Српске власти прихватају без поговора сваки диктат Запада
НА ПУТУ ИСТОРИЈСКОГ и МОРАЛНОГ Готово једновремено, а у вези са СЦГ (унија Србије и Црне Горе), догодиле су се ових дана две важне ствари. Прво су министри спољњих послова чланица ЕУ на састанку у Луксенбургу, 2. октобра одобрили отпочињање преговора о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању СЦГ и ЕУ. Други важан догађај дошао је непосредно после тога. Наиме, генерални секретар Уједињених нација (УН), Кофи Анан, препоручио је Савету безбедности, отпочињање преговора о будућем статусу Косова. Он је то учинио и поред тога што је његов специјални иза- сланик по питању Косова, амбасадор Каил Еиде, у свом извештају дао прилично лошу слику о испуњењу стандарда на Косову, а нарочито у погледу мулти- етничких односа. Истина, и сам амбасадор Еиде је препоручио почетак преговора, јер, каже, садашње неодређено стање неће побољшати ствар са стан- дардима, већ се они преговорима, у ходу, морају узи- мати у обзир и тако обавезивати Албанце на њиховом испуњењу.
Одушевљење и затеченост српских власти Како су српске власти, реаговале на ова два догађаја? По питању придруживања са ЕУ, српске власти, најкраће, ту су вест примиле са одушевљењем. Премијер Коштуница је рекао да је то доказ ис- правности политике његове владе, а сам догађај је назвао историјским, док је благоглагољиви пот- председник владе, Мирољуб Лабус, заборавио своје сопствене песимистичке прогнозе по овом питању - ваљда због чињенице што је Оли Рен, комесар УН за проширење, већ за 10. октобар, својим доласком у Београд, најавио формално отпочињање преговора -, па само што није изашао са новим „пророчанством" о пријему СЦГ по „хитном поступку", са новцем и инвес- тицијама које само чекају ту, иза ћошка, да покуљају у Србију. По питању Косова, српске власти су, опет најкраће, реаговале - затечено и нервозно. „Шта ћемо сад? Мислиле су оне да ће „веће од аутономије а мање од независности" да им „купи"неодређено време, а оно се, уместо тога, испољава груба стварност по којој Шиптари, већ сад, и пре почетка преговора, имају обезбеђену најмање неку врсту условне независности и то не у оквиру Србије већ у оквиру тзв. међународне заједнице; што би значило да је Србија, већ на старту, испала из игре.
Успаване српске власти Врло је симптоматично, међутим, да нико у
Србији не придаје - ваљда због „успеха" са придружи- вањем - никаву важност чињеници једновремености ова два догађаја -што, узгред, најблаже речено, ма- нифестује успаваност српских владајућих структура, - и поред тога што су се већ и саме САД огласиле по питању Косова: (1) резолуцијом Конгреса; и (2) најавом Николе Бернса, подсекретара за Балкан у Стејт департману, по коме ће САД у преговорима имати свог специјалног изасланика. Постоји, међутим, по писању београдског Курира, још летос усаглашен тајни план између УН, ЕУ и САД о Косову. По том плану, Косово би добило непотпуну независност, било би изузето из Србије, демилитаризовано, а под управом Високог пред- ставника ЕУ, по узору на Ешдауна у БиХ, са правом мењања и суспензије закона, владе, странака, итд.; Срби би имали више него пропорционални утицај у власти и парламенту, док би објекти СПЦ били под специјалном заштитом. Што се тиче „преговора" о ста- тусу, они ће бити на бази „узми или остави". И поред, дакле, писања Курира, нико у српској власти да се сети шта је прави разлог једновременос- ти питања Косова и преговора о уласку СЦГ у ЕУ? А, по Куриру, стварних преговора о будућем статусу Косова неће ни бити, јер ће се све то одвијати на бази „узми или остави", док ће се одбојност српских власти према независном Косову, и његовом изузећу испод суверенитета Србије, истопити пред дилемом, пред коју ће их тајни план ставити: или непотпуна независ- ност Косова или ЕУ? Оба не долазе у обзир. Планери овог тајног плана, међутим, овом, на изглед само, дилемом ништа стварно не ризикују у смислу да би се она могла окренути у своју супротност тј. да се српске власти одлуче за Косово. То долази из њиховог искуства по ком су сви српски витални интереси, као што су, на пример, сопствени суверенитет, достојан- ство, Хаг, па ево сад и Косово, већ за дуже време, унапред подређени и жртвовани на олтар евро- атланским интеграцијама и ЕУ. Ето, чему води политика диктата коју САД, УН и ЕУ, већ годинама, спроводе према Србији, а којој се српске власти уопште не супротстављају, а све због живљења у лажној нади да ће издаја неког свог виталног интереса бити „последња", а да ће, после, Србијом потећи „мед и млеко".
Сагибање пред Западом, почело са Милошевићем Истини за вољу, тај катастрофални тренд срп- ских власти почео је још са Милошевићем. Наиме, док