Поводом неколико вртоглавих и судбоносних преокрета на српској политичкој сцени
СРБИЈА НА ПУТУ КОНАЧНОГ ГУБИТКА КОСОВА Звучи парадоксално али питање Косова, јер се ради о једној сићушној тачки иначе огромног светског простора, произвело је и производи огром- на комешања не само на локалном српско-балкан- сксм плану, већ изгледа - и то много већа и пресуд- нија комешања - на великом интернационалном простору. И, ево, док се исписују ови редови, цела та лавина комешања, истина, овог пута, на унутрашњем српском плану, али већ са првим међународним одјецима, рекао бих, добила је тамо нервозно-драматичну и по Србију крајње неповољ- ну димензију. Узрочник тог неповољног таласања Запада, јесте чињеница да је за председника Народне скупштине Србије изабран Томислав Николић, вршилац дужности председника Шешељеве Српске радикалне странке (СРС). Томислав Николић из СРС изабран за председника Скупштине! Пре свега, да видимо како и због чега је дошло до овог драматичног и неочекиваног али и логичног обрта на српској политичкој сцени. Одмах би требало рећи да, мада је дубоко у позадини овог догађаја, и због тога скоро невидљив, Косово је приоритетан његов узрок, па је, услед тога, троме- сечна немогућност формирања владе и конституи- сања Скупштине Србије, испало, као што јесте, само непосредан и видљив повод Николићевог избора за председника Скупштине. Овим заједничким потезом Томе Николића и Воје Коштунице, добијају се нове могућности да се осујети западњачки и САД план да се Косово одво- ји од Србије. Пре свега, спречава се Тадић да на „мала врата”, уласком у ЕУ, и потписивањем усло- ва за тај улазак по коме се Србија обавезује да са свим својим суседима (а независно Косово је у том случају „сусед”) мора имати „пријатељске” односе, и тако Србија, стварно, упркос уставној забрани, призна независно од Србије Косово. И, друго, овај акт Коштуница - Николић, додатно ће Русији припомоћи да доследније на предстојећем СБУН брани своју позицију да без сагласности Србије нема решења косовског питања. Под овим новим околностима, а с обзиром да у тренутку кад се овај текст исписује, остаје свега неколико дана до истека уставног рока
(14.5.7) за формирање нове владе Србије, какве су шансе да се то заиста деси? Наравно, тешко је то рећи, али генерално узевши, све су опције могуће. Зато ћу их само побројати, мада редни бројеви указују (опција 1 је највероватнија) штаће се, по мом мишљењу, стварно догодити: 1. мањинска влада Воје Коштунице, коју би помагали СРС и СПС (милошевићевци); 2. Влада ДСС и ДС са Коштуни- цом на челу и под његовим условима (Николић као председник Парламента, контролише Тадићеве учеснике у влади кројећи им оквирне законе) 3. Влада Коштуница - радикали (није вероватна) и 4. нови избори јер није стварно било мандатара. (Чињеница, међутим, да се Николић примио - и то само на неколико дана пре истека уставног рока за расписивање нових избора - да буде председник Скупштине Србије, чини реално ову опцију крајње неостваривом, па зато она слови у овом радосле- ду само као теоретска могућност.) Други Николићев „шок”- ванредно стање!? Николићев улазак у једначину косовског расплета позитивног по Србију, овај је већ сутрадан, првом својом изјавом као председник Скупштине, додао други „шок” о „ванредном стању”. Ово је добро потресло проевропске Србе око Тадића, али много више тзв. међународну заједницу, која је остала у неверици - скамењена! Овом изјавом Николић је делимично и открио разлог зашто је уопште направио договор са Коштуницом и откуд идеја „ванредног стања”. Иду одлучујући дани за Косово. Србија за те дане, данас, нема ниједну легалну институцију изузев Тадића, а овај је врло сумњив како he се понети кад се испостави алтернатива којој се неодољиво иде или ЕУ односно независно од Србије Косово или његова одбрана. Како се горњим договором Скупштина оформила, она је, значи, друга институ- ција, док би Коштуницина мањинска влада компле- тирала српску власт. По неким, пак, тумачењима Устава, чак иако би постојао мандатар, Тадић би могао, ако би суб- јективно оценио да мандатар не одговара задатку, да и поред тога распише нове изборе, што ће Тадић највероватније учинити, прво да се освети Коштуници, а друго, важније, да он за време одлучујућег за Косово „интерегнума” до нових из-