Срби су слепо потегли у „евро-атланске интеграције” не питајући за цену - колико то кошта на плану српства, духа и душе...
НА ИЗВОРУ СРПСКЕ ДРАМЕ Данас је једанаести јуни 2006. године. Светско је првенство у фудбалу. Гледао сам само прво полу- време утакмице између Холандије и екипе Србије и Црне Горе (СЦГ), заједнице која више не постоји. Није ме поразио тај један једини гол који су Холанђани постигли, али ме је поразила игра фудбалера СЦГ. То је била игра без маште и елана а да о стилу и некој стратегији са циљем да се постигне згодитак није потребно ни говорити, просто зато јер тога није било. Свако је мање више стојао укопан на свом позиционом месту и најчешће, уколико је уопште примио лопту, лењо, а безвезно, „додавао,, лопту, најчешће Холанђанима. То је тако било скоро за цело врема првог полувремена које сам једино и гледао. Десила се, међутим, и једна мала епизода, која је била изузетак од овог тужног сценарија. Ретко се у фуд- балу дешава да се још у првом полувремену замењују играчи. Међутим, код СЦГ тима та реткост се догоди- ла. Замењена је десна полутка. При крају полувреме- на, дошао је Огњен Короман. Претпостављам да је и овај, као и Матеја Кежман, центарфор, био Црногорац, тек одједном, како је овај играч са пуно неког елана - ваљда због тек стечене црногорске независности, са којом се овај изгледа идентификовао али, може бити и супротно додирнуо прву лопту, цела екипа у момен- ту почела је маштовитије да игра. Полувреме није донело бољи резултат. Даље не знам, али судим по крајњем резултату игре 1:0 за Холандију, да је, можда, овај играч бар спречио да тим СЦГ није доживео катастрофалан пораз. Короман је можда спречио катастрофу у првој игри, али у следећој, про- тив Аргентине (16 јун), тим СЦГ је ипак доживео више него катастрофу (6:0). Тако то бива, кад се у игру уђе уображено и надувено, уз то и без трунке - духа! (Пошто су у тиму СЦГ црногорски играчи били у знат- ној предности, кажу да се Мило Ђукановић кладио са самим собом: ако победе -, зна се... због независнос- ти; ако изгубе - због СЦГ; затечен због катастрофе од 6:0, он одмахну руком, опсова Маровића, па процеди: „Хрвати... Шиптари, можда..." Дух приликом рођења Цркве Христове Данас су такође Духови, рођендан Цркве Христове, четрдесетосми дан од Његовог Великог Петка и погубљења, за које је тадашњи „цео свет,, знао, док је за педесети дан од Његовог Васкрсења, знало (није им било потребно да верују јер су Га искусили) једва неколико десетина - жене мироносице, 11 апостола, са Томом Неверним, и још по неко. To Црквино рођење од пре 2006 година (минус 33), по свему, дакле, бар на почетку, није имало слављеничку атмосферу, што је уобичајено за такве
пригоде; пре је то била мучна атмосфера сумње и страха. Па ипак, тог истог дана, после говора ап. Петра, 3000 људи „уписало,, се у тек основану Цркву Христову. После неких 300 година прогона и мучеништва, цела моћна Римска империја, једина тадашња „суперсила,,, постала је хришћанска. Данас, 2006 (минус 33) година после, и поред расцепа, хиљаде секти и свих других кобних последица људ- ских слабости у њој, Црква још увек постоји, што је зар не!? - велико чудо! Управо, упечатљив доказ да Црква има божанско порекло, јер све што је само људ- ско, у најбољем случају, не траје више од 200 година (једини изузетак је Римска Империја са око 1000 годи- на; што је и Византија, трајала нешто преко 1000 годи- на, не треба заборавити да је Црква већ била уткана у њу од самог њеног почетка). Шта се заправо десило на дан рођења Цркве? Реч Духови, која је усвојена за сећање на тај чудесни дан, тачно казује шта се десило. Животодавни Дух свети сишао је, у види „пламених језика,,, на пре- плашене и сумњом испуњене апостоле - а све су то били неписмени или полуписмени рибари и, што би се рекло, „мали„ људи - и од њих начинио хероје духа и мучеништва. На питању два света почиње људска драма Нека ми опрости читалац, што ми је узело оволико простора, да бих исказао да је тема овога написа - дух, људски дух!. Али, како има различитих духова рецимо, дух злочина, мржње, себичности, очаја, хедонизма, итд. - али и да не би било забуне, овде је реч о духу који обитава једино у - како га је Кант назвао - свету „нумена,,, за разлику од света „феномена,,, са основном карактеристиком овог другог да је сав под- ложан законима аристотеловске нужности и узрочности, док је онај први потпуно ослобођен истих. И ту, баш на овом питању, почиње људска драма. Јер десило се да смо ми људи једина бића у целом космосу где су се та два иначе - бар на изглед - противуречна света не само срела већ и обитавају, живе један поред другог. Преко човека је, дакле, дух „прошверцован,, у овај феноменалан свет, па, отуда, искључиво је од човека зависно како ће та два света - јер морају! - живети заједно. Они могу бити - да не кажем у рату - у већој или мањој свађи, па онда, као разултат, имамо, на једном малом плану, безвољну и „тек да се отаља,, игру тима СЦГ против Холандије. Било је довољно да само у једном човеку постоји бар „примирје,, између тих светова, да би се избегла катастрофа на Светском првенству. Катастрофа, пак, против Аргентине, драстично је демонстрила да се у тиму СЦГ, водио прави рат између света духа и света