Мале шансе за формирање нове владе Србије
У СРБИЈИ ВЕРОВАТНО НОВИ ИЗБОРИ Могуће даље одлагање питање Косова Избори у Србији су обављени 21. јануара 2007. године, са овим неофицијелним мада како се чини прилично тачним резултатима: Српска радикална странка, СРС (шешељевци) освојила је 28,7% или 81 посланика у Скупштини Србије; Тадићева ДС, 22.9% или 64 посланика, Коштуницина ДСС, 16,7% или 47 посланика; Г17+ (Млађан Динкић), 6,8% или 19 посланика; Социјалистичка партија Србије (милошевићевци), 5,9%, 16 посланика; ЛДП (Чеда Јовановић), 5,3% или 15; све мањинске странке (Мађари, Бошњаци - Угљанин, Роми и Албанци) респективно 3, 2, 2, 1 посланика; Вук Драшковић није прешао цензус од 5%; исто се догодило са још око десет преосталих коалиција, од укупно 20 изашлих на изборе.. Ево, неколико напомена у вези избора. Три напомене Један. Ниједна странка, дакле, није добила изборе у смислу да може самостално да формира власт. Два. Ако се претпостави да се у српским изборима радило о ривалству два блока: демократском, реформском, проевропском (како сами из тог блока себе воле да назову) са Тадићем на челу и националном блоку чији је неофицијелни лидер Томислав Николић из СРС, ниједна од ових коалиција није такође способна да формира власт без ДСС, странке Војислава Коштунице. Три. У смислу, дакле, формирања будуће српске владе, једини је - звучи парадоксално - Коштуница добио изборе! Ако он буде пришао демокрастском блоку, ДС, Г17+, ЛДП и мањинске странке: респективно 64, 19, 15, 8 = 106 + 47 из ДСС - 153, 27 посланика више него што је потребно за већину од 126 посланика. Ако, пак, буде пришао блоку Томислава Николића и СПС, респективно, 81, 16 = 97 + 47 ДСС = 144 или 18 посланика више од потребне већине у Скупштини. На питање новинара још пре избора с којим блоком би ДСС била вољна да формира владу, Коштуница је одговорио да није упутно да о томе го- вори пре избора. Кад су новинари после објављивања прелиминарних резултата, поновили своје питање, он је слично одговорио у смислу, питате ме а изборни резултати још увек су у статусу бројања. Пошто је Коштуницина коалиција, ДСС плус Нова Србија Веље Илића, кључна у формирању будуће српске власти, а, изгледа, још t\e прилично дуго да се чека док св Коштуница одлучи коме би се "царству" приволе&*
неопходно је да се ово питање, овде и сада, на основу доступних података, бар аналитички дотакне. Коштуница у тзв. демократском блоку Без сумње је да је први афинитет др Коштунице демократски блок. Зашто? Међутим, због његовог тешког недемократског искуства са Западом у вези Косова, овај афинитет је још највише из сенти- менталних разлога. Коштуница је у српском поли- тичком вођству једини искрени и идејни демократа који без трунке сумње верује у класичне демократске принципе и праксом их исповеда, за разлику од остал- их из тог вођства за које је демократија само чаробна реч која би требало да их избаци на власт. Зато, кад потреба формирања демократског блока дође од тзв. „класичних" демократија са Запада, Коштуница некако још увек сентиментално реагује и скоро је готов да то прихвати као неку своју моралну обавезу. Међутим, у карактеру Воје Коштунице има још једна уочљива компонента: да, демократија то је нешто изврсно, али она, да би то била, мора да је демосна, народна, у конкретном случају - српска!; ако то није она није ни демократија. Треба се присетити да је он са Мићуновићем био један од оснивача данашње Тадићеве ДС, и да је на питању каква би та демократија требало да буде: грађанска (општа, бези- мена) или српска, он је напустио Мићуновићеву ДС и основао своју Демократску странку Србије (ДСС). И још једно присећање није на одмет: После избора од децембра 2003. године, на основу којих је Коштуница постао мандатар за састав садашње одлазеће владе, он је успоставио мањинску владу, упркос „наредби" са Запада да се формира већинска власт са Тадићевом ДС. Ваљда је Коштуница претпостављао или знао из искуства да у таквој ДС, коју је он напустио баш због тога много година раније, не могу се одгајати или одго- јити људи истинског демократског формата па макар се они и Тадићи звали. Па, можда, отуд њихово сад већ скоро непомирљиво ривалство. Паралелно с тим, Запад је јавно почео кам- пањски да обелодањује своју одлуку о Косову по којој се њему даје статус независности од Србије. Српско политичко вођство, утренирано да, као „Павловљеви пси", све одлуке Запада подведе, без поговора, под крилатицу „наше међународне обавезе", мање-више, било је психолошки припремљено да то исто учини и са судбином Косова. Устао је Коштуница и рекао не може jo тако: то је тешка повреда међународних уговора: ГТфеље УН, Резолуције СБУН 1244 и Хелсиншске