Issuu on Google+

God. LXII

Birmingham, 1. juli 2009.

Broj 1178

U Srbiji je bio „pro-srpski” SAD potpredsednik Bajden

DVA „NOVA PO»ETKA”! U Kairu predsednik Obama proklamuje SAD „pro-islamsku” politiku Jedno meunarodno deπavawe na balkanskoj odnosno boqe - srpskoj sceni, mada je ostvareno, nekako u osnovi nije, kako u vremenskom tako i u politiËkom pogledu, izgledalo stvarno. Bilo je u wemu neËeg nameπtenog, veπtaËkog; neki privid se uzdizao - nije to „to” - zbog Ëega / koga se deπavawe dogodilo. ReË je o nedavnoj poseti SAD potpredsednika Xozefa Bajdena Srbiji i Balkanu. PokajniËke „suze” ili diplomatski „protokol”?! Tu prividnost naroËito je karakrterisala Ëiwenica jer je za prvog zvaniËnog najviπeg SAD posetioca Srbiji odreen potpredsednik Bajden. Zadwa takva poseta na najviπem nivou - ukoliko me seÊawe ne vara, bio je to predsednik Nikson - a dogodila se pre 30 a moæda i viπe godina. Kako je potpredsednik Bajden poznat u Srbiji ne samo kao najveÊi mrziteq Srba veÊ koji je svojim „autoritetom” u SAD politiËkom establiπmentu presudno uticao da to mrziteqstvo dobije svoja stvarna „krila” kroz bombardovawa, haπki tribunal, antisrpsku a promuslimansku SAD politiku na Kosovu i u BiH. Eto - toliko ima nestvarnog u tome! - da je takav jedan Ëovek dobio mandat da ostavri „novi poËetak” boqih odnosa izmeu Srbije i SAD. Je li je to, moæda, neki iskreni izraz Bajdenovog liËnog kajawa za svoja antisrpska dela? Po nekoliko lepih komplimenata u smislu da je Srbija najznaËajni regionalni deo Balkana, kojoj je kao takvoj mesto u EU, moglo bi se i tako zakquËiti. U diplomatiji, kao πto znamo, lepe reËi uvek su vezane za neku neodreenu i neobavezujuÊu opπtost a problemi, ako postoje, kriju se u detaqima koji se, skoro kao po nekom pravilu, javno ne saopπtavaju. U Bajdenovom sluËaju taj deo diplomatskog „rituala” - je otpao. On je trostruko otiπao u detaqe, pa to onda, baπ πto je od wega - straπi! Prvo, poruËio je Srbiji da nije neophodno da MladiÊ bude u Hagu kao preduslov za EU; mada zna da je Holandija baπ na tom pitawu protivna, SAD Êe pomoÊu svog uticaja na EU raditi da se takva uslovqavawa otklone. (Holandija je, uzgred, posle nekoliko dana saopπtila da je wena pozicija nepromewena.) Drugo, Bajden ne odriËe Srbiji pravo da bude protivna nezavisnosti Kosova, niti Êe to biti smetwa za ulazak u EU. TreÊe, πto se tiËe BiH, SAD pozicija jeste da je i BiH mesto u EU, da bi zbog

toga morala da izvrπi neke ustavne reforme ali naglasio je - u okviru Dejtonskog sporazuma. Ko bi posle svega joπ mogao da posumwa u iskrenost Bajdenovog pokajawa u odnosu na Srbiju!? Pre Srbije Bajden bio u Sarajevu U svojoj balkanskoj turneju, Bajden je pre Beograda posetio Sarajevo. On je tu javno rekao otprilike isto πto je veÊ saopπteno u Beogradu sa jaËim naglaskom na trenutnoj nefunkcionalnosti BiH kao dræave πto se, radi ulaska u EU, mora otkloniti putem ustavnih reformi, a dogovorom politiËkih predstavnika sva tri b-h entiteta proisteklih iz Dejtona. U Sarajevu je Bajden, meutim, preskoËio detaqe kako pomiriti Dejton sa unitarnom BiH, koja se krije iza ustavnih reformi koje bi trebalo da od BiH stvore „funkcionalnu” dræavu kako bi ova, samo kao takva, mogla da ue u EU. A joπ mawe je dodirnuo fenomen Milorada Dodika odnosno status Republike Srpske u toj „funkcionalnoj” dræavi ili buduÊu ulogu nametnutog „vice kraqa” odnosno Visokog meunarodnog predstavnika za BiH sa svojim diktatorskim ovlaπÊewima u woj. Uskoro Êe, meutim, biti sasvim jasno πta je Bajden taËno potajno, iza kulisa, rekao entitetskim politiËkim predstavnicima. Ovo, pogotovo jer su se za posledwih nekoliko godina i do sad ti isti predstavnici „dogovarali” o problemu funkcionalnosti ali bez ikakvog pomaka. E sad, posle Bajdena, ako BiH postane zaista „funkcionalna” a iz wenog politiËkog æivota otpadne Haris SilajxiÊ, joπ jedini preostali predstavnik muslimana iz ratnih vremena, pobedio je koncept BiH kao dræave, premijera RS Milorada Dodika. Ako se pak dogodi drugo tj. da Dodik bude ærtvovan, pobedila je Hilari Klinton odnosno „zavrπava se propuπteno” tj. projekat „cjelovite BiH” koju je joπ devedesetih godina proπlog stoleÊa, tad predsednik SAD Bil Klinton, wen suprug, obeÊao Aliji IzetbegoviÊu. Ako se, pak, ovaj scenario obistini, nije sasvim sigurno da SAD, kao πto su s proleÊa 1992. godine preko svog ambasadora Zimermana dale zeleno svetlo za poËetak trogodiπweg rata, ovom prilikom ne obnove istoriju, pa tako umesto u EU - gurnu BiH u neki novi rat?! Doduπe, a moæda i sreÊom, postoji i treÊa moguÊnost; po woj bi se politiËki predstavnici BiH


Dva „nova... i daqe, u nedogled, mogli „dogovarati” o ustavnim reformama.

razumeo da su istorijske okolnosti u ovoj oblasti (Kosovo i Bosna) ostvarile jedno pshiËko stawe koje je drugojaËije nego naπe, pa usled toga mi mislimo i oËekujemo da balkanski narodi reaguju kao πto bi i mi - a ovo se s wima ne deπava.”

Najzad u Priπtini Potpredsednik Bajden je obavezno posle Beograda posetio Priπtinu. Bio je i tu iskren prema Srbiji: kao πto je „razumeo” wenu protivnost nezavisnom Kosovu, tako od we oËekuje da i ona „razume” πto je u Priπtini - uz divqaËko urlawe oduπevqenih ©iptara - uzviknuo da je Kosovo „nepovratno” nezavisno. Dao je kredit TaËiju i ostalom druπtvu iz vlasti na „demokratiËnosti” a kroz zube je procedio „multietiËnost” Kosova. Neπto jasnije je to ispoqio svojom posetom srpskom manastiru DeËani u koji je uπao bez javnog blagoslova episkopa Artemija, ali i uz dobrodoπlicu (na engleskom) neizbeænog igumana Save. Tako su mu i kosovski Srbi iskreno odgvorili πta uopπteno misle o wegovoj poseti. Sve u svemu i na Kosovu, kao i u BiH, Bajden je obavio nedovrπeni Klintonov projekt a i potvrdio Buπovo delo - nezavisno od Srbije Kosovo! Naπ prostor nezamisliv bez Montgomerija... Sasvim iznenada, gotovo kao „grom” iz vedroga neba, uskoËio je na srpsku scenu, bivπi SAD ambasador u Srbiji i Hrvatskoj, Vilijam Montgomeri. Istina, ne na svoj uobiËajeni naËin tj. objavqivawem svojih Ëlanaka u srpskim medijama πto on veÊ godinama praktikuje, veÊ se wegov Ëlanak pojavio u „Herald Tribune”. Kako Ëlanak nije namewen Srbima veÊ je to jedna kritika SAD srpsko-balkanske politike Stejt departmana pitate se onda - kako je to Montgomeri „sasvim iznenada... uskoËio... na srpsku scenu”? PoznavajuÊi pak srpsku psihu, Montgomeri je bio siguran da Êe Srbi sami omoguÊiti taj wegov uskok na srpsku scenu, πto se i desilo, a i ovaj napis je svedok toga. NajkraÊe, evo πta je Montgomeri, u tom svom Ëlanku (ceo posveÊen SAD pogreπnoj politici na Kosovu i u BiH; liËno zagovara podelu) naËelno imao na umu. U obe dræave, mi smo ostali politiËki zaËaureni tako da je nemoguÊe da se ostvari bezbednosno, odnosno bilo kakvo dugoroËno, reπewe uprkos ogromnog (naπeg) dvodekadnog ulagawa u qudstvu i novcu. Ovo je zbog toga πto mi smatramo da je moguÊe uz pomoÊ odmerenog „πtapa” i „πargarepe” da se ostavare u Bosni i Kosovu potpuna multietniËka druπtva... Mi dosledno zanemarujemo suprotne dokaze a nazivamo opstrukcionistima sve one koji javno ukazuju na alternative. Krajwi rezultat je produæavawe zategnutosti... sa dobrim izgledom na joπ mnoge godine napora zapadnih politiËara - kao nedavna poseta potpredsednika Bajdena - s ciqem da se utera „Ëetvrtast klin u okruglu rupu” (hteo je Montgomeri da kaæe da se silom reπi „kvadratura kruga” a zanemarewem Ëiwenice da je Ëak ni razum ne moæe reπiti). Montgomeri na to dodaje. „Znam o Ëemu govorim: viπe od 15 godina bio sam jedan od tih uterivaËa (klina u okruglu rupu). Najzad sam

2

„Novi poËetak” iz Kaira moæda daje pravi smisao onom iz Begrada Svojim dolaskom u Beograd, potpredsednik Bajden je najavio „novi poËetak” prijateqskih odnosa SAD i Srbije. Svojim govorom na univerzitetu u Kairu, wegov πef, SAD predsednik Barak Obama, najavio „novi poËetak” u odnosima izmeu SAD, s jedne, i jedan-i-po-veliki-milijarderski-muslimanski-svet, s druge strane. Objektivno, po svemu, dve nespojive kategorije (Beograd, Kairo), izuzev πto u oba sluËaju iza wih stoji SAD stvarna vlast. Ipak, s obzirom da je Bajdenova poseta Balkanu, kao πto smo videli, ostala priliËno nejasna, Ëak i uprkos izvesnim naËelnim Montgomerijevim pojaπwewima koja su nas viπe pribliæili stvarnosti, ostala je ona baziËno nepromewena, sem πto nam je omoguÊila da razreπewe naπeg problema potraæimo i u samom izvoru SAD vlasti - predsedniku Obami odnosno wegovom ”novom poËetku” iz Kaira. Da bi, meutim, sve bilo jasnije, neophodno je reÊi neπto i o samom predsedniku Obami. SAD predsednik Barak Obama Mada je najpoboænije proπao kroz demokratsku proceduru predsedniËkih izbora a po kojoj ga je narod izabrao, opπte je uverewe u SAD da je predsednik Obama, nametnut ameriËkom druπtvu. Od koga i zbog Ëega? - dva su relevantna pitawa. Poznato je da u SAD postoje „centri moÊi” na svim nivoima politiËke vlasti. Na niæim nivoima o wima se povremeno Ëak i javno diskutuje. Stepen vlasti je, meutim, u obrnutoj srazmeri sa javnoπÊu „centara moÊi” odnosno πto veÊi stepen vlasti to je sve mawa javnost „centara moÊi”. (Jedina delimiËna iznimka od tog „pravila” jeste tzv. „bilderbergska grupa” za koju se javno govori da je tajna meunarodna organizacija, broji neπto preko sto elitnih Ëlanova, bavi se uglavnom svetskom ekonomijom, mada je nezamislivo da je to moguÊe bez bavqewa politikom.) O predsedniku odnosno ko

IZ SADRÆAJA Nuklearno oruæje i NSP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Srbi nemaju dræavnike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 TadiÊ: Srbijicu podeliti na regione. . . . . . . . . . . . . .7 Dr Livada: Doæiveli smo demografski slom. . . . . . . 9 Regionalizacija Srbije - od statistike. . . . . . . . . . . 13 Mongtgomeri: Podeliti. Kosovo i nezavisnost RS . . .15 „Æuta πtampa” umesto „Æute kuÊe”. . . . . . . . . . . . 16 Grobnice svuda po Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Deset godina NATO okupacije KiM. . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Iskra 1. juli 2009.


stoji iza wega dospela je u javnost samo „priËa” da ga stvaraju tzv. „kingmejkeri”, pa se iz toga da zakquËiti da su moæda ovi nametnuli predsednika Obamu SAD druπtvu. Da, pak, ostavimo na stranu, ko su oni jer se to nikad saznati neÊe Ëak i kroz oblik „priËe”, sem moguÊe nagaawem, ali to ne obavezuje nikoga. Ne treba se, znaËi, zadræavati na tome, veÊ treba pogledati u indicije (pokazateqe) iz stvarnog æivota koje bi mogle da posvedoËe da se zaista radi o „kingmejkerima”. U Obaminom sluËaju ispoqila su se bar Ëetiri takva pokazateqa: (1) poËetak wegove politiËke karijere: on nije »ikaæanin, niti je on bio doseqenik veÊ je on bukvalno doveden u wega sa obezbeenim izdræavawem; (2) brzina: za 4 i po godina od jedne stvarne politiËke i qudske nepoznanice izabran je za SAD predsednika; (3) iza wega su 100% stajale sve velike medije: novine, Ëasopisi, TV, koje su bez pokriÊa bukvalno iskovavale wegov mesijanski oreol; i (4): iza wega je stajao gotovo nepresuπiv izvor ogromnog novca. Drugo pitawe od interesa jeste: zbog Ëega bi Obama bio nametnut? Uopπten odgovor je relativno lak i oËevidan. Nameravano je s wim izvrπiti neki temeqni preokret u SAD druπtvu. VeÊ je odavno reËeno da je „vrag u detaqima”. Od mnogih, koji? - stvar je nagaawa; a moæda se radi Ëak i o Ëitavoj seriji temeqnih preokreta? Posle skoro 6 meseci wegovog predsednikovawa, reklo bi se da je serija takvih u pitawu. Izmeu ostalih, bacio se odmah na vaskrsnuÊe posrnulih finansija (i ekonomije); zabio je, pak, „glogov kolac” neoliberalizmu - nije li i to jedan temeqan zaokret? - (koga je trebalo da spase) dræavnim zaposedawem privatnih banaka, preduzeÊa, industrije, pa se postavqa pitawe da li i finansijska kriza nije veπtaËki koincidirala sa poËetkom wegovog mandata, ne bi li on relativno lakim i brzim wenim razreπewem dobio empirijsku potvrdu svog mesijanizma (koga su veÊ ranije skovale medije) kako bi na wemu docnije zadobio dodatni „autoritet” za reπavawe mnogo teæih i veÊih temeqnih preokreta. Govor u Kairu otkriva mnoge nepoznanice!? Da ne beπe, meutim, spomenutog Obaminog kairskog govora, joπ bi se dugo lutalo u potrazi za temeqnim preokretima. Ovaj govor, izgleda pokazao jeste, da je - to ”to”! Naime, pozitivno razreπewe, 63 godina starog, izraelsko-palestinskog problema, jeste razlog zbog Ëega je Obama postao SAD predsednik. Svih ovih godina, Amerikanci su - po Montgomerijevim reËima bezuspeπno zakivali „Ëetvrtasti klin u okruglu rupu”. Od te politike je potrebno napraviti ne jedan veÊ dva neobiËno teπka, gotovo neostvariva zaokreta - pruæiti, bar na izgled iskreno, muslimanskom svetu ruku. Ovo je, meutim, nezamislivo jer je SAD javno mwewe - politiËari i medije koji ga stvaraju - otvoreno pro-izraelski nastrojeno. Jedino Obamin „mesijanizam” tu moæe biti od pomoÊi. Ali on nije dovoqan za neophodan „proislamski” SAD preokret. Otuda, da bi ovaj „proislamski” zaokret, inaËe duboko sumwiËavim muslimanima bio prihvatqiviji, SAD predsednik

Iskra 1. juli 2009.

morao je da bude nikako drugojaËiji veÊ Barak Husejin Obama. A πto je on i crnac, kao pripadnik SAD inaËe „potlaËene” druπtvene klase, morao obavezno da bude, moæe se pripisati opet totalnoj neveri muslimana u iskrenost SAD belih predsednika jer su i oni „pruæali ruku” islamu ali, kao po nekom pravilu, uvek na wegovu πtetu. Najzad, sam ovaj plan moæda otkriva da su wegovi stvarni autori morali biti SAD Jevreji iz prostog razloga jer niko sem wih ne bi imao hrabrosti da se izloæi anti-semitskoj optuæbi. Ovako su oni, razumniji meu wima, uvideli da Êe Izrael, kojii i sam od svog osnivawa reπava „kvadraturu kruga” silom, vodeÊi ovakvu politiku najzad i sam nestati pred demografskom „vremenskom bombom” Palestinaca. Jedini onda izlaz iz ove po Izrael pogibeqne situacije jeste ideja „dve dræave”! Ali - za razliku od dosadaπwih pokuπaja - koje bi bile zasnovene na obostranoj iskrenosti. Veza Beograd - Kairo Obe posete Bajdenova Beogradu a Obamina Kairu, nagoveπtavaju „nove poËetke” u odnosima izmeu SAD dræave, s jedne, i respektivno Srbije odnosno muslimanskog sveta, s druge strane. Razlika je jedino u tome πto je Obaminu misao o novom poËetku u Srbiji saopπtavao potpredsednik Bajden, pa su usled toga wegove reËi zvuËale nestvarno. Ali to nije usamqen sluËaj nestvarnosti wegovog glasa. On je to ispoqavao - jer je morao da tumaËi Obamine misli - kad je odobravao Srbiji da o nezavisnosti Kosova moæe da ima miπqewe drugojaËije nego πto je ono SAD; da Ratko MladiÊ nije smetwa Srbiji da ue u EU - odmah je Holandija otkrila wegovu intimnu misao - niti je wegov glas bio stvaran kad je Srbiji i RS, „prodavao” Dejton kao osnovu unitarne BiH. Bajden je svojim stvarnim glasom, meutim, govorio jedino kad je u Priπtini uzviknuo da je Kosovo „nepovratno” nezavisno i kad god je liËno „navijao” da BiH „mora” da postane unitarna dræava da bi uπla u EU. Sve u svemu, Bajdenov nastup na Balkanu bio je jedan nesretna meπavina Obaminih ideja, s jedne i „govora mræwe” prema Srbima koji dolazi od nastojawa Klintonovih „kadrova” iz Stejt departmana da povampirewem wegove politike iz devedesetih kompromituju Obamu iz 2009. S tim, pak, u vezi zaista Ëudi da Obama u svom govoru u Kairu nije pomenuo da su SAD na Kosovu i BiH bez ikakve rezerve u potpunosti, na raËun Srba, ostvarivale pro-islamsku politiku u devedesetim. Ovaj znaËajan podatak za wegovu verziju pro-islamske politike Obama nije dodirnuo, ali su to u nekolko mahova uËinili SAD komentatori wegovog nastupa u Kairu. I pitali se: zaπto je on propustio tako vaæan argumenat? Moæda je to bio Obamin jedan nemuπti naËin da sebe ogradi od belaËke Klintonove antisrpske politike devedesetih, a koja je u osnovi bila neiskrena i prema muslimanima, Ëak i kad je wima bila „naklowena”. »uvajte se Danajaca i kad poklone nose! N. QotiÊ

3


NUKLEARNO ORUÆJE I NOVI SVETSKI POREDAK Vest da je Severna Koreja isprobala nuklearni ureaj ponovo je izoπtrila interesovawe za ulogu nuklearnog oruæja u svetskim procesima. Upravo nuklearno oruæje u savremenim uslovima postaje, maltene, glavna smetwa za globalistiËke snage na Ëelu sa Sjediwenim Dræavama u wihovoj teæwi ka jednopolarnom svetskom poretku, preciznije reËeno - ka dominaciji. SAD su ozbiqno superiornije u odnosu na Rusiju u koliËini i kvalitetu nuklearnog potencijala. 5200 nuklearnih bojevih glava u arsenalima SAD sasvim je dovoqno za uniπtewe ne samo svake dræave, nego i Ëitave civilizacije.

zemqa (podsetimo da ona poseduje nuklearno oruæje) zaglibila u haos i proces raspada. Stranim specijalnim sluæbama nije teπko da organizuju krau i primenu nuklearnog projektila protiv Kine ili Indije.

Meutim, novim gazdama sveta niËem ne sluæe ni ogromne teritorije, makar one bile i bogate prirodnim resursima, ako su zagaene radijacijom. I πto je znaËajnije - one mogu dobiti uzvratni nuklearni udar - ograniËeni, ali dovoqan za onemoguÊavawe wihovih planova. Prema tome, uz nuklearnu avanturu moæe se dobiti i efekat suprotan oËekivanom.

Paralelno uz to odvija se joπ jedan proces tragawe Kine za strateπkim saveznikom i reakcija SAD na to tragawe.

Vaπington je svestan te okolnosti. U suπtini, zaπto je potrebno takvo oruæje koje postaje smetwa za ostvarivawe starodavnaπwe maπte o svetskoj dominaciji? Otuda zakquËak: neophodno je razoruæati potencijalnog protivnika Ëak i po cenu sopstvenog odustajawa od nuklearnog oruæja. Ako, na primer, Rusija i Kina ostanu bez nuklearnog oruæja kao faktora zadræavawa ne samo od nuklearnog napada, nego i sveobuhvatne agresije uz primenu konvencionalnih sredstava za nanoπewe poraza (za to Moskva i Peking imaju πirok arsenal taktiËkih nuklearnih projektila), oni ostaju praktiËno nezaπtiÊeni, Rusija u prvom redu. I tako svetsko javno mnewe poËiwe da se „bakÊe” nuklearnom problematikom. U SAD zvaniËne vlasti i eksperti plaπe svoje stanovniπtvo moguÊim nuklearnim teroristiËkim aktom („prqavom” bombom), Evropu i Bliski Istok - iranskim nuklearnim programom, Kinu i Indiju - pakistanskom bombom u rukama islamista. Nakon isprobavawa nuklearnog ureaja u Severnoj Koreji u panici su i Japanci. Okupqa se Savet bezbednosti OUN, politehnolozi najavquju moguÊnost treÊeg svetskog rata sa obilatom primenom nuklearnog oruæja. Prilikom ozbiqnog razmatrawa svake od gore navedene «„opasnosti” postaje oËigledno da je to suπta glupost. Severna Koreja nije isprobala bojevu glavu, veÊ samo nuklearni ureaj, a to je velika razlika. I uopπte uzev, ko Êe sa kim ratovati u geopolitiËkom svetskom nuklearnom ratu? Kini i Rusiji ovakva avantura apsolutno nije potrebna. Miπqewa sam da Britanija, Francuska i Izrael pogotovo veÊ ne istupaju protiv SAD na strani Pjongjanga. A nuklearna provokacija sasvim je moguÊa. Za tu ulogu je najpogodniji Pakistan. Upravo su tamo Amerikanci «„izdemokratizovali” situaciju da se ta

4

Uz to su talibani, to Ëedo CIA SAD i pakistanske meuresorske obaveπtajne sluæbe, poËeli delovati nekako Ëudno: umesto da ratuju protiv „velikog πejtana” - glavnog neprijateqa muslimana za osloboewe svoje avganistanske otaxbine, oni su iznenada upali na pakistansku teritoriju, diæuÊi u vazduh i ubijajuÊi svoje jednoverce.

Amerikanci ne æele da ustupe Kini palmu svetskog prvenstva. A Kinezi pak uporno ka tome grabe. ShvatajuÊi lukavstvo i snagu Amerike, Peking sebi traæi saveznike. Rusija za tu ulogu ne godi wena aktuelna politiËka elita gleda ne na istok, veÊ na zapad. Odnosi sa Kinom katkada izgledaju kao pokuπaj da se pojaËaju svoje pozicije na Zapadu, da se preplaπi zapadni svet moguÊim zbliæavawem sa Podnebesnom. A i slabqewe pozicija Rusije (naroËito u odbrambenoj sferi) Ëini je sve mawe privlaËnom za Peking. Kina je, sudeÊi po svemu, izabrala Japan za saveznika. Spajawe visokih japanskih tehnologija sa dinamikom kineskog razvoja, vojnom snagom i mnogobrojnim stanovniπtvom otkriva neviene perspektive za stvarawe najmoÊnijeg pola planete. Doπlo je i do prve u istoriji bilateralnih odnosa posete japanskog imperatora Pekingu, a redovni su postali susreti rukovodilaca vlada, resora, ukquËujuÊi i vojne. U januaru 2009. godine SAD su pribegle koraku bez presedana. Z. Bæeæinski i H. Kisinxer ponudili su Kini alijansu sa Amerikom. Za sada Kinezi promiπqaju, ali Êe izbor biti uËiwen pre ili kasnije. Pristati na savez sa Vaπingtonom, rizikujuÊi da Êe biti izigrani, ili odigrati sa Japanom svoju igru porotiv Amerike? Nije jasno kako Êe se ponaπati Japan u trouglu Vaπington - Peking Tokio. U takvim uslovima Peking se baπ ne bi odrekao od svog nuklearnog potencijala. ©to se Rusije tiËe, u wenu nedavno usvojenu Strategiju nacionalne bezbednosti je uneta odrednica o teæwi ka potpunom uniπtewu nuklearnog oruæja. A Strateπke nuklearne snage danas su jedino najefikasnije sredstvo za situirawe naπe nacionalne bezbednosti. Prema tome, nuklearno oruæje ponovo postaje sredstvo za postizawe svetske dominacije. Samo proces sa obrnutim znaËewem: nekada gomilawe arsenala, a sada - wihova likvidacija. <rs.fondsk.ru>, 7.6.2009.

Leonid IVA©OV

Iskra 1. juli 2009.


Branko Dragaπ: ©ta srpski narod treba da nauËi od Jevreja?

Srbi nemaju dræavnike ni vlast koja brine o narodnom interesu Zaπto nam se sve ovo deπava? Zaπto nema istinskih promena? Zaπto smo doæiveli tragediju? Ko je kriv? To su pitawa koja nas, gledano kroz istoriju, neprekidno muËe. Odgovor je uvek isti narod! Narod je za sve kriv. Narod nam ne vaqa. Narod je zatucan i primitivan. Narod je glup. Narod je pokvaren i podmukao. Narod je prevrtqiv i lew. Narod je zasluæio da mu sve sve to deπava. Narod je, bre, stoka. Narod je marva bez repa. Naπ narod je najgori narod na svetu. I treba da nam se to deπava. To su, otprilike, uvek ista tumaËewa. Uvek ista obrazloæewa i reπewa. Zapravo, kada se pokrene ova tema, onda se upravo ovako kuka i nariËe nad naπom nesreÊom i naπim narodom, ali se ne daju ni strateπka ni operativna reπewa. Uvek se priËa o problemu, dok se reπewa ne navode. Ne navode se jer se i ne znaju. Mnogo je lakπe okriviti narod i pquvati po tom istom unesreÊenom narodu. Da li je naπ narod najgori narod na svetu? Da li su Srbi stoka? Da li su Srbi marva bez repa? Rajetina? Da li se samo kanxijom mogu uterati u torove? Da li smo divqaci koji niπta ne poπtuju i koji i Boga psuju i vreaju? Da li smo spremni da prodamo veru za veËeru? Da li je baπ sve to tako? Pre nego πto odgovorim na sva ova pitawa, hteo bih da napravim jednu kratku istorijsku analogiju. PodsetiÊu na ono πto se Ëesto zaboravqa. IzneÊu samo ono πto je veÊ napisano u drevnim kwigama. Dakle, pogledajmo kako se ponaπao jedan drugi narod u trenucima svog iskuπavawa. ReË je o jevrejskom narodu. O Jevrejima i wihovoj sudbini. O Jevrejima koji su najorganizovaniji narod kroz istoriju, koji su opstali i traju, uprkos svim stradawima, i koji su svetu podarili Ëak dve religije. ReË je o Jevrejima od kojih moramo da uËimo kako se brani vera i tradicija i kako se organizuje narod da istorijski traje. IzuËavajuÊi istoriju Jevreja, shvatio sam da je to narod kome treba da se divimo, koga treba da visoko poπtujemo i od koga moramo neprekidno da uËimo. Danaπwi pokuπaji srpske malograanske inteligencije, onih koji decenijama presipaju πupqe reËi u prazne govore o troπku poreskih obveznika, da optuæe za sve Jevreje i da traæe wihovo odstrawivawe, samo je opasan salonski egzibicionizam qudi koji parazitiraju u svakoj vlasti i koji, zbog odsustva morala i znawa, ubijajuÊi dosadu, pokuπavaju da budu interesantni na slavama i veËerinkama. Uzmite Bibliju. Tamo je veÊ sve zapisano. Samo nema ko da ponovo Ëita napisane drevne kwige. Nema ko da uËi iz tih mudrih kwiga. Pronaite - Drugu kwigu Mojsijevu. Koja se zove Izlazak. I koja poËiwe imenima sinova Izraiqevih. Kojih beπe od bedara Jakovqevih sedamdeset duπa, uzimajuÊi u obzir i Josifa koji je veÊ bio u Egiptu. Jakov je shvatio da je jedini naËin da wegovo jevrejsko pleme opstane - ulazak u moÊni i bogati Egipat. Wegovo pleme nije moglo da

Iskra 1. juli 2009.

opstane u hananskoj ravnici, jer su brojnija i moÊnija stoËarska plemena pretila da ih uniπte. Jakov je smislio strategiju spasa svoga plemena. Jakov je napravio plan ulaska. Jakov je svu svoju mudrost preneo na Josifa. Jakov mu je dao softver koji Êe da pomogne spasu wegove porodice. Ulazak u Egipat je genijalna ideja genijalnog Ëoveka. Ulazak u Egipat je vizionarski plan jednoga Ëoveka koji je preuzeo svu odgovornost opstanka porodice na sebe. Josif je samo sjajan glumac u odliËno napisanom i izreæiranom filmu. Ulazak u Egipat je spasao Jevreje. Kako piπe u predawu - i sinovi Izraiqevi narodiπe se i umnoæiπe se, i napredovaπe i osiliπe se veoma, da ih se zemqa napuni. A videvπi to, egipatski faraoni, uplaπeni da sinovi Izraiqa ne postanu brojniji i moÊniji od egipatskog naroda, poËeπe da grade velike graevine i staviπe Jevreje u ropstvo i narediπe da se istrebquju muπka jevrejska deca. I onda sledi povest o Mojsiju. PriËa o onome koji je iz vode izvaen. I koji je hteo neπto da promeni i da pomogne braÊi svojoj. Jer je Mojsije video da su oni æiveli u velikoj nevoqi. I hteo je da ih izbavi... Nije mogao da trpi zlo. I prvi se odupreo zlu. Prvi je ustao u zaπtitu naroda. Prvi je odbranio jednoga Jevrejina, koga je gospodar krvniËki tukao, pa ga je Mojsije ubio. I zakopao ga u pesak. I greh naËinio. Uveren da ga niko nije video. Ali, sutradan, vide on da se dva Jevrejina svaaju i reËe onome πto je bio u krivu: zaπto bijeπ bliæweg svojeg? A ovaj ga srdito prekori: ko si ti da nama sudiπ? I reËe: hoÊeπ li da me ubijeπ kao πto si ubio EgipÊanina? ©ta nam ovo govori? Onaj koji se ærtvovao za nekoga, postao je ucewen. Ucewuju ga oni kojima je pomogao. Istina se ne moæe sakriti. Ni traËevi, niti zavist. Mojsije se nije mogao uzdiÊi na ubistvu. Narod to nije prihvatao. Jer onaj koji jednom ubije, vraÊa se na mesto zloËina. Kada je faraon doznao πta je poËiweno, Mojsije je morao da beæi iz zemqe. Wegov narod ga je izdao i prijavio. Mojsije je postao prvi politiËki begunac u istoriji qudskog roda. Nakon wegovog odlaska, jevrejski narod je pao u joπ veÊe ropstvo i bedu. I roptao je narod i vikali su iz sve glasa ne bi li ih Bog Ëuo. I Bog Ëu wihove molbe i odredi Mojsija da ih izvede iz ropstva. I tako Mojsije dobi Boæije proviewe. I vrlo praktiËne savete πta treba da uradi. I savet kako da uradi prvu πpekulaciju. Naime, Bog reËe Mojsiju da Êe uËiniti da narod jevrejski pronae qubav u srcima Misiraca. A kada pou, neÊe poÊi praznih ruku. PoduËio ih je da æene zaiskaju od suseda i domaÊica svojih srebrnog i zlatnog nakita na zajam, pa Êe tako opleniti Egipat. Bila je to vrhunska prevara. Koja je proπla. Posle svih Ëuda

5


Srbi nemaju... koje je Mojsije uËinio da bi primorao faraona da pusti wegov narod iz ropstva, Ëuda koja su se ponavqala i uveliËavala ne zbog toga πto faraon nije hteo to da uËini, jer bi mu Bog stalno, mimo wegove voqe, oËvrsnuo srce, veÊ zbog toga da bi oËvrsnula vera u izabranom narodu, posle, dakle, svih tih Ëudesa jevrejski narod je, ipak, poπao za Mojsijem u svoj konaËni izlazak iz ropstva. »uda su presudila. Mojsije se tako nametnuo za lidera. Da nije pravio Ëuda smatrali bi ga politiËkim prevarantom. I Jevreji su krenuli u slobodu. Naravno, zajmili su zlato i srebro. Istorijska kalkulacija je bila fantastiËna. Jevreji su u Egiptu ostali 430 godina. Uπlo ih je samo 70, dok je izaπlo πeststotina hiqada peπaka, samih qudi, osim dece. I drugih qudi mnogo krenu. ZnaËi, ako saberemo muπkarce, æene i decu sigurno je izaπlo iz Egipta dva miliona qudi. Bila je to velika Jakovqeva strateπka pobeda. Ne samo da je spasio svoju porodicu i pleme, nego je u egipatskom ropstvu narastao do naroda. I pooπe Jevreji u zemqu gde teËe med i mleko. Narodu je tako obeÊano. To im je Mojsije nudio. Motiv izlaska je bio obezbeen. Veπtim politiËkim parolama o svetloj buduÊnosti narod je zaveden. Na put su krenuli sa presnim pogaËama, jer testo ne beπe ukislo, poπto ih je Mojsije zbrzao, πireÊi paniku da sledi odmazada faraona. Nije smeo niπta da rizikuje i da okleva, da se narod ne bi predomislio. I tako nastade obiËaj da se za pashu peku presne pogaËe. I joπ neπto vaæno, kada je faraon pustio narod, Mojsije ga ne povede putem ka zemqi Filistejskoj, mada je put bio znatno kraÊi, nego putem preko pustiwe ka crvenom moru. Razlog beπe vrlo jednostavan, mudri Mojsije se plaπio da se narod ne pokaje kada vidi rat i ne vrati nazad u ropstvo. Ta opasnost je stalno postojala. Zbog toga on ponese svete kosti Josifove da bi duhovno ojaËao voqu naroda. Uprkos svemu, narod se brzo razoËara. Kada im se kod crvenog mora pribliæi faraon sa svojom vojskom, narod se uplaπi i stadoπe prokliwati Mojsija: zar ne beπe grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustiwi? ©ta uËini te nas izvede iz Misira? Nismo li ti u Misiru govorili, proi nas se, ËoveËe, neka sluæimo Misircima? Boqe bi nam bilo da sluæimo Misircima, nego da izginemo u pustiwi. I Mojsije podiæe more i provede narod. Narod se poboja Boga i poverova Gospodu i Mojsiju, sluzi wegovu. I pooπe u pustiwu. I tri dana iπavπi ne naoπe vode. Tada stade narod vikati na Mojsija: πta Êemo piti? I Mojsije ih napoji. I nastaviπe daqe. Petnaestog dana drugog meseca poπto izioπe stade narod ponovo da grdi Mojsija. U sav glas su vikali: Kamo sreÊe da smo pomrli od ruke Gospodwe u zemqi Misirskoj, kada sjeasmo kod lonca sa mesom i jeasmo hqeba izobila, nego πto nas izvedoste u ovu pustiwu da pomorite sav ovaj narod glau. Mojsije beπe sluen. A Gospod reËe Mojsiju: evo uËiniÊu da vam daædi iz neba hqeba, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko mu treba na dan, da ga okuπam hoÊe li hodati po mome zakonu ili neÊe.

6

I pustiwa ujutru bi puna hlebnih pogaËa. Svaki dan je narod kupio hleb koliko mu treba. Neko viπe, neko mawe. A Mojsije reËe da niko ne ostavqa niπta za sutra. Ali narod ne posluπa. Nego neki ostaviπe hleb za sutra, te se on ucrva i usmrdi. Mojsije se rasrdi na narod. I naredi da se πest dana kupi, a da sedmog dana ne smeju da kupe. Narod ne posluπa i neki izaoπe i sedmog dana da kupe, ali niπta ne naoπe. Tada Gospod reËe Mojsiju: dokle Êete se protiviti zapovjestima mojim i zakonima mojim? I pooπe daqe. I ponovo oæedniπe. A narod stade da se svaa sa Mojsijom. Daj nam vode da pijemo! A Mojsije im reËe: πto se svaate sa mnom? ©to kuπate Gospoda? Ali narod beπe æedan te vikaπe na Mojsija i govoraπe: zaπto si nas izveo iz Misira da nas i sinove naπe i stoku naπu pomoriπ æeu? A Mojsije zavapi Gospodu. ©ta Êu Ëiniti sa ovijem narodom? Joπ malo pa Êe me zasuti kamewem. I udari πtapom o stenu i poteËe voda. I narod se napi. Tako dooπe u pustiwu Sinajsku. A Mojsije ode na goru Bogu. Kad se vrati saopπti im zavet da su oni Boæije blago mimo sve narode. BiÊe carstvo sveπteniËko i narod svet. I Bog ima na gori ispisa zakone na kamenim ploËama. Ali Mojsije osta na gori Ëetrdeset dana. A narod, videvπi da Mojsija nema, okrenu lea Gospodu i rekoπe Aronu da mu naËini bogove koji Êe iÊi pred narodom, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemqe Misirske ne znamo πta bi. I sakupiπe zlato. I saliπe kalupe. I naËiniπe zlatno tele. I poËeπe da mu se klawaju. A Gospod reËe Mojsiju: idi sii, jer se pokvari tvoj narod. I Mojsije sie i razbije pisane ploËe pod gorom. Pa uze zlatno tele i spali ga ogwem i satra ga u prah. I reËe Mojsije Aronu: πta ti je uËinio ovaj narod, te ga uvali u toliki grijeh? A Aron mu reËe: nemoj se gweviti, gospodaru, ti znaπ ovaj narod je brz na zlo. Mojsije ustade i reËe: k meni ko je Gospodwi! I reËe im da uzmu maË i pobiju sve one neverne. I uËiniπe sinovi Levijevi i pobiπe u jednom danu tri hiqade braÊe i prijateqa. Jer Mojsije reËe: posvetite danas ruke svoje Gospodu. I dobiπe oprost grijeha. I nove ploËe zakona. A Gospod reËe Mojsiju: idi sada vodi svoj narod. Ja neÊu iÊi zato πto je narod tvrdovrat pa bih ga mogao satrati putem. Tako kaæe predawe. Zaπto nam je potrebno ovo podseÊawe na predawe? Zaboravqamo brzo i ne æelimo da uËimo. Naveo sam primer Jevreja da bih pokazao da se narod svuda isto ponaπa. Narod rae ostaje u sigurnom ropstvu, nego u nesigurnoj slobodi. Narod je sklon zavoewu. Narodu morate ponuditi zemqu u kojoj teËe med i mleko da bi ih motivisali i pokrenuli. Narod voli laæna obeÊawa. Narod nije spreman da se ærtvuje. Narod interesuje πta Êe jesti i πta Êe piti. Narod se brzo kvari. Narod je tvrdovrat. Narod se teπko disciplinuje i ne poπtuje pravila igre. Uvek ima neko koji preko hleba traæi pogaËe. Ali, takav je narod. Bilo da se radi o jevrejskom ili srpskom narodu. Narod je svuda isti i ne treba kriviti narode. Srpski Kraj na str. 8/2) (K

Iskra 1. juli 2009.


TADI∆: SRBIJICU PODELITI NA REGIONE Velikaπi, proklete im duπe, Na komate razdrobiπe carstvo... Wegoπ Kad god srpski politiËari naprave neki loπ, opasan, nerazuman i po dræavu πtetan potez, Ëovek mora da pokuπa da nae racionalno objaπwewe koji su uzroci tog Ëina. Postoji niz takvih moguÊih objaπwewa: a) ne razume o Ëemu se radi pa mu je neko to progurao ispod stola, b) nesposoban je, a æeqan vlasti pa u iznudici mora da daje koncesije kako bi saËuvao poloæaj, v) ucewen je neËim, g) okruæen je stranim πpijunima, d) ne misli dobro ovoj dræavi. Suπtina zakquËka koji bi svaki utilitarista s pravom ponudio jeste: potpuno je nebitno. U krajwem sluËaju, rezultat wegovih Ëinova je loπ: bez obzira na motive, on radi po dræavu πtetne stvari. Evo posledweg primera. Tek dve i po godine nakon posledwih ustavnih promena, vladajuÊa stranka ponovo hoÊe da mewa Ustav Srbije. Nema veze πto privreda propada, πto je ekonomski sistem potpuno neodræiv, a druπtvo se navuklo na kredite i zaduæivawe kao na dop. Predsednik TadiÊ nekako misli da je sad najvaænije da on promeni ustav i niz sistemskih zakona kako bi time teritorijalno preuredio dræavu i Ëitav partijski sistem. U okviru tog ingenioznog paketa povampirila se jedna izuzetno opasna ideja. Ako ste primetili kako predsednik zamiπqa buduÊu Srbiju (u kojoj se po tim projekcijama Kosmet naravno i ne pomiwe), shvatili ste da se pomiwu nekih πest do sedam „regiona”, kako bi se time navodno spreËila „asimetriËna decentralizacija Srbije”. ©to Êe reÊi da TadiÊ, pokuπavajuÊi da spreËi staturano odvajawe Vojvodine, hoÊe da omoguÊi da se svi u buduÊnosti ponaπaju kao »anak i PajtiÊ. Odnosno, da se ne bi Vojvodina odvajala, treba rasturiti ono od Ëega bi mogla da se odvoji - celu Srbiju. Kako? Pa tako πto se ovde ne radi o regionalizaciji nego o klasiËnoj, postepenoj federalizaciji Srbije, koja Êe na kraju da dovede do wenog raspada kao odræive celine. Ideju regionalizacije kod nas je razradio i zastupao akademik Miodrag JoviËiÊ. Wegova ideja izneta u kwizi Regionalna dræava (1996), bila je da se stvarawem trinaest regiona reπe kako etniËki, tako i administrativno razvojni problemi. On je predviao da Crna Gora bude jedan region, da se Kosmet podeli u dva, Vojvodina u tri prirodne celine (Srem, BaËku, Banat) itd. OËuvalo bi se jedinstvo vlasti i ustavno-pravnog poretka, a administrirawe konkretnih stvari u skladu sa evropskim naËelom supsidijarnosti prenelo na niæi nivo, posebno na regione, zamiπqene po italijanskom i πpanskom modelu. Ovu ideju devedesetih je podræavao tada dosledni, ali ne

Iskra 1. juli 2009.

preterano uticajni DSS. Stvari se meutim mewaju nakon 2000. Godina nakon promena obeleæena je πirokim raspravama o buduÊem ustavnom preureeweu SRJ i posebno Srbije. Tada smo se nadali da Êe DOS u skladu sa ranijim obeÊawima kompletne reforme zapoËeti kao πto je i red novim ustavom. U tom ciqu svoje predloge izneli su Beogradski centar za qudska prava, profesor Pavle NikoliÊ, forum Juris itd. Zanimqivo je da su gotovo svi ovi predlozi donosili neku vrstu veoma radikalne regionalizacije. InaËe, dve godine kasnije CLDS je objavio veoma zanimqivu studiju o regionalizaciji u Srbiji (SimiÊ, RadoviÊ, MijatoviÊ, VaciÊ). Krajwe zanimqiv je predlog ustava Srbije koji je izneo Beogradski centar za qudska prava (Basta-Flajner, –eriÊ, PopoviÊ, SamarxiÊ i RadoviÊ). Ovde se osim opπtina, okruga, i oblasti uvode autonomne pokrajine i to wih πest: Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija, JugoistoËna Srbija, Kosovo i Metohija i ©umadija i Podunavqe. Za sve AP predvia se veoma πirok stepen autonomije ukquËujuÊi i donoπewe „konstitutivnog akta”. U skladu sa ovim je i uvoewe dvodomne skupπtine gde bi drugi dom bio Senat koji Ëine predstavnici AP, oblasti i okruga. Ne sme se zaboraviti da je u to vreme joπ uvek Kosmet doæivqavan kao trenutno odvojeni deo Srbije i da je veÊina ovih reπewa nastojala da obezbedi mehanizam preko koga bi se Kosmet mogao reintegrisati u ustavno-pravni sistem Srbije. U tom smislu bi se i neka radikalnija reπewa mogle smatrati ustupkom namewenim Albancima sa Kosmeta. Ovu koncepciju sa mawim brojem regiona, kao i predlog o odreewu dræave kao graanske usvaja i DSS i time JoviËiÊev predlog naæalost odlazi u zaborav. Na brzinu sklepano ustavno reπewe iz 2006 u Ëlanu 182 navodi AP Vojvodinu i AP Kosmet i ostavqa moguÊnost da se nanadno osnivaju druge. BuduÊi da se pitawe Kosmeta ostavqa za kasnije, samo se za Vojvodinu daju preciznije odredbe ukquËujuÊi i stav 4 Ëlana 184 koji odreuje da joj buxet mora iznostiti najmawe 7% od buxeta dræave. Novo pokretawe ideje o regionalizaciji pojavquje se u znaËajno izmewenim okolnostima. Nema viπe Crne Gore a izgleda da niko viπe u Srbiji ni ne pomiπqa na bilo kakvu reintegraciju Kosmeta. BuduÊi ministar inostranih poslova je nedavno u Parizu objasnio da u pogledu Kosova u Srbiji vlada meko prizemqewe ili adaptacija na

7


TadiÊ: Srbijicu...

Srbi nemaju... (sa str. 6/2)

wegovu nezavisnost.

narod je najmawe od svih naroda poËinio greh prema drugim narodima. Najviπe smo poËinili greh sami prema sebi. I nismo mi najgori narod na svetu. Najgore na svetu imamo voe naroda. Danas se kaæe politiËare koji predvode narod.

Predsednik TadiÊ ovo pitawe pokreÊe za preureewe onoga πto je od Srbije zasad preostalo. Kako su mediji preneli, on nastoji da podeli Srbiju na πest ili sedam regiona, da svaki od wih dobije svoju skupπtinu i da se na nivou republike formira drugi dom koji bi bio dom takvih regiona. Ovo je po meni direktan uvod u daqi i konaËni raspad Srbije. Dakle predloæena reπewa lepo pokazuju da se ne radi kao u Italiji o administrativnoj regionalizaciji, veÊ o federalizaciji i stvarawu πest novih kvazi ili protodræava na teritoriji Srbije. Dok on priËa, stvarna vlast u ovoj zemqi (onaj ko dræi kasu), G17, radi. Ovi su poËeli da skupqaju lokalne subaπe i da ih ohrabruju da πto viπe moÊi traæe za sebe. Tako da imate veËitog StevanoviÊa u Kragujevcu, Ugqanina u Novom Pazaru, Boπka NiËiÊa u ZajeËaru itd. Treba videti Ëime se bavi perspektivan NVO Milenijum iz Niπa, ili lokalna Reformska stranka, sa Ëime se sve viπe slaæu i lokalni DS lideri poput Boπka RistiÊa itd. E, sad zamislite kako Êe u Srbiji, koju svi okolo inaËe tretiraju kao leπinu, izgledati regionalni parlamenti kad ove paπe zajaπu u svojim nahijama, a kako Êe tek izgledati zakonodavni sistem sa Domom regiona u kome Êe biti wihovi qudi. Da i ne podseÊam na to πta u doba sve veÊeg zaduæivawa znaËe troπkovi za joπ pet regionalnih skupπtina. Zanimqivo, takve ideje o buduÊnosti Srbije procurele su i sa nedavnog sastanka jedne uticajne globalne nevladine organizacije koja se naziva Bilderberg grupa gde je Xozef Bajden svratio po instrukcije pre posete Balkanu. I oni smatraju da je za nas najboqa neka vrsta radikalne regionalizacije ili federalizacije, gde bi na primer jedan region dobio izraziti romski karakter, drugi muslimanski, treÊi rumunski itd. A za Srbe? Koje Srbe? To je ionako vrsta pred izumirawem. Ovde Êe biti graani i graanke koji Êe polako prelaziti u neke druge narode (kao πto se to veÊ deπavalo i deπava u okolnim zemqama), a o jednoj takvoj naciji Êe ostati svedoËanstva u nekim kwigama. Jeste Ëitali Hazarski reËnik? Ne verujete?

Suπtina podseÊawa na predawe je bila upravo u tome da pokaæemo kakav je jevrejski narod. I da se podsetimo da je on isti kao bilo koji drugi narod na svetu. Ali ono πto razlikuje narode su wihove elite. Jevreji su imali mudre voe naroda koji su promiπqali nekoliko stotina godina unapred i zato su uspeli da opstanu. Jevreji su pokazali da je vaæno, za opstanak jednog naroda, strateπko planirawe i mudrost onih koji predvode narod. Kada neko ima Jakovqevu pamet, Josifovu mudrost i Mojsijevu pragmatiËnost i kada su svi oni posveÊeni da sluæe interesima svoga naroda, onda taj narod traje. I ne samo to, nego postaje sveπteniËki i izabrani narod koji civilizaciji donosi dve religije. I danas ih zovu upravqaËima sveta. Naæalost, srpski narod nema takve misaone voe. Ako iskquËimo Stefana Nemawu, koji je naπ Jakov, onda moæemo da kaæemo da naπa nesreÊa upravo poËiva na Ëiwenici da nemamo neophodno potrebnu mudrost da bi veËno trajali. Dræavna m u d ro s t j e o n o π t o n am n e d o s t a j e k a o n a ro d u . Miloπ ObrenoviÊ je ima trgovaËku lukavost i smisao za πpekulaciju. Danaπwi politiËari nemaju ni to. Danaπwi politiËari nemaju niπta vaqano πto ih predodreuje da vode narod. Srbi nemaju dræavnike. Na vlasti su gomila oloπa koji prodaju nacionalne interese zbog svojih liËne sujete. Nema dræavne vizije i strategije. Nema posveÊewa i ærtvovawa. Na vlasti su kokoπari, jajare, secikese, poltroni, psihopate, ilkoπi, foliranti, japijevci, πibicari, narcisoidni manijaci, seksualni perverzwaci, mekuπci, paraziti i gomila neznalica i lewivaca. Srpski narod je upao u nesreÊu zbog takvih qudi na vlasti. I ne moæe se izbaviti iz propadawa dok takvi upravqaju narodom. Mora, dakle, da se formira nova srpska elita. Moramo da dobijemo mudre, hrabre, promiπqene, poπtene, vredne i skromne qude na vlasti. Moramo da dobijemo srpsku elitu koja Êe sluæiti svome narodu . Srpsku elitu koja ima nacionalnu viziju i misiju. Srpsku elitu koja Êe biti kosmopolitska. Moderna i napredna. Koja Êe uspeti da spoji tradiciju, veru, nacionalnu osobenost u strategiju nacionalnog preporoda.

U Tutinu Mustafa CeriÊ, u LovÊencu Filip VujanoviÊ, u Krajini rumunska pravoslavna crkva koja nekanonski, suprotno naËelu pomesnosti hoÊe da preuzima crkve i da rumunizuje Vlahe, u Niπu bulevar dobija ime ©abana BajramoviÊa (a ne seÊam se da je npr. Toma ZdravkoviÊ negde dobio svoju ulicu)... I sve to uz direktnu podrπku naπih vlasti. Alal vera predsedniËe!

Kako se stvara srpska elita? Kako da dobijemo naπe Avrame, Isake, Jakove, Josife i Mojsije? Dekretom se ne mogu stvoriti. Niti politiËkom naredbom. Niti politiËkom nagodbom. Srpska elita, gospodo drugovi, se stvara odozdo. U korenu naπega naroda. Na træiπtu. U konkurenciji znawa, rada, pameti i mudrosti. Srpska elita stvara vitezove promena. Samuraje reformi. Mudrace koji za sebe mogu da kaæu: ja sam onaj πto jest.

<in4s.net> 31.5.2009. Podvukla Iskra) (P

Tabloid 181, 1.6.2009. (Podvukla - Iskra)

8

DR MI©A –URKOVI∆

Branko Dragaπ

Iskra 1. juli 2009.


Kuda ide Srbija?

DOÆIVELI SMO DEMOGRAFSKI SLOM! Prof. dr Svetozar Livada o stawu u zemqi i znaËaju nacionalnog programa kojeg Srbija nema Srbiji je politiËka, ekonomska i intelektualna kolonija. Naπa niska svest, podaniËki mentalitet divi se kolonizatorima! Srbija je nesamostalna u kreaciji vlastitog æivota. GubeÊi dragoceno vreme doæivqava entropiju na svim prostorima - kaæe dr Svetozar Livada Dugo vremena je Srbija u ozbiqnoj krizi, i naæalost, nema intelekualnu elitu kao odreenu druπtvenu grupu, koja bi je vodila. Verovati da ona postoji, velika je zabluda. Niko je i ne stvara. Srbija je pravno nedovrπena dræava, a pravnost odreuje svaku dræavu. Nema Ëak ni katastar, jer sve je vrlo isparcelisano. Nema jasnu podelu na urbani i poqoprivredni prostor. Ako tako mogu da se izrazim, straπno hazardira, na ogromnu πtetu buduÊih generacija. Vlada kakofonija u sveukupnom druπtvenom æivotu, vodi se nejasna dræavna politika, uz to, potpuno je odvojena od socijalne. A socijalna politike je drugi pol ekonomije razvoja. Gubqewem vremena dovode se u pitawe sve vrednosti dræave. Srbija je doæivela demografski slom! U nekim prostorima sa niskom natalitetom ima sekularne trendove, a danas joj je ispis u nekim sredinama, otkazivawa dræavqanstva, veÊi od prirodnog priraπtaja. Bez ikakve je koncepcije demografske politike. To je porazno! DugoroËno gledano, za duboki je nespokoj, jer Êe Srbi u sopstvenoj dræavi biti uskoro nacionalna mawina. Ako se ovaj trend nastavi, to Srbiju Ëeka za tri decenije - kaæe ugledni srpski i evropski intelektualac, erudita dr Svetozar Livada socijolog, filozof, a sada i borac za prava Srba u Hrvatskoj

Upozoravate da je u Srbiji sistematski uniπtavan skoro svaki druπtveni segment, od agrara, do politike, kulture, medija ... - Skrenuo bih paæwu da je u Srbiji urbanizacija - postala prava poπast. Pitate kako? Trguje se u nedogled sa nekretninama, zemqiπtem, jer to je najunosnije. ©ta je sa seqakom?! Selom! Uniπten je treÊi staleæ, a bez wega dræava nema oslonca. Ono πto sam primetio u Srbiji jeste da ne teËe dijalog ni o jednom problemu, nego samo monolozi. Ti monolozi su toliko iskquËivi da svoje politiËke protivnike polemiËare, neki bi najradije ubili. Smatraju velikim neprijateqima one iz druge partije. Ni oko jednog problema nisu u stawu da priËaju istim glasom. Kada to kaæem, onda mislim na sve prostore gde æivimo. To nije shvatqivo, i mnogo govori o stepenu politiËke kulture. Ali i mnogo viπe od toga? Srbija je politiËka, ekonomska i intelektualna kolonija. Uz to se joπ divimo naπim kolonizatorima! To je naπa niska svest, podaniËki mentalitet. Srbija je nesamostalna u kreaciji vlastitog æivota. GubeÊi dragoceno vreme doæivqava entropiju na svim prostorima. Pojasnite!

Iskra 1. juli 2009.

- Kao univerzitetski profesor predavo sam demografiju, i joπ se bavim izuËavawem. Srbija je u proteklih desetak godina izgubila preko 350 hiqada qudi, najvredniji kontigent stanovniπtva, koji moæe da privreuje. Neko ode da ne bi sluæio vojsku, neko u potrazi za poslom, ili pronau sasvim drugu sredinu. Sretao sam u Parizu, ceo tim mladih qudi, koji su kreËili i Ëistili stanove u Francuskoj. Pitam ih πta su po zanimawu - svi su bili arhitekte. Inteligencija odlazi, ko ostaje? Primetio sam da je birokratija u Srbiji, kao u Hrvatskoj - polupismena, a hipertrofirana. Pri tom je satkana, obojena nepotizmom, komπijskim, rodbinskim, kumovskim vezama. Sve to, naravno, razara druπtvo. Srpsko druπtvo doæivelo je stawe raspoluÊenosti.

Tvrdite da je mræwa na naπim balkanskim prostorima - praiskonska. - Razorna je! Od pamtiveka! I u ovom nedavnom, nesreÊnom ratu, isto - πto nije moglo da se ubije, uniπtavano je. Mrzela se krava, zato πto je srpska. Pitam, svog ratnog druga, iz vremena partizana: „Kako te nije stid? Doπao si u dvoriπte svog saborca! Razaraπ mu imovinu! Odgovor, porazan, pun mræwe: „Pa on je Srbin, on je protiv Krista, komunista! Srbin kome je sve poharano, sluËajno nije bio komunista. ©ta hoÊu da kaæem? Razvio se jedan oblik izrazitog antikomunizma, i oko 60 novih pogrdnih pojmova pripisivali su Srbima. Srbiju i daqe pokuπavaju da komadaju. Problem Kosmeta, takozvana πiptarska nezavisnost, pa evo, mnogi poznavaoci prilika na Balkanu procewuju da je Vojvodina - sledeÊa! - Prema mom miπqewu Vojvodina i treba da ima neku vrstu autonomije. Kada pogledate antropoloπki, demografski, vi Êete videti da se konstitucijski recimo ©umadinac razlikuje od Vojvoanina. DrugaËiji su i obiËaji Vojvoana, kulturni miqe, imaju svoju osobenost koju treba uvaæavati. Nekada je Novi Sad smatran juænoslovenskom, srpskom Atinom. I on je to i bio. Meutim, niti cenralna vlast pitawe Vojvodine kao trbuha nekadaπwe Jugoslavije postavqa pravilno, niti Vojvodina svoj status. Niti dobro rade oni πto se zalaæu za separatizam, niti zvaniËna Srbija ozbiqno shvata kompletnu situaciju. Ali, separatizam u Vojvodini ne moæe proÊi. Znate, ponekad je narod mnogo pametniji od politiËke elite! Kada je reË o nezavisnom Kosmetu to je nelegalan, nelegitiman Ëin. On je presedan i verovatno Êe kad-tad biti neka vrsta optuæujuÊeg fenomena na raËun politike velikih svetskih sila. Ali, kako ovde u Srbiji „treÊi” uvek mogu arbitrirati, ne samo πto su moÊni, nego πto su zvaniËna Srbija pokazuje nemoÊ - vidimo πta se deπava. Nedavno je ugledni πvajcarski advokat

9


Doæievli smo... rekao da Srbija ima sjajnu πansu da tuæi neku od zemaqa. Koju? Neka odluËi! StvoriÊe presedan. I svako priznawe πiptarske nezavisnosti automatski Êe biti nelegitimno. Znamo πta je Kosmet za srpski narod, ali da podsetim, svi smo plaÊali da se Kosovo i Metohija podigne, da izae iz krajwe bede i nerazvijenosti. Srbija je, u tom smislu, decenijama posebno izdvajala ogromna sredstva. Poznajem svaku stopu Kosmeta, jer sam svojevremeno sa profesorom BarjaktareviÊem izuËavao fenomen porodiËne zadruge. Susretao sam kod ©iptara porodiËne zadruge u blizini –akovice koje su imale i po 117 Ëlanova. Dolazio sam na Kosmet i kao profesor. Postoji ona stara izreka - kada zaleenu guju staviπ u nedra da joj pomogneπ da oæivi - ujeπÊe te! Takav je sluËaj sa ©iptarima i wihovom odnosu prema naπem narodu i Srbiji uopπte. Mnogi ne znaju da sva inteligencija u svetskim razmerama, ona koja prva izraste, postaje nacionalistiËka. I onda, imamo stawe da od bandita nastaje partija, od partije - takva dræava. To se desilo na Kosmetu, naravno, opet uz pomoÊ „treÊeg”.

Ipak, napomiwete da vas ©iptari ne Ëude, dobro ih poznajete, ali da je zabriwavajuÊe kako se neki Srbi odnose prema tom problemu! -U tom kontekstu ispriËaÊu vam kako sam kao Srbin doæiveo, kada je Hrvatska priznala nezavisnost te samozvane dræave. Digao sam straπnu dreku u Hrvatskoj, i odmah tada doπao u Srbiju! To vam je plitkoglavo razmiπqawe - „πto je mom susjedu gore - meni Êe biti boqe”. Meutim, tragiËno je da ovde mnogi neÊe da shvate, da su za priznawe nezavisnosti glasali i srpski predstavnici u Hrvatskoj. Milorad Pupovac je Ëak bio predstavnik za analizu srpskog pitawa na Kosmetu. Pitao sam, koja bi normalna vlada u svetu takav gest prema svom ugroæenom narodu tolerisala, trpela, a evo Pupovca i sada Vlada te iste Srbije - podræava! Da li to zna naπ narod u matici? On je finansijski subvencionisan. Borim se protiv tog zla kao predsednik zajednice Srba u Hrvatskoj i to iz nuæde, samo da bih dokazao kako je uæasavajuÊe stawe srpskog korpusa. Mislim da su Srbi u Hrvatskoj u najtragiËnijem poloæaju u svojoj istoriji. Desetkovani su. U Hrvatskoj je sprovedeno najdrastiËnije, najperfidnije etniËko ËiπÊewe koje je ikada igde u istoriji zabeleæeno. Napadnuti su toponomastika, onomastika i katastar. Ako hoÊeπ definitivno da potreπ, uniπtiπ jedan narod, wegovu istoriju, korene uniπti mu toponime. I joπ je sporevedeni ruralocid i kulturocid. Uniπtena su pravoslavna grobqa, spaqene crkve. Obiπao sam 1200 poruπenih srpskih naseqa. Sve je zatrto, i skoro svi toponimi. Hrvatska naseqa koja su u ratu uniπtena, oko 300, sva su obnovqena. Neka su stasala u prave gradove. A nijedno srpsko naseqe nije obnovqeno, pa Ëak ni mesto gde je roen Nikola Tesla. Nije mu ni spomenik vraÊen, niti spomenik 18 Teslinih srodnika, koji su stradali u Drugom svetkom ratu. Neverovatno, imati takvog

10

velikana, i sejati apsurd mræwe, jer je bio Srbin. Naπ korus je masakriran. Obistinilo se ono Tumanovo, da Srba u Hrvatskoj ne sme biti viπe od tri odsto! To je Tuman u svom „BespuÊu” na 64. strani ostavio u amanet. Napisao je da je genocid korisna stvar za popravqawe povijesti! Srba sa Jugoslovenima, pre rata bilo je oko 700. 000, a sada ih je mawe od 200 .000, vratilo se 50.000, a veÊ je 15 hiqada umrlo. StatistiËki, demografski gledano, u ovom momentu je preko 500.000 Srba van Hrvatske, rasejani su po svim meridijanima. Ipak, najviπe ih je u Srbiji, i Republici Srpskoj.

Da li bi bilo drugaËije da Srbija ima jasno definisan svoj nacionalni program? - GledajuÊi kroz istorijsku prizmu, u doba kada su sve slovenske nacionalne zajednice imale svoje programe osloboewa od Turaka, i Srbija je imala svoj program. Pa taj panslavizam koji se tada πirio Srbijom u 19 veku, i kada Ëitate jednog Stojana NovakoviÊa, koji je napisao preko 50 kwiga, 400 nauËnih radova, bio tada ministar kulture, predsednik Srpske kraqevske akademije nauka, pa predsednik Vlade, reformator prosvete u tadaπwoj Srbiji. Kada Ëitate wegova dela, onda sagledavate celu tu koncepciju πkole Vuka, oslobodilaËke borbe, ustanka, objediwavawa, dakle, to je bio veÊ konceptualni nacionalni program Srba. Sadaπwi program, kojeg pomiwete, shvata se u pogreπnom smislu. Nacija se registruje, pod uticajem Zapada, kao neπto iskquËivo, nacionalistiËki, a ne kao dræva, kao zajednica. Nacionalni program mora se referirati kroz elementarne osnove, kroz πkolstvo, zdravstvo, teritorijalnu podelu, organizaciju naseqa, kroz privredu, kulturu. StiËem utisak da je Srbija od toga potuno odustala. Razlozi su brojni, a o mnogima sam priËao, meutim, ono πto je alarmantno u ovom sluËaju, jeste Ëiwnca da je Srbija izgubila stvaralaËku intelektualnu elitu. Poznajem ogroman broj srpskih intelektualaca. Oni su svi mawe viπe u zapeÊku, ako su u Srbiji, ili su prinueni da odu. »ak, stiËem utisak, da ovde znawe smeta i moæe doÊi glave Ëoveka. NiËim se ne moæe nadomestiti izgubqeno, ili negirano znawe, struËnost, podseÊam, kako je bio odliËno organizovan Institut za druπtvene nauke u Srbiji, gde je roena socioloπka πkola. UniπtavajuÊi svoje institucije, a time uniπtavamo osnovu za nacionalni program. Pri tom, najtragiËnije je πto se prenaglaπava verbalni patriotizam, a zapravo se zanemaruje druπtvo. »iwenica je i da biste nekoga æigosali, eliminisali, one πto spomiwu otaxbinu, domovinu, odmah je proglaπavan zaostalim, patrijarhalnim, zadrtim, prevazienim. Skrenuo bih paæwu na fenomen zaviËaja, o kojem niko ne razmiπqa. ZaviËaj je neponovqiv kao i æivot. Nosim iz svog zaviËaja prtqag i ma kud da odem on je sa mnom. To me je podstaklo da napiπem kwigu. Roen sam na Kordunu, i znam svaku stazu. To πto smo u ratovima spaqivali kuÊe, domove, gasili ogwiπta, samo govori o niskosti kulture i svesti o tome πta predstavqa za Ëoveka zaviËaj.

Kako Srbi u Hrvatskoj da traæe svoja prava, ko Êe ih πtititi, ako iza sebe nemaju jaku maticu?

Iskra 1. juli 2009.


- IspriËaÊu vam detaq koji govori o tome. Naime, Ëetiri godine sam branio Milana Kangrgu, poznatog filozofa, intelektualca u Hrvatskoj, koji je bio predmet sudskog postupka i bio optuæen „za klevetawe hrvatstva” zbog skretawa paæwe na kulturocid, koji je sistematski i bez milosti sprovoen u Hrvatskoj. Prvi sam se drznuo da opiπem, javno progovorim o organizovanom naËinu spaqivawa kwiga. Fotografisao sam kako su spaqivali naπe kwige. Doneo sam Kangrgi fotografije. Izgorelo je u prohujalom ratu preko 40 hiqada kompleta enciklopedija. Tuæili su ga i wegov protivnik bio je Dalibor BrozoviÊ,urednik sadaπwih Enciklopedija, potpisnik novosadskog jeziËnog sporazuma. BrozoviÊ kaæe: „Nije toËno da su kwige spaqene”. Navodno su, reËe, reæimski odbaËene. A on zna da su uniπtene, a kwiga - to je Ëovek. I nikom niπta! Ni od koga zaπtite! Kada bi se Hrvatska uredila na principima istinskih graanskih vrednosti, mi Srbi ne bismo prolazili kroz agoniju. Ako bi Srbija bila ureena kao stabilna, demokratska dræava, ne bismo se sami suoËavali sa problemima. Recimo, kako Srbija da pomogne naπim sunarodnicima u Hrvatskoj, da im se vrate stanovi. Na osnovu diplomatskog sporazuma, izmeu Srbije i Hrvatske, postoji stavka Ëlan 12. Stav 7. u kojem piπe da se stanarsko pravo mora vratiti. Ali, Srbija ne insistira na ispuwewu ovog sporazuma sa Hrvatskom. Kao dræava matica trebalo bi da preuzme ulogu odbrane srpskog integriteta za integraciju na ovim prostorima. Zbog svega toga Srbi u Hrvatskoj gube svoju intelektualnu elitu, πkolovane qude, bioloπki produktivne. Skoro smo istrebqeni.

Kuda ide Srbija sa takvim politiËarima? - Srbiju weni politiËari nikuda ne vode. PolitiËka elita, vladajuÊe strukture u zemqi nemaju jasan kocepat, dræavnu strategiju. Sa subkolonijalnom logikom i mentalitetom, oni hvale svoje kolonizatore, uz put, odbacujuÊi svaku domaÊu pamet. Umesto da okupe to pameti πto je u Srbiji preostalo da struËne rapsoloæive qude maksimalno angaæuju u svim domenima druπtvenog, nauËnog, ekonomskog, privrednog, socijalnog, kulturnog æivota, srpski su se politiËari u svojoj heteronomiji, heterogenosti zaverili sami protiv sebe i gube dragoceno vreme. Za razliku od Srbije, Hrvatska je mnogo sloænija. Uredili su dræavu, jedinstveni su po brojnim pitawima. I bili neverovatno sloæni u konstataciji da su Srbi u Hrvatskoj remetilaËi faktor, da ih treba proterati. Inteligencija je klonula, uËestvuje u entropiji Srbije. Potiru se tradicionalne, iskonske vrednosti srpskog naroda kojoj se divio i jedan Gete, izuËavali brojni filozofi. I srpsko selo je na izdisaju. Seqak koji je sve izdræao. O dijaspori da ne govorim. Ona niËim nije motivisana da ulaæe, pomaæe svoj narod. Nisam veliki optimista da Êe se u dogledno vreme samosvensna inteletkualna napredna elita, i politiËka, usaglasiti, osmisliti nacionalnu strategiju, a posledwi je Ëas. Vidovdan, 24.5.2009.

Iskra 1. juli 2009.

Biqana ÆivkoviÊ

JelinËiÊ: CrtaÊemo nove granice na tlu bivπe SFRJ Lider SlovenaËke nacionalne stranke (SNS) Zmago JelinËiË ocenio je da je wegov predlog novog crtawa granica na tlu bivπe Jugoslavije od koristi i za Srbiju, a ne samo za Sloveniju, koja ima teritorijalni problem sa susednom Hrvatskom. On je u intervjuu za frankfurtske "Vesti" rekao da je wegova stranka pokrenula inicijativu kod slovenaËke vlade, ali i kod Saveta Evrope i drugih evropskih institucija, da se organizuje meunarodna mirovna konferencija kako bi se konaËno stavila taËka na meudræavne granice, jer takve konferencije zapravo nije ni bilo. "UËestvovale bi sve bivπe jugoslovenske republike, osim Makedonije, koja nije bila obuhvaÊena ratom 90-ih, kao ni Kosovo, koje je unutraπwe pitawe Srbije", rekao je JelinËiÊ. "Paralelno Êemo organizovati u BrËkom drugu meunarodnu konferenciju o sukcesiji Jadranskog mora i pitawa dræavnih granica. Iz svake republike bila bi pod dva referata na ovu temu", objasnio je on. Na pitawe ko se odazvao wegovom pozivu JelinËiÊ je odgovorio da trenutno spisak uËesnika nije konaËan, ali da zna da Êe doÊi predstavnici iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, i naravno Slovenije. "Avnojevske granice su nepostojeÊa kategorija, jer ni na Prvom, ni na Drugom zasjedawu Avnoja nikada nijedna reË nije progovorena o pitawu granica. Sve granice unutar bivπe Jugoslavije bile su administrativne i nisu nikada bile odreene prema nekom meurepubliËkom i meunarodnom ugovoru, veÊ su bile rezultat dogovora komunistiËkih voa", istiËe voa slovenaËke desnice. Na konstataciju da je Badinterova komisija zauzela stav da se SFRJ moæe raspadati po administrativnim linijama republika, JelinËiÊ je ukazao da je ta komisija bila vremenski ograniËena i nije bila arbitrarni organ, te da zato ona danas treba da se nadogradi meunardnom konferencijom kako bi se konaËno stavila taËka na pitawe meudræavnog razgraniËewa bivπih jugoslovenskih republika... "Budite zahvalni Sloveniji πto blokira Ëlanstvo Hrvatske u EU, jer kada bi Hrvati uπli, Srbija bi mogla da zaboravi na Ëlanstvo. Hrvati bi, budite sigurni, blokirali Ëlanstvo Srbije, BiH i Crne Gore", tvrdi slovenaËki politiËar upozorovπi da Hrvati imaju teritorijalne pretenzije prema zapadnom Sremu i Boki Kotorskoj koju su poËeli da zovu Zaqev svetaca. 2.6.2009.

Tanjug

11


Vaπington ne mewa politiku prema Balkanu

KLINTONOVA I BAJDEN ∆E ODRE–IVATI AMERI»KU POLITIKU PREMA BALKANU Dag Bandou, autor nove kwige „Spoqne besmislice: Nova ameriËka globalna imperija”, ekspert iz vaπingtonskog instituta Kejto, oËekuje da Êe ova administracija nastaviti svoju aktivnost na Balkanu jer je u proπlosti u vreme Klintona doæivela neuspeh. „Buπ se u politici prema Balkanu dræao linije zacrtane u Klintonovoj administraciji. Iako je Obama dobio izbore suprotstavqajuÊi se greπkama koje je u spoqnoj politici poËinio wegov prethodnik, imenovawe Hilari Klinton za dræavnog sekretara govori da Êe se na balkanskom mikroplanu odræati kontinuitet sa devedesetim”, kaæe u razgovoru za „Politiku” Dag Bandou. „PokuπaÊe da zavrπe ovaj posao, nastavqaju sa zacrtanim smernicama, bez obzira na Ëiwenicu πto je on uraen loπe.” No, Bandou smatra da Vaπington nije oËekivao veÊi srpski otpor. Zato Êe sada morati da u ovaj posao uloæe mnogo viπe truda. ©to se Bosne i Hercegovine tiËe, Bandou konstatuje da je to nefunkcionalna dræava i da „zapadni saveznici krivicu svaquju na Srbe, kao uvek”. Srbi Êe, po wemu, za Brisel i Vaπington ostati loπi momci, jer „to je najjednostavniji naËin da se nastavi sa dosadaπwom politikom, a javnost teπko moæe da shvati πta se zaista deπavalo na komplikovanom Balkanu. Ali dok god Srbi ostanu Ëvrsti, Zapadu su vezane ruke, nema mnogo toga πto u ovom trenutku moæe da uradi.” Na pitawe da li Êe Obama, kao πto je obeÊao, promeniti ton u ameriËkoj spoqnoj politici, pa prema tome i u politici prema Balkanu, Bandou kaæe da Obama nije dovoqno upoznat sa zbivawima u ovom regionu, ali wegov potpredsednik Xo Bajden odavno se bavi ovim podruËjem. „Iznenadilo bi me kada bi Obama pored briga oko Rusije, Kine, Avganistana, Pakistana, Severne Koreje i Iraka imao vremena da se ozbiqnije pozabavi i Balkanom i da izmeni politiku zacrtanu joπ u Klintonovoj eri”, kaæe on. S druge strane, doktor Stiven Majer, profesor politiËkih nauka na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Virxiniji, nekadaπwi funkcioner CIA-e, odavno se zalaæe za podelu na Kosovu. Kad govori o Bosni, pomiwe „drugi Dejton” iako ne veruje da bi „novi pokuπaj da se Bosna uredi u funkcionalniju dræavu bio upriliËen na formalnom nivou”. „Sa oæivqavawem interesa za Balkan moæe se oËekivati da Vaπington snaænije podstakne napore za promenu ustava u BiH”, kaæe za „Politiku” Stiven Majer. To neÊe rezultirati

12

novom formalnom konferencijom, ali Êe svejedno to biti snaæan pokuπaj da se izmeni politiËka dinamika u BiH. „Nisam primetio da je predsednik Obama zainteresovan u ovom trenutku za Balkan, jer on za wega nema ni vremena. To je loπe, jer se politika prema BiH ostavqa za kadrove na niæem nivou. Predsednik je angaæovan oko problema koje ima sa Rusijom, Kinom, Avganistanom, Pakistanom... Balkan je ostavqen ranijim kadrovima iz Klintonove administracije, koji su ponovo u vladi. Neki od wih su na jako visokoj poziciji, naroËito u Stejt departmentu. I na meunarodnom planu mogu se prepoznati neki povratnici. Pedi Eπdaun, na primer. AmeriËki institut za mir takoe gura ovu stvar sa bosanskim ustavom”, kaæe Majer i dodaje da je to mreæa qudi koji se odavno poznaju, koja je stvorena joπ devedesetih godina i koja je intimno svesna da se politika Vaπingtona tih godina pokazala neuspeπnom u mnogo Ëemu. Prema Majerovim reËima, sigurno je da su qudi koji su gurali ovakvu politiku prema Bosni frustrirani kad vide da BiH kao dræava ne funkcioniπe, uprkos ogromnim investicijama. U tom trenutku BiH je bila najznaËajnije spoqnopolitiËko pitawe Vaπingtona u Ëije reπavawe je bila ukquËena tadaπwa elita u spoqnoj politici. „Danas oni priznaju da je projekat doæiveo neuspeh i to je za wih emotivno, profesionalno i psiholoπki neprihvatqivo. Nije uopπte vaæno da li je jedno ili drugo reπewe u interesu SAD”, dodaje Majer. Ukoliko bi se situacija u BiH pregrejala, predsednik Obama bi se angaæovao, kaæe Majer, samo ako bi doπlo do πireg nasiqa. On dodaje da je ciq da se ureewe postigne politiËkim sredstvima, ali ako bi doπlo do nasiqa u πirim razmerama, SAD bi se ponovo vojno angaæovala na ovom prostoru. Na pitawe kakva je buduÊnost Republike Srpske, Majer istiËe da velike sile nikad ne priznaju greπke, niti da je wihova politika doæivela neuspeh. „Iako se sa stanoviπta ameriËkog interesa moæemo pitati da li nas se uopπte tiËe kako Êe ova dræava na Balkanu biti ureena. Da li Êe RS biti nezavisna ili ne. Najverovatnije Êemo imati jedan od onih trajnih zamrznutih konflikata. NeÊe biti moguÊ dogovor ni oko centralizacije, ni oko raspada federacije. Isto kao na Kosovu, konflikt je zamrznut”, kaæe Majer i dodaje da SAD najverovatnije imenovati novog specijalnog izaslanika za ceo region, pri Ëemu imnovawe izaslanika, kako on ocewuje, znaËi da Stejt depart-

Iskra 1. juli 2009.


REGIONALIZACIJA SRBIJE OD STATISTIKE DO AUTONOMIJE Srbija je dræava s jednom od najveÊih regionalnih razlika u Evropi - izmeu najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg upravnog okruga razlike su sedmostruke, a na nivou opπtina i veÊe. Sadaπwi sistem dovodi do toga da bogate opπtine postaju joπ bogatije, a siromaπne joπ siromaπnije, dok produbqivawe regionalnih razlika utiËe i na veoma negativne demografske pokazateqe u pojedinim oblastima. Uprkos tome, nijedna vlast od 2000. godine se nije usudila da sprovede decentralizaciju, ne samo zbog sloæenosti procesa veÊ i zbog toga πto se u trenutnim okolnostima pitawe decentralizacije i regionalizacije Ëesto izjednaËava sa separatizmom (πto ne znaËi da ga nema). Regionalizacija je predviena i vaæeÊim ustavom, koji, pored AP Vojvodine i Kosova i Metohije, dozvoqava i osnivawe novih autonomija, ali je to za sada ostala samo moguÊnost. U meuvremenu, AP Vojvodina je dobila odreena ovlaπÊewa u odnosu na ostatak zemqe, tako da je Srbija trenutno centralizovano-decentralizovana dræava, unutar koje postoji AP Vojvodina, koja je jedini definisan region (pored Kosova i Metohije koje je van kontrole dræave). Ni ovaj nakaradni sistem svakako ne moæe da opstane na duæe staze, ali ni najave wegove izmene ne pruæaju nadu da Êe taj problem biti uspeπno reπen. Predsednik Srbije Boris TadiÊ nedavno je ponovo aktuelizovao problem centrament ne radi svoj posao kako treba. On dodaje da Êe suπtina novog angaæmana SAD biÊe pritisak na bosanske lidere da prihvate novi ustav kojim bi se praktiËno istopila Federacija i RS, s Ëime se neÊe sloæiti stanovniπtvo BiH. Zorana ©uvakoviÊ Nezavrπen posao O retorici, strategiji i implikacijama onoga πto se u Vaπingtonu odnedavno zove „Nezavrπenim poslom na Balkanu” juËe su u organizaciji Fondacije za balkanske studije lorda Bajrona i AmeriËkog saveta za Kosovo u klubu na Kapitol hilu razgovarali ameriËki eksperti koji se protive dosadaπwoj politici SAD u ovom regionu. Uz konstataciju da Vaπington uz potporu kadrova iz nekadaπwe Klintonove administracije pokuπava da dovrπi neuspeπan posao zapoËet devedesetih, veÊina uËesnika se sloæila da Êe ovoga puta Vaπington biti usredsreen pre svega na BiH i donekle na Kosovo. Panelisti oËekuju da Êe novi ustav BiH, Ëime bi se oslabila ili nestala RS, biti guran pre svega politiËkim pritiscima. 29.5.2009.

Iskra 1. juli 2009.

Politika

lizacije i najavio promene Ustava, koje bi trebalo da omoguÊe decentralizaciju i regionalizaciju i ravnomerni regionalni razvoj, koji su po wemu preduslov buduÊeg razvitka zemqe. Osnovu za regionalizaciju Srbije predstavqa Strategija prostornog razvoja Srbije, koju je uradilo Ministarstvo za prostorno planirawe i æivotnu sredinu, a koju je TadiÊ nedavno oznaËio kao "politiËki program razvoja Srbije u narednih 11 godina". Ciqevi Strategije i stvarawa regiona, kako je navedeno, trebalo bi da budu uravnoteæen regionalni razvoj, veÊi stepen konkurentnosti, funkcionalna integrisanost u okruæewe i odræiva æivotna sredina. Prema ovom dokumentu, regionalizacija Srbije bi trebalo da se odvija u dve faze - prva Êe biti zavrπena do 2013. godine, a druga 2020.(1) Prvi konkretan korak u regionalizaciji Srbije biÊe napravqen kada Vlada usvoji Zakon o regionalnom razvoju koje je pripremilo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Prema tom zakonu, u Srbiji treba da bude formirano sedam evroregiona: Vojvodina, Beograd, zapadni, istoËni, centralni i juæni region i Kosovo i Metohija. Prema tvrdwama iz vladajuÊe koalicije, ovakva regionalizacija nema politiËke motive, veÊ Êe navedeni regioni biti „statistiËki” i formiraÊe se radi rasporeivawa novca iz fondova EU. Naime, od kandidata za Ëlanstvo u EU se oËekuje da u periodu od dve godine, posle potpisivawa Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu, unutraπwu podelu na regione usklade sa regionalizacijom Evropske unije. Na to je, krajem proπle godine, podsetio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji je rekao da Srbiju „u narednim godinama Ëeka neophodnost regionalizacije i decentralizacije” ako ona æeli da koristi pomoÊ koju EU daje zemqama kandidatima i Ëlanicama. StatistiËki regioni su, dakle, uslov daqeg pribliæavawa Srbije EU, tako da Êe decentralizacija i regionalizacija Srbije biti na statistiËkom planu.(2) StatistiËki regioni ili „evroregioni”, bar za sada, neÊe biti politiËki regioni na Ëijem nivou bi postojale regionalne vlasti birane na neposrednim izborima. Ovakva regionalizacija ne podrazumeva nikakve autonomije, veÊ obeleæavawe opπtina i gradova koji ulaze u okvire nadleænosti regionalnih agencija koje Êe koordinirati svoje projekte sa Beogradom i pristupnim fondovima EU. Evroregioni neÊe biti administrativne teritorije i neÊe imati pravni subjektivitet, ali Êe svaki imati svoju javnu agenciju za regionalni razvoj koja Êe biti zaduæena za sprovoewe politike regionalnog razvoja. Iznad regionalnih, predviena su

13


Regionalizacija... joπ tri nivoa nacionalnih agencija koje Êe sprovoditi i kontrolisati istu oblast. Nad regionalnim agencijama kompletan nadzor i kontrolu imaÊe i Vlada Srbije i wene institucije, tako da „statistiËki evroregioni” neÊe imati autonomiju nad sredstvima koja budu bila odobrena iz EU fondova za regionalne projekte, poπto Êe Vlada zadræati za sebe posledwu reË. Sredstva dobijena na ovakav naËin biÊe najverovatnije usmeravana i troπena na sliËan naËin kao sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Na prvi pogled, statistiËke regije se prave da bi u wih stizao novac iz EU fondova. Meutim, iako je reË o statistiËkom razvrstavawu, posledice jednom uvedene klasifikacije mogu biti mnogostruke. BuduÊi statistiËki regioni Êe biti korisnici sredstava iz evropskih fondova, ali bi trebalo da sami razvijaju regionalne programe i projekte koji se finansiraju tim novcem, πto podrazumeva razvoj odgovarajuÊih administrativnih kapaciteta i sposobnost za programirawe i za finansijski menaxment. Na taj naËin, statistiËki regioni bi trebalo da postepeno nauËe da upravqaju sami sobom, da bi zatim posluæili kao osnov za buduÊe politiËke regione. Naime, prema planu, oko 2020. godine, statistiËki regioni bi trebalo da dobiju administrativni i politiËki status. Prema tom reπewu, na centralnom nivou bi najverovatnije ostali: bezbednost, monetarna politika, unutraπwi i spoqni poslovi, predstavqawe graana Srbije u svetu, diplomatski i meunarodni odnosi s drugim dræavama, makroekonomska i fiskalna politika, s tim da bi se wen jedan deo preneo na regije. To bi trebalo da znaËi da Êe Srbija od 2020. biti podeqena na viπe autonomija, premda je za ovakvo reπewe potrebna promena Ustava, o kojoj je govorio i predsednik TadiÊ. Projekat regionalizacije Srbije je oËigledno ozbiqno zamiπqen i isplaniran, ali za sada nije jasno u koju svrhu. Pre svega, primer zemaqa poput Poqske i Bugarske govori da novac iz EU nikako ne znaËi da Êe doÊi do ravnomernog regionalnog razvoja. Uprkos izdaπnim donacijama iz fondova Evropske unije, Poqska na primer nije uspela da smawi zaostatak nerazvijenih siromaπnih istoËnih regiona. Najnovija studija Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) pokazala je da se razlike u bogatstvu i razvoju regiona u Poqskoj ne smawuju, veÊ se i produbquju - pet istoËnih vojvodstava Poqske proizvodi samo 15,4 odsto bruto druπtvenog dohotka zemqe (BDP), dok su 1995. godine stvarala 16,9 odsto, dok Mazovjecko vojvodstvo, ©lezija, Velikopoqsko vojvodstvo i Dowa ©lezija stvaraju ukupno 59,2 odsto BDP-a. Uprkos novcu iz EU fondova, druga nova Ëlanica EU Maarska ima veÊe regionalne razlike od Poqske, dok je u Bugarskoj velika veÊina regiona takoe i daqe nerazvijena. Zanimqivo je da veÊe regionalne razlike od Poqske ima i Belgija.

14

Pored toga, za uspeh regionalizacije potrebni su kvalitetni i obuËeni kadrovi i menaxeri, a veliki problem je to πto trenutno samo Beograd i Vojvodina imaju kapacitete za ove potrebe. Nije stoga teπko zamisliti πta moæe da se desi u situaciji kada buduÊi regioni uglavnom nemaju kadrove za planirane nadleænosti. Vojvodina i Beograd Êe, sudeÊi po primeru Poqske, joπ viπe odskoËiti od ostatka Srbije, a kada i ako statistiËki regioni prerastu u politiËke, oko 2020 godine, Srbija Êe postati savez dva razvijena i pet nerazvjenih regiona, Ëiji Êe interesi biti Ëesto suprotstavqeni. Regionalizacija Srbije u sebi krije mnogo problema i zamki, koje moraju biti izbegnute, pa je zato zaista potreban paæqiv rad i πirok konsenzus. Nejasno je stoga πto se u medijima koji govore o pitawu regionalizacije za sada istiËe samo predstojeÊe uvoewe statistiËkih regiona, dok se planirana podela Srbije na autonomne oblasti gotovo ne pomiwe. SimptomatiËno je i to da pojedini vladini sluæbenici poput Ogwena MiriÊa (koordinator za fondove EU u Vladi Srbije) u Politici izjavquju da „podela na regione iskquËivo sluæi za statistiku i utvrivawe nivoa pomoÊi posle pristupawa EU”, i da ona „nije ni u kakvoj vezi s bilo kakvom politiËkom ili teritorijalnom podelom”. Meutim, jasno se vidi da su predloæeni statistiËki regioni zameci buduÊih autonomija, πto potvruje i izjava Dejana JovanoviÊa, dræavnog sekretara za regionalni razvoj, koji je takoe u Politici naveo da „dosadaπwa iskustva evropskih dræava i preporuke koje dolaze spoqa govore u prilog tome da je svrsishodno sprovesti i politiËku regionalizaciju”. Stoga se na kraju treba zapitati kome odgovara ovako isplanirana regionalizacija i da li je ona zaista u interesu graana Srbije? NSPM, 4.6.2009. <www.nspm.rs> _________________________

Mladen –oreviÊ

(1) TadiÊ je naveo i da pitawe zakona o nadleænosti i statuta Vojvodine treba da bude reπeno tako πto Êe biti smeπteno u ideju regionalizacije i ravnomernog regionalnog razvoja cele zemqe. (2) StatistiËki regioni Êe se praviti prema Nomenklaturi teritorijalnih statistiËkih jedinica - NUTS, πto je novi statistiËki model Evropske unije (EU), koji je uveden od 1988. Prema tom modelu u okviru EU je uspostavqena jedinstvena mreæa statistiËkih teritorijalnih jedinica. NUTS podrazumeva tri nivoa statistiËkog razvrstavawa, gde je za regione propisan minimalni i maksimalni sredwi broj stanovnika. Za najviπi nivo - NUTS 1, kriterijum je minimum tri miliona, a maksimum sedam miliona stanovnika. Kod NUTS 2, dowa granica je 800 hiqada, a gorwa tri miliona stanovnika, dok je za joπ niæi nivo NUTS 3 minimum odreen na 150 hiqada, a maksimum na 800 hiqada stanovnika. Niæi nivoi tzv. LAU mogli bi se porediti sa naπim okruzima i opπtinama.

Iskra 1. juli 2009.


Vilijam Montgomeri, bivπi ameriËki ambasador:

Podeliti Kosovo i dati nezavisnost Republici Srpskoj! Bivπi ameriËki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri predloæio je podelu Kosova i raspisivawe referenduma o nezavisnosti Republike Srpske! Montgomeri je u autorskom tekstu u listu "Herald tribjun" napisao da Zapad mora da promeni politiku prema Balkanu i pronae reπewa prihvatqiva za sve. On naglaπava da bi Zapad morao da shvati da qudi na Balkanu, pre svega zbog svoje istorije, ne razmiπqaju i ne reaguju isto kao qudi na Zapadu i da odræavawe sadaπwe situacije moæe da dovede do novih sukoba. Montgomeri konstatuje da je Kosovo faktiËki veÊ podeqeno i da kosovske Srbe niπta neÊe naterati da priznaju vlast u Priπtini, i upozorava da bi Albanci mogli da izgube strpqewe, πto bi dovelo do novog egzodusa Srba. On piπe da je sliËna situacija u BiH i da tamoπwi Srbi neÊe odustati od prava koja su dobili u Dejtonu, "makar im ponudili i ekspresan ulazak u EU". Zbog svega toga bivπi ambasador predlaæe "neku formu podele Kosova", koju bi pratilo momentalno obostrano priznawe, uz visoku zaπtitu mawinskih prava. On predlaæe i raspisivawe referenduma o nezavisnosti RS. - Ceo paket ukquËivao bi mnogobrojne garancije buduÊih odnosa u regionu i bio implementiran od strane meunarodne zajednice. U oba sluËaja Zapad bi morao da demonstrira snaænu voqu i da bude spreman da iskoristi i vojnu silu da bi tokom dogovora spreËio eventualno nasiqe piπe Montgomeri. AnalitiËar Slobodan AntoniÊ smatra da je ovakav Montgomerijev stav "zdravorazumski". - On boqe od veÊine Amerikanaca poznaje prilike na Balkanu. Bilo bi dobro da Amerika posluπa wegovu ideju, ali, po onome πto je govorio Xozef Bajden prilikom posete regionu, to se neÊe dogoditi. Obamina administracija i daqe insistira na potpunoj nezavisnosti Kosova i potpunom integrisawu RS u BiH. A sumwam i da Êe da prihvate savet od Ëoveka kome je bilo potrebno dve decenije da upozna mentalitet podnebqa - kaæe AntoniÊ. AnalitiËar Duπan JawiÊ kaæe da je promena Montgomerijevog stava "interesantna".

Iskra 1. juli 2009.

- To πto on govori zapravo je ideja da se granice prilagode etniËkim podelama, πto se pokazalo kao dobro reπewe. Meutim, Montgomeri je zaboravio da nisu samo u pitawu Kosovo i RS, veÊ i Makedonija, u kojoj bi moglo da doe do cepawa. To bi moglo da otvori i pitawe Sanxaka, ali i Maara na severu Vojvodine, kao πto bi moglo da utiËe i na pomerawe granica na Kipru, u Gruziji... Amerika je 2005. rekla da nema podele Kosova, veÊ da jedino moæe da se razmeni teritorija, severno Kosovo za Bujanovac, Preπevo i Medveu - kaæe JawiÊ. 6.6.2009.

ANTIC.org-SNN

Komentar Iskre

Bojte se Danajca - i wihovih poklona Montgomeri je sliËan Ëlanak objavio i u Wujork Tajmsu od 5.6.2009. »ini se da su ovi zakasneli Montgomerijevi `manevri` sraËunati, πto god se stvarno dogodilo, da u maπti sluenih Srba ostane `srpski prijateq`, bez obzira na wegovu dugogodiπwu predistoriju onoga πto je, kao visoki funkcioner ameriËke politike, Ëinio protiv Srba i wihovih vitalnih interesa. Zahtev imperijalne politike je imati u svakoj odnosnoj zemqi (a interes imperije je `zemqin πar`) svog Ëoveka koga uroenici smatraju svojim prijateqem. U nedostatku nekog uticaja ovih Montgomerijevih predloga na sadaπwu ameriËku politiku na bivπem jugoslovenskom prostoru, dobro je dræati se antiËke iskustvene mudrosti „Bojte se Danajaca i kada vam poklone daju”. Iskra SRBI SE U SOPSTVENOJ DRÆAVI OSE∆AJU KAO MAWINA Predsednik Nove Srbije Velimir IliÊ u izjavi za "Kurir": Ragmi Mustafa, predsednik opπtine Preπevo, otvoreno je pozvao dræavu Srbiju da prizna nezavisno Kosovo i time ne samo da se suprotstavio zvaniËnoj politici zemqe nego je i prekrπio Ustav Srbije! Osim πto traæi da se konaËno reπi ravnopravna upotreba albanskog jezika i pisma, Mustafa zahteva i slobodno koriπÊewe albanskih simbola. Lider Nove Srbije Velimir IliÊ kaæe da je doπlo vreme da se Srbi u sopstvenoj zemqi oseÊaju kao mawina, jer ne smeju ni da pisnu. On zamera predsedniku TadiÊu πto poruËuje da Êe policija hapsiti kriminalce i gradonaËelnike i pita da li je kriminal to πto Mustafa gazi Ustav sopstvene Kurir, 9.6.2009) zemqe. (K

15


»edomir Popov

DVE SRBIJE DA SE IZMIRE VI©E puta u istoriji, Srbi su gubili oseÊaj za jedinstvo, i otuda, umesto izgradwom odnosa sa drugim nacijama, bili su zaokupqeni sobom. Taj nesporazum Srba sa Srbima rasplamsava se i danas, u eri hegemonistiËkog globalizma, koji diktiraju moÊne sile, mequÊi sve, pa i narode koji im se nau na putu. I baπ sada, u tom vrtloænom i presudnom vremenu, naπa matiËna dræava podeqena je na dve Srbije - upozorava, u intervjuu "VeËerwim novostima", akademik, ugledni istoriËar i predsednik Matice srpske u Novom Sadu dr »edomir Popov.

* Mogu li se te nedaÊe srpskog naroda, najzad, prevaziÊi? - Rascep je toliko produbqen da sve viπe ugroæavaju naπ nacionalni identitet i opstanak. Ali, treba se nadati, jer to je imperativ ovog nemilosrdnog vremena. Tu nije u pitawu samo dostojanstvo, veÊ su u pitawu i egzistencija i æivot nacije, izbegavawe sudbine nedefinisanog stanovniπtva "ovih prostora" i pripadnika otuenih, anonimnih individua, bez istorije, vere i jezika. Od takve sudbine, kaæe Leπek Kolakovski, mogu da se izbave samo narodi koji u sebi nau jedinstva, snage i voqe da joj se odupru.

* Moæe li se govoriti i o dve Vojvodine? - Na nesreÊu - da. Jedna Vojvodina æeli da ostane na putu svojih predaka iz Austrougarske, trajno sjediwena s maticom Srbijom, a druga kao da se trudi da te veze kida, jednu po jednu, da ih πto viπe razmekπa. Ni ovde Srbi nisu sloæni, i Vojvodina je raspoluÊena.

* Kako tumaËite primetan izostanak najviπih politiËkih predstavnika Republike i Pokrajine na sveËanostima povodom najvaænijih datuma Matice srpske, najstarije srpske kulturne institucije osnovane 1826. u Peπti? - To traje bezmalo godinu dana, otkad sam izabran za predsednika Matice. Moæda im smeta to πto mene prati glas srpskog nacionaliste. Toga se ne stidim, naprotiv. Kod nas je namerno plasirana zabluda da nacionalisti poπtuju samo svoju naciju a netrpeqivi su prema ostalim nacijama. Ne, to rade πovinisti. I to Êe vam reÊi svaki Francuz, Nemac ili Englez.

* Joπ 2002. godine, kada je akademik Aleksandar Fira pripremao "osnovni zakon", upozoravali ste da on nudi Vojvodini dræavnost "na tacni". Kako ocewujete Predlog vojvoanskog statuta? - Ovaj statut ne bi bio tragiËno loπ da nije u wemu nekoliko stvari. Ne moæe autonomna

16

oblast, pokrajina ili regija da ima atribute suverene dræave, da pravi posebne meudræavne ugovore, da ima predstavnike u inostranstvu... Ovaj statut odraz je loπe atmosfere prisutne posledwih godina, u kojoj se Vojvodina pogaa sa Srbijom. Ta atmosfera zahvata nedovoqno obaveπten svet, stvaraju se pogreπne predstave o tome kako Srbija iscrpquje Vojvodinu. Zaboravqa se da je Vojvodina, kao i cela Srbija, ekonomski devastirana u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, a ne posledwih godina.

* Koje su prirodne koordinate autonomije Vojvodine? - LogiËno je da Vojvodina ima svoje izvorne prihode kojima finansira svoje socijalne programe, zdravstvo i kulturu, kako Srba, tako i nacionalnih mawina. U Predlogu statuta, u jednoj reËenici tvrdi se da je Vojvodina deo Srbije, a ujedno i evropska regija. To je kontradikcija, besmislica. Pokrajina u Evropu moæe i treba da ide sa svojom dræavom Srbijom. Pa, nijedan Nemac neÊe vam reÊi - ja sam iz te i te regije koja je u sastavu NemaËke. To je besmislica.

* Uporno upozoravate da bi odvajawe od Srbije moglo da bude pogubno, prvenstveno za Vojvodinu. Na koji naËin? - Odvajawem bi nestala Vojvodina, a ne Srbija, jer Srbija je kroz istoriju opstajala bez Vojvodine. Ne treba zaboraviti da, osim onog kratkog perioda srpskog vojvodstva iz 1848. u okviru Austrougarske, Vojvodina nikada formalnopravno nije bila samostalna do 1945. godine. U tom smislu, teæwa da se prikaæe tradicija samostalnosti Vojvodine nema istorijsko utemeqewe. ZAVI»AJNOST

* Kada za sebe tvrdite da ste celom duπom autonomaπ, koliko se to razlikuje od savremenih autonomaπkih tendencija koje priæeqkuju Vojvodinu kao republiku? - Razlika je ogromna. Za mene je autonomija vrlo izrazito oseÊawe posebne zaviËajnosti. Srce mi i danas zaigra kada preem Tisu. Volim Zrewanin, mada sam tamo proveo samo detiwstvo. Ali, to uopπte ne podrazumeva i teæwu da se mi odvojimo od Srbije. NEZAMISLIVE NACIJE

* POSLE jugoslovenskog raspada, nikle su neke nove, do tada nezamislive nacije. Koliko su realne teæwe pobornika "vojvoanske nacije"? - To me podseÊa na proæivqenu priËu o

Iskra 1. juli 2009.


Izlagawe Æivadina JovanoviÊa na Meunarodnoj konferenciji, 23/24 mart 2009.

©TA SRBIJA (NE)»INI ZA SEBE Konferenciji povodom 10 godina od poËetka agresije NATO odræanoj na inicijativu Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, 23. i 24. marta 2009. u Centru Sava u Beogradu, pored domaÊih nauËnika i analitiËara, prisustvovalo je i oko 230 gostiju iz preko 45 zemaqa sa svih kontinenata. Kao i u najteæim danima 1998. i 1999. godine, oni su i ovom prilikom izrazili solidarnost sa Srbijom i podsetili da je agresija NATO bila i ostala zloËin protiv mira i ËoveËnosti. Doπli su da podsete da se ne zaborave ærtve, patwe i razarawa, da se to nigde ne ponovi i da iz Beograda upute poruku mira. U dvodnevnoj raspravi uËestvovalo je preko 60 nauËnika i analitiËara Ëiji Êe referati biti objavqeni u zbornicima na srpskom i engleskom jeziku u oktobru 2009. Sledi deo teksta izlagawa Æivadina JovanoviÊa, predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, pripremqenog za Konferenciju odræanu 23. i 24. marta 2009. Iz iskustava i saznawa steËenih tokom protekle dve decenije, iz stawa i problema sa kojima se Srbija suoËava danas, nameÊe se, pored ostalog, i ocena o efektima politike SAD prema Srbiji tokom protekle dve decenije. Teπko je prenebreÊi ocenu da je ta politika vodila razbijawu i slabqewu Srbije, na jednoj, i jaËawu srpskih suparnika i protivnika, na drugoj strani. Evo nekih podseÊawa: SAD su optuæivale Srbiju za navodno velikodræavqe; podræale su secesiju Hrvatske i ofanzivu «„Oluja” Ëiji je osnovni ciq bio pro terivawe Srba; SAD su izvrπile pritisak na IzetbegoviÊa da odustane od potpisanog Kutiqerovog plana 1992. πto je onemoguÊilo postizawe mirnog reπewa pre izbijawa graanskog rata; u tom ratu SAD su pomagale naoruæavawe IzetbegoviÊa krπewem embarga UN i prebacivawe muxahedina i terorista sa Istoka u BiH koji su kasnije preπli i na Kosmet; SAD su prihvatile teroristiËku OVK za partnera i pruæale joj podrπku i pomoÊ; Vaπington je inicijator laænih pregovora u Rambujeu 1999. i BeËu 2007, oruæane agresije na Srbiju, odnosno, jednostrane secesije Kosova i Metohije; SAD su bitan Ëinilac politike beskonaËnog uslovqavawa koju sprovodi EU; Vaπington je sponzor meunarodnog priznavawa Jugoslovenima. U Jugoslaviji su se veÊinom Srbi izjaπwavali kao Jugosloveni. Isto bi bilo i sa Vojvoanima ili Vojvoanerima. Jer, sasvim je logiËno da Maari, Slovaci, Rusini ili Hrvati i daqe ostanu to πto jesu, samo bi, vaqda, Srbi trebalo da postanu Vojvoani. A do pre 90 godina, Srbi u Austrougarskoj su se iz petnih æila borili za pravo da se zovu Srbima i da se sjedine s maticom Srbijom. VeËerwe novosti, 17.5.2009. √

Iskra 1. juli 2009.

Jovanka SIMI∆

jednostrane secesije Kosova i Metohije, na jednoj, i revizije Dejtonskog sporazuma, odnosno, ukidawa Republike Srpske, na drugoj strani. SAD su kolevka antisrpske propagande i satanizacije srpskog naroda. «„Baciti Srbe na kolena”, «ne dopustiti da Srbi ponovo „postanu politiËki faktor na Balkanu”, «„isterati avola iz srpskih oËiju” samo su neke od javno izricanih pretwi i teza visokih predstavnika SAD. Voqno ili nevoqno, politiku slabqewa Srbije su sledile, ili se, zarad sopstvenih interesa, u tome aktivno angaæovale, kquËne evropske zemqe, a pre svih, Velika Britanija, NemaËka, Francuska, kao i Vatikan. Koliko u politici slabqewa Srbije ima aspekata kaæwavawa i revanπizma, a koliko racionalno odmerenih interesa odnosnih zemaqa, koliko Srbiju koriste kao monetu u meuzapadnim nagodbama, kao i u odnosima Zapada i islamskog sveta, svakako su pitawa za analizu, ali teπko da bi se moglo zakquËiti da su najvaænija. Za Srbiju je kquËno da shvati - prvo, da politika SAD i Zapada nije posledica «„pogreπne politike prethodnog reæima”, na koji god se reæim ciqalo; drugo, da je takva politika dovela do ozbiqnog druπtvenog i ekonomskog zaostajawa Srbije; i treÊe, da Srbija treba da nae naËin kako da ubrza svoj razvoj, smawi zaostajawe i ponovo postane vodeÊa, prosperitetna zemqa. Ostajawe na dosadaπwim stavovima jednostranog vezivawa za SAD i NATO, varirawe poznate zakletve «„da sa tvoga (proameriËkog) puta ne skrenemo” vodilo bi daqem fatalnom gubqewu vremena, zaostajawu, a moæda i agoniji. VeÊ niz godina oseÊa se potreba za preispitivawem politike, posebno spoqne, kako bi se uskladila sa nacionalnim i dræavnim interesima i promenama u Evropi i svetu tokom posledwih 10-ak godina. Osnovno pitawe jeste πta Srbija treba i moæe da preduzima da bi podigla moral naroda i pokrenula ekonomski, tehnoloπki, kulturni i politiËki razvoj. U unutraπwoj politici, miπqewa smo, da Srbija treba viπe da se okrene sebi, mawe da oËekuje od drugih. Ogromni su neiskoriπÊeni potencijali. Zato je potrebno da Srbija presabere svoje unutraπwe resurse - ekonomske, prirodne, qudske, nauËne, geo-politiËke - i da ih aktivira. Umesto πto sistem u svom centru ima interese kapitala, kapitalista i partokratije, treba ga dubinski reformisati tako da u wegovom centru budu interesi graana. Graanima je potreban sistem odnosa, a ne tzv. socijalni programi i sijaset tzv. strategija koje malo znaËe. Uz to, neophodno je odbaciti psihologiju nemoÊi, kompleksa krivice ili zavisnika prema Zapadu. Srbija nije ni politiËki, ni moralno, ni civilizacijski duæna

17


©ta Srbija... Zapadu. Ako se uzmu u obzir razarawa Srbije koja su tokom 20. veka izvrπile zemqe Zapada, Srbija nije ni ekonomsko-finansijski duænik. Obratno. U spoqnoj politici bilo bi potrebno: 1. Graditi uravnoteæene ekonomske, politiËke i vojne odnose sa svim vaænim meunarodnim Ëiniocima; unaprediti saradwu sa svim zemqama koje to æele na osnovama suverene ravnopravnosti, nezavisnosti i uzajamnosti interesa. Sa posebnom paæwom razvijati svestrane odnose sa onim zemqama i organizacijama koje podræavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Odnosi sa Rusijom, Kinom, Indijom i drugim tradicionalno prijateqskim zemqama, bez obzira na retoriku pa i odreeni realni napredak, i daqe su dozirani i selektivni, u suπtini, drugorazredni. Te zemqe, ne samo πto ne postavqaju politiËke uslove za saradwu, veÊ daju znaËajne olakπice i podræavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. U srpskom je interesu da se prema tim zemqama postavi otvorenije i daleko aktivnije, i da na taj naËin obezbeuje daleko bræi ekonomski razvoj zemqe. 2. Politiku aktivne neutralnosti koju je utvrdila Narodna skupπtina podiÊi na nivo jednog od osnovnih principa Ustava. ImajuÊi u vidu ekonomske, energetske i træiπne potencijale Ëlanica Pokreta nesvrstanih zemaqa, wihovo uËeπÊe u Grupi 20 za reπavawe svetske krize, a posebno principijelnu podrπku ogromne veÊine Pokreta suverenitetu i teritorijaqlnom integritetu Srbije, rezmotriti inicijative da se Srbija vrati u punopravno Ëlanstvo Pokreta. 3. Odnosima sa EU treba priÊi sa viπe dostojanstva, a to znaËi kao obostranom, a ne jednostranom interesu Srbije, pogotovu ne kao privilegiji ili nagradi za lepo ponaπawe. »lanstvo u EU je legitimni ciq, ali ne jedini, niti po svaku cenu. Za Srbiju je pravi ciq dostizawe evropskih standarda u produktivnosti, tehnologiju, zaπtiti prirodne okoline i drugim oblastima. To je suπtina. Da li Êe i kada postati punopravna Ëlanica EU ne sme biti opsesija. Idealizovawe EU, vezivawe sudbine zemqe i nacije za EU je kratkovida politika. Javna licitirawa godinama i datumima za pojedine etape pribliæavawa EU su neozbiqna i πtetna za Srbiju jer ne vode raËuna o dostojanstvu, veÊ idu na ruku ucewivawu i poniæavawu nacije i dræave. 4. U odnosima sa susedima odbaciti tezu „asimetriËne odgovornosti” za graanske ratove, osloboditi se defanzive i kompleksa a praksu jednostranih koncesija zameniti striktnom primenom principa reciprociteta. Utvrditi jasanu strategiju angaæovawa dræave u zaπtiti qudskih prava Srba u svim bivπim jugoslovenskim republikama u skladu sa evropskim standardima. 5. (Do)sadaπwi odnosi Srbije sa SAD i sa NATO nisu zasnovani na principima ravno-

18

pravnosti i uvaæavawa vitalnih interesa Srbije, veÊ na poniæavawu, nametawu i grubom meπawu u unutraπwe poslove Srbije. (Do)sadaπwi srpskoameriËki odnosi, posebno vojni, su preforsirani i neprirodni. Odnose sa SAD i NATO nuæno je postaviti na osnove poπtovawa principa suverene ravnopravnosti, nezavisnosti i uzajamnosti interesa vodeÊi raËuna da ni jedan vid saradwe ne bude u sukobu sa vitalnim nacionalnim i dræavnim interesima Srbije i konceptom uravnoteæene spoqne politike. 6. Shodno izloæenom, vojnu saradwu sa NATO-om i SAD treba zamrznuti do daqega. Vojna saradwa treba da doe kao kruna prijateqstva i meusobnog poverewa πto u odnosima sa SAD i NATO nije sluËaj zbog wihove podrπke ilegalnoj nezavisnosti Priπtine, odnosno, zbog jasnog pritiska da se izvrπi revizija Dejtonskog sporazuma i ukine Republika Srpska. 7. Podræati pojedinaËne inicijative za naknadu πtete (kao πto je, na primer, inicijativa Opπtine Varvarin). Na vladinom nivou pokrenuti pregovore o naknadi ratne πtete izazvane agresijom 1999, posebno upotrebom zabrawenih oruæja kao πto su projektili sa osiromaπenim uranijumom, kasetne i grafitne bombe. 8. S obzirom da rezolucija SB UN 1244 (1999) ima trajni znaËaj i da wenu vaænost niko ne dovodi u pitawe, potrebno je Savetu bezbednosti UN podneti Memorandum o obavezama UNMIK-a i KFOR-a koje joπ uvek nisu izvrπene i zatraæiti wihovo izvrπavawe. Evo vaænijih neizvrπenih obaveza: - bezbedno okruæewe i sloboda kretawa za sve na Kosmetu - demilitarizacija i razoruæawe - slobodan i bezbedan povratak oko 220.000 proteranih Srba - rasvetqavawe sudbine ubijenih, otetih i nestalih - vraÊawe dogovorenih kontigenata vojske i policije Srbije 9. Jedan od najozbiqnijih zadataka spoqne politike treba da bude odgovorniji odnos prema pripadnicima srpskog naroda u svetu, posebno, u neposrednom okruæewu. Na svaki vid diskriminacije i zastraπivawa Srba izvan Srbije mora se reagovati principijelno, ali odluËno, ukquËujuÊi i u meunarodnim forumima, ukoliko bilateralne intervencije ostanu bez rezultata. Srbija je zemqa sa najveÊim brojem izbeglica i raseqenih lica u Evropi. ©ta Srbija praktiËno preduzima da oni 10, ili 15 godina nakon proterivawa ostvare svoja prava na slobodan i bezbedan povratak? 10. Da Vlada pripremi i podnese Izveπtaj naciji o posledicama upotrebe oruæja sa osiromaπenim uranijumom tokom agresije NATO-a 1999. i Plan za spreËavawe daqih posledica po zdravqe nacije u buduÊnosti. Potrebno je da se prekine „uranijumska tiπina” koja je πtetna po Srbiju a odgovara interesima NATO i SAD.

Iskra 1. juli 2009.


GROBNICE SVUDA PO SRBIJI Grob Draæe MihailoviÊa oËigledno se krio kako javnost ne bi saznala za joπ gore zloËine posleratnih komunistiËkih vlasti πirom zemqe Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmawe 80.000 qudi. VeÊini je presueno bez suda i suewa, bez dokaza i uverqivih svedoka, pa su se pred streqaËkim strojem naπli i ratni zloËinci i nevina deca! I dok EU traæi da se ovaj period naπe istorije potpuno rasvetli, dræava kao da za to i ne haje! Na to, uostalom, upuÊuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoËe pred Dræavnom komisijom za rasvetqavawe Ëiwenica o pogubqewu Draæe MihailoviÊa. Osim tvrdwe da je komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini likvidiran i sahrawen u LisiËjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumwa da su na istom mestu, pored wega, streqane i pokopane stotine drugih. Prema reËima istoriËara Srana CvetkoviÊa, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivπe Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiqada qudi, od Ëega samo u Srbiji oko 80.000. - Teπko je navesti taËan broj pogubqenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom raËunicom - skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streqane grupe od pet do 40 qudi. Samo je u VrËinu, recimo, odjednom streqano 40 osoba. U palankama i varoπicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu qudi, a najteæe je utvrditi obim egzekucija u veÊim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreÊe od 300 do 400, pa Ëak i do hiqadu qudi i viπe! - govori CvetkoviÊ. Ubijali redom CvetkoviÊ tvrdi da je na podruËju uæe Srbije ubijeno tridesetak hiqada qudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najviπe stradali Nemci (oko 40.000) i Maari (oko 6.000). CvetkoviÊ podseÊa i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 Ëetnika, i da je najmawe joπ desetak hiqada Srba stradalo tokom povlaËewa u Sloveniji. - Teπko je sada stradale razvrstavati po nekom odreenom kriterijumu, a to je, po svemu sudeÊi, i bila namera poËinioca. Sa prqavom vodom je izbacivana i Ëista, pa su se s dokazanim zloËincima streqale i potpuno nevine osobe, uz obrazloæewe da su „svi isti" - objaπwava on. Zatvori u svakoj zgradi sa podrumom U Beogradu su streqawa obavqana na viπe lokacija, a najmasovnija u LisiËjem potoku, istiËe istoriËar Sran CvetkoviÊ. On kaæe da je „skoro svaka veÊa zgrada sa boqim podrumom" tada pret-

Iskra 1. juli 2009.

varana u zatvor. NajveÊi istraæni zatvori su bili u –uπinoj ulici, „GlavwaËa" kod Prirodno-matematiËkog fakulteta, zatim na Bawici i Adi Ciganliji. - Prva streqawa u gradu obavqena su joπ 17. oktobra 1944, u BelimarkoviÊevom voÊwaku, na prilazu Beogradu, jer su partizani dolazili iz pravca Avale. Procewuje se da je skoro 95 odsto stradalih ubijeno bez suda - priËa CvetkoviÊ. Publicista Miloslav SamarxiÊ, koji se decenijama bavi istraæivawem komunistiËkih zloËina, smatra da su tokom prve posleratne godine nove vlasti u Srbiji streqale „viπe od 100.000 qudi". NajveÊi problem za istraæivawe ovih zloËina je, prema wegovim reËima, nedostatak sredstava. „Pogledi" su svojevremeno osnovali tim od desetak istraæivaËa, ali wihov „Elaborat o istraæivawu zloËina komunista" nikada nije naiπao na podrπku i odobravawe dræavnih organa i nadleænih ustanova. Tajnu krije VBA I Sran CvetkoviÊ, autor viπe istorijskih priloga i kwiga na ovu temu, istiËe da nedostupnost pojedinih fondova znatno oteæava utvrivawe istine o dogaajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine. On kaæe da ima dosta saradnika u sporednim fondovima, da se dosta radi na terenu, ali da je na najveÊu opstrukciju naiπao u Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA). - Dugo traje prepiska izmeu naπeg instituta i VBA, ali do traæenih informacija nismo uspeli da doemo. ObiËno se pravdaju da su svi dokumenti dostupni, ali da su „na sreivawu". »iwenica je, meutim, da Êe jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju biti i potpuno rasvetqavawe ovog perioda naπe istorije. Slovenci su se, na primer, ovoj temi temeqno posvetili, a kod nas joπ nisu ni otvorena dosijea, rehabilitacija se radi veoma traqavo, restitucija nije ni zapoËeta... - objaπwava CvetkoviÊ. On kaæe da postoje najmawe tri razloga zbog koji su zloËini komunista i daqe tabu tema za dræavne organe. - Prvi je ideoloπki, jer istraæivawa koËe potomci onih koji su vrπili takve zloËine, ali su prisutna i shvatawa da bi takva otkriÊa kompromitovala Narodno-oslobodilaËku borbu i antifaπizam u Srbiji. Drugi razlog je finansijski, jer se pretpostavqa da bi to puno koπtalo, a treÊi je krajwe jednostavan: potpuna nezainteresovanost nadleænih - tvrdi Sran CvetkoviÊ.

19


„◊UTA ∏TAMPA" UMESTO „◊UTE KU¯E" Zagonetka 1: Doma≤a drama, ≥etiri re≥i... Lako reπenje: Tu√ilaπtvo za ratne zlo≥ine!

"zlo≥ine" – ≥etiri. Matematika se sla√e, u nazivu ovog tela zaista postoje ta≥no ≥etiri re≥i.

˘etiri re≥i? A ne pet?! Da prebrojimo ponovo: "tu√ilaπtvo" – jedan; "za" – dva; "ratne" – tri;

Ali, kao da neπto ipak fali. Kao da nedostaje joπ jedna re≥: "srpske".

Grobnice svuda...

Tu√ilaπtvo za srpske ratne zlo≥ine! E, sada je sve na mestu. Ne samo po broju re≥i – odli≥an, pet – ve≤ mnogo viπe po bitno druga≥ijem smislu, ovo je jedini naziv koji u potpunosti opravdava delovanje pomenutog tela.

Veliko otkriÊe Komisije: PRONA–ENA ARHIVA O UBISTVU DRAÆE U jednom arhivu van teritorije Beograda pronaeni su dokumenti koji Êe iz korena promeniti dosadaπwa saznawa o dogaajima s kraja 1944. i prve polovine 1945. godine i masovnim streqawima koje su vrπili predstavnici nove komunistiËke vlasti, saznaje Press nedeqe u izvorima bliskim Dræavnoj komisiji za rasvetqavawe Ëiwenica o pogubqewu Draæe MihailoviÊa. Prema tim navodima, u pronaenoj arhivi nalaze se zapisnik i fotografije sa egzekucije generala MihailoviÊa, ali i brojni podaci o streqawima, uËesnicima i naredbodavcima zloËina poËiwenih prvih dana od dolaska komunista na vlast. - U pitawu je mala arhiva koja je decenijama bila zatvorena i niko joj nije imao pristup. Pretpostavqa se da su je napravili neki ozbiqni i odgovorni qudi koji su æeleli da se jednog dana ipak otkrije istina o svim zloËinima. BiÊe to veliko iznenaewe za sve, ali je vaæno da se ta dokumenta saËuvaju, jer ima onih koji bi æeleli da ih se dokopaju pre nego πto budu obelodaweni. Mnogi su postali nervozni kad se osetilo da je neko na tragu toj arhivi. O svemu Êe se viπe znati narednih dana, ali verujte da Êe ovi podaci odjeknuti kao bomba - priËa naπ izvor. Slobodan Homen, dræavni sekretar Ministarstva pravde i Ëlan Komisije, potvruje za naπ list da je arhiva pronaena i da se u woj nalaze „πiri podaci", ne samo oni o smrti Draæe MihailoviÊa. On je uveren da ne postoji opasnost da podaci budu „oËerupani" i istiËe da bi oni veÊ sutra trebalo da budu dostupni Komisiji. - U tim dokumentima se, izmeu ostalog, nalaze i fotografije sa streqawa Draæe MihailoviÊa, kompletna dokumentacija i zapisnik o izvrπewu smrtne kazne. Ovo su potpuno novi podaci, jer arhiva nije otvarana od 1946. godine. Fotografije su napravqene kako bi se dræavnom vrhu dokazalo da je nad MihailoviÊem izvrπena smrtna kazna. Arhiva se nalazi van Beograda, ali joπ ne æelimo da kaæemo gde taËno - istiËe Homen. Pres, 7.6.2009. <www.pressonline.rs>

20

S. DEDEI∆ - V. ARSI∆

Naime, Tu√ilaπtvo za ratne zlo≥ine (≥etiri re≥i) trebalo bi da se bavi SVIM ratnim zlo≥inima. Bez obzira na to da li su ih po≥inili Srbi, Hrvati, Albanci, muslimani, Slovenci ili, ne daj Bo√e, Crnogorci. Nepristrasno, neutralno, jednako tretiraju≤i sve strane koje su u≥estvovale u jugoslovenskoj klanici iz proπle decenije – to je strahovito odgovoran pristup poverenom poslu, ali naziv obavezuje da se njime bavite upravo na taj na≥in. Na drugoj strani, telo koje bi se zvalo Tu√ilaπtvo za SRPSKE ratne zlo≥ine (pet re≥i) imalo bi daleko lakπi zadatak. U njegov resor spadali bi samo oni zlo≥ini koje su po≥inile srpske snage. Njegove tu√ioce savrπeno ne bi morala da interesuju zverstva Muπana Topalovi≤a i Jusufa Prazine u ratnom Sarajevu, Branimira Glavaπa u Osijeku, ili Ramuπa Haradinaja u Drenici. Ne, njihovo je da se bave Pavkovi≤em, Frenkijem, "∏korpionima" i "Tigrovima". A kad zavrπe s njima koji su direktno pucali, klali i proterivali, da se okrenu onima koji su ubice navodili na zlo≥in: politi≥arima, akademicima, publicistima. Pa i novinarima. Tu√ilaπtvo za srpske ratne zlo≥ine (pet re≥i) nema razloga da se interesuje za Nasera Ori≤a ili Haπima Ta≥ija, ali svakako mora da istra√i delovanje medija u ratnim godinama. Da utvrdi ko je u Srbiji koristio "sedmu silu" za podstrekivanje nasilja i mr√nje. Dakle, ne u Hrvatskoj, gde su uticajni listovi uo≥i rata objavili ta≥an spisak tamoπnjih dopisnika srpskih medija, πto je bio otvoren poziv na njihov lin≥. Ne, ovo tu√ilaπtvo bavilo bi se samo Srbijom. I mo√da bi ve≤ 2009, poπto je obradilo srpske krvnike, moglo da se pozabavi srpskim ratnohuπka≥ima. Tu√ilaπtvu za ratne zlo≥ine (≥etiri re≥i) uskra≤en je taj luksuz, iz prostog razloga πto ima previπe zadu√enja sa samih ratnih podru≥ja da bi se bavilo i medijima. Sve dok je ˘eku na slobodi, sve dok je ≈api≤ na slobodi, sve dok je Ori≤ na slobodi – a leta gospodnjeg 2009. joπ niko od njih nije u zatvoru – Tu√ilaπtvo za ratne zlo≥ine (≥etiri re≥i)

Iskra 1. juli 2009.


ne bi smelo da se bavi Komrakovom, Vu≥eli≤em i Kozi≤em. U Srbiji, meΩutim, imamo tu√ilaπtvo sa nazivom od ≥etiri re≥i, koje se ponaπa kao da ima pet. Ovih dana to tu√ilaπtvo, valjda nemaju≤i ni pre≥a ni druga posla, analizira tekstove i priloge po srpskim medijima iz proπle decenije, a zavisno od rezultata analize, protiv nekih tadaπnjih srpskih novinara bi≤e pokrenuta i istraga. - Sada imamo pravosudnu istinu o Zvorniku i Vukovaru, presude gde je utvrΩen zlo≥in i obaveza je tu√ilaπtva da, kada neko od okrivljenih izjavi da su ga pisanja medija ili prilozi inicirali na zlo≥in, proverimo πta stoji iza toga – izjavio je za "Novosti" Bruno Vekari≤. Vekari≤ je portparol TU◊ILA∏TVA ZA RATNE ZLO˘INE. To su ≥etiri re≥i, ne pet. Sude≤i po nazivu ovog tela, samim tim i po njegovoj nameni, srpski zlo≥ini ne bi trebalo da imaju prioritet nad zlo≥inima prema Srbima. Ali, umesto "√utom ku≤om", Tu√ilaπtvo se bavi "√utom πtampom". Za njih, srpski zlo≥ini nemaju alternativu! Zato bi viπe odgovaralo da se zovu Tu√ilaπtvo za srpske ratne zlo≥ine. Pet re≥i. Dovoljno.

Zagonetka 2: Doma≤a parodija, ≥etiri re≥i... Opet lak odgovor: Nezavisno udru√enje novinara Srbije. ˘etiri re≥i? A ne tri? Zaista, naziv ovog udru√enja sastoji se iz ≥etiri dela, ali neπto je tu viπak. Ono "Srbije". Da to nisu novinari Srbije, ≥ijih je 16 kolega i zemljaka sa RTS-a NATO raskomadao bombom pre deset godina, niπta ih ne bi obavezivalo na ≥asno dr√anje u vezi tog zlo≥ina. Niπta onda ne bi smetalo u re≥ima Jelke Jovanovi≤, potpredsednice Udru√enja, koja je "Politici", saglasna sa akcijom Vekari≤evog tu√ilaπtva, izjavila da je NUNS uveren da pored direktora Dragoljuba Milanovi≤a, koji je osuΩen za pogibiju radnika RTS-a, ima joπ odgovornih koji nisu procesuirani. U suπtini, potpuno je ta≥no da ima joπ odgovornih, a neprocesuiranih. Evo nekoliko takvih: Vesli Klark, koji je komandovao bombardovanjem Srbije; Havijer Solana, u to vreme generalni sekretar NATO-a; ◊ak ∏irak, tadaπnji predsednik Francuske, koji je spre≥io ruπenje beogradskih mostova, ali nije zaustavio napad na RTS; suprug sadaπnje dr√avne

Iskra 1. juli 2009.

sekretarke SAD, izvesni Bil Klinton, koji je te 1999. bio predsednik Amerike i koji je, mnogo viπe nego ∏irak, aminovao svako ratno dejstvo; sadaπnji potpredsednik SAD D√ozef Bajden, vode≤i zagovornik bombardovanja... Ili zapadni novinari, poput Kristijan Amanpur i uredniπtva londonskog "Sana", pa i svih onih medijskih ku≤a koji u gaΩanju RTS-a nisu videli niπta loπe. Niko od njih nije procesuiran, a odgovorni si barem koliko i Milanovi≤. Ali, vide≤ete, NUNS ne misli na njih. Zato bi ovom udru√enju mnogo viπe pristajalo da se zove samo Nezavisno udru√enje novinara. NUN. Tri re≥i, taman.

Zagonetka 3: Doma≤i rijaliti πou, osam re≥i... Joπ jedan lak odgovor: "∏ta sve mo√eπ u Srbiji kad si novinar." Naziv u kojem je mnogo re≥i suviπno. Jer, kad si novinar u Srbiji, jedva da iπta mo√eπ, ili smeπ. ≥ak ne znaπ ni πta si nekada smeo. Recimo, pre 11 godina dobio si vest da je OVK bacila bombu na pun srpski kafi≤. Preneo si tu vest onako kako si ose≤ao da bi moralo: teroristi OVK pobili srpske mladi≤e! I sada ne znaπ da li si time mo√da podstrekivao na mr√nju i zlo≥ine. Sada ti se ≥ini da ≤e te NUNS i Tu√ilaπtvo pozvati na odgovornost zato πto tvoja vest nije glasila ovako: "Borci protiv srpskog terora u Republici Kosova bacili su na jedan kafi≤ nekakvu napravu, koja je sekundu kasnije, u potpuno nepovezanom dogaΩaju, eksplodirala i usmrtila nekoliko osoba srpske nacionalnosti, ali nemojte da se uzbuΩujete, dragi gledaoci, jer Srbija je odavno izgubila tu teritoriju, a √ivot, koji je zakon, ne mo√e da ≥eka".

Zagonetka 4: Doma≤a tragedija, osam re≥i... Reπenje: "∏ta sve mo√eπ u Srbiji kad si Srbin". Ovde je sve viπak. Jer, u Srbiji 2009, u kojoj Tu√ilaπtvo za ratne zlo≥ine istra√uje srpske medije, NUNS to pozdravlja, Zoran Ostoji≤ javno tvrdi da je LDP postavio smenu Tijani≤a kao politi≥ki uslov, ˘eda Jovanovi≤ maltretira saobra≤ajnu patrolu i sudski progoni dnevne listove, kosovsko Pomoravlje nema struju, "Slobodna Vojvodina" poziva Bojana Pajti≤a na ustanak protiv Beograda, niko ne odgovara za smrt Ranka Pani≤a, zamenik ministra kulture ne sme da komentariπe novu postavku jasenova≥kog muzeja jer je nije video u√ivo, a vojni ministar izjavljuje da u vojni savez koji nas je bombardovao mo√emo da uΩemo KADA (a ne AKO) budemo √eleli, Srbin ne mo√e niπta! NSPM, 11.6.2009.

Miodrag Zarkovi≤

21


Neiskreni zahtjevi za centralizaciju Vojno-politiËki analitiËar iz SAD i pukovnik u penziji Ronald HaËet u intervjuu za "Glas Srpske" kaæe da bi liËna intervencija Ëelnika RS i Srbije prema predsjedniku SAD Baraku Obami mogla da promijeni upornost kojom SAD insistiraju na promjenama na Balkanu. - Ta poruka ameriËkom predsjedniku svodila bi se na to da bi promjena pravila utvrenih Dejtonom mogla dovesti do obnavqawa vojnih sukoba s kojima se SAD i svijet ne bi mogli da nose kaæe HaËet.

* GLAS: Ko i zaπto u meunarodnoj zajednici æeli da ukine RS konstantnim oduzimawem ovlaπÊewa i ustavnim reformama ako to nisu uslovi za Ëlanstvo BiH u Evropskoj uniji? HA»ET: Jasno je da to æeli vostvo Boπwaka koji misle da Êe na taj naËin dominirati cijelom centralizovanom BiH. Wih podræavaju razni evrofili koji smatraju da nacionalni identitet treba da bude podreen πirem "evropskom" identitetu. Zagovornici iz SAD idu korak daqe u planirawu "novog svjetskog poretka" u kom su svi nacionalni identiteti zamijeweni vrijednostima i pravilima ameriËkog druπtva. Postoje i oni u EU i SAD koji vjeruju da Êe favorizovawe boπwaËke zajednice na Balkanu ukloniti antizapadne stavove islamskog svijeta po pitawu politike zapadnih zemaqa na Bliskom istoku i jugozapadnoj Aziji. U administraciji predsjednika SAD Baraka Obame dræavni sekretar Hilari Klinton i bivπi izaslanik za Balkan bivπeg ameriËkog predsjednika Bila Klintona RiËard Holbruk naroËito su revnosni za dovrπavawe posla koji su zapoËeli devedesetih godina. Oboje su u to vrijeme bili zagovornici centralizovane BiH, a ponovnim otvarawem te teme æele da dokaæu da su u pravu. Obama nema nekog naroËitog iskustva ni interesa u balkanskim pitawima i postoji opasnost da Êe ameriËka politika prema balkanskom regionu biti voena u skladu sa odlukama tandema KlintonHolbruk.

* GLAS: ©ta Srbi mogu da uËine u takvom odnosu snaga? HA»ET: LiËna intervencija Ëelnika RS i Srbije prema predsjedniku Obami mogla bi da promijeni upornost kojom SAD insistiraju na promjenama na Balkanu. Poruka koja bi se uputila ameriËkom predsjedniku svodila bi se na to da bi promjena pravila utvrenih Dejtonom mogla dovesti do obnavqawa vojnih sukoba sa kojima se SAD i svijet ne bi mogli nositi. Tu se ima u vidu trajna nestabilnost u Iraku, Avganistanu i Pakistanu, te rastuÊa opasnost konfrontacije sa Iranom i Sjevernom Korejom zbog razvoja nuklearnog programa.

* GLAS: Smatrate li da Êe BiH postati Ëlanica EU kao centralizovana ili decentralizo-

22

vana dræava? HA»ET: BiH se neÊe pridruæiti EU u skorije vrijeme. ImajuÊi u vidu da se mnoge dræave Ëlanice EU joπ viπe decentralizuju, onda je "zahtjev" o centralizaciji kao preduslovu za Ëlanstvo u EU sve neiskreniji. Nerazumijevawe

* GLAS: Zaπto se insistira na centralizaciji BiH kad je jasno da po tom pitawu nema konsenzusa meu tri naroda? HA»ET: Mnogi evropski i ameriËki politiËari nemaju pravog razumijevawa za istoriju drugih naroda, naroËito balkanskih. Oni smatraju da svako razmiπqa na naËin na koji razmiπqaju oni, i da bi se svako trebao ravnati prema wihovim vrijednostima. Pa tako misle da mogu da nametnu svoje ideje i vrijednosti drugima tako πto Êe da izvrπe dovoqan pritisak ili da dovoqno nagrade. Glas Srpske, 3.6.2009.

Goran Maunaga

Kremq formirao komisiju za borbu protiv falsifikovawa istorije U Rusiji je pri kabinetu predsednika dræave formirana Komisija za borbu protiv pokuπaja falsifikovawa istorije na πtetu Rusije... Ukaz o tome potpisao je predsednik Dmitrij Medvedev, saopπtila je danas pres sluæba Kremqa. Na Ëelu komisije biÊe πef predsedniËke administracije Sergej Nariπkin. _ FALSIFIKAT: U sastavu je joπ 28 qudi iz Ministarstva spoqnih poslova, Federalne sluæbe bezbednosti, Vojne obaveπtajne sluæbe, Saveta za nacionalnu bezbednost, Ministarstva pravde, Ministarstva kulture i Dræavne Dume, navodi se u ukazu. Medvedev je viπe puta rekao da je nedopustivo „falsifikovawe istorije”, ukquËujuÊi istoriju Drugog svetskog rata, odnosno Velikog otaxbinskog rata, kako ga nazivaju u Rusiji. Medvedev je rekao da pokuπaji falsifikovawa postaju „sve jaËi i agresivniji”. On je objasnio da se to dogaa zato πto „ostaje sve mawe qudi koji su uËestvovali u ratu i videli ga sopstvenim oËima”. „Tu nastaje vakuum, ili iz neznawa ili namerno, ta praznina se puni novim viewima ili novim interpretacijama rata”, rekao je ruski predsednik. On je kazao da Rusija mora da brani „istorijsku istinu”. „Ne treba da zatvaramo oËi pred straπnom istinom rata a, s druge strane, nikome neÊemo dozvoliti da podvrgne sumwi podvig naπeg naroda”, Sajt: <www.24sa 2.6.2009.

Iskra 1. juli 2009.


KUMANOVSKI SPORAZUM - DESET GODINA KASNIJE Bitne garancije date Srbiji 1999. godine do danas nisu ispuwene, ali je zato punom parom radila maπinerija koja joj nanosi πtetu Proπlo je deset deset godina otkako je, 9. juna 1999, potpisan Kumanovski sporazum, da bi sutradan, 10. juna, posle 79 dana, na terenu konaËno bila zaustavqena agresija NATO na SR Jugoslaviju. Posle velikih materijalnih razarawa i qudskih stradawa, Ëinilo se da su ratne sekire zakopane, a da su umesto wih naËela meunarodnog prava, diplomatije i politike odnela prevagu i otvorila put za mirno reπewe krize oko Kosova i Metohije. Za pregovaraËkim stolom u Kumanovu, licem u lice, naπli su se predstavnici zaraÊenih strana. U ime meunarodnih snaga bezbednosti, πto Êe reÊi NATO i Kfora, na Vojno-tehniËki sporazum (VTS), kojim su okonËana neprijateqstva, potpis je stavio britanski general-potpukovnik Majk Xekson, komandant Kfora. U ime SR Jugoslavije i Republike Srbije to su uËinili general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar MarjanoviÊ, ispred Generalπtaba VJ, i general-potpukovnik policije Obrad StevanoviÊ, ispred Ministarstva unutraπwih poslova Republike Srbije. Potpisan je meunarodni ugovor obavezujuÊi za obe strane, Ëije su bitne odredbe ugraene u veÊ sutradan (10. jun 1999) izglasanu Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, koja do danas ostaje neotklowivi meunarodnopravni okvir za reπavawe pitawa Kosova i Metohije. S predlogom teksta VTS prethodno je predsednik Finske Marti Ahtisari upoznao predsednika SR Jugoslavije Slobodana MiloπeviÊa, a 3. juna papir su odobrili parlament Republike Srbije i vlada SR Jugoslavije, znajuÊi da Êe se na Kosmetu razmestiti meunarodne civilne i vojne snage pod nadzorom UN, o Ëemu Êe biti doneta posebna rezolucija Saveta bezbednosti UN. U VTS je ukazano da Êe ove snage delovati bez ometawa i sa ovlaπÊewem da preduzmu sve nuæne aktivnosti za ostvarivawe i odræavawe bezbednog okruæewa za sve graane Kosova i da Êe svoju misiju obavqati i „na druge naËine”. Kumanovskim sporazumom je definisano da se u odreenom roku s Kosova i Metohije povuku „snage SRJ”, πto znaËi „qudstvo i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju”. Precizirano je da se to odnosi na „redovne armijske i mornariËke snage, naoruæane grupe graana, udruæene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograniËnu policiju, obaveπtajne sluæbe, jedinice policije - lokalne, specijalne, protiv demonstracija i antiteroristiËke - i bilo koju grupu ili pojedince koje kao takve navede komandant Kfora.” Sporazumom iz Kumanova definisana je i Zona vazduπne bezbednosti (ZVB), kao zona od 25

Iskra 1. juli 2009.

kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutraπwosti SR Jugoslavije, pri Ëemu se ta zona proteæe i na vazduπni prostor iznad wenog kopnenog dela. Vojno-tehniËki sporazum je odredio i Zonu kopnene bezbednosti (ZKB), kao pojas πirok pet kilometara, mereno od pokrajinske granice Kosmeta ka unutraπwosti SR Jugoslavije. Kumanovskim sporazumom je odreeno i da „bilo kakve snage SRJ”, bez „prethodnog izriËitog odobrewa komandanta Kfora, neÊe ni pod kojim okolnostima uÊi” na Kosovo i Metohiju, odnosno u Zonu vazduπne bezbednosti i Zonu kopnene bezbednosti. Potpisnici VTS su ukazali i na to da je „dogovoren povratak osobqa SRJ i Srbije” na Kosovo i Metohiju, πto Êe biti „predmet naknadnog odvojenog sporazuma”. U Aneksu B ovog sporazuma navedeno je da Êe Kfor „obezbeivati ispuwavawe obaveza posle povratka odobrenog osobqa SRJ” na Kosovo i Metohiju. Osmotreno iz ugla meunarodnog prava, ova odredba VTS potvruje teritorijalni integritet i dræavni suverenitet SR Jugoslavije, odnosno Republike Srbije. Uostalom, to je jasno definisano Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. U proteklih deset godina, naæalost, odredbe VTS i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i obaveze koje iz wih proistiËu, NATO / Kfor nije ispunio u kquËnim domenima: nije uspostavqeno bezbedno okruæewe, Ëime je direktno onemoguÊen odræiv povratak raseqenih i prognanih i sloboda kretawa onih koji su ostali na KiM; nije izvrπena potpuna demilitarizacija i pacifikacija OVK; nisu ni zapoËeti razgovori o povratku dogovorenog broja bezbednosnog osobqa SRJ, odnosno Srbije, pa samim tim nije donet ni sporazum o wihovom povratku; kontrola nad civilnim vazduπnim saobraÊajem nije vraÊena organima SRJ, odnosno Srbije. Najsaæetije se moæe reÊi da sve bitne odredbe VTS i Rezolucije 1244 koje daju garancije Srbiji nisu ispuwene, a da je albanska strana neprekidno u protekloj deceniji nagraivana. Rad na otcepqewu Prilika je da podsetimo na pomalo zaboravqenu izjavu od 9. marta 2000. godine, tadaπweg visokog zvaniËnika ruskog Ministarstva odbrane, generala Leonid Ivaπova.

23


Kumanovski sporazum...

Kfor nije NATO, veÊ su to bezbednosne snage pod okriqem UN.

Kao neposredni uËesnik pregovora izmeu dvojca Ahtisari - »ernomirdin i MiloπeviÊa, Ivaπov je upozorio da se na Kosovu „veπtaËki stvara situacija koja treba da dovede do otcepqewa te pokrajine od Jugoslavije”. Jedan od najvaænijih razloga za pogorπavawe situacije, ocenio je Ivaπov, jeste to πto se „ignoriπe uËeπÊe Beograda u politiËkom reπavawu problema”. Kada znamo πta se sve od onda dogodilo, preko pogroma 17. marta 2004. i samoproglaπewa „nezavisnosti” Kosova proπle godine, biva jasno da je ignorisawe Beograda bilo dosledno, ma koliko nas ovdaπwi zvaniËnici uveravali u suprotno. Politika, 7.6.2009.

Slobodan KqakiÊ

Intervju: Obrad StevanoviÊ

Koje je moguÊnosti VTS predvideo, a vlast u Srbiji ih nije iskoristila? Povratak Vojske i policije na KiM morao je da bude primewen bar u simboliËnom obliku, tamo gde je to moguÊe. Za nas bi bilo od izuzetnog znaËaja da u krugu GraËanice ili DeËana imamo bar pet policajaca sa obeleæjima Srbije. Tako bismo imali ËiweniËni dokaz da smo prisutni na KiM u zvaniËnoj formii s dræavnim obeleæjima.

Trebalo je da pregovori poËnu na teritoriji KiM? Da, u eneral JankoviÊu je u te svrhe bila pripremqena jedna πkola. Doπli smo rano, oko 9 sati, ali je delegacija Kfora ostala s makedonske strane granice iz bezbednosnih razloga. Posle sat i po vremena mi smo preπli u Makedoniju, gde nas je saËekao britanski general Bejli u pratwi pomoÊnika ministra policije Makedonije.

Pet dana rovovskih pregovora Ko se nalazio u naπoj delegaciji?

Potpisnik Kumanovskog sporazuma posle decenije Êutawa svedoËi za „Politiku” Nemam razloga da budem ponosan na svoj potpis na Vojno-tehniËkom sporazumu, ali ni razloga da ga se stidim. Zadovoqan sam rezultatom koji smo postigli za pet dana, koliko su pregovori trajali, a on se moæe meriti Ëiwenicom da su naπi uslovi prihvaÊeni. KquËno je bilo da ugovorna strana ne bude NATO jer se smatralo da ukoliko veÊ gubimo deo suvereniteta, on treba da bude poveren Ujediwenim nacijama, a ne NATO-u, kaæe za „Politiku” posle deset godina Êutawa, generalpotpukovnik policije Obrad StevanoviÊ, jedan od potpisnika sporazuma kojim je okonËano bombardovawe SRJ, a danas predavaË na Policijskoj akademiji u Beogradu. „Najæalije mi je πto nismo uspeli u sporazum da ukquËimo mali tehniËki detaq - da Kfor nosi oznake UN, a ne NATO-a”, rekao je general StevanoviÊ.

U Ëemu je znaËaj Vojno-tehniËkog sporazuma iz Kumanova? Odredbe sporazuma su najËeπÊe kritikovane, a Rezolucija 1244 podræavana. »iwenica je da Rezolucija jeste vaænija, ali da nije sprovodqiva bez ovog sporazuma, dok je s druge strane sporazum bez Rezolucije neprimenqiv. Tekst sporazuma je u nekoliko bitnih detaqa povoqniji od same rezolucije, pa i od dokumenta Ahtisari - »ernomirdin. U sporazumu se samo na jednom mestu pomiwe reË NATO, tamo gde se navodi da Alijansa ima obavezu da obustavi bombardovawe. I to je sve. Takoe, nema pomena Glave 7. Poveqe UN, koja podrazumeva pravo primenu sile bez odobrewa SB, kao ni sporazuma iz Rambujea. Te tri stvari govore da smo uspeli da tekst koji nam je ponuen popravimo maksimalno prema naπim interesima. Danas retko ko zapaæa da

24

Nebojπa VujoviÊ iz SMIP-a, Slobodan MiletiÊ iz SMUP-a, predstavnici Ministarstva odbrane i Generalπtaba, prevodilac. I ja, kao tadaπwi pomoÊnik ministra unutraπwih poslova Srbije. Bilo je πest-sedam vojnih generala, meu kojima i general Krga, a prvog dana ih je predvodio Blagoje KovaËeviÊ, jer je Svetozar MarjanoviÊ bio odsutan.

Otkud to da ste zavrπili u kafani „Evropa”? Kad se pree granica, prvi objekat s leve sterane, prema Blacu, jesteta kafana. Nekim stepenicama se pewe do we. Na platou ispred kafane Ëekalo nas je nekoliko stotina novinara, koje su obezbeivali italijanski vojnici. Shvatili smo da je to mesto unapred bilo pripremqeno za pregovore. Bilo je predvieno da pregovori budu zavrπeni istog dana? Postojao je pritisak da sporazum potpiπemo za nekoliko sati. PregovaraËki tim Kfora predvodio je britanski general Majkl Xekson, a wegovi najbliæi saradnici bili su ameriËki general Brixvej i oficir za vezu, general Bejli, kao i joπ dva oficira, Norveæanin i Amerikanac zaduæen za pravne aspekte sporazuma. Xekson je rekao da je na najviπem dræavnom nivou dogovoreno da se sporazum potpiπe do 14 sati i da on nema mandat da bilo πta mewa.

Jeste li tada bili u kontaktu s Beogradom? Svako je imao svoj mobilni. Xekson nam je rekao da ga je Vesli Klark obavestio da je MiloπeviÊ saglasan da potpiπemo to πto su nam ponudili. Tu mu general Blagoje KovaËeviÊ vrlo diplomatski kaæe: „Gospodine generale, ako je naπ Kraj na str. 26/2) (K

Iskra 1. juli 2009.


NA KOSOVU JE NA DELU TE©KO FALSIFIKOVAWE ISTORIJE Nakon πto su unazad 10 godina viπe od 150 srpskih crkava i manastira sruπili, kosovski Albanci danas preostale srpske sredwovekovne svetiwe uveliko svojataju, nazivajuÊi ih vizantisko-albanskim, uz oËigledno svesrdnu podrπku stranih mentora, Ëak i Uneska, organizacije koja se pod okriqem Ujediwenih nacija bavi zaπtitom svetske kulturne baπtine. Na inicijativu jednog broja zemaqa, meu kojima je i Albanija, da se na predstojeÊem junskom zasedawu Komiteta za kulturnu baπtinu Uneska srpska crkvena i kulturna baπtina na Kosovu i Metohiji podvede pod naslee Kosova, oπtro je reagovao Vuk JeremiÊ na nedavno odræanom 181. plenarnom zasedawu Uneska u Parizu. - Skandalozni su pokuπaji da se temeqni deo srpskog naslea veπtaËki odvoji od ostalih delova Srbije. Ovaj neËuven pokuπaj zamene kulturnog identiteta nikada ranije nije se dogodio u okviru ove organizacije i neÊemo ni sada dozvoliti da se dogodi. To nisu nikakve svetiwe Kosova, veÊ srpske svetiwe, svetiwe Srpske pravoslavne crkve - upozorio je JeremiÊ na sednici Uneska i naglasio da je jedan od nacionalnih prioriteta Srbije zaπtita ugroæenog kulturnog naslea, posebno na KiM. DeËane stavili na poπtansku marku Manastir Visoki DeËani od pre nekoliko dana nalazi se na poπtanskim markicama Kosova. Kosovsko Druπtvo filatelista izdalo je kolekciju poπtanskih markica pod nazivom DeËanski manastir, kao arhitektonsko blago Kosova navodeÊi da se on nalazi u zapadnom delu PeÊkih planina. U propratnom tekstu istiËe se da je manastir podignut u 13. veku, ali se nigde ne pomiwe wegov osnivaË, srpski kraq Stefan DeËanski, niti se manastir Visoki DeËani u bilo kakvom kontekstu dovodi u vezu sa srpskom istorijom, dræavom i pravoslavnom hriπÊanskom religijom. JeremiÊ je dodao da je potreba oËuvawa srpske baπtine na Kosovu i Metohiji, koja ima univerzalni karakter i znaËaj, postala joπ veÊa posle odluke secesionistiËkih vlasti u Priπtini da jednostrano proglase nezavisnost 17. marta 2008. godine. Vladika raπko-prizrenski Artemije veÊ godinama upozorava da pravoslavne srpske manastire Priπtina a odnedavno i albanski pokret "Samoopredeqewe" tretiraju kao vizantijskoalbanske, te da su velikog srpskog æupana Stefana Nemawu "krstili" kao Albanca Stejana Nimanija, a cara Duπana kao Stejana Duπanija koji su, prema πiptarskim navodima "popustili pred srpskim fundamentalizmom i postali Srbi". Time se, ukazuje episkop raπko-prizrenski, "brutalno gazi istorija i falsifikuju istorijske Ëiwenice u

Iskra 1. juli 2009.

nameri da se na mala vrata prisvoji i ono malo srpskih manastira i kulturne baπtine koju nisu uniπtili. Izbrisali i ObiliÊ U nameri da uniπte tragove srpstva na Kosovu i Metohiji, ali i da pokaæu svetu da je Kosmet samo wihov, albanski vlastodrπci su i Novo Brdo, jedan od centara srpskog sredwovekovnog rudarstva "preksrtili" u Arta, πto je na albanskom jeziku zlato. Podujevo je takoe dobilo novo ime - Besijana, po prethriπÊanskom nasequ. Prizren je, pak, za Albance i daqe Prezreni, dok je Suva reka "krπtena" kao Teranda, po arheoloπkim iskopinama u blizini nekadaπwe prestonice cara Duπana. Dragaπ je nazvan ©ar, po ©ar-planini na kojoj se nalazi.. Glogovac je danas Drenas, po oblasti Drenica Ëije je srediπte, dok je Maliπevo, koje je svojevremeno dobilo naziv po pastiru Maliπi, postalo Maleasi. Grad Istok je nazvan Burim (izvor), jer je ovo podruËje bogato izvoriπtima vode. ObiliÊ kod Priπtine preimenovan je u Kastriot, PeÊ je postala Peja, dok se VuËitrn sada zove Vuπtri. Na Uneskovu listu Svetske baπtine u posledwih sedam godina uvrπteni su Studenica, Stari Ras i SopoÊani, GraËanica, DeËani, Bogorodica Qeviπka i Gamzigrad, a vladika Artemije podseÊa da su joπ 2006. neke od ovih svetiwa, upisane kao "sredwovekovni spomenici na Kosovu". - Pozivamo ministra da koristeÊi moguÊnosti i ovlaπÊewa Srbije kao dræave Ëlanice Uneska ovo skandalozno Ëiwewe (zapoËeto upisom srpskih svetiwa na listu) bude osujeÊeno izmenom upisa upravo onako kako je Srbija navela u nominacionom dosijeu - "Srpski sredwovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji"- kaæe vladika Artemije. Episkop raπko-prizrenski takoe ukazuje da su "πiptarski istoriËari" uz veliku podrπku zapadnih mentora i uËiteqa poËeli uveliko da svojataju srpske svetiwe i da ih prikazuju kao "kosovske", "vizantijsko-albanske", pa Ëak i "pravoslavne", samo ne ono πto one uistinu i jesu "srpske pravoslavne svetiwe". Kuπner prekrstio carinski prelaz Svojatawu srpskog naslea prethodilo je, da podsetimo, albanizovawe srpskih naziva gradova i sela, koje je poËelo septembra 1999. pod meunarodnim protektoratom. Naime, kada je Bernar Kuπner, tadaπwi πef Unmika, ozvaniËavajuÊi poËetak rada carine na graniËnom prelaz izmeu SRJ i Makedonije - eneral JankoviÊ, mediji u Priπtini, ali i strani izveπtaËi naveli su da se to dogodilo na graniËnom prelazu Han e

25


Na Kosovu...

Kumanovski sporazum (sa str. 24/2)

Elezit. Ubrzo zatim, za vreme Kuπnerovog, ali i mandata potowih πefova civilne misije UN u juænoj srpskoj pokrajini nastavqeno je "prekrπtavawe". Tako je varoπ Srbica preimenovana u Skenderaj po Skenderbegu. Uroπevac, koji je dobio ime po sredwovekovnom srpskom caru Uroπu koji je tu imao dvorac, preimenovan je u Ferizaj, po izvesnom Ferizbegu.

predsednik rekao da mi ovo potpiπemo, mi Êemo to svakako i uËiniti. Ali mi bismo morali da se prethodno sa wim Ëujemo”. Ispostavilo se da je to πto je Xekson rekao bila izmiπqotina.

- BezoËno i drsko falsifikovawe istorije i prekrajawe Ëiwenica prisutno je na svakom koraku, taman kao i ruπevine i zgariπta naπih uniπtenih svetiwa. ©iptari bez srama i stida tvrde da su NemawiÊi zapravo bili Nimani , a da je deËanski manastir podiglo lokalno pleme Gaπi, a ne kraq Stefan Uroπ TreÊi (DeËanski), Ëija je poveqa do danas saËuvana kako na pergamentu, tako i na mermernoj ploËi iznad juænih vrata deËanskog hrama. Osim toga, velelepnu prizrensku crkvu Bogorodicu Qeviπku, koja je u martovskom pogromu 2004. veoma postradala, veÊ trertiraju kao "najstariju albansku crkvu na ovim prostorima". SliËno se tvrdi i za "crkvu Ulpijanu", odnosno manastir GraËanicu, koju je sveti kraq Milutin, najveÊi srpski ktitor, navodno "samo pravoslavio, a koja je", po wima, "pripadala albanskoj rimokatoliËkoj tradiciji". Ova albanska teorija veÊ je dobila "pravo graanstva" i postala deo zvaniËnog istorijskog uËewa koje se predaje i albanskim acima u πkolama zloËinaËke tvorevine jednostrano i bezakono proglaπenog nezavisnog Kosova - ispriËao je vladika Artemije dodajuÊi da se u posledwe vreme srpski narod uopπte ne pomiwe kao da nikad nije postojao na Kosovu i Metohiji. Sadaπwa islamizacija Kosova i Metohije, napomiwe on, nije neπto o Ëemu se misli, razgovara, diskutuje. - Ovde nije reË o prostoj islamizaciji kakva se u proteklim vekovima vrπila i sprovodila u mnogim delovima sveta, nego o nasilnom iskorewivawu jednog hriπÊanskog naroda, srpskog, iz wegove duhovne kolevke. Da to nije prosto neËije "miπqewe", dovoqno je pogledati, i makar letimiËno ponovo naglasiti πta se na Kosovu i Metohiji desilo u posledwih desetak godina, konkretno od juna 1999. godine, pa do danas. Ukratko, izmewen je nacionalni i religiozni indetitet Pokrajine. Nasilno je proterano dve treÊine hriπÊanskog stanovniπtva (oko 250.000), poruπeno i uniπteno preko 150 pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su mnoge graene u 13. i 14. veku, i kao takve predstavqaju prave bisere pravoslavne srpske kulture i umetnosti sredweg veka, dok je istovremeno podignuto preko 400 novih xamija uz pomoÊ Saudijske Arabije i ostalih islamskih zemaqa iz Persijskog zaliva ukazuje episkop raπko-prizrenski i poruËuje da "moramo naÊi naËin da zaπtitimo ono πto smo vekovima stvarali i Ëuvali kako bismo to mogli da predamo naπim mlaim pokolewima". 23.5.2009.

26

ANTIC.org-SNN

Posle smo zatraæili da razgovore nastavimo sutradan. Smatrali smo, Ëini mi se i mi i oni, neprimerenim da se ponovo susretnemo u toj kafani.

Pa su pregovori nastavqeni u NATO bazi u Kumanovu? Da. Mi smo tamo imali πator, klasiËan vojniËki πator u koji smo bili smeπteni. Wihove snage su nas Ëekale na granici, vodile do baze i svako veËe vraÊale natrag. Spavali smo u Vrawskoj Bawi. Sam sporazum potpisali smo 9. juna, negde pred ponoÊ, oko 11 Ëasova, i to u tom naπem malom πatoru.

Jeste li tada oseÊali teret istorije na svojim pleÊima? Nismo bili sreÊni, bili smo zaËueni πto je od miliona Srba ta uloga pripala baπ nama. »inilo mi se da je odgovornost koju sam preuzeo nesrazmerno veÊa u odnosu na moje sposobnosti i autoritet. Razmiπqao sam kako Êe biti ocewen potpis na jednom takvom dokumentu - da li kao zakquËewe mira ili kao potpisivawe kapitulacije. Istina je da je potpisom sporazuma bombardovawe prestalo i to je jedna od Ëiwenica zbog koje mislim da sam uradio dobru stvar u tim okolnostima, kada se nije baπ znalo πta je dobro.

Kako ste prihvatili vesti o kidnapovanim i nestalim Srbima posle rasporeivawa Kfora? Straπno sam se razoËarao jer sam prethodno na nekoliko skupova graana i predstavnika lokalnih samouprava uveravao graane da to πto smo im mi bili do tada, da Êe ubuduÊe biti Kfor. A πta se desilo? U tih prvih desetak dana oteto je i ubijeno desetine Srba. Da sam pre potpisivawa sporazuma verovao da je Kfor nemoÊan da zaπtiti Srbe, pozvao bih graane da se samoorganizuju.

Da li je revizija Kumanovskog sporazuma, za koju se nedavno zaloæio dræavni vrh Srbije, pravi naËin za povratak kontrole srpskih snaga nad kopnenom i vazduπnom zonom bezbednosti? Odgovornost za stawe bezbednosti u kopnenoj i vazduπnoj zoni bezbednosti nije na Srbiji, nego na Kforu. To se moæe ilustrovati primerom eskalacije nasiqa na jugu Srbije 2000. godine, kada je komandant Kfora dozvolio naπim snagama da izvedu antiteroristiËku akciju i vrate se u zonu bezbednosti, πto je ovlaπÊewe koje proistiËe iz VTS. Problem se moæe efikasnije reπiti primenom Vojno-tehniËkog sporazuma, a ne wegovom promenom. Politika, 7.6.2009.

Marko AlbunoviÊ

Iskra 1. juli 2009.


DOKUMENTI: Ako koza laæe, rog ne laæe

Robert Predrag GakoviÊ: RUSKE IZBEGLICE U JUGOSLAVIJI IZME–U DVA SVETSKA RATA Jedna vrlo interesantna i korisna kwiga, Ruske izbeglice u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata Roberta Predraga GakoviÊa, ustvari je magistarska disertacija autora na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, koja je u prevodu objavqena nedavno u Milvokiju. Interesantno, do ove disertacije (1964 godine) skoro niπta nije napisano o Rusima u Jugoslaviji. Jugoslovenski komunisti izbegavali su, iz nekog razloga, da o tome piπu ili πta preduzimaju, verovatno zato πto se ruske izbeglice u Jugoslaviji nisu u veÊoj meri angaæzovale u borbi protiv partizana, a i πto je jugoslovenska komunistiËka partija doπla u sukob za Kominternom. Kwiga je puna autentiËnih podataka, od kojih se neki pojavquju prvi put u javnosti. Kroz celu kwigu GakoviÊ tretira istorijat ruskih izbeglica u Jugoslaviji kao odnos izmeu wih i Srba, jer su i sami Rusi viπe æeleli da æive u Srbiji nego u ostalim delovima Jugoslavije, najviπe zbog otvorenog stava jugoslovenske vlade, naroËito kraqa Aleksandra, protiv boqπevika: „ZvaniËni anti-boqπeviËki stav, koji se nastavio sve do predveËerja Drugog svetskog rata, za ruske izbeglice je predstavqao veliko zadovoqstvo. Meu Jugoslovenima, a naroËito meu Srbima, vladao je poseban oseÊaj prema izbeglicama, kao prema `ruskoj braÊi`.”(47) U predgovoru ovom izdawu Veselin –uretiÊ skreÊe paæwu na opπti znaËaj ove teme: „Srbi su, pod titovskim zastavama, doËekali da protiv wih bude upotrebqena i antiruska i antisrpska Sovjetija. Kao i Rusi posle svoje `revolucije`, tako su i Srbi, posle ove wihove `reprize`, na svom tlu doæiveli sumrak, koji je joπ jednom potvrdio podudarnost zlih sudbina ova dva bliska naroda.”(6-7) –uretiÊ primeÊuje da je postojawe ruskih izbeglica u Jugoslaviji bio jedan od glavnih razloga za napad staqinista na Tita i Jugoslaviju: „Malo je poznato da su Srbi, upravo zahvaqujuÊi ovoj ruskoj zajednici naroËito zbog wenog vojnog prisustva u Jugoslaviji, u staqinskoj Rusiji bili proglaπeni za `kontrarevolucionare`. Tada je protiv we upotrebqeno svo smeÊe ideologije; u `novom Kremqu` i Kominterni oni su bili proglaπeni za `velikosrpske hegemoniste`, za `ugwetaËe mawinskih naroda`... Bio je to spontani sklad `crne` i `crvene` internacionale protiv Srba kao naroda.”(7) Na kraju predgovora –uretiÊ tvrdi: „Neke asocijacije Êe uputiti Ëitaoca da danas, na velikom raskrπÊu epoha, razmiπqa o posebnom pravoslavno-slovenskom civilizacijskom krugu, kao meuetapi na putu velikih i evropskih i evro-

Iskra 1. juli 2009.

atlantskih integracija.”(9-10) GakoviÊ daje kratak ali koristan pregled odnosa izmeu Rusa i Srba kroz istoriju. Na primer, oko 38.000 Srba iz Vojvodine naselili su se u sedamnaestom veku u Rusiju, o Ëemu je pisao Miloπ Crwanski u svom romanu Seobe. Posle boqπeviËke revolucije izbeglo je u Jugoslaviju nekoliko hiqada Rusa protivnika komunista. TaËan broj nije utvren jer su se izbeglice premeπtale iz jedne zemqe u drugu, ali kreÊe se izmeu dvadeset i Ëetrdeset hiqada. Meu wima je bilo nekoliko divizija armije generala Vrangela, koje su nastavile da sluæe pod punim naoruæawem, sa glavnim πtabom u Sremskim Karlovcima. Mnogi komentatori, u Srbiji i van Srbije, ukazivali su na veliËinu humanog ponaπawa domorodaca posle tri rata: „I pored teπke situacije koja je vladala u zemqi, u vreme kad je stvarala sopstvenu dræavu i teπkih ekonomskih prilika, duhovno velika Srbija je spremno raπirila ruke da pomogne ruskim izbeglicama.”(30-31) Ruske izbeglice uæivale su „privilegije dræave u dræavi”.(55) To je bio jedinstven fenomen u ruskoj emigraciji koji se ogledao „u naËinu samoorganizovawa zajednica, u organizovawu sudova, ruske crkve, πkola i brojnim nauËnim, akademskim i profesionalnim organizacijama, u πirokom i raznovrsnom uËeπÊu æena, u razliËitim vidovima ruskog doprinosa u mnogim oblastima u zemqi domaÊina i, na kraju, u ruskim upravqaËkim strukturama.”(50-51) „Nije bilo ograniËewa ili diskriminacije bilo u kojoj profesiji, niti su emigranti morali da pokaæu dokaz o svojoj kvalifikaciji.”(49) Na primer, lekari nisu morali da polaæu nikakve ispite. Ruski emigranti dobili su pravo glasa. „U Jugoslaviji su ruski emigranti naπli najpovoqniju klimu u kojoj su mogli da uspostave svoja najvaænija kulturna uporiπta. Wihova crkva je nastavila da postoji, a wihove crkve su odræavale wihovu kulturu i tradicije.”(80) Jednom reËju, ruska emigracija nastavila je da æivi svoj posebni naËin æivota. Sve to bio je plod zvaniËne politike jugoslovenske vlade: „ZnaËajna sredstva je dræava troπila na poboqπawe æivota emigranata. Ta sredstva su troπena za osnivawe ruskih πkola, crkava i zdravstvenih institucija... Sve to ne bi bilo moguÊe bez znaËajne pomoÊi jugoslovenske dræave.”(56) S druge strane, dajuÊi emigrantima iste moguÊnosti zapoπqavawa, Jugoslavija je, u velikoj meri, imala koristi od wihovih usluga.”(77)

27


Robert Predrag... „Ruski emigranti imali su veliki uticaj na ekonomski, druπtveni i politiËki æivot Jugoslavije.”(78) „Prisustvo ruskih emigranata je, u velikoj meri, obogatilo prosvetni i kulturni æivot u Jugoslaviji u doba kada je dræava bila u najteæoj situaciji.”(90) Treba takoe istaÊi da su se Rusi veoma dobro slagali sa domaÊim stanovniπtvom, naroËito Srbima, i to ne samo iz koristoqubqa veÊ i zbog neobiËnog bratskog oseÊawa izmeu dva naroda. Bilo je i kritiËkih komentara, i kod domaÊina i kod samih Rusa, ukquËujuÊi i jednog ruskog predstavnika: „Nekontrolisani talas ruskih izbeglica u Srbiju preti da potpuno uniπti jednu zdravu izbegliËku oazu u Evropi i da prekine ovu malu, ali organizovanu pomoÊ koju srpski narod moæe da pruæi Rusima ali samo do odreenog stepena.”(39) Ovakvih komentara bilo je ipak relativno malo, imajuÊi u vidu ogroman pozitivan prijem ruskih izbeglica, naroËito u Srbiji. Ima interesantnih sliËnosti u ponaπawu ruske i srpske emigracijje. I kod jednih i kod drugih Crkva je igrala veliku ulogu u Ëuvawu nacionalnog i kulturnog identiteta, i spreËavala ili usporavala asimilaciju. Druga sliËnost ogleda se u meusobnim problemima i trzavicama, naroËito u politici, na primer u sluËaju priznawa ruske crkve pod Sovjetima i πizme u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posle Drugog svetskog rata. Interesantno, ruska πizma stvorena je u Srbiji i πirila se u druge zemqe. U zakquËku, GakoviÊ citira jednog ruskog emigranta: „U buduÊim odnosima izmeu naπih naroda Êe ovo seme koje smo posejali na bratskom tlu, natopqeno suzama i tugom, u zlim vremenima naπeg liËnog pada i nacionalne tragedije, doneti plod.”(92) A X. H. Simpson primeÊuje o prijemu ruskih izbeglica u Srbiji: To je „bio jedan od najizrazitijih primera gustoprimstva jedne dræave prema izbeglicama.”(93) Sam autor zakquËuje: „Prisustvo ovih nesreÊnih qudi je poveÊalo razumevawe izmeu Rusa i Jugoslovena, uglavnom Srba, koje moæe da bude od velikog znaËaja za wihove buduÊe meusobne odnose. Obe strane mogu da gledaju u buduÊnost sa nadom da Êe ova tragedija i izraz saoseÊawa i qubavi potencirati duhovne, kulturne i politiËke veze i doprineti boqem razumevawu izmeu ova dva naroda.”(93) Toliko o humanom tretmanu ruskih izbeglica u jednoj zemqi, Jugoslaviji, koju su komunisti smatrali da je trebalo ruπiti po svaku cenu. Vasa MihailoviÊ _________________________ Robert Predrag GakoviÊ, Ruske izbeglice u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata (Milwaukee: Neven, 2008), 97 str. Brojevi strana citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

28

IZIT: Srbiji preti duæniËka kriza Direktor instituta za træiπna istraæivawa (IZIT) Miloje Kawevac upozorio je da Srbiji preti velika duæniËka kriza, jer se spoqni dug zemqe od 2000. do kraja marta ove godine gotovo utrostruËio, sa 10,8 na oko 27 milijardi evra. Kawevac je danas, na predstavqawu najnovijeg IZIT-ovog biltena, ocenio da se dræava sve viπe zaduæuje, a pritom zvaniËnici ne vode raËuna o tome ko Êe vraÊati dugove u narednom periodu. "Preti nam veliki ekonomski kolaps ako pozajmqena sredstva ne uloæimo u proizvodwu", rekao je Kawevac. On je kritikovao Narodnu banku Srbije da vodi pogreπnu politiku odbrane dinara, jer od "nerelanog" kursa dinara korist samo imaju domaÊi uvoznici i strani izvoznici. Kawevac je istakao da bi dinar moæda trebalo devalvirati. U sklopu mera za oporavak srpske privrede, on je predloæio pomerawe fokusa srpskog izvoza sa træiπta EU na rusko, kinesko, severno-afriËko i na træiπta zemaqa Bliskog i Dalekog istoka. IZIT: Privrednici najavquju pad cena U narednom periodu, prema anketi Instituta za træiπna istraæivawa (IZIT), moglo bi doÊi do pada cena. U februaru je, naime, na rast cena svojih proizvoda raËunalo 16 odsto anketiranih privrednika, a u martu je wihov broj smawen na 11 procenata. Istovremeno je, sa tri na 14 odsto poveÊan broj privrednika koji oËekuju pad svojih cena. Prema martovskoj anketi IZIT-a, u narednih πest meseci, 11 odsto anketiranih privrednika raËuna sa smawewem cena sopstvenih proizvoda, dok mesec dana ranije niko od privrednika nije oËekivao tako neπto. Istovremeno, rast cena oËekuje 29 odsto privrednika, devet odsto mawe nego u februaru. Saradnik IZIT-a Saπa –ogoviÊ naveo je da su najnovije mere Vlade usmerene na spasavawe buxeta, a ne privrede. Najavqeno poveÊawe akciza i poreza na mobilnu telefoniju neÊe dati oËekivan rezultat na buxetske prihode, a eventulano poveÊawe PDV-a dodatno Êe opteretiti privredu, smatra –ogoviÊ. Start-ap krediti su, prema reËima –ogoviÊa, samo "bacawe para" iz buxeta, jer u uslovima teπke ekonomske krize, male radwe koje bi se otvorile tim sredstvima, nemaju buduÊnost. 4.5.2009. <www.emportal.rs>

EMportal

Iskra 1. juli 2009.


SLAVA SRPSKIH DOBROVOLJACA I UDRU◊ENJA “JADRAN” U SAD Dan slave 9. maj osvanuo je u kiπi. Sre≤om ista je prestala dva sata prije zakazanog parastosa u katedrali Sv. Save koji je odr√ao prota Dragan Veleuπi≤. Odmah iza zavrπenog parastosa prota je presjekao i blagoslovio slavski kola≥ i koljivo. Na parastosu je bilo neπto preko ≥etrdeset prisutnih iz Milvoki i nekoliko gostiju i prijatelja iz okolice, dr√ava Indijane i Ilinoisa i daleke ≈orΩije. Za vreme parastosa kad se ≥itala duga≥ka lista naπih poginulih i umrlih stezao nas je bol u duπi i srcu uz skruπenu molitvu za pokoj njihovih duπa Gospodu Bogu i naπem zaπtitniku velikomu≥eniku i pobjedonoscu Sv. Georgiju. Po obi≥aju slavski ru≥ak je odr√an u restoranu “Stari grad”. Bilo je prisutnih 55 osoba. Ru≥ak je otvoren molitvom. Za glavnim stolom bili su gosti: prota Dragan sa protinicom Vinkom i predsjednik SCO gospodin Branislav Brankov sa suprugom Nadom. Pro≥itanii su pozdravi iz Engleske, Australije i Kanade kao i velikog broja onih koji nisu mogli do≤i, a neki su poslali i nov≥ane priloge. Drug Bora Karapandzi≤ je uputio ≥estitku i pozdrav iz Klivlanda. Po zavrπenom ru≥ku predsjednik udru√enja “Jadran” i ovogodiπnji doma≤in slave drug Andra Mandi≤ pozdravio je goste: protu Dragana i protinicu, zatim predsjednika SCO g. Branislava i njegovu suprugu Nadu i sve naπe drugove i drugarice i njihove prijatelje prisutne na ru≥ku. Podsjetio je da smo od proπlogodiπnje slave izgubili tri naπa druga: Milenka Popovi≤a, Batu Vasi≤a i Svetu Manojlovi≤a. Svi prisutni odgovorili su sa: Slava im! Upu≤eni su pozdravi naπim bolesnim drugovima i drugaricama. Po zavrπenom izglaganju, drug Andra je pozvao sve prisutne na poslu√enje sa kola≥ima, tortama i drugim poslasticama koje su priredile naπe drugarice. Ostali smo joπ neko vrijeme u drugarskim razgovorima u nadi da ≤emo se ako Bog da i dogodine ovako sastati na idu≤oj naπoj slavi. Dok ovo piπemo stigla nam je tu√na vijest da je umro naπ drug Stevan ¯uruvija koji je bio prisutan na naπoj slavi. Marko Sunara

Iskra 1. juli 2009.

Loπa vlada - zemqa na prodaju Najnovija analiza ameriËkog Statfora o situaciji u Srbiji. Srbija je od Rusije traæila milijardu evra finansijske pomoÊi kako bi ublaæila posledice ekonomske krize, ali je zahtev upuÊen samo dve sedmice nakon posete ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena. Iako je malo verovatno da Êe Srbija potpasti pod uticaj Rusije sa trenutnim dræavnim rukovodstvom, oËevidno je da Beograd veruje da saradwa sa obe strane ima svoje prednosti i predstavqa jasnu strategiju. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je 8. juna da ruska vlada razmatra zahtev Srbije da joj se odobri zajam od milijardu evra. Konuzin je rekao da je predsednik Srbije Boris TadiÊ zvaniËan zahtev uputio u pismu ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu. On je ovo saopπtio nakon πto se prvi zamenik premijera Srbije Ivica DaËiÊ vratio iz Moskve, gde je razgovarao o finansirawu Rusije nekoliko projekata za obnovu infrastrukture u Srbiji, ukquËujuÊi proπirewe podzemne æeleznice u Beogradu, sistema autoputeva i rekonstrukciju hidroelektrane u –erdapskoj klisuri. Srbija je veÊ zahtevala da wen buxetski deficit bude veÊi od 3 odsto ukupnog druπtvenog proizvoda koliko je odredio MMF. Ako uslov ne bude ispuwen, Fond moæe zaustaviti isporuku druge tranπe Srbiji. Ekonomskoj slabosti joπ viπe doprinosi loπa politiËka situacija. Nekoliko politiËkih partija, iz celog politiËkog spektra (nominalne prozapadne partije i desnice i levice rade zajedno sa bivπim saveznicima bivπeg predsednika Srbije Slobodana MiloπeviÊa), formirale su koaliciju Ëija je jedina osnova politiËko i ekonomsko patronaπtvo i Ëlanstvo u EU. Nedostatak koherentne politiËke osnove na osnovu koje bi se vodila zemqa rezultiralo je velikom vladom kako bi se podmirili interesi svih Ëlanova koalicije. Sa 26 Ëlanova vlade Srbija ima jedan od najveÊih kabineta na svetu. To, takoe, znaËi da je je dræava odlagala sprovoewe politiËki skupih mera smawewa troπkova, posebno u oblasti socijalne zaπtite. U meuvremenu je birokratiji dozvoqeno da naraste kako bi se partijsko patronaπtvo joπ viπe proπirilo na partijske funkcionere na niæim i sredwim nivoima. Beograd nastavqa da upravqa zemqom od osam miliona stanovnika kao da je to joπ uvek dræava od 23 miliona, koliko je imala bivπa Jugoslavija. Kako su prihodi od razliËitih privatizacija nacionalizovanih industrija presuπili, Srbija je ostala sa skupom izvrπnom vlaπÊu, skupim merama socijalne zaπtite i bez prihoda. Ovo je mesto gde ruski kredit ulazi u igru. Rusija se i sama suoËava sa teπkom ekonomskom krizom, ali i daqe ima dobar kapital, sa oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi i razliËitim Borba , vladinim finansijskim fondovima...(B 11.6.2009)

29


Slava dobrovoqaca u Kanadi I ove godine kao i ranijih Udruæewe srpskih dobrovoqaca u Kanadi proslavilo je svoju slavu Svetog VelikomuËenika i Pobedonosca Georgija u Torontu, 9. maja 2009. godine. Dan je bio kiπovit i vetrovit, pa ipak se oko 40 slavqenika i gostiju sa raznioh strana Kanade okupilo toga dana u Srskom centru u Misisagi. Organizator i domaÊin slava bio je Mirko »eËavac, uz pomoÊ naπe Vere PopadiÊ, supruge pokojnog druga Ranka, koja je pripremila slavski kolaË i æito, kao i koqivo i pogaËu za parastos, kojoj posebno hvala. Prvo je u novoj crkvi odræan pomen svim izginulim i pomrlim bivπim dobrovoqcima. »inodejstvovali su protojereji stavrofori Mihailo Doder i Prvoslav PuriÊ, dok je grupa dorovoqaca odgovarala na jektenije i za vreme Ëitawa imena umrilih tiho pevala „Sjati Boæe...”. Na kraju je prota Mihailo izjavio sauËeπÊe bivπim dobrovoqcima i omladini objasnio borbu i ærtve dobrovoqaca za svoj narod. Potom se preπlo u salu Srpskog centra gde su pomenuti protojereji izvrπili obred rezawa slavskoga kolaËa, gde je na stolu pored ikone Sv. –ora i dobrovoqaËke zastave bila i slika naπeg streqanog komandanta SDK, generala Koste Muπickog. Posle posluæewa æitom, preπlo se na binu gde smo se zajedno slikali, a potom je sluæen ruËak koje su spremile naπe vredne sestre. Posle ruËka domaÊin slave Mirko »eËavac Ëestitao je slavu sveËarima, zahvalio svima koji su doπli i preneo pozdraave onima koji nisu mogli doÊi i ganut istakao prazninu bez drugova i drugarica koji su se preselili u veËnost, a zatim proËitao Ëestitke i pozdrave dobrovoqaËkih zajednica iz Australije, Engleske i Amerike, kao i pismo druga Bore KarapanxiÊa u kome ovaj upozorava na pisawe NIN-a da „Srbijom Tito vlada”, te dok je u Sloveniji otkriveno 540 masovnih grobnica u kojima je Tito pobio sto hiqada Slovenaca, Hrvata i Srba - meu kojima 3000 srpskih dobrovoqaca -, u Srbiji vlasti nisu u stawu da nau ni jedan jedini grob, verovatno jer ovde joπ vaæi „Zakon o zaπtiti imena i dela Josipa Broza Tita”. Popodne je provedeno u drugarskim razgovorima i dobrovoqaËko-porodiËnoj atmosferi, koju je oæivqavao i uveseqavao Bora DragaπeviÊ priËama o naπoj proπlosti i „borbama svakojakim”, pa je zatim poveo pevawem dobrovoqaËkih pesama koje su svi prihvatili. DomaÊinstva slave za sledeÊu godinu primio se drug Miodrag BrkiÊ. Slavsko popodne je zakquËeno molitvom i blagoslovom naπih sveπtenika i rastankom, sa nadom i uzdawem u Boæju milost, da Êemo se dogodine opet sastati i slaviti. ». M.

30

SLAVA U ENGLESKOJ Bivπi srpski dobrovoqci proslavili su svoju slavu Svetog VelikomuËenika i Pobedonosca Georgija i ove godine u Bermingamu, glavnom gradu Sredwe Engleske, u nedequ 17. maja 2009. Liturgiju u hramu „Lazarici” sluæio je nadleæni paroh, protojerej o. Aleksandar ZebiÊ, uz sasluæewe brata Rusa, akona, inaËe u svetovwaπtvu nauËnika - astrofiziËara, i pratwu horskog kvarteta crkve. Na kraju liturgije o. Aleksandar je sa ovogodiπwim domaÊinima slave Dobriπkom i Biserkom –ukiÊ izvrπio obred seËewa slavskoga kolaËa i poæeleo sreÊnu slavu dobrovoqcima toræestveno pevajuÊi tropar Sv. Georgija „Jako plenih sloboditeq i niπËih zaπËititeq...” Potom je iz oltara izaπao i arhijerejski zamenik, protojerej-stavrofor, o. Milenko ZebiÊ i takoe Ëestitao slavu sveËarima, ponavqajuÊi zavet, da Êemo Sv. –ora slaviti dok budemo æiveli. Za domaÊine sledeÊe godine primili su se Æivan i Dragica LazareviÊ. Zatim se preπlo u crkvenu salu gde su okupqeni bivπi dobrovoqci i wihovi gosti posluæeni æitom i Ëestricama slavskoga kolaËa. Posle blagoslova sveπtenika sluæen je za oko stotinu slavara i gostiju obilan slavski ruËak koji su pripremile supruge, sestre, udovice i deca bivπih dobrovoqaca na Ëelu sa domaÊicom slave Biserkom. Posle ruËka, poπto je domaÊin slave, Dobriπko, pozdravio goste i joπ jednom Ëestitao slavu sveËarima, proËitali smo prispele pozdrave dobrovoqaËkih zajednica iz ostalog sveta: Drugova i drugarica iz Melburna, Australija; Bratislava Brala StevanoviÊa u ime zajednice dobrovoqaca u Sidneju. Australija; Pozdrav „Iskri” Jugoslovenskog udruæewa „Jadran” iz Milvoke, SAD, kao i Ëestitku slave koju je u ime istog udruæewa uputio drugovima u Engleskoj Marko Sunara; pismo i Ëestitku druga Mirka »eËavca u ime Udruæewa dobrovoqaca iz Kanade; pismo druga Bore KarapanxiÊa iz Klivlanda, SAD. Na kraju smo proËitali i naπ pozdrav koji smo uputili drugovima i drugaricama u svetu, u ime svih nas okupqenih na ovoj slavi, u kome piπe i ovo: „Mi, vaπi drugovi i drugarice u Engleskoj, nastojaÊemo da odræimo naπe glasilo Iskru... po najboqem svom umeÊu, dok nas Gospod... bude dræao u duhovnom i fiziËkom zdravqu, da misiju „sejawa izvorno narodne misli” Iskre adekvatno nastavimo... Pravilno shvaÊena misija Iskre treba da bude dosledan kontinuitet naπe borbe... Traæewe suπtinskog opπtenarodnog interesa koji uzdiæe naπu borbu na viπu ravan politike - nadklasnost i nadpartijnost; preporodilaËku duhovnost i πirinu, mesto ubogog πovinizma slepog za sopstvene slabosti; slobodu odluËivawa i strogu nezavisnost od svakog inog uticaja. Misija Iskre bi bila da takav „stil” politike predoËi qudima u zemqi i meu wima „punoÊom vremena” nae svoje Ëvrsto uporiπte...” V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. juli 2009.


Prilozi „Iskri” Za pokoj duπa dragih drugova Bate VasiÊa, Svete ManojloviÊa i Steve ∆uruvije - veËna im pamjat! Aca SpasojeviÊ $ 100 Za pokoj duπe nama veoma dragog Stevana ∆uruvije otac Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe Vlaste –oreviÊa otac Mateja i Cica MatejiÊ

$ 25

Za pokoj duπe naπeg dragog druga Steve ∆uruvije, uz molitvu da Gospod Bog podari mir i spokoj duπi wegovoj, a Venti, Miπani, Milanki i unucima, naπe toplo sauËeπÊe. Takoe i za naπeg druga Svetu ManojloviÊa, uz seÊwe i molitve za pokoj wegove duπe Verka IliÊ sa decom $ 50 Za pokoj duπe dragih nam drugova, Svetozara ManojloviÊa i Stevana ∆uruvije Marko i Rada Sunara $ 50 U znak seÊawa na naπeg „liËkog grofa”, Stevana ∆uruvije, koji mi se uvek naπao pri ruci kada je bilo potrebno. Neka mu Bog podari veËni mir, a umesto cveÊa i sveÊa dajem ovaj prilog. Mojoj dragoj Venti iskreno sauËeπÊe, kao i Êerkama Miπani i Milanki Danica Pavlica $ 40 Za pokoj duπe dragog druga i prijateqa Stevana ∆uruvije Ana VasiÊ ¢ $ 30

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham B30 2HD, England. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2009.

Pismo Uredniπtvu NIN-a "SRBIJOM TITO VLADA" Sa zakaπwewem sam primio NIN br. 3038 od 19. marta 2009. i prvo sam proËitao kolumnu g. Jovana ∆irilova s naslovom "EFEKAT TITO" gde je opisana "v a æ n a i zl o æ b a" koja je prireena u Muzeju "25 maj". Prvo, nisam znao da je "KuÊa cveÊa" pretvorena u muzej koji nosi datum Titovog roendana, a drugo da je ponovo poËeo da se veliËa i slavi kult Josipa Broza Tita. Doduπe, proËitao sam NIN br. 3034 od februara o. g. gde preko cele stranice stoji naslov "SRBIJOM TITO VLADA" i tad sam se uverio u istinitost onoga: da zaista MRTAV TITO SRBIJOM VLADA! Ne znam da li je g. ∆irilov proËitao obimnu monografiju "TITO" od Pere SimiÊa, gde je naveo prvu posleratnu ocenu o Titu koju je nemaËki kancelar Adenauer rekao Vili Brandtu: "TITO JE ZLO»INAC". Znao je Adenauer vrlo dobro kakve je zloËine Tito poËinio kad se dograbio vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. U emigraciji sam joπ od daleke 1959. godine poËeo pisati o masovnim Titovim zloËinima poËiwenim u Sloveniji: "KoËevje - Titov najkrvaviji zloËin" i "Jugoslovensko krvavo proleÊe 1945. - Titovi Katini i Gulazi". Do danas je u Sloveniji otkriveno 540 masovnih grobnica gde je, po Titovoj najavi na roendanskom govoru u Qubqani 25. maja 1945. pobijeno sto hiqada Slovenaca, Srba i Hrvata. A nedavno je otkrivena i najveÊa grobnica TEZNO kod Maribora, gde je pobijena sva crnogorska nacionalna vojska, a za koju je dr Deæman rekao da je "dva puta veÊa od Srebrenice". Slovenci su pozvali Hrvatsku i Srbiju da uËestvuju u identifikaciji ærtava u otkrivenim grobnicama i Hrvatska se odmah odazvala, a Srbija MUKOM ∆UTI! Zaπto? Pa, zaboga, Srbija je pogazila i Ustav i sve moguÊe zakone, ali nije "Zakon o zaπtiti imena i dela Josipa Broza Tita"! Taj joj Zakon ne dozvoqava da prizna Titove zloËine u Sloveniji i taj joj Zakon ne dozvoqava da otkrije masovne grobnice u Srbiji, pa NI JEDAN JEDINI GROB ONOG MU»ENIKA DRAÆE! Sveti Vladika Nikolaj je pevao, da je Srbija SVE GROB DO GROBA GDE PO»IVA SRPSKO ROBQE. Da su otkriveni ti grobovi i da je svet video koliko je Tito Srba pobio, drukËije bi se Evropa i ceo svet odnosili prema Srbiji i Jugoslaviji. Znajte, gospodo, ako vi «æivi ne otkrijete te grobove - MRTVI ∆E JEDNOG DANA PROGOVORITI! 8. maj 2009.

Bora M. KarapanxiÊ

Beriπa: Tunel za ujedi wewe Albanaca - Premijer Albanije Saqi Beriπa i Kosova Haπim TaËi otvorili su tunel na autoputu DraË Kukeπ - Priπtina, koji se u Tirani i Priπtini smatra od izuzetnog znaËaja za ekonomski razvoj i povezivawe Kosova i Albanije, ali i celog regiona. Posle otvarawa tunela u Kalimaπu, na severu Albanije, dvojica predsednika vlada su odræala konferenciju za medije, na kojoj je premijer Beriπa rekao da od danaπweg dana ne postoje ni fiziËke niti duhovne podele meu Albancima u Albaniji i Albanaca na Kosovu. „Danas je jedan od najlepπih snova Albanaca postao stvarnost. Ovo je tunel ujediwewa nacije. Danas smo odluËili da viπe nema prepreka, da nema niËeg πto nas moæe podeliti ne samo duhovno veÊ ni fiziËki”, rekao je Beriπa. Ovo - kako je rekao, „remek-delo Albanaca” Êe biti na dobrobit Ëitavog regiona. Kosovski premijer je autoput DraË - Priπtina nazvao autoputom nade i integracija. „To je autoput nade, poverewa, mira, stabilnosti, integracija u Ëitavom regionu. To je put novog veka”, rekao je TaËi. Ovaj autoput je prema kosovskom premijeru joπ viπe pribliæio Albance na svim prostorima u kojima æive. „Tirana i Priπtina su blizu jedna drugoj kao nikad do sada i tako Êe ostati. Glavni element ove duhovne, moralne i fiziËke blizine jeste nezavisnost Kosova”, ocenio je kosovski premijer. Radove na izgradwi autoputa izvodi ameriËka kompanija „BehtelEnka”, dok Êe deo autoputa u Albaniji koπtati milijardu evra. Autoput Ëije je otvarawe predvieno za 25. juni, dan pre odræavawa parlamentarnih izbora u Albaniji, putovawe od Priπtine do DraËa Êe smawiti za najmawe tri sata. 31.5.2009

Tanjug

+ Milena Svir≥i≤ (roΩena Pivac) Preminula je 15. juna 2009. u Milvoki, SAD, posle dugog i teπkog bolovanja. Bog da je prosti! Opπirnije u slede≤em broju. „ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

DESET GODINA NATO OKUPACIJE KOSOVA EtniËko ËiπÊewe pred oËima meunarodnih snaga dogodilo se na Kosmetu prvi put u istoriji mirovnih misija Ujediwenih nacija. Pod protektoratom UN ©iptari uniπtili i zapalili 17.000, a zauzeli 28.000 kuÊa i stanova. Sruπeno i zapaqeno 155 srpskih crkava i manastira, a na viπe od 250 srpskih grobaqa uniπteno 6.750 spomenika Deset godina pakla - Danas se navrπilo taËno 10 godina ili 3.652 dana od dolaska meunarodne vojne i civilne misije na Kosovo i Metohiju. Istog trenutka pred oËima 44.000 vojnika Kfora iz 39 zemaqa, 10.000 UN policajaca iz 53 zemqe i viπe od 10.000 UN administrativaca poËeo je masovni egzodus Srba i drugih nealbanaca. Svi Kforovi generali Do sada je Kosovom i Metohijom prodefilovalo osam πefova Unmika i 13 komandanata Kfora. ©efovi Unmika su bili: Bernar Kuπner, Hans Hekerup, Mihail ©tajner, Hari Holkeri, Soren Jesen Petersen, Joakim Riker i sadaπwi Lamberto Zanijer. Komandanti Kfora su bili: Majkl Xekson, Klaus Rajkard, Huan Ortuwo, Karlo Kabiozo, Torsten Skijaker, Marsel Valenten, Fabio Mini, Iv de Kermabon (sadaπwi πef Euleksa), –uzepe Valoto, Ronald Kater, Gzavije Bo de Marwak i sadaπwi –uzepe Emilio Gaj. Proterani U istoriji Srba ovo je bila ko zna koja po redu velika seoba sa ovih prostora, a u istoriji Ujediwenih nacija to je prvo etniËko ËiπÊewe koje se odigralo pred oËima mirovwaka koji nisu preduzeli niπta da to spreËe. Iza proterivawa viπe od 300.000 Srba ostalo je ono πto je i danas slika kosovskog druπtva - otvoreni zatvori bez reπetaka takozvane enklave u kojima æive preostali Srbi uglavnom u potpunom okruæewu ©iptara i bez elementarnih qudskih prava. Da Srbi i drugi nealabnci ni danas nemaju elementarna qudska prava svedoËi i majski izveπtaj meunarodne organizacije Amnesti internacional, a i zvaniËni UNHCR tvrdi da preostali Srbi na Kosmetu æive u poniæavajuÊim uslovima. Od 30 opπtina na Kosovu samo u dve - ZveËanu i LeposaviÊu na krajwem severu Kosmeta, nije bilo etniËki oËiπÊenih srpskih mesta. U pojedinim opπtinama ni u jednom selu nije ostao gotovo nijedan Srbin: Glogovac, Maliπevo, KaËanik,

Klina, Suva Reka, –akovica... dok je veÊina gradova potpuno etniËki oËiπÊena. Danas je na Kosmetu ostalo joπ oko 125.000 Srba koji æive na 22 odsto teritorije Kosmeta od 10.880 kvadratnih kilometara. U desetogodiπwem periodu protektorata UN ©iptari su u juænoj srpskoj pokrajini uniπtili i zapalili 17.000 srpskih kuÊa dok su 28.000 srpskih kuÊa i stanova zauzeli (HABITAT). U ovom periodu Albanci su sruπili i zapalili 155 srpskih crkava i manastira, a na viπe od 250 srpskih grobaqa uniπtili su 6.750 spomenika. Na teritoriji Srbije æivi 206.000 raseqenih sa Kosmeta, u Crnoj Gori ih je 16.000 dok na severu Kosova æivi viπe od 15.000 raseqenih iz svih delova pokrajine. U desetogodiπwem periodu na Kosovo se vratilo tek neπto viπe od 2.300 proteranih Srba u 48 mesta, uglavnom u Metohiji. Mnogo sirotiwe Procene Kfora i Unmika govore da danas na Kosmetu æivi izmeu 1,8 i 2,4 miliona stanovnika a u procenama se govori iz razloga πto ©iptari na popis stanovniπtva nisu izlazili joπ od 1981. godine. Prema izveπtaju UNDP iz oktobra 2008. godine, 53 odsto kosovskog stanovniπtva danas je siromaπno, a 13 odsto je ekstremno siromaπno jer preæivqava sa tek 82 evrocenta dnevno. Meunarodna zajednica je do sada na Kosovu i Metohiji uloæila 23 milijarde dolara no ni to nije pomoglo da se smawe ekstremno siromaπtvo i nezaposlenost koja sada iznosi 72 odsto. Nezaposlenost Srba u takozvanim enklavama je 93 odsto i to kada se uzme u obzir zaposlenost u prosveti, zdravstvu, lokalnoj samoupravi i drugim ustanovama koje finansira Beograd. Da nije toga Srbi bi imali apsolutnu nezaposlenost. Kosmet danas 95 odsto svih roba uvozi i za to godiπwe izdvaja oko dve milijarde dolara. Zabeleæeno je, Ëime se samozvana vlada u Priπtini ponosi, da Kosovo za sada jedino izvozi korniπone i cement. Zbog ekstremne distribucije droge u Evropu i Ëitav svet, Kosovo se sve ËeπÊe naziva „Unmikstanom”. 10.6.2009.

Glas javnosti


iskra1178