Крајњи рок за формирање нове владе Србије јесте средина маја
ТРИ МОГУЋА РЕШЕЊА СРПСКЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ КРИЗЕ
...ако одбацимо четврто - настало из пустог ината!?
Од избора у Србији за неколико дана навршиће се три месеца, а влада Србије још није формирана. По новом Уставу Србије, ако се влада не формира за 90 дана од дана верификације посланика Скупштине Србије, што се цени да се догодило око половине фебруара 2007. године, расписују се нови избори. Ово указује да влада мора да се формира негде до половине маја, иначе долази до нових избо- ра. Одмах се због тога поставља питање зашто је три месеца упропашћено, да би се сад на брзину, све то што је спречавало формирње нове владе, преломило преко колена. Одмах, такође треба додати да влада никад није била потребнија него у ових упропаштених три месеца, јер се у овом истом круцијалном међувре- мену решава и судбина Косова, а Србија је без владе. На постављено питање има доста одговора. Највећи, пак, број тих одговора су шпекулације; неке су без основа док су друге базиране на полуистинама; мада иза свих лебди питање Косова, одговори на њих, чини се, нису прави. Под називом правих одговора се поред Косова, међутим, налази и питање како ће странци оценити нову владу Србије, али и како ће срп- ски учесници у тој игри подешавати своје потезе. Једном речју, динамична интеракција свих њених елемената.
Институционалну кризу Србије решавају нови избори Као прво, у рубрику „правих” одговора укључујем опцију нових избора. Ово, пак, указује на неколико ствари. Један. Премијер прелазне владе и председник Демократске странке Србије (ДСС), Војислав Кошту- ница, и Председник Србије а председник Демократске странке (ДС), Борис Тадић, нису се могли сложити како ће се нова влада односити према Западњацима односно Русима, а с обзиром да су први одлучно за независно Косово, а други, бар јавно, заговарају „не- утралан” став - како се договоре Београд и Приштина - и тако индиректно на српској су страни. Два. Пошто је Коштуница већ једном, вероват- но у стању фрустрираности - јер то више никад није поновио -, а одговарајући српским спољно-поли- тичким аналитичарима, да ако Русија својим ветом блокира одлуку СБУН о „надгледаној” независности Косова, да ће онда Скупштина Косова изгласати неза- висност, а појединачне, нарочито Западне, државе би то одмах билатерално признале, шта ће онда Србија?
Коштуница је, за његов темперамент, на то врло недипломатски рекао: са државама које буду приз- нале независно Косово, Србија, без обзира које оне биле, прекида дипломатске односе. Како се Тадић, с једне, таквог односа према Западу плаши као ватре живе, јер је безпоговорно служење Западу окосница целокупне његове политике а, с друге пак стране, он без Коштунице не може да састави нову владу тзв. „демо-блока”, онда се сва Тадићева пост-изборна делатност свела на то како да Коштуницу „изманеврише” у погледу поделе портфеља у будућој влади. Три. Тадић је почео своју „портфељску” кам- пању са позиције „силе”. Кључни ресори у влади као премијер, полиција, одбрана, спољна политика, финансије и капиталне инвестивије, као и Председник Скупштине припадају ДС као најјачој странци у демо- блоку. Ако би било другојачије, то би било издаја воље бирача прошлих избора - насрнуо је Тадић на Коштуницин демократски „образ”. Коштуница му је вероватно одговорио: Хтели сте да кажете да би по изборној вољи бирача нову владу требало да форми- рају Николићеви радикали? О, не, погрешно сте разумели, ДС је најјача странка демо-блока. Значи ДС је спремна... - одвратио би Коштуница - па формирај- те владу, нико вам не стоји на путу. Тачно. Само, знате, без вас не можемо... Онда, г. Тадићу, изборна воља бирача демо-блока била је да ДСС води будућу владу. Спуштајући „дурбин” Тадић снисходљиво рече: па добро, ево вам премијерство, али кључне позиције и надполовични број ресора припадају ДС; знате не би било демократски... Три месеца од избора је про- јурило, а Тадић никако да схвати да су бирачи демо- блока предодредили да ДСС води владу... Тадић, шта ће, кудће... нови избори!
Суморна Тадићева размишљања - никако да се определи!? Да, нови избори... истина са не малом зебњом у срцу... како ће на следећим изборима проћи. Има само један велики „адут” да ће бити добро. Бацити сву кривицу за немогућност формирања нове владе на Коштуницу. Он није демократа. Тражи оно што му не припада. Доказ: дао сам му премијерство, али он хоће све... И ту се као присети и блажени осмех му се разли по лицу: Коштуницина недемократичност треба да буде главна тема у кампањи на новим изборима.