iskra1157

Page 1

Поводом изјаве амбасадора Болтона

РАЗГОЛИЋЕНА ЈЕ САД АНТИСРПСКА ПОЛИТИКА Већ је постало пословично да све што САД раде у погледу Србије, раде ради нашег српског „добра". Хајде, душмански су нас бомбардовали 78 дана, па смо тај крајње бескрупулозни цинизам некако прогутали. Интервју г. Полта и Десет „непријатних истина" г. Монтгомерија Сад, међутим, одлазећи САД амбасадор из Србије, Мајкл Полт, у свом опроштајном интервју-у, нада се да ће влада Србије, у овом интерегнуму од 120 дана због нове рунде преговора између Срба и Шиптара, „доћи до закључка да овај последњи чин разлаза (губитак Косова), ма колико болан био, води снажној и успешној Србији". Опет, дакле, узимају нам Косово за наше „добро". Тај цинизам је чак и већи, него онај из 1999. Тада су бомбардовали Србију због „касапина" Милошевића, а сад узимају Косово до колонијалности послушној српској и „демократској" влади. Или можда баш због тога... У сваком случају: ем, што нам чине „добро", још нас праве и - блеса- вим! Па да човек што кажу - не „пукне" од једа и јада!? „Срећом" по Србе, умешао се ту, нешто раније пре г. Полтовог опроштајног интертвју-а, г. Вилијам Монтгомери, претходник г. Полта. Иначе, г. Монтгомери је неколико година седео у Будимпешти и, уз „скромну" суму од $120 милиона, кројио планове - наравно за „наше добро" - са покојним Зораном Ђинђићем, Отпорашима и, обавезним, невладиним организацијама, како оборити Милошевића, да би, чим је он пао, 6. октобра 2000. године, он, г. Монтгомери, могао да се усели у САД амбасадорску фотељу у Београду. Партизански обрачун међу амбасадорима Иекако је г. амбасадор Полт у приличном нескладу - и због тога рекох „срећом" на почетку претходног параграфа - са својим колегом, амбасадором Вилијамом Монтгомеријем. Овај је такође недавно, као некад Мојсије, изашао са својих Десет „непријатних истина" о Србији. У својој шестој „заповести", он каже да су САД биле у „заблуди" о значају Косова за Србе и да су због тога оне „игнорисале" међународно право, а у Десетој, кри- тикујући Запад, за његове „закаснеле" економске бенефиције Србији, каже да оне ипак не би сад могле да „ублаже" српски став о Косову. Човек би сад на ово био принуђен да каже: „хвала Богу" да је једном

стигла бар једна, додуше закаснела и само делимична, истина од стране САД. Грдно би се „опекао" сваки наивчина при оваквом свом добронамерном осећању. Јер, г. Монтгомери ни „и" од истине није имао у виду кад је то изрекао. Био је то његов притајени и партизански обрачун са Бушовом администрацијом, која се, ето, у овом тренутку, затекла са преврућим косовским кромпиром у својим голим рукама. Г. Монтгомери, будући још Клинтонов и г-ђе Олбрајт „кадар", испоручује на тај начин косовски „рачун" Бушу. А све да би, иза тога „рачуна", сакрио како своју личну и свакако немалу улогу главног САД оперативца за прљаве послове на Балкану, тако и целе Клинтонове администрације која је и закувала косовску и СФРЈ свињарију до неслућене људске трагике свих народа бивше СФРЈ а понајвише српског. Што рекао г. Полт у истом интервју-у: „Људи су важнији од парчета земље"?!. И све то, наравно, за - „наше добро”!? „Гром" разголитио амбасадоре, апи и више... И ко зна колико бих се ја још дуго замајавао и губио своје време трагајући за скривеним „истинама" у Полтовом опроштојном интервју-у и у Десет заповести, срећом нису Божје, амбасадора Монтгоме- рија, кад, као гром из „ведрог неба”, распршио је целокупну ту реторику лажи и обмана, нико други већ Џон Болтон, бивши САД амбасадор при Уједињеним нацијама. Пре, међутим, него што будем коментарисао Болтонову изјаву, да кажем нешто и о самом амбасадору. Г. Џон Болтон је каријерни дипломата али важи у дипломатским круговима и Стејт Департману за „недипломатског" дипломату. Овим се хтело рећи да он истину саопштава онакву каква она јесте сама по себи а не дипломатским језиком, без обзира ко његов саговорник био. Изгледа, да је он такав свој недипло- матски однос према истини саопштавао чак и своме шефу, Кондолизи Рајс, шефици Стејт Департмана. Наравно, она то није волела. Не зна шта би с њим? Досетише се она и, вероватно председник Буш, да би тај његов „језик" можда био идеалан за ту страну колонијалну господу окупљену у УН: нека се чује гро- могласни САД империјални глас и нек’ тој господи од њега заклецају колена. Тако је током 2006, после дубоког критичког испитивања пред сенатском комисијом за спољње послове, кандидација Џона Болтона за амбасадора при УН, најзад одобрена од


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.