-источно, ко зна колико дана раније и, да ли баш истим људима који се виде да врше злочин. По извршењу злочина, „Шкорпиони" су се вратили у Шид, Србија, умножили видео, па је у Шиду о њему знао свако ко је хтео; тако га је добила и Наташа Кандић (једна од највиђенијих нво-овки у Србији), која је једну своју копију, са наравно својим тумачењем, послала Најсу у Хаг, а друге, пошто га је овај објавио у Хагу, разаслала свим медијима широм бивше СФРЈ и света. Као резултат, забрујало је на свим овим нашим бившим просторима и светским меридијанима: ево необоривог доказа да су Срби и званична Србија учествовали у покољу 8000 Муслимана из Сребренице. Мада је ова (Сребреница) поново, изненадно и тренутно на висини своје „старе славе”, постоје, међутим, у целој овој Кандићкиној причи о њој озбиљне нелогичности: (1) ко ће при здравој памети снимати своје злочине, кад се зна да злочинци „од формата" негирају и очигледне доказе, а камо ли да прибављају сами доказе против себе; и, још, као круна - да их умножавају. Дакле, ако су то ипак њихови снимци, значи то: или су извршиоци ментални болесници или су за то били плаћени у, ком случају, и сам злочин је наређен, режиран и плаћен од корисника - г-ђе Кандић, Хага и ко зна све кога; (2) зар је било потреб-