Завршена је једна од најважнијих епизода разбијања СФРЈ
ДВЕ ХАШКЕ СМРТИ Док се исписивала прва верзија овог написа, реч је била о самоубиству у Хагу Милана Бабића, председника Републике Српске Крајине (РСК), дође вест, субота, 11. март 2006, опет из Хага, о другој јед- ној смрти. Умро је Слободан Милошевић - кључна личност у Бабићевом животу, али и више од тога - кључна личност због које је Хаг као институција и формиран. Непосредност ових двеју смрти (6 дана разлике), а пошто сам се најпре, у вези Бабићевог случаја, већ упустио у истраживање околности његове смрти, а по настанку ове друге, Милошевићеве, реших се да то истраживање сада проширим питањем: имају ли ове две смрти било какве међусобне везе? На изглед - никакве, сем, можда, симболичне. Да објас- ним, међутим, немам никаквих стварних, опипљивих индиција једноставно размишљам како је, можда, било Милошевићево размишљање чувши за Бабићеву смрт? Милошевићево размишљање Ето тај Бабић - размишља сад Милошевић споречкали се због Ванс Цирусовог плана чији сам поборник и сам био. По плану, рат у Хрватској се заус- тавља ако мировне снаге УН запоседну границу између РСК и Хрватске, а тешко оружје РСК буде ускладиштено под заштитом УН (кључеве имају и УН и РСК). Међутим, Милан Бабић као председник РСК, одбио је да потпише тај споразум. После дужег натезања - упутио му јавно писмо да мир не може да буде „таоц" његове својеглавости - најзад је место њега, неко други, Паспаљ, потписао споразум. И разумем - наставља Милошевић - био је љут и хтео да се свети. Бабићу је објављена оптужница 2002. године. Дошли агенти Хага код њега и ставили га пред свршен чин. Или ћеш бити „заштићен сведок" Тужиоштва на мом и осталим суђењима па ћеш говорити онако како ти будемо ми саветовали, у ком случају, добићеш,. ако уопште, благу казну, или, у противном, чека те дожи- вотна робија. Он је, наравно, због освете и благе казне, приграбио прво. Сведочио је против мене и Крајишника, а треба још против других. Заборавих, пак - осуђен је на 13 година и послат у неку неименовану земљу ради издржавања казне. Побунио се, каже, обећали сте благу казну; они ни да чују. Довели га сад назад у Хаг да би сведочио против свог ривала из РСК, Милана Мартића. Две недеље је био „заштићени све- док" тамо; чује се, да је поново тражио смањење казне - одбили га! Као сутра, 6. марта 2006. године, требало је да почне унакрсно његово испитивање од стране Мартићеве одбране. Уместо тога, 5. марта, у 18:30 - нашли га обешеног. Ту се Милошевић као прену - па Бабић ш се светио јер нису испоштовали своје обећање; својски је
радио по њиховим инструкцијама - а они овако. Обесивши се пре него што га је унакрсно испитивала Мартићева одбрана, он је Трибуналу уствари рекао да се тешко каје за своја лажна сведочења и да она не важе. Али, ако им је то он и директно рекао и да ће он то испољити у наставку суђења Мартићу, онда, цео случај добија нову димензију: Бабић се није обесио- Бабића су обесили! И ту се Милошевић трже, написа писмо (о тровању које подозрева). На коверти, адреса: Г. Лавров, Министар спољњих послова, Москва. Реаговања света - иста стара прича Без обзира, међутим, шта се стварно збивало у Хагу - а дефинитивно се нешто стравично збивало - иначе не би о томе сведочиле не једна већ две, не умишљене већ стварне смрти, вредно је погледати како је Милошевићева смрт одјекнула у свету. На Западу ништа ново. Постоји само једна класична униформност, као да је неко чаробним штапићем а није - и овом приликом дао знак за почетак. Тачно она иста пропаганда којом су западне медије једнодушно нападале Милошевића и Србију у време кад се трагична историја нашег простора и догађала. Донекле је то разумљиво: две смрти, а специјално Милошевићева, ухватила их је затечене али како ипак о њему треба нешто рећи, инерција их је одвела директно у старе али заборављене приче које су све биле наштимоване да се демонизују Срби а да се, у исто време, одбрани не мали западњачки удео у трагичном крају СФРЈ. Ипак, ту је једна новина. Онда, кад се то догађало, то су биле само дописничке медиј- ске информације и шпекулације, дакле, нешто ипак субјективно; данас се ово субјективно изоставља, па испада тако као да су то историјски утврђене чињенице. А како нису, јер их чак ни Хаг, коме је то био задатак, није могао утврдити, а по Милошевићевом нестанку, нема више шансе за то, онда је то индирек- тан подстицај Хагу, да без обзира на правни ћор-сокак у који их је Милошевићева смрт утерала, он мора оста- ти доследан својој оригиналној мисији - Срби криви за разбијање, ратове и злочине у СФРЈ, а САД и девет- наест НАТО држава које су 78 дана бомбардовале СРЈ, вршиле само своје „хуманитарне" обавезе. Никако, пак, да кажу која је то виша сила која их је
Редакција и администрација „Искре” честита својим претплатницима и нитаоцима, православним и римокатолицима, светли празник Христовог Васкрсења. Сретан Ускрс! Христос Воскресе!