Поводом грузијско-руског рата
НОВА ОДБРАНА РУСИЈЕ ОД АГРЕСИЈЕ ЗАПАДА Још је можда прерано да се о томе говори поуздано, али могуће је да ми присуствујемо почетку расплета једног агресивног и временски врло широког војног подухвата започетог од стране САД и често врло променљиво потпомогнут од Западне Европе (прецизније ЕУ), боље познат под заједничким именом „заокруживање Русије”. Реч је, дакле, о једном како тренутно изгледа потпуно локалном сукобу (каквих је у ближој прошлости било на стотине) између Русије и Г рузије.
Грузија изазива јак руски контра удар Наиме, у предвечерје отварања Олимпијаде у Пекингу у Кини, 8.8.8 (где су између осталих достојансвеника били присутни САД председник Џорџ Буш и премијер Русије Владимир Путин), председник Грузије Михајло Сакашвили наредио је инвазију Јужне Осетије. Ова је једна аутономна област Грузије, у којој је још 1992. године, вођен грађански рат између ове и локалног становништва, које је том приликом про- гласило своју независност, коју до сад, укључујући ту и Русију, нико још није признао. По окончању сукоба руске трупе су постале мировне снаге тамо које још и данас одржавају мир између Ј. Осетије и Грузије. На овај грузијски изазов, руске борбене трупе са тенковима и авијацијом ушле су у Ј. Осетију, про- терале грузијанске снаге из ње, али се на томе није завршило. Наиме сад руски авиони бомбардују војне инсталиције и грузијанске градове, а руске борбене јединице налазе се на свега неких 20 до 30 миља од Тибилисиа, престонице Грузије. Али то није све. На самом Црном мору налази се Абхазија, још једна - слично Ј. Осетији - аутомна област која је такође објавила у рату 1992. своју независност с руским мировњацима по окончању сукоба. Руске борбене трупе су ушле и у њу и одатле нападају грузијанске војне позиције. У овом тренутку (12. августа) још није извесно шта је крајњи циљ руског контранапада - окупација Грузије и протеривање прозападног (сличног Тадићу) председника Сакашвилија или је циљ да се само задобије таква територијална односно тактичка пред- ност у Грузији на основу чега је лакше остварати своје руске интересе тамо приликом мировних преговора које Запад панично очекује. Кад се каже „панично”, мисли се на то да је Запад буквално затечен овом виолентном руском реакцијом и да он у овом тренутку, и нема другу опци-
ју већ да путем преговора спасе што се спасти још може. То је, истина, само једно виђење ове ствари, јер постоји и друго с том разликом што је руска реакција намерно (напад наређен Сакашвилију) испровоцирана од стране САД. Зашто? Нема јасног одговора.
Провоцирана руска реакција ради САД избора Али, покушаћу ипак с једним - вероватним, због времена изазивања кризе - који се тиче самих САД унутрашњих прилика. Иду САД избори у новем- бру. Вероватни кандидат Демократске странке (ДС) Барак Обама најавио је један САД изоалистички (што даље од њих!) приступ светским проблемима. На крилима приступа - што даље од њих!, Обама тренут- но има знатну предност на супрот републиканском кандидату Џону Мкејну, који је најближи Бушовом рат- ном и хегемонистичком концепту. Е сад, испровоци- рана in vivo (уживо) једна агресивна реакција руског медведа у Грузији (кроз коју иначе пролазе, независно од Русије, сви нафтоводи и гасоводи за Западну Европу и САД) шта она може да значи? Још ништа, да није пристрасних светских медије које буквално распирују против Руса једну још од Римљана заостао модел кројења психозе страха - Hanibal ante portas (Ханибал је био картагински војсковођа; у преводу, дакле: Ханибал на вратима или, пак, Ханибал, мада још у Алпима, али, по пропаганди, тек што није ушао у Рим). Помоћу ове атмосфере страха од Руса, бушисти се надају да ће као сигурно преокренути Обамину предност у корист Мкејна и тако за републиканску ратну и хегемонистичку партију добити изборе.
Дошло је и до примирја!? Данас (12.8) је, међутим, објављено да је посредством француског председника Николе Саркозија и његовог министра спољних послова, Бернара Кушнера као шестомесечног председника савета министара ЕУ, постигнут договор између Русије и Грузије о прекиду ватре. Мада још нема доказа да је мир успостављен, у сваком случају, као последица овог неколико дана дугог рата, још за дуго ће се водити „рат” само другим средствима, између Русије и Запада са САД на челу. Зашто? Најкраће, пољуљана је западњачка основна премиса пројекта заокруживање Русије, тј. да се он не само више неће моћи у будуће некажњено обављати, већ да је можда овај кратак рат почетак распада и