Page 1

Коштуница је опет због Косова изазвао „буру” у ЕУ, али могуЋе и шире...

ПРЕРАСПОДЕЛА СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ? Већ се прилично дуго јасно видело да како се захуктавала косовска драма све је очигледније да се српска владајућа коалиција ближи свом крају. Управо да ће се на питању Косова извршити једна нова прерасподела српских политичких снага у смислу да ће доћи до коалирања природно сродни- јих елемената него што је то био до сад случај. Хтео сам рећи, да је право чудо што је ова садашња коалиција уопште заживела - ево, без мало, скоро осам месеци.

Светојовањске сличности 2007. и 2008. године А, ако сећање још траје, баш отприлике у ово време прошле године, јануар 2007. године, политичка ситуација у Србији, била је, ако не истоветна, оно врло слична, овој садашњој, јануара 2008. године. Ако би човек могао да заборави време, неки слогани али и политичке радње су идентичне. Србија је била пред изборима, око Св. Јована, и тад, јануар 2007, и сад, јануар 2008. Тадић је грабио власт и тад и сад: парламентарну тад, председничку сад. Било је и тад „трговине” око Косова у смислу: „ви мени власт, а ја ћу вама, већ некако, због специјалних „српских” околности - наравно „на мала врата” испоручити Косово”. По питању Тадићеве власти, Запад се онда „оба- везао” да се Ахтисаријев план о „надгледаној” независности Косова, обелодани јавно тек после избора у Србији; данас, пак, сами Шиптари се „обавезали” да ће прогласти независност Косова, тек после светојовањских избора 2008. године. Тад је Буш мислио да ће цементирати Тадићеву апслут- ну парламентарну победу, спектакуларним и преко- редним пријемом Србије у Партнерство за мир (ПзМ); данас, међутим, ту спектакуларност је пренела на себе Европска унија (ЕУ); Србија ће са њом потписати Споразум о стабилизацији и придру- живању (ССП) предсобље ЕУ! Догодила се, међутим, приликом ове задње спектакуларности једна мала „омашка” у погледу јануарских истоветности 2007. и 2008. године. Уместо да пријем Србије у ССП буде пре председ- ничких избора од 20. јануара ове године, као што је то било лањске с Бушовим ПзМ, оно је неочекивано

остављено тек за после избора, 28. јануар 2008. године.

Још једна важна истоветност С обизиром, пак, да је „timing”, кад се ради о плановима Запада према Србији, јако важна ствар, споменута „омашка” заиста буди велику радозналост. Откуд она? Ово ме је питање одмах присетило да сам потпуно смео с ума још једну врло важну истоветност из ове и оне прошле године. И онда и сад - упорно се тврдило како од стране Запада тако и од Тадиђевих марионета у Србији - да статус Косова и улазак Србије у ЕУ два су сасвим одвојена питања. И некако ми је интиутивно дошло до сазнања да се изгледа баш ту крије одговор на питање откуд напред споменута омашка. Покушаћу да то учиним јаснијим, Чињеница да су се Шиптари обавезали” да не проглашавају независност до после избора у Србије (тј. после Св. Јована, 20.1.8), говори сувише гласно да је „независно” од Србије Косово тесно повезано са Тадићевом победом на тим изборима. Јер, ако би се та „независност” догодила пре Светог Јована - Тадић сигурно губи изборе. У том случају српске „евроатланске” интеграције тј. улазак Србије у ЕУ, аутоматски постају само „мртво слово” на папиру. И то не због тога што је ЕУ не би прими- ла, већ због тога што са српске стране не би имао ко више да прижељкује и гура те интеграције. Јер без тих српских „евро” гурача, ЕУ би била при- нуђена да моли и преклиње Србе (било кога, чак и омрзнутог Тому Николића) - молимо вас, уђите у ЕУ. Али да се одмах разумемо. Не због тога што ЕУ воли Србе, већ због тога што би проглашањем независности Косова, створило од саме Србије незапушиву огромну „рупу” у њеном безбедносном систему. Уствари, Тадићева победа на овим изборима, тре- бало је да замаскира ту тесну везу између „неза- висног” Косова и уласка Србије у ЕУ. Дакле, све у свему, да ЕУ не би била принуђена да моли Србе да уђу у ЕУ, дат је сигнал косовским Албанцима - независност никако пре 20.1.8. После тог датума и, наравно Тадићеве победе, већ ће сам Тадић сакри- вати ту безбедносну рупу.


Прерасподела српске... Парафирање ССП-а изазвало кризу српских власти Још, међутим, није објашњено питање саме омашке. До сад је, мислим, једино разјашњено како се Шиптари нађоше у омашци. Гледано, с друге пак стране, шиптарска помоћ Тадићу још никако не значи, да он аутоматски и добија изборе. Шиптари су само омогућили да их он аутоматски не изгуби. Значи да постоје још и неки други додати услови који се морају остварити па тек онда могло би се говорити о Тадићевој евентуалној изборној победи. Један од тих услова био је парафирање (не потписивање - то је одређено да се обави тек 28. јануара) Споразума о стабилизацији и придружи- вању (ССП) између Србије и ЕУ. Парафирање је обавио још или крајем новембра или почетком децембра прошле године потпредседник владе Србије Божидар Ђелић, иначе задужен за евро- интеграције у влади Србије. Претходила је парафи- рању ССП-а седница владе Србије, па је, изгледа, на инсистирање премијера Воје Коштунице, усагла- шено да парафирање подразумева интегралну (тј. с Косовом) Србију. Ђелић је у Бриселу ту јасну инструкцију владе Србије, уз помоћ слогана „статус Косова и улазак Србије у ЕУ су две потпуно одвојене ствари”, обвио у такав језик да се, према потреби, из њега може свашта закључити; посебно, и да је Косово, у тренутку парафирања, интегралан део Србије, али који и не прејудицира ЕУ да она о Косову, на основу споменутог слогана, има свој став. Тај језик прихва- тио је, изгледа и сам Коштуница. Вероватно, с добром дозом подозрења, јер у парафираној верзи- ји постоји ставка да се ССП „неће примењивати на Косову”. Објашњено је да је то само „временски изузетак” који се односи на присуство Унмика; речено је још да је то копирано из случаја Кипра, чији је један део под турском влашћу, и да се уго- вор о прикључењу Кипра у ЕУ неће примењивати на северни део док су тамо нелегално турске власти. Средином децембра прошле године, ЕУ је обзнанила да у начелу прихвата да обавља полити- чку, полицијску и судску мисију на Косову - уствари да, по САД плану о независном Косову, замени без одобрења СБУН постојећи Унмик - али да ће се коначна одлука о мисији, док се не утврди правни њен аспект, одложити до 28. јануара.

дијаболично планиране да би се Србији (њеном жељом за ЕУ) „платио” губитак Косова. На иступ премијера Коштунице одмах је Ђелић реаговао да он иде 28. јануара у Брисел да потпише ССП и да је за тај датум већ „заоштрио” оловку и „резрвисао” авио карту. Потом, има од тад скоро месец дана, Коштиничини и Тадићеви чланови владе, упорно, из дана у дан, понављају оно што су Коштуница и Ђелић на почетку изрекли, али без личног вређања, што је свакако једна новина српске политичке сцене. Стиче се, ипак, утисак да садашња коалици- ја не може још дуго да опстане. Најдаље до 28.1.8. Под условом, наравно, да до потписавања ССП не дође тог датум. Било због Ђелићевог односно ЕУ одустајања.

Реакција ЕУ на Коштуничину „буру" Постоје бар два разлога због којих би могло да дође до ЕУ одустајања од намераване мисије у Косову; оба су у некој вези с Коштуничиним ориги- налним иступом. Овим, пак, премијеровим ставом, догодила се и једна реакција која није у функцији одустајања већ напротив супротној, па ћу о њој најпре. Постоје у ЕУ јаке снаге које све стоје на становишту да Србију стално и за увек треба држа- ти под притисцима, санкцијама и неком врстом присиле. Те снаге су у Коштуничином иступу виделе ултиматум самој ЕУ. Само што нису рекле: замис- лите те дрскости српског премијера, који уместо да са страхопоштовањем, на коленима, моли пријем у ЕУ, он подноси „ултимативни” захтев да се ЕУ „определи” или за целосну Србију или независно Косово (јер обоје не могу заједно). Тако се догодило да је у име тих снага и наравно ЕУ, Холандија, једна од најпрестижнијих чланица ЕУ, отпослала Србији свој „контра-ултиматум” без Ратка Младића у Хагу, нема потписивања ССП-а. Враћам се на поменута два разлога због којих би ЕУ могла да одусустане од своје намера- ване мисије на Косову. Први би разлог тако могао бити, да се њему, Коштуници, замажу очи. По том сценарију, одла- гање потписивања ССП би било временско (1 до 3 недеље) које би омогућило Ђелићу да потпише ССП. Да ово ЕУ одустајање, међутим, не би био само њен „тактички” маневар у смислу потписивања ССП, Самарџић, Коштуничин министар за Косово и Мето- хију, каже да Ђелић не може да потпише ништа док

Коштуница узбуркао ЕУ, али и српску коалицију Тек кад се оваква ЕУ обзнана појавила, Коштуници је постала јасна сва подмуклост и ЕУ, али и Ђелићева. Постало му је јасно, да је српско парафирање ССП, са ставком да се „ССП неће примењивати на Косово”, Србија стварно дала свој „пристанак” за ЕУ мисију тамо. Од, дакле, тог тренутка потиче „ултимативни” захтев премијера Коштунице, да ЕУ има да бира између интегралне (с Косовом) Србије у свом чланству и своје неле- галне мисије на Косову. Обе, не могу заједно. Уствари, Коштуница је овим показао сву лажност мита о томе како су, тобоже, улазак Србије у ЕУ и независност Косова две потпуно одвојене ствари: нису - оне су одувек биле тесно повезане;

IZ SADRŽAJA Kosovo u Srbiji - prva i poslednja reč .......................................................... 5 Srbija može da pobedi - E. Vlajki ................................................................. 8 Stratfor: Putin neće dozvoliti kosovski ‘šamar’ .................................... 11 Evropska unija ili evropska ucena .............................................................. 12 Nikolić bolja opcija - S. Trifković ........................................................... 15 Uz gasovod Rusija nudi milijardu evra.................................................. 19 Devizni dug Srbije 25 milijardi dolara ................................................... 21 Nasilje nad Sv. Savom u Splitu................................................................ 25 Tri večeri sa Simovićem ........................................................................... 27

2

Iskra 1. februar 2008.


се оно спорно - „ССП се неће примењивати на Ко- сово” не расчисти и јасно не протумачи шта значи оно за целовитост Србије, за статус косовских Албанаца и за најављену улогу ЕУ косовске мисије (ова мисија, као што је већ речено, био је главни разлог Коштуничиног јавног иступа јер, у време парафирања ССП-а, није уопште била најављена). Као други разлог за не само одлагање већ и евентуално потпуно укидање ЕУ косовске мисије могло би се претпоставити да је ЕУ озбиљно схватила Коштуничин иступ. Овде такође постоје неколико момената, који сваки треба посебно додирнути. 1. По оцени ЕУ, Коштуничин иступ и Ђелићев контра-иступ по коме он иде у Брисел да потпише ССП, наравно ако се оствари, води кризи српске коалиционе владе, коју ће изазвати Коштуница сво- јом оставком. Већ су сад (кад се исписују ови редови) очевидне неке радње Коштуничиног табора које наговештавају тек долазећу кризу. На пример, Коштуничина страна је већ најавила да за долазеће председничке изборе, неће подржавати Тадића, већ свог партнера Вељу Илића. Шта fce бити њен избор у другом кругу председничких избора, ако буду, није тешко претпоставити. То даље води коалицији између Коштунице и Томе Николића и њиховој новој влади, јер они једино могу да образују нову владу. За интересе Запада оваква влада није, наравно, по- жељна. Упитно је да ли би Тадић, под условом да добије изборе, могао то да спречи? У сваком случа- ју, у психи ЕУ ово је важан моменат, и то би могло да је натера, да зависно од дубине српске институционалне кризе, привремено или трајно, одустане од своје најављене косовске мисије. 2. И овде су већ очите неке конкретне радње Коштуничине стране, које нису остале скривене од будних очију ЕУ и Запада. У погледу енергије Србија се определила за партнерство са руским гигантом Гаспромом. Он постаје већински власник српског НИС-а (Нафтна индустрија Србије). Гаспром би требало да инвестира огромне паре да један крак његовог гасовода под именом Јужни поток, прође кроз Србију. Млађан Динкић, коалициони партнер из Г17+, будући сав опредељен за евро-интеграције, својски се успротивио овом пројекту, али је, због Коштунице, изгледа остао усамљен. Још више, међутим, иритирају Запад, све тесније политичке и економске везе између Србије и Русије. Ето, на пример, Путин је послао Борису Тадићу честитку за његов 50. рођендан. Најављује се, такође, да се можда и сам Путин лично ускоро обре у Србији. 3. Вероватно најважнији моменат јесте тај што је Коштуница, својом изјавом и потоњим рад- њама, можда и нехотице, повукао српску безбед- носну карту, што ЕУ, Западу, па чак, могуће и самим САД, није могло остати нескривено а већ због њихове огромне будности да им Балкан, специјално Србија, тај кључни безбедносни простор целог региона, остане стабилан. Пошавши од лажне прет- поставке да, због српског досовског слугерањског и колонијалног вођства, Србија безбедносно никад неће бити сметња, они су се целосно усредсредили да и Косово, учинивши га независним од Србије,

Iskra 1. februar 2008.

Из писма Путина Тадићу "Србија је била и јесте кључни партнер Русије на Балкану" ... "Посебно задовољство изазива видљиво повећани интензитет политичког дијалога"... и "висок степен поверења и подударање приступа кључним" међународним питањима, и "око решавања косовског питања, заснованог на поштовању начела међунардног права". Пред Србијом и Русијом су "велики задаци квалитетног побољшања трговинско-економске сарадње"... а од "посебног значаја реализација заједничких пројеката у области енергетике", (Бета, 14,1,2008.) учине безбедносно сигурним. Коштиница им је сад кажем, можда, и нехотице - показао и доказао, да без Србије нема безбедносно стабилног Балкана. То их најпре ЕУ - верујем, може отрезнити од њихових шиптарских заблуда. Јер је, безбедносно гледано, Косово неупоредиво са безбедносном огромношћу Србије. Поготово кад је оно интегрални део њен. Стога, би ЕУ врло лако могла да одбије наговештену косовску мисију коју су јој натуриле САД.* ' На овим страницама, већ на самом почетку косовске кризе а у вези све већих притисака које је Запад испоручивао Србији, као што су Хаг, Косово и сви други облици присиле, с једне, и колонијално, без поговора, прихватање свих њих, с друге стране од стране српских владајућих досовских структура, било је већ речи о значају Србије као кључног безбедносног фактора на Балкану. Неки од српских аналитичара долазили су до властитог убеђења да свест о значају српског безбедносног фактора, требало би преточити из теорије у праксу да би она постала стваран штит Србије против агресивних насртаја Запада. У прак- си та се тенденција испољавала углавном кроз заговарање неке врсте војне опције или - како би се то популарно рекло код нас Западу би требало „показати (војне) зубе”! Проблем, међутим, са таквом иницијативом је у томе што је Запад одувек био свестан такве могуће српске реакције, па је на време, за време досовског безпоговорног пристајање на све његове наредбе, буквално уништио све српске војне потенцијале. Иронично, то је нај- ефикасније учињено док је Борис Тадић, садашњи председник Србије, био министар одбране још за време, сад већ покојне, Савезне Републике Југославије (СРЈ). Хтео сам рећи да је препоручена српска војна опција, у садашњим условима - бојим се - само „празна пушка”! Коштуница, пак, с друге стране, повлачећи можда и нехотице - српску безбедносну карту, створио је такве услове, због којих је могуће да ЕУ преиспита целокупну своју косовску стратегију. Ако се то догоди, могуће је можда да и саме САД преиспитају своју. Сва та важна по Србију постигнућа могу бити остварена, без војних конфротација, што је Србија, можда чак и несвесно, само заиграла по први пут својом безбедносном картицом. Камо среће да је Србија слично поступала још и раније. Отпао би и Хаг и Косово. Србија би пре Румуније и Бугарске била у ЕУ.

Н. Љотић

3


На седници Савета безбедности о Косову и Метохији, 19. децембра

КОШТУНИЦА ОДЛУЧНО БРАНИО МЕЂУНАРОДНО ПРАВО И ТЕРИТОРИЈАПНИ ИНТЕГРИТЕТ СРБИЈЕ У Савету безбедности Уједињених нација одржана је седница о Косову и Метохији, на којој је разматран извештај 'тројке’ међународних посредни- ка, о 120 дана преговора Србије и косовских Албанаца о будућем статусу покрајине.

чињеницама спрско - албанског спора.

Савет безбедности, на данашњој затвореној расправи, није донео никакве закључке по питању решавања статуса српске покрајине. Српска деле- гација тражила је да се процес задржи у оквирима Савета безбедности УН, уз истовремени наставак преговора са представницима косовских Албанаца, као и да будуће одлуке тог тела буду у складу са међународним правом.

'Можемо бити спокојни, јер је сада пред очима целог света тај случај потпуно разјашњен - врши се избор између поштовања или непоштовања међународног права’.

'Налазимо се пред драматичном и историјски изузетно важном дилемом - да ли међународно право постоји да би се поштовало или да би се кршило’, рекао је председник Владе Србије Војислав Коштуница по заврштку седнице Савета безбедности, у директном укључењу из Њујорка у Дневник РТС-а. Он је, оцењујући дискусију подстицајном и охрабрујућом за Србију, рекао да је упозорио Савет безбедности да се конфликти и спорови, ако постоје, морају решавати кроз преговоре.

'Србија се залаже за очување свог територијалног интегритета и суверенитета у складу са пове- љом УН и Резолуцијом 1244 и тако брани свој интегритет, интегритет светске организације и интегритет међународног права’, рекао је Коштуница. 'Тешко је објаснити зашто би они (преговори) били орочени и зашто у једном тренутку нису дали резул- тате’, рекао је Коштуница и додао да је то зато што је једна страна од почетка била мотивисана и охрабри- вана да не учествује у преговорима. 'Албанска стана охрабривана је и подстицана пре свега од САД-а и неких европских држава. Ови преговори се морају наставити, јер се налазимо пред дилемом - или међународно право постоји да би било поштовано или да би било кршено’, навео је он. Коштуница је рекао да су ставови појединих држава подељени на оне које су за поштовање међународног права и наставак преговора, међу који- ма су Русија, Кина, Јужноафричка република, и на САД и Велику Британију које су се 'жустро противиле наставку преговора’. Теза америчког и британског амбасадора била је да су разлике непомирљиве, да се спор и расправа између Београда и Приштине не могу превазићи и да зато решење мора бити наметну- то и потражено изван СБ УН, дакле мимо Русије. Коштуница је рекао да је руски амбасадор у СБ УН Виталиј Чуркин изразио јасан став за поштовање међународног права и наставак прегово- ра о будућем статусу Косова и Метохије. Коштуница је казао да је Чуркинов говор био упечатљив и да је заснован на поштовању међународног права и

4

Председник Владе Србије је нагласио да је руски дипломата ’као нико до сада говорио’ о егзо- дусу Срба са Косова и Метохије.

Премијер је казао да се на седници СБ УН отворило питање доласка европске мисије на Косово пошто преговори нису успели, па би их, наводно, требало решити на терену. Он је нагласио да је долазак мисије противан Резолуцији 1244 и да је њен долазак део Ахтисаријевог плана, који је одбачен. Србија ће, како је истакао Коштуница, и даље чинити све и указивати на опасност једностраног проглашења независности покрајине и упозораваће на последице тог акта. 'Сваки покушај једностарне независност Србија ће прогласити противправним и неважећим’, нагласио је он и додао да ће Србија третирати Косово као неотуђиви део своје територије.

Србија одлучна да брани суверенитет и интегритет Премијер Србије Војислав Коштуница изјавио је после седнице Савета безбедности УН посвећеној Косову, да је Србија чврсто одлучила да брани свој суверенитет и територијални интегритет и међунаро- дно право. ’He бранимо само своје, већ и интересе мира и стабилности у свету, и концепт преговора као начина решавања конфликата и потраге за компромисом’, рекао је Коштуница новинарима у седишту светске организације. Српски премијер је упозорио САД и ЕУ да је Резолуција 1244 важећа и да ће бити на снази све док се не замени новом резолуцијом, а ’да је све ван тога нелегално’. 'Резолуције се не могу слободно мењати, а једнострано проглашење независности Косова и слободно тумачење Резолуције 1244 изазваће озбиљну кризу у УН’, упозорио је председник Владе Србије. Коштуница је одбацио оптужбе да ће Србија користити силу у одбрани својих интереса, истичући да је ’наше најјаче оружје инсистирање на међуна- родном праву’. Он је додао да ће остале акције зависити од развоја ситуације и изразио наду да ће преовладати разум. 19.12.2007. <www.rts.co.yu>

РТС

Iskra 1. februar 2008.


Реч премијера Коштунице на представљању Резолуције о Косову у Скупштини Србије

КОСОВО У СРБИЈИ - ПРВА И ПОСЛЕДЊА РЕЧ СРБИЈЕ Данас се пред вама налази извештај Државног преговарачког тима како би могли у потпуности да се упознате са свим релевантним чињеницама о досадашњим преговорима. Пред вама је и предлог Резолуције која усмерава даљи рад и обавезује државне институције на заштиту суверенитета и тери- торијалног интегритета Србије. Сматрам да посебну пажњу заслужује последња седница Савета безбедности на којој је разматран извештај посредничке Тројке. Дужност ми је да вас известим да је на овој седници 19. децембра вољом Америке и неколико европских држава, спречена званична иницијатива Русије да се настави преговарачки процес, и на тај начин је блокиран рад СБ на проналажењу компромисног решења за будући статус српске покрајине Косово и Метохија. Истовремено, западне земље предвођене САД саопштиле су да ће после председничких избора у Србији признати једнострану независност Покрајине и то на основу одбаченог Ахтисаријевог плана. Налазимо се, дакле, у следећој ситуацији: САД су одлучиле да не може даље да се преговара, са образложењем да само за косовско питање није могуће пронаћи компромис. И више од тога, Америка је одлучила да један проблем који је СБ започео да решава својом резолуцијом, мора бити решен изван СБ директним кршењем Резолуције 1244, Повеље УН и Завршног хелсиншког акта. Када се све ово сагледа, не може а да се не наметне питање због чега се Америка одлучила за отворено рушење међународног права и система Уједињених нација. Верујем да нико није ни помислио да САД све ово предузимају због интереса албанске националне мањине на Косову и Метохији. То се најбоље видело на самој седници СБ на којој представник косовских Албанаца као да није ни учествовао. Идеју о једностраној независности Косова заступали су и бранили амерички и британски амбасадори, са аутентичном борбеношћу и жаром којим се бране само властити интереси. Несумњиво је да Америка урушава важећу Резолуцију 1244 СБ пре свега зарад остваривања својих војно-безбедносних интереса. САД свесно жртвује државне и националне интересе Србије и животне интересе косовских Албанаца само да би направила квазидржавну творевину у којој би НАТО пакт био, како то пише у Анексу 11 Ахтисаријевог плана, "ко- начан орган" власти у "независном Косову". Да би боље сагледали ову политику силе, ми можемо ствари да поставимо и на следећи начин: ако је до поређења ко поседује већу силу, прихватамо да је сила на страни Америке. Али при том имамо у виду и другу страну медаље да Америка, која је у једном тренутку остатку света изгледала као симбол сло- боде, данас на примеру Косова све више постаје сим- бол политике силе. Србија не може бити срећна што се

Iskra 1. februar 2008.

ова политика силе окренула против нас, али можемо бити спокојни зато што наша снага почива у поштовању права и што бранимо једноставну истину да је Косово Србија. Можемо и да прихватимо да је данас у свету завладало такво стање да за многе земље право не значи скоро ништа, као ни истина, ни правда, ни достојанство државе и народа. Можда је са рушењем Резолуције 1244 СБ већ започела нова епоха у којој су праве вредности сила, насиље, неправда, понижавање слабијег и трговина националним добрима и државним интересима. Србија се није придружила и приграбила благодети ове политике силе и ми своју снагу црпимо из народне воље која је утврдила Устав Србије и положај Косова унутар Србије. Ослонац имамо и у одлуци Народне скупштине која нам је поверила да, држећи се права и правде, бранимо Косово и Србију. Зато ако признајемо да је сила на страни Америке, можемо бити сигурни да када је реч о праву ствари стоје потпуно у корист Србије. И овде у Народној скупштини то можемо поткрепити чврстим доказима који су већ целом свету обзнањени и који гласе: није Србија већ је Америка рекла да се прекидају преговори, док се Србија залаже за наставак преговора. Није Србија већ је Америка рекла да компромис није могућ, док се Србија залаже за постизање компромиса. Није Србија већ је Америка рекла да ће посегнути за једностраним решењима, док се Србија изричито противи једнос- траним актима. Није Србија већ је Америка рекла да ће деловати изван одлука СБ, док се Србија залаже да све одлуке мора донети СБ. Није Србија већ је Америка запретила да ће погазити важећу Резолуцију 1244 и Повељу УН противправно признавајући једнос- трану независност, док Србија захтева да се строго поштује Резолуција и Повеља УН. Поштовани народни посланици, замислимо да се замене улоге тако да сада Србија заступа овде побројане ставове које у косовском питању заступају земље старе западне демократије. Нема сумње да би сви светски медији одмах Србију ставили на стуб срама, а не би биле искључене ни много суровије мере. И када се замисли таква замена улога још боље се види колико је Србија у праву и још јасније постаје да се она заправо бори за своје право. Велики српски патријарх Павле дао је аманет свом народу да ни када би се радило о самом нашем опстанку не бисмо смели да починимо неправду, а то су речи које данас и свету упућује Патријарх српског народа. Због свега тога морамо и сами показати више самосвести и самопоштовања за борбу коју цели срп- ски народ води за одбрану Косова. Косово никада ниједан српски нараштај није издао и сваки га је бранио у границама својих моћи. Зато и ми треба да учинимо онолико колико можемо и оно што морамо, што нам дужност и савест налажу. А неке боље будуће генерације нека учине више.

5


Косово у Србији... Поштовани народни посланици, верујем да сви или скоро сви делимо заједничку чврсту приврженост ставу да Србија једном заувек одбацује сваку врсту независности Косова, и да је то прва и последња реч Србије. У овом часу наша задња линија одбране од насиља и једностране независности мора бити снажна Резолуција коју ће данас Скупштина усвојити. То је уједно и порука Србима са Косова да имају своју Владу и своју Скупштину у Београду, и да морају знати да су они равноправни и пуноправни грађани Србије, а да илегални акт о једностраној неза- висности треба да игноришу као непостојећу појаву. Сви добро знамо и то да је Русија све ово време била чврст и веран савезник Србије, бранећи принципијелно међународно право и право Србије да јој се не отима територија. Председник Путин није дозволио да се у СБ понизи Србија и буде прва држа- ва од када постоје УН којој је одузета територија. Да није Русије, у очима укупне светске јавности наша борба би са велике висине одбране права била сведе- на на пуки регионални сукоб, у коме се две стране боре да остваре своје партикуларне интересе. Творци независности Косова били су смислили да Србији утисну жиг једине државе коју је дозвољено комадати и да то прогласе, како они кажу, јединственим и непоновљивим случајем, који није преседан зато што је реч о Србији. Све предлоге нових резолуција које су се заснивале на Ахтисаријевом плану и предвиђале слање Мисије ЕУ за спровођење надзиране независ- ности Србија и Русија су заједничком политиком спречиле да буду усвојене у СБ. И зато дугујемо велику захвалност Русији. Поштована Народна скупштино, борба за Косово је борба за слободу Србије. Било би најбоље да се са косовским Албанцима договоримо да живимо мирно, слободно и заједно, јер Косово је довољно велико за остваривање обостраних суштинских интереса. И то је наравно у складу са вредностима мултиетничности у које се заклиње данашњи демо- кратски свет. Проблем је што поред српских и албан- ских интереса очигледно није могуће задовољити и америчке интересе, због чега САД спречавају косовске Албанце да крену у сусрет договору. Србија неће одус- тати од проналажења договора, али још мање може одустати од Косова. Јер ми ни као народ ни као држа- ва нисмо слободни ако Косово није, онако како то пише у Уставу, покрајина унутар Србије. Поштована Народна скупштино, да ли Србија може дати део своје територије, дати Косово, зарад било којег другог циља или интереса? Онај ко мисли да може мора најпре од народа добити одобрење да се промени Устав, па тек онда може да испуњава такав наум. Све до тада Устав нам налаже да у заштити су- веренитета и територијалног интегритета видимо прву и највишу уставну обавезу свих државних институција Србије. Будућност наше земље не може бити осакаћена Србија, већ наша будућност мора бити цела Србија. Као и сваки народ морамо да се боримо за своју будућност и да се изборимо за очување целовите Србије. Ако неке земље буду мислиле да су нас осакатиле једностраном независношћу, Србија им у наредним годинама мора показати да је за нас једно-

Samardžić: EU stavila sporazum u funkciju nezavisnosti Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je večeras da je Evropska unija Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stavila u funkciju nezavisnosti Kosova i da njegovo potpisivanje zavisi od razjašnjenja te situacije. "EU je 14. decembra donela zaključke koji vrlo jasno govore o tome da je ona odlučila da prihvati nezavis- nost ili da sama učestvuje u nezavisnosti Kosova i Metohije. To je novi momenat na koji je država morala da reaguje", rekao je Samardžić gostujući na televiziji B92. On je kazao da je EU instrumentalizovala taj sporazum koji je, kako je naveo, pažljivo parafiran sa dobrom voljom i željom da se uđe u EU. Kako je istakao, Srbija ne dovodi u pitanje Sporazum i on se može potpisati "kasnije, onda kada ne bude u funkciji nezavisnosti Kosova". "Kada se stvari rasčiste i kada se u ovoj krizi poverenja dobiju garancije da se neće dovoditi u pitanje teritorijalni integritet Srbije, pa samim tim ni preambula Sporazuma gde to piše, onda ćemo ga mi potpisati", rekao je Samardžić. On je ponovio da Srbija ne može prihvatiti nametanje plana Martija Ahtisarija "na mala vrata preko misije EU", dodajući da država mora da preispita mnoge stvari ako je EU spremna da učestvuje u otimanju Kosova. 12.1.2008.

Vlada Srbije usvojila Akcion plan u slučaju nezavisnosti Kosova Vlada Srbije usvojila je danas Akcioni plan za slučaj proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova. U saopštenju izdatom posle vanredne sednice vlade, navodi se da je usvojeni dokument izraz jedinstvene državne poli- tike o pokrajini Kosovo i Metohija. Ministar Slobodan Samardžić izjavio je da je Akcioni plan dokument od najvišeg stepena državne tajnosti. "Samim tim taj doku- ment je nemoguće javno komentarisati i iznositi neke deta- Ije iz njegovog sadržaja. Akcioni plan je, kako se navodi u saopštenju, usvojen saglasno Rezoluciji Skupštine Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

14.1.2008.

Deutsche Welle

страна независност најобичнија марионетска творевина која треба да нестане. Морамо се борити и изборити за будућност Србије, јер другог пута немамо. У супротном, сутра би лако некоме могло пасти на памет да се обогаљена Србија може распарчавати и даље, како коме буде одговарало. Будућност Србије и судбина Косова су нераскидиво повезани и зато је јасно шта нам ваља чинити. За Народну скупштину и за све државне институције, сагласно Уставу Србије, Косово и Метохија остају саставни и неотуђиви део Србије. То ја наша дужност коју морамо испунити. Позивам вас зато, поштовани народни посланици, да зарад очувања Косова, зарад будућности Србије и њене слободе, данас гласате за предложену Резолуцију. 26.12.2007. <нспм.орг.зу>

6

Press

НСПМ

Iskra 1. februar 2008.


Став МИП Русије пред седницу Савета безбедности, 19. децембра

СИТУАЦИЈА ОКО КОСОВА ДОШЛА ДО КРИТИЧНЕ ТАЧКЕ Русија је упозорила да је ситуација у решавању статуса Косова и Метохије 'дошла до кри- тичне тачке’ и да прети да се претвори у некон- тролисану кризу и истакла да подстичући сепа- ратистичке тежње Приштине, САД и неке земље Европске уније отворено игноришу позитивне резул- тате постигнуте у преговорима под окриљем 'тројке’ Контакт-групе. 'Позивамо сталне чланице Савета безбедно- сти УН, партнере у Контакт-групи и земље Европске уније да још једном процене све последице једнос- тране суверенизације Косова, да задрже процес решавања на међународноправном пољу и уздрже се од исхитрених одлука, које у себи носе опасност од рушилачког преседана за цео систем међународних односа’, истакнуто је у саопштењу руског Министар- ства иностраних послова. 'Ситуација прети кретањем ка неконтроли- саној кризи ако се решавање не задржи у међународноправном оквиру’, истакнуто је у саопштењу руског Министарства иностраних послова. У Моксви се такође истиче да је Савет безбедности УН једини надлежан за решавање 'косовског питања’ и изражава забринутост што се међународне снаге, уместо да обуздавају сепаратисте, припремају да смирују оне који се противе независности Косова. У саопштењу издатом непосредно пред седницу СБ УН на којој ће бити размотрен извештај ’тро- јке’, 19. децембра, званична Москва указује на пос- тојање 'грозничавог тражења псеудоправних аргу- мената као маске за покриће једностраних активности’.

онима који не желе да се помире са косовском независношћу’. 'Уместо зауздавања сепаратиста спремају се да смирују оне који им се противе. То је директно кршење мандата снага, који искључују акције у корист једне стране, и пут ка њиховој директној кон- фронтацији са неалбанским становништвом Покрајине’, упозориоје руски МИП. Руски МИП наводи да косовске власти недвосмислено најављују намеру да у једностраном поретку прогласе независност кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. 'Уместо заустављања провокативних изјава, постајемо сведоци повлађивања групе земаља том неправном потезу, који може да доведе до великих негативних последица за регионалну и међународну стабилност’, нагласило је Министарство. Да би се засновала таква позиција, наводи се 'неизбежност независности’ Покрајине до које су довели 'наводно, сви догађаји из претходног перио- да’, истиче званична Москва, која у саопштењу додаје да је садашња ситуација директна последица озбиљних деформација током решавања 'косовског питања’ на шта је Русија константно указивала парт- нерима. 'Кључни циљеви достизања високих поли- тичкодемократских стандарда живота у Покрајини, које је прогласила међународна заједница и који проистичу из Резолуције 1244 СБ УН, били су замењени курсом убрзане суверенизације Косова’, истиче се у саопштењу.

'Резолуцију 1244 СБ УН, из које су наши партнери навикли да издвајају само обавезе Београда а не и Приштине, сада просто покушавају да је преврну наопачке, тврди се да она не затвара пут косовској независности и омогућава самовољну, мимо СБ УН и без сагласности страна, промену међународног присуства’, указано је у саопштењу.

Притом, како је указано, неалбанско - пре свега српско, становништво - и даље нема ни мини- малне гаранције за безбедност и осугурање својих права, никако се не решава проблем са враћањем избеглица на Косово а у стварности се декларисана парола грађења мултиетничке заједнице претвара у своју супротност.

'Таква еквилибристика, једнострано тумачење резолуције Савета безбедности, подрива ауторитет одлука СБ УН у решавању кризе’, упозо- рила је Русија, указујући и да се закулисним маневрима 'руководство УН’ покушава придобити за 'легитимизацију будућих противправних потеза’.

Истичући да је посредничка 'тројка’ (Русија, САД, ЕУ) дошла до корисних резултата, Русија истиче да се чињеница да за 120 дана дијалога стране нису дошле до коначног компромиса користи за 'апсурдне тврдње да је преговарачки потенцијал исцрпљен’. ’Шта ће бити у свету уколико се са таквим мерилима буде прилазило другим конфлик- тима’, поставља питање руски МИП.

'Уверени смо да нико неће подлећи уцени. Улог је ауторитет УН а решавање косовског питања не може се одвијати изван оквира Савета безбед- ности - главног органа УН, који је одговоран за међународни мир и безбедност’, наглашава се у саопштењу руског МИП-а. Званична Москва изразила је и забринутост због планова међународних снага за Косово, који предвиђају репресивне мере у Покрајини 'према

Iskra 1. februar 2008.

За Русију, током преговора под окриљем 'тројке’ стране су укључене у дијалог, најсадржајни- ји од 1999. године, и Београд и Приштина изашли су на пут превладавања удаљености а преговори су постали озбиљан фактор усмерен на стабилност у региону. (Наставак на стр. 9/2)

7


Drugi hladni rat i srpsko pitanje

Srbija može da pobedi Kakvi god bili rezultati izbora, Koštunica je taj o kome ovisi sudbina zemlje. On je jedini koji ima kakvu-takvu karizmu, a kao premijer bit će u stanju da povuče prve sudbonosne odluke nakon proklamirane nezavisnosti Kosova od strane tamošnjih Albanaca Prije šest godina, u Ijeto 2002. godine, autor ovog teksta je dao intervju frankfurtskim Vestima sa naslovom „Kalvarija Srba još nije počela". U njemu je ustvrdio kako komadanje Jugoslavije/Srbije tek slijedi, objasnivši za to geopolitičke, ekonomske i etničko-vjerske razloge. Autor je kazao da će najpri- je doći do ,,osamostaljenja“ (čitaj: izmanipuliranog otkidanja od strane „međunarodne zajednice") Crne Gore. Da će, nakon toga „međunarodna zajednica" predvodena SAD izdejstvovati otkidanje Kosmeta, pa će onda redom otpadati jug centralne Srbije, Sandžak i Vojvodina. Ovaj mračni, proročanski tekst se može naći i na Internetu.

muke istinski početi sa drugim izbornim krugom. Ali, kakvi god bili rezultati izbora, Koštunica je taj o kome ovisi sudbina Srbije. On je jedini koji ima kakvu takvu karizmu, a kao premijer bit će u stanju da povuče prve sudbonosne odluke nakon proklamirane nezavisnosti Kosova od strane tamošnjih Albanaca. Koštuničin lik je, sa stanovišta političke psihologije, krajnje zanimljiv. Punih sedam godina je izigravao cara Klaudija u doba dok se ovaj još nije bio dokopao vlasti. Dakle, Koštunica nikada ništa nije znao, nije bio u toku bilo čega, nije pokazivao ni trunke odlučnosti povodom nekih krucijalnih pitanja.

Žao mi je što sam do sada imao pravo potvrdivši na taj način moje analitičko-sintetske sposobnosti, mada o tekstu, naravno, nitko u to doba nije vodio računa. Ali, američka spisateljica Susan Sontag je, za ovakve situacije, jednom napisala: „Kada mali broj stručnjaka sazna za neku bolest, ona se još uvijek može izliječiti, kada svi za nju saznaju, ona je teško izlječiva11.

REALNA ANALIZA

Tri opcije Ipak, situacija se još dade ispraviti i, s obzirom na cjelokupni međunarodni kontekst koji je u ovom času izuzetno povoljan za Srbiju, ona iz kosmetskog konflikta može izaći kao pobjednik. S tim u vezi, a otkako je otpočeo novi hladni rat, Srbija se ponovo nalazi u centru pažnje svjetske javnosti. NATO zemlje su opkolile Rusiju i kao nuk- learna anakonda pritišću na njene granice. Ova takozvana „međunarodna zajednica", od desetak odsto svjetskog stanovništva, nastoji uništiti sve one koji bi mogli biti potencijalni ruski saveznici i s tom su se namjerom okomili na Srbiju. Možda sada i vide kakvu su glupost učinili kada su prije pet- naestak godina odlučili da se ta zemlja raskomada i da praktično nestane sa lica zemlje, ali je sada kasno za ispravljanje ove pogreške. U stvari, umjesto da Srbiju sataniziraju, bombardiraju, ekonomski uništavaju i komadaju, mogli su učiniti da ona uđe u NATO i u EU što bi Jugoslavija/Srbija bila objeručke prihvatila. To se odnosi kako na Miloševićev period (S. Milošević je u Hagu to osob- no rekao autoru ovog teksta) tako i na post Miloševićev period. Situacija za Srbiju je u ovom času skoro beznadežna. Politički vrh je nepomirljivo podijeljen na tri opcije. Jedna je proamerička, druga je (mnogo više, a u svakom slučaju verbalno) patriot- ska, dok je Koštunica, kao i obično, ambivalentan praveći u ovom času (sa svojim predloženim pred- sjedničkim kandidatom) taktički potez koji jedino znači kratak predah. Za Koštunicu će Tantalove

8

Realisti se pitaju da li se Tadić i Koštunica igraju lošeg i dobrog policajca, ili je Koštunica srp- ski Če Gevara koji će, nakon proglašenja neovis- nosti od strane kosovskih Albanaca, krenuti u oružanu borbu protiv američkog imperijalizma? Budimo objektivni i ustvrdimo kako u Koštuničin patriotizam i poštenje ne treba sumnjati. Jasno je, da se Srbija, sa podijeljenom političkom vlašću uz oslabljenu vojsku ne može najefikasnije suprot- staviti NATO ukoliko ovaj intervenira u korist Albanaca. Ali, ako je Putin spreman da se vojno angažira povodom Kosmeta dajući vojnu opremu i logistiku, onda se stvari radikalno mijenjaju. Srpska vojska može profunkcionirati sa vrlo mogućim kadrovskim promjenama koje bi se mogle izvesti bilo odozgo, bilo odozdo. U tom slučaju, a uz rečenu rusku pomoć, vojska u sudejstvu sa srpskim policijskim snagama, mogla bi obraniti čak i enklave jer Albanci nemaju takvih vojnih efektiva koji bi to mogli spriječiti. Albancima bi tako i faktički bilo onemogućeno konstituiranje proklamiranog ne- ovisnog Kosova. Napominjem, da je ovo krajnje realna analiza. Odjednom se „Trnoružica" probudila iz sna. Dobivši Putinov blagoslov, Koštunica je postao radikalniji od Kastral Čaveza zajedno. Kao i De Gol, rekao je NE ,,NATO“, trenutno denuncira ucjenu i ponižavanje Srbije od strane „međuna- rodne zajednice11 i nastavlja da djeluje herojski beskompromisno. NATO ne može ići tako daleko u davanju podrške Albancima jer nije glup i neće se upustiti u mogući konflikt svjetskih razmjera, ili čak i u mogući treći svjetski rat zbog jednog minornog regionalnog problema. Ako je Putin odlučan u pogledu toga da ovog puta ne popusti Americi, dakle, suprotno od onog što je do sada Rusija radila, NATO će odstupi

Iskra 1. februar 2008.


Ситуацуја око Косова (ca стр. 7)...

Srbija može... ti i kosmetski konflikt će se privremeno završiti po sistemu: ,,vuk sit i koza cijela". Drugim riječima, sjeverni dio Kosmeta će ostati srpski. Koštunica će kao heroj trajno ući u historiju srpskog naroda, dok će ostatak južne srpske provincije proklamirati neo- visnost, koja će imati faktičku, ali ne i međunarodnu pravnu vrijednost i moći će uvijek biti stavljena u pitanje. Demagoško delovanje U sadašnjem izbornom trenutku, proamerički politički blok djeluje sa svojim osnov- nim prijedlogom neobavješteno i demagoški. U najboljoj tradiciji grčkih sofista čiji je glavni način komuniciranja bio manipulacija riječima, ovaj blok predlaže kao izborni slogan „teritorijalni integritet Srbije i istovremeno njen ulazak u EU“. Svi oni koji nisu idioti, znaju da je ovaj slogan proturječan i smiješan. Europska unija je, računajući na slu- ganstvo srpskog politjčkog vrha, odlučila da prizna neovisnost Kosova. Čak i kada bi nakon toga, u stilu naučne fantastike, Srbija ušla u EU, ne bi ušla cjelovita. Pokušaj manipulacije je, dakle, očit. U svakom slučaju, ako bi netko i pokušao povjerovati kako će, poslije predaje Kosmeta Albancima, Srbija stvarno ubrzo ući u EU, onda je to jednako vjerojat- no kao i skorašnje slanje srpskog svemirskog broda na Mars. Ovaj predizborni slogan predsjednika Republike, bez ikakvih stvarnih garancija od strane EU, liči na prodaju magle. Prepuštanje Kosmeta u takvim uslovima, značilo bi uvod u daljnji raspad Srbije. U ovom času treba biti historijski ozbiljan i ne propustiti šansu za pobjedu. U SAD se održava proces predsjedničkih izbora, gdje nitko ne smije da ratuje, pogotovo što bi ulaženje u novu vojnu akciju sa krajnje neizvjes- nim ishodom, a pored poteškoća sa Irakom, Avganistanom i Iranom dovelo do gubitka izbornih šansi. Rusija je naoštrila zube i neće se povući pred američkim prijetnjama. Srpska vojska i policija su daleko jače od albanskih snaga i Srbija ima moral- no i međunarodno pravo uza se u obranu svoje provincije. Evropa je podijeljena, a i dosta joj je ratova koje Amerikanci neprekidno provociraju u Euroaziji. Američki analitičari imaju saznanje o ovoj analizi i plaše je se. Zato pokušavaju da jeftinim trikovima (potpisivanje sa Srbijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to baš 28. januara), a i širenjem straha od veza sa Rusijom, spriječe Srbe da ovu analizu imaju u vidu. Intenzitet njihove me- dijske kampanje sa angažiranim srpskim ameroin- telektualcima u korist sadašnjeg predsjednika pokazuje i visok intenzitet njihovog straha. Nakon 15 godina ponižavanja i uništavanja Srbije od strane Amerikanaca, Nijemaca, Austrijanaca i Vatikana, srpski narod ima realnu šansu da pobije- di, da se izbori za svoje dostojanstvo, te u znatnoj mjeri za svoj teritorijalni integritet. Treba samo htjeti. Glas javnosti, 13.1.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Emil

Vlajki

'Рузултати би били још упечатљивији, да се Приштини нису стално слали из неких земаља деструктивни сигнали о подршци идеји косовске независности’, истакнуто је у саопштењу. 'Покренути процес, по нашем чврстом уверењу, пружа шансу изласка на перспективу исхо- да, али се стиче утисак да би баш због тога неко желео како је што је могуће пре упропасти дијалог, да би испунио своја обећања косовским сепаратис- тима’, наглашава Русија. Москва, како се истиче, залаже се за нас- тавак дијалога и отворена је за разматрање његовог формата и модалитета. Предлаже се да се, ради стимулисања преговарачког процеса ’као и при решавању других кризних ситуација’, изради ’мапа пута’ у којој би могли да буду уважени основани интереси страна и приоритети водећих међународних фактора у решавању 'косовског питања’, назначени правци кретања страна према споразуму 'између осталог и на путу њихове евроинтеграционе пер- спективе’. 'Рубикон решавања косовског питања треба да прође без трагичних потреса. Одговорност за то лежи на свима нама’, истакнуто је на крају саопштења руског Министарства иностраних посло- ва.

Харченко: За присуство ЕУ на Косову потребна одлука СБ Одлука Европске уније да упути на Косово и Метохију мисију од 1.800 полицајаца и правника може да буде легална само уз одобрење Савета безбед- ности УН, изјавио је специјални представник минис- тра иностраних послова Русије за Балкан Александар БоцанХарченко. 'Потребна је законска основа’, рекао је руски дипломата, додајући да је структура међународног присуства утврђена Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, која ’не даје право да се та струк- тура слободно мења’. ’Да би се променио формат међународног присуства, потребна је одлука Савета безбедности’, рекао је Интерфаксу Боцан-Харченко, који је представник Русије у Контакт-групи и био је члан посредничке 'тројке’ под чијим окриљем је вођен дијалог између Београда и Приштине протекла четири месеца. Боцан-Харченко је агенцији Итар-Тас рекао да ће Русија на седници Савета безбедности УН покренути питање ’како се мења формат међуна- родног присуства на Косову’. ’ЕУ сматра да Резолуција 1244 омогућава да се то уради, али то није тако, уопште не разумем како се може радити заобилажећи Резолуцију УН’, рекао је руски дипломата. 17.12.2007. <rts.co.yu>

Iskra 1. februar 2008.

Радио

Телевизија Србије

9


Коштуница одлучно упозорава Европску унију на дилему:

СПОРАЗУМ СА СРБИЈОМ О ПРИДРУЖИВАЊУ ИЛИ СЛАЊЕ МИСИЈЕ ЕУ НА КОСОВО Председник Владе Србије Војислав Коштуница позвао је Европску унију да поштује међународно право, да подржи наставак преговора о статусу Косова и Метохије и да не шаље мисију у јужну српску покра- јину. "Још има времена да ЕУ одлучи да поштује међународно право и да се заложи за наставак преговора о Косову, што би имало далекосежне позитивне последице не само у односима Србије и ЕУ, већ и на ширем светском плану", истакао је Коштуница у интервјуу за Божићни број "Вечерњих новости". Премијер је нагласио да би одлука ЕУ о слању мисије на Косово била противправна и да би се на тај начин грубо прекршиле Повеља Уједињених нација и Резолуција 1244 Савета безбедности УН.

стабилизацији и придруживању. Ми не желимо да се то деси, али немамо моћ да одлучимо уместо ЕУ", нагласио је Коштуница. Он сматра да "ниједан одговоран политичар у Србији никада неће дати легитимитет или неку заобилазну подршку никоме, па ни ЕУ да отимају Косово". "Ствари су потпуно јасне и није више на Влади Србије избор и питање доношења одлуке, већ сада ЕУ мора да се изјасни и саопшти свој став. Или Споразум са

Србијом ли слање Мисије и тиме кршење и поништавање Споразума са Србијом", рекао је Коштуница. Он је поручио да ће Влада Србије поштовати Устав Србије и онакав Споразум какав је парафирала.

Према најавама из Брисела, ЕУ би на предстојећем Савету министра 28. јануара требало да донесе одлуку о томе да ли ће послати Мисију ЕУ на Косово и Метохију.

"Било би од непроцењивог значаја и када би ЕУ поштовала своје оснивачке акте и Споразум онакав какав је парафиран. Подвлачим, одлука је у рукама ЕУ", нагласио је Коштуница.

"Таквом противправном одлуком ЕУ би грубо прекршила Повељу УН и Резолуцију 1244 и то би

Он је додао да је Србија стара европска држава са великим државотворним искуством и да зна се шта мора да ради.

ЕУ повукла одлуку о слању мисије, Србија би могла поново да разговара о Споразуму", истакао је српски премијер.

"А, то је јасно саопштавање међународној заједници принципијелних ставова Србије на које сви морају да рачунају. Србија брани своје легитимне

аутоматски значило да више не постоји Споразум о стабилизацији и придруживању. После тога, тек када би

"Србија је парафирала Споразум који јасно и недвосмислено нашој земљи, као и свим другим државама у Европи, гарантује суверенитет и територијални интегритет. Србија је као уговорна страна у овом споразуму спремна да строго поштује све одредбе споразума", нагласио је Коштуница. Премијер је оценио да "друга уговорна страна

- ЕУ, нажалост, најављује и пре него што је Споразум и потписан да ће га грубо прекршити". "Наиме, ЕУ намерава да донесе противправну одлуку о слању цивилне Мисије ЕУ на Косово и Метохију, како би започео да се спроводи одбачени Ахтисаријев план о надзираној независности", рекао је Коштуница. Он је додао да је у таквој ситуацији "јасно да ЕУ

мора да изабере да ли хоће Споразум са Србијом или хоће да својом мисијом распарчава Србију". "Било би заиста и превише да ЕУ имају амбицију да је обоје могуће", сматра председник Владе Србије. Коштуница је напоменуо да је сада одлука, ипак, на ЕУ. "Уколико, односно оног тренутка када би донели

одлуку да пошаљу Мисију, том одлуком би био прекршен, поништен и стављен ван снаге Споразум о

државне и националне интересе, брани их позивањем на међународно право и властити Устав. Када ЕУ буде доносила одлуку и правила своју рачуницу биће јој познати принципијелни ставови Србије", закључио је српски премијер.

(Сва подвлачења у горњем тексту су Искре)

Predsednik Evropskog parlamenta о Kosovu Predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering pozvao je na trezvenost u rešavanju kosovskog pitanja. On smatra da nema načina da se izbegne nezavisnost Kosova, ali da se dijalog sa Srbijom ipak mora održati. Petering je za SWR radio izjavio i da dugoročni cilj mora biti člansto Kosova i Srbije u EU: «Moramo sve aktere pozvati na trezvenost. I mi moramo sa svima biti u kontaktu. Međutim nezavisnost Kosova je neizbežna, pogotovu imajući u vidu istorijsko nasleđe. Ipak preporučujem da se to uradi tako da ostanemo u dijalogu sa Srbijom da sarađujemo sa njom. Naš cilj mora biti da se jednog dana Kosovo i Srbija nađu u EU, nadajmo se kao dobri partneri. To neće ići brzo, to će potrajtai, ali to je naš cilj.»

14.1.2008.

10

Танјуг

5.1.2008. <tanjug.co.yu>

Deutsche VVelle

Iskra 1. februar 2008.


Stratfor: Vašington i Brisel ne brinu samo Putin i Rusija već i - ,,Gasprom“

Putin neće dozvoliti „kosovski šamar“ Američki istraživački centar Stratfor procenjuje: Kremlj je u obavezi pred samim sobom da javno pokaže da je u stanju da natera Zapad da odstupi. Najlogičnije je da svoju naraslu moć demonstrira Zapadu povodom Kosova, jer bi država Kosovo za Rusiju bila više od šamara. Rusija - ukoliko ne želi da joj se ponovi geostrateška defanziva iz devedesetih godina - napros- to je osuđena na svojevrsnu novu geostratešku kon- frontaciju sa Zapadom. Vašington i Brisel zabrinuti su zbog ambicije „Gasproma" da u Nigeriju uloži dve i po milijarde dolara i da nastupa globalno. Gigantska ruska kompanija „Gasprom" uveliko vodi pregovore sa vladom Nigerije o zajedničkoj eksploataciji prirodnog gasa u toj afričkoj zemlji. Sa više nego konkretnom ponudom - da u narednih nekoliko godina u postrojenja za eksploataciju, preradu i transport gasa uloži do dve i po milijarde dolara. Prema nekim procenama, Nigerija ima jednu od najvećih rezervi prirodnog gasa u svetu, a „koketiranje" između Moskve i Lagosa počelo je sa pismom koje je polovinom prošle godine ruski lider Vladimir Putin uputio svom nigerijskom kolegi Umaru Jar-Adui. A perspektiva skorog dolaska ,,Gasproma“ u Nigeriju, u kojoj se eksploatacijom nafte već bave vodeće zapadne kom- panije ,,Šel“, ,,Ševron“ i ,,Ekson“, već je izazvala ozbiljno uznemirenje i u Vašingtonu i u Briselu. „Ponuda ‘Gasproma’ poražava čak i uobrazilju preneo je Fajnenšel tajms (FT) reči neimenovanog funkcionera nigerijske vlade - jer, Rusi nam predlažu mnogo bolje uslove od svega što smo za zadnjih pola veka dobijali od zapadnih partnera. Da krupni zapadni kapital u Nigeriji dobija više nego ozbiljnog konkurenta, svedoči i izjava zvaničnog predstavnika „Gasproma" Sergeja Kuprijanova: „Istina je, Nigerija je, kao i Afrika u celini, jedan od naših prio- riteta. S vladom Nigerije vodimo ozbiljne pregovore. ‘Gasprom’ ima ambiciju da nastupa globalno, da kupuje aktive po svetu i da svoju razvojnu strategiju proširi daleko izvan granica Rusije. FT je otkrio da će „Gaspromu" u Nigeriji konkurenti biti britanske kompanije BG GRUP i „Centrika", ali je odmah procenio da su im šanse prilično slabe, zato što, po mišljenju eksperata lista, ,,‘Gasprom’ potvrđuje prednosti prodržavnih kompanija na svetskim tržištima". Prave, dubinske i dalekosežnije razloge zabrinutosti na Zapadu razotkrio je najnoviji izveštaj ame- ričkog istraživačkog centra Stratfor (neki ga smatraju „С1А u senci“) koji sadrži procenu - da Putinova Rusija ima „najjače geopolitičke pozicije od vremena hladnog rata“.

„Putin je zaustavio degradaciju svoje armije, uveo je u upotrebu nove sisteme naoružanja, Rusija je preplavljena petrodolarima, spoljni dug ugašen, čečenski ekstremisti pobeđeni, centralna vlada faktički ugušila opoziciju, režim uživa popularnost unutar zemlje, a američka armija je suviše ograničena u manevru da bi mogla da učini išta više od simboličkih gestova za kakvo takvo blokiranje dalje ekspanzije Rusije“ - naglašava se u Stratforovom izveštaju „Bivši Sovjetski Savez“. Stratforovi analitičari procenjuju da je Rusija u procepu između „NATO koji nastavlja da se širi i Kine koja je u velikom ekonomskom usponu", ali, uprkos tome, tvrde da će 2008. za Putina i njegovu Rusiju biti „godina dejstava“. Počev od toga što će energetski giganti ,,Gasprom“ i ,,Rosnjeft“, na ovaj ili onaj način, progutati sve konkurente na ruskom tržištu, zaključno sa prognozom da je zvanična Moskva - ukoliko ne želi da joj se ponovi geostrateška defanziva iz devedesetih godina - naprosto osuđena na „svojevrsnu novu konfrontaciju sa Zapadom“. Ruska moć - procenjuju analitičari Stratfora - nalazi se u fazi relativnog uzleta, a američka - u rela- tivnom padu. To je privremeno stanje stvari i ono će se promeniti kako se američka vojska bude povlačila iz Iraka, ali Rusija mora da ga iskoristi jer će u suprotnom rizikovati da se nađe u defanzivi. Pod konfrontacijom ne mislimo na neizbežni rat, već na ,,konflikt“ koji bi Moskvi pomogao da demonstrira svoju moć na fonu slabosti Zapada. Za Moskvu bi demonstracija moći u sadašnjim uslovima bila da natera Vašington, EU i NATO da izmene svoj odnos prema Rusiji i da počnu da ozbiljno vode računa i o njenim interesima prilikom donošenja odluka. U nastavku Stratforovi anlitičari su napisali: „Kremlj je u obavezi pred samim sobom da javno pokaže da je u stanju da natera Zapad da odstupi. Neuspeh na tom planu imao bi, naravno, kontraefekat. Najlogičnije je da Rusija svoju naraslu moć demonstrira povodom Kosova. Priznanje nezavisnosti Kosova za Rusiju bi bilo više od šamara. Takav razvoj događaja potkopao bi snagu Rusije na fundamentalnom nivou i pokazao svima da čak i Evropska unija, unutar koje nema jedinstva po pitanjima spoljne politike i čije oružane snage nisu nešto posebno, može sebi da dozvoli da naprosto ignoriše poziciju Moskve“. Zbog svega, zaključak je izveštaja „Bivši Sovjetski Savez“, da „Moskva sama sebi duguje da spreči takav scenario i vrlo je verovatno da će njeni pre- govori sa Briselom o korigovanju konačnog rešenja za Kosovo biti uspešni. Pored ostalog i zato što za zapadni svet Kosovo nije vredno eskalacije konflikta sa Rusijom“.

10.1.2008.

<glas-javnosti.co.yu>

Iskra 1. februar 2008.

Ekipa

Glasa

javnosti

11


ЕВРОПСКА УНИЈА ИЛИ ЕВРОПСКА УЦЕНА Немали број пута су поједини или, боље речено, ретки критички оријентисани интелектуалци примећивали да у нашој стручној (а и широј) јавности није било аргументоване расправе о нашем (не)уласку у ЕУ. То, наравно, није имало великог одјека у јавнос- ти у којој је, као предоминантна, одавно створена медијска слика у којој није било места за стварну дебату о односу Србије према ЕУ и нашим интересима у интегративним процесима. Уместо тога, нуђене су нам, као сурогат, медијске акламације кроз ритуално понављање интеграцијских мантри провучених кроз црно-белу оптику: „морамо у ЕУ”, „ЕУ нема алтерна- тиву”, „или евроинтеграције или изолација”. Они који би се само усудили да изрекну било шта што ставља макар знак сумње спрам медијске „Еуфорије”, након тога углавном више нису добијали простор у медијима. Ако би и дошли до „парчета медијског неба”, нашли би се под притиском да им се не „омакне” нешто што се не слаже са доминантном „еуфоричном” парадигмом, чиме би ризиковали да буду јавно жигосани као при- митивни Балканци, изолационисти, „људи прошлости”, фашисти, и ко зна шта друго... Заиста, није било лако онима који су смели да се усуде да иду мимо наметнуте идеолошке парадигме и да се декларишу, ма шта то значило, барем као „евроскептици”. Мада у самој ЕУ у „евроскептике” спада доминантни број њених житеља, заговарање чак најблажих „евроскептичних” ставова, сасвим уобича- јених у јавном говору у државама-чланицама ЕУ, у постпетооктобарској Србији сматрало се готово за јерес. Критичка мисао и слободно изношење ставова чак само о покушају интересног, реалног сагледавања транзиционоинтеграционих процеса у „светлу европ- ску будућност” било је оивичено зидовима изолације, кроз суптилне начине застрашивања, маргинализо- вања или пак корумпирања, и у тој мери да се на целокупном српском медијском простору готово и није могло чути нешто друго осим „политички коректног” европејства.

СЕДАМ ГОДИНА (НЕ)СРЕЋЕ Седам година након 5. октобра видљиво је да је „слепа заљубљеност” овдашње демократске јавности у Запад (и самим тим ЕУ) у великој мери избледела. Међутим, овог прелома не би било да није дошла неочекивана „помоћ” - управо од ЕУ и њеног прекоокеанског „Великог брата”. За разлику од захте- ва за испуњавање основних европских стандарда (у складу са критеријумима из Копенхагена) упућених осталим земљама у нашем региону које су у процесу транзиције успеле да уђу или теже да уђу у ЕУ, Србији је на мала врата, поред додатних услова испуњавања „пуне сарадње са Хашким трибуналом” (који се, по потреби, час ставља у први план, час пренебрегава), додат још један, тек посредно изнесен „захтев” - да се помири са независношћу Косова „надзираном” од ЕУ & НАТО. Ово је прелило чашу огорчења и довело до преокрета у јавности која је донедавно била

12

двотрећински настројена у прилог евроинтеграцијама. Статистика, свакако, многе ствари открива, али и прикрива и замагљује. Наиме, поменута двотрећинска подршка евроинтеграцијама није она од пре седам година, пуна оптимизма и ентузијазма, већ више последица убеђења да спрам евроинтеграција не постоје друге, реалне алтернативе и перспективе, „па се, ето, мора у ту Европу, кад су већ сви тамо”.

КОСОВСКО-ЕВРОПСКА ДИЛЕМА Последњим потезима Савета ЕУ о преузимању мисије на Косову од УН без сагласности Савета безбедности и мимо Србије као пуноправне чланице УН, пред Србију се дозирано ставља дилема „Косово или ЕУ”, на шта су до скоро, у неформалним личним контактима, у пола гласа указивали поједини европс- ки емисари. Сада се тај став или-или чује и од званичних представника великих држава ЕУ (Брауна и Саркозија). Спрам овог, сада већ извесно постављеног „избора”, сасвим невешто звуче оправдања председ- ника Тадића и потпредседника владе Ђелића да они „нису тако мислили” или да „не мисле сви тако”. У измењеним околностима у којима бледи „европска перспектива” показујући нам и своје налич- је, Косово поново показује своју архетипску историјску снагу и виталност. Данас се српска политичка сцена не дели толико на левицу или десницу, на „европејце” и на „балканце”, већ на оне којима реч Косово, која подразумева суверенитет и опстанак ове државе, њено достојанство и достојанство њених грађана, осећај елементарне правде и саосећање за сународ- нике заточене у гетима псеудодржавног великоалбан- ског пројекта, заиста нешто значи; и оне којима иза мирења да је Косово само „изгубљени простор” ништа од овога није битно. Последично, српска политичка сцена неминовно се дели на оне који не пристају на уцену „Косово или Европа” и оне који су на то спрем- ни, прећуткујући намере ЕУ, а све заклањајући се иза „европских перспектива” и обећања о бољем животу која су на дугом штапу. Ми не кажемо да председник Тадић нема ништа против косовске независности (што се не би могло рећи за неке из његовог окружења), већ то да се стиче утисак да није спреман да ишта значајно уради ако дође од албанског проглашења независности, и ако то подрже кључне западне државе. Њему, вероватно, јесте жао због Косова, али очигледно да због њега не би ризиковао добре односе са ЕУ, па чак ни урадио нешто тако бенигно као што је непотписи- вање или одлагање потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању док се са ЕУ не дефинишу односи по питању јужне покрајине. Овај „споразум” заправо не значи ништа друго осим да сте као кандидат започели један дуг пут ка чланству у ЕУ, чији је исход, у сваком смислу, неизвестан. Српски речено, ми смо у предсобљу предсобља ЕУ, а мала је шанса да добијемо и чланство. Да је у питању не статус „кандидата за кандидата”, већ и

Iskra 1. februar 2008.


само моментално и пуноправно чланство, верујемо да нико озбиљан ко се бави државном политиком не би могао да пристане на трампу која тражи прећутно мирење са коначним отцепљењем дела суверене државе. То би било супротно виталним националним интересима, али и међународном праву и поретку оличеном у систему УН. Шта нас заиста чека на путу који је условљен евентуалним мирењем и прећутном сагласношћу са ампутацијом дела сопствене територије, историје и традиције? Нова условљавања, притисци одрицања од сопствених виталних интереса који ће целу Србију, зарад неизвесне перспективе, бацити у нове кризе и проблеме? И да немамо пред нас стављену дилему - уцену око Косова, додатно се поставља питање да ли би уопште требало или не ући у ЕУ, и шта су наши прави и несумњиви интереси, тј. како их можемо ост- варити и заштитити у овој супранационалној твореви- ни континенталних размера? Ова питања ће се уза- врелој политичкој атмосфери ретко постављати, а одговор на њих је кључан.

ТРНОВИТ ПУТ НЕ ВОДИ УВЕК ДО ЗВЕЗДА, л БИЛЕ ОНЕ И ЕВРОПСКЕ

\

Б^љим познаваоцима прилика везаних за процес уласка Србије у ЕУ пут интеграција често изгледа трновит и неизвестан. Држава која улази у „процес интеграција” (по некима добровољно, по другима и не баш) губи велик део свог суверенитета (што нарочито важи за мање земље), док заузврат добија прилику да се у „фер плеј” утакмици „такмичи” са много разви- јенијим, супериорнијим економијама. При томе, те привреде су подржане од држава чији је степен суве- рености у сваком погледу знатно очуванији од онога код новопридошлица у „европски дом народа”. Једна сиромашна и за сурову тржишну игру неприпремљена економија као што је наша у таквој утакмици нема великих шанси. Да, којим случајем, нисмо преживели ратове, бомбардовање и санкције, и да су наши „реформатори” протеклих година помогли да се привреда бар донекле подигне на ноге, ми бисмо могли говорити о нашим макар малим шансама да на заједничком тржишту Европе Србија и њени грађани просперирају. Привидни парадокс је да су представници овдашње политичке елите, слушајући ММФ-овске контролоре и њима сагласне еврократе, смањили способност домаће привреде за такмичење на свет- ском тржишту и тако посредно ојачали аргументе економске природе који не говоре у прилог шансама за успех српске привреде при евентуалном чланству у ЕУ. Један од твораца „словеначког привредног чуда” Јожа Менцингер рекао је да је најважнији савет који може дати да се не слуша ММФ и њихове економске препоруке, а то значи и њима сродне бриселске бирократе. Оно што је код нас недостајало у читавој причи о приступању ЕУ јесте рационално разумевање наших стратешких интереса, од социјал-економских, демографских, до геополитичких и националних. Протеклих седам година пословично се прескакало дефинисање националног интереса и његово усклађивање са евроинтеграцијама, па се одмах долазило до олаког закључка - „ЕУ је наш циљ и интерес”. Готово нико није размишљао о томе како и

Iskra 1. februar 2008.

којом динамиком улазити у те процесе, које савете и стандарде прихватити и применити одмах, а које касније, и шта нам они доносе, а шта проузрокују краткорочно и дугорочно, тј. колико смо ми при томе у добитку, а колико не. Поставља се питање зашто се код нас не говори о нашем националном интересу, већ само о туђим интересима (ЕУ, Америке или имагинарне „међународне заједнице”). Зашто се око питања користи од ЕУ интеграција није покушало једнос- тавном математиком (колико је то могуће) представи- ти шта колико кошта (у новцу, времену или у сувере- нитету)? Нико до сада није ни покушао да израчуна колико нас је коштало то што смо до сада беспоговор- но слушали налоге и савете бирократа из Брисела, а да нисмо имали у виду да је врло вероватно да уопште и не постанемо чланови ЕУ, или барем да то буде неке далеке „цобеловске” 2030-инеке. Ко ће од поли- тичара за десетак година моћи да каже грађанима: „Знате, ми смо изгубили десетине година и милијарде долара сизифовски покушавајући да достигнемо европске стандарде и да прескочимо све постављене препреке, а при томе вам не можемо рећи да ли ћемо и када бити чланови ЕУ.” Досадашњи „пут у Јевропу” очигледно показу- је да се на њему често толико срљало, као да смо желели да се покажемо већи европејци од Француза, Немаца или Енглеза. Сетимо се само неодмереног хрљења у реформу школског система у складу са „Болоњом” и проблема које је то проузроковало, док ћемо о последицама тек у будућности моћи да се уве- римо. Тренутно се запажа хаотично стање везано за статус мастера у високом школству. Или, рецимо, о томе како смо, и без захтева ЕУ, снизили царине, што је у комбинацији са нереално високим курсом динара довело до привилегованог положаја страних произ- вођача и трговаца на домаћем тржишту и дестиму- лације извоза, која је само упропастила овдашње производне потенцијале и за ситне паре ставила их на добош за распродају. Са друге стране, „ресавско” доношење прописа из обимног европског законодавства не значи и аутоматско побољшање функционисања овдашњег управног и правосудног апарата. Додуше, то је чак једна од реалнијих нада која би и могла да има пози- тивне ефекте, узимајући у обзир могућности скраћења рокова разних поступака и отварања жалбе вишим, европским знатно ефикаснијим инстанцама, ако би се наши поборници евроинтеграција понашали збиља европски, а не оријентално-коруптивно. Нико од овдашњих заговорника евроинтеграција није рекао да ЕУ на овим просторима, поред прокламација о примени сопствених високих стандар- да (чија је примена код нас често прескупа, а резул- тати проблематични), пре свега занима геополитичкобезбедносна интеграција овог простора и, у оквиру ње, саобраћајно-транспортни интереси, и готово ништа више од тога. Једноставно речено, већ су готово све што им овде „треба” добили, па стога и немају много мотива да интегришу остатак „западног Балкана”. Овдашње тржиште је одвећ мало за стварно значајна инвестициона улагања, а европски развојни фондови нису ни изблиза они из осамдесетих и раних деведесетих да би, поред подмирења свих интегративних трошкова, омогућили иоле значајан прос- перитет Србије у оквиру регије западног Балкана. Ко сумња, нека погледа суседство и увери се у каквом је

13


Европска унија... стању нпр. мађарска економија и држава након што је стекла статус пуноправног члана ЕУ, а нарочито какве су перспективе Румуније и Бугарске у окриљу европске породице народа.

СРБИЈА ПОСТАЈЕ НЕ ЕВРОПА ВЕЋ АМЕРИКА - АЛИ ЛАТИНСКА Досадашњи аматеризам „експерата”, коруптивни и полтронски однос овдашњих политичара и према странцима и према домаћим тајкунима створили су деструктивну спрегу која је онемогућила развој домаћих производних и стваралачких потенцијала. Таква ситуација извесно нас води у (нео)колонијални положај. Са европском дилемом-уценом за вратом, ми заправо улазимо у нешто што пре представља пост- модерну окупацију (наспрам „класичније” у случају Косова и Републике Српске), него нормалну инте- грацију, где се са привредом која је распродата у бесцење и која тавори без озбиљне стратешке подршке владе не можемо надати нечему позитивном. Србија тако не постаје Европа, већ све више Америка, али не Северна, већ Латинска. Уместо у просперитетну евопску привреду, како је идеалистички замишљају евроентузијасти, Србија се претвара у економију „трећег света” којом доминирају пословно-политички савези на штету и општег националног интереса и животних интереса већине грађана. Сервилан однос према страним центрима моћи и недостатак имунитета према прљавом тајкунском новцу од Србије стварају друштво које чак ни коректније бирократе ЕУ не могу третирати боље него што би третирали неку афричку земљу. Друштво се раслојава на огроман број сиромашних и обесправљених и танак слој новопечених богаташа и њихових помагача, техноменаџера и политичара, док права средња класа постоји готово само у главама њених бивших припадника. Наде домаће, урбане, а у ствари руиниране средње класе да би евроинтеграцијама нешто просперирали, на чему јашу гласноговорници самопрокламованог „демократског блока”, сваким даном показују се као илузорне. Ми живимо у времену последњег таласа евроилузија, где су оне ослабиле, али још делују на све мањи и мањи проценат попу- лације. Нажалост, то само потврђује спознају да многе идеолошке фатаморгане имају дуги век и тешко се искорењују. Нарочито када политичка елита користи причу о „интеграцијама” да говори оно што би њена „циљна група” желела да чује.

ПСЕУДОЕВРОПЕЈСТВО „ЕВРОПЉАНА” Јасно је да свака иоле нормална држава не би пристала да јој се чланство у некој међународној организацији или наднационалној структури условљава прихватањем одузимања дела територије и становништва, поготово не потенцијално и неизвесно чланство. На тако нешто не би пристала ни најсиромашнија афричка држава, а камоли нека са европског континента. И управо ту се и крије „трик ума” - они који заиста баштине европске традиције националне и демократске државе, националне културе, патриотиз- ма и законитог поретка би, по дефиницији, били против

14

овакве уцене, док они који на њих пристају не би могли носити „европејско” обележје. Код нас се догодила управо таква замена теза - европејци су наводно они који пристају на ампутацију дела земље и који би ту националну, историјску, моралну и сваку другу неправду толерисали, док се они који бране европске вредности (национална држава, култура, правни поредак...) од агресивне мањине представљају као антиевропејци и ретроградне снаге, који - да апсурд буде већи - ћутке толеришу такву медијску манипулацију од псеудоевропљана. Псеудоевропски медији говоре нам како су проказани патриоти „везали своју судбину за Косово” као да је реч о неком другом народу и некој другој држави, као да су они апатриди у својој земљи. Косово данас представља основну линију политичке поделе која ће многе ствари у Србији учинити јаснијим. Ако је до сада политика „и Косово и ЕУ” била наивна, након јасних гласова из Вашингтона, Лондона, Париза, па и Берлина, она постаје неодржива и представља или завлачење главе у песак, или политички цинизам. У оба случаја политички је штетна, јер је питање колико створена медијска слика може да одржава такву илузију (или цинизам) и да се продаје јавности као реална. Иза промотера овакве политике стоје медији, маркетиншке организације и део урбане елите која жели да верује у оно што јој се говори. Време оваквих идеологизованих догми пролази, као и политика која на њенима темељима делује похабано. Како се то прелама на домаћу политичку сцену? Председник Тадић због неодрживости те пози- ције „и Косово и ЕУ” више не зна шта ће у овом тренутку са Косовом и односом према њему, па се стиче утисак да би најрадије све то преспавао или прескочио (што можда и успе), док Коштуница, ако у скупштини и изван ње настави са чврстом „одбраном Косова” не може више назад, јер би тако себе поли- тички маргинализовао. Николићу је, чини се, најлакше јер нема шта да изгуби. Све у свему, са кулминацијом косовске кризе тестираће се не само „европска пози- ција” Тадића, већ и „европски патриотизам” Коштунице и Николића, пре свега његова доследност и озбиљност. У најширим слојевима српског друштва посто- ји јасна свест о томе да смо мали и слаби, и да не можемо више да се отворено боримо против великих и моћних. Ипак, сасвим је друга ствар рећи да зарад ТамоНекаквог-Косова нећемо да угрозимо нашу Европску Будућност, што нам се путем медија стално предочава. Србија је данас мали балкански Давид који се бори против глобалног Голијата са малим шансама на успех. Међутим, сигурно нам није потребно да нам неко говори да ни не смемо да се боримо јер тиме, наводно, „хулимо на светињу” Споразума о стаби- лизацији и придруживању. Што је пуно, пуно је, и тешко да овај народ сада када ствари постају очигледније, то може да прогута. „Шенгенске олакшице” као европску шаргарепу могу да прогутају само припадници мало- бројне елите и они који идеолошки инфантилно гледа- ју на „укључивање у светске токове”. Стога, ако европска уцена не представља крај „европске приче” у Србији, она сигурно представља почетак краја једне вишегодишње евроилузије.

Нова српска политичка мисао

Copyright NSPM, 6.1.2008.

Бранко Радун

Iskra 1. februar 2008.


Интервју са др Срђом Трифковићем о председничким изборима

НИКОЛИЋ БОЉА ОПЦИЈА У јеку жестоког боја за очување Косова и Метохије председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписао је 12. децембра превремене председничке изборе за 20. јануар. На питање због чега се он одлучио на тај корак баш у том тренутку, др Срђа Трифковић, директор Института за међународне односе Рокфорд Института у држави Илиној, сматра да разлог треба тражити у политичкој калкулацији Демократске Странке (ДС) којој Дулић припада.

дидатуру Веље Илића чија Нова Србије је коалициони партнер ДСС, али Трифковић очекује да he у случају другог круга избора Коштуница остати уздржан, тј. да Hehe подржати ниједног кандидата.

„Демократској странци и њеном лидеру Борису Тадићу потребно је да се избори одрже пре него што дође

„Има кандидата за председника Србије који немају изгледа да буду изабрани али могу да утичу на исход избора. Противницима Томислава Николића и поборницима Тадића јако је стало да Николић не успе да већ у првом кругу однесе победу. Да би то спречили, њима је стало да у првом кругу буде дово- љно кандидата који ће одвлачити гласове од СРС, односно од оног дела бирачког тела који би подржао Николића. Њихов учинак свесно или несвесно, биће да се иде у други круг, јер у другом кругу би Тадић имао много боље изгледе. Ово важи за социјалисту Мркоњића али је изразито случај са кандидатуром Веље Илића који нема никакве изгледе да успе, али својим уласком у трку практично минира Николића. Оних пет-шест посто гласова колико буде узео Илић може да буде пресудно да спречи Николићев пролазак у првом кругу. Када крене завршница кампање пред други круг 3. фебруара, пак, настаће опет психо- пресингу стилу морамо изабрати Тадићајер иначе, ако дође Николић, поново нам следе санкције, изолације, беда, па и бомбе. И тај сценарио је већ виђен.”

до једностраног проглашавања независности од стране руководства албанске парадржаве у При- штини. ДС с правом рачуна да би на изборима који би били одржани након што се прогласи приштинска самотворевина, Тадићу било далеко теже да настави са својом стандардном реториком даљег укључивња у европске интеграције уз паралелну одбрану интегритета земље. Постало би јасно да нема ни јаре- та ни парета; и Косова, тј. опстанка Србије у граница- ма дефинисаним Уставом и гарантованим међународ- ним повељама - и уклапања Србије у већ зацртане планове тзв. међународне заједнице. А да је заиста тако, видећемо врло брзо када ЕУ донесе одлуку о упућивању своје мисије на Косово и Метохију без међународно-правног покрића.”

Цинично манипулисање српским изборним телом „Расписивање избора такође је био покушај Демократске странке да од свог коалиционог парт- нера, Демократске странке Србије (ДСС), политиком свршеног чина изнуди подршку Војислава Коштунице кандидатури Бориса Тадића. Та би подршка Тадићу била мање битна у првом кругу али он на њу рачуна уколико следи други круг, 3. фебруара када би му супарник готово засигурно био Томислав Николић, кандидат Српске Радикалне Странке (СРС).” „Манипулација ДС датумима, у договору за тзв. међународном заједницом, има за циљ да се утера резултат који је изнуђен пре годину дана, када је било одложено обнародовање Ахтисаријевог плана да би се одржали скупштински избори у Србији 21. јануара. На тај начин ДС је могла да и онда прича о својим евроинтеграцијама, које су наводно српска судбина - да би уследио хладан туш Ахтисаријевог плана тек након што су избори били завршени.” „И овог пута цинично се понавља исти принцип манипулације српским избориним телом, манипулације демократијом у циљу изнуђавања нових резултата који су у интересу оних који желе да Косово отуђе од Србије. У овом тренутку они који у свету заговарају ампутацију једне седмине српске територије, исти су они који прижељкивају Тадићеву победу да би своје планове лакше остварили.”

Могућа друга рундна гласања и већ виђен психо-пресинг

Премијер Војислав Коштуница је подржао кан-

Iskra 1. febraar 2008.

„Демократска странка је дрско ставила ДСС пред свршен чин Дулићевом објавом од 12. децембра али то нипошто не обавезује ДСС ни Коштуницу лично да подржи Тадића против Николића у другој рунди.”

„Да поменута два кандидата нису у трци, скоро је сигурно да би на првој рунди избора на св. Јована Томислав Николић победио,” закључује Трифковић. „Од

осталих

кандидата

имамо

дрогираног

Чедомира Јовановића, минорну али скандалозну фигуру, дубоко уплетену у криминалне работе и предмет истрага о изнуђивањима, убиствима и отмицама укључујући и киднаповање Мирослава Мишковића у пролеће 2001. године. Јовановића у једној сређеној земљи не би ни било на листи кандидата, већ на листи станара КЗ. Имамо и Миланку Карић, супругу Милошевићевог тајкуна, која покушава да бије неку његову битку са дистанце, што је безнадежна ствар. Имамо и разне ексцентрике који се увек прикаче на српске председничке листице. Крајње је време да се пооштре услови кандидатуре, да од изборног процеса они не праве својеврсни циркус.”

Томислав Николић боља опција Срђа Трифковић српским бирачима пре- поручује да гласају за Томислава Николића који је по његовом мишљењу сталожен, предвидив и доследан човек. „Његов би избор у овом тренутку представљао јасан знак Западу да је Србија озбиљна, да јој је доста уцењивања и да је сита игре у којој с једне стране Европа непрекидно диктира гомиле услова за даље придруживање, а са друге тера Србију да мирно гута кнедле попут отвореног припремања илегалног,

15


Mlađan Dinkić, iider G17 plus, nije uspeo da minira nastavak razgovora sa Rusijom

O SARADNJI U NAFTNOJ I GASNOJ PRIVREDI Vanredna sednica Vlade Srbije, na kojoj je raspravljano o Platformi za nastavak razgovora sa Ruskom Federacijom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, prošla je u znaku oštrog okršaja Mlađana Dinkića, sa jedne, i ministra iz DS i DSS, sa druge strane. Dinkić nije birao sredstva da ospori ispravnost aranžmana, koji uz prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) podrazumeva i izgradnju ruskog gasovoda kroz Srbiju. Posle gotovo dvočasovne burne rasprave, većinom glasova Platforma je i usvojena, a za nju nisu glasali jedino ministri iz G17 plus. Dinkić je, prema navodima našeg izvora, otvoreno besneo zbog toga što ne može da spreči dogovor sa Rusima. Posebno je bio Ijut jer je na dan sednice Vlade izašao tekst u Kuriru kojim je otkriveno da se na radnoj grupi otvoreno zalagao za interese austrijskog OMV, čiji je jedan od suvlasnika šiptarski biznismen i političar Bedžet Pacoli. Reagovao je ministar bez portfelja Dragan Đilas, koji je zamerio Dinkiću što je pokušao da izminira dogovor sa Rusima tako što je dao izjavu za Blic u kojoj je izneo da je ruska ponuda ponižavajuća. - Upravo zbog takvog nastupa ministar Dinkić je u petak izbačen iz Radne grupe za saradnju sa Rusijom u oblasti energetike - tvrdi naš sagovornik, koji dodaje da

Николић боља...

Повељи и резолуцијама УН противне мисије ЕУ на Косову.” „Све и да опстане садашња владајућа коалиција, у којој премијер, хвала Богу, води главну реч по питању Косова, боље је да је на положај шефа државе дође човек који не би био амбивалентан, или чак дволичан, по питању битних националних интереса. Николић засигурно не би нацији сервирао скарадне министре, попут Вука Јеремића, који се претвара да је борац за српске интересе у једним форумима, а потај- но, испод жита, намигује својим западним саговор- ницима, уверавајући их да ће у датом тренутку он и његов ментор Борис Тадић лећи на руду и потписати све шта треба у име жртве коју треба поднети зарад евро-атлантских интеграција.” „Стара јеврејска пословица каже: „Превари ме

једном, срам тебе. Превари ме други пут, срам мене. ” Србија је више пута преварена и ако и даље дозволи да буде превођена жедна преко воде тиме што би дала победу Борису Тадићу, онда ће на њу бити примењена изрека да: „Шта год ко чини - себи чини.”

„Кандидат радикала Томислав Николић је у датој консталацији снага за Србију најмање зло. Реизбор Бориса Тадића под садашњим околностима и под садашњом поделом карата дао би подстрек онима који желе Србији да отму Косово и који, како се изразила Кондолиса Рајс, сматрају да то могу да спроведу „на овај или онај начин," закључује Трифковић.

8.1.2008. <ckcuboba@yahoo.ca>

16

Боба Боројевић

Dinkić na jučerašnjoj sednici Vlade nije negirao da je na radnoj grupi lobirao sa OMV. Inače, osim Dinkića i Đilasa, u raspravu su se najviše uključivali premijer Vojislav Koštunica, ministar energetike Aleksandar Popović, kao i ministar trgovine Predrag Bubalo. - Na Dinkićevu tvrdnju da od Rusa treba tražiti najmanje dve milijarde evra, i to samo za NIS, Bubalo je odgovorio da mogu da se traže i tri i četiri milijarde, ali da to nije realno. Na kraju su se svi sem Dinkića složili da u nastavku razgovora treba tražiti što bolju cenu, ali za komple- tan aranžman - navodi sagovornik Kurira. Izvor Kurira blizak ruskoj strani tvrdi da je ishod rasprave u Vladi bio očekivan, jer je premijer Srbije Vojislav Koštunica već ranije potvrdio dolazak u Bugarsku 18. januara, kada će biti međudržavno potpisivanje ugovora iz oblasti energetske saradnje sa Rusijom. - Predsednik Vladimir Putin stiže tog dana u Sofiju, a pored predsednika i premijera Bugarske već je najavljen i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, dok će kao predstavnik Republike Srpske doći ili predsednik Rajko Kuzmanović ili premijer Milorad Dodik. Pored Koštunice, možda će doći i predsednik Srbije Boris Tadić - otkriva naš sagovornik.

BIĆE VIŠE GASA Juče usvojena Platforma za pregovore o Sporazumu između vlada Srbije i Ruske Federacije uključuje pitanja saradnje u oblasti naftne i gasne privrede. Kako je saopšteno posle jučerašnje vanredne sednice Vlade, razgovori sa Ruskom Federacijom biće nastavljeni kako bi uz uvažavanje obostranih interesa bio postignut sporazum između dve države . Kako Kurir saznaje, spo- razum o gasu biće oročen na 30 godina, a predviđene su i dvostruke količine gasa za Srbiju.

KOLIKO VREDI NIS? Ministar Mlađan Dinkić ponovio je juče da je ponuda Rusije od 400 miliona evra za 51 odsto kapitala u Naftnoj industriji Srbije ponižavajuća i neprihvatljiva. - Prema procenama, samo imovina NIS vredi 800 miliona evra, isključujući udeo kompanije na tržištu. Od nas se očekuje da odmah damo našu najvredniju imovinu, a gasovod će stići 2013. godine, u najboljem slučaju. Mi želimo međunarodni tender kako bi se utvrdila tržišna vred- nost NIS - naveo je Dinkić. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, međutim, juče je izjavio da se u energetskom spo- razumu ne pominju nikakve brojke. - Prolazak gasovoda Južni potok preko Srbije i modernizacija NIS građanima dugoročno garantuju redovno snabdevanje naftom i gasom - kazao je Popović, dodajući da to obezbeđuje energetsku stabilnost Srbije. Kurir, 30.12.2007. <kurir-info.co.yu>

Nikša

Bulatović

Iskra 1. februar 2008.


Novi hladni rat i srpsko pitanje

HEGEL U ZEMLJI SRBIJI Po nemačkom filozofu onaj ко nadjača postaje gospodar, a gubitnik postaje sluga, ali taj odnos nije večan Danas, u eri informacijskog milenijuma, svako zna da je G. V. Hegel jedan od duhovnih temelja Zapada. Ipak, SAD kao „praktična" zemlja, usmjerena „jedinim duhovnim vrijednostima“: tržištu, novcu i profitu, jedva da su i bile čule za tog „dosadnog filozofa" sve do prije dvadesetak godina. A onda kada se je SSSR počeo raspadati, jedan kaubojski državni filozof, F. Fukuama, izvukao je Hegela iz naftalina objavivši svijetu kako je Hegel daleko dragocjeniji i od samog Nostradamusa pošto u svojim knjigama nikada nije ni spomenuo komu- nizam predvidjevši, međutim, da se istorija završava upravo u 1990. godini sa trijumfom apsolutno slobodnog građanskog društva sa SAD-om na čelu. CIA je uložila ogromna sredstva da se ta „geni- jalna globalizacijska teza“ raščuje po svijetu, pa je tako i državni kauboj Fukuama nakratko „ušao u istoriju". I to je sve što su Amerikanci ikad saznali o Hegelu. Srećom, pa „кгај istorije" još nije tu, ali se stiče blagi utisak da Hegel i nije bio sasvim u krivu jer se nekako nazire i kraj Amerike i kraj njene arogantne istorije.

Odnos „sluge i gospodara" Nas, međutim, zanima jedan drugi aspekt ovog filozofa. Hegel je, kod šire čitalačke publike poznat po jednoj svojoj ,,pričici“ sadržanoj u „Fenomenologiji duha“ koja objašnjava genezu odnosa ‘sluge i gospodara’. Uprošćeno govoreći, za Hegela postoje dvije samo- svjesti (recimo: dvije osobe, dva naroda, dvije civilizaci- je, itd) gdje svaka od njih može steći svoj identitet jedino kroz borbu (‘na život i smrt’, veli Hegel) sa drugom samosvješću. U toj borbi onaj ko nadjača postaje gospo- dar, a gubitnik postaje sluga koji ne samo da služi nego i usvaja ideologiju svog gospodara. Sluga (rob) počinje misliti, djelovati i ponašati se kao njegov gospodar, ali isključivo na svoju štetu; postaje, kako bi Aristotel rekao, ‘animirano oruđe’ (čitaj: oruđe koje je idiotski živo). Srbija je, u više navrata utjelovljavala Hegelovu ,,pričicu“ i svaki je put, nanovo, sticala svoj identitet. U višestoljećnoj borbi pobijedila je Otomansku imperiju, zatim Austrougarsku imperiju i, u sudejstvu sa ostalim jugoslavenskim narodima, porazila je i nakratko stvorenu nacističku imperiju. U četvrtom velikom nadmetanju sa NATO-om, gdje su okupljene vojno najjače zemlje svije- ta, izgubila je jednu bitku, onu za Kosmet, ali na najčasniji mogući način jer nije izgubila svoju samostal- nost; u sličnim borbama druge su zemlje (na primjer, Avganistan, Irak) bile mnogo brže pobijeđene, a i okupi- rane. OBEĆANJAIUCENE Kada se je Putin pojavio na svjetskoj sceni, Koštunica je zgrabio svoju šansu. Rekao je slično Miloševiću i Đinđiću: ,,sve damo, ali Kosmet ne damo“! I pritom dodao („međunarodnoj zajednici" Velikog Brata):

Iskra 1. februar 2008.

,,Ne možete nas ni kupiti obećanjima (kandidaturom u Evropskoj zajednici), ni ucijeniti (novom izolacijom, i prijetnjom novog bombardiranja Srbije); mi se ne trampimo kada je u pitanju teritorijalni integritet naše zemlje“! Ne treba ni isticati da će Koštunica u bliskoj budućnosti uz bok Ben Ladenu, figurirati na vašington- skoj „сгпој listi“ kao jedan od najopasnijih svjetskih tero- rista. Ali, inficirana Hegelovom ,,pričicom“, beogradski intelektualci i političari (najveći dio njih), a uz pomoć petokolonaških ,,nevladinih“ organizacija, postali su, nakon okupacije Kosmeta od strane NATO-a, pokorne sluge Velikog brata. Izvršivši petooktobarsku ,,revoluciju“ 2000. godine, trsili su se kako će što jasnije ugoditi svom gospodaru. ,,Demokratski“ su izručili sve svoje heroje Hagu, uništili vojsku, napravili sporazum sa NATO-om da se po volji šeće Srbijom, počeli su sami sebe satanizirati, rasprodali su stranom kapitalu (uz masnu, ličnu, dobit) društvena bogatstva, što se u suvremenoj globalizacijskoj terminologiji naziva: ‘privatizacija’, povećali nezaposlenost na (službenih) 30 odsto, i tako redom. Pored svega, ,,demokratski“ su dozvolili raspad zemlje: prvo je otišla Crna Gora, jug uže Srbije prepušten je kontroli Albanaca (institucionalno i paravoj- no: ANA), Sandžak je, praktično, već izgubljen a „bosan- ski jezik“ je postao jedan od službenih jezika u Srbiji (!), Vojvodina se je ,,autonomizirala“ s tim što su vojvođanski Mađari tužili sudu u Strazburu Srbiju radi provođenja etničkog čišćenja (!), a i Kosmet bi bio stvar prošlosti da se na svjetskoj sceni nije pojavila nova Rusija sa Putinom na čelu. Jedino čega se ove sluge nisu sjetili to je da u Beogradu živi oko 100.000 Albanaca, te da bi i tu „treba- lo“ izvršiti izvjesnu „autonomizaciju" sa pravom istih na osamostaljenje; ali, došli bi sluge do te pameti, kad-tad. Ipak, ,,najljepše“ je to, što su oni dali na znanje svojim gospodarima iz „međunarodne zajednice" slijedeće: što nas više bombardirate, ekonomski uništavate, demo- nizirate, otimate nam teritorije i slično, mi vas i dalje, i sa sve većim zadovoljstvom, pokorno služimo. Postaćemo, ako želite i dio NATO-a i, ako je potrebno, poslati naše trupe na Kosmet kako bi se preostali, „vječno nezado- voljni", kosmetski Srbi držali na silu u okviru druge, neza- visne, albanske države.

Paralelni proces Hegel je, međutim, u svojoj ,,pričici“ irekao i slijedeće: odnos sluge i gospodara nije vječan, sluge se vremenom nastoje osamostaliti. I to je upravo onaj para- lelni proces koji je u Srbiji započeo odmah nakon „okto- barske revolucije". Veliki brat je, prilikom obaranja Miloševića, tipovao prvenstveno na dvije osobe: Đinđića

17


Српска посла

ОДБАЧЕНА БАКА Европа је стара, искусна, мудра и покваре- на. Зато су Американци који су млади, неискусни, а јаки, поверили Европи да васпитава европске државе ста-рије од Америке, и да их, кад је неопходно, прогласе ментално оболелим државама. Таквим се државама одузима стара историја и пишу јој нову, малолетничку и преступничку. Планетарна бака, позната као госпођа Оун, надлежна је да каже шта је праведно кад се несташне државе покарабасају и спорове решавају ратовима, или у миру, на неки други начин прождиру једна другу. Али, деца као деца, понекад дозвољавају баки да се бави замршеним питањима, понекад јој кажу шта да ради, а кад им се учини да бака може оманути, заобиђу баку и најважније ствари решавају сами. Америка је највеће и најјаче бакино унуче. Она туче другу, туђу децу, за њихово добро, гађа их бомбица- ма обогаћеним сладуњавим уранијумом, и после их доле, на земљи, учи да признају кривицу, и да буду послушни као друга деца. То се управо догађа Србији.

Бака Оун не зна шта да ради. Бака Оун страхује да ће је најмоћнији унуци гурнути у старач- ки дом и да ће у неком сиротишту провести послед- ње дане. Зато ће, сва је прилика, бака Оун прих- ватити да је, кад се о Србији ради, заобиђу. Бака Оун је, искрено, хиљаду двесто четрдесет и четири пута (1244) обећала Србији да ће је, у оквиру својих, наизглед неограничених моћи, штитити од сваког зла. Али, може ли бака Оун испунити своје обећање и разочарати најмоћније унуке? А Србија шта ће, куд ће, нагађа шта ће с њом бити. Патриотски расположени Срби наговарају баку Оун да одоли, да издржи напад својих моћних унука, а да ствар пресуди ни по бабу ни по стриче- вима. Америка отворено каже да је време за пре- говоре између Београда и Приштине потрошено, и да је време да Европа пресуди и да ће, без обзира на баку Оун и њена обећања, Америка, а затим и неке друге државе признати независност Косова 6. или 8. фебруара. Русија упорно говори Американцима да није лепо да Америка каки у крило баки, а Америка се прави да то не чује. Можемо ли ми шта да учинимо за себе?

Hegel u zemlji... i Koštunicu. Prvi je, prilikom oktobarskog puča, obavio prljavi dio posla i činilo se, da je odan svom gospodaru, a drugi je bio postavljen na mjesto predsjednika sa zadatkom da institucionalno ruši Jugoslaviju s tim da se i Crna Gora nužno osamostali. Ono što Amerikanci nisu uspjeli shvatiti, to je da i sluge mogu imati neko dostojanstvo čiji prag ne žele preči, i da su na vlast doveli dvo- jicu istinskih srpskih patriota. Kada se je Đinđić prvi u tom svjetlu pokazao izjavivši kako se pitanje Kosmeta mora rješavati u Srbiji, a ne u Vašingtonu, bio je odmah nakon toga ubijen. Koštunica, mnogo oprezniji političar, čekao je svoj trenutak. Propustio je da reagira na mnoge nečasne stvari jer ni u kom trenutku nije imao parlamen- tarnu podršku. Hegel je, vidimo, po ko zna koji put, aktuelan u zemlji zvanoj Srbija. Ona, u ovom času, u najstrožem smislu riječi: hegelijanski, vodi borbu na život i smrt. Ako popusti prevarena ispraznim obećanjima evroatlanskih ,,integranata“, slijedi joj daljnji, neminovan raspad; ko bi poštivao datu riječ zemlji koja pod pritiscima može neprekidno ustupati vlastite teritorije? Ako se pak bude borila, ima sve šanse da u ovom času, čak i bez Putina, zadrži barem 10 odsto kosmetskog teritorija. Uzase ima kao oružje međunarodno pravo (Helsinšku konvenciju, Rezoluciju 1244) i istinu, a (uzgred rečeno) i vojnu premoć; direktno uplitanje NATO-a u kompletnu otimačinu srpske zemlje značilo bi sukob svjetskih razm- jera, a i kraj ove nečasne organizacije. Sve u svemu, ako ne potpadne pod prijetnje evroatlantskih vampira i ne popusti, Srbija će novi ‘Kosovski boj’ sasvim sigurno riješiti u svoju korist.

Glas Javnosti, 18. 12. 200

18

Emil

Трка је већ почела. Осам амбасадора западних држава упозорава Србију да су новинарс- ка људска права у Србији угрожена, вероватно мисле на оне новинаре који верују да је природно што Америка каки у крило баки! Разумем свих осам амбасадора. Залажу се за слободу оних медија у Србији који ће схватити зашто се и Америци и Европи каки у крило баки, што подразумева да их не занимају новинари и медији који то никада неће схватити. Лукава је Европа. Она ће, као и до сада, надзирати све изборе у Србији борећи се да буду отворени и слободни. Омогућиће Србима и Србији да још једном виде у каквом су бедном положају. Заложиће се, још једном, и не последњи пут, да се Србија определи за ову Европу, јер друге Европе нема. Чекају да се важни избори за председника Србије заврше не би ли победио кандидат који разуме Европу, баку Оун, и Америку, тада ће обја- вити своју неопозиву одлуку о независности државе Косово. И Србијаје, у међувремену, постала искусна, прошла је кроз две-три врсте пакла. Зато се лако може догодити да на председничким изборима победи човек који не разуме зашто Европа каки у крило баки. Не кажем да ће они који се не хватају на сваку удицу Европе и света, прекинути све односе на светом. Једина нам је то Европа и једини свет. Али, није ли време да уместо блесавог разумевања за оно што нам се догађа покажемо да смо способ- ни за здраво, и спасоносно, неразумевање? Гласјавности, 24.12.2007. БРАНА ЦРНЧЕВИЋ

Vlajki

Iskra 1. februar 2008.


Srbija treba da odluči o ponudi Rusije za saradnju u naftnom i gasnom sektoru

Uz gasovod Rusi nude i milijardu evra za NIS Međudržavni Sporazum predviđa formiranje tri firmej odnosno dve za gradnju i gazdovanje delom gasovoda ,;Južni potok“ koji prolazi kroz Srbiju, za upravljanje skladištima gasom, kao i vlasmštvo nad NlS-om, sve u procentu 51 - 49 za Ruse „Gaspromnjeft", ćerka firma ruskog gasnog giganta „Gasproma", nudi ulaganje od oko milijardu evra u Naftnu industriju Srbije ako Srbija prihvati međudržavni Sporazum o saradnji u oblasti nafte i gasa izmedu Srbije i Rusije. Rok za odgovor Rusiji ističe decembra jer će se tada definitivno odrediti pravac prolaska gasovoda „Južni potok“, iz Bugarske do Italije, kroz ili izvan Srbije. Demokratska stranka i Demokratska stran- ka Srbije podržavaju Sporazum, dok su protiv neke manje partije iz vladajuće koalicije, pa bi odgovor trebalo da bude pozitivan, ali niko od zvaničnika dosad nije ništa saopštio. Rusija ne traži da do utor- ka Srbija odgovori na sve detalje Sporazuma ili da definiše svoje zahteve, već samo da načelno odgovori na kompletnu ponudu. Da li će se na pot- pisivanju Sporazuma o gasovodu 18. januara u Sofiji pored Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, i predstavnika Grčke i Bugarske naći srpski premijer ili predsednik ostaje da se vidi. Nacrt sporazuma, koji je Aleksandar Aleksejev, ruski ambasador u Beogradu, predao Aleksandru Popoviću, ministru energetike, predviđa formiranje tri firme odnosno dve - za gradnju i gaz- dovanje delom gasovoda „Južni potok“ koji prolazi kroz Srbiju, za upravljanje skladištima gasom, kao i vlasništvo nad NlSom, sve u procentu 51-49 za baćuške. Ukupna ulaganja u rusko-srpsku energet- sku saradnju neće biti deo Sporazuma, ali će stojati odredba „uložiće se koliko bude potrebno da se izgradi gasovod, skladište i modernizuje NIS“. Ako se pogleda da Rusi nude za NIS milijardu evra, da bi gradnja gasovoda mogla da košta od 600 miliona evra do milijardu, kao i da je za završetak skladišta gasa Banatski Dvor potrebno za početak 50 mi- liona, dolazi se do cifre od oko dve milijarde direkt- nih investicija. PRILIKA KOJA SE NE PROPUŠTA Nedeljković, doajen energetskog Dragan novinarstva i urednik sajta Energoportal, kaže da se ovakva prilika ne propušta. „Insistiranje na ten- deru za NIS ili skupštinskoj raspravi o ovoj ponudi izgleda pomalo neozbiljno. Reč je o ponudi ener- getske sile sa kojom sarađuju svi, pa i zapadne zemlje, i što je najvažnije Srbija bi na ovaj način rešila mnogo problema u energetici u narednih pedesetak godina", naglašava on i dodaje da dogovor sa Rusijom nikako ne treba gledati kao okretanje Srbije ovoj zemlji jer se to, na primer, nije reklo za Nemačku kada je dogovorila gradnju gasovoda ispod Severnog mora.

,,GASPROM“ ULAŽE MILIJARDE ,,Gasprom“ je objavio planove razvoja novih isporuka potencijalnim investitorima u Japanu, a visina planiranih rashoda u tom pravcu iznosi 2,44 triliona rubalja, odnosno 99 milijardi dolara, saopštila je agencija Blumberg, prenosi Tanjug. Prema podacima ,,Gasproma“, u istočnom Sibiru bi do 2030. godine bila neophodna izgradnja 9.000 kilometara gasovoda i skoro 1.300 bušotina, sa kojima bi ruski gasni monopolista mogao da se učvrsti na kineskom i japanskom tržištu. Ukupne rezerve gasa u istočnom Sibiru i na Sahalinu ,,Gasprom“ procenjuje na sedam triliona kubnih metara. Do 2030. godine u ovoj regiji, kako se pro- cenjuje, proizvešće se oko 162 milijarde kubnih metara gasa. Vlasnik 51 odsto NIS postala bi ćerka firma „Gasproma", ,,Gaspromnjeft“, uz obavezu ulaganja u modernizaciju domaće naftne kompanije. Kako će predložena cifra od milijardu evra biti podeljena - koliko će završiti u budžetu, a koliko u postrojenji- ma NIS-а biće naknadno utvrđeno. Dve firme za upravljanje gasovodom i skladištima gasa bile bi formirane između „Gasproma" i „Srbijagasa". Zarada od tranzita biće deljena u skladu sa vlas- ništvom firmi 51-49. Zasad je sigurno da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor, a nove projekte mogla bi da predloži srpska strana. Trasa gasovoda ono što zanima mnoge države na Balkanu još nije utvrđena, ali je sigurno da će gasovod iz Rusije doći do Bugarske i da će jedan krak završiti u Grčkoj. Ako Srbija pristane manje-više je sigurno da će gasovod iz Srbije proći kroz Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. Kako će se iz Bosne trasa dalje kretati ostaje da se vidi. Varijanta koja je najverovatnija je do hrvatske luke Ploče, pa preko Jadranskog mora u Italiju, ali pominje se i opcija da gasovod od Banjaluke prođe kroz Liku, odnosno deo Hrvatske, naseljen Srbima i ponovo do mora i Italije. Krak gasovoda do Grčke mogao bi da prođe preko Srbije, ali i direktno do ove zemlje. Ovaj pravac bi se tu i završio i bio bi namenjen snabde- vanju Grčke. Inače ukupan kapacitet „Južnog poto- ka“ trebalo bi da bude oko 30 milijardi kubika plavog energenta. Po 3-4 milijarde ostajalo bi u Bugarskoj i Grčkoj, 20 bi moralo da ode u Italiju, što znači da bi Srbija dobila oko 4-5 milijardi kubika. I uz povećanje potrošnje u Srbiji narednih godina ova količina ostavlja mogućnost i za eventualnu gradnju elektrana za proizvodnju struje ili drugih kapaciteta koji koriste gas kao sirovinu. Glas javnosti, 23.12.2007. Vladimir Spasić

Iskra 1. februar 2008.

19


Прећуткивање и кривотворење истине о Сребреници

Истина и политика Од давнина је познато да се чињеничка истина прећуткује, искривљује, па и затире када је у сукобу са политиком да би послужила овом или оном моћном интересу. То се управо збило истини о Сребреници.

Битне чињенице о ратним злочинима које је извршила једна страна се систематски прећуткују, док се чињенице о злочинима које је извршила друга страна непрестано преправљају и увећавају. Приповест о том прећуткивању и кривотворењу истине о Сребреници садржана је у сажетој студији Миливоја Иванишевића с насловом „Сребреница јул 1995” и поднасловом „У трагању за

истином”.

О чему медији ћуте Већ дванаест година се светски медији утркују у приказивању масакра који су у јула 1995. наводно починили Срби над муслиманима у Сребреници, а потпуно се прећуткује погибија Срба у области Сребренице од муслиманских јединица под командом Насера Орића. Коначни списак српских жртава садржи 3.262 имена, од којих је 880 страдалих било из редова војске и полиције, док су 2.382 жртве били цивили. При том је највише страдалих забележено у 1992. години - 71 проценат од укупног броја српских жртава у Сребреници и 64 процен- та у Братунцу. А када је после успешног дејства српске војске дошао крај муслиманским освајањима и злочинима у сребреничком крају, управо је стварање сребреничке заштитне зоне спасло муслимане од коначног пораза и одговорности за почињене злочине. Уместо да муслимани у својој заштићеној зони буду разоружани, тадашњи командант УНПРОФОР-а шведски генерал Валгрен олако се ослонио на рапорт својих официра на терену да је разоружање извршено. А тадашњи подсекретар за мировне операције ОУН Кофи Анан послао је поверљиву поруку генералу Валгрену о предстојећој посети делегације Савета безбедности којој је навео да, имајући на уму генера-лове јавне тврдње да је Сребреница потпуно демилитаризована, не види потребу да УНПРОФОР учествује у потрази за оружјем од врата до врата, то јест да не сме превише активно да учествује у разоружавању жртава. Тако је захваљујући Кофију Анану изиграна Резолуција Савета безбедности и у Сребреници су остале муслиманске оружане јединице.

ПОВЕЋАВАЊЕ БРОЈА ЖРТАВА Коначно, до повећања броја погинулих дошло је и приликом сахране посмртних остатака на споменгробљу у Поточарима. До сада је сахрањено 2.442 лица, што је 559 више од броја ексхумираних из масовних гробница. Од укупног броја, њих 914 налазило се на бирачком списку за 1996. годину. И што је још горе, број жртава повећан је тако што су на спомен-гробљу сахрањивана и лица која су умрла пре или после јула 1995. године. На томе се, међутим, није завршила пристрасност Секретаријата ОУН. У њему је постојао тим који је извештајима из Босне и са Косова и Метохије дописивао српске злочине, а ублажавао или сасвим прикривао оне које је начинила друга страна. Тако су извештаји о страдањима Срба и српским жртвама завршила у архиви, док су извештаји о страдањима муслимана, обично с повећаним бројем жртава, стизали на седнице Савета безбедности. Највеће и најдалекосежније преправљање, па и

кривотворење чињеничке истине изведено је поводом операције српске војске „Криваја-95” јула 1995. године, која је довела до ослобођења Сребренице. Данас је потпуно заборављена изјава коју је 27. јула 1995. године дао Високи комесар УН за људска права, Хенри Виланд, који је са још пет помоћника интервјуисао велики број муслиманских избеглица из Сребренице. Он је том приликом за Дејли телеграф изјавио да нису пронашли никога ко је својим очима видео злочине. Касније је, наравно, утврђено да је велики број муслимана војника страдао када је под оружјем покушао да се пробије од Сребренице према Тузли, док је знатан број заробљених муслимана масакриран, што представља тежак ратни злочин. Остало је, међутим, спорно колико их је страдало при- ликом пробоја кроз неколико линија српске одбране и у међусобним сукобима, а колико је стрељано после заробљавања. Спорно је и колико их је страдало јула 1995. године, а колико у претходним годинама. Али је највећа недоумица у томе што против лица која су извршила овај масакр Хашки трибунал никада није покренуо истрагу, тако да се и дан-данас не зна ко се крије иза иницијатора и наручиоца извршених стрељања.

Шта је спорно Није, дакле, спорно да је било стрељања заробљених муслимана и да су стрељани само војници, а не и цивили. Споран је, међутим, укупан број стрељаних, то јест размере злочина који се данас квалификује као геноцид. Прве бројке могућих жртава налазиле су се у списковима несталих лица Међународног комитета Црвеног крста, чији се број усталио на цифри од седам до осам хиљада лица, од којих је само 36 било женског пола. Од тог броја 3.016 се 1996. године нашло у бирачком списку за Сребреницу, што наводи на закључак да су многи, ако не сви, са тог списка бирача 1996. године били међу живима. Број убијених се, иначе, најтачније може утврдити на основу података о ексхумираним телима из више масовних гробница. До сада су ексхумиране 1.883 особе, од које су 1.656 биле мушког пола, а само једно женског, док се за преостале није могло утврдити пол. Тужилаштво је ове бројке без ваљаних чињеничких доказа помножило са 2,6 односно 3,56 тако да је по њему на тим истим локацијама убијено између 4.900 и 6.700 муслимана, док наводни сведоци из редова муслимана тврде да је убијено чак 9.200 лица. На сличан начин је увећан и број стрељаних заробљених муслимана. Ову своју вредну студију Миливоје Иванишевић завршава приказом начина на који је Хашки трибунал утврђивао одговорност за злочине у области Сребренице. За злочине које су Срби извршили над муслиманима хашки тужилац је оптужио двадесет и два лица, а Хашки трибунал је до сада изрекао 120 година затвора са могућношћу да укупан збир казне не буде мањи од 700 година затвора. За злочине и убиство 3.262 лица српске националности осуђен је само један муслиман Насер Орић, и то на две године затвора које је одлежао још током суђења. Ето, таква је хашка правда, ако је уопште правда. Нама једино преостаје да изнова упозоримо да је чињеничка истина крхка и рањива када дође у сукоб с моћним политичким интересима и предрасудама које се систематски стварају у широј јавности. Случај Сребренице јула 1995. године то недвосмислено потврђује.

Гласјавности 22 12 2007 20

КОСТЗ

ЧавОШКИ

Iskra 1. februar 2008.


Srbija među „najranjivijima” na finansijsku krizu

Devizni dug dostigao 25 miiijardi Za nepunih sedam godina u Srbiju se slilo oko 39 milijardi dolara, ali nam preti i dužnička kriza Srbija je od početka 2001. do kraja oktobra ove godine po raznim osnovama dobila oko 39 mili- jardi dolara, neto, ali je od tih i tolikih para postigla vrlo skroman realan rast bruto domaćeg proizvoda, koji je u 2007. godini realno viši za samo 47 odsto nego što je bio u 2000. i nije dostigao ni 70 proce- nata BDP-a iz 1989. godine, kaže za naš list prof. dr Mlađen Kovačević, dodajući da nam sve više preti opasna dužnička omča, jer rastu deficiti i ukupan dug zemlje prema inostranstvu. Za nepunih sedam godina Srbija je uzela više od 18 milijardi dolara srednjoročnih i dugoročnih kredita u inostranstvu. Čisto 12. Od prodaje preduzeća, banaka, mobilne telefonije, druge imovine i takoz- vanih portfolio investicija ostvarila je devizni priliv od oko 12,5 milijardi dolara. Iz inostranstva je po osnovu tekućih transfera došlo bruto 21,3 milijarde. Tu su i strane donacije sa oko 2,8 milijardi dolara. Kroz ova četiri kanala u Srbiju se u nepunih sedam godina slilo više od 54 milijarde bruto ili, ako se odbije ono što smo vraćali i plaćali, oko 39 milijardi dolara. Samo u 2006. i 2007. u Srbiju je po svim osnovama stiglo više od 20 milijardi dolara u neto iznosu. Toliki novac je potrošen, smatra naš sagovornik, ali s njim, po svemu sudeći, nismo ostvarili obećavani impresivan rast. Ne samo da prosečna stopa rasta BDP-a od 5,5 odsto nije primerena tolikom novcu, nego je došlo i do pada konkurentnosti privrede u celini. Činjenica da ubrzano raste deficit u razmeni robe i usluga sa inostranstvom i da se smanjuje broj zaposlenih jasno ukazuje da je privreda u celini sve manje sposobna da uspešno rešava ta dva najveća prob- lema. O tome dovoljno govori, kaže, i upravo objavljeni nalaz Svetskog ekonomskog foruma po kome je Srbija na rang listi zemalja po konkurentnosti privrede ponovo pala, za četiri mesta, i sada se nalazi ,,u trećoj ligi” - tek na 91. mestu. Šta to znači? Da rast BDP-a, pa i očekivani „skok u 2007. od 7,5 odsto”, nije zasnovan na zdravim ekonomskim osnovama. Pre je virtuelna kategorija, pogotovu kada su u pitanju brojke o stopi po „glavi” stanovnika (per capita) koju iznose ministri. Relativno skroman rast BDP-a praćen je sa još nekoliko nepovoljnih senki. Naš društveni kolač je, na primer, narastao, pre svega, po osnovu jačanja usluga, dok je zbirno povećanje indus- trije i poljoprivrede vrlo skromno. Do rasta uslu- ga je došlo sticajem okolnosti koje, nažalost, nema- ju trajniji karakter, smatra Kovačević i naglašava da su ogroman priliv stranih sredstava i enorman rast uvoza omogućili vrlo visok rast BDP-a u bankarstvu, ali i u sektorima saobraćaja,

građevinarstva, turizma i nekih drugih uslužnih delatnosti. Prošlogodišnji uvoz robe i usluga biće, kako procenjuje Kovačević, oko 19 milijardi dolara. Gotovo šest puta veći nego u 2000. Šta to znači? Da u narednim godinama neće biti moguć tako dinamičan rast inostranih zaduživanja i uvoza, pa ni uspon trgovine, a u nešto manjoj meri - saobra- ćaja, bankarstva, osiguranja i raznih profesionalnih usluga. Prema rečima našeg sagovornika, skroman realan rast BDP-a praćen je velikim povećanjem spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa. Spoljnotrgovinski deficit u 2007. verovatno će preći 9,5 milijardi, a minus tekućeg platnog bilansa dostići i svih 7,5 milijardi dolara. Biće bar 18 puta viši nego što je bio 2000. Ovoliki deficit tekućeg platnog bilansa, upozorava Kovačević, prati i rast ukupnog spoljnog duga. Krajem novembra 2007. prešao je 25 mili- jardi dolara. Ako je utešno, primećuje, ne raste državni, ali uvećava se dug privrede i građana. A sve to prati pad konkurentnosti, raste uvozna za- visnost privrede i sve su veći devizni izdaci za nje- govo servisiranje. Srbija je, prema nalazu glavnog ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je objavljen u novembru prošle godine, u grupi šest zemalja u tranziciji koje su „najranjivije” na finansijsku krizu u razvijenim zemljama, koja će, po svemu sudeći, duže trajati. A nama treba ubrzaniji razvoj, više radnih mesta i mnogo veći izvoz. Sa tolikim zaduživanjem i deficitom na sve strane to nije baš izvodljivo. Bar ne na duže staze. Stižu visoke rate Skroman realan rast BDP-a, prema mišlje- nju Kovačevića, osenčen je i činjenicom da je spoljni dug i pored otpisa oko 4,5 milijarde i prevre- menog vraćanja 1,34 milijarde dolara povećan sa 10,83 milijarde dolara, koliko je iznosio krajem 2000, na oko 25 milijardi dolara krajem novembra 2007. U 2000. godini Srbija je po stanovniku imala spoljni dug od 1.444, a krajem 2007. preći će 3.400 dolara. Narednih godina stižu na naplatu visoke rate koje će uskoro nadmašiti tri pa i četiri milijarde dolara godišnje i biće višestruko veće od onih koje smo izmirivali u prvih pet godina ovog veka. Politika, 9.1.2008. <www.politika.co.yu>

S.

Kostić

(Sva podvlačenja u gornjem tekstu su Iskre)

Iskra 1. februar 2008.

21


ИНТЕРВЈУ: Данко Поповић писац „Књиге о Милутину” о Србији и Србима

Србији потребно ново Начертаније Народ смо који нема јасне изгледе на будућност. Немамо ниједну политичку оријентацију са визијом, а без визије не може ни појединац ни народ Милутин није плакао чак ни за сином, умео је и могао само да подноси живот и да гледа отворе- ним очима како недостатак државничке мудрости немилице арчи живу снагу народа. Колективни Милутин је мртав. Србија озбиљно оскудева у домаћинима. Не оскудева једино у лоповима, шверцерима и сваковрсним пороцима. Милутин тешко да би данас могао да поверује да се Србија спустила дотле да се у њој рађају туђа деца, да је њеној деци још при рођењу суђено да живе и раде по туђим земљама. Добро би било да је Србија све војне школе

преселила на Косово, а и све своје богословске школе, па и саму Патријаршију. Култно дело знаменитог писца Данка Поповића „Књига о Милутину”, која је својевремено проглашена за националистичку иако је потресна антиратна прича о многонапаћеном српском сељаку - најиздаваније је и најчитаније српско литерарно дело. Јер, доживела је четрдесет издања и тираж од преко 500.000 примерака. Говорио је Данко Поповић о свом Милутину до сада много пута. Договарајући интервју за Глас јавности пожелео је да о Милутину не причамо. Али, то, напросто, није било могуће.

Оплакали сте горчином мушких суза српско село, српског сељака. И ваша „Књига о Милутину” је нека врста опела српском селу. Како бисте описали српског сељака и наше село данас, на прагу 2008? Оне који не живе у градовима, не бих могао ни да назовем сељацима. То је сад неки живаљ између села и града или можда са периферије града. На селу су остали старци, а оно мало млађих људи углавном је неожењено и не може ни да се ожени. Понеки стари момак доведе жену однекуд преко Дрине, или са југа Србије, а школе по мојој Шумадији немају ђака. Ако овако потраје, имаћемо више учитеља него ђака.

Такви суноврати обично немају и не могу имати само један корен... Мислим да су и Српкиње упропастиле срп- ско село...

Нисте ли преоштри? Неки се са вама неће унапред сложити... Знам да сигурно неће феминизам, болесни, декадентни феминизам који и сам чин рађања проглашава насиљем над женом. Међутим, и жена је учествовала у расељавању неких крајева Србије, а тако утицала и на пропаст српског села. Ето, моје

22

село Буковик има сада више него две трећине житеља из Рашког краја. Долазиле су читаве фамилије. Прво дође један брат са женом, направи неку чатрљу, или купи неку кућу у којој нема ко да живи, запосли се, сам ради у предузећу или надничи код староседелаца, а његова жена, докона, одсече косу и по цео дан са својим другама седи на некој крпари коју повлачи из лада у лад.

Зар су само те жене криве што у Србији нема посла и што је Србија дошла довде? Наравно да нису, али су и оне, најчешће несвесно, отварале и врата и прозоре ветровима који пређоше преко српског села. Јер, таква са одсеченом косом оде у свој стари крај, па кад је виде јетрве, оне, дабоме, поверују да је та са пери- ферије постала госпођа и навале на своје мужеве. Тако се и они доселе на неку периферију. Тако и оне постану госпође које седе на крпари иза неке недовршене куће. Па своју крпару повлаче за ладом. Бојим се да нема више у Србији оних негдашњих жена, мајки и сестара!

Можете ли да претпоставите како he изгле- дати Србија за двадесет година? Ствари тако стоје да не можемо знати где ће Срби бити за двадесет година. Народ смо који нема јасне изгледе на будућност. Немамо - или то само ја не препознајем будућност - ниједну политичку ори- јентацију која има визију, а без визије не може ни појединац ни народ! Само гуске могу у маглу...

А где ће бити ваш Милутин кроз двадесет година? Да ли ће само седети, плакати и имати поред себе жену на крпари? Милутин није од оних што седе и плачу. Он не уме да плаче. Није плакао чак ни за сином. Умео је и могао само да подноси живот и да гледа отвореним очима како недостатак државничке мудрости немилице арчи живу снагу народа.

Да ли би Милутин пао у очајање и дигао руке и од себе и од свега? Није он од оних што очајавају. Само, показа- ло би се да је и он од оних што знају да помогну себи, али не могу да помогну Србији јер то сви Милутини заједно не могу поред оних што им у Београду и преко Београда ведре и облаче. А оча- јање је новијег датума. Очајање је луксуз који себи нису дозвољавали српски ратници и домаћини. То ни лични ни колективни Милутин нису радили. Захваљујући томе још постојимо.

Шта би му најтеже пало? Мучила би га сумња да је Србија почела да

Iskra 1. februar 2008.


диже руке од себе. А тешко да би могао да поверу- је да је Србија доспела дотле да се у њој рађају туђа деца, да су њена деца још при рођењу осуђена да живе и раде по туђим земљама, на свим меридија- нима света.

свим најгорим. А и на тај је начин подривала Југославију.

Зар сте Тита заборавили или амнестирали?

Црногорци су у Брозовој Југославији били народ са највише пензионера, оних са такозваним борачким пензијама. Мислим да су пензије, уз неке династичке и идеолошке разлоге, понајвише утицале на стварање црногорске нације.

Шта је са српским домаћином данас? Шта су то за данас и сутра својства доброг српског домаћина? Да ли би ваш Милутин успео и уопште хтео да остане оно што јесте?

Колективни Милутин је мртав. Србија озбиљно оскудева у домаћинима: Не оскудева једино у лоповима, шверцерима и сваковрсни м пороцима.

Гце се и з г у б и л а , затурила традиционална и јуначка Србија? Нема је више чак ни у литератури?

„Референдум независности” је показао да се уопште није цела Црна Гора БИОГРАФИЈА И БИБЛИОГРАФИЈА отцепила од Србије. Због чега Данко Поповић рођен је 1928. године. Приповедач, романси- јер, се, по вашем есејиста. У његовој радној биографији записано је више филм- ских мишљењу, ипак сценарија, радио-драма и публицистичких текстова. Објавио је књиге један њен немали приповедака „Свечаност” и „Кукурек и кост”, романе „Господари”, део национално „Официри”, „Свињски ујед”, „Удовице”, „Чарапићи” и „Конак у Крагујевцу”, отцепио и од свокњиге есеја: „Време лажи”, „Догађаји и привиђења”, „На крсту и раскршћу”, јих очева и мајки, „Неспокоји”, „Божур и трње”, „Сеобе старе и нове” и „Четири ветра”. Аутор бака и деда, је ТВ драме „Карађорђе”. одметнуо се од својих предака? МИТЕРАНОВО ПИСМО „Књига о Милутину” је у Француској доживела много издања и велики успех. Данко Поповић чува писмо Франсоа Митерана којим га покојни француски председник обавештава да му је драго што је у Француској изашла једна таква књига и што „српски народ не забо- равља своје болове”. Краљевчани Милутина”.

свој

споменик

у

центру

града

називају

„Код

Догодило се одвајање једног дела српског народа од српства. Упркос томе што су се сви прави Црногорци одувек сматрали српском Спартом и српским Пијемонтом. Сад је Црна Гора у ситуацији какву не познаје ниједан европски народ. Сад међу Црногорцима има рођене браће, од истог оца и исте мајке, који не припадају истом народу! Једни су остали Срби, а други постали Црногорци-несрби!

Србија Забележени су случајеви уграђивања „Књиге о Милутину” у Р а д о м и р темеље кућа, сахрањивања с њом. А једна професорка, која је изучавала а српску голготу Првог светског рата, посведочила је да је неколико Путника и Живојпримерака романа видела на гробовима наших војника на Крфу... ина Мишића не постоји. Не посАЛЕКСАНДРОВА ГРЕШКА тоји ни устаничка и ослободилачка Краљ Александар Карађорђевић није на Косову и Метохији Србија. Нема винаселио ниједног свог ратника из српских диви-зија. Није тамо насе- љавао ше јуначке Србиљуде са ратарским менталитетом, оне које би и рођеног брата за преорану је. За ову која бразду потегли ушником међу плећке. Насељавао је на плодној косовскоостаје треба праметохијској земљи само чобански менталитет, а то је била грешка вити ново Начернаглашава Данко Поповић. таније. Традиционална и јуначка Србија неће се сама од себе вратити! Можда ће се Да ли се расрбљивању и аме-риканизовању Србија увек тако показао склоним онај део Црного-раца који је у прошлости звати, али Срба и био склон турчењу? узорне Србије неће бити. Слаба нам је утеха то што су исте појаве Његошкаже: „Истурчи се плахо и захватиле и друге земље и народе, што све преко лакомо!” Ако је веро-вати Његошу онда бисмо чега се са-плићемо можемо видети и у планетарнмогли потврдно да одговоримо на ваше питање. Ту је им размерама. истина о одрицању дела Црне Горе од српства као

Како тумачите одвајање Црне Горе од Србије? Да ли се од Србије одвојила баш цела Црна Гора? Одлазак Црне Горе је чисти резултат владавине комунизма. Црногорци су, као зеленаши, највише приступали КПЈ, која је у Црној Гори била сразмерно јача него у било којој српској земљи. Пристали су Црногорци и на то да Коминтерна оцени да је краљ Александар Карађорђевић антисовјетс- ки краљ. Зато је Коминтерна и била толико против Срба, прогласивши их шовинистима ројалистима и Iskra 1. februar 2008.

духовне заједнице. Међутим, читава Црна Гора мора испаштати црногорски сепаратизам и мањак државничке мудрости. Јер, Балкан је опет буре барута. Дабоме, барут су и овога пута у то буре ставили туђи интереси и велике силе. Тај барут ће велики туђи интереси моћи увек да активирају.

Песимисти ће одмах рећи да то Црну Гору неће вратити назад...

23


Србији потребно...

разградити српство и извести га на пут затирања.

Црногорци су на референдуму извојевали тесну победу против своје историје и својих преда- ка. А то прославили како нису прославили ни ослобођење од Турака!

Ви, познато је, припадате кругу који мисли да и Косово и Метохију, да није било комунизма, нисмо морали изгубити...

Какву ће цену Црна Гора за такву распо- лућеност платити у будућности? Црногорци ће схватити да држава није за играње. Схватиће то у некој одмаклој фази стварања или остваривања пројекта „велике Албаније”. Сви у Црној Гори платиће данак за садашњу дискриминацију и асимилацију Срба. Уосталом, какву будућност може да очекује садашња Црна Гора стварана гласовима Албанаца из1Дрне Горе, са Косова и Метохије, из Албаније, па и из целог света. Референдумски кантар је пре- вагнуо баш за тај проценат Албанаца којима је држава Црна Гора плаћала авионске карте не би ли дошли на гласање. Правим Србима који су гласали за заједницу, наравно, нису плаћали превоз.

„Пријатељи” Србије и Црне Горе радо говоре да је Мило Ђукановић Србији донео независност... Независност Србије јесте последица Ђукановићеве референдумске тесне и проб- лематичне победе. То, у сваком случају, није била ни воља ни победа Срба у Црној Гори. Мислим да Србија није у потребној мери предвидела развој догађаја у Црној Гори. Можда је требало да има свој референдум и да сама одлучи о својој независнос- ти. Можда, али ја спадам међу оне који су сматрали да пре треба охрабрити Србе у Црној Гори. Чак и институционализовано демонстрирати приврженост Србије Србима у Црној Гори.

Упозорили сте недавно да се Црна Гора и „разњегошила .. Не знам како ће и докле оваква Црна Гора. Њу је стварао српски народ, а Црногорци су се вековима осећали Србима, говорили српски и писали ћирилицом. Не знам да ли ће се њени сепа- ратисти одрећи и Мирослављевог јеванђеља, да ли ће наставити да оптужују и руже Немањиће, Стефана Немању понајвише, истовремено присва- јајући Немањиног рођеног брата.

А Његош? Не знам ни шта ће са Његошем. Његош је сав Србин! Како ће да га присвоје? Ако ће да га се одрекну, шта у том случају уопште остаје од Црне Горе у којој се дрско спроводи дискриминација и асимилација Срба.

Како видите судбину Косова и Метохије? Ми смо се као народ после Косовског боја огрнули филозофијом жртве. Потом се она преобликовала у ослободилачку филозофију. Зато смо и имали низ устанака против Турака. Та иста фило- зофија се показала ослободилачком у време Првог српског устанка, а победоносном почетком 20. века. Онда је настало једно замирање. Због стварања Југославије и владавине комунизма који ће потпуно

24

И ово што се данас дешава на Космету, а и ово од чега Србија болује поводом њега, последица је комунизма. У српском народу није могла постојати ниједна политичка оријентација, која би себи дозво- лила да изгуби Космет. То се могло догодити само српским комунистима! Само су они могли да се сложе, да Косово и Метохија добију ону врсту поли- тичке аутономије која је кроз читав уставни развој у Брозовој Југославији Косово и Метохију све више удаљавала од Србије, док је сама Србија губила атрибуте државе.

Хоћете да кажете да Србија под српским комунистима није имала, могла имати ни минималну српску политику? Није српска политика неговала Косово и Метохију, а оно што се не негује не може ни да успе. Није српска политика сачувала бројно стање Срба на Космету. А могла је држава Србија да све војне школе пресели на Космет! Могла је да на Космет пресели и све своје богословске школе, па и саму Патријаршију!

Да ли би то било довољно? Озбиљна држава би и државним службеницима на Космету плаћала боље него у другим крајевима Србије. Бар тамо би поштовала своје професоре, учитеље и поштаре! А и све остале државне службенике. Тако би сачувала и ојачала бројно стање Срба.

Остаје ли имало наде да ћемо Космет нека- да повратити? Можда га некад и повратимо. Ако колек- тивни Милутини приђе ближе мом Милутину. Ако Српкиње сиђу са крпара и буду много више рађале. И, наравно, ако се односи снага у свету измене. Неће ни садашњи Албанци остати вечито исти. Неће ни Албанке увек да буду машине за рађање. Младе Албанке носе сукње од једног педља. Све то указу- је и на њихову низбрдицу, малаксавање и гашење.

Србоскептици тврде како ми заправо немамо државу, како је још увек нисмо ни напра- вили ни устројили како ваља... И нисмо! Ми не знамо ни где су границе српске државе. За мене је још горе што не видим ниједног политичара са државничким потенцијалом који би од Србије направио истинску и озбиљну државу. Са Србијом у оваквом стању, нама је потребан државник који би био велика личност. А наше време не рађа велике личности. Велике личности се не јављају у малаксалим и замореним народима, какав је тренутно наш. Такве личности се појављују само у народима који живе за велике мисли и идеје.

Глас јавности, 31.12.2007. <glas-javnosti.co.yu>

Мила Милосављевић

Iskra 1. februar 2008.


Посље Врачара

НАСИЉЕ НАД СВЕТИМ САВОМ У СПЛИТУ Из врло бомбастичног и крупног наслова чланка

Држава за довршење храма Светог Саве, штампаног

почетком 2007. године у угледном сплит- ском дневнику Слободна Далмација, домаћа и европ- ска јавност се безобзирно обмањују, као да ће, ето, посље скоро 70 година, од градских власти присилне парализације, даља изградња тог монументалног храма у Сплиту, ускоро, напокон бити довршена. Посље него су преко наше несретне земље протутњале три апокалиптичне авети: фашизам, урташство и нацизам, била се над нама окужила и четврта, комунизам. Тај тоталитарни режим је по- свуда увукао своје агенте, па и у опћинске и црквене управе. Тако је посље убиства некадашњег градо- начелника Рачића, од својих контролисаних градских власти, и надаље опортуно подржавао талијанску ратну забрану даље изградње храма из 1941. Убијен је и православни парох Урукало, док је режим, током неколико декада, принуђивао десетковане, исцр- пљене и беспомоћне, све потом сљедујуће парохијске одборе, инсистирајући да заједно са њима и од њих подметнутих архитеката, студирају под режимом терора, једну за другом, три нове варијанте, сасвим стране почетно замишљеном и 1937. законски одобреном пројекту. По том пројекту је eeh до 8 метара висине био изграђен зид храма, у богатим орнаментима клесаном чувеном бјелом брачком камену, којим је изграђена и Бјела кућа у Вашингтону. Уставари, радило се о повампиреном некадашњем проунијатском методу, једнако настављаном да се спроводи, како у усташкој, тако и у мегаломан- ској авнојској, Туђмановој и пост-туђмановској Хрватској. У том смислу, некад од усташког кољачког ножа чудом спашен, по рођењу припадник те парохи- је и један од ријетких преживјелих, дижем свој глас у хришканској јавности против те забране. Под ново устоличеним пост-авнојским режи- мом у Хрватској, преостали Срби, који нису по поразу били одвучени у заробљеништво у Њемачку, а посље рата по Маршаловом Плану расељени по свјету, или који нису спадали у оних преко 700 хиљада од усташа масовно покланих - били су на разне начине про- гањани, те су они и њихова дјеца лукаво прила- гођавани и убјеђивани, да је њихова поклана родбина била само једна од безимених епизода, „опћих жртава фашизма”. Тако су их и надгробне плоче службено означавале. Метаморфоза брзог, скоро аутоматског прелаза читавих хрватских јединица авнојске Југо- славије, дјеломично и неоусташког порјекла, у сасвим „нове” Туђманове, спроводила се по дугогодишњој проунијатској методи, којом су Срби тамо, мада кон- ститутивни народ Хрватеске и главни ствараоци Југославије и скоро дворструко многобројнији од свих осталих националности заједно, службено проглашени националном мањином. То је нагнало др Јована Рашковића, мог личног и породичног пријатеља, да са својим водећим сарадницима, у посљедњој хисто- ријској шанси, пробуди српску успавану и угрожену конституционалну свијест и као једину алтернативу онда логичну, прогласи државу Српску Крајину, од једне трећине авнојске Хрватске и потом 5 година

Iskra 1. februar 2008.

гарантовану трупама Уједињених нација. Посље изненадне смрти др Рашковића у Београду, Милошевић мислећи као комуниста и погрешно вјерујући у довољност својих људи из Крајине, ограђује се од могућег многобројнијег присус- тва припадника бивше Динарске четничке дивизије из дијаспоре, мада су ови, међу осталим, на тромеђи Босне, Лике и Далмације, поставили стратешки врло важну ТВ станицу на Динари, чијим сам завршним припремама и прикупљању средстава и упутстава емисарима на ширем састанку у хотелу Равна Гора у Лондону, присуствовао. Кад сам, пар дана потом, сти- гао у Книн, још сам посвуда наилазио на проунијатске авнојске трагове. Међу осталим, у главном поли- тичком центру нове српске државе, видио сам велику таблу Српски културни клуб Свети Сава исписану латиницом; плаке са именим улица, такођер латини- цом, а кад сам отишао да купим поштанске разглед- нице, све су имале „Поздрав из Книна” штампан само латиницом. У сличним психолошким приликама била је цјела та регија, па и наш парохијски одбор у Сплиту. Али 2002. године претпосљедњи парох Славко Зорица, пригодом 25. годишњице свога свештеничког

заређења, је сву ту драму неизградње храма Светог Саве, одрважно и правно аргументовано објелоданио у локалној црквеној штампи и одмах мало потом, на запрепаштење свију, био је изненада премјештен у далеку Америку. Фотографија која попраћа наведену репортажу у Слободној Далмацији, поред новог пароха Николе Шкорића, да збуни површног читаоца приказује дивну макету првобитног пројекта храма, који - како се из детаља чланка открива - ни он, ни епископ далматин- ски Фотије, више и не мисле да доврше. Вјероватно у очајању, црквени одбор је још 1982. и 1989. био присиљен, од очевидно проунијатских и проусташких градских власти, да се одрекне у аманет примљеног првобитног пројекта, мада су се власти биле службено обавезале, чак и уз сугласност римокатоличке дио- цезе, да ће одмах по завршетку изградње храма, око њега порушити све старудије деактивираног сиротињ- ског талијанског самостана Ста. Марија де Таурело, који би иначе и свом дворишту сакривао и заробљавао легалну изградњу новог монументалног храма. Сада те власти, под апсурдним изговором тобожње заштите споменика културе, коју заправо ни у сну не мисле да примјене на толике друге стварно потребне случајеве (наведене у опсежном меморандуму овог аутора, високом Комесару за проширење Европске уније, Оли Рену у Брисел), поспрдавајући се некој замишљеној неспретности црквених одборника, доносе одлуку са патоса научне висине да се тај комплекс око храма - као 1941. по нагодби папе Пачелија с Мусолинијем - сад прогласи заштићеним спомеником културе, упркос свим стандардима ЕУ и ОНУ, а на штету православног достојанстава. Ево једног од бројних примјера те злонамјерне и неправедне политике Завода за заштиту споменика културе у Сплиту. На најглавнијој традиционалној

25


Насиље над... туристичкој поштанској разгледници Сплита, увјек се обавезно приказује обално шеталиште у центру са на љевој страни опјеваним брдом Марјан са прилазом њему од средине града и успоном до врха дужим од једног километра, изграђеном као раскошно шета- лиште са степеништем, све у бјелом брачком камену. Пре рата, на почетку тог успона, била је једна велика камена плака, на којој је био уклесано, да је то шеталиште изграђено 1923. године за вријеме градо- начелника Јакше Рачића по замисли и настојању мог стрица Уроша Покрајца. Ратни вандали су ту плаку разбили и исчупали, а Завод је није рестауриро, јер је на њој српско име. Али, опћинске власти су се побринуле, на најљепшем дјелу, сада рестаурираног обалног шеталишта, да прогласе Трг Фрање Туђмана, а пустоловног генерала Готовину, хашког оптуженика за геноцид над хиљадама цивилних Срба у криминалној операцији Олуја, прогласили су почасним грађанином града Сплита. „Политика” од 8.7.7. у чланку Српска дјеца у Сплиту заборављају ћирилицу, интервјуишући Момчила

Рушића,

предсједника Српске националне мањина Срплитко-далматинске жупање, међу оста- лим дотиче и невјероватни проблем скоро 70 година ненаставка изградње монументалног храма Светог Саве у Сплиту. Вјероватно због свог нарочитог поли- тичког положаја, зависног од тамошњих власти, Рушић не може да отворено изнесе суштину случаја, који изискује вишу правну међународну интервеницују. Трећу варијану пројекта, који он конформистички очекује да ипак буде дозвољена, је уствари она која елиминира свих пет кубета српско-православног средњевековног стила, а предвиђену висину храма од око 40 смањује на 17 метара, да би га изједначио са лаичком градњом сусједне примитивне старудије.

Висине цркава, нигдје на свијету нису укључене у панорамни урбанистички нивел, него су скоро једине које одскачу од те равни, о чему свједоче безбројне гравуре панорама великих градова из прошлих вјекова и фотографија из модерног доба. Најближи примјер је средоземно најчувенији звоник Св. Дује уграђен у Диоклецијанов Јупитеров темпл, грађен без примјене Закона о заштити споменика кул- туре. Још мање би УНЕСКО одобрио ретроактивну примјену било ког закона културе. Постоји још и проблем околних старудија, од којих парохија, као законита власница, добија станарину. Надлежна Шибенска епархија је изгледа више заинтересирана дјелом тих прихода, а мање наставком градње, док су огорчени вјерници прошлог Ускрса, већином из пуних сусједних улица преко мегафона морали да слушају литургију служену у привременој малој капелици уз будући храм. Са обе стране наручени и постављени разни архитекти, мада одлични техничари, у овом случају изгледа да су за посљедних око 25 година, били плаћени само да мимоилазе стил који представља обликовање произишло из умјетничких неимарских побуда и племенитог ликовног насљедства, почетог зидањем Пеђке Патријаршије, а које се преко Грача- нице усавршило у монументални српски стил, који би у

26

овом случају још више уљепшао толико мултикул- турни Сплит. Умјесто тога, ти техничари без профе- сионалне етике, били су, свјесно или не, сукривци добро смишљеног и обичаваног предунијатског ликовног насиља. Под изликом благонаклоне дозво- ле да већ постојећа висина од 8 метара не би требала да буде порушена, како су то испрва били сугерирали, сад као кандидати за улазак у Европску унију, велико- душно дозвољавају да се храм може довршити, али само у оној трећој ништавној варијанти и функционал- но припојен у околну самостанску градњу као у луђачку кошуљу, која би га сакрила од свјета. Очигледна намјера да у једној будуђој згодној поли- тичкој или војној пригоди, по Будаковом рецепту, већ мање заинтересоване, омаловажене и десоријенти- ране вјернике - поунијати. Све се то почело припремати, још док је свемоћна Титова партија, покушавала под сличним изликама, да још онда парализирани и недовршени храм Светог Саве у Београду, дјеломично и племенито преуреди у неко дјечије обданиште и здравствену клинику. Та пракса почиње још од прије 220 година, када су загребачке власти српско-православни храм Св. Василија са Марковог трга, укључили у неку, тобоже потребну урбанистичку промјену фасада, да би га затим претвориле у унијатску цркву Св. Ћирила и Методија. Пише ми један друг Хрват, католик из Аустралије: „За вријеме Талијана (1942-43) често сам био у тој цркви, слушајући попа Урукала и оно дивно појање. 1990. пред Божић сам поново био у Сплиту и... пошао сам да видим и ту цркву. Али главни улаз је био затворен великим даскама и тамо је писало: „Градилиште Срп. Правосл. Цркве Св. Сава” ...Али нити су усташе нити комунисти дозволили да се то оствари, а данашњи вагабунди, „вук длаку мјења али ћуд никада”, они ће све учинити да се то неоствари, јер је Сплит препун мржње и дивљака из Загоре, неоте- саних и професионалних криминалаца”... У одговору на мој меморандум од 26 страна, Оли Рен, комесар за проширење Европске уније, међу осталим, нас уверава: „... проблем изградње храма Св. Саве у Сплиту... било би потребно, под извјесним условима, представити Европском суду за људска права у Страсбургу, пошто све друге могућности буду исцрпљене...”

Очекује се од Патријаршије СПЦ, као чувара православног достојанства, ослањајући се на приго- дан упут Оли Рена, да подстакне наше сплитске црквене власти, да пожуре поднесак хрватском законодавству за дефинитивно искључење ове град- ње, из ретроактивних одредаба Закона за заштиту споменика и културе, те омогуће без задржавања довршење храма Светог Саве у Сплиту једино по одобреном провобитном пројекту из 1937. године. А опћинске власти, како је некад било уговорено, да одмах потом поруше све старудије око храма и тамо, за добро Сплита, урбанизирају један лијепи трг. Све то прије него што истекне рок за пријем Републике Хрватске у Европску унију. У противном, да без задр- жавања на вријеме рекламирају случај, посредством Патријаршије, Европском суду за људска права у Страсбургу и евентуално УНЕСКО-у. Арсен Покрајац

Iskra 1. februar 2008.


Ревизионизам у савременој српској књижевности (129)

ТРИ ВЕЧЕРИ СА СИМОВИЋЕМ У занимљивој књижици разговора са водећим српским песником Љубомиром Симовићем, Три вечери са Симовићем(1), које је водио Милош Јевтић, Симовић говори о темама које су га окупи- рале током његовог живота. Разговори су вођени углавном хронолошки, како би слика о Симовићу као песнику и човеку била потпунија. Он је био дете за време Другог светског рата и добро се сећа поје- диних догађаја као, на пример, храбар иако без- надежан отпор југословенске војске немачком нападу: „О тој великој борби југословенске војске касније се мало, или нимало, писало.”(12) Партизанске борбе он је искусио без увеличавања: „Ми Ужичку републику нисмо звали Ужичка репуб- лика. Тај период смо називали „за време парти- зана.”(12) „Време до пред крај рата провели смо релативно мирно,”(14) вели Симовић не помињући ко је био заслужан за то Недићева Србија. Долазак комуниста на власт дочекао је као многи који нису томе допринели, али који су прихватили неминовност. Симовић је рано одабрао књижевност као жижу његовог интересовања и зато се често обраћао тој теми у разговорима. Изненадило га је безмало ишчезнуће књига које је дотле читао: „Читава међуратна, то јест модерна српска књижевност, била је практично екскомуницирана: нити су те књиге штампане, нити се о њима говорило.”(22) Он је кривио за то комунисте. „Марко Ристић је био наше прво литерарно разочарење. Његово упорно ћутање, неодговарање на очајничка писма Растка Петровића из емиграције, потпуно га је удаљило од нас. Ми смо, баш на том примеру, на односу Марка Ристића према Растку, на свој начин научили нешто ‘о моралном и социјалном смислу' поезије и песника.”(32) Симовићу је постало јасно зашто је то тако: „Власти нису радо гледале на било какво окупљање изван званичних институција. Ништа се није смело радити ни организовати изван устаљених и прописаних оквира.”(34) Међутим, као и многи други млади људи, прихватио је партију као неминовно опредељење под околностима, не видевши другу могућност. Али кад је већ постао угледни писац и покушавао да се слободно изражава, и он се нашао на мети, што је, како он каже, једва дочекао. Због потписа испод „Предлога за размишљање” кад је добио партијску казну последње опомене пред искључење, схватио је да је за сва времена обележен. „Више никоме није падало на памет да ме предлаже за неко руководеће место. То је за мене био спас.”(38) Најжешћу критику доживео је поводом књиге песама Источнице, у којој је алудирао и на четнике као борце против Немаца. Кад је књига већ била сложена, „онда ми је из Ниша, као гром из ведра неба, јављено да су графички радници протесто- вали због мојих песама и да је слог, на њихов захтев, растурен! То, да се у први план истакну рад- ници, припадало је старој и одавно познатој техни-

Iskra 1. februar 2008.

ци.”{58) Кроз таква лична искуства Симовић је стекао јасну представу о положају књижевности у тоталитарном систему. „Све време сам био свестан да је за песника много опасније када га власт подржава, него када га прогони. Прогони човека очврсну, чак му помогну да се сабере, да нађе себе. И штит и мач се формирају под ударцима. А наклоност власти може да вас омекша, успава и поткупи, а да ви то нисте ни приметили. Према власти, чак и онда када имате разлога да је подржавате, морате сачувати дистанцу.”(61) И даље: „Кад је остварена као естетичка чињеница, књижевност сме и може све. А ако није остварена као естетичка чињеница, ако је са терена естетике прешла на неки други терен, и ако је, боравећи на том другом терену, променила своју природу, она је престала да буде књижевност.”(62) Симовић је и за то нашао кривца у комунистичком систему: „Организација писаца била је у своје време, као и организација владајуће партије и државе, као и организација целокупног живота уосталом, прекопирана из совјетских искустава. Све смо преписивали од њих устав, партијски програм, статуте спортских, фудбалских, па и књижевничких друштава и удружења. Распад Савеза књижевника Југославије је значајан једино као предзнак распа- да Југославије.”(64) Симовић даље оптужује режим: „Знам само да ми живимо у држави којој до културе није много стало. И знам да се култура код нас развијала не уз помоћ државе, него упркос држави. Држава се није појављивала онда када је требало да помогне, него онда када је сматрала да нешто мора да забрани. Држава је комуницирала са културом преко државног јавног тужиоца.”(72) Симовић негира чак и заслуге режима у продору српске књижевности у свет: „Наши државни и дипломатски органи за такве ствари немају слуха. Ни интереса. Осим кад нека ствар потпуно успе, и кад би било неучтиво да не видите нешто што виде сви, и да ћутите о нече- му о чему говоре сви. Тада се тек огласе наша представништва у светским престоницама.”(65) Држава је подбацила чак и по питању ћирилице: „Питање писмаје питање цивилизације и културе, а код нас су о њему, као и о свему другом, одлучивали политичари који су се школовали у марксистичким центрима и на партијским курсевима и школама. О проблему писма одлучивало се далеко изван цивилизације и културе, и дубоко испод нивоа циви- лизације и културе. И употреба ћирилице, као и све друго, доведена је у питање, и то питање је претворено у извориште политичких сукоба, зато што су о њему одлучивали неуки људи, који су имали ограничену свест и неограничену власт.”(70) И под данашњим условима, Симовић сматра да промене на боље нису резултат политичких напора већ даје кредит улози слободне

27


Три вечери... књижевности: „Упркос свим притисцима и забрана- ма, чак и оним са такозваног највишег места, срп- ска књижевност се развијала слободно. Али она ту слободу није добила после демократских промена у нашој политици. Могло би се чак рећи да је она те промене сугерисала, тражила, омогућила, и да су данашње политичке слободе унеколико произишле и из захтева књижевности за већим слободама. Бранећи своје уметничке и стваралачке слободе, писци су успели да прошире и грађанске и поли- тичке слободе.”(63) Симовиђ додирује и тему с којом се суочава- ју многи писци у расејању: „Не верујем да бих могао да.пишем песме ако бих живео у некој другој земљи, у којој се говори неким другим језиком. Песма не долази само из песникове главе, него струји одасвуд, из самог језика, а језик, по мом осећању, нису само гласови и речи, него и људи, предели, алати, путеви, све што нас окружује.”(43) За многе недаће у културном животу Србије Симовић нашироко криви и занемаривање вековних традиција које су сачувале овај народ: „Ми смо се према нашој традицији понашали игнорантски. Та игноранција је напросто опустошила нашу националну свест и наш национални дух. Ми напросто као да смо читаве генерације одгајили у потпуном непознавању сопствене историје и кул- туре и у потпуној равнодушности према свом националном идентитету и према својој националној судбини. Показало се, међутим, да не можете забо- равити Стевана Немању или Светога Саву, а да вас будуђност не казни за тај заборав. Не можете из сеђања избрисати Јасеновац, а да вам се тај забо- рав не освети претњом неког новог Јасеновца. Како може сачувати државу онај ко је заборавио творце те државе? Како може сачувати слободу и разви- јати демократију онај ко заборавља устанике и ослободиоце и ко игнорише демократске традици- је? Наш однос према традицији био је страховито идеологизован. Чак и онда кад су српски поли- тичари желели да покажу да нису антитради- ционалисти, њих је та идеологизација ограничавала. Они су, на пример, пристајали да признају да срп- ски народ има традицију, али традиција коју су они признавали била је традиција Светозара Марковиђа и Димитрија Туцовиђа. И ништа више. Марковиђево и Туцовиђево дело може бити традиција једне странке, али не може бити традиција целог једног народа. Узети за основу само ту традицију, значи стајати на врло танкој земљи. Мене не брине судби- на социјализма, него судбина Србије. А судбина Србије мора се бранити на много широј основи од оне коју нуди српска социјалистичка традици- ја. ”(91 —92) Симовиђ се враћа на стару тему и износи свој став о исправљању једне од основних грешака комунистичког система: „Сви треба да признамо једноставну чињеницу да су ову земљу упропастили они који су њом владали. Ово тешко стање је последица тога што они који су владали нису били одговорни грађанима и бирачима, него једном ауторитету чија је власт била неограничена и

28

неконтролисана. И што су се трудили да задовоље тај ауторитет, а не општи интерес. Код нас се све заснивало на колективном власништву и све се покривало колективном одговорношђу. Колективно власништво, показало се, није ничије власништво и колективна одговорност није ничија одговорност. Код нас се сада врађа у оптицај идеја о приватном власништву. Уместо приватно, ја бих радије рекао лично. Верујем у лични улог, личну иницијативу, личну одговорност, лични избор. Верујем у лични губитак и лични добитак, Верујем да је напредак личности најбоља основа за напредак заједнице.”(96) Ево и неколико Симовиђевих мисли о горуђим политичким проблемима. Да спасемо Југославију, „она не може бити онаква каква је била, поготову не ‘авнојска' и ‘титовска1, и да СКЈ и ЈНА не могу бити једини интегративни фактор Југославије (СКЈ то, уосталом, одавно и није; напротив); и да о Југославији, било како замишљеној, треба да разговарају сви њени народи, равноправно и са подеднаком одговорношђу.”(77) О улози Србије у стварању Југославије: „Србија је стварању Југославије подредила и жртвовала све, а стварањем Југославије није добила ништа. Ни у јед- ној од досадашњих Југославија, укључујуђи и СХС, српски народ изван Србије није био ни равноправан, ни заштиђен. А обезбеђење тог народа за Србију је било и остало један од главних разлога за стварање и очување Југославије. Од Југославије као решења српски народ, по мом осеђању, не треба да одус- тане, али не сме више да га види као једино могуђе решење.”(79) Симовиђ се дотиче и важног пробле- ма за Србе: „Јединство Срба се не може заснивати на идеолошком монолитизму. Србија би морала да се уједини на нечему јачем и старијем, на једном националном програму који би дефинисао константе српске политике у свим околностима.”(80) Најзад, какво уређење је најбоље за Србе: „Не сме се одлагати демократско конституисање Србије. Демократски конституисана Србија је једини основ, и једина могуђност, за решавање проблема српског народа у Србији и у дијаспори”(82) И проблем Косова преокупира Симовиђа: „Ми на Косову не бранимо само Косово, него целу Србију и цео српски народ, где год ra има. Граница која се није могла одбранити на Проклетијама, још теже ђе се бранити на Јастрепцу. Косово се не сме изгубити, зато што би губитак Косова довео у питање опстанак Србије.”(86) Мисли и гледишта Љубомира Симовиђа слажу се са гледиштима многих српских интелек- туалаца и уметника данас, који најзад могу да се слободно изражавају, указујуђи на бољу будућност Србије. Они такође указују на здраво родољубље, насупрот лажном национализму који су им понека- да приписивали.

Васа Михаиловић (1) Милош Јевтиђ, Три вечери са Симовићем (Београд: Научна књига, 1990), 203 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тек- сту.

Iskra 1. februar 2008.


ТУЗЛАНСКА КОЛОНА Правда се никома не сме ускратити. Веруј, али гледај коме! (Пословице које су зборили мудри Латини) Распад бивше СФРЈ су изазвале америчке убице, насилници и терористи. Због тога нимало случајно Ноам Чомски (водећи светски интелектуалац) аргументовано тврди да су сви амерички председници од Другог светског рата до дана данашњег страшни ратни злочинци. Рат у бившој Босни и Херцеговини, имао је изразито верски карактер, јер су у њему били конфрбнтирани Срби - православци, „Бошњаци” - исламске вероисповести и Хрвати - римокатолици. Имао је извесна обележја и расног карактера, пошто су се на страни Бошњака - исламске вероисповести, борили муџахедини, односно верски фанати- ци из разних арапских земаља (укупно њих око 10 хиљада). Дошли су у Босну и Херцеговину, са знањем и дозволом америчког председника Била Клинтона (осведоченог „демократе”) и ту су над Србима пра- вославцима починили језовити геноцид. Сам рат је био планиран и диригован од стране САД-а, а припомогли су га НАТО - пакт, Ватикан, земље Европске уније, као и Република Хрватска. Скоро једине жртве на овом српском етничком про- стору су били Срби - православци, али је то демократски Запад превидео. Због ове чињенице, Бошњаци су задобили статус страдалног народа над чијом злом судбином арлауче и рони крокодилске сузе сав демократски свет. И тако је настао бизарни парадокс пошто су жртве (Срби) трансформисани у злочинце, а злочинци Бошњаци у жртве. И како закон и ред, налажу злочинци се гоне и суде, Стога је за Србе и уприличен, опет од стране Американаца, некакав Хашки трибунал где се суди само српским злочинцима. На пример, тако је од овога суда (који није ништа друго до спрдачина од правде), 13. јуна 2007. године на 35 година робије осуђен Милан Мартић бивши председник Републике Српске Крајине, само зато што је бранио свој народ од крволочних неоус- ташких хорди и спречио да се над њима понови усташки холокауст из Другог светског рата. По тезама новога светског поретка (читај американизације света) од оваквих радњи нема тежега злочина. Опет, монструозни убица, један од команданта војске Апије Изетбеговића Насер Орић, у горњем Подрињу побио је више од 3500 Срба (око Братунца, Кравица и Сребренице). За те грозне злочине суд у Хагу на челу са тужиљом Карлом дел Понте добио је чак две године затвора. Необорива је чињеница да су просторима бивше СФРЈ, дакле у Републици Хрватској, бившој Босни и Херцеговини, као и на Косову и Метохији почи- њени небројени злочини и етничка чишћења (значи геноцид) над српским национом, али за њих до сада

Iskra 1. februar 2008.

нема ни оптужених, а камоли осуђених ни Бошњака, ни Хрвата ни Арбанаса. Све су то злочини без казне, а један од њих је и случај „Тузланске колоне”. Маја 15. 2007. године се навршило тачно 15 година овога масакра, а тужилаштво бивче БиХ (муслиманско - хрватске федерације) још није подигло ни једну једину оптужницу противу убица и зликоваца, иако су све они познато - и то добро. Старешина тадашње ЈНА у Тузли у своме сведочењу је потенцирао и следеће (Душко Питман): „Још у јулу 1991. године на војној вежби, одржаној у близини аеродрома Дубрава (недалеко од Тузле), дошло је до великих провокација због чега је вежба и прекинута (у то доба још је опсто- јала СФРЈ). Већину резервног састава сачињавали су муслимани и нешто Хрвата. Ноћу су певали песме са претећим порукама „Заклаћемо, побићемо старешине”. А уз помоћ активног старешине Краснићија (Шиптара - п.а.) организаовали су се, узели оружје и превозна средства.”

Душко Питман, казује и ово: „Касарна „Хусински рудари”(Војна пошта 7954) од фебруара 1992. године непрекидно је била мета провокација од стране бојовника Алије Изетбеговића. Ноћу је на касарну пуцано и већи број војника је рањен. Овај војни објекат су потом напустили муслимани и Хрвати припадници ЈНА (значи дезертирали су - п.а.). По наређењу генерала Кукањца, појачање из Ниша, а затим и активни састав (старешине), напустио је ову касарни и отишао у Србију! Резервни састав (претежно муслимани) се није одазвао позиву да дође у касарну. А читавих месец дана пре овога покоља, Општинске власти (на челу ових био је Селим Бешлагић) су касарни „Хусински рудари” искључиле воду и струју, као и допремање хране, па су се војници и старешине храниле са резервама из магацина.” За војнике и старешине из ове репрезента- тивне касарне ЈНА (а она је кажу Американци извршила агресију на БиХ) ситуација је била управо катастрофална.

Миле Дубајић, командант касарне, схватајући сву неодрживост ове позиције војника и старешина ЈНА у Тузли, одлазио је у више наврата на разговоре са председником Општине Тузла. Коначно је договорено, са тадашњим градоначелником Тузле (Бешлагић) и безбедоносним структурама овога града да се ЈНА, али ненаоружана повуче из овог града, у правцу Угљевика.

29


+ МИЛОВАН РАДОСАВЉЕВИЋ

Тузланска колона... Очигледно наивни Дубајић поверао је да има искрене саговорнике и уопште није схватио да је реч о замци. Биће да није ни знао, а можда је и заборавио стихове највећег Српског песника владике Рада или Петра II Петровића - Његоша (од пре коју годину постао је он Црногорац, а Хашки трибунал га проглашава ратним злочинцем). „Трговац ти лаже смешком, жена лаже сузе просипајући, нико крупно ко Турчин не лаже.” И на преговорима је утанчано, да се организу- је колона од 200 моторних возила, у којима је било 600 припадника ЈНА, претежно младих и необучених војника, а без икаквога наоружања (да се закључити да је Дубајић пристао на разоружавање своје војске). Представници муслимана као гаранцију 92 моторизованој бригади да се ништа лоше не може догодити, пристали су да у првом возилу уз Мила Дубајића буде и представник муслиманског народа, а обезбеђење је и пратња од МУП-а. Евакуација је започела иза 19 чесова, а поред пута су били поређани људи у плавим униформама (тобоже припадници МУП-а или Министарства унутрашњих послова). На првој раскрсници изван касарне „Хусински рудари”, слободан је био само пут који води према Угљевику и даље према Бијељини. На самој раскрсници била је постављена бина, висока седам до осам метара прекривена шаторским крилима. Када је раскрсницу прошло првих шест во- зила иза бине је уследио напад на војну колону. Око двадесет часова започео је овај напад (само неколико тренутака од почетка повлачења ЈНА из Тузле) у насељу Брчанска мала или још прецизније у Скојевској улици. Из заклона (бине), те многих околних зграда припадници ТО (територијалне одбране) БиХ и Патриотске лиге (скупина паравојних формација које је Алија Изетбеговић три године припремао за обрачун са Србима) тукли су по ненаоружаним младим војницима као по глиненим голубовима. Цела акција је трајала око пола часа, а уживо ју је снимила локална телеви- зија и емитовала у директном преносу (недвосмислено ово значи да је све унапред било до у танчине испланирано). Преживели Срби из Тузле (а више их нема у овом „мултикултуралном” граду) казују да је било ужасно гледати како из запаљених возила истрчавају војници (или старешине) и умиру трчећи као живе бук- тиње. Који није одмах убијен, покушао је да спасе главу, предајући се муслиманским злотворима и убицама. Али и то је била грешка, јер на десетине заробљених је одмах ликвидирано.

10. 3. 1924-20. 12. 2007.

Милован - Миле Радосављевић је рођен у Чачку, и као гимназијалац постао је члан „Белих Орлова”, омладинске организације Југословенског народног покрета „Збор”. Кад је влада генерала Недића у окупираном Београду крајем августа 1941. прихватила понуду Михаила Олћана да се млади збораши ставе у службу Недићевог напора да обезбеди голу егзистенцију народа Србије, Миле је као 17-годишњи младић ступио у Трећи ђачки одред Добровољачке команде. После кратког прекида, ради полагања матуре, 1943. године је постао просветар 1. чете новоформираног Петог батаљона (касније 5. пука) Српског добровољачког корпуса. У њему је остао, кроз бројне акције у Србији, повлачење у Словеначко приморје и прелаз у Италију, све до распореда у избегличке логоре у Немачкој. Из Немачке се иселио у Енглеску, где је завршио техничко школовање у текстилној индустрији. Године 1952. је прешао у Аустралију, па је већ 1953. године, радећи у текстилној индустрији дању, започео студије на вечерњем курсу економ- ског факултета Сиднејског универзитета. Завршивши студије запослио се у књиговодству. Међутим, као и увек одлучан и предузимљив, ускоро је са још двојицом пријатеља формирао грађевинско предузеће. Током времена Миле је постао самосталан грађевински предузетник, и стекао углед као вредан, савестан и поуздан пословни човек. Али успех у послу није спречио Милета да узме учешћа у другим друштвеним активностима, па је, између осталог, био дугогодишњи рачуноиспитач, а једно време и потпредседник Црквено-школске општине Св. Кнез Лазар у Сиднеју. Још док је студирао, Миле се 1955. године венчао са Милицом „Цицом” Поморишац. Имали су две кћерке, Ивану и Марину. Кад је, после дугог и плодоносног живота, Миле морао да се суочи са болешћу, и ту је био чврст и упоран, не попуштајући и не жалећи се, до краја. Велики број другова, пријатеља и поштовалаца су га испратили од цркве Св. Кнеза Лазара до Сиднејског гробља Руквуд, где су се од њега, у име другова и пријатеља, опростили Ђура Пољак и Винко Данило. Ожалошћеној породици наше саучешће, а нашем другу и саборцу Миловану вечан помен у Царству Христовом!

Искра

(Крај у следећем броју)

Др Војислав Недељковић

30

Iskra 1. februar 2008.


Прилози „Искри”

ЗАХВАЛНОСТ

Свим другарицама и друговима широм света честита светле празнике Христовог рођења и Нову годину уз пуно топлих жеља и срдачних поздрава! Андра Мандић $ 25

Уместо воштанице на гробове Дике Радишића, Момчила Исаиловића, Богдана Бавеље, Лидије Кесић, Цубе Богдановић, Николе Вујновић и Миодрага Петковића - Џерија Бата и Циле Пајић $ 40

Нашем драгом другу Миленку Поповићу, изврсном старешини и брјактару наше борбе, неустрашивом јунаку, примерном хришћанину и племенитом човеку с мо- литвом Господу да му подари место у Царству Својем и нека му је вечан помен, слава и топла благодарност. Милан Копривица, Милан Поповић и Миленко Радојевић $100

За успомену и уместо цвећа на гробове свих изгинулих и помрлих другова широм света Александар Рубеша Еуро 60

(Горње прилоге требало је објавити у децембарском броју Искре, али су ома- Шком изостављени. Молимо дародавце да нам опросте. - Администрација) Уместо цвећа на гроб Миленка Поповића, који је највише задужио породицу Достанић кад је наш Мика био рањен 28. новембра 1941. године. Због њега је чета изгубила 24 сата, јер Миленко није хтео да остави да га партизани убију. То је права другарска љубав, јединствена у свету. Нека Господ прими његову душу у рајско насеље! Бата и Циле Пајић $ 30 Уместо цвећа на гроб Ранка Попадића и наше искрено саучешће Верици-Четвр- ташици. Нека га Господ прими у царство небеско и подари му покој души! Бата и Циле Пајић $ 30

За успомену и са молбом Господу да подари покој душе мог пријатеља Михаила Јовића Добривоје Ђукић £15 Желим и овог пута да подсетим на Оца Србије и оне који су се ставили у службу Богу и Српском народу: Милан Недић, Коста Мушицки, Димитрије Љотић, Јаков Љотић, Ђока Слијепчевић, Ратко Паре- жанин, Ратко Обрадовић, Мирко Влаховић, Живорад Миленковић, прота Алекса Тодоровић, др Драгојла Пивац, а нарочито пок. краља Петра Другог Карађорђевића и принца Томислава Карађорђевића Милан Трубарац £15 За успомену на мог мужа и да би се преостали другови подсетили на дугогоди- шњег повереника Искре за Британију, Пауна Вуковића, а на двогодишњицу његовог упокојења Барбара Вуковић £ 20 За успомену и као знак сећања на мог драгог супруга Трајка и девера Бранка Јовановића Цана Јовановић £ 20 За покој душе нашег јунака - добровољ- ца Миленка Поповића Сава Јанковић $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Clanci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. T^peset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra PeriodicaV6 slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elvvood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD,. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

У спомен наших покојника, умрлих у ме- сецу јануару: Милоја Илића, Боре Праљка, Миће Рауша, Велизара Ћосића, Милице- Миме Марковић, Воје Станковића, Миће Тодоровића, Владимира-Гаре Тодоровића, Јелене Пековић, Драге-Цубе Богдановић, Милене Ковчић, Воје Масловарића, Слобо- дана-Ћате Станковића, Пере-Аскера Богдановића, протојереја МиланаБаје Бајића, Бранка Милошевића Стеван и Вера Пироћанац $ 20 Прилог Искри Др Милош Божанић Ана Поповић са породицом

Ана Поповић са породицом Ожалошћена супруга Ранка Попадића жели да захвали свим друговима добровољцима и пријатељима који су изјавили саучешће и положили цвеће и венце на одар мог драгог супруга Вера Попадић К$ 100

Нова књига Светомир Р. Пауновић: „Људска посла приповетке и сатире” Објављена је крајем септем- бра 2007. године у Београду у новом атрактивном руху. Величине средње осмине, књига има 292 странице, у тврдом повезу, са сликом старог Вршца на насловној страни облога. Цена књизи за европске земље авионском поштом износи 20 еуро; за прекоморске 25 еуро. Књига се поручује код аутора: Светоимир Р. Пауновић, Архиман- дрита Герасима Зелића 18, 11030 Београд, СРБИЈА. Чекове слати на адресу: Herrn Svetomir Paunović, Untersbergstr. 20, Munchen, GERMANY.

Последњи роман Саве Јанковића „Вашингтон” Може се наручити на адресу писца по цени од $28, поштарина укључена. Изашло је и друго издање Савиног романа-тетралогиЈе „На прелому” у два обимна тома. Оое књиге могу се наручити код писца. Цена $60, укључујући поштарину. Sava Jankovic

$ 60 $ 50

Уместо воштанице на гроб мог брата Миодрага и осталих добровољаца палих у Кочевју и другде на спасавању свог народа Васа Михаиловић $ 200 Уместо цвећа на гроб Милована сављевића Другови и другарице из Сиднеја А$ 100 Канић Ђура Пољак Братислав Стевановић Вида Кљајић

Свим друговима и пријатељи- ма мог покојног мужа Миленка који су изјавили саучешће, послали цвеће или своје прилоге Катедрали Св. Саве и Црквеној школи у Милвоки, Спомен цркви у Чачку и листу „Искра" моја дубока захвапност и хвала.

РадоЗорка А$ 20 А$ 50 А$ 30 А$ 38

Топле молитве Милостивом Господу за покој душе ново преминулог Милована - Мила Радосављевића нашег дивног и не- заборавног друга. Нека му је слава и трај- на успомена међу нама Гојко и Деса Секулић А$ 50

8707 Stockvvell Road Baltimore, Md 21234 - USA

Lavrov: Kosovo ‘crvena linija' Status Kosova je za nas crvena lini- ja u rešavanju

problema

međunarodnog

prava

i

neprikosnovene teritorijalne celovitosti država, osim ako se o promeni slažu svi zain- teresovani. Ove ključne principe međunaro- dnog prava narušavaju SAD i niz država Evrope.

Glas

20.12.2007.

javnosti

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИЖАРИ „НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.


Naši češki prijatelji za odbranu Kosova i Metohije

Peticija za odbranu međunarodnog morala, normi međunarodnog prava, specijalno Povelje OUN i rezolucija Saveta bezbednosti v

Ostrava, Češka, 11. januar 2008.

Gospodin Mirek Topolanek, predsednik vlade Češke republike Poštovani gospodine predsedniče, Saglasno čl.18 Povelje osnovnih prava i sloboda i zakonu o peticijama, obraćamo se na Vas sa molbom da se izjasnite u vezi sa dole navedenim činjenicama i da odgovorite na postavljena pitanja. Na svome putu istorijom sticali su Ijudi i narodi iskustva i mnoge, čak i veoma bolne, pouke, koje osvetljavaju njihove puteve današnjice i sutrašnjice. I naš narod. zajedno sa civili- zovanim svetom, je prešao ovaj put i može da koristi saznanja iz prošlosti za sadašnjost i budućnost.

U ovoj godini se sećamo 70te godišnjice minhenske izdaje. Našu državnost u 30tim godinama prošloga veka je ugrožavala pretežna većina nemačke manjine, povezana sa nacističkom Nemačkom. Naši saveznici (Engleska, Francuska) ne samo da nisu ispunili svoje obaveze prema nama, već su nas ne baš prijateljski naterali da prihvatimo diktat iz Minhena. Bilo je odlučeno o nama bez nas i protiv nas. U onim teškim danima oko 50 000 Srba je bilo spremno da se pridruže našoj vojsci i da se bore za Čechoslovačku. Ni otcepljenje 1000 godina starih delova naše države, ni proterivanje Čeha iz prigraničnih Sudeta, ni porobljava- nje daljih stotina hiljada građana republike nacističkom imperijom, nije donelo svetu mir. Nasuprot tome, bio je to jedan od odlučujućih koraka u rat, u kome su nacisti poubijali 360 000 naših sugrađana. Danas se u sličnoj situaciji našla i Srbija. Sa Kosova i Metohije, istorijske kolevke srpskog naroda i njegove državnosti, su bile od početka Drugog svetskog rata proterane stotine hiljada Srba, Crnogoraca, Roma, desetine hiljada su bile svirepo poubijane, uključujuči tu Jevreje i prosrpske Albance. Kosovsko-albanska manji- na je tako postala većinom u srpskoj provinciji Kosovo i Metohija, a Srbi progonjenom manjinom. Ne samo pravoslavne hrišćanske crkve i manastire, već i groblja i kulturne spomenike uništava agresivni deo muslimanske kosovsko-albanske manjine, a da protiv toga ostale hrišćanske crkve sa odgovarajućim akcentom ne protes- tuju. Prema medunarodnom pravu, uključujući tu i rezoluciju br. 1244 Saveta bezbednosti OUN, su Kosovo i Metohija neodeljiv deo Srbije. Kosovski Albanci, kao nacionalna manjina, nemaju pravo na samoopredeljenje, koje imaju narodi, kao na primer Albanci u Albaniji. Granice Srbije se ne mogu menjati bez saglasnosti njenih nadležnih ustanova. Srbija je spremna da pruži

kosovskim Albancima široku autonomiju. Njihovi predstavnici, delimično opterećena ratnim zločinima i veza- ma sa narkomafijom, zahteva samostalnu državu i gov- ori o jednostranom proglašenju samostalne tako zvane „Kosovske republike“. Sjedinjene Države (SAD) i neke države Evropske unije su navodno obećale, da će priznati „Kosovsku republiku“, čim ona proglasi svoju samostat- nost. Da li se to sprema novi Minhen, čijom žrtvom će biti Srbija? Ali agresor neće biti zadovoljen ovom žrtvom! Vremenom će tražiti slično rešenje u Makedonii, Crnoj Gori, na jugu Srbije, u severnoj Grčkoj. Rezuitatom ovoga procesa bi biia obnova „Velike Albanije", koju su tokom drugog svetskog rata stvorile fašističko-nacističke sile Italija i Nemačka. Čim bi medunarodna zajednica počela da pruža nacionalnim manjinama samoopredeijenje, bio bi ugrožen teritorijalni integritet više država Evrope i celoga sveta, uključujući tu i SAD. Nije, naime, moguće progla- siti „Kosovsku republiku“ za izuzetak iz medunarodnog prava, a da ne izazovemo njegovo uništenje. Navedene činjenice nas primoravaju da Vam postavilo nekoliko pitanja. Da li Češka republika (ČR) priznaje principe međunarodnog prava, na primer suverenitet pojedinih država, nepromenljivost njihovih granica, teritorijalni integritet, nemešanje u njihove unutarnje poslove i poštovanje Ijudskih prava i sloboda? Da li ČR priznaje rezoluciju Saveta bezbednosti OUN br.1244? Ukoliko da, šta će ČR da učini, da se očuva teritorijalni integritet Srbije, da se Kosovu i Metohiji pruži široka autonomija, u kojoj bi mogle da ravnopravno učestvuju sve nacionalne manjine, uključujući tu i pri- padnike srpskog naroda? Šta će da učini ČR, da se isterani Srbi i ostali isterani mogu da vrate u svoje kuće i da tamo bezbedno žive? Šta će da učini ČR, da budu nadoknađene štete, koje su pretrpeli Srbi i ostali oštećeni, uključujući tu i Srpsku pravoslavnu crkvu, kao posledica NATO agresije i delatnosti agresivne islamske kosovsko-albanske man- jine? Čemu nas je naučila istorija?

Prof. Dr.Rajko Doleček,DrSc., Ostrava, ovlašćen da govori u ime peticionog odbora Inž. Jaromi'r Zelniček, Ostrava JUDr.Ognjan Tuleškov, Prag

iskra1161  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1161.pdf

iskra1161  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1161.pdf

Advertisement