Page 1

Поводом изјаве амбасадора Болтона

РАЗГОЛИЋЕНА ЈЕ САД АНТИСРПСКА ПОЛИТИКА Већ је постало пословично да све што САД раде у погледу Србије, раде ради нашег српског „добра". Хајде, душмански су нас бомбардовали 78 дана, па смо тај крајње бескрупулозни цинизам некако прогутали. Интервју г. Полта и Десет „непријатних истина" г. Монтгомерија Сад, међутим, одлазећи САД амбасадор из Србије, Мајкл Полт, у свом опроштајном интервју-у, нада се да ће влада Србије, у овом интерегнуму од 120 дана због нове рунде преговора између Срба и Шиптара, „доћи до закључка да овај последњи чин разлаза (губитак Косова), ма колико болан био, води снажној и успешној Србији". Опет, дакле, узимају нам Косово за наше „добро". Тај цинизам је чак и већи, него онај из 1999. Тада су бомбардовали Србију због „касапина" Милошевића, а сад узимају Косово до колонијалности послушној српској и „демократској" влади. Или можда баш због тога... У сваком случају: ем, што нам чине „добро", још нас праве и - блеса- вим! Па да човек што кажу - не „пукне" од једа и јада!? „Срећом" по Србе, умешао се ту, нешто раније пре г. Полтовог опроштајног интертвју-а, г. Вилијам Монтгомери, претходник г. Полта. Иначе, г. Монтгомери је неколико година седео у Будимпешти и, уз „скромну" суму од $120 милиона, кројио планове - наравно за „наше добро" - са покојним Зораном Ђинђићем, Отпорашима и, обавезним, невладиним организацијама, како оборити Милошевића, да би, чим је он пао, 6. октобра 2000. године, он, г. Монтгомери, могао да се усели у САД амбасадорску фотељу у Београду. Партизански обрачун међу амбасадорима Иекако је г. амбасадор Полт у приличном нескладу - и због тога рекох „срећом" на почетку претходног параграфа - са својим колегом, амбасадором Вилијамом Монтгомеријем. Овај је такође недавно, као некад Мојсије, изашао са својих Десет „непријатних истина" о Србији. У својој шестој „заповести", он каже да су САД биле у „заблуди" о значају Косова за Србе и да су због тога оне „игнорисале" међународно право, а у Десетој, кри- тикујући Запад, за његове „закаснеле" економске бенефиције Србији, каже да оне ипак не би сад могле да „ублаже" српски став о Косову. Човек би сад на ово био принуђен да каже: „хвала Богу" да је једном

стигла бар једна, додуше закаснела и само делимична, истина од стране САД. Грдно би се „опекао" сваки наивчина при оваквом свом добронамерном осећању. Јер, г. Монтгомери ни „и" од истине није имао у виду кад је то изрекао. Био је то његов притајени и партизански обрачун са Бушовом администрацијом, која се, ето, у овом тренутку, затекла са преврућим косовским кромпиром у својим голим рукама. Г. Монтгомери, будући још Клинтонов и г-ђе Олбрајт „кадар", испоручује на тај начин косовски „рачун" Бушу. А све да би, иза тога „рачуна", сакрио како своју личну и свакако немалу улогу главног САД оперативца за прљаве послове на Балкану, тако и целе Клинтонове администрације која је и закувала косовску и СФРЈ свињарију до неслућене људске трагике свих народа бивше СФРЈ а понајвише српског. Што рекао г. Полт у истом интервју-у: „Људи су важнији од парчета земље"?!. И све то, наравно, за - „наше добро”!? „Гром" разголитио амбасадоре, апи и више... И ко зна колико бих се ја још дуго замајавао и губио своје време трагајући за скривеним „истинама" у Полтовом опроштојном интервју-у и у Десет заповести, срећом нису Божје, амбасадора Монтгоме- рија, кад, као гром из „ведрог неба”, распршио је целокупну ту реторику лажи и обмана, нико други већ Џон Болтон, бивши САД амбасадор при Уједињеним нацијама. Пре, међутим, него што будем коментарисао Болтонову изјаву, да кажем нешто и о самом амбасадору. Г. Џон Болтон је каријерни дипломата али важи у дипломатским круговима и Стејт Департману за „недипломатског" дипломату. Овим се хтело рећи да он истину саопштава онакву каква она јесте сама по себи а не дипломатским језиком, без обзира ко његов саговорник био. Изгледа, да је он такав свој недипло- матски однос према истини саопштавао чак и своме шефу, Кондолизи Рајс, шефици Стејт Департмана. Наравно, она то није волела. Не зна шта би с њим? Досетише се она и, вероватно председник Буш, да би тај његов „језик" можда био идеалан за ту страну колонијалну господу окупљену у УН: нека се чује гро- могласни САД империјални глас и нек’ тој господи од њега заклецају колена. Тако је током 2006, после дубоког критичког испитивања пред сенатском комисијом за спољње послове, кандидација Џона Болтона за амбасадора при УН, најзад одобрена од


Разголићена ... стране Сената. Негде, међутим, пролетос ове године допрла је до јавности кратка вест да је Болтон поднео оставку. Болтон осујетио САД политику о Косову у УН У својој прексиноћној изјави (9/9/07), рече Болтон, али без много везе са претходним и потоњим текстом, да се Вашингтон „определио" за независно Косово, тек пошто је он напустио дужност САД амбасадора при УН. На основу овог дела његове изјаве, може се претпоставити, да је он спречавао да се званична САД политика (незваничан САД став о Косову био је познат јавности много пре 2006) о независном Косову, као таква, појави пред Саветом Безбдености УН. Пошто је, изгледа, Стејт Департман упорно захтевао да се баш такав став појави пред УН као званична САД политика, амбасадор Болтон, да би остао доследан свом уверењу о Косову, морао је, изгледа, да поднесе оставку. Амбасадор Џон Болтон дао је свој интервју енглеском ВВС (British Broadcasting Corporation) а овај је објављен у његовој емисији на српском језику. На питање какво је његово мишљење о САД политици у случају, као сад, да Резолуција СБ о евентуалној независности Косова, због руског вета, не може да прође кроз СБ, он је рекао: „Мислим да би било погрешно да САД признају једнострано проглашење независности Косова. Једино решење које би било разумно, требало би да проистекне из преговора Срба и косовских Албанаца. Евентуално наметнуто решење, могло би да води насиљу, што није ни у чијем интересу". Интереснтно је да је Болтонов став по овом питању сличан уколико није идентичан са руским односно српским ставом. Раскорак два САД става: садашњег и 15-годишњег О разилажењу у самој ЕУ по горњем питању тј. да ли прихватити или не једнострано проглашење независности Косова, за амбасадора Болтона могло би се то сматрати „срећном" околношћу у смислу корек- ције садашње САД прокламоване политике, јер вели: „то што су Европљани у већини против признања независности Косова без одлуке Савета Безбедности УН (СБУН), могло би да утиче на став САД" (Болтон ту вероватно мисли на промену САД става у односу на једнострано признање независности Косова). С друге, пак, стране, због „кристално јасног" става Русије, амбасадор Болтон, оцењује да ће се СБУН тешко уопште наћи у прилици да о томе (Косову) „одлучује". Поштоје „Питање (Косова) сада измештено из СБУН на шири дипломатски план", Болтон се пита шта очекивати од тога? Под условом да САД остану при свом садашњем ставу, Болтон, изгледа то жали јер каже: „Зато би евентуално САД признање једностране независности Косова деста- билизовало регион и имало управо супротан ефекат од оног коме САД политика тежи већ 15 година". Није потпуно јасно у чему се тачно састојала та 15годишња САД политика о којој говори Болтон, а која - да се закључити - почиње од 1992. године. То је била година кад је битка за разбијање СФРЈ била у пуном јеку. Како су САД ову битку, преко амбасадора Зимермана, још тада без сопственог учешћа, углавном идејно режирале, ипак би се могло закључити, на основу контекста целе Болтоне изјаве, да је реч о тежњи САД да се овај балкански регион, на рујинама бивше СФРЈ, прекомпонује и учини безбедносно ста-

билним. У том смислу, Болтон је у праву, јер објективно говорећи, једнострано признање Косова тачно води у рушење те безбедносне стабилности региона. Директан обрачун са Стејт Департманом На крају своје изјаве, изгледа, да се Болтон директно обрачунава са Стејт Департманом, али чини се, у оном добронамерном смислу тј. да Стејт Департ- мент увиди своју погрешну политику и евентуално измени свој став. Ево, међутим, шта каже Болтон: „До 2006. године (у погледу Косова) циљ је био да се нађе обострано прихватљиво решење. Ја и даље мислим да је то најбољи пут. Но, Стејт Депатман још од распада СФРЈ води антисрпску политику, не разликујући милошевићевску Србију од ове данашње, која је учинила огроман напредак на путу демократизације. Упркос томе Стејт Департман остаје на своме". После тога Болтон је поновио да: „не сумња да постоји могућност да САД признају једнострано проглашену независност Косова" од стране косовских Албанаца. Завршава, међутим: „То би, наравно, била грешка и још увек нисам сигуран да је то неизбежно". Болтонова „револуција" Све у свему, амбасадор Болтон је извршио једну малу али јавну (и ту је поента!) - да тако кажем - „револуцију" у оперативној стратегији САД Стејт Департмана. Раскринкао је његов inner sanctum тј. унутрашњу светост односно тајност његову. Изнео је на јавност да је у основи САД стратегије у процесу раз- бијања СФРЈ доминирала „антисрпска" политика и да је та политика и данас још увек важећа. Индиректно је г. Болтон тако открио, такође, да је не само Косово већ да је таквом антисрпском политиком инспирисан Хаг, Сребреница, тенденција да се Република Српска сруши и утопи у централистичку БиХ и, најзад, да се Србија уништи као политички субјект. Као што је распарчана СФРЈ, од те антисрпске САД, још увек, по Болтону, важеће политике, потиче и садашње распарчавање Србије. Косово и Ахтисаријев план су само почетни степен, јер следе још: неки, за почетак, конфедерални однос Србије и Војводине, из чега лако, временом може произаћи и њена независ- ност; и, такође за почетак, нека „суштинска" аутономија за Санџак из које, такође доцније, може да настане неки нови а ла Ахтисари план којим би се отуђио Санџак од Србије и прикључио муслиманској БиХ, а сама Србија свела практично на београдски пашалук.

IZ SADRŽAJA Imperija u rastrojstvu ......................................................................... 5 Atak na NATO je napad na D.S. i njenog predsednika ................... 8 Tajni američki plan za Srbiju ............................................................ 11 Strajk kao dijeta ................................................................................. 15 Vidovdan, borba neprekidna .............................................................. 17 Rusija će odlučno biti na strani Srba................................................. 20 Ako se Radovan preda, Republika Srpska će nestati ...................... 23 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (125) ................... 27 Arnautaši (2) ........................................................................................ 29

2

Iskra l.oktobar 2007.


Открића Болтона су драматична сем за Србе Све ово, наравно, за Србе није ништа ново, јер су они у том смислу писали и пишу већ годинама, али то је с лакоћом одбијано од стране САД амбасадора Полта и Монтгомерија и њима сличнима из САД администрације, или теоријом завере, или српским национализмом или избегавањем Срба да се „суоче са прошлошћу" и да се ipso facto окрену богатој будућно- сти у ЕУ и „евро-атланским" интеграцијама. Једна је, међутим, ствар српско „рентгенизи- рање" САД антисрпске политике, које, као што смо видели, моћна САД пропагандна машинерија, може лако да обезвреди, али потпуно друга је ствар, кад разголићење те политике дође од човека који је - да тако кажем - „одрастао" у Стејт Департману. Ту никаква пропаганда више не помаже. У таквом случа- ју Стејт Департман прибегава давно опробаном сред- ству - ћутању! А колико ја видим, циљ изјаве г. Болтона је био да Стејт Департман некако сам дође до уверења да је крајње време да се мења САД политика не само према Косову већ и према Србима. Као што је већ речено, иступ амбасадора Болтона, објављен је на ВВС-у на српском језику. Да ли и на неком другом језику - не зна се. У САД штампи и ТВ - колико је мени доступно - нема уопште никаквог помена или коментара у вези са овом Болтоновом изјавом. Другачије виђење Болтонове изјаве Условно говорећи, а с обзором, дакле, на чињеницу ћутње, могућа је бар једна другачија интерпретација иступа г. Болтона. Наиме, САД админи- страција је увидела да је Ахтисаријев план мртав. Треба то некако саопштити Шиптарима. Зна Стејт Департман да они помно прате не само вести о Косову на албанском већ и на српском језику, па је Болтону дозвољено (јер постоји обавеза по којој бивши службеници не смеју да критикују САД текућу поли- тику) да изађе са својим интервју-ом на српском. Прелиминарна радња са Болтоном је, дакле, успела. И, ево, сад прилика да се то директно саопшти косовским Албанцима тајним дипломатским путем, наравно. Најискреније смо мислили да за Косово обезбедимо независност од Србије, али, ето, тај Болтон је издао целу ствар - открио за јавност нашу антисрпску стратегију. Ви ћете сад разумети да ми немамо друге, већ да вам гарантујемо независност, али под нешто измењеним условима. Уствари, ви ћете бити потпуно независни, сем што не бисте, бар за прво време, имали столицу у УН. Ви ћете, дакле, практично бити потпуно независни јер сте само формално под Србијом. Још више, Србију обавезујемо да више никад не може доћи да њене војне интервенције на Косову. Најзад, и Косово и Србија ће у ЕУ, па ће њен утицај бити практично сведен на нулу. Него ви пожурите, укључите се у преговоре са Србијом. Захтевајте и обезбедите своје место у срп- ској формули: „више од аутономије, мање од неза- висности". Гарантујемо - много ћете постићи. Најзад, из такве сутуације релативно је лако, временом, изво- јевати чак и пуну независност!

Bolton upozorava na posledice priznavanja nezavisnosti Kosova Bivši ambasador SAD u UN Džon Bolton ocenio je da bi bilo pogrešno da SAD priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da bi rešenje tog pita- nja trebalo da proistekne iz pregovora dve strane. U emisiji Bi-Bi-Sija na srpskom jeziku on je, tako đe rekao da američki Stejt department "još od ras- pada SFRJ vodi antisrpsku politiku", ne razlikujući današnju demokratsku Srbiju od one iz vremena režima Slobodana Miloševića. "Mislim da bi bilo pogrešno da SAD priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jedino rešenje koje bi bilo razumno trebalo bi da proistekne iz pregovora Srba i kosovskih Albanaca. Eventualno nametanje rešenja moglo bi da vodi nasilju što nije ni u čijem interesu", rekao je Bolton. Prema njegovim rečima, to što su "Evropljani u većini protiv priznavanja nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti, moglo bi da utiče na stav SAD". Pošto je stav Rusije po pitanju Kosova "kristalno jasan", Bolton ocenjuje da će se Savet bezbednosti UN "teško uopšte naći u prilici da o tome odlučuje". "Pitanje je sada izmešteno iz Saveta bezbed- nosti na širi diplomatski plan. Zato bi eventualno američko priznavanje jednostrano proglašene nezavis- nosti Kosova destabilizovalo region, i imalo upravo suprotan efekat od onog kome američka politika teži već 15 godina", kaže bivši visoki američki zvaničnik. Bolton kaže da se Vašington opredelio za nezavisnost Kosova tek pošto je on napustio dužnost ambasadora SAD u UN. "Do 2006. godine cilj je bio da se nađe obostra- no prihvatljivo rešenje. Ja i dalje mislim da je to najbolji put. No, Stejt department još od raspada SFRJ vodi anti- srpsku politiku, ne razlikujući Miloševićevu Srbiju od ove današnje, koja je učinila ogroman napredak na putu demokratizacije. Uprkos tome, Stejt department ostaje pri svome", dodaje Bolton. On je ponovio da "ne sumnja da postoji mogućnost da SAD priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova". 'То bi, naravno, bila greška i još uvek nisam si- guran da je to neizbežno", rekao je Bolton. 10.9.2007. <pressonline.co.yu>

Press

Н. Љотић

Iskra 1. oktobar 2007.

3


Susret sa dr Emilom Vlajkijem u Torontu

PODRŽAVANJEM MUSLIMANA SAD DESTABILIZUJU EVROPU Dr Emil Vlajki, predratni profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, trenutno predavač u Banjaluci, boravio je ovih dana u Kanadi, gde je svo- jevremeno dugo predavao na Karlton univerzitetu u Otavi. U posetu ga je, kako kaže, "dovukla" nostalgija za sre ćnom zemljom u kojoj se našao devedesetih godina prošlog veka, početkom rata u bivšoj Jugoslaviji. Pod nazivom "Kosovsko raspeće Srbije" u Beogradu je nedavno, kao posebna knjiga na engleskom i srpskom jeziku, objavljen odeljak o Kosovu iz Vlajkijevog dela "Novo totalitarno društvo i destrukcija Jugoslavije", tako da se tema južne srpske pokrajine prirodno nametnula prilikom našeg susreta sa profesorom u Torontu, pre svega zbog promena koje je doneo povratak Rusije na svetsku političku scenu. - Amerikanci od raspada Sovjetskog Saveza imaju jedan jedini cilj - da drže Evropu "pod svoje" i to rade na tri načina: prvi je stvaranje ili iniciranje niza balkanskih ratova kako bi preko NATO-a došli i do poli- tičke, a ne samo vojne kontrole, drugi je obnavljanje i nastavak hladnog rata prema Rusiji, a treći je stvaranje niza islamskih entiteta u srcu Balkana - kaže dr Vlajki. - Dakle, sve što je islamsko i muslimansko oni podržavaju aktivno i na taj način misle da destabilizuju Evropu. Pri tome ih uopšte ne zanima to što se Evropa 13 vekova borila protiv islamizacije svog kontinenta, a oni to prak- tično na silu sprovode već od početka devedesetih go- dina. To će, naravno, kulminirati time što će Amerikanci unilaterarno priznati Kosmet ili, kako oni kažu, "Kosovu nezavisnost" (u to sam apsolutno siguran). To je američka administracija i tu nema veze da li je na vlasti Klinton ili Buš, to su "Ijudi od slame" i oni izvršavaju naredbe onih koji su u senci, naročito multi- nacionalnih kompanija. Pored toga, oni imaju planove i geostrateško ponašanje za svaku regiju zemaljske kugle i to izvršavaju na jedan tehnički način, ne poznavajući suštinu stvari. Kad to kažem, mislim na sledeće: oni su doveli na vlast, kad su organizovali svrgavanje Miloševića, svoju ekipu u Srbiju, naravno uz pomoć nevladinih (špijunskih) organizacija i mislili su da je Srbija potpala pod njihovu interesnu sferu. Pošto nemaju pojma o Balkanu i njegovom mentalitetu, mislili su da se niko neće protiviti u Srbiji tome što će Kosmet predati Albanicima i stvoriti albansku, islamsku državu, što je njima glavni cilj. I tu su se prevarili zbog toga što, s jedne strane, nijedan srpski političar nikada ne bi smeo tako nešto potpisati, a s druge, došlo je do "fenomena Putin" koji je, verovatno, nakon Petra Velikog, Katarine i Staljina jedan od najvećih ruskih državnika svih vreme- na. Stvari su se zaoštrile između Rusije i Zapada na nivou hladnog rata, jer Putin ne popušta i vrlo mu je važno, uzgred rečeno, da Srbija bude u njegovoj interes-

noj sferi jer to znači biti u centru zemalja NATO pakta, dakle Mađarske, Bugarske, BiH, koja će ubrzo to posta- ti, i na neki način tako parirati NATO organizaciji. Dakle, Putin je postao zaštitnik Srbije što se Kosmeta tiče. Amerikanci nisu računali s tim momentom kao ni sa činjenicom da ne mogu preći taj neki prag da jedno- stavno oduzmu Kosmet i poklone ga nekom drugom. Sad je situacija vrlo oštra i može rezultirati čak oružanim sukobima na tom području. Podrška Rusije Mnogi kažu da Rusija preko Srbije zadovoljava samo svoje interese? - Rusija je velika sila i njen nacionali interes je kao i kod Amerike - svetski. Naravno da Rusija iz geostrateških i geopolitičkih razloga nastupa kao velika sila i brani nešto iz svojih državnih razloga, ali mislim da stvar nije toliko jednostavna. Stvar je komplikovanija, utoliko što je pored Rusije i Srbija autohtoni slovensko pravoslavni narod. To nisu ni Rumuni, ni Bugari, Grci to nisu radi jezika, prema tome nekakav autentični duh slavensko-pravoslavni postoji jedino kod Srba i Rusa. Postoje dokazi da Amerikanci, iako su plaćali ekipu koja je sada na vlasti, nikada nisu verovali Srbima zbog tih nekih duhovnih spona između Rusa i Srba, a sreća je što se pojavila Rusija, inače bi se komadanje Srbije nastavi- lo. Kako vidite budućnost Kosova i Srbije? Šta Srbija treba da radi? - To je vrlo teško pitanje zato što se tu nameću dve opcije. Najlogičnije bi bilo da nezavisnost Kosmeta Srbija nikad na prizna, bez obzira na to što je situacija sad takva da to trenutno ništa ne znači. Ali, situacija se geostrateški menja. Jednoga dana uticaj Amerike na Balkanu neće biti takav kao sada. To će se i desiti samo uz jednu nijansu: da li se uz to treba aktivno suprotstavi- ti kada SAD i Zapad - Francuska i Nemačka - unilateral- no priznaju Kosmet, ili treba ostati na verbalnom negi- ranju tog čina po sistemu "uradili smo šta smo mogli". Zato postoji druga varijanta koja je realističnija - pošto u jednom delu Kosmeta (Kosova) postoji većinsko srpsko ts stanovništvo (ono malo Srba što je ostalo), onda bi, kada se proglasi ta unilaterarna nezavisnost Kosmeta, trebalo sa vojskom upasti u taj deo koji je nastanjen Srbima i vojno osigurati taj deo svoje teritorije, a veći deo pre- pustiti Albancima. Pored svega, treba kazati da je Srbija po rezoluciji 1244 imala pravo da na Kosmetu ima svoje kontingente vojske, policije, administracije i da ovoj proameričkoj ekipi koja je vladala Srbijom nije padalo na pamet da to svoje pravo realizuje... 10.9.2007. <antic.miroslav@gmail.com>

4

ANTIC.org-SNN

Iskra l.oktobar 2007.


Осврт на презадуженост САД и њене светске последице

Империја у растројству Укупан дуг грађана Сједињених Држава се крије, али независни стручњаци процењују да је нарастао на скоро 100.000 милијарди долара. Можете ли да замислите која је то количина новца? Сваки грађанин Империје дугује преко 300.000 долара. То практично значи да је презадужено и оних 40 милиона грађана који немају социјапно и који, у недостатку крова над главом, живе на улицама Империје У протеклих неколико недеља грађани Србије су остали ускраћени за праве информације о дешавању на финансијским тржиштима у САД. Пад берзе и пумпање штампаних долара у оболеле финан- сије Империје, нису били важни за наше сензациона- листичке медије. Важније вести биле су да је једна баба у околини Ниша видела ванземаљца, да су научници изашли на лице места да премере трагове и утврде да то, ипак, није био ванземаљац, да су медведи појели пијаног и обнаженог младића, што је драстично повећало број знатижељних посетилаца месту трагедије, да је деда признао да је две године силовао унуку, да је Жељко Митровић признао да има једну милијарду евра и да не познаје Вештицу с Дедиња, и да су наши политичари тако лепо поцрнели на летовању да је отворен конкурс за нај-туристу лета! Такмичаре ће оцењивати 60 одсто грађана Србије који живе на егзистенцијалном минимуму од два долара дневно. Због тога сам одлучио да објасним шта се то дешава у Империји како нас не би изненадио бродолом који следи. То што је тренутно одложена несрећа, није знак оздрављења тешко оболелог пацијента, него наставак његове агоније. Покушаћу на најједноставни- ји начин да објасним о чему се ради. Наиме, 9. августа ове године дошло је до значајног пада акција на Њујоршкој берзи што је, према закону спојених судова, довело до пада акција на већини светских берза. Брзина којом се финансијски вирус пренео на светске берзе је застрашујуће опасна и то је најбољи доказ да живимо у глобалном селу, у коме се више ништа не може сакрити. Прави узрок пада акција је крах хипотекарног тржишта, односно признање зеленашких банака да не могу да наплате хипотекарне кредите од презадужених грађана САД. Укупан дуг грађана Сједињених Држава се крије, али независни стручњаци процењују да је нарастао на скоро 100.000 милијарди долара. Можете ли да замислите која је то количина новца? Сваки грађанин Империје дугује преко 300.000 долара. То практично значи да је презадужено и оних 40 милиона грађана који немају социјално и који, у недостатку крова над главом, живе на улицама Империје. Презадужени грађани више не могу да отплаћују кредите паразитским банкама и оне, ради

Iskra 1. oktobar 2007.

обезбеђења наплате кредита, узимају некретнине на које су ставиле хипотеку, али не могу одмах да их про- дају. Услед велике понуде и мале тражње долази до пада цена некретнина, што још више погађа како банке, тако и поробљене грађане. Банке губе толико потребну ликвидност, многе постају несолвентне и онда, приморане да се спасавају банкротства, почињу да продају акције на берзама. Поново делује закон понуде и потражње, па банке, услед хитности за свежим новцем, обарају цене акција, што директно води паду саме Њујоршке берзе, а самим тим и паду осталих берзи које су пупчаном врпцом везане за америчке. Наркотизовано финансијско тржиште и тржиште папира почињу да горе. Једини начин да се спасе такво тржиште је да се убаци свежа крв у оболели финансијски систем. Империја се понаша као вампир који се храни крвљу нових жртава. Без нове крви она не може да живи. Верујем да је многима поз- нато да вампирска Империја мора свакога дана да усиса неопходну дозу од чак три милијарде долара страних инвестиција како би могла некако да продужи агонију. Овога пута, због краха хипотекарног тржишта, пуштено је свежег новца: у првој недељи 71 милијарда долара, после те недеље још 14 милијарди, одмах после тога још осам милијарди, а ове недеље се припрема ново освежење од 60 милијарди долара. Нажалост, то није било све. Морале су да интервенишу и централне банке Јапана, Аустралије, Јужне Кореје, Немачке, Енглеске, Француске, па чак и Кине и Русије. Истина је да су Руси с три милијарде долара бранили пад рубље, односно, хајде да будемо потпуно отворени, дипломатски су ту своју помоћ приказали кроз изненадни пад рубље која је, према мом мишљењу, програмирано пала. Руске девизне резерве средином августа достигле су око 450 милијарди долара; оно што се званично приказује, то су треће девизне резерве света, мада се процењује да преко 150 милијарди нафтних и гасних долара Путин држи скривене за нека лоша времена. Дакле, постоје реалан простор да рубља ојача чак за 25 одсто, а не да се интервенише за одбрану рубље. Све то показује колико су болесне финансије Империје озбиљан свет- ски проблем. Тврдња нобеловца и гуруа неолиберализма, монетаристе Фридмана - да је добро док Америка убризгава нове доларе у систем и за те доларе купује сировине по свету, нарочито толико дефицитарну нафту, али да није добро када се ти долари враћају у САД показала се као вулгарни ма- кијавелизам који, на дужи рок, доноси велику несрећу америчкој држави. Шта, заправо, ради олигархија у САД? Без обзира на то којој политичкој опцији припадала, олигархија се понаша на исти начин као што се понашао Милошевић. Сједињене Државе штампају паре без покрића. Тачније, да би како-тако одржали постојећи систем, да би спречили банкрот и пропаст система, да би избегли стравичну социјалну револуци- ју и грађански рат у држави, олигарси САД настављају да убацују све безвредније хартије у финансијски сис- тем света. Пошто је злато намерно потиснуто као

5


Империја . .. средство међународне обрачунске вредности у корист папирнатог долара, пошто се трошкови штампања долара процењују на три цента, тако да је зарада на монети од једног долара најмања, а на 100 долара највећа, САД су пребациле своју болест као проблем читавом свету. Због тога интервенишу друге земље. Чак и Кина која има највеће суфиците у трговини са Сједињеним Државама. Русија је дала мало новца да би спасла болесника, али сасвим довољно да покаже да је забринута за његово оздрављење. Некада су Византију звали - болесник на Босфору. У својим колумнама већ читаву деценију Америку називам - Империја у растројству. Колико сам био у праву потврђује и Дејвид Вокер, шеф владиног Бироа за књиговодство (ГАО) америчког конгреса. Његова недавна изјава дубоко је забринула америчку јавност јер је први имао снаге и храбрости да нацији саопшти поразну истину да ће се Америка уништити као својевремено Римска империја. Он тврди да се америчка влада налази на "горућој платформи” неодрживих политика и праксе која се темељи на фискалном дефициту, хроничном недостатку средстава за здравство, неконтролисаној имиграцији и превеликој оптерећености војске на прекоморским подручјима. Све то ће довести до несагледиво велике кризе уколико се хитно нешто не промени. Његове дугорочне симулације показале су како САД ускоро чека пораст пореских стопа, кидање владиних служби и масовна ликвидација америчког дуга у страним банкама. Посебан проблем настаће од следеће године када отпочне нагло пензионисање послератне ”беби-бум” генерације, порастом здрав- ствених трошкова, падом каматних стопа и све већим ослањањем на страни капитал. На крају, књиговођа тврди да постоји забрињавајућа сличност садашње ситуације у САД и оне која је претходила паду Римског царства. То се пре свега односи на "колапс моралних вредности и политичке културе код куће, препотентну и преоптерећену војску у иностранству и фискалну неодговорност централне владе”. Књиговођама морамо веровати. Они најбоље познају право стање рачуна у земљи. Овај књиговођа Вокер је превазишао све своје колеге јер историјски зна да размишља. Убацивањем моралних вредности у дијагнозу стања само потврђује да је изузетно тален- тован и да ствари поставља у целости. Једном речи, потврђене су моје тврдње да се Империја налази у расулу. Како може да се изађе из тог стања? Према моме мишљењу, на четири начина. Први, да олигархи- ја САД изазове трећи светски рат који се неће водити на њиховој територији и из кога ће САД изаћи оснаже- на, јер ће се ослободити свих дугова штампањем новог долара, коме ће се извршити деноминација. Друго, проналажењем нових потрошачких производа масовне културе који ће се производити и лиценцирати искључиво у САД. Трећи, да новим космичким истраживањима почну да се експлоатишу сировине из свемира, које ће заменити нафту и гас као енергетске покретаче новог развоја. Четврто, социјална револу- ција у САД која ће потпуно изменити карактер друштва и сломити моћ Империје. Шта ће се стварно десити? То не зависи више само од наркотизоване олигархије Империје. Важну улогу у избору могућих сценарија имаће: Кина, Русија, Индија, Јужна Америка и Иран. Они ће морати да

SPORAZUM HOLBRUK - KARADŽIĆ POSTOJI Tvrdnje da sporazum Holbruk - Karadžić ne pos- toji, koje sam iznio prije nekoliko mjeseci, sada ne bih mogao da potvrdim, jer postoje dokazi koji upućuju na stvarno postojanje sporazuma, rekao je Rasim Ljajić, predsjednik Nacionalnog savjeta za saradnju s Haškim tribunalom. Ljajić tvrdi da postoje čvrsti dokazi da je Radovan Karadžić zaista napravio sporazum s Ričardom Holbrukom. - Za Karadžića apsolutno ne posjedujemo nikakvu informaciju, osim što, moram da kažem, u ovim istražnim radnjama koje vršimo, mnogi svjedoci su nam govorili da je Karadžić zaista napravio neki sporazum s nekadašnjim američkim izaslanikom Holbrukom - kazao je Ljajić. On tvrdi da su svjedoci bukvalno do detalja opisali na koji se to način dogodilo i dodaje kako ranije nije vjerovao da je takav dogovor sklopljen. - Prije nekoliko mjeseci sam rekao da ne vjeru- jem da taj sporazum postoji. Sada kad bi me pitali ne bih tako decidirano mogao da tvrdim - rekao je Ljajić. On je rekao da Karadžić ne može da bude obaveza Srbije kada je u pitanju pronalaženja bjegu- naca. "Fokus" je u maju ove godine pisao o postojanju sporazuma Holbruka s nakadašnjim predsjednikom RS. Prema sporazumu, potpisanom od strane Holbruka i Karadžića, tadašnji predsjednik RS obavezao se da će podnijeti neopozivu ostavku na sve državne funkcije, do kada neće donositi partijske i državne odluke. Neće uticati ni na druge, ukoliko se odluke tiču ratnih operacija u BiH, dislociranja civilnog stanovništva i nekoiiko drugih obaveza. Vlada SAD s druge strane obavezala se da će Karadžića obavezati o svakom eventualnom narušava- nja njegove bezbjednosti. SAD su Karadžiću na raspola- ganje stavile i sumu od 600.000 KM za održavanje nje- govog načina života. Fokus, 10.9.2007.

Kremanović

направе савез за решавање насталог проблема. Европска унија је остарела, склеротична уседелица која живи од успомена из девојачких дана. Њу више нико ништа не пита. Јапан је превише фрустриран Империјом. Планета је угрожена због тешке болести Империје. Империја се распада. То тврди њихов књиговођа. Свет је уплашен. Само ми, Срби, немамо времена за страх... Нама ванземаљци долазе у посету. Научници излазе у њиве да то провере. "Пинков" милијардер не познаје Вештицу с Дедиња. ДОС је потврдио лус- трацијом да није било никаквих вештица. Грађани стоје у реду пред кавезом и чекају да их медведи поједу, јер је и то боље него да наставе да се опијају магијом политичких демагога док примају два долара дневно. Таблоид 136, 7.9.2007. <tabloid.co.yu>

6

M.

Бранко Драгаш

Iskra l.oktobar 2007.


ZASTO SRBIJA OPTUZUJE NATO DA НОСЕ DA STVORI SVOJU DRŽAVU NA KOSOVU? Britanski profesor Mark Almond kaže da je jedinstvo Tadića i Koštunice, pa i celokupne političke scene u Srbiji, oko Kosova iznenadilo Ameriku i Evropu Zvaničnici Vlade Srbije iz redova DSS-a već tri nedelje pozivaju Sjedinjene Države da odustanu od, kako navode, stvaranja NATO države na Kosovu i da se zvanično odreknu Ahtisarijevog plana. Zahtev o povratku srpske vojske i policije u pokrajinu samo je pojačao anti NATO kampanju čije bi posledice, procenjuju brojni posmatrači, mogle uskoro da budu vidne i čini se dalekosežne kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Koliko je, ima li se sve to u vidu, onda važno jedinstvo srpske političke elite u daljim pregovorima o Kosovu i koliko je ono uopšte zaslužno za ono što zvanični Beograd tvrdi da je postigao do sada - odla- ganje rešenja, podrška Rusije i nedoumice unutar Evropske unije? BBC je odgovor na to pitanje potražio od Marka Almonda, profesora savremene istorije na Orijel Koledžu Univerziteta u Oksfordu i stručnjaka za Balkan: "Kakvi god bili ciljevi bilo koje srpske vlade, ako dođe do razlika između premijera i predsednika, ili između stranaka vladajuće koalicije, to slabi njenu pre- govaračku poziciju... Moram da kažem da su Amerikanci i Evropljani bili iznenađeni jedinstvom Koštunice i Tadića, pa manje više i celokupne srpske političke scene, po pitanju Kosova. To jedinstvo, uz pretnju ruskog ili kineskog veta, dovelo je do ove sadašnje, druge runde pregovora o Kosovu i, barem, odlaganja onog što su NATO i Evropska unija očeki- vali. Ako govorimo o faktoru SRS, nije jasno da li bi Radikali verovali Koštunici posle one bizarne epizode prvo imenovanja pa potom smene, radikalskog predsednika skupštine posle izbora početkom ove godine... U svakom slučaju u NATO-u i dalje postoji zabrinutost da bi, ako izvrše prejak pritisak, mogli da radikalizuju Srbe na neki nepredvidljiv način". Slična opasnost, dodaje profesor Mark Almond, postoji i kada je reč o kosovskim Albancima pri čemu je NATO u tom kontekstu suočen s još jednim problemom: "U zapadnoj Evropi, i donekle u Severnoj Americi, podrška za kosovske Albance nije više onako jaka kao što je bila pre osam godina. Sve je prisutniji skepticizam kada se govori o održivosti novih mikro- država. Pogledajte samo Istočni Timor koji je, istini za volju, na drugom kraju planete, ali je veoma sličan fenomen države koja je urođeno ekonomski neodrživa. Nije mali broj onih u Evropskoj uniji, i tu ne mislim samo na Grke, koji sve glasnije postavljaju pitanje da li Unija treba da podržava dalju frag- mentaciju Balkana". Kada je reč o retorici protiv NATO koja se ovih dana učestalo koristi u Srbiji, profesor Almond sa

Iskra 1. oktobar 2007.

Univerziteta u Oksfordu kritikama alijanse nabijene izjave dovodi u vezu sa dešavanjima daleko od srp- skih granica: "Prisutno je mišljenje da će na predsto- jećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji glavni faktor biti ruski nacionalizam. Prema tome, ako se predstavi kao neko ko podržava suštinu ruskog nacionalizma, a to je da ne želimo da nas Amerikanci i NATO više maltretiraju, Beograd računa da će učvrstiti podršku Moskve kada je reč o Kosovu... Trenutno se interesi Ijudi oko Koštunice i interesi Moskve podudaraju ali tu uvek postoji opasnost da Rusi i Amerikanci naprave odvojen sporazum i da Rusi, kao i nekoliko puta ranije, ostave Srbiju na cedilu". Mark Almond kaže da nijedno, osim rešenja zasnovanog na malo verovatnom sporazumu Beograda i Prištine, ne donosi NATO-u i Zapadu u celi- ni ono do čega im je najviše stalo: "Problem za međunarodnu zajednicu, a posebno za NATO, je što je nemoguće zamisliti istinski nezavisno Kosovo s kojeg ona može da ode i kojem neće biti potrebno prisustvo međunarodnih snaga. Iz toga proističe pitanje kakvo će biti to Kosovo koje ćemo morati da podržavamo i štitimo što je dovoljno težak posao i bez Srbije i Rusije koje ne sarađuju. Drugim rečima, Kosovo je trenutno "de fakto" nezavisno od Srbije i treba po svaku cenu izbeći izbijanje nove krize radi stvaranja i "de jure" nezavisnog Kosova pod okolnostima u kojima bi položaj Amerikanaca, Britanaca, Francuza i Nemaca bio gori nego što je danas". Britanski stručnjak za Balkan Mark Almond, u intervjuu za BBC, kaže i da Amerikanci i Britanci, kao vodeće vojne sile u NATO, zbog preopterećenosti nji- hovih vojnih efektiva u Iraku i Avganistanu, tragaju za rešenjem Kosovskog pitanja čiji bi teret podneo neko drugi. A to je, opet, malo verovatno sve dok postoji mogućnost obnove sukoba koja se, u nedostatku spo- razuma između Beograda i Prištine, ne može isključiti: "Postoji nekoliko mogućnosti. Prva je takozvani "Veliki sporazum" Amerikanaca i Rusa o svim nerešenim separatističkim pitanjima, drugu bi činio nastavak sta- tus kvoa a treću situacija u kojoj bi Zapad jednostrano priznao nezavisno Kosovo. Ovo poslednje direktno vodi odvajanju severnog Kosova čime bi položaj Zapada bio još komplikovaniji... Prema tome, sadašnja nezadovoljavajuća situacija je na neki način, bar sa stanovišta Zapada, najmanje očajna opcija. Da li je to tako i za Srbe i Albance sasvim je drugo pitanje", oce- nio je u razgovoru za BBC profesor savremene istori- je na Orijel Koledžu Univerziteta u Oksfordu BBC,

21.8.2007.

<www.bbc.co.uk>

7


Вилијем Монтгомери, наставља пропаганду српског разједињавања око Косова

АТАК НА НАТО ЈЕ, ЗАПРАВО, НАПАД НА ДЕМОКРАТСКУ СТРАНКУ И ЊЕНОГ ПРЕДСЕДНИКА Ниво антипатије према НАТО у Србији и дан- данас остаје висок. То није само због тога што је НАТО водио бомбашку кампању 1999. и присилио српске војне и полицијске јединице на повлачење с Косова. То, такође, има везе с начином како је кампања бом- бардовања била вођена (с толиких висина да су направљене значајне грешке које су за резултат имале "колатералну штету") и изабраним метама (цивилни мостови на Дунаву, на пример). Иронија је, међутим, да је након 1999. НАТО добро сарађивао са Србијом. Мада је војни фокус на почетку био на обезбеђењу Косова од Милошевићевих снага, ускоро је постало јасно да је главни задатак с којим се суочио - и с којим се суочава и данас - била заштита Срба и других етничких мањина на Косову од освете косовских Албанаца. Ово схватање било је потврђено таласом насиља против косовских Срба, који се догодио одмах након повлачења српских снага. Српске енклаве на Косову и верске споменике даноноћно штите војници КФОР предвођени НАТО. Поред тога, српска влада и НАТО/КФОР делотворно су сарађивали у акцијама против албанске побуне у Зони копнене безбедности (ЗКБ) у јужној Србији у 2000/2001. Верујем да је то била значајна преломна тачка, пошто је први пут, бар у последњих 15 година, српска војска успешно радила у партнерству с НАТО уместо на супротним странама. Општи повратак ЗКБ под српску контролу био је тако успешан, да су командант копнених војних трупа (генерал Крстић) и координатор за јужну Србију Небојша Човић били поз- вани у штаб америчких снага у Европи (који се налази у Штутгарту) да одрже детаљни брифинг о својим постигнућима. Они су сличан брифинг одржали и амбасадорима НАТО у Бриселу и сусрели се с гене- ралним секретаром НАТО. У исто време, руски учинак на Косову био је све друго само не звездан. Пре свега, док су имали војне јединице на Косову као део напора КФОР, уопште нису деловали против инфилтрације оружаних албанских екстремиста у Копнену зону безбедности. Њихове трупе у суштини су остајале у својим објекти- ма и нису ишле у патролу, остављајући свој сектор потпуно отвореним. Сједињене Државе морале су да пошаљу неке од наших јединица да помогну да би се појачала контрола граничне линије. Мада би неко могао помислити да ће због наводних просрпских тен- денција, руске трупе бити посебно тврде према косовским Албанцима, изгледа да је било супротно. Поред тога, њихова одлука да напусте КФОР и повуку све своје мировне снаге с Косова била је последњи корак који би неко могао очекивати од нације која сада поставља "црвене линије" које се не могу прећи. Они би извесно имали далеко више утицаја да су њихове трупе још на терену. Шта онда закључити из понављаних напада на НАТО од стране високих руководилаца Демократске странке Србије? На први поглед, они изгледају

8

промашени и лоше временски планирани. Политичке одлуке о будућности Косова, бар на међународном плану, донеће чланице Европске уније, Сједињене Државе и Русија. НАТО ни на који начин није био цен- тар било каквих напора током последњих неколико година да се разреши косовска ситуација. Осим тога, последња рунда консултација о будућем статусу Косова тек је започела. Откуд сада опредељење за тучу с једном институцијом која је у основи на маргина- ма ове битке? У ствари, постоји неколико разлога: а) То се добро уклапа у виђење света Владимира Путина. Називање независног Косова "НАТО државом" је у складу с филозофијом хладног рата, коју Путин све више промовише. Изгледа да Русија окупља блок земаља којима је једина заједничка ствар нетрпе- љивост према Западу. Србија се креће све даље и даље низ ову клизаву падину, вероватно верујући да не предузима било какве кораке "који се не могу преокренути". б) НАТО је лакша мета него ЕУ. Анкете стално показују да се на ЕУ у Србији гледа далеко позитивни- је него на НАТО. Нападање НАТО кошта мало, а при том још више издиже профил косовског питања. Нападање ЕУ, која ће у било којем сценарију одиграти главну улогу у било каквој будућности Косова, бар засад није мудро. ц) Док је у очима Запада НАТО/КФОР заштита косовских Срба нешто што би српска страна требало да цени, националисти ће једноставно рећи да Срби не би били у положају у којем се данас налазе да је безбедност остављена у рукама српске војске и поли- ције. Они указују на део Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која позива на повратак ограничених српских снага да обезбеде религиозна места и питају зашто то никад није примењено. Зато се напори НАТО оштро одбацују па чак и критикују као свесно недо- вољни. Све то било је појачавано сталним преопти- мистичким проценама безбедности које КФОР даје већ годинама после 1999. д) Гледајући унапред на могућност једностра- ног проглашења независности од стране косовских Албанаца, ДСС предвиђа могућност сукоба између делова КФОР и косовских Срба који одбијају да прих- вате независност Косова. Мада су сви горе поменути разлози тачни и делови једне слагалице, далеко нај- важнији разлог је: е) Домаћа политика. ДСС је незадовољна владином коалицијом, где већину министарских позиција држе друге партије. Незадовољна је и личном популарношћу председника Тадића. Незадовољна је падом своје популарности у становништву. И посебно је незадовољна анкетама које показују да је ДС далеко популарнији од ДСС. И, ДСС зна да нема стварне наде да привуче гласове

Iskra l.oktobar 2007.


радикала или социјалиста. Рекао сам много пута да је Зоран Ђинђић поделио бирачко тело на три групе: тврдокорне националисте; прозападне, демократски оријентисане умерењаке; и средњу групу с национа-лис- тичким тенденцијама која је такође желела корист од ближих односа са Западом. Управо је ова последња група сада циљ осветничког напада ДСС. Они покушавају да у тој групи изазову националистичке тенденције. Кампања против НАТО смишљена је да постигне управо то. Они тиме свесно доводе ДС у незгодан положај. ДС је присиљена да игнорише све гласнију реторику против НАТО или да је нападне. Ако је буде игнорисала, што је досад радила, допушта да ДСС планира правац којим ће ићи Србија и, такође, изгледа слаба. Ако, међутим, нападне те изјаве, присиљена је да делује као да брани институцију (НАТО) која је у Србији данас врло непопуларна. Коначни резултат, бар досад, јесте да је министар иностраних послова у Брисел однео документ о Партнерству за мир у коме је измењена договорена реченица да је циљ Србије ближи однос с евроатлантским институцијама да би се елиминисало помињање НАТО. Зато је атак на НАТО заправо напад на Демократску странку и њеног председника. То се, такође, показује у напору ДСС да одложи председ- ничке изборе након окончања 120-дневног периода консултација о Косову (10. децембар). То у пракси значи да ДСС или преферира неког радикала као председника уместо Бориса Тадића (што би био резултат избора који би уследили после било каквог унилатералног проглашења независности), или свесно намеће ову опцију како би се Западу дао још један раз- лог да спречи било какве унилатералне кораке косовских Албанаца. И, вољна је да избегне ближе односе са Западом у корист појачаних односа с Русијом, ако је то оно што је потребно да се задржи чврста руска подршка око Косова. У августу 2000, током једног сусрета с Милом Ђукановићем, упитао сам га за мишљење о новом кандидату ДОС за председника, Војиславу Коштуници. Као што обично ради кад му се постави осетљиво питање, он је за тренутак оклевао, уприличио извес- тан озбиљан израз свог лица, а потом дао прецизан одговор. Упоредио је два председничка кандидата, Милошевића и Коштуницу. Рекао је да људи стално греше називајући Милошевића националистом. Он је у суштини прагматиста који је користио национализам за своје политичке циљеве. То објашњава, додао је он, зашто је Милошевић повремено био спреман да прави компромисе или чак окреће леђа хрватским и босан- ским Србима када је то одговарало његовим већим интересима. Коштуница је, супротно томе, национа- листа, који ће остати веран својим принципима до краја и неће правити компромисе. То је, додао је с дипломатском уздржаношћу, био разлог за стварну забри- нутост. Управо ти националистички принципи сада воде Србију на потпуно непознату територију. 7.9.2007.

с

<www.danas.co.yu>

Дана

Искрин коментар

На Монтгомеријеву пропаганду српског разједињавања Очигледно узнемирен лошим развојем плани- ране САД политике према Србији и Косову, Монтгомери почиње своју пропаганду низом "бочних" удараца, аргументима сумњиве вредности, углавном заснованим негде између полуистине и фикције. Забринут је ‘антипатијом према НАТО-у у Србији’, коју и сам делимично и олако објашњава већ добро познатим разлозима (колатерална штета, лоше изабрани 'цивини’ циљеви - мостови на Дунаву) и ту стаје, да већ у следећем параграфу НАТО-у припише као "главни задатак" заштиту Срба и других мањина на Косову и - као да је то и остварено - закључује „Српске енклаве на Косову и верске споменике даноноћно штите војници КФОР предвођени НАТО". Под претпостваком да је то 'главни задатак’ НАТОа на Косову (а касније ће се видети да није), онда је испит његовог успешног извршења у стварно постигнутом. Како онда објаснити косовску стварност од НАТО окупације до данас - да поменемо само најглавније: 200.000 'накнадно’ етнички очишћених Срба; 150 цркава и других верских објеката разорених и оскрнављених: мартовски погром Срба 2004. и ново етничко чишћење; колико су од многобројних шиптар- ских злочина против Срба, УНМИК и КФОР расветлили и осудили, итд? Монтгомери је 'пригодно’ заборавио да помене као разлоге српске антипатије према НАТО-у следеће неоспорне чињенице: Водеће НАТО земље су активно помагале, обучавале и оружале косовску албанску герилу, односно ОВК, далеко пре саме агресије; НАТО је кршећи и узурпирајући међународно право, мимо одобрења Савета безбедности УН, нелегално напао СР Југославију 1999. године свирепо је бомбардујући 78 дана и ноћи; у току ратних операција НАТО је употребљавао ОВК-а као своју пешадију и директног савезника, организацију коју су САД нешто раније тобоже прогласиле "терористичком"; шта ћемо са бројним непоменутим 'цивилним’ циљевима и 'колатералном штетом’ као: грделички воз, цивилни ауто- буси, бомбардовање резиденцијалог кварта Ниша, разарање Заставиних постројења у Крагујевцу и фар- мацеутске индустрије и рафинерија у Панчеву, сите- матским уништавањем инфраструктуре, разарањем зграде РТС-а у Београду са бројним цивилним жртва- ма, за чије бомбардовање - сада 'процурује’ - није било никакве претходне најаве, као што је пропаганд- но и лажно тврдио НАТО; НАТО је у току операција употребљавао недозвољена оруђа пуњена осиромашеним уранијумом и касет-бомбе чије лоше животне и здравствене последице и данас трпи становништво Србије; шта најзад са бројним недужним цивилним жртвама овог незаконитог НАТО оргијања над нашом земљом и шта ће сада бити са оним нес- рећним високим функционером РТС-а који је, на основу лажног сведочења самог врха НАТО, услужна досовска власт осудила на десетак година робије. У настојању да некако омили НАТО Србима, Монтгомери склизава и у смешну фарсу. Тако он као пример успешне сарадње НАТО/КФОР и српске војске наводи Зону копнене безбедности (ЗКБ), тј. грнични појас са Косовом у јужној Србији, Бујановац-Прешево-

(Наднаслов горњем чланку дала је Искра)

Iskra 1. oktobar 2007.

9


Искрин коментар Медвеђа и његово стављање ’под срспску контролу’, па као доказ за то помиње похвалне.’брифингс’ који су српски руководиоци Небојша Човић (политички) и ген- ерал Крстић (војни) повдом тога имали пред амер- ичким штабом у Штутгарту и НАТО амбасадорима у Брислу. Мотгомеријева тврдња о успешном партнер- ству у пост-окупационом периоду би могла бити тачна под претпоставком да су НАТО циљеви и српски интереси идентични. Али пошто то није случај, похвални 'брифингс’ српских руководилаца у НАТО штабовима доказују управо супротно: НАТО је профи- тирао - а српски интереси су неминовно трпели. Стварно стање у ЗКБ то потврђује. Српске полицијске снаге су тамо делимично присутне, али стварна власт у поменутим општинама је у шиптарским рукама. Они имају и свога посланика у Скупштини Србије, изабра- ног на Чединој 'отпорашкој’ листи, који редовно излази на скупштинску говорницу да са подсмешним цинизмом оспори сваки предлог резолуције о Косову. Како је политика српске владе према Косову долазила под све директнији утицај председника Коштунице, морало се и од Мотгомерија хваљено српско руководство у ЗКБ мењати, па је Човић пре скоро годину дана смењен. Монтгомеријева фарса постаје банална лакрдија кад настало стање у ЗКБ настоји да повеже за злосрећним руским контингентом на Косову. Колико нам је познато, руске снаге никад нису биле део оперативних НАТО јединица предвиђених за Косово. Појавиле су се изненада из Босне, без знања и одобрења НАТО команде, после закљученог примирја, као један од оних 'непредвиђених’ 'херојских’ гестова неурачуњивог председника Јељцина (вероватно делом и да би се искупио због притиска који је и његов представник, Черномидин, заједно са Ахтисаријем, извршио на Милошевића да повуче српске непоражене снаге са Косова) на приштинском аеродрому, у јачини једне моторизоване једнице, не веће од око 400 људи. Зар се Монтгомери не сећа да је амерички командант НАТО-а, генерал Везли Кларк, љутито наредио бри- танском команданту НАТО снага на Косову, генералу Џексону, да сместа избаци Русе са аеродрома и од њега добио одговор, да таквим непромишљеним актом не жели да 'изазове Трећи светски рат’? Даља судби- на тог непредвиђеног и 'илегалног’ руског контингента на Косову је нејасна. Невољно је укључен у састав КФОР-а и извесно време добијао одређене задатке, али третирани као 'уљези’, ниподаштавани и запос- тављани, после извесног времена Руси су се у целости - на очигледно задовољство НАТО/КФОР-а и УНМИК-а самоиницијативно повукли. Е сад, том и таквом, малтретираном и малобројном руском 'уљезу’ пропагандиста М о н т г о м е р и приписује како није патролирао свој сектор према ЗКБ-у, те пропуштао инфилтрацију 'оружаних албанских екстремиста’ у ту зону, па су наводно чак Американци морали да штите српску границу од ових наоружаних насилника. Управо све супротно што смо у нашим медијима у то време, генрално благонаклони САД, могли да прочитамо и слушамо. Америкацима је приписивано да допуштају оружану инфилтрацију у ЗКБ зону и стварање шиптарске гериле у њој, како би је што више дестабилизовали, а сагласно САД полити- ци према Косову у најбољем случају за Србију - да би ову област са знатним шиптарским становништвом

10

употребили као 'преговарачки улог’ или, нашки речено, 'монету за поткусуривање’ у односу на остали САД план за Србију и Косово; у најгорем решењу за Србију, да би и ову област припојили независном Косову. Мимо природе и логике сваке оружане али- јансе је приписивати јој апстрактне циљеве. Свака војска и већи ратни савез је нормално у служби одређене политике; кад све друго омане, њена физич- ка и ударна оружана снага њен 'јемац' и 'инфорсер'. Тако и НАТО. Он може да слично Монтгомерију пре- тендује (као што смо показали да је и до сада био случај) да му је данас главни задатак 'заштита Срба’, али не може да побегне од своје природе - слушкиње политике главних НАТО сила, стварно Америке. Ако је та политика независно Косово - а данас то она несумњиво јесте - онда ће сутра НАТО бити њен једи- ни оружани 'гарант' на терену, ако је нужно, и по цену новог рата са Србијом и изгона последњег Србина са Косова. Толико о Монтгомеријевој бајци о НАТО-у и његовом наводном задатку "заштите Срба". Монтгомери на крају прелази на своју главну и стару тему - пропаганду српског разједињавања. Јавно мњење САД и ЕУ не крије своју забринутост и велико изненађење да се хетерогена коалиција Тадић-Коштуница, ДС, ДСС и Г17 плус, до сада одржала и то чврсто јединствена на за Запад - а и за Србију - најважнијем питању, одбрани Косова. Циљ Монтгомеријеве 'анализе’ је да на основу добро поз- натих разлика између ДС и ДСС 'издеференцира’ хе- терогену коалицију и изазове пад српске владе, чиме би више од пола посла за Запад било обављено. Јер западној политици - независном Косову моментално су на путу две препреке: чврсто јединство срспске владе по питању Косова и руска подршка таквој политици српске владе. Руси су, не једном, условили своју подршку чврстином става и јединством самих Срба, зато и рекосмо да би падом Коштуницине владе ’више од пола посла’ за Запад било готово. Монтгомери зна да је до коалиције Тадић-Коштуница дошло тек пошто је изгледало да је Коштуница (а једи- но он био је у позицији да оглави било коју репрезен- тативну коалицију) спреман да и са радикалима прави владу која ће бранити Косово. Пре тога Тадић је хтео све, па и премијерски положај за ДС; Коштуница је требало да буде 'млађи партнер’ у коалицији. Знајући све то као и реалне оклности које за моменат Тадића чине чврстим коалиционим партнером, Монтгомери потеже свој последњи ’адут’ да изазове кризу Коштуницине владе - већу популарност Тадића и ДС, као и Тадићеву жељу да поново буде изабран за председника републике пре коначне одлуке о Косову, тј. ове године (чему се ДСС изгледа опире, јер зашто би Тадић био поново изабран под 'лажним утиском’ да би свака влада под његовим председништвом репуб- лике чврсто бранила Косово). Монтгомеријев 'мамац’ није остао без одјека у круговима ДС, па се Расим Љајић (изабран на листи ДС) и члан владе, већ огласио да би до распада коалиције и кризе владе могло доћи због постојећих разлика, а нарочито због спора око рока предстојећих председничких и општинских избора. Али је и из кругова ДСС одмах најављен одговор, да распад коалиције, не мора да значи и нове изборе и после формирање нове владе, јер се и у садашњој Скупштини може формирати нова коалиција. Очигледна алузија да би Коштуница могао да створи нову коалицију одбране Косова са радикалима и соци- јалистима. в. Д.

Iskra l.oktobar 2007.


Глобално модификовање Србије

ТАЈНИ АМЕРИЧКИ ПЛАН ЗА СРБИЈУ * Дружина окупљена око Чедине ЛДП треба да Србима оперише понос, традицију и историју * Господо из публике немојте равнодушно посматрати сортирање ваших ближњих у лудаје и пљуваонице * Нико неће бити поштеђен кастрирања од опасног српског патриотског потенцијала и нагона родољубља * Ко не верује у долазак века дебилизације нека стално држи упаљен телевизор и отворене новине * Орвел би се постидео од политчке фан- тастике српске стварности, Кафка би схватио да је његов замак обично обданиште * Србија је насађена на озлоглашено бапканско буре барута. Пише: Драган Милосављевић

Коначно је у овдашњој лабараторији од Србије и парламентарно озваничена ДЕМОКРАТСКО ДЕСНА ПАРАНОЈА. ЛДП је, заправо, скраћеница за тим политич- ких хирурга задужених за кастрирање Срба уочи догађаја који ће променити њену географију и озва- ничити, нови политички статус. Нешто као промена пола. јер, наређено је са НАЈВИШЕГ MECTA глобалне лудаје, да се бунтовницима Сорабима оперише понос, традиција и историја. Тако ће, према задатим параметрима, земља међу шљивама и полетним Србима на њивама, бити модификована на ниво прво протектората, а затим, ко зна, и колоније. Тврде експерти да су овакве транс- формације, неизбежни део глобалног модификовања светских парија. То што је дилер овог пројекта, или ако хоћете лидер ове политичке (не) коректности запада „запрљан до лаката”, то га само препоручује за експерта у промени идентитета византијских „вар- вара” и граница државе. Његов ортак на истом послу, како се најављу- је из кругова добро обавештених о преговорима ДС, ДСС, око кључне теме садашње владе, контроле безбедности, биће кандидат Карле дел Понте за шефа српске тајне полиције, први страни министар српских спољњих послова, инаугурисан после „ружичастих промена”. Сада је макар јасно колики је улог био у скупштини, на којој се Коштуница преломио. Да подсетимо, бивши асистент, где год се нађе, је онај председник ГСС, који је „истиснуо,, Весну Пешић, а први је у име Београда јавно понудио Косово Америци. Као министар спољних послова „делнуо” је неке од српских територија комшијама и добио за награду привремену синекуру у пакту за Југоисточну

Iskra 1. oktobar 2007.

Европу, (СЕЦИ). То је организација америчких страте- га која је још 1996. огласила да ће се Србија наћи поно- во у оквиру интересне сфере Турске. Опет ће се граничити Војводина и Турска Повратак америчког стратешког савезника на Балкан и излазак, опорављеног „босфорског болесни- ка” на Дунав, што је стара британска жеља, део је плана да се Анкара, макар граничи са ЕУ, ако у Европу не може да уђе. јер томе се уз Меркелову жестоко противи и нови председник Француске, Никола Саркози. Није искључено да ће та граница додира Турске са ЕУ бити новоконципирана „средњоевропска регија Војводина”, од пет милиона становника, укључујући ту делове територија Румуније и Мађарске. То је најавио још наш познати историчар Милорад Екмеџић. Бивши лидер ГСС и садашњи ЛДП, у улогама остваривања овог пројекта имају безрезервну подршку и Брисела, али, пре свега, Вашингтона преко амери- чког губернатора над Србијом, са дипломатским седиштем у Београду. Како предвиђа политички аналитичар Томислав Кресовић „грађански сукоби у Србији део су америчког тајног плана” којима ће бити уз отцепљење Косова реализовани зацртани циљеви и компензована евентуална пропаст Ахистисаријевог плана. Главни координатор операција са домаћег тла који ће се укључити у овај пројект заједно са НВО и медијима под иностраним туторством, који су пре- мрежили домаћи информативни простор је госпођа Другарица, огромног искуства накупљеног у више од пола века бављења политиком, Латинка, а бивша првакиња српских комуниста. Ту је и бивши амбасадор Стамболићеве и делом Милошевићеве ере у САД, који у име једног форума глуми приближавање Србије ЕУ. Ти кадрови су се на нивоу лабараторије још под Брозом, бавили пројектом либерализма! Индијанци су овакав суманути опасни опијат, у циљу залуђивања урођеника и одвикавања припадности нацији (племену) звали „ватрена вода”. Марксисти то зову „јединством супротности”. Био је то виши степен идеолошког фалси- фиката Маркса, већ испробаног кроз праксу „демократског централизма”. Подсетићу оне, још увек упитане над правим узроцима разбијања Југославије, да је та флоскула са дуплим дном, била једна од згод- них превара словеначко хрватске сепаратистичке коалиције. И док су Срби „либерализовали” праксу Лењина и Стаљина, опробану на Голом отоку, „браћа” су успостављала контакте са усташком дијаспором, Ватиканом, МИ6, ДМБ, подучавали Шиптаре у специ- јалним камповима у Словенији. Тако су се и они на

11


Тајни Амерички ... рукохват примакли свом Јајцу. Пропапи експеримент Прагматични Броз, који је дубоко презирао своје понизне српске дворске луде, бацио је у канту за смеће историје црвене либерале. Али не лези враже. Њихова идеолошка деца, поново револуционарном реториком увежбавају већ једном пропали ескпери- мент над издишућом Србијом. Једна од њихових генијалних идеја је да понуде Косово у замену за вожњу сточним вагонима у Европу. Ови нови либерали раде по налогу нове Коминтерне, овог пута западне, али уз искуство кадра који је својевремено била власник партијске кнуте. Поново је на задатку, „истеривања бога” у православнима, али сада у тесној сарадњи са бившим идеолошким непријатељем. Ваља претворити Србију у земљу антипатриотских зомбија. госпођа другарица је данас матица у роју „радилица” на истом послу, од којих су неке од пчелица у јавности од миља назване „јахачице апокалипсе”. Једна од њих се недавно пожалила лондон- ском Гардијану, на „Путинизацију Србије” и цитирала притом, указујући на погубност тог процеса, сугестију руског дипломате Чуркина, да следећи пример Русије и „Србија очисти државу од НВО марионета запада”. Заиста, шта би овај народ без НВО, које чека- ју свој ред да као рецимо Г17 уђу у парламент и намет- ну своје министре у влади. Сва лова Србаља је у њиховим рукама, на рачунима за које само они знају где су. Укључујући и државне резерве од 12 милијар- ди евра. Наравно да је могућа рестрикција НВО усрећитеља, поготово њиховог контрола, ко их и зашта плаћа, добар разлог за још једну весницу новог порет- ка, боркињу из лабараторије ЛДП, да шири панику како ће „Србија постати руска губернија”. Немогуће, већ је, захваљујући њима и дугододишњим синекура- ма, које добијају, постала америчка. Право је чудо како два тоталитарна система, либералних демократа, већим делом окречен у жуто, а мањим делом у виду тромба (чедиста) пуштен у парламент, неоимперијализам „дранга” понемчене Америке и американизоване Немачке, сјајно сарађују. Не мањка ни новац ни роварење НВО, ни медијска подршка, у тој операцији лоботомије. Кукавичје гнездо Ради лакшег пробоја ове идеологије и њене праксе, оперисане „срећнике”, наравно, као и све дебилизоване смештене у балканском кукавичјем гнезду, требало је сабити у жице изолације, ставити под надзор на што мањој територији. То траје децени- ју и по а „експерти” ће у некој новој историји писати да су Срби у наступу историјске депресије захтевали да буду изопштени из Европе и бомбардовани од НАТО. А за то, као и у свакој идеолошкој лудници, требају обучени кадрови. Они који несретнике на експерименталном столу стављају под хладни туш за сваку слободарску идеју која је у овом српском орвел-

12

ленду проглашена за „теорију завере”, за сваку реч побуне и јаука, униженог поноса, која се третира као „говор мржње”. На ове атрибуте новоговора новополитике генетског модификовања сиротиње 21. века, уствари модерног робља, имају право само одабарани спин доктори новог поретка. На Балкану и шире. Господо из публике немојте равнодушно посматрати сортирање ваших ближњих у лудаје и пљуваонице. Подсетићу вас, за сваки случај, на лого- рашку причу о високој цени самозаваравања. Вели један који је некако преживео Аушвиц. „Прво су из моје улице одвели Јевреје, па Цигане. Ћутао сам, мировао одузет од страха. А онда су једног дана дошли по мене”. Нико неће бити поштеђен кастрирања од опасног српског патриотског потенцијала и нагона родољубља. Нити ће избећи кидање мождине. Ако не верујете у долазак века дебилизације, држите стално упаљен телевизор и отворене новине. Свеједно да ли је прва или задња страна. Како рече духовито Брана Црнчевић у својој најновијој збирци индискреција о старим партијским кадровима, а алудирајући на ове нове, све у смислу да се све мења да би остало исто. „Па Стаљин је био Сорош Титове номенклатуре”. Били су, како је Ђилас признао, „издашно плаћани из девизних фондова”. Али не заборавимо ни остале чланове тима политичких хирурга мондијалистичке провиниенције. Тује, када затреба, коалициони анестезиолог, мотор- циклиста из Паноније, чије би презиме обзиром на политичке финасијске и све друге апетите, могло гла- сити уместо чанак, нешто много веће и дубље. Показало се у Орвеловој животињској фарми да су управо конзументи таквих политичких, а не само желудачних апетита, рођени за вође у каљугу сепара- тизма. Живети од (било) чега Када сам са решењем у џепу за дописника ТАНЈУГА срео почетком маја 1994. потоњу амбасадорку из Мексика, (сада дежурног русофоба), на аеродрому у Женеви и упитао „коме сада носиш фајле”, одвратила је цинично: „Колика ти је плата”? одговорим да је 3.000 долара. „Е, па и ја од нечег треба да живим”, гласио је одговор. „Вук је обичан идиот”, поверила ми је 1990. врбујући ме за ујди, партију насталу од Марковићевих реформиста. Али гле, на зимском хабању ђонова 1996. и 1997. видим је загрљену са Ђикијем и истим тим Вуком кога је вербално опоганила. На *вукомобилу* виче доле ‘црвена бандо*. Било је врашки интелигентно пустити фалш четнике и лажног Дражу, осмишљеног у филијали Јовицине службе и придружене грађаноидне наивчине, да на сокацима пљују комунисте. Док њихови потомци, из квази опозиције и уз асистенцију НВО, али и џакова монете послате из Будимпеште, спремају ружичасти преврат. Како изгледају резултати те ‘ненасилне* револуције коју су у Кијеву инструирали и овдашњи ‘отпораши*, најбоље сведочи све опаснији коштац председника и премијера у Украјини. Тамо су

Iskra l.oktobar 2007.


новодемократе у сукобу око контроле полиције и специјалних служби. Све се већ врти у дубоко поде- љеној земљи око саме ивице грађанског рата. Расплет је привремено нађен у споразуму о ванредним парлментарним изборима на јесен. Биће посла и дневница за спин докторе *ружичастог* уте- ривања гласова. Лакрдија од суђења у коме су ‘покривени* политички мотиви и налогодавци убиства премијера Ђинђића, више су него озбиљна опомена о потенцијалу овдашњег политичког насиља које генеришу прео- браћени *титоиди*. Чарке су у међувремену започеле лепљењем плаката на булевару, који симболично носи име почетка фирцања Србије. Које је прерасло у данашње парање. Да ли су то пробни балони ‘могућег грађанског рата у корист САД* о чему не говори само аналитичар Кресовић већ и Милорад Мирчић пот- председник СРС. Како укротити Србију Зашто се у разматрању новог апокалиптичног сценарија за тотално кроћење Србије уочи расплета, толико бавим особом, некада звездом ГСС, данас још једном бабицом „малђеца” која се у политику враћа када је наивни најмање очекују. Свакако не само због њене наводне опроштајне аутобиографије у којој су- герише да може све. „Заиста она може много што шта, јер има тежину џокера, па је у српској политици и са места амбасадорке у Мексику, коментаром преко целе странице „незавинсних новина”, после убиства преми- јера, наредила „гвоздена метлу” у руке. Први је прих- втио, ко други него „малађец”, шеф партије у коју се привидно утопила. Политички непријатељи, научили су то Срби у „револуцији”, како је назван грађански рат, мету се неселективно. Без суђења. Ако немамо више Голи оток, имамо дунавске и савске аде. А криминалце у међувремену хватају, али некако невољно.

скупштини није запазио у иступима „малађеца” да је председнику припрећено губитком ДС ако не буде одлучан у анестезији Коштунице и једине српске демократске странке са српским предзнаком. Већ је видљиво да је Ђелић практично преузео суштинске функције премијера. У међувремену, госпођа Соња (Лихт) заступни- ца и у име Сороша и газдарица *невладине* Србије нам је из своје радионице за *политичку коректност* увалила младог доктора, (да ли је и то хирург) новог председника скупштине, отпораша по политичком педигреу. Имамо, дакле, најмлађе министре у Европи и предводника парламента, као гарант скорог пријема у исту. Онај инострани министар српских послова *обећава*, мада је још Вук у пеленама. Док Силајџић уз помоћ Америке руши РС, отрчао је у Сарајево, у прву своју дипломатску станицу, да се извини још јед- ном после својих претходника, обећа пуну коопера- тивност. Очито из пелена зуби провирују. Смазаће он, кад буде заповеђено, комад цео и још неки део, као и претходници, свилени и анархиста Вук који је завршио као политички миш НАТО. Али то се богато награђује. А за недовољно упућену младеж, (подмладак великог брата), изашао је и уџбеник о *ненасилном отпору*. Лекција по лекција, како да на зов демо- кратије и улице, по потреби мењају гарнитуре. Орвел би се постидео од политичке фан- тастике српске стварности. Кафка би схватио да је његов замак обично одбадниште. Уствари обојица би се вероватно као особе проверених визија сложили да је Србија данас лабораторија свесно пројектована и насађена на озлогла- шеном балканском бурету. У којој се поново игра ватром, а припрема оптужница за будуће жртве.

И би метла за 10.000 Србаља, али би и „сабља” над главом, да се узму у памет. И могла би опет бити, ако буде заповеђено из центра за демократуру. На злослутне оцене о бесконачној неопрос- тивој српској кривици и политичкој малолетности, која би их могла поново под „метлу” и „сабљу” истовремено указује један од новијих интревјуа из ЛДП лабаратори- је, који је посредством једног часописа освануо у нај- старијем српском листу. Убачен као кукавичје јаје међу читуље. Кукавичја информатика Ко ли је то наручио, а колико платио? Ваљда онај ко је финансирао прескупу кампању за при- купљање оних пет и кусур одсто гласова за улазак у парламент, ако су толико и добили. Ко је платио силне рачуне реклама, билборда, возила у каравану пропагадне турнеје, време на телевизији и остали „изборни” материјал за екперте? Само слепац током „ноћи дугих ножева” у

Смиљанић: НАТО нападао границе Сведок одбране Драгољуба Ојданића пред Хашким трибуналом бивши командант Ратног ваз- духопловства ВЈ Спасоје Смиљанић изјавио је јуче да је НАТО 1999. тешко бомбардовао погранични појас на Космету да би Албанце покренуо преко границе. Тадашњи начелник Генералштаба ВЈ генерал Ојданић оптужен је за присилно премештање и друге злочине над косовским Албанцима. Смиљанић је казао да је НАТО концентрисао нападе на подручје близу државних граница на Космету да би изазвао покрете албанског становништва и пред светском јавношћу за "хумани- тарну катастрофу" оптужио власти и снаге Србије и СРЈ. Сведок је, како је пренела Бета, рекао и да је Алијанса од почетка бомбардовала и цивилне циљеве у Београду, попут пекарске индустрије у Раковици, али и широм Србије. (Глас јавности, 18.9.2007)

Iskra 1. oktobar 2007.

13


Интервју Велимира Илића, министра за инфраструктуру

ЈУ ЕС СТИЛ ПРЕВАРА Американци који су купили "Сартид" хтели да нас преваре, тражили су да им изградимо пругу, а то није у уговору. Без основа су узели и луку на Дунаву. Уговор са "Ју Ес стилом" потписан је на штету државе!

После тврдње министра Велимира Илића да је уговор о продаји смедеревског "Сартида" америчком "Ју Ес стилу" нетрагом нестао, Press је прошле неде- ље успео да дође до овог уговора! Одмах смо га доставили министру Илићу и затражили коментар. Он је тражио да му дамо неколико дана како би са својим сарадницима проучио уговор. Илић је јуче у интервјуу за Press оптужио Американце да су га обманули и покушали да држави наметну милионске обавезе којих уопште нема у уговору!?! Он, такође, тврди да је уго- вор о купопродаји "Сартида" вишеструко штетан по државу и њене интересе! - Морам да вам кажем да сам шокиран садржином уговора. Американци из "Ју Ес стила" су ме обманули! Они су ми лично тврдили да Србија према уговору има неке милионске обавезе, а сад тек видим да тога нигде нема у уговору! Покушали су да нас пре- варе. Три године се ја прегањам са њима. Све траже од државе, а овај уговор крију као змија ноге... Шта су то Американци тражили од Вас? - Конкретно, тврдили су ми да је наша обавеза да изградимо део пруге од Железаре до пристаништа у вредности од 8,5 милиона евра. Када сам их питао на основу чега то траже, они су ми одговорили да је то на основу обавеза из уговора. Рекао сам: ,,У реду, госпо- до. Влада нема ништа против, али дајте прво да види- мо уговор." Они су се после тога мало повукли и пред- ложили да сами изграде пругу, али да им Влада Србије гарантује да "Ју Ес стил" нашој Железници 15 година неће плаћати никакву накнаду. Тада сам видео да ту нешто смрди и рекао сам им: ,,Е, не може, нисмо ми на пијаци." Тек сада видим да држава нема никакве обавезе према њима када је у питању пруга. Дакле, покушали су да нас преваре! Као последњи шибицари! То су тешке оптужбе?! - То нису оптужбе, то је жива истина! На свим релевантним адресама у држави су ми рекли да је уговор о продаји "Сартида" нестао. Питао сам зато Американце да ми га они покажу. И знате шта су ми одговорили: Да га немају! Рекао сам им да је то немогуће, јер без њега не могу да раде, а они су само слегали раменима. Е, тек сада видим зашто су крили уговор! Знате зашто?! Зашто? - Господа из "Ју Ес стила" су крила уговор о куповини "Сартида" зато што је тај уговор направљен директно на штету државе! Да сам ја тада био у Влади, то не би могло тако да прође! Како мислите штетан? - Прво, они сами користе луку на Дунаву која се налази на Коридору 7, а то нигде није прецизирано

14

уговором. То не може тек тако, без тендера! Знате ли шта значи лука за једну државу?! Ево, Руси су заин- тересовани за Луку Ковин која се налази преко пута, нуде људи силне паре да уђу у луку. А Американци су тек тако, без пара, „окупирали" Луку Смедерево! Е, то не може тако, ту мора да се уведе ред! Шта је још штетно у уговору? - То што су и даље остали заједничко водоснабдевање и јединствене трафостанице. То значи да су Смедерево и околина зависни од "Ју Ес стила". Дешавало се, на пример, да је фабрици потребна вода и да грађани због тога буду искљу- чени... Исто тако деси се да читав тај крај остане, без струје због Железаре! Те ствари су морале да се јасно дефинишу у уговору, а не да Американци сада раде шта хоће као да су шерифи. Град мора да се одвоји од фабрике, ту нема дилеме! Хоћете ли затражити одговорност људи из бивше власти који су потписали овај уговор? - Прво морам да се консултујем са правним саветницима. У сваком случају, истераћу ово на чис- тац! Па шта кошта да кошта! Антрфиле: Цена сумњива од самог почетка Уговор о купопродаји "Сартида а. д." у стечају потписан је 31. марта 2003. године, непуне три недеље посте убиства премијера Ђинђића. Уговор су пот- писали директор "Ју Ес стила" Томас Кели и стечајни управник Бранислав Игњатовић. Купопродајна цена од 21,3 милиона долара од самог почетка је довођена под сумњу као "непристојно мала", пошто су у то време озбиљни економисти процењивали да "Сартид" вреди најмање 100 милиона долара. У јавности су се у више наврата појављивале и спекулације да је на продаји "Сартида" неко из тадашње власти узео милионе евра! Објавићемо и анексе Велимир Илић каже да ће у четвртак на сед- ници Владе Србије бити одлучено да ли ће и анексе уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош - Пожега ставити на увид јавности. - Влада ће одлучити и да ли ће уговор са свим анексима бити објављен на владином интернет сајту. Потпредседник Владе Божидар Ђелић добио је задатак да ступи у контакт са фирмама које су добиле посао и да од њих затражи дозволу за приказивање анекса јавности. Дакле, немам ја лично ништа против објављивања концесије и анекса, али мора да се испоштује процедура и о томе мора да одлучи Влада...

Iskra l.oktobar 2007.


Без длаке на језику

ШТРАЈК КАО ДИЈЕТА Можда свега три посто у овој земљи и не гладује... Не гладују они који су за време ових турбу- лентних времена увек имали довољно и они који нису под нервним сломом од којег се гоји као од белог хлеба и макарона... Глад У систему гладних објава штрајка глађу је минорна појава која никог не тангира. Ни оне гладне

Да ли Вас неко од колега министара критикује због концесије? - Нема ниједне примедбе! Ниједна примедба није била на седници Владе Србије, сви су се једно- гласно сложили и прихватили уговор. Све је урађено изванредно и држава нема никаквих негативних последица, јер је све урађено у складу са прописима. Овај уговор о концесији може да служи на част целој Влади и држави. Тврдили сте да су неки домаћи лобији покушавали да пониште тендер? Оптужили сте "неке тајкуне" да су покушали да на овом послу покраду милијарду евра?! - То и сада тврдим. Понуда за коју су они лобирали била је скупља за чак милијарду евра. Они имају своје медије којима су, вероватно, обећали неке паре или услуге и који и дан-данас воде невиђену кампању против мене, државе, концесије... Ко? О коме конкретно говорите? - Засад нећу да откривам њихова имена. Међутим, морам да кажем да је за тако штетну понуду лобирала једна врло важна странка у Србији. Која странка? ДС, Г17 Плус? - То нећу још да кажем. Али ћу вам рећи да је та страна фирма за коју је лобирала та странка била толико сигурна да ће добити посао да је чак и пре објављивања тендера отворила своје представништво у Београду. То представништво и данас постоји, а на челу је и даље човек из странке која је лобирала за њих. Ништа конкретније? - Ништа. Ви сте новинари. Истражујте, довољ- но сам вам ја рекао... (Посао за изградњу аутопута Хоргош - Пожега добила је шпанска фирма „ФЦЦ", у сарадњи са аустријском фирмом ,,Алпина". Другопласирани је био немачки грађевински концерн ПОРР, који је наступио под именом "Српски конзорцијум", са својим коопе- рантима. На трећем месту на тендеру је био конзорци- јум немачке фирме "Штарбаг" и француског "Буига" и четврти француски "Винши" и ,,ГНП", прим. ур.) Press, 22.8.2007.

Iskra 1. oktobar 2007.

хлеба, ни оне гладне још пар милиона... Неки су гладни времена, неки љубави, неки пажње, неки милости, неки самилости, неки правде, неки сло- боде, неки истине, неки нових ствари и путовања, неки луксуза, неки земље... Србија је земља глад- них и зато је штрајк глађу осуђен на пропаст по дефиницији... Штрајкује глађу - каже сиромах па шта, и моја породица је стално гладна, па ником ништа... Ух - каже богаташ - благо њему, то гладовање бар има циљ, а ја сам на дијети због жене... Нема дана а да не чујете да је неко отпочео штрајк глађу... Како се транзиција захуктава, тако све више очајних и немоћних људи обзнањује штрајк глађу... Истина, што рекла једна радница 330 "Застава", скоро да цела земља гладује само људи нису јавно прогласили штрајк, али заправо, у општем гладовању, објава штрајка глађу је само формали- зација нечег што неформално траје непрестано... Већу позорност штрајком глађу изазвали су Цеца и Вучела за време несрећне "Сабље", после је штрајковао глађу и симбол петооктобарске револуци- је Џо Багериста, онда је у Нишу онај човек што му је НАТО срушио кућу а нико није помогао, умро. Онда је Шешељ штрајковао у Шевенингену, а после тога многи отпуштени радници разноразних на тендерима распродатих предузећа. Данас је штрајк глађу готово свакодневна појава о којој се пише с мање жара него о томе колико је пара потрошила нека певачица за нове ципеле... Филарет штрајкује на српско-црногорској граници, отац једанаесточлане породице штрајкује пред владом, неколицина радника "Заставе", једини који су имали муда, најавили су свој штрајк... И шта? Ништа... Баш ништа... Мало, мало, па се јави неко нови угрожен, немоћан, понижен, да објави да штрајкује глађу и да ће да кампује недалеко од владе, скупштине или где већ долазе моћни и наједени у својим скупим лимузи- нама... На неки невероватан начин ти наши штрајкови глађу пролазе сасвим непрофесионално и мирно. Као да и сам изгледнели остатак нације не верује да се од глади може умрети, зато што су и они гладни па никако да умру... Србија је гладна и зато је штрајк глађу тако истовремено распрострањен и неважан... Министре и власт заправо заболе што неко штрајкује глађу, па толики су ионако гладни и ником ништа... Невладине организације имају „паметнија посла" него да се баве онима којима су људска права угрожена; па и сами изгладнели лекари као да овај чин не схватају довољно озбиљно. тако да ћете често

С. ВОЈИНОВИЋ

15


Штрајк ... видети да се штрајк глађу спроводи без лекарског надзора... И сами штрајкачи, када се упусте у ово суи- цидно чинодејствовање, не прочитају довљно о томе колико је гладовање опасно за организам, колико је потребно да узимају течности, минерала, који дан морају да направе прекид, јер то уосталом пише и у правилнику о штрајку глађу који су сви револуционари, бунтовници и штрајкачи у свету познавали... По ко зна који пут, пишем вам драги моји читаоци о гладовању, јер је оно званично или не- званично судбина Србије... Још нисмо једино чули да је неки тајкун објавио штрајк глађу, то би стварно била вест, или рецимо да је министар Јеремић одлучио да штрајкује за свечаном вечером... Овако озваничење гладовања више ама баш никог не узнемирава, ни министре ни саветнике... Ми не штрајкујемо а гладујемо - каже један радник е, то је з...бано... И стварно је з...бано... Гладовање без циља и новинара је свакодневно... Гладују сељаци, радници и поштена интелигенција. Непоштена интелигенција је и даље на полицијским и партијским паушалима. Зато их заболе што им се књига продала у сто примерака и што су плате на факултету мале... Парадоксално, гладовања, бар она јавна, увек су сасвим личне природе, она се базирају на чињеници да се верује у то да властодршци неће допустити да неко умре од глади и да ће му помоћи или удовољити његовим захтевима... Та премиса је погрешна, па забо- га, гладује осамдесет посто Србије и шта...? Ништа... Штрајковање глађу заправо значи гајење огромног поверења у систем који неће дозволити да појединац умре одбијајући храну... Али, људи, заболе систем и властодршце што је неко изгладнео и што му отказују органи!.. Добро, можда им није баш пријатно да гледају гладне људе пред скупштином кад подижу онолике дневнице и путне трошкове, али објективно цела ствар с гладовањем код нас је у крајњој декаден- цији... Између гладовања можемо да прочитамо веома важне вести о томе која је певачица и удавача купила нову "луј витон" ташну, а која је добила целулит.... Често изгладнелог штрајкача новине преломе с леве или десне стране целулитом обузете бутине или савета за дијету... То је врхунска перверзија на коју ћете наићи скоро на сваком кораку. Дакле, оних десет-петнаест посто грађана који нису гладни, заправо добровољно такође гладују, јер су на разноразним дијетама. Да ли зато што су к’о блесави ждрали по пословним ручковима, или зато што не могу да се уздрже због стреса? У сваком случају, дијете су скоро неизбежне код оних који иначе не гладују и не размишљају хоће ли имати за корицу хлеба...

њихов циљ је да имају лепу линију кад их папарацо закачи на јахти... Али, свеједно, то не значи да не гладују... Укратко, ако овако погледамо ствари доћиће- мо до запањујућег коефцијента оних који гладују... Можда свега три посто у овој земљи и не гладује... Не гладују они који су за време ових турбу- лентних времена увек имали довољно и они који нису под нервним сломом од којег се гоји као од белог хлеба и макарона... Таквих је мало... Ко нормалан данас још није под стресом? Уосталом, у Србији се гладује на све могуће начине... Кад занемаримо оне гладне корице хлеба, гладни смо свега и свачега... Правде, слободе, слободног кретања, виза... Глад је једна занимљива категорија која се овде баш запатила... Гладан народ је стишан народ док глад не постане превелика. Онда се стишаност претвара у бес... Неки су гладни нових и нових милиона, фабри- ка и никад им доста... Укратко, скоро да нико није сит у Србији... Зато и толико крађа и толико отпуштених... Транзиција је систем гладних, било да чезну за кором хлеба, било за још две-три фабрике с окућницом и вилом с базеном. У систему гладних објава штрајка глађу је минорна појава која никог не тангира. Ни оне гладне хлеба, ни оне гладне још пар милиона... Неки су гладни времена, неки љубави, неки пажње, неки милости, неки самилости, неки правде, неки слободе, неки истине, неки нових ствари и путо- вања, неки луксуза, неки земље... Србија је земља гладних и зато је штрајк глађу осуђен на пропаст по дефиницији... Штрајкује глађу каже сиромах - па шта, и моја породица је стално гладна, па ником ништа... Ух - каже богаташ - благо њему, то гладовање бар има циљ а ја сам на дијети због жене... Ј..и га, можда би имало ефекта ако наш преговарачки тим за Косово не би ждрао у Бечу него гладовао, али то је већ друга прича, наша власт је гладна... Можда и гладнија од народа, зато толико узима и отима... На крају крајева, што рекла моја прабаба Милка, не једе питу ко има, него ко је навикао... Али то је већ прича о стилу а не о глади, а стил је дијаметрално супротан перманентној глади за свим и свачим... Нарочито за вилама од пет милиона евра, базенима и јахтама... Не бити гладан у транзицији је уметност... Бити задовољан у транзицији је раритет... Ипак, треба знати да се од вишка јела умире брже него од глади... Парадоксално, ближе су смрти они у скупштинском ресторану који претерују с прасетином, него они што гладују испред... То Воја Коштуница зна и зато више брине за посланике него за гладне раднике... Јашта...

Тако долазимо до шокантног податка да и богати гладују, добровољно свакако... Њихов циљ није да их врате на посао или да им дају већу отпремнину,

Таблоид, 12.9.2007.

16

Исидора Бјелица

Iskra l.oktobar 2007.


ВИДОВДАН, БОРБА НЕПРЕКИДНА! Према косовсковидовданској животној филосифији трагедија и величина Косова нису трагедија и величина само једне битке која се водила 1389. године на Косову. То је непрекидна борба за очување биолошког опстанка, националног идентитета, тери- торије српске земље, и српских културних и духовних вредности. То је избор приоритета и вечити и непроменљиви пут једне читаве нације. Видовдан није један догађај који се догодио једном и никада више. Свака српска генерација има свој Видовдан и он се догађа не само на простору Косова већ свуда где Срби живе. Косово је косовска битка 1389, Први српски устанак 1804, Други српски устанак 1815, Први и Други светски рат, покољ сто- тине хиљада Срба у Хрватској, грађански рат 1941- 1945, такозвано хуманитарно бомбардовање српских села и градова од стране некадашњих савезника, про- гон хиљаде Срба из Крајине и непрекидни терор од стране Албанаца на Косову. Године 1389. Срби су били нападнути само од једног непријатеља - Турака. Сада Србе напада читав свет. Захваљујући подлој, пристрасној и перфидној пропаганди изнајмљених и плаћених лажове и неод- говорних и пристрасних извештаја у светским јавним гласилима, Срби губе не само наклоност света већ и своје територије. Силе глобализма су избрисале границе Југославије а сада бришу границе Србије једну по једну. Године 1389. све што су Турци хтели било је да заузму територије Србије. Данас глобални световни империјализам познат као глобализам и верски империјализам познат као екуменизам хоће много више. У својој књизи Жетве Господње блажено- почивши владика, а сада свети Николај Жички и Охридски у „Разговору број 7" обраћа се верницима овим речима: „Хајдете, света моја браћо, да још мало поразговарамо док још има времена да брат разговара са братом и богољубац са богољупцем. Док није дошло време када ће злочинци викати а браћа шапутати". Затим као пророк пророкује и опомиње: „Све силе које се боре за превласт над светом, када говоре, малају привлачну слику Једног Света као свој идеал, у коме добробит људи и мир могу бити постигнути. Тако они говоре. А онда, да би за тај свој идеални свет придобили и хришћане, позивају се на хиљадугодишње царство Христа о коме се проповеда у Откровењу". (Владика Николај (Велимировић), Сабрана дела, Том XII, Химелстиер, 1984:242) Оно што је свети Николај предвиђао сада се остварује. На путу остварења Једног Света, на место Једне Свете Цркве намеће се и пропагира Несвети Савез „Цркава". И верници и неверници се маме у то Безбожничко веће тако да заједно са назовиверници- ма и безверницима саграде нову Вавилонску кулу, несвету цркву која одговара Једном Свету. За чланст- во у тој несветој цркви није важно шта и колико се

Iskra 1. oktobar 2007.

верује, чак и ако се уопште не верује. Свете Тајне, божанска вера и истина нису важни јер савремена Вавилонска кула није Божанска Црква већ без- божничко веће. Да би се остварио Један Свет чини се све да се избришу нације да би се створила НадНација. Светски тирани, који су заправо слуге сина погибељи, да би обезбедили место на телу не само појединаца него и читавих нација, на коме би ударили жиг сина погибељи (Откровење 13:16; 7:8; 14:9; 20:4) користе сва могућа средства да избришу код појединаца и читавих нација свест о њиховом етничком пореклу и националном идентитету. Користећи се ђаволским обманама, они су успели да се реч национализам сматра као нешто без- образно и презрено. Успели су тако добро да се данас бити националиста сматра исто тако лошим као бити криминалац. Неправда и перфидност су средства која приврженци Једног Света користе за правдање својих гажења основних људских и међународних закона. Данима су светска средства за обавештавање покази- вала исељење косовских Албанаца као тобоже акт етничког чишћења вршеног од стране Срба. Нису показали нити показивали исељење Срба из Крајине које је било стварно акт етничког чишћења. Нису ни један једини пут показали исељење стотине хиљада Срба са Косова проузрокованог зверствима Албанаца. Свет је био залуђиван гледајући на телевизији слике набеђеног стрељања неких муслимана у Сребреници. Истина о наводном стрељању није никада откривена иако је позната. Листа лажи и превара коришћених да се окриве Срби изнета је у књизи „Чишћење Средстава Обавештавања; Прљаво Обавештавање. Журналистика и Трагедија Југо- славије аутора Петра Брока са Предговором Девида Бајндера" (Peter Brock, Media Cleansing. Dirthy Fteporting. Journaiism and Tragedy of Yugoslavia. Introduction by David Binder). али ако та књига није забрањена од стране приврженика Једног Света, онда свакако није на листи књига које се препоручују читаоцима. Средства за обавешавање јавности на Западу нису ни један једини пут показала унакажена тела Срба, људи, жена и деце, јер убијање Срба је дозво- љено свима. Глобалисти стварају нове државе и на- роде а уништавају, или у најмању руку одбацују оне које су вековима старе. Њиховом одлуком Косово је предодређено да буде отето од Срба и дато косовским Албанцима. Не само непријатељи Срба, већ у послед- ње време и неки Срби говоре да је Косово изгубљено за Србе и препуштају га косовским Албанцима. Пре извесног времена, један члан српске владе је изјавио да је Косово баласт за Србију и да га треба уступити косовским Албанцима. После њега један други члан владе је изјавио да Срби стварно не владају Косовом па отуда Косово треба предате стварним управљачима - косовским Албанцима. Мора се човек запитати зашто је Његово Преосвештенство владика Артемије, епископ рашко-

17


В и д о в д а н .. . призренске и косово-метохијске епархије, који је храбро бранио светиње и српски народ на Космету, удаљен са свог водећег положаја, а на његово место је постављен неко који можда неће бити тако одлучан у одбијању да се Косово преда Албанцима. Није ли и ово један од знакова да има српских вођа који су спремни за предају Косова? Заиста, Албанци на Косову, потпомогнути од стране неких великих и моћних нација, изгледа постижу победу у својим безобзирним настојањима да отму Косово од Срба. Окупаторска војска разних нација, позната као УНМИК, је наводно на Косову да би обезбедила сигурност Срба, Цигана и других мањи- на на Косову. Очевидно је да под њиховом заштитом косовски Албанци некажњено убијају, тероришу и про- гањају Србе и друге мањине. Они разарају и пале вековима старе српске цркве и манастире који су тапија која доказује да је Косово увек било српско. Они вандализују српска гробља и уништавају надгробне споменике на којима су уклесана српска имена јер су и они тапије које доказују да је Косово било српско. Као географска територија Косово је било српско много пре 1389. године. Колци и камена обележја, којима насељеници обележавају територију која им припада, не користе се да обележе српско власништво над Косовом. Древни, величанствени српски православни манастири и цркве расејане по целом Косову и древни рукописи и царске повеље то доказују. Штавише, сама историја је главни сведок овога. Пре извесног времена један вођа косовских Албанаца је изјавио на конференцији за штампу да цркве и манастири на Косову никада нису били срп- ски, већ византијски и римокатолички. Лажима и лаж- ним тврдњама косовски Албанци су успели да задо- бију симпатије света и помоћ великих сила. Међутим, ова тврдња је толико дрска и гротестна да чак ни њихови најватренији помагачи неће моћи да јој поверују. Пре извесног времена двојица албански вођа, на састанаку са председником Клинтоном, на коме је био присутан и владика Артемије, изјавили су да се српски правослвни манастири и цркве руше и пале јер су политичке цркве. Онда је владика Артемије показао Клинтону фотографију једне од спаљених политичких цркава, и Клинотон, видећи да је у питању једна древна величанствена црква, погледао је пре- корно у ову двојицу Албанаца. Дубока тишина је био њихов одговор. Косовски Албанци су протерали стотине хиљада Срба и других неалбанаца са Косова, али о томе се није писало у нашој штампи нити показивало на нашим телевизионим програмима. Они су побили стотине Срба и других неалбанаца и још увек свакод- невно убијају оне који одбијају да се иселе са Косова, Нажалост, пристрасни извештаји светских средстава за обавештавање јавности, укључујући и америчка, објављивала су и још увек нетачно обавештавају пуб- лику о ситуацији на Косову. Срби, који су жртве, приказују се као тирани и угњетачи, а стварни угњетачи, косовски Албанци се приказују као жртве. Несхватљиво је зашто се слободољубиви

18

Срби, савезници Америке, Енглеске и Француске у два светска рата, клеветају и нападају у јавним гласилима ових земаља, док се њихови угњетачи Албанци, савезници Хитлера и Мусолинија у Другом светоском рату, незаслужено и неправедно фаворизирају и помажу. Неке хришћанске нације су створиле прву муслиманску државу у Босни, а сада раде на томе да створе следећу на Косову. Не схватају да тиме полажу темељ светског Косова. Тежња фанатичних мусли- мана није само да отму Косово од Срба, већ да отму свет од хришћана. Постоји могућност да ће Косово као географ- ска територија бити отето од Срба и бити окупирано макар и привремено од стране косовских Албанаца. То неће бити први пут. У прошлости Косово и Србија су бивали често освајани и гажени од стране оних који су са Истока надирали на Запад, и од оних који су са Запада марширали ка Истоку. Србија је била, и још увек је заштитна брана која је заустављала прве таласе непријатеља који се постепено али неизбежно показивао као непријатељ хришћанства и целокупног човечанства. Често су Срби морали да се одупиру крвавим инвазијама и да се боре против много јачих оружаних снага разних освајача. Срби су били међу првима који су пре много векова увидели велику опасност која је долазила од Ислама, а касније од нацизма. Губили су често своју територију и слободу бранећи територије и слободу других. У току од шест векова демографски састав косовске територије, као и друштвене и политичке прилике су се промениле. Велика сеоба Срба десила се 1692. године када су се 185.000 Срба предвођених Арсенијем Чарнојевићем иселили са Косова у Мађарску. То је био почетак демографске промене Косова. Друга велика сеоба Срба са Косова била је 17351737. Онда, за време Другог светског рата 100.000 Срба је напустило Косово, а када је комунис- тички режим Тита завладао Југославијом њима је био забрањен повратак на Косово. Истовремено, граница између Косова и Албаније није практично постојала и неконтролисано усељавање десетине хиљада Албанаца из суседне Албаније у току Другог светског рата и Титовог режима проузрокавало је драстичну демографску промену. У временском периоду 1961- 1981, 200.000 Срба је напустило Косово, а на Косово се уселили 240.000 Албанаца. Најзад, немилосрдно прогањања којима су Срби на тој територији били и још увек су изложени, а нарочито у временском периоду 1943-1988. и од 1992.па до сад, била су узрок исе- љавања Срба. О том етничком чишћењу не говоре нити пишу ни велике силе нити њихови послушници. Зверства, непозната чак и у нецивилизованим земљама, вршена су над Србима и другим неалбанци- ма на Косову. Последица овога је да су Срби, који су некада били огромна већина на Косову, сада мањина, а Албанци, који су били незнатна мањина, постали су огромна већина. Чињеница да су сада Албанци већи- на на Косову наводи се као главни разлог за промену статуса територије Косова од српске покрајине на независну државу косовских Албанаца. Добро је познато да се не хиљаде, већ милиони странаца, углавном из Мексика али и из неких азиј- ских држава, усељавају, неки легално а већина иле- гално, у неке државе Америке, што доводи до

Iskra l.oktobar 2007.


демографске промене тих америчких држава. Питање је да ли ће статус ових америчких држава бити проме- њен па неће више бити америчке државе већ државе ових илегално усељених странаца? Чак и ако силеџијске Велике силе, користећи бомбе отму од Срба Косово као географску територи- ју, не могу га задржати заувек. Доћиће време када ће увидети какву су неправду учинили Србима. Као што је постало јасно да су погрешили када су помагали Кастра и Садама Хусејина, увидеће да су погрешили када су отели Косово од Срба и дали га Албанцима. Ако се тако догоди да насиљем Великих сила привремено изгубимо Косово, ми нећемо, не можемо и не смемо да заборавимо Видовдан и духовно Косово. Ни Велике силе нити ико други не може да их узме од Срба. Духовно Косово су многи историјски догађаји које не смемо заборавити и на које се подсећамо прослављањем Видовдана. Духовно Косово је векови- ма старо искуство које је формирало наш национални и духовни идентитет који не смемо изгубити. Духовно Косово је животна философија у којој су духовне и моралне вредности Косова и Видовдана спојене и остављене Србима као драгоцено наследство. Не смемо заборавити иједну од тих вредности док чекамо на дан када ће се силне Велике силе опаметити, увидети своју грешку и исправити је. На Видовдан, 15 јуна (28 јуни по новом, Грегоријанском календару), без помоћи иједне европске нације, Срби су на Косову бранили не само границе своје земље и животе својих грађана, већ су, излажући опасности своју националну независност, бранили интересе и безбедност хришћанске Европе. Питање је да ли би историја Европе била каква јесте да није било битке на Косову. А оно што се десило на Косову 1389, догодило се и у Првом и Другом светском рату. Ипак, без обзира на општи историјски значај Косова и Видовдана, за Србе они имају јединствену дименизију и необични значај. Косово је њихова Света земља, колевка њиховог националног идентитета, место рођења њихове Српске православне Цркве и њихово неотуђиво историјско, национално и културно наследство. За њих је Видовдан свеприсутан и вечан. Наставиће да буде непрекидан и непресушив извор снаге, блистава звезда водиља и неизбрисиви начин живота. После битке на Косову 1389. године, када је Косово поље било прекривено лешевима палих срп- ских ратника, огрнуто у руменило залазећег сунца и црвенило проливене крви, и Косово и Србија су изгледали као рушевине и гробнице. Европски народи су веровали да је то крај Србије. Преварили су се. Ко би могао мислити да ће снага и одушевљење за славне подухвате каснијих српских генерација исходити из рушевина и гробница! Слично томе, снага и одушевљење садање и будућих генерација Срба ће извирати из недавно обесвећених, попаљених и разорених цркава и манас- тира, вандализованих гробаља и гробова невиних савремених српских мученика на Косову. Др Матеја Матејић протојереј-ставрофор

Iskra 1. oktobar 2007.

DSS menja Program, protiv NATO-a - Predsednik DSS-a Vojisav Koštunica kaže da se DSS protivi ulasku u NATO, a da je Srbija ostvarila dve pobede u vezi s Kosovom. Danas se u Beogradu održava sednica Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije. Glavni odbor DSS- a je usvojio predlog novog programa i novog statuta stranke, o kome će se 14. oktobra izjasniti Skupština stranke. Ta dva dokumenta su, kako je Tanjugu rekao portparol stranke Branislav Ristivojević, usvojena jedno- glasno. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je na glavnom odboru stranke poručio da Srbija mora imati spreman odgovor za slučaj da se ost- vare pretnje, pre svega one koje otvoreno upućuju SAD, da će posle 10. decembra kosovsko pitanje biti rešeno na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana. DSS i dalje podržava članstvo Srbije u programu Partnerstvo za mir ali se protivi ulasku države u NATO, i u tome prema oceni predsednika stranke Vojislava Koštunice nema ničeg protivrečnog. Koštunica kaže da je jedno biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo biti član organi- zacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno raspoređene obaveze. „Ovo je prinicipijelno stanovište koje prevazilazi okvir odnosa Srbije i NATO oko rešavanja kosovskog pitanja. Ono je pre svega utemeljeno na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njeni državni i nacionalni interesi zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu", rekao je Koštunica. Koštunica je izjavio i da je Srbija u Ujedinjenim nacijama pobedila u borbi za poštovanje međunarodnog prava, i da se sada suočava sa realnom opasnošću da, kako kaže, albanski separatisti jednostrano proglase nezavisnost Kosova i da jedan broj uticajnih država priz- na takvu tvorevinu. Lider DSS-a je rekao i da Srbija mora imati spre- man odgovor za slučaj da se ostvare pretnje, pre svega one koje otvoreno upućuju SAD, da će posle 10. decem- bra kosovsko pitanje biti rešeno na osnovu Ahtisarijevog plana i da treba razmotriti nekoliko činjenica. „Svakako je najvažnija ona koja glasi da je NATO bespravno bombardovao Srbiju, da su NATO trupe prisutne u pokrajini i da Ahtisarijev plan koji sada služi kao osnova za jednostrano proglašenje nezavis- nosti nedvosmisleno predviđa ničim ograničenu vlast NATO na Kosovu i Metohiji", kazao je Koštunica. Za razliku od Kosova, predsednik DSS-a u svom govoru nije ni pomenuo održavanje lokalnih i predsed- ničkih izbora u Srbiji, oko kojih poslednjih dana stavove sukobljavaju i člnovi vladajuće koalicije. (B92, 15.9.2007)

19


Косово и Метохија: Глобапни сукоб цивилизација

РУСИЈА ЋЕ ОДЛУЧНО БИТИ НА СТРАНИ СРБА Косовски проблем, без обзира на његов територијални локални карактер, и даље је у центру пажње међународне јавности, и даље утиче на односе између САД, Русије и Европе, и даље прети да произведе озбиљно руско-америчко заоштравање. Шта је разлог за тај политички окршај светских гиганата, који прети новим линијама поделе у Европи и светској политици? Да се нешто слично догодило негде у Африци, на такав конфликт би сви већ давно заборавили. А косовски проблем је испливао на површину и не да мира. Ја то објашњавам тиме, што се на територији Косова и Метохије данас моделирају у најзаоштрени- јем облику процеси и тенденције глобалног развоја човечанства, сударају интереси разних цивилизација, профилирају стратегије деловања центара моћи. И основни играчи на пољу Косову су међународни финансијски капитал, који користе Сједињене Државе, Европа која је под контролом Вашингтона, НАТО као војни инструмент америчког и европског капитала и Русија, која се подиже са колена и не жели да се као раније потчињава Западу. У позицијама страна, учесница косовског процеса, оповргавају се илузија о окончању "хладног рата" и лаж о постојању једнополарног света. Одлазак са политичке сцене светског социјалистичког система са СССР на челу проглашен је победом либерално- монетаристичке идеологије и праксе, а западне вред- ности - универзалним средством за све народе, државе и цивилизације. Јер у једнополарном свету капитала не може бити разноврсности традиција, религија, социјално-економских модела развоја, друштвено-државних односа. Све је једнообразно, све је подређено власти новца. Међутим, нова светска господа - олигарси у својој глобалној империји капитала не желе видети непокорне народе и државе, који иду самосталним путем развоја и не призивају јудеистичко-протес- тантске стандарде као сурогате духовно-моралних вредности. У окршају за покоравање Срба коришћен је најшири арсенал средстава: тајне операције специјал- них служби, консолидована обрада јавног мњења, формирање сепаратистичких расположења, стварање и наоружавање бандитских групација, примена економских санкција и политичке изолације, стимули- сање наркотрафика и, најзад, отворена војна агресија. Затим је уследила резолуција Савета безбедности ОУН број 1244 која је усвојена да би, ма како то парадоксално звучало, све било прецизно реали- зовано супротно. Међународне снаге и мисија ОУН урадили су све што је могуће да фактички одвоје Косово и Метохију од Србије. Чврст став заузела је Русија, која није приста- ла на издају, како је то својевремено урадио

20

Черномирдин. Европа, макар и снебивљиво, покушава да се успротиви Ахтисаријевом плану, купљеном од стране Американаца, како пише штампа, мафиозним парама, и тражи компромис. Управо је немачки пред- ставник Европске уније Волфганг Ишингер изнео идеју о подели Косова на албанску и српску зону. Покушаји Американаца да косовски проблем изместе из Савета безбедности ОУН и предају га решавању Контакт-групе наишао је на чврст став руског министарства иностраних послова, који је изјавио да "обустављање рада у Савету безбедности ОУН о Косову не значи изузимање те теме из оквира ОУН. Коначно решење о статусу треба да донесе Савет безбедности ОУН на основу договора између Срба и косовских Албанаца". САД и финансијско-олигархијски кругови који стоје изнад њих тешко да ће се сложити да изгубе кон- тролу над Балканом. Проамеричка енклава на Косову омогућава им да концентришу војну силу у региону и развијају војну базу "Бондстил", што у сарадњи са америчким војним присуством у БиХ и Бугарској омогућава да се контролише транзит енергената, да се изводе војне операције у јужном и југоисточном правцу, да у случају потребе инсталирају свако средство, укључујући и елементе ПРО на тој територији коју оне контролишу. Уз помоћ савезника, какав је актуелни премијер Косова Агим Чеку. Американци могу да реализују идеју "Велике Албаније", дугорочне крваве ране и расадника криминала у Европи. Реализација тог пројекта ће постати извор вечите нестабилности за Европљане, као Ирак и Палестина на Блиском Истоку, Авганистан и Кашмир у Источној Азији, Кавказ и Прибалтик на постсовјетском простору. За Русију ће америчка контрола над Балканом бити препрека за окупљање словенске цивилизације, њених политичких и економских интереса. Био би то покушај рушења историјских веза са Србијом и другим савезницима Москве. Уз све то још, Американци и Енглези ће активно играти на карту конфронтирања исламског, православнословенског и евро-хришћан- ског света. Према томе, стварање државе на бази косовске енклаве апсолутно одговара интересима светске олигархије, која тежи да учврсти власт новца и криминалне силе над друштвом и природом у свет- ским размерама. Косово и Метохија се претворила у мостобран борбе за правичан светски поредак, за очување државности као основе и субјекта међународних односа, за право да се остане Србин, Рус, Немац, Француз. Историјско време доминирања Запада у свет- ској политици и светској економици се завршава. Иницијатива у развоју човечанства прешла је на Исток, у правцу кога се окренула и Русија. Руско друштво одбацује либералномонетаристичке вредности, враћа се православљу, ослобађа јељцинско-чубајске

Iskra l.oktobar 2007.


Русија се не цењка

ЛАВРОВ УПОЗОРИО ДА НЕМА ТРГОВИНЕ OKO КОСОВА Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је јуче да "Русија није противник САД, али да неће трговати својим интересима ни када је реч о решавању косовског проблема". "Наши партнери треба да схвате да ми не тргујемо без обзира на политику неконфронтације, за Русију постоји такозвана црвена линија када се ствара реална опасност по националну безбедност и светски поредак", рекао је Лавров обраћајући се студентима Московског државног института за међународне односе. Лавров је навео да се та "црвена линија" тиче ситуације око размештања америчке противваздушне одбране у Европи, решавања косовског проблема, ширења северноат- лантске алијансе, споразума о смањењу конвен- ционалних оружаних снага у Европи. "Русија је про- тив једностраних или блоковских решења у решавању проблема безбедности", рекао је руски министар. Он је истакао неопходност "нових облика колективне сарадње" међу земаља и указао на перспективност сарадње у оквиру "тројке", Русија, ЕУ, САД. "Тројка’ би могла да усмерава светски чамац. Тројни концерн је једноставна формула за узајамно уздржавање. Свету је потребан баланс", рекао је Лавров. Он је указао да између Русије и САД нема системских противречности и да не може бити речи о повратку "хладном рату". "Русија и САД немају системских противречности и то показује да односи имају будуђност", рекао је Лавров додајући да је то још једном потврдио и последњи сусрет председни- ка Русије и САД Владимира Путина и Џорџа Буша у Кенебанкпорту. "Русија није противник САД и не може бити речи о повратку хладном рату", додао је Лавров. Он је навео да би систем ПРО требало трансформисати у пројекат који доприноси јачању поверења, објашњавајући да је то суштина предло-

га руске стране. Рачунам да ће текуће консултације довести до сагласја између Русије, САД и НАТО, додао је шеф руске дипломатије. А генерални секретар УН Бан Ки Мун изразио је јуче наду да нико не жели да од Косова створи "инструмент за дестабилизацију" Балкана и целе Европе. Контакт група за Косово (САД, Русија, Француска, Велика Британија, Немачка и Италија) "представиће ми 10. децембра извештај", подсетио је Бан Ки Мун у интервјуу римској "Републици". "Преговори се настављају, желео бих да дође до суштинског напретка и надам се да нико не жели да од Косова створи инструмент за конфузију, дестабилизацију не само на Балкану, веђ и у целој Европи", рекао је генерални секретар УН. Представник Европске уније у посредничкој тројци за решавање статуса Косова и Метохије Волфганг Ишингер допутовао је јуче по подне у дводневну посету Београду да би с највишим срп- ским званичницима разговарао о наставку процеса преговора о будуђем статусу јужне српске покра- јине. Немачки амбасадор је јуче разговарао с председником Србије Борисом Тадићем и шефом дипломатије Вуком Јеремићем, а за данас је пред- виђен његов сусрет с премијером Војиславом Коштуницом и другим званичницима, изјавио је Танјугу представник немачке амбасаде у Београду, Марко Чадеж. Реч је о неформалној посети немачког дипломате, која има за циљ детаљније упознавање са ситуацијом и ставовима Београда, рекао је Чадеж. Ишингер је претпрошле недеље боравио у сличној посети Приштини непосредно уочи састанака посредничке тројке с делегацијама Београда и Приштине, одржаних 30. августа у Бечу. Немачки дипломата ће у Београду боравити без осталих чланова "тројке" коју, поред њега, чине и руски и амерички дипломати, Александар Боцан- Харченко и Френк Виснер.

идеологије негирања руске традиције и банализовања отаџбинске историје. Године 2008. Русија ће добити новог председника. Догодиће се делимично обнављање елите. У институте власти доћи ће људи који мање зависе од Запада и који се осећају као Руси, православци. А то значи да ће Русија одлучно и недвосмислено стајати на страни правичне ствари Срба. РИА "Новости", 7.9.2007.

Европски извори пренели су Танјугу да би требало очекивати више посета чланова тројке Београду и Приштини током септембра, пред најављене директне преговоре две стране. У жељи да стекне што бољи увид у ситуаци- ју, Ишингер је обишао, или планира да обиђе, и неке земље региона као што су Аустрија, Италија, Мађарска и Словачка. Борба, 3.9.2007. <www.borba.co.yu>

Леонид Ивашов

(Аутор је генерал-пуковник и председник Академије за геополитичке проблеме).

Iskra 1. oktobar 2007.

21


О књизи др Мирољуба Јоковића:

АРХИВСКА ИСТОРИЈА О ХИЛАНДАРСКОМ НАУЧНОМ ПРОЈЕКТУ ДРЖАВНОГ УНИВЕРЗИТЕТА ОХАЈО Др Мирољуб Јоковић: „Архивска историја о Хиландарском научном пројекту Државног Универ- зитета Охајо”, стр 158; 21 цм; илустровано; Рашка школа, Београд 2007. Недавно је стигла из Београда књига са гор- њим насловом из пера књижевника, научника и издавача др Мирољуба Јоковића, која и својом садржином и својом изванредном техничком опремом задивљује читаоце. Нема биографије писца, али је Србима у Америци др Мирољуб Јоковић познат по сво- јим посетама и предавањима на Универзитету државе Охајо у Колумбусу, а нарочито његовом присуствовању свим Међународним хиландарским конференцијама којих је до сада одржано пет, а које, су такође предмет ове књиге. Хиландарски научни пројекат на Државном универзитету Охајо основан је 1978. године највише заслугом протојереја др Матеје Матејића, професора славистике на овом универзитету који се налази у Колумбусу, престоници државе Охајо. Те године је освећена Хиландарска соба на Универзитету у при- суству монаха оца Митрофана Хиландарца и највиђенијих представника српско-америчког кул- турног живота у Сједињеним Државама. Др Јоковић је врло лепо описао почекте овог научног пројекта и како се све то развијало од 1978. године, па све до наших дана. Најпре је описао путо- вања проте Матејића у Свету Гору на Атосу која су отпочела још 1969. године, па потом поновљена још четири пута и сва су имала научно-истраживачку ми- сију. У тој мисији је др Матејића највише помогао и био му десна рука његов старији син Предраг, који ће доц- није такође постати доктор и професор славистике на истом Универзитету и заменити оца Матеју кад је отишао у заслужену пензију. Др Јоковић је сва та путовања и научна истраживања у манастиру Хиландару у детаље описао и илустровао врло лепим фотографијама тако да ће то остати незаборавно сведочанство за историју не само овог пројетка Државног универзитета Охајо, већ и целокупног научно-културног живота Америке. Наро- чито је записао истрајан рад у микрофилмовању пове- ља, докумената, насловних страна и текстова ретких књига, те је донео много лепе репродукције у боји, које књизи дају нарочиту чар и лепоту. Потом је др Јоковић забележио како је обављено испитивање и проучавање словенских манускрипта и по другим манастирима на Светој Гори: Зографу, Св. Пантелејмону, Великој Лаври и Иверону. Затим је настављено проучавање древних средње- вековних манускрипта у Мађарској, Бугарској, Русији и Грчкој, све уз помоћ вредног и неуморног сина оца Матеје, Предрага. Др Јоковић је поред речи и признања проти Матеји и његовом сину Предрагу за остварење Хиландарског научног пројекта одао заслужно приз-

22

нање и професору др Леону Тварогу, шефу департ- мента за словенске и источно-европске језике, др Станлију Кахриу, првом директору центра за сред- њевековне и ренесансне студије и др Артуру Адамсу, декану колеџа за хуманистику. Донео је и лепе њихове фотографије. Такође је донео и слику чланова штаба за посету Центра за изучавање средњевековних славенских студија: Лорен (Абрахам) Нетретић, Џенифер Андерсон, Виктора Болдевскула и коорди- натора Хелен Сенекал. Пошто је овај научни пројекат на Универзитету државе Охајо привукао велику пажњу не само у Северној Америци, већ и у Европи и широм целога света, то су се почеле одржавати Међународне Хиландарске конференције, којима је др Јоковић посветио велику пажњу и врло лепо истакао њихов велики значај у савременом свету. Прва Међународна Хиландарска конференци- ја одржана је од 11. до 13. априла 1981. године у Колумбусу на Универзитету државе Охајо, Друга је одржана 1986. године у манастиру Рила у Бугарској са насловом „Манускриптско наслеђе и улога манастира у културној историји Балканских народа”. Трећа кон- ференција је одржана од 28. до 30. марта 1989. године у Београду, чији је организатор била Српска академи- ја наука и уметности. Одржана је са насловом „Проучавање средњевековних јужнословенских рукописа” (Др Јоковић наглашава да је те године по први пут прота Матеја Матејић дошао у Југославију пошто је до тада био „персона нон грата” за југословенски режим). Четврта конференција је одржана од 14. до 15. августа 1998. године у Колумбусу на Универзитету државе Охајо. Овога пута главна тема је била органи- зовање Хиландарске научне библиотеке на Охајо уни- верзитету и наставак проучавања средњевековних славенских рукописа. Пета конференција је одржана од 8. до 14. септембра 2002. године у Рашкој, у Србији. Спонсор је била Влада Србије. Центар окупљања гостију и рад конференције је био историјски манастир Градац, који је верски и културни центар Рашке. И ова конференција је била посвећена даљем проучавању средњовековног културног наслеђа и даљем унапређењу Хиландарског пројекта на Универзитету државе Охајо. Др Мирољуб Јоковић је обавио значајан посао објавивши ову књигу. Написао ју је у оригиналу на срп- ском језику, али је књига штампана на енглеском, јер је намењена првенствено Америци и земљама енглеског језичног подручја. Превод на енглески језик је обави- ла Наташа Каурин-Карача. Књига је илустрована лепим сликама у боји: личности, манусркиптима, насловима значајних повеља, наслова књига и др. Из свег срца честитамо професору др Јоковићу на овој дивној књизи и свесрдно је препоручујемо читаоцима широм Северне Америке, Енглеске и Аустралије.

Бора М. Карапанџић

Iskra l.oktobar 2007.


ИНТЕРВЈУ : Лука Караџић, брат Радована Караџића

АКО СЕ РАДОВАН ПРЕДА, РЕПУБЛИКА СРПСКА ЋЕ НЕСТАТИ У Хашком трибуналу чекају се искључиво Радован Караџић и Ратко Младић. Они су осуђени пре суђења за геноцид и нема тог адвоката и нема тог папира да би они могли доказати да није било геноцида и да они нису наредили геноцид, само зарад укидања Републике Српске. Одлука Радована Караџића да се не преда је његова стратешка одлука. Ако би се предао, био би осуђен за највеће злочине и Република Српска би нестапа - тврди у интервјуу за Глас јавности Лука Караџић, брат некадашњег председника Републике Српске и хашког оптуженика Радована Караџића. Ваш брат оптужен је у Хашком трибуналу за геноцид, кршење обичаја рата, протеривање на расној и верској основи, присилно расељавање? Они који су подигли ту оптужницу знају да ниједна од тих тачака не стоји и није утемељена ни на праву, ни на аргументима, ни на доказима. То је оптужница која је написана пре него што је и почео рат у бившој БиХ. Зна се ко је пројектовао рат и завадио народе бивше Југославије. Тај ко је пројектовао рат, пројектовао је и да су Срби унапред оптужени за најтежа дела. Што се тиче Хашког трибунала и оптужбе на рачун мога брата, она је искључиво ради осуде српског народа, и да би се пребацила кривица са злочинца, зликовца, НАТО пакта и Америке и свих оних који су бомбардовали Србе на тим просторима, са Хрвата који су протерали српски народ и бомбардовали колоне, са муслимана, исламских екстремиста, на жртву, а то је на српски народ. Срби су водили рат против оружаних снага и против оног ко је наоружан и напада српски народ и српску територију. Рат није вођен против цивилног становништва, ни хрватског ни муслиманског. Мој брат је, изгледа, највише крив зато што је спречио да се догоди један нови геноцид над српским народом. Можда је њима и највише крив зато што су Срби први пут водили један рат у коме нису пуцали један на другог и није пала српска кап крви од српске руке. Постоји ли иједна наредба која доказује да је Радован Караџић учинио неко од дела која му се стављају на терет? То је зачуђујуће. Не само писана наредба, него не постоји ниједан сведок у српском народу, ниједан сведок у Војсци Републике Српске, ниједан сведок који је чак касније отишао у партију Биљане Плавшић, да може да каже или да посведочи да је постојала иједна таква наредба, не само мога брата, него ни од једног високог функционера из цивилне власти Републике Српске, а исто тако тврдим и војног врха

Iskra 1. oktobar 2007.

Војске Републике Српске. Не постоји ниједна наредба да се уради нешто што не би служило на част српском војнику ни Србину као човеку. То гарантујем животом. Нека неко посведочи, а посебно да покаже неки папир који би био веродостојан. Оптужница говори другачије? У Хашком трибуналу чекају се искључиво Радован Караџић и Ратко Младић. Они су осуђени пре суђења за геноцид и нема тог адвоката и нема тог папира да би они могли доказати да није било геноци- да и да они нису наредили геноцид, само зарад уки- дања Републике Српске. Америка је понудила пет милиона долара, а Федерација БиХ још додатних четири милиона марака за информације о Радовану? Они нису нормални. Они не знају да су то мале паре за Радована Караџића. Ко би узео те паре да троши. Верујем да нико те паре не би ни добио. Ако је ико гледао филмове о ловцима на уцењене главе, да ли је видео да је неко добио новац. То су каубоји и они нуде те паре. Ко је тај Србин и како би са својом породицом трошио те паре да изда Радована и Ратка Младића који су се борили искључиво за српску државу, српски народ, српску нејач и гарантујем вам за све добронамерне људе који су живели и живе на просторима БиХ, односно територија које су биле под контролом српских снага и у саставу Републике Српске. Хашки трибунал је 1997. и 1998. године узео око три стотине докумената из Републике Српске искључиво истражујући кривицу по оптужници Радована Караџића. Ја сам био једно седам-осам пута кад су долазили. Хашки истражитељи су то врло про- фесионално, поштено и коректно урадили. Шта је даље са тим документима, то више нико не зна. Нико се по њима није огласио. Нема ниједног папира, ниједне изјаве, а имали су и видео и аудио изјаве и потписивање записника. Узимали су све наредбе, све одлуке које је доносио Радован Караџић и Скупштина Републике Српске. Нема ниједног папира који може дати и најмању сумњу да се нешто незаконито и неко- ректно и супротно међународним конвенцијама, међународном праву и међународном ратном праву догодило. Због Радована цела породица Караџић је под сталном присмотром? Нас су четири брата и једна сестра. То је постало више уобичајена ствар, и постало је досадно. Шта траже? Немам појма. Ми кад њих питамо шта траже кад нам претресају кућу, они не дају одговор. Последњи пут кад су ми били у кући у Никшићу било је преко двадесет људи наоружаних до зуба, а у кући је била само моја супруга. Замислите да вам неко звони,

23


Ако се Радован ... лупа на капију. Нису разваљивали врата, али јесу опколили кућу са свих страна као да су у њој неки терористи, неки највећи криминалци, неки највећи дилери наркотика. Свака нормална жена и сваки нор- малан човек мора да се престрави. Бројите ли претресе? Ово је други пут да претресају кућу кад је она сама, а једном сам и ја био у њој. Моја Милица, моја верна љуба, покушала је да ме назове, а они су јој прекинули везу. Чуо сам док је изговарала "шта вам је, ово је мој телефон и мој супруг. Ја морам супруга да обавестим".

добила на изборима. После тога, у договору са њеном великом пријатељицом која ју је послала у Хаг Медлин Олбрајт, она се откачила од СДС-а, почела је да пљује по СДС-у, по Радовану, по српском руководству. Мислила је да је сарадња са Американцима уносан посао. Није се осврнула да види како су прошли ти амерички сарадници пре ње. Попљувала је све оно што је урадила добро за Републику Српску, ако је искрено то урадила. Попљувала је све оно због чега су је неки називали да је српска царица. Прва је организовала хајку да се Радован хапси, по наговору Медлин Олбрајт и њеног шефа кабинета, нажалост, др Прице, нашег Србина који је амерички држављанин, а и доласком господина Додика. To је разлог што се Радован Караџић повукао у тоталну изолацију и ано- нимност и нико не зна где је.

У иностранство не можете?

Америка ми је давно забранила улазак и уопште се нисам много око тога узбуђивао нити сам имао намеру да идем у ту Америку. Хвала им. У Европску унију исто тако. Сад, ево је двадесет дана, хвала и њима нећу никада отићи ни у Европску унију. Не требају ми. Забрањен ми је и улаз, чак и транзит преко Европске уније. Значи не можемо ни до Русије, ни колима, ни возом, ни у Украјину. Једино вероватно авионом, зато што не могу да зауставе авион. Кажем хвала им, немам намеру да путујем посебно ако је то Европа која жели да нам отме Косово, да нам отме и ишчупа срце из груди. Ја у ту Европу не желим да идем. Праве вам проблеме и овде?

СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ВЕЛИКА ПРЕВАРА Сребреница је велика лаж и превара од

стране не само муслиманског народа већ и међународне заједнице. Они манипулишу са седам-осам хиљада жртава у Сребреници. У почетку је било чак 13.000-14.000 жрта- ва. Кад је Сарајево тражило хуманитарну помоћ за Сребреницу навело је да ту живи од 45 до 75 хиљада становника. У Сребреници је два реда кућа. У Поточарима словом и бројем је две и по хиљаде сахрањених. При том се око 100 Срба води као нестали. Међу тим који су сахрањени у Поточарима четири су идентификовани као Срби. Једна једина жена која је сахрањена ту и страдала "као наводни геноцид" је Српкиња Бранка Матић. Где су лешеви оних који су умрли природном смрћу и насилном смрћу од стране Насера Орића и његових ратника за време скоро четири године рата у Сребреници. Ми имамо информације да су ту похрањени и они који су умрли пре рата. И са несталим Србима их је 2.500. Ниједно дете се ту не води, ниједна жена. Где је ту геноцид. Нико не поставља питање где је 6.700 Срба из Сарајева који се и данас воде као нестали. Људи су живели у Сарајеву и нема их - каже Лука Караџић.

На те проблеме смо већ навикли. Праћење, прислушкивање. Али, осећам се комотно и овде и тамо. Знам да ме и овде прислушкују, али сам неоптерећен тиме ко ми је иза леђа. Знам шта знам, знам и шта не знам и од мене нико не може сазнати оно што ја не знам.

Кад сте последњи пут видели Радована? То је питање које ми сви постављају. Сад ћу да вам кажем да поред телефона запишете да је то 1998. године. И да ме више о томе не питате. Сви ме питају и свима кажем исто. Много новинара за које тачно знам да сам им то рекао, поново ме питају то исто. Да ли сте знали да је то последњи пут? Разлог је што је Биљана Плавшић дошла на власт и Додик. Истина, она је крајем 1996. убедљиво

24

Повукао кораке?

је

још

неке

Пре тога, 1996. године, променио је своје обезбеђе- ње из безбедносних разлога. Радованово обезбеђење од 1990. године нису били билдери, бодигард, снагатори. То су били професионалци, припадници специјалних снага Министарства унутрашњих послова Босне и Херцего- вине. Кад се БиХ распала, они су били у саставу Ре- публике Српске. Учинио је то због њихове безбедности. Педи Ешдаун је изјавио да је и Легија био у Радовановом обезбеђењу? Никад. То је ван паме- ти и само људи који немају мозга могу да кажу да је после убиства Ђинђића Леги- ја побегао из Србије и нашао уточиште код Радована Караџића да га чува. То су глупости које није имало смисла ни демантовати. Шта је Холбрук гарантовао Караџићу?

Холбрук је гарантовао да ће, ако се Радован повуче са политичке сцене и из јавног живота, оптужница која је већ била подигнута, бити повучена. Они имају институцију повлачења оптужнице и ми смо се томе надали, не само зато што је Холбрук то рекао, него зато што имамо све аргу- менте и што Хашки трибунал поседује та документа која говоре о невиности Караџића. Нажалост, њих за- нима само да се Радован Караџић и Ратко Младић осуде. Сањате ли брата? Доста пута. Ми смо били јако везани. Ја сам друго дете у оца Вука и мајке Јованке од нас петоро.

Iskra l.oktobar 2007.


Luka Karadžić o pritiscima SAD na porodicu

AMERIČKO SILOVANJE Luka Karadžić, brat najtraženijeg haškog optuženika Radovana Karadžića, u intervjuu za "Fokus" kaže da nije iznenađen što je Rafi Gregorijan, prvi zam- jenik visokog predstavnika počeo popisivati imovinu porodice Karadžić, jer Amerikanci u BiH mogu da rade šta hoće, pa čak i ono što ne smiju ni da pomisle u svo- joj. - Neka urade nešto porodicama Al Kaide ako mogu. Sigurno da ne mogu niti im pada na pamet, zato što njihove porodice žive u Americi i rade s najvišim zvaničnicima Amerike, uključujući tu i Buša, koji ima firmu i sarađuje s rođenim bratom Bin Ladena. Oni s porodicom Radovana Karadžića i drugih haških optuženika mogu da rade šta hoće, a pri tom niti se osvrću na pravo, niti se plaše Ijudi, ni Boga - kazuje Luka. FOKUS: Gregorijan će posjetiti sva mjesta gdje porodica Karadžić ima imovinu. Karadžić: Šta mu to znači? Radovanova imovina je na Palama. Neće valjda da posjeti Beograd gdje ja imam imovinu ili u Nikšiću gdje mi je kuća. Neka dođe ako treba. Uopšte nije konkretno kazao čiju imovinu. Oni će sada da idu do devetog koljena. Gluposti i samo glu- posti, ali može im se. FOKUS: Takode kaže da porodica Karadžić

Радован je рођен 1945. године. Тата нам је био у затвору четири године и десет месеци као четник. Дошао је 1950, а ја сам се родио 1951. Мислим да је велика срећа што нам је отац био четник. Да није био четник него партизан, био би 100 одсто на Голом отоку, не би био жив, и ја се не бих родио. Био је од ауторитета и речи, човек кога ниси могао убедити да нешто уради преко своје савести. Када вам је било најтеже? Када је мајка умрла и када није могао да дође, њена прва радост и срећа, да одржи тај последњи говор и да се опрости од ње у име нас, као што је то урадио 1987. кад нам је тата умро. Хаг?

Да ли бу Радован требало да се преда и оде у

Све ово што се дешава неко ће написати, ући ће у историју. Нема кукања, нема предавања. Све што се ради, ради се у интересу српског народа. Радованова одлука да се не предаје је стратешка одлука. Ако би се предао, био би осуђен за највеће злочине и Република Српска би нестала.

godinama odbija saradnju u istragama. Karadžić: To su najstrašnije gluposti koje sam u zadnje vrijeme čuo. Koja to porodica ima obavezu da sarađuje s nekim sudom ako je neki njen član optužen. To je u svim svjetskim pozitivnim zakonima isključena mogućnost. Mogu da pitaju hoće li ili neće, ali nemaju pravo da prisiljavaju i vrše pritisak. Porodica ima pravo da štiti, da ćuti, da ne svjedoči. FOKUS: Sva nekretnina porodice Karadžić tre- baio bi da bude zamrznuta od strane vlasti BiH. Šta mis- lite o tome? Karadžić: Oni nemaju pravo, ali mogu. Sve što rade je protiv prava i pravde. Niko im ne postavlja pita- nje što su to uradili jer se radi o Srbima. Od 1995. godine, naša Ijudska prava se permanentno narušavaju. Najradije bi nam zabranili i hljeb da kupimo, za goli opstanak. Međutim, neće uspjeti u toj nameri jer ne znaju na čemu smo mi sve vaspitavani. Vaspitavani smo na epskoj poeziji, na Starcu Vujadinu i Malom Radojici. Kod nas sigurno nema izdaje. Kada su moga sina uhap- sili u Banjoj Luci i priveli na informativni razgovor, između ostalog, naša policija ga je ubjeđivala da radi za stranu obavještajnu službu, ne vodeći računa da se tu radi o jednom Karadžiću. Karadžić će prije glavu izgubiti nego pomisliti da tako nešto radi. Nema tih para na svijetu zbog kojih bi se mi uprljali kao porodica. FOKUS: Da li je Vaš brat odgovoran za organi- zaciju sistematskog silovanja? Karadžić: To su gluposti izrečene ne samo iz Gregorijanovih, već i iz američkih usta. Kako Radovan može biti odgovoran za sistematsko silovanje. I koje to silovanje? Prijavljeno je da ima oko 60.000 silovanih muslimanki. Podijelite to s borcima? Tu se pojavljuju i neke babe od kojih su davno i muževi digli ruke. Ne kažem da nešto nije bilo, ali to je već otkriveno i proce- suirano. FOKUS: Jedan od razloga što, kako kažu, imo- vina porodice Karadžić mora biti zamrznuta je i taj što naknada žrtvama mora biti isplaćena. Karadžić: Ne znam na koji način to Radovan treba da isplati. On nije imao vremena ni da spava sa svojom ženom u to vrijeme, a kamoli da organizuje silo- vanje. Moj brat je 70 odsto vremena provodio u prego- vorima s međunarodnom zajednicom, muslimanima i Hrvatima ili sa Srbijom. To se ne može sakriti. Tu se radi o jednom čestitom čovjeku i o jednom čestitom, viteškom, narodu. Oni to ne razumiju. Šta rade po Avganistanu i Iraku. Oni ne biraju od male djece od sedam godina pa do 70. Zato i postoji Al Kaida. Kada nestane Amerike nestaće i Al Kaida. Fokus, 27.8.2007. <www.fokus.ba>

B.

Gagula

Глас јавности, 29.7.2007. Бранка Куљанин (Сина) <glas-javnosti.co.yu>

Iskra 1. oktobar 2007.

25


Novi Program DSS-a Cilj političkog delovanja DSS-a u predstojećem periodu je očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije s Kosovom i Metohijom kao njenim delom, navodi se u novom programu stranke. "Za DSS je državni suverenitet neotuđiv na celoj teritoriji Srbije. Nijedan deo državne teritorije ne može se otuđiti od državne celine, kao što se ne može ni raz- meniti s drugom državom, bez pristanka stanovništva na celoj teritoriji Srbije. U skladu s tim, Kosovo, pod privre- menom upravom Ujedinjenih nacija, neotuđiv je deo naše zemlje”, navodi se u programu. Navodi se da se DSS zalaže za to da Srbija vodi nezavisnu spoljnu politiku, usklađenu sa stvarnim interesima države i njenih građana, a koja treba da se zasniva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava, na Ustavu, a posebno na njego- voj preambuli. Srbija će, iako strateški okrenuta evropskim integracijama, negovati prijateljske odnose s Rusijom i sa vanevropskim velikim silama Kinom, Indijom i SAD. Dodaje se da su za tu stranku pojmovi patriotiz- ma i demokratije dve nerazdvojne stvari jer je briga za svoju državu potvrda demokratskih načela. Kao neposredni ciljevi delovanja DSS-a navode se i zapošljavanje i borba protiv siromaštva, unapređe- nje politike demografskog razvoja zemlje, iskorenjivanje korupcije u svim segmentima društva, posebno u državnoj upravi i privredi, integracija Srbije u međuna- rodni poredak, pre svega u Evropsku uniju, i stvaranje modernog i uspešnog društva, slobodne, pravedne, bogate i sigurne Srbije. DSS je stranka demokratskog opredeljenja i odgovorne nacionalne politike, čiji je najviši politički cilj potpun demokratski preobražaj države. DSS se zalaže da se posebnim zakonima o krivičnoj odgovornosti nosilaca javnih funkcija i zakonom protiv korupcije definiše postupak za utvrđivanje odgo- vornosti ministara i drugih nosilaca javnih funkcija. Navodi se i opredeljenje za demokratsku, odnosno civilnu i parlamentarnu, kontrolu oružanih snaga, državne i javne bezbednosti, čiji je isključiv zadatak odbrana zemlje, i koje moraju ostati van svakog političkog i ideološkog uticaja. DSS, kako se navodi u programu, zalaže se i za jačanje lokalne samouprave, reviziju političkih procesa i procesa s političkim motivima od 1944. i otk- lanjanje njihovih pravnih i materijalnih posledica, ali je protiv svih vidova revanšizma i osvete. Jedan od osnovnih ciljeva nacionalne politike DSS-a jeste i duhovna obnova srpskog naroda i jačanje njegove istorijske samosvesti, uz isticanje da tradicija i modernizacija nisu suprotstavljeni pojmovi, već

se međusobno dopunjuju, koriguju i potpomažu. Stav DSS-a je da Srpskoj pravoslavnoj crkvi pri- pada značajna uloga u nacionalnom vaspitanju i duhovnoj obnovi naroda, zbog čega treba da zauzme istorijski potvrđeno mesto u društvu koje je imala pre nego što ju je komunistička vladavina potisnula. (B92,15.9.2007)

DSS: Ni slučajno izbori do kraja godine Funkcioner DSS-a Dragan Šormaz izjavio je juče da, zbog situacije u vezi s Kosmetom, "apsolutno ne dolazi u obzir raspisivanje predsedničkih izbora do kraja godine", međutim, u DS-u upozoravaju da to nije zvaničan stav njihovog koalicionog partnera i da iz Koštunicine stranke nije do sada došla nikakva inicijati- va za odlaganje raspisivanja izbora. Šormazov drugi argument je da bi pre raspisi- vanja predsedničkih izbora Skupština morala da donese niz zakona vezanih za funkcionisanje sistema odbrane i nadležnosti predsednika Republike u vezi s vojskom, jer bi u suprotnom "morali da ih ponovimo za dva do tri meseca". Međutim, u Tadićevoj stranci tvrde da su već sada pripremljeni svi prateći zakoni neophodni za raspi- sivanje izbora. Prema tome, postoje uslovi da se predsednički i lokalni izbori raspišu i pre zakonskog roka koji je, prema Ustavnom zakonu, 31. decembar. Rok za održavanja i jednih i drugih je od 30 do najkasnije 90 dana od dana raspisivanja. A niko iz DSS-a nije zvanično tražio odla- ganje - istakla je za Glas Jelena Marković, portparol DS- a, dodajući da izjave Šormaza ne može da komentariše jer ne predstavljaju zvaničan stav premijerove partije. Treći koalicioni partner, G17 plus, istakao je juce za Glas da će se i oni pitati kada je reč o datumu kada će građani birati šefa države, ali i da narod ne treba dalje zbunjivati špekulacijama, jer je sve jasno ako se pogle- da Ustavni zakon. - Nismo dobili glasove da bismo se prepucavali 0 koalicionim problemima, nego da se bavimo boljim životom. Ne možemo biti kreativni u vezi sa rokovima jer Ustavni zakon propisuje svoje. Jedini način da se promeni vreme raspisivanja i održavanja predsedničkih i drugih izbora je da se u Skupštini pokrene takav predlog 1 da se izmeni dotični zakon, a ni jedna stranka to do sada nije preduzela - podsetio je Nikola Papak, portparol G17 plus. Prema njegovim rečima, "ekspertil su spremni na svaki dogovor, pod uslovom da je u skladu sa Ustavnim zakonom". Inače, Šormaz je juče odreagovao na izjavu ministra rada i socijalne politike Rasima LJajića, da bi "vlada mogla da padne ako se stranke ne dogovore oko predsednickih izbora'i ističući da obaranje vlade može biti samo "ako se neko iz nje povuče". (Glas javnosti, 15.9.2007)

26

Iskra l.oktobar 2007.


Ревизионизам у савременој српској књижевности (125)

ВАШИНГТОН САВЕ ЈАНКОВИЋА После монументалне тетралогије На прелому, у трећем тому своје трилогије о животу српских расе- љених лица, Вашингтон\ Сава Јанковић прати искус- тва дипијеваца у Вашингтону, D.C. Нарочито се истиче карактер Небојше Васиљевића, протагонисте из ранијих Јанковићевих романа. Најбоље га карактерише његова супруга Дејана: „Ти си идеалиста, свестрано образован младић углађених манира, али у исто време и, некако, једнос- таван и једностран. Другим речима, све ти је мање- више или црно или бело, као што је то постало нама који смо живели под комунизмом. Што те више упоз- најем све ми више изгледаш много компликованији. Размишљала сам и о твојим причама из рата и сећа- њима на доба избегличких логора. Чини ми се да је теби, пре свега, била најважнија слобода. Слобода од Хитлерове солдатеске. Зато си се добровољно јавио у југословенску војску, слобода од страха шта ће се тобом збити оног дана када се рат заврши, кад си се јавио у Недићеве одреде да се бориш за биолошки опстанак српског народа.”(152-153) Небојша, очигледно друго „ја” аутора, непоколебљиви је Србин, „Србенда”, како би се рекло у народу, али са позитивним примесама. Он увек истиче на првом месту традиције и интересе српског народа, мада је у ранијој младости заговарао идеју југословенства, која је, на жалост, изгубила свој raison d'etre после историјских промена. Он чврсто верује у светосавље и у величину и значај Светог Саве и његове идеје: „А ми, Срби, судбином смо предодређени да будемо Исток Западу, и Запад Истоку, и да изнад себе признајемо само Небески Јерусалим, а на земљи никога.”(36) Други принцип у који Небојша чврсто верује је органско уређење света: „Основа наше културе јесте домаћински принцип: Бог, краљ, домаћин. Бог је домаћин васионе, свега видљивог и нама невидљивог. Краљ је домаћин у држави, „ни лутка, ни тиранин", како је казао Димитрије Љотић. А у дому, домаћин је глава породице у којој сви чланови, деца и одрасли, имају свако своје место. Једном речју, то је основа органског схватања света.”(42) Небојша такође прихвата идеју да је живот драгоцени дар Божји, коју је чуо и од једног руског свештеника. Зато он има хришћански став и према својим непријатељима, против којих се жестоко борио у рату: „Сви ти људи, заправо маса невидљивих људи, за које не знам ни ко су, ни како изгледају, гађају мене, једнога! Хоће пошто-пото да ме погоде, да ме униште за сва времена. А не знају ни ко сам ја, ни како се зовем, ни да ли имам некога ко ће за мном да заплаче. Не знају ни да их ја не мрзим, ни да им, као људским бићима, не желим никакво зло и да бих сваког од њих, кад бих га ухватио живог, без обзира ко је и под каквим је околностима ухваћен, спасао од смрти.”(130) Остали карактери употпуњују целокупну слику. Дејана се слаже у необичној мери са својим супругом, иако су одрасли под потпуно различитим

Iskra 1. oktobar 2007.

околностима. Она пружа Небојши перспективе да боље види ситуацију у земљи после његовог бекства са стрељања у Кочевју. Мајор Мудрић, бивши ратни заробљеник у немачком логору, одличан је пример интелигентног, разумног, разумевајућег нашег човека, са исправним ставом у главним питањима, што није увек био случај код Срба. Смиљанић је био директна супротност Мудрићу, он сумња у све и свакога. Зато је и пуцао у себе, али је преживео и вратио се активном животу уз Небојшину помоћ. О комунистичком режиму и ситуацији у Југославији, као и о самим комунистима, Небојша и сва остала расељена лица имају тотално негативно мишљење, што је и сасвим разумљиво пошто су због њих расејани по свету. У томе их Дејана потврђује сво- јим искуствима пре него што је емигрирала. Она даје верну слику живота под комунистима, нарочито у породицама: „Наједном, све је постало дозвољено. Родитељи су изгубили контролу над својом децом. Многи од њих су се плашили своје сопствене деце да ће их пријавити надлежнима, као што се понекад дешавало, да су „народни непријатељи”, јер говоре против „народних власти”. Зато су сматрали да је најбоље да ћуте... Она комунистичка мањина, можда ни један проценат идеолошких „првобораца”, победи- ла је стицајем околности у успешно повукла са собом огромну већину омладине низбрдо... Они, „наши”, нису презали ни пред ким ни пред чим, поборници и верни- ци пароле „циљ не бира средство”... Ја сам их гледала из близине кад су приграбили власт и посматрала их из дана у дан, живела међу њима. Познајем их у срж, онако како их ти ниси никад, а и на твоју срећу, могао да упознаш. Они су, углавном деца из патријархалних породица, морали да кроз рат и револуцију' сазру” да би постали "нови људи“.”(144-145) „Исто тако мама се плашила, као што су се и други људи плашили, да прича шта пред децом, да се деца не би "изрекла пред другима” и нанела неку несрећу целој породици. То је, ваљда, и највећи разлог што новије генерације остају необавештене о извесним битним чињеницама из наше богате културне традиције.”(42) Од многих комунистичких крилатица којима су „преваспитавали” омладину, Дејана спомиње: „Хад вратим својој мајци толико и толико литара млека, ништа јој више не дугујем.” Ја сам, као и мали број мојих парњака, успела да се одржим. У мом случају имам да захвалим својој мами, која је одрасла у патри- јархалној српској породици, што је даноноћно бдила нада мном и указивала ми на лажи и на очигледну беду новог, 'прогресивног друштва”, ослобођеног свих, ама баш свих, "буржујских предрасуда".”(143) „Убили су Бога у себи и ослободили се”.”(151) Небојша је свестан комунистичког зла и на идеолошкој основи. По њему, комунисти су „својом идеологијом, страном српској души, учинили, и још увек чине, све од себе да пресеку историјско кретање, развијање и одвијање нашег судбински предодређеног пута... Међутим, ја верујем, ма колико разарали морално и духовно биће нашега народа, Србија ће се, да се изразим песнички, "дићи из пепела”. А издићи ће

27


Ревизионизам ... се, јер ће нове генерације једнога дана имати да се на шта осврну, то јест, на нашу богату културну баштину.”(37) Небојша је добро упознао комунисте још из школских дана: „Гледао сам младиће у Шапцу, а и неке девојке, моје дојучерашње колеге и колегинице, како потпадају под утицај "прогресивних” и "напред- них” идеја и како се за њих касније пожртвовано боре и гину, и не слутећи да су се определили једној нама страној, разорној идеологији која ће нанети огромне штете њиховом народу и њиховим потомцима.”(39) Резултат те заблуде међу њима је и неморал и коруп- ција, што се види и у томе да су неки водећи комунисти у Југославији, припадници нове 'владајуће класе”, поделили међу собом колекције уметничких слика које су отели од грађана. Небојша је свестан да „нашом земљом владају бескрупулозни и бескомпромисни људи и жене који ни пред ким и ни пред чим неће устукнути у одбрани своје неограничене власти и сво- јих положаја и привилегија... Најтеже ми је сазнање да се у земљи рађају и подижу нове генерације које ће имати све мање везе са нашом народном, патри- јархалном традицијом. Како ће тек изгледати они који ће доћи иза њих?”(147) Други резултат је велики одлив крви: „Колико је међу његовим побијеним друговима било таленто- ваних људи...виолиниста...који је почињао да компону- је музику за виолину. Стручњаци су му прорицали сјај- ну каријеру... несуђени писци, песници, уметници. Комунисти су им још пре рата пребацивали да су покупили све набоље младиће из шабачке гимназије, а такође из других градова. Од педесетак његових је Шапчана, који су се одазвали Недићевом позиву 1941. године, само је њих неколицина преживело рат.”(124) Небојша види комунистичко зло и у убијању „два јадна српска стражара, избеглице из Независне Државе Хрватске, и тако отпочели своју црвену, кому- нистичку револуцију, на челу са Јосипом Брозом, осведоченим србофобом.”(183) Та недела продужила су се и после револуције: „Исто тако је и Тито извршио, највише после рата, кад је силом приграбио неограничену власт, масовна убиства која прелазе преко неколико стотина хиљада грађана. Без икаквог суђења!”(197) Негативне последице осећају се и данас, између осталог и у распарчавању српске нације: „Хоће да од Црногораца направе црногорску нацију. „Divide et impera.” Сад им је мото: "Слаба Србија - јака Југославија.” А ови наши клипани, његови доглавници, Срби, повлађују све што Тито хоће, да би се, како они то оправдавају, одржало по сваку цену "братство и јединство међу народима”. Наравно, на наш, српски рачун.”(126) Занимљива су поређења српског и америчког менталитета: „Американци имају у суштини сасвим различиту културну подлогу од наше. Они су праг- матични. Ми смо склони да решавамо наше проблеме срцем, а не главом. Они су и у свакидашњем животу промишљени и прорачунати... Они, по свему изгледа, и марксизам схватају другачије него ми, нимало емо- тивно него хладно и промишљено.”(145) „Американци се чак и не труде озбиљно да нас разумеју као људе, а ми смо њима отворили своје душе и дајемо све од себе да ми њих разумемо.”(199) „Све су представили у но- винама онако како њима одговара. Где би они дозво- лили да и најмања сенка падне на њиховог љубимца, Тита.”(180) А Смиљанић нуди праву разлику: „Ми

28

вучемо сваки на своју страну. Такав смо ми народ. Као појединци, можда смо и паметнији од просечног Американца, али када смо заједно, онда знате како се код нас каже: "Три Србина, четири политичке партије.”” Роман описује живот расељених лица у Америци, са многим детаљима о којима се ретко писа- ло у земљи, мада је нама све то познато: о борби за опстанак, о атентатима Удбе на расељена лица, итд. А „ми, овде, растрзани смо између љубави према родној груди и захвалности према земљи која нас је примила и дала нам иста права као што их имају и њени грађани.”(256) Небојша схвата: „А шта је нас овде, у овој земљи очекивало? Мене, сазнање да сам и овде, у Америци, туђинац. И да ћу тако заувек остати туђ у страном свету.”(132) Па ипак: „Ми, Срби, морамо да подигнемо долазеће генерације у светосавском духу наших предака, да се вратимо изворним српским коренима који су нас одржавали као народ стотинама година.”(257) Небојша „само може да сања о ономе што је могло да буде а није било и што вероватно неће никада ни бити. Властити дом у Шапцу, родитељи, родбина, при- јатељи, пејзажи из прелепе Мачве, портрети познатих и блиских српских ликова, мртве природе, мирисног, бујног цвећа из Бакине баште, румене јабуке и крушке, модре, крупне и сочне шљиве, бели, црвени и црни, тек убрани гроздови посути сићушним прахом, из воћњака и винограда његовог Деде...”(140) На крају романа, Небојша је ипак посетио Србију и видео пред аме- ричком амбасадом цвеће које су Срби полагали после напада 11. септембра 2001. у Њујорку. Небојша досто- јанствено коментарише: „Жао нам је невиних људи, жена и деце, али... Сада ће Американци моћи да виде како смо се ми осећали, не једног него седамдесет осам дана и седамдесет осам ноћи, док су они бомбар- довали наше градове и наша села.”(271)

Васа МихаиловиК 1) Сава Јанковић, Вашингтон (Нови Сад: Артис, 2007). Странице цитата из ове књиге назначене су у тексту. Књига се може добити код писца по цени од $28, поштарина укључена: Sava Jankovic 8707 Stockvvell Road Baltimore, MD 2134 USA

Sastanak funkcionera DSS-a i SRS-a? Izvori B92 tvrde da su dvojica visokih funkcionera DSS-a i SRS-a održali sastanak na kome je bilo reči o eventualnoj saradnju te dve stranke nakon što bude jasnije kakvo je rešenje statusa Kosova. Naši izvori tvrde da je reč o jednom u nizu sastanaka koji DSS u poslednje vreme održava sa radikalima. Istovremeno u vrhu DSS-a i Radikala niko ova saznanja nije potvrdio. (B92, 15.9.2007)

Iskra l.oktobar 2007.


АРНАУТАШИ (2) Стварање Арнауташа, најјасније је ипак учи- њено у Дреници. Татомир Вукановић у књизи: „Дреница - Друга српска света Гора (1998) о томе записа:

За земана „Велике Албаније” (1941 - 1944), они су у Дреници све Србе побили протерали и упутили у концентрационе логоре фашистичке Италије.

„Етнопсихичке особине Срба у Пределу Дренице у историјској прошлости одликују се снажном етничком мимикријом. Она им је заштити- ла животе и имовину. Одузела им је националну припадност, православну веру и матерњи језик. Путем мимикрије, извршен је процес претакања Срба у Арбанасе у Дреници.

Такође, у Дреници, шиптарски нацисти су 2. децембра 1944. године подигли „знамениту” „Дреничку побуну”. Брозове јединице су је уз велике напоре скршиле, али су се „репови” исте вукли све до 1956. године.

Појединачних прелаза било је у 17. веку, али се масовно прелажење збило у 18. и у провој половини 19. века, под терором досељених Арбанаса и њихових пљачкашких дружина, усмерених на српске сељаке. Она је камен теме- љац поарбанашивања Срба у Дреници.” Управо ти поарбашени Срби из Дренице, понајвише из села Лауша и Резала, под командом Малић - паше из Приштине „истакли” су се 1809. године у битци код Каменице - Чегра, против Карађорђевих устаника, под вођством војводе Стевана Синђелића. Наука је доказала да су они прихватили ислам 1735, а само за следећих педесет година су се поарнаутили. Арнауташи из Дренице, фанатично су се тукли против српске војске и у време Српско - турских рато- ва (1876 - 1878) у рејону Копаоника. Арнауташи и Арнаути (Арбанаси) из Дренице, познати су и по свом континуираном злочиначком и криминалном понашању. У 19. о 20. столећу, у Дреници као привредне гране цветају хајдучије, лоповлуци и сваковрсна раз- бојништва. Центар хајдучије налазио се у месту Србица (срце дреничког краја), а најчувенији качачки харам- баша (качакразбојник), Азем Бејта био је родом из Дренице, из села Галице. Ови насилници су 1906. дигли и „дреничку побуну”, коју су са лакоћом скршила само два батаљона турске војске из Косовске Митровице, под командом Шемси - паше. Арнауташи из Дренице (крај који спаја Косово са Метохијом) бројно су били заступљени и у побунама противу Османлија 1910. и 1911. године, али их је страшно потукао Тургут - паша. У Првом Балканском рату, на челу са качаком Исом Бољетинцем, дренички Арнауташи су се ангажо- вали на страни Турака. III српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића, код Мердара их је јед- ноставно збрисала. У доба I светског рата када је Србија била под окупацијом, опет су дренички Арнауташи испред- њачили у злочинима над Србима Косова и Метохије.

Коначно 1998. године, баш у дреничком крају почела су врло интензивна дејства „ОВК” (УЧК), про- тиву српске војске и полиције. На челу исте се налазио извесни Адем Јашари, полуписмена сподоба, по професији криминалац. „Герилци”, како их назваше Американци, били су сви одреда бандити, нарко-дилери, убице, лопуже, харамије трговци белим робљем и слична булумента. У првом озбиљном сукобу са српском полици- јом, они су били напросто збрисани са Јашаријем (по њему позориште у Приштини носи данас име). Истини за вољу, већина припадника најелит- нијих јединица ОВК чинили су крволоци из Дренице. На пример нарко-бос Хашим Тачи, био је политички лидер ових бандита, као војни командант чувена лопурда Сулејман Селими звани „Султан” (зет Адема Јашарија), окорели убица Мустафа Фустем звани „Реми”, итд., итд. Интересантно је да је етничко порекло Хашима Тачија испитао један новинар из Беча: „Хашим Тачи, има типичну издужену главу, својствену Словенима (Србима). Породица му потиче из Ибарског Колашина (сада Зубиног Потока), која се преселила у Дреницу. У Дреници су прешли у ислам, а касније су се поарнауташили. Њихово српско презиме било је Читаковић...” Упућени казују да је Арнауташ и садањи пре- мијер Косова Агим Чеку. Ван сваке сумње ратни злочинац, који је био иначе официр бивше ЈНА. У Туђмановој неоусташкој армади је стекао чин генерала - бојника, пошто је починио силне злочине над недужним Србима у операцији „Медачки џеп”, „Бљесак” и „Олуја”. Током „хуманитарног” бомбардовања Србије дотични ће постати команднат ОВК по жељи Американаца, те је по командној одговорности, одго- воран за смрт више хиљада Срба (1999). У западним деловима Јужне Србије (Маћедоније) у 19. веку, такође је био прилично разви- јен процес арнауташања. Овде су на удару били Торбеши или Читаци (Срби - исламске вероисповести). Највише су живели око Дебра, Струге и Кичева. Не могавши да се одупру арнаутском дивљању, зулуму и злочинима, једноставно су обукли

Iskra 1. oktobar 2007.

29


Арнауташи ... шиптарске одоре, ставили на главу кече, одрекли се (а касније и заборавили) матерњи језик и постали „чистокрвни” Албанци. Сличан „феномен” присилног арнаутешења или поалбанизовања на широко је коришћен у „земљи орлова”, односно у Републици Албанији за време вла- давине Енвера Хоџе, која је имала сва стаљинистичка обележја. Најгрубљом силом, велике скупине Срба у долини реке Дрима, у областима око Скадарског је- зера и у пределима према Охриду, постале су „Албанци”. У питању је било између 300 до 350 хиљада Срба. Морали су да прихвате наметнута арбанашка имена и презимена, а на јавним местима било им је дозвољено да говоре једино албанским језиком. На крају при пописима становништва морали су да се изјашњавају само као Албанци. Међутим, код куће, сви они одреда користили су свој српски језик, држали се своје националне традиције и упражњавали своје српско - православне празнике, премда је то разним државним декретима било строго забрањено и кажњиво затвором. На самом Косову и Метохији, поарнауташење добија на замаху нарочито шесдесетих, седамдесетих и осамдесетих година двадесетога столећа.

Но, како се албанизовање Горанаца показало као јалов посао, Шиптари су окренули лист, па се на њих агресивно обрушавају и чине им терор и зулум као и Србима. У 21. веку, већ видесмо, пошиптаривање Горанаца се показало као промашај. Лично ми није познато, да се процес пошиптаривања Срба спроводи, нити би ови пристали да постану припадници овог дивљег народа. „Међународна заједница” (читај Америка) сада ту користи једну веома софицистирану методологију, покушавајући да на светој српској земљи створе некакве Косоваре. Само та подвала Американаца, код Срба на Косову и Метохији, нема ама баш никакав ефекат. Лично не верујем, да би било који Србин са Косова и Метохије, пристао да постане Шиптар или Албанац односно Косовар, свакако ако је при здравој памети. Негде сам чуо, а мислим и да је истинито, да се појавио и такав један случај. У питању је извесни господин Лазар Стојановић. Taj се преселио у Приштину. Постао је следбеник вере Мухамедове, а онда и оригинални Шиптар. Taj, веле упућенији, био је раније филмски режисер, који је снимио филм „Пластични Исус”. Због тога је и робијао, а после је канда са ума сишао. Био је он, један од неколико мужева председнице Фонда за хуманитарно право, познате Наташе Кандић.

Спроводи се од стране шиптарског комунис- тичког естаблишмента када ови под покрови- тељством Броза преузимају власт на Косову и Метохији.

Било како да било, прави Срби не гаје баш превелику љубав према Шиптарима или Арбанасима. To је и сасвим логично јер од овога народа, трпе већ готово три столећа, ужасан терор.

Чине га Шиптари „легално” административним путем, а да притом они који су постали Арнаути о томе практично појма немају.

Косово и Метохија су „света српска земља”, они су душа и срж српскога народа.

На „удару” су Срби - муслимани у Средачкој жупи, у Ораховцу, затим муслимани у и око Призрена.

Без Косова и Метохије, српски народ тешко може опстати. Уствари без Косова и Метохије, српски народ тешко да ће опстати на позорници историје.

Поарнаућују, такође и Турке из Призрена, као и бројне Цигане (Роме), без обзира да ли су ови исламске вероисповести, православци или Ашкалије односно Египћани. Нарочито су бесомучном и виолентном пошиптаривању изложени Горанци. Ова работа, достигла је свој врхунац крајем педесетих година прошлога века.

Јер као што умиру људи, тако умиру и народи. Напомена: Бар 50% Шиптара са Косова и Метохије су Арнауташи, а то значи да су српског етничког порекла.

Др Војислав НедељковиК

Манифестовала се највише арбанашењем горанских презимена (на пример Алија је постао Аљују). Онда је Горанцима 1971. године, наметнут на место матерњег српског језика, њима страни алблан- ски језик, у школским институцијама. У исто време, шиптарска комунистичка врхушка, онемогућила је чак Горанцима и праћење телевизиског програма на српском језику (све ово Шиптари чине и у овоме времену, када власт над Косовом и Метохијом држи УНМИК и КФОР). А на попису 1971. године, Шиптари су, Горанце почели да уписују као Албанце.

30

Самосталност само уз подршку Запада Руски председник Владимир Путин изјавио је да до једностраног проглашења независности Косова и Метохије може доћи само уз подршку Запада, пренео је јуче дневник Московски комсомолац. "Само подршка Запада би то омогућила", рекао је Путин у разговору са 46 политиколога и ана- литичара специјалиста за Русију у петак у Сочију, пре- нео је швајцарски новинар и директор издавачке групе "Едипреше" Ерик Хесли. "Међутим, у таквом случају Запад ће сносити сву одговорност за последице", рекао је руски председник. (Глас јавности, 18.9.2007)

Iskra 1 .oktobar 2007.


t Олга Станојловић

Прилози „Искри” За успомену и уместо цвећа на одар дугогодишњег верног и оданог друга и кума Михаила Микија Јовића Бора и Гордана Радовановић £40.За вечиту успомену и уместо цвећа на гробове изгинулих и преминулих другова и ДРУгарица Добривоје Пауновић К$ 50 Нека милостиви Господ подари покој души скоро преминулој Олги Станојловић. Уместо цвећа на њен гроб Љиљана MoM4nnoBH^-Raylands £10,Уместо цвећа на одар недавно преминуле Олге Станојловић Гордана и Бора Радовановић £5.Радосав Тодоровић £ 5.-

Поклон Искри Душан Рађеновић, Канада Влада Јовановић

К$ 20. K$ 30

Уместо цвећа на гроб поштоване и драге Олге Станојловић Мирјана и Влада Љотић £ 20-

Нека милостиви Господ подари вечни покој душе доброг друга и пријатеља Иве Јанкова. Нека му је слава и хвала! Нико Младошић $ 50,-

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

У Бермингаму, главном граду средње Енглеске, умрла је 1. септембра 2007. године, Олга Станојловић (95), супруга и мајка познате зборашко-добровољачке породице. Њен супруг, покојни Богољуб-Бора Станојловић, био је предратни члан ЈНП Збора и за време окупције служио као добровољац у Штабу СДК. Умро је пре много година и сахрањен у Бермингаму. Њихов син, Драгољуб Станојловић, умро пре 6 година у Београду, био је добровољац Другог пука СДК и као припадник истога вероломно је из Корушке изручен са осталим националистима Титовим партизанима. Спасао се масовног масакра на Кочевском Рогу у Словенији захваљујућу својој малолетности. Зетови покојне Олге су Марјан Берета и покојни Јовица Милетић, те је тако и њен дом био често стециште скупова и посета другова и пријатеља које је она са љубављу и пажњом гостила. Опело покојне Олге обављено је у цркви Лазарици 10. септембра. Чинодејствовао је прота Миленко Зебић, архирејски заменик за Велику Британију, који се топлим речима опростио од своје бивше парохијанке и старијег пријатеља. Испраћена од бројних поштовалаца и пријатеља, Олга је сахрањена у српској парцели гробља у Бермингаму поред супруга Боре. После погреба породица је приредила у црквеној сали подушје. Наше саучешће кћерима Душанки и Добринки и осталој поро- дици, а покојној Олги нека Господ подари рајско насеље!

Искра

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD.. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow jCrescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. —FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. oktobar 2007.

Књига: Ђуро J. Врга

Остала су сведочења

Књига садржи следећа поглавља: Преписка између Јакова Јаше Љотића и Војводе Јевђевића; Анегдоте о Димитрију Љотићу; Део преписке између Владике Николаја и др Врге. Цена књизи је $15.00 (укључјући паковање и поштарину). За сва обавештења и наруџбине обратите се Ђуриној ћерки на адресу: Draga Dragasevic 1900 Sheppard Ave. E # 303 Willowdale, Ont. M2J 4T4 CANADA

f Михаило Јовић У болници у Бермингаму, средња Енглеска, преминуо је 21.8.2007. г. Михаило-Мики Јовић. Мики је рођен 18. децембра 1919. године у Ораовици код Грделице. Као једанаестогодишњак је послан код рођака у Београд, који су га дали да учи гостионичарски занат. Био је послушан, вредан и изнад свега поштен радник, тако да су га власни- ци много ценили и поверавали му све веће одговорности на послу. Мики је причао да су у гостиони у којој је радио били чести гости и неки чланови Ј.Н.П. Збора. Понекад су му давали примерке Билтена које је он разносио по оближњим становима и предавао читаоцима. Касније, за време Другог светског рата, Мики је ступио у Граничну стражу која је чувала границе Недићеве Србије, а чији је командант био потпуковник Погачар, пореклом Словенац. Кад су Совјети 1944.Г. прешли границе тадашње Србије, Гранична стража се повукла у Босну. Једна група стражара је успела да се пре- баци у Словенију и Мики је био један од њих. Тако је он постао војник Првог пука тада већ Шумадиске дивизије. Са својом јединицом прешао је Сочу и боравио у логорима Форли и Еболи у Италији, а касније у Мунстерлагеру у Немачкој. Из Мунстера је изашао 1947. г. као цивил и са осталим друго- вима се пријавио на рад у Британији. У Бермингам је дошао почетком педесетих година прошлог века. Био је веома побожан, редовно посећивао богослужења и активно је учествовао у изградњи Бермингамске цркве Лазарице. Опело у Лазарици је служио прота Миленко Зебић и у цркви се опростио од Микија дирљивом беседом, нагласивши да му је он у последње време био и појац. Микијевој супрузи Љубинки и осталој породици наше најискреније саучешће, а његовој души нека милостиви Господ подари насеље у царству Своме. Нека му је вечан покој! Слава му и хвала!

Марјан Берета

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ „НИКОЛА

ПАШИЋ",

ТРГ

НИКОЛЕ

ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

31


Поражавајући подаци о стандарду у отаџбини

СРБИЈА СКУПЉА ОД ЕВРОПЕ Путер, уље, јаја и сир у Београду скупљи него у Немачкој, Аустрији ,Холандији, иако је просечна плата неколико пута нижа него на Западу. Срби једу папрен сир Поскупљење основних животних намирница: уља, хлеба и млека испразнило је већ ионако "шупље" џепове грађана Србије. Стандард становништва је озбиљно угрожен, а у најтежем положају су пен- зионери и незапослени. Статистика показује да су цене од почетка године у Србији порасле за 6,1 одсто, док су пољопривредни производи поскупели за чак 11 одсто. Помало је невероватно да је путер у Србији скупљи него у Немачкој, Аустрији, Француској и Холандији, јаја имају вишу цену него у Немачкој, док житељи Шведске и Немачке једу јефтинији сир него становници Србије. Уље је јефтиније у Холандији, него у Србији: док грађани Србије литар уља плаћају 1,16 евра, у Холандији се ова намирница може пазарити и за један евро. При том је просечна плата од 337 евра неколико пута нижа од просечне плате у земљама западне Европе. Пекари и млекари под лупом Огласила се и Комисија за заштиту конкурен- ције и покренула поступке против произвођача млека и хлеба због сумње да су незаконитим договорима утицали на повећање цена. - Поступци су покренути против млекара које су у саставу "Салфорда" како би се утврдило да ли оне имају доминантан положај на тржишту. Наш задатак јесте да утврдимо no којим ценама су те млекаре откупљивале млеко, а по којима га касније продавале и да утврдимо да ли ту има монополског понашања - наводи председница Комисије Дијана Матковић Бајаловић. Према њеним речима, поступак је покренут и против Уније приватних пекара како би се утврдило да ли међу њима постоје забрањени договори о форми- рању цена. Комисија по окончању поступка може да изрекне меру враћања цена на старо. Да невоља буде већа, ове јесени и цене воћа и поврћа су високе, па купци добро пазе шта ће и колико да пазаре. На једној од београдских пијаца смо затекли и Снежану Милић, пензионерку, која пажљиво гледа цене. - Килограм краставаца је пола евра, парадајз је 75 евроценти, а чак и црни лук кошта 60 евроценти. Све је отишло нагоре, а моја пензија од 150 евра стоји на истом. Не знам да ли ћу ове године спремати зимницу, јер само за комуналије месечно морам да издвојим више од 50 евра. Тешко је развући месец са 100 евра - вајка се Снежана.

Ни у супермеркетима, ситуација није ништа боља. Килограм свињског меса у просеку кошта између 4,5 до 5 евра, килограм сира је између 6 и 7 евра, док паковање од 10 јаја стаје између 1,24 и 1,30 евра. Узрок поскупљења цена основних животних намирница, произвођачи и трговци правдају сушом, која је ове године погодила Србију. Са друге стране, економисти, а у последње време и државни званични- ци, признају да разлог вишим ценама ипак није суша, него неравноправна тржишна утакмица на тржишту Србије. Мапе казне - Ограничења за монополисте су лабава, казне морају бити ригорозне, јер само у том случају нико се неће дрзнути и повисити цене. У Србији је 2002. године била покренута борба за равноправну тржишну утакмицу, али нажалост није било воље да се истраје у тој акцији - истиче Владана Хамовић. - Разлог за поскупљење је картелско удруживање трговаца и произвођача. Иако више цене хлеба, произвођачи правдају сушом, висока цена хлеба је постигнута договором. Свуда у свету цене диктира однос понуде и потражње, а не договори и спекули- сања - каже Петар Богосављевић, председник Удружења за заштиту потрошача Београда. Владана Хамовић, економиста са Института за економику пољопривреде сматра да су високе цене пољопривредних производа нереалне. - У једној пољопривредној земљи, каква је Србија, недопустиво је да литар уља кошта више од једног евра. При том знамо да просечна плата износи свега 337 евра, док 40 одсто грађана још мање зарађује. Цене хране се приближавају европском просеку, а плате су неупоредиво ниже у Србији - каже др Хамовић. Према њеној оцени, разлог за овако високе цене су монополи, који већ годинама постоје у Србији, али и лош, маћехински однос државе према пољо- привреди. Иако, политичари воле да истичу како је Србија аграрна земља, мало се улаже у пољопривре- ду, сматра наша саговорница. Српски сељак је препуштен на милост и немилост сушама, поплавама, а кад је род добар, сељаци морају да бацају воће и поврће, јер држава не жели да откупљује вишкове. На крају држава се увек џентлменски нагоди са трговцима, а сељаци и по- трошачи остану кратких рукава - каже саговорница "Вести". Она истиче да власт у Србији нема намеру да се озбиљно обрачуна са монополистима, који диктира- ју високе цене, јер Антимонополски закон, који је донет, само како истиче „мртво слово на папиру".

Франкфурт, 12.9.2007.

ВЕСТИ

iskra1157  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1157.pdf

iskra1157  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1157.pdf

Advertisement