Пред изгледима и последицама једне неприродно склепане Владе, СрбиЈа ои могла да закука:
НЕ ТРЕБА МИ ТАКВА ПОМОЋ ВАША! После два месеца од избора 11. маја нова влада Србије најзад је угледала света. Ова влада је по много-чему чудна. Али не само она већ и околности иза њеног формирања. Један против-природан „брак” На првом месту - и то је, чини ми се, највећа чудноватост - нова влада Србије произашла је из једног против-природног „брака”. Договориле се: „прошлост” (из „деведесетих ратних година” која „нас је посвађала са светом”) а коју тренутно предводи Ивица Дачић из Социјалистичке партије Србије - бивши милошевићевци - и „проевропска будућност” са Тадићем на челу, да се „помире” и покопају своје „ратне секире”. Али „про- тивприродност” тог односа иде и даље са захтевом да би требало да оба заједнички „одболују” сваки своје губитке из прошлости - Дачић Милошевића а Тадић Ђинђића. Једном, пак, на терену губитака, дошло се до једног новог, мада непожељног - „мора се”! Свесно се „заборавило” - опет заједнички - да је Ђинђић: прво, у сарадњи са мафијом и Монтгомеријем, оборио Милошевића са власти; друго, противуставно изручио истог Хагу, где је овај после готово пет година, најзад и усмрћен тамо; тадићевци - то је било марта 2007. године - чак му нису дозволили ни пристојну сахрану. Заборавих да рекнем: Слобино изручење догодило се баш на Видовдан. Каква ружна симболика! Данас Тадић у заједници с Дачићем - опет противуставно - изручује Косово САД и ЕУ у руке! Како је, дакле, „безплодност” главна карактеристика сваког против-природног односа, крајње илузорно је очекивати дуговечност и успешност овог тадићевско-дачићевског„блудног” акта. Блуд јесте „моралност” „успешне” политике Али што рекао покојни Ђинђић за оне који у политици траже моралност и праведност боље је да је напусте и оду у цркву, јер - хтео је Ђинђић рећи - про- тивприродност, било каква, уствари је „моралност” политике. Како?! - зинуће од чуда неки политички моралиста. Срећом, притичу му сад у помоћ, обоје - и Тадић и Дачик Рећиће му први: Знаш ли ти да код ефикасних машина уље је тај једини фактор који обезбеђује пра- вилан и непогрешан рад механичких делова; е, видиш, „уље” моје успешне политичке машине - то је то што ти неправедно зовеш „против-природност”. Захваљујући, дакле, само њему сад смо скоро у Европи... путовања... мед и млеко... куд ће нам крај бити... европски стан-
дард по хитном поступку и то без мотике... А, ено га Коштуница - жао ми га - укопао се иза принципа „Не дамо Косово!” и сад му је једино остала... пензија! А ја ћу чак и Косово одбранити са Европом. Таман, међутим, да му политички моралиста рекне „Што га ниси одбранио?”, вешти Тадић наслућује питање, па ће на то: потребно је време и вероватно неко ново „уље”. Дачић му, пак, са своје стране, није говорио о „уљу” већ да је од Милошевићевог времена цела СПС уствари била у политичкој пензији и полако умирала. Да се нисмо удружили са Палмом и пензионерима, ни цен- зус не бисмо прошли. Овако, значи, излаз је само у активној политици; то ће нас подмладити. Таман опет, пре него што му политички моралиста није добацио: Што се ниси удружио са Коштиницом и радикалима, Дачић наслућује питање па вели: Хоћу да побегнем од пензије, а ти ме тераш у њу; радикали су ево девета година у пензији и постали неплодни; а Коштуница им се сад придружује због косовске „моралности”. Упорни моралиста, међутим, инсистира: Ти ћеш морати да се одрекнеш Милошевића и свега онога што је он радио. Дачић ће на то - понављам, ми социјалисти имамо само два излаза: пензија односно политичка смрт или активна политика; ако је цена овог другог, како рече, против-природан „брак” са ДС, ми га прих- ватамо... Европа је за Србију - шарена лажа”! А шта ћеш - прекиде га моралиста - ако је Европа Тадићева измишљотина и мит. Већ девет годи- на је обећавају још само „ово...” а она никако да стигне. Па ево Тадић потписао ССП, а они замрзли све из њега док се не обаве неколико „још ово”-а. А упозорења да је Европа за Србију варка већ годинама пристижу. Вимерово писмо поручује: Србија у Европу - „никад”; по немачком амбасадору Гобелу тек 2025. Па и најновије: ирски референдум зауставио проширење ЕУ до даљег (а што би могло узети чак и године); немачки министар за Европу Гинтер Глосер јавно поручује Србији како би она могла евентуално да уђе у ЕУ само под условом да јавно и гласно призна независност Косова; као једна „мекша” варијанта Гинтерове (чини се да је она усме- рена на тадићевце) појављује се и она по којој Србија не мора формално да се одрекне Косова (слично статусу неколико држава које су чланице ЕУ а које су одбиле да признају независност Косова - Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка, Кипар) с тим што Србија не би стављала своје вето на приступ независног Косова међународним финансијским и политичким организаци- јама, као што су ММФ, Светска банка, ОЕБС, УН, итд.