Недоумице о потреби емигрантског писања о политици СЦГ
ЗАШТО ИСКРА ПИШЕ КАО ШТО ПИШЕ? Има неколико дана како један, иначе мој добар пријатељ, добронамерно рече, да се он не слаже са мојим писањем у Искри. Специфично је истакао да се то највише односи на критику садашњих власти СЦГ и Србије у њиховом настојању да СЦГ уведу у Европску унију (ЕУ) и остале евроатланске интеграције (ЕАИ) као што су НАТО и Партнерство за мир. Имплицирао је још да код тог вођства можда постоји нека добронамерност и иде- ализам да се том народу помогне, да га се извуче из блата у кога су га увели комунизам, Милошевић, ратови око растакања СФРЈ, санкције против Србије, бомбардовања, итд. Ова добронамерна критика подстакла ме је да себи поставим и нека додата питања. Као прво, како у погледу критике садашњих власти СЦГ и Србије стоји ствар са тзв. емиграцијом, а каква је она у земљи? Друго, имамо ли ми, који живимо у емиграцији, права да људима у земљи саветујемо или, још горе, намећемо како ће они живети, какву политику водити према себи, а какву опет у односу на окружење и свет? За тренутак, претпоставимо да немамо; онда се јављају све нова и нова питања: смемо ли, рецимо, да нападамо Хаг, да смо против процеса суочавања са прошлошћу што је тренутно у Србији, а у вези Сребренице, од стране извесних тзв. невладиних организација (НВО) у земљи, плаћених иначе од страних влада, дигнуто на ниво тзв. белог усијања, да смо против растакања Републике Српске (РС) и њеног утапања у цјеловиту Босну Алије Изетбеговића, да смо против независног Косова? С напред изнесеним уводом, покушајмо сад да нађемо један објективан одговор на прво питање: како у погледу критике садашњих власти у СЦГ и Србији, стоје ствари у тзв. емиграцији, а какве су оне у земљи? Статистика критике власти СЦГ у емиграцији... Већ је у претходној дискусији под натукницом против врло објективно, изражен став емиграције тј. оног дела кога витално интересује проблематика земље, што представља, по мојој грубој процени, мишљење од 40-60%; (ради, пак, једноставности, да се то заокружи на 50%). Од осталих 50%, бар код половине тај интерес постоји у већој или мањој мери. Поводом бомбардовања СРЈ од 1999. године, на мно- гобројним масовним протестима, тај интерес је, могло би се слободно рећи, букнуо у пуном сјају и код ових 25%. Преосталих 25%, међутим и на жалост, потпуно
је изгубљено за отаџбинску ствар. Што се, пак, тиче старосне одреднице, у првој групи тј. 50%, преовлађују старији; у других 50%, углавном су млађи. Кад се у фокус ставе образовање и религиозност, у првој групи од 50%, образованост је мања а религиозност већа, док је код друге групе од 50% статистика обрнута. Из ових врло грубих процена ипак се може извући један општи закључак: првој групи припадају углавном они који су напустили Југославију од непосредно по рату до, рецимо 70тих година прошлог века; другој групи (од 70-тих до данас) припадају осталих 50%. Коначно, у првој групи доминирају како су комунисти волели да их дефи- нишу - конзервативне и поражене снаге; у другој групи доминирају они који су углавном рођени и одрасли под комунизмом. Реално је такође очекивати, с обзиром на старосни фактор, да ова груба подела од 50/50, почне, ако већ и није, рапидно да се помера на рачун прве а у правцу друге групе. Велико је питање, међутим, да ли то старосно померање значи и одговарајуће идеолошко?! ...и у земљи У вези горњег питања, како стоје ствари у земљи? Прилично прецизна статистика се може добити ако се анализирају резултати последњих из- бора у земљи (децембар, 2003). Ова статистика се односи на стање у тренутку избора, али се ти подаци екстраполацијом могу приближити садашњем (2005) стању. На тим изборима Српска радикална странка (СРС) добила је 83 посланика у Скупштини Србије; Коштуничина ДСС - 52 посланика; Демократска странка - 37 посланика; Лабусова Г17+ - 33 послани- ка; коалиција В. Драшковић / В. Илић (ВД/ВИ) - 23 посланика; од којих је, изгледа, првом припало 13, а другоме 10 посланика; Милошевићева СПС - 22 посланика. У, дакле, тренутку избора, оријентисаност посланика према критици претходне, проамеричке досовске политике била је 180 према 70 (против су биле само ДС и Г17+; Г17+ је идеолошки била за ДОС, али персонално у свађи са њим). Одмах је. међутим, из тога антидосовског круга изопштена, као недемократска, СРС, па је формирана тзв. мањинска влада са 108 посланика (ДСС, Г17+, ВД/ВИ) коју се обавезала да помаже Милошевићева СПС, тако да Вл&да може да рачуна као да има подршку 130 посшника. Под притиском Запада, Коштуничина ДСС, ио5гин®‘!прилично невољно, опредеЛила се безусловно