Поводом договора премијера Коштунице и Томислава Николића из СРС
СРБИЈА ПРЕЛАЗИ СВОЈ РУБИКОН!? (Да се најпре подсетимо шта Рубикон значи? Римски војсковођа Јулије Цезар, освајач Галије (данашња Француска), као гувернер живео је у њој. Десило се да је граница Галије према Риму била у се- верном делу средње Италије, на реци Рубикону (улива се у Јадран). Очигледно, Цезар је био неодлучан да ли да се умеша у грађански рат који је беснео у Риму. Кад је најзад одлучио, он је са војском прешао Рубикон да би се сукобио са вођом побуне Помпејом, 49. године пре Христа. Од тада постоји појам „прећи свој Рубикон", што означава покрет без повратка, одсту- пања.) Пре десетак дана, једна је вест, ако не пробудила онда бар, заталасала српску, иначе летаргичну и резигнирану, јавност. Наиме, тог дана, Томислав Николић, актуелни вођа Шешељеве Српске радикалне странке (СРС), изјавио је да се договорио са премијером др Коштуницом да, у случају да Запад наметне решење по коме би Косово и формално постало независно и шиптарско, да би онда Скупштина Србије својом Резолуцијом саопштила свету, да је тај акт Запада нелегалан, противправан и, због тога, про- гласила Косово окупираном територијом. Пре, пак, дискусије значаја и импликација овог по свему пози- тивног договора, задржаћемо се, накратко, ради исти- цања његових добробити, на стању у Србији, које овом договору претходи. Младић - циљна личност притисака Запада! Такозвана међународна заједница врши огро- ман притисак на српске власти ради изручења гене- рала Младића. Као облици притиска, употребљвају се сва могућа и немогућа политичка и друга средства како би се остварио њен циљ. У првом реду ту је г-ђа Карла дел Понте, хашки тужиоц. Она долази у Београд бахато и као да се ради о неком црначком племену из западно-европ- ских, сад већ давнопрошлих, колонијалних дана, наређује да Младић има да буде изручен пре датума њеног контакта са Европском унијом (ЕУ) и Уједиње- ним нацијама (УН) кад она овима подноси свој извештај који ће, каже, ако Младић не буде у Хагу до тог терми- на, бити негативан. Као резултат задње (пре неколико дана) дел Понтеове посете Београду, српска влада, додуше, сазнаје се незванично, сагласна је да термин Младићевог хапшења или добровољне предаје, буде 21. фебруар. ЕУ и НУ подижу своју „цену" У складу, пак, са таквим Карлиним негативним извештајем, Европска унија (ЕУ) одмах подиже своју
„цену". Тако, разговори о Придруживању са ЕУ престају, а што опет значи, нема уласка у ЕУ и остале интеграције као што су Партнерство за мир (ПЗМ) и НАТО. Али, наглашава се стално, ако предате Младића, Србија и СЦГ - само што не кажу - по „хит- ном ће поступку", пре времена и пре других, биће у ЕУ. УН, с друге стране, своју „цену" не подиже директно већ притајено. Наиме, преговори о Косову су у току; тзв. Контакт група прокламовала у погледу Косова три принципа: (1) нема враћање на статус Косова од пре 1999.; (2) нема наметања решења, али и да Косово мора остати мултиетично, што значи децен- трализација Косова, али не и његова подела на српски и албански ентитет ; и (3) нема присаједињења Косова било којој суседној држави. Многобројни представни- ци Запада онда, као своја лична тумачења горњих принципа, дају изјаве да треба очекивати да се пре- говори заврше, најдаље за годину дана, са условно независним Косовом. Најновији такав „лични" став дошао је од Џона Сојерса, из британског министар- ства спољњих послова. По Сојерсовом излагању, Срби практично, сем о децентрализацији, немају о чему дру- гом да преговарају јер је то све већ одређено. Цела ова, дакле, „канонада" која долази од УН и тзв. међународне заједнице, усредсређена је на: (1) да се Младић преда Хагу; и (2) да се Срби психолошки припреме на губитак Косова; „великодушно" им је дато годину дана времена за ову припрему. У вези, пак, са (1) , могуће је да се српским властима приватно каже, ако се Млладић ускоро нађе у Хагу, да Запад може и да промени свој став о условној независности Косова. Србија, без контра става - иде све дубље у пропаст! Док, дакле, Запад тако, српске власти, уместо једног свог јасног контра става, све дубље и дубље, свесно, тону у губљење суверинитета како Србије тако и заједнице СЦГ (Србија и Црна Гора). Хајде, што је то добрим делом последица притиска тзв. невладиних организација (НВО), којих има на хиљаде у Србији, а скоро све су оне плаћене или директно од стране САД, путем тзв. „помоћи" Србији кроз ставку о „невладином сектору", или од разних западних фондација са Сорошевом на челу, поставља се, међутим, питање зашто српска влада дозвољава или је већ дозволила да свака, макако минорна страна институција, има своје директно представништво у Београду? Од најзначајнијих треба споменути: ону из Хага, која „мери" степен сарадње српских власти са Хагом, специфично колико су војна и безбедносна досијеа доступна Хагу, шпијунира о томе где се налазе Младић и Караџић и остали оптуженици.