iskra1132

Page 1

Вук Драшковић ће докрајчити СЦГ не само као државу већ и сам народ у њој

КАТАСТРОФАЛНА СПОЉЊА ПОЛИТИКА СЦГ Оно што није успела фамозна г-ђа Олбрајт, тада шеф САД Стејт департмана, ратом од 78 дана 1999. године, успео је, неких шест година доцније, „државник", министар спољњих послова СЦГ и председник Српског покрета обнове (СПО), Вук Драшковић. Он је то успео, без опаљеног метка - само својим потписом, дакле - да за НАТО алијансу извоју- је тоталну окупацију СЦГ (Мада Споразум формално подразумева транзит НАТО трупа до жаришта која угрожавају „мир на Балкану", а пошто је сам НАТО привилегован да тумачи шта све угрожава „мир" и где је он угрожен, једнострани Споразум очигледно ствара услове за неометану, брзу и 'легалну’ окупацију СЦГ, ако и када, НАТО-у то затреба. У том суштинском смислу, овде и даље, употребљавам реч окупација). Кад се, пак, овај Драшковићев „успех" сагледа из пер- спективе националног интереса, најблаже речено, реч је о правој правцатој његовој - издаји! Питање је овде: како се то десило, да човек који је основао своју странку да би „обновио" баш то српски национални интерес - у пози „државника", њега издаје?! Прилично дуга је то прича, али је вредно испричати. Због нових, тек долазећих и будућих водећих српских генерација, како би оне сагледале да је бављење великом народном политиком огроман, мучан, одговоран, озбиљан и сопствени све-жртвујући посао, у коме је лични интерес непостојећи. Из овог би се дало закључити да

уколико, дакле, то бављење великом народном политиком није инспирисано искључиво љубављу према свом народу, као по неком правилу и упркос великих слоганских „обнова", на овај или онај начин, увек се завршава неком катастрофом по

свој народ.

Власт - Драшковићева коб, али и Србије Задржаћу се, међутим, само на Драшкови- ћевом политичком деловању из деведесетих година прошлог столећа које коинцидирају са Милошевићевим успоном на власт, распадом СФРЈ и почетком тзв. „вишестраначког" политичког живота у Србији. Сходно задњем, он је основао своју странку, СПО. Кроз њу је испољио, чини се, доминантну црту свог карактера - власт! И то ону, најгоре врсте - по сваку цену! Мислећи, пак, да ће брзо на власт, у свом „демократском" СПО, увео је аутократски режим?! За програм СПО узео је „традиционалне српске вреднос- ти" са осмехом на монархију и православље, с тим да их „обнови" путем неке своје визије четничке иде- ологије. То је био српски национализам, са притајеним

нагласком шовинизма. С тим у вези, чувена је била Драшковићев убојни поклич - „Српске границе су тамо где су српски гробови!" Делујући на принципима горе усвојене идеологије, он је окупио око себе, углавном све оно што није било за Милошевића. Поларизовао је Србију: СПО - комунисти! Врхунац његове популарности био је 9, март 1991. године, када се јуришало на ТВ Србије - тј. „ТВ Бастиљу", чиме је Драшковић хтео да покаже, да је Револуција коју он води, слична оној Француској, само уместо краљевских требало је да се „котрљају" комунистичке главе са Милошевићем и Миром на челу. Да није био омађијан својим успехом том приликом - а без ђинђићевске, одговарајуће пред-припреме са мафијом и Монтгомеријем, оне „октобарске" из 2000. године Милошевићева глава за мало да се није котрљала. Већ исте вечери све је било касно - Милошевићеви тенкови су закрчили београдске улице. Драшковићев СПО је била највећа опзициона партија, али га је већ тада, највише због његовог аутократског наступа у СПО, напустило око 10 посланика, међу којима је био и др Војислав Недељковић, редовни сарадник Искре. Дошло је и до ратова око СФРЈ наслеђа. Упркос чињенице да су Драшковић и Шешељ били кумови, а идеолошки врло слични, између њих је дошло до расцепа и личног непријатељства на питању политичког ривалства. Наиме, Шешељ је имао знатну предност у паравојним формацијама на ратиштима у Хрватској а доцније и у БиХ. Да би парирао Шешељу, Драшковић је основао своју „Српску гарду", чији је командант био неки тип из подземља под именом Гишка, и послао је на ратиште код Госпића. Како изгледа, ти његови гардисти се тамо нису баш много „чојствено" понашали: више се бавили пљачком и осветом него ратом. У сваком, пак, случају, расцеп између Драшковића и Шешеља, додатно је поцепао исто гласачко тело, па од тада почиње Драшковићев све нижи политички рејтинг, а Шешељов огроман узлет, који траје и дан данас. У сваком случају, власти гладан Драшковић, остаје изгледа дубоко психолошки повређен, па је тако поред Милошевића још и Шешеља задобио не само као политичког већ и крвног непри- јатеља, коме освета не гине... САД уцењују Драшковића - Хаг или власт! Наравно, ја немам увид како је код Драшковића дошло до преокрета од 180 степени, како је он од (програмског) заштитника српског националног


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.