Коштуница је опет због Косова изазвао „буру” у ЕУ, али могуЋе и шире...
ПРЕРАСПОДЕЛА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ? Већ се прилично дуго јасно видело да како се захуктавала косовска драма све је очигледније да се српска владајућа коалиција ближи свом крају. Управо да ће се на питању Косова извршити једна нова прерасподела српских политичких снага у смислу да ће доћи до коалирања природно сродни- јих елемената него што је то био до сад случај. Хтео сам рећи, да је право чудо што је ова садашња коалиција уопште заживела - ево, без мало, скоро осам месеци.
Светојовањске сличности 2007. и 2008. године А, ако сећање још траје, баш отприлике у ово време прошле године, јануар 2007. године, политичка ситуација у Србији, била је, ако не истоветна, оно врло слична, овој садашњој, јануара 2008. године. Ако би човек могао да заборави време, неки слогани али и политичке радње су идентичне. Србија је била пред изборима, око Св. Јована, и тад, јануар 2007, и сад, јануар 2008. Тадић је грабио власт и тад и сад: парламентарну тад, председничку сад. Било је и тад „трговине” око Косова у смислу: „ви мени власт, а ја ћу вама, већ некако, због специјалних „српских” околности - наравно „на мала врата” испоручити Косово”. По питању Тадићеве власти, Запад се онда „оба- везао” да се Ахтисаријев план о „надгледаној” независности Косова, обелодани јавно тек после избора у Србији; данас, пак, сами Шиптари се „обавезали” да ће прогласти независност Косова, тек после светојовањских избора 2008. године. Тад је Буш мислио да ће цементирати Тадићеву апслут- ну парламентарну победу, спектакуларним и преко- редним пријемом Србије у Партнерство за мир (ПзМ); данас, међутим, ту спектакуларност је пренела на себе Европска унија (ЕУ); Србија ће са њом потписати Споразум о стабилизацији и придру- живању (ССП) предсобље ЕУ! Догодила се, међутим, приликом ове задње спектакуларности једна мала „омашка” у погледу јануарских истоветности 2007. и 2008. године. Уместо да пријем Србије у ССП буде пре председ- ничких избора од 20. јануара ове године, као што је то било лањске с Бушовим ПзМ, оно је неочекивано
остављено тек за после избора, 28. јануар 2008. године.
Још једна важна истоветност С обизиром, пак, да је „timing”, кад се ради о плановима Запада према Србији, јако важна ствар, споменута „омашка” заиста буди велику радозналост. Откуд она? Ово ме је питање одмах присетило да сам потпуно смео с ума још једну врло важну истоветност из ове и оне прошле године. И онда и сад - упорно се тврдило како од стране Запада тако и од Тадиђевих марионета у Србији - да статус Косова и улазак Србије у ЕУ два су сасвим одвојена питања. И некако ми је интиутивно дошло до сазнања да се изгледа баш ту крије одговор на питање откуд напред споменута омашка. Покушаћу да то учиним јаснијим, Чињеница да су се Шиптари обавезали” да не проглашавају независност до после избора у Србије (тј. после Св. Јована, 20.1.8), говори сувише гласно да је „независно” од Србије Косово тесно повезано са Тадићевом победом на тим изборима. Јер, ако би се та „независност” догодила пре Светог Јована - Тадић сигурно губи изборе. У том случају српске „евроатланске” интеграције тј. улазак Србије у ЕУ, аутоматски постају само „мртво слово” на папиру. И то не због тога што је ЕУ не би прими- ла, већ због тога што са српске стране не би имао ко више да прижељкује и гура те интеграције. Јер без тих српских „евро” гурача, ЕУ би била при- нуђена да моли и преклиње Србе (било кога, чак и омрзнутог Тому Николића) - молимо вас, уђите у ЕУ. Али да се одмах разумемо. Не због тога што ЕУ воли Србе, већ због тога што би проглашањем независности Косова, створило од саме Србије незапушиву огромну „рупу” у њеном безбедносном систему. Уствари, Тадићева победа на овим изборима, тре- бало је да замаскира ту тесну везу између „неза- висног” Косова и уласка Србије у ЕУ. Дакле, све у свему, да ЕУ не би била принуђена да моли Србе да уђу у ЕУ, дат је сигнал косовским Албанцима - независност никако пре 20.1.8. После тог датума и, наравно Тадићеве победе, већ ће сам Тадић сакри- вати ту безбедносну рупу.