Чудно је - зар не? - што цена бензина пада а финансијска криза расте!?
РАТ У ГРУЗИЈИ РАЗРЕШИО ПАРАДОКС Негде почетком августа 2008. године почео је краткотрајни рат од око пет дана у Грузији. Нешто после тога, али суштински готово једновремено с њим десила су се два крајње значајна економско- финансијска догађаја који су постепено узимали светске размере. Наиме, цене уља на светском тржишту су нагло почеле да падају, с једне, а финансијска криза је постепено почела да добија светске размере. Упркос, међутим, паду цене нафте, што је у погледу економије био један јако позитиван помак, у неколио задњих, пак, недеља финансијска криза је запретила да изазове колапс светске економије. Ово би се готово сигурно и догодило да државе у земљама где економски неолиберализам суверено влада нису начиниле, што се тиче неолиберализма, право „светогрђе” или „пуч”. Наиме, држава је запосела банке и финансијске институције и тиме торпедовала ба- зичну веру неолибералне филозофије да само сло- бодно тржиште гарантује његову само-регулативу и стабилности и да су, стога, катастрофе светских размера немогуће. У овом тренутку - и поред коор- диниране финансијске интервенције држава на светском нивоу - још се не може са сигурношћу тврдити да је поверење у тржиште повраћено и ста- билизовано. Управо да будем више у стварности, шта се тачно десило овом државном интервенцијом. Држава је упумпала у финансијске институције, као што су банке, берза, итд., 700 милијарди долара. Уствари, повећањем државног дуга, непостојећи новац је требало да изврши „санацију” финансиј- ског тржишта; истина, држава је себи повећала интерес код тих истих банака, која она обавезно мора редовно да плаћа и то стварним новцем, на- равно, ако га има. Како? Како, пак, с друге стране и плаћање тог интереса можда иде на државни дуг, ако стварног нема, можда, дакле, све у свему, банке нису од „санације” добиле ништа или врло мало. А криза је и отпочела што је банкама и финансијским институцијама потребан стваран новац, па се зато ове трансакције могу, на српском, назвати: „пресипање из шупљег у празно”. То су, међутим, знали и планери ових трансакција, али се надали и још се увек надају да ће психолошки преварити публику (инвеститоре) да нагло почну ради великог профита да откупљују већ иначе због кризе веома ниско пале берзанске акци- је. Неки од ових су поверовали, те загризли „удицу”,
а неки нису, па је отуда и садашњи феномен неста- билног и нервозног тржишта (једног дана велики скок, другог велики пад). То је ситуација на кратку стазу; на дужу - сем ако се не деси неко стварно ’чудо’ (или милост Божја) треба се бојати да је ово крај постојећег економскофинансијског система. Постоји ли веза рата у Грузији и економске кризе? Треба се упитати зашто сам, међутим, гор- њим уводом помешао грузијску ратну епизоду са могућом економском кризом светских размера, кад нема никакве евиденције о узајамности ових двају догађаја, изузев могуће једновремености, што се наравно увек може приписати случају, поготово јер се једна безначајна локална ратна епизода и могућа економска катастрофа светских размера, говорећи реално, не дају уопште мерити и упоређивати. Зашто сам ипак повезао ове две на изглед неза- висне ствари. Ево зашто. Прилично будно пратим шта светски финансијско-економски експерти пишу или кажу о овој кризи. На много је начина они објашњавају. Најчешће, међутим, они бацају кривицу за њено постојање, на начин управљања великих и моћних финансијских и економских институција, у којима лични профит њихових управитеља доминира, што изазива неповерење инвеститора, тренутни и локални пад њиховох берзанских акција, али се то све некако отело тржишној и регулаторној кон- троли па је дошло до ефекта 'падајућих домина’ што је уродило овом садашњом кризом. Од свих тих, дакле, многих експертних мишљења, не нађох, међутим, ни једно да у било каквом контексту, макар само као и могућност, повеже ову кризу са ратом. Чудим се томе, јер велики и дугогодишњи ратови букте око нас а воде се за ресурсе - нафту, на пример - али и за светску политичку хегемонију, што је све немогуће оствари- ти без нафте. А ратови, поготово велики и дугогодишњи могу се само привремено водити штампаним или непостојећим новцем. За њихово дугогодишње вођење, као, на пример, САД рат „против терориз- ма” - читај: ови се стварно воде да се свет поли- тички преобликује да би погодовао САД хегемонији - што зхтева неколико десетлећа сигурно, а можда и читаво столеће, потребне су бескрајне суме не штампаног већ стварног новца. Ето зашто сам повезао грузијску ратну епи-