Поводом недавно протеклих избора у Србији
ТАДИЋЕВ ЛОВ У МУТНОМ Још једни избори су прошли - а ово су по мом рачуну пети од обарања Милошевића 5. окто- бра 2000. године - а Србија никако да добије ста- билну владу. Као и претходних - специјално два задња - Коштуница је био онај „језичак на ваги” који је - иако не бројем добијених гласова или посланичких мандата - одлучивао каква ће се срп- ска влада оформити. У овим изборима, по том питању, имамо једну новину. Коштуничину улогу стварног победника на изборима, преузео је на себе Ивица Дачић. И то - да буде иронија потпуна - он, Дачић, троструко „хендикепиран”. Наиме, он је (1) председник Социјалистичке партије Србије (СПС) - бивши милошевићевци; (2) формално је носилац целокупне хипотеке озлоглашеног Милошевића; и (3) улогу „језичка” на ваги обавља са свега 20 добијених мандата (Коштуница - по мом сећању - вршио је ову улогу у два маха са 53 и 47 освојених мандата). Лажна игра „великих бројева” То, међутим, није једина новина ових избора. Њен назив је - игра великих бројева односно дрскост да се слабост своје партије или коалиције сакрије иза њих. Додуше, она је у свим изборима постојала. Само било је и извесних ограничења. Поготово у постизборној реалној ситуацији кад жељени бројеви изостану. Кад, међутим, ту реалну ситуацију не можемо да отрпимо, онда ступа на сцену Фројдов феномен „заборава”. Каже Фројд: нема случајних заборава; сваки је намеран. Како то бива? Нежељени састојци свести се гурају - намера! - у подсвест; како, пак, свест не може бити вакум, жељени се састојци - велики бројеви - тренутно „шокирани” чињеницама, из потсвести аутоматски враћају назад у свест са резултатом да смо ми тадићевци и проевропејци - најјачи, најбољи и уопште „нај” екипа; ако не стварно, онда бар да би се заборавио пораз. Таква дрскост је изгледа на- терала премијера Коштуницу да је овако прокомен- тарише: Председник Србије хоће да нас убеди да је 102 мандата веће и боље него 126 мандата. Напред је споменута реч „пораз”. Требало би и о њој нешто рећи, пошто у овим изборима - и то би била трећа новина - само је један победник док су сви остали губитници. Највећи губитник је Коштуница и његова коалиција. У односу на прошле изборе (47 посланика) изгубио је 17 мандата (свега
30 у новој Скупштини). Најмањи губитник је Тома Николић из СРС. Изгубио је свега 4 посланика у упоређењу са прошлим изборима. Тадић, пак, никако да се освести да је и његова лична партија, ДС, такође губитник, не, истина, највећи, али ипак - губитник. Да би ово било јасно (и њему), требало би се позабавити резулта- тима ових избора. Пре свега, Тадићеву коалицију „За европску Србију” (ЗЕС) сачињавају ове странке: његова Демократска странка (ДС), Динкићева Г17+ (штогод то иначе значило?!), странка Санџаклије Расима Љајића, СПО Вука Драшковића и Лига соци- јалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка. На изборима од 11 маја, коалиција ЗЕС је добила 102 мандата а не Тадићева ДС. То би требало да буде јасно, па ту нејасноћу овај користи да би разним манипулацијама тај импресивни блок мадата - игра великих бројева - себи и својој партији приписао. Кад се сад, сваком члану коалиције ЗЕС придодају њихови мандати како су предвиђени Коалиционим споразумима између партнера види се пораз Тадићеве ДС. Наравно, нама није доступан тај Споразум, али судећи по прошлим изборима, може се приближно оценити бар минимум посланика који би припали коалиционим партнерима. Сигурноје, на пример, да рецимо Г17+ пристане за мање од 30 посланика (колико је имала и на прошлим избори- ма). Вук Драшковић, на прошлим изборима за мало (4,2%, по сећању) није прешао цензус од 5%, тако да није ушао у прошлу Скупштину, он сигурно без 10 посланика није хтео да буде партнер коалиције. Слично је са и са Чанком - 10 посланика. Љајић има вероватно 2 посланика. Кад се све то сабере, мини- мум 52 посланика у ЗЕСу, отпада на коалиционе партнере (без ДС) и одузме од 102 испада да је уку- пан допринос саме ДС ЗЕС-у, свега са највише 50 посланика, што је губитак најмање 12 посланика у односну на прошлу Скупштину у којој је ДС имала 62 посланика. У ствари шта се десило? Резултати прошлих избора били су пренадувани у корист странака које су прешле цензус од 5%, гласовима оних странака које нису прешле цензус, па је тај вишак гласова пропорционално подељен победничким странкама. Стога, да се закључити, да је стварна снага ДС приближно блиска броју од 50 посланика ( и у прошлим и садашњим изборима) а не 62.