iskra1179

God. LXII

Birmingham, 1. avgust 2009.

Broj 1179

Na svesrpskom zadatku razbijawa opasnog mita o genocidu u Srebrenici

MIT U SLUÆBI UKIDAWA REPUBLIKE SRPSKE Istina i laæ, kao πto znamo, jesu jasno ne samo odeqene suprotnosti veÊ, kao recimo æivot i smrt, ne mogu zajedno da postoje. Mit i istorijska stvarnost, takoe su jasno odeqene suprotnosti. Tu se paralela sa prvim „dublerom” (istina/laæ) zavrπava.

Postaje ovo jasno tek kad se u mit malo dubqe zagleda. Ne, pak, kao gola laæ u kojoj su - po narodnoj - „kratke noge”, mit ima svoju prirodu, svoje postojawe, svoje biÊe - zato je on i mit. Kao takav on korumpira stvarnost, i kao parazit iz stavrnosti isisava sokove istine i u wu ubrizguje one zla i tako sebi pribavqa zaπtitu i trajawe.

Ispada, dakle, da jedina odbrana od mita - te inaËe dijaboliËne i avolske ujdurme - jeste ako se sam mit razori. Kako? Istinom!, naravno.

Razoriti mit o Srebrenici I eto nas na tom avolski teπkom poslu razarawa mita o Srebrenici, mita koji se pomalo i postepeno ali sistematski gradio, da bi baπ ovih dana - Ëetrnaesta je godiπwica - dobio svoju punoÊu. Naime, u PotoËarima kod Srebrenice postoji muslimanski Memorijalni centar gde se registruju (a moæda i sahrawuju - verovatno urne) ubijenih od Srba muslimani. Baπ za ovu prigodu stigla je u PotoËare posledwa tranπa od preko pet stotina identifikovanih ærtava, tako da se potpuni broj takvih pribliæio cifri od oko πest hiqada.

To naravno joπ nije ciq od osam hiqada, ali s obzirom da koliko joπ do pre moæda mawe od dve godine, jedva da ih je bilo identifikovanih oko dve hiqade, na tom poslu izgleda ubrzano se radi, tako da Êe za petnaestu godiπwicu - gotovo je sigurno - mit o osam hiqada biti potpun.

I joπ neπto po istoj temi. Jesu li od tih 6 hiqada sve bili muslimani? MoguÊe je da je tu bilo mnogo srpskih ærtava, pobijenih od Rasima OriÊa koji je sa svojim „juriπnicima” iz navodno „demilitarizovane” Srebrenice noÊu iskakao i po okolnim srpskim selima sejao genocid; raËuna se da je u tim operacijama ubijeno dve do tri hiqade srpskih civila (staraca, æena i dece). Da je moguÊe, dakle, da su srpske ærtve identifikovane kao muslimanske, svedoËi i Ëiwenica da su identifikaciju (sa mandatom da se dokaæe cifra od 8000) vrπili

agenti Haga i muslimanske vlasti BiH a bez prisustva predstavnika vlasti Republike Srpske (RS).

MSP: Srbija nije kriva za Srebrenicu, ali jeste po „komandnoj” osnovi...

U svoje vreme BiH je tuæila Srbiju Meunarodnom Sudu Pravde (MSP) za genocid i ratnu πtetu od $100 milijarde. MSP je s proleÊa 2007. godine doneo odluku da Srbija nije kriva za genocid, ali jeste odgovorna πto nije spreËila vojsku RS u izvrπewu masakra u Srebrenici.

Evidentno je ovde da ovaj drugi deo presude MSP nije doπao kao plod wegove sopstvene istrage veÊ je jednostavno „kopirana” presuda Haπkog tribunala na osnovu koje je general vojske RS Radoslav KrstiÊ po komandnoj odgovornosti veÊ bio osuen u Hagu za zloËin u Srebrenici. Kako je Vojska RS u oËima Haga i Zapada bila samo ekspozitura one u Beogradu, otuda - po MSP - i komandna odgovornost Srbije πto nije bio spreËen zloËin u Srebrenici.

O odnosima Srbije i RS u vreme Srebrenice ©ta je stvarno istina o odnosu ove dve dræave (Srbije i RS)? Joπ mnogo ranije pre Srebrenice ti odnosi su bili praktiËno nepostojeÊi. «»ak je MiloπeviÊ protiv RS uveo svoje sop stvene sankcije, koje do Dejtona nisu bile skinute.

Zbog Ëega? NajkraÊe: MiloπeviÊ je bio liËno uvreen od strane vostva RS. Naime, maja 1993. u Atini je odræan meunarodni satanak da se prihvati Vens-Oven plan za mir u BiH. Potpisali su ga svi relevantni Ëinioci, a od Srba MiloπeviÊ, ∆osiÊ i KaraxiÊ (ovaj zadwi pod uslovom da Skupπtina RS usvoji plan). Neπto docnije Skupπtina RS je ignorisala i samo MiloπeviÊevo prisustvo tom zasedawu i odbacila plan. Odmah potom su usledile MiloπeviÊeve sankcije prema RS. Konkretno, u trenutku Srebrenice, odnosi izmeu Srbije i RS bile su na najniæem moguÊem nivou, te MiloπeviÊ i da je hteo, ne bi mogao iπta da uËini u pogledu spreËavawa zloËina u Srebrenici. Iz ovoga proizilazi da je odluka MSP

Mit u sluæbi... o ”komandnooj” odgovornosti Srbije u pogledu Srebrenice nepromiπqena i potpuni promaπaj.

Sasvim je drugo pitawe πta je vojska RS stvarno poËinila u Srebrenici prilikom osvajawa: genocid, ratni zloËin ili su to samo bile ærtve ratnih dejstava? O tome u sledeÊim redovima.

Je li bio genocid u Srebrenici?

Po samoj svojoj definiciji, genocid jeste sistematska kampawa zatirawa i uniπtewa jednog naroda - deca, æene, starci ukquËeni. U vezi ove definicije, pripisivati vojsci RS genocid, da nije tragiËno bilo bi zaista smeπno, jer nema nikakve evidencije da se tako neπto dogaalo u Srebrenici, Ëak i da je cifra od 8000 istinita.

Naprotiv, za Ratka MladiÊa se zna da je za muslimanske civile (deca, æene i starce) obezbedio autobuse za wihov transport do Tuzle, pa je deci tom prilikom Ëak delio Ëokolade. Uostalom, da je bilo genocidnih namera od strane RS, one bi se ispoqile - sigurno je - u veÊ do tada tri prethodne godine rata - a nisu!

Zgrozivπi se na odluku crnogorskog parlamenta da 11. jul prizna kao „Dan saosjeÊawa sa boπwaËkim ærtvama”, Milivoje - Bato - IvaniπeviÊ, direktor Centra za istraæivawe zloËina nad srpskim narodom u BiH, daje nove podatke o Srebrenici.

Tako iznalazi πta o woj govore nekoliko vaænih liËnosti toga vremna. NemaËki publicista i istraæivaË o Srebrenici Jirgen Elzsen je izriËit: „U Srebrenici nije bilo genocida”. To tvrdi i Kanadski general Luis Mekenzi. A Filip Korvin, najviπi zvaniËnik UN u Bosni do qeta 1995. godine, joπ je direktniji: „Realno je govoriti o 700 boπwaËkih ærtava u Srebrenici. Ali, razlika izmeu 700 i uobiËajeno pomiwanih 8.000 nije brojËana. Ona je politiËka”, kazao je Korvin u intervjuu nemaËkom „Junge Veltu”.

IvaniπeviÊ izgleda priprema i novu kwigu u kojoj Êe mu glavni svedoci biti nekih 104 vojnika iz holandskog bataqona koji je bio zaduæen za Srebrenicu. IvaniπeviÊ u opπtim crtama o tome kaæe: „PosvjedoËili su da zloËine prema boπwaËkim civilima nijesu videli, ali da jesu vidjeli zloËine prema srpskim civilima, pa i nad vlastitim narodom. Takoe, govorili su da su proπli kroz pakao boπwaËke torture, posebno kada su u skladu sa svojim mandatom (Srebrenica je trebalo da bude demilitarizovana) pokuπavali da razoruæaju boπwaËke formacije”.

Otkud uopπte ideja genocida oko osvajawa Srebrenice koja se pripisuje RS? Mislim da je to bila jedna konspirativna ideja muslimanskih i meunarodnih stratega za psiholoπko voewe rata.

Ako je ovo taËno, onda je jasno zaπto je na nekoliko dana pre pada Srebrenice najveÊi deo muslimanskih borbenih snaga sa Rasimom OriÊem na Ëelu povuËeno iz we. Ideja je bila da Srbi uu, kao πto jesu, u Srebenicu, sa samo simboliËnim otporom muslimanskih preostalih snaga i da onako slavodobitno a joπ i iritirano zbog otpora, pobiju

2

preostalo muslimansko civilno stanovniπtvo kao πto bi to uostalom muslimani Ëinili da su uloge bile promewene. Kad se to, kao πto smo napred veÊ videli, nije ostavrilo, onda je ideja genocida, bez pokriÊa naravno, pripisana Srbima, koju je veÊ uhodana meunarodna propagandna maπinerija rastrubila po celom svetu.

Da li je bilo ratnih zloËina ili ærtava ratnih dejstava?

U obe ove kategorije postoje indicije, koje bi mogle da posvedoËe istinu da ih je vojska RS moguÊe poËinila.

Tako u pogledu ratnog zloËina verovatno je da su Srbi od zarobqenih muslimanskih boraca, jer tamo svako svakog mawe-viπe poznaje, odabrali one za koje se zna da su uËestvovali u spomenutom genocidu koje je OriÊ vrπio po nezaπtiÊenim srpskim selima - i, iz osvete, postreqali ih. O kom se broju radi - teπko je reÊi. Ali sigurno nije viπe od dve do tri stotine.

Jedna grupa preostalih muslimanskih boraca se nije predala vojski RS veÊ je odluËila da se pod borbom probije do teritorije oko Tuzle, pod muslimanskom kontrolom. Borci koji su tu poginuli, pripadali bi kategoriji ratnih dejstava.

Meutim, i tu zarobqeni moguÊe da su doæiveli sudbinu onih, iz osvete, postrteqanih zarobqenih muslimana u Srebrnici. Opet o broju teπko je govoriti. Nekako spontano nameÊe se broj od dve do tri stotine jer totalan broj preostalih muslimanskih snaga u Srebrnici po OriÊevom odlasku sa glavninom nije bio viπe od hiqadu boraca.

Sve u svemu, pokazalo se, dakle, da u Srebrenici nije moglo biti osnove za genocid, ali ima prostora za sluËajeve bilo ratnog zloËina bilo ærtava ratnih dejstava. »emu danas sluæi horsko vampirewe Srebrenice?

S tim, pak, u vezi, sad se ovde postavqa jedno mnogo temeqnije pitawe od ovog napred diskutovanog koje glasi: Zaπto se pitawe Srebrenice, baπ ovih dana a posle Ëetrnaest punih godina, odjednom, kao po nekoj komandi, horski povampiruje kako od strane b-h muslimana tako i od meunarodne zajednice sa SAD na Ëelu? Nisu li sva ta pitawa u vezi πta se deπavalo u

IZ SADRÆAJA Informativni rat u savremenom svetu. . . . . . . . . . . 5 Srebrenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Judeja se umirit` (ne) moæe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Stratfor: I Srbija se opametila . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Perspektive rusko-srpskih odnosa. . . . . . . . . . . . . . . 14 Briπu Êirilicu da izbriπu Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . 19 „Trebao nam je Goli otok”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Jadranka Kosor - „neprihvatqiva” . . . . . . . . . . . . . . 26 Dobrica ∆osiÊ: Vreme zmija (Rev.) . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. avgust 2009. uni

Srebrenici uglavnom raspravqena ili neposredno po deπavawu ili posle odluke MSP da Srbija nije odgovorna za genocid u woj? »emu sluæi wihovo sadaπwe vampirewe?

Sredinom januara ove godine Evropski parlament izglasao je rezoluciju o Srebrenici, proglaπavajuÊi 11. juli Danom seÊawa na srebreniËke ærtve. Izgleda kao sigurno da je glavni promoter ovog akta bio wegov Ëlan Jelko Kacin iz „bratske” nam Slovenije. Reklo bi se da u ovom wegovom nastojawu ima Ëak i elemenata „plemenitosti” jer eto - po sopstvenom priznawu - on æeli da Srbe kao narod oslobodi kolektivne krivice i prebaci je na Ratka MladiÊa. „Plemenitost”, pak, potpuno izËezava i pretvara se u gadan antisrbizam sa ciqem da se mit o Srebrenici trajno ovekoveËi. Kad je reË o tome kako tu „plemenitost” ostvariti, Kacin kaæe: "Sada je doπlo vrijeme da sve ono πto se desilo u Srebrenici prepoznamo, priznamo i o tome javno govorimo. Samo na taj naËin moæemo zavrπiti taj zamaπan posao kako bi se cijeli srebreniËki genocid smjestio u svijesti i u istorijsko pamÊewe ne samo qudi koji æive u BiH, veÊ i u πirem regionu.

Problem BiH u ovom momentu jeste da je podijeqena na Federaciju i Republiku Srpsku i da unutar tih dioba se qudi opredjequju oko Srebrenice i svega onoga πto se tamo desilo. Zato je to pitawe meusobnog povjerewa, politiËke atmosfere, pitawe ovog istorijskog momenta. Naπa rezolucija (Evropkog Parlamenta) je svakako korak u pravom smjeru ali to je sada samo korak.

Ova rezolucija nije namijewena mrtvima, veÊ æivima i oËekujem da Êe se u skoro vrijeme u nacionalnim parlamentima u regionu biti rasprave o tome, gdje Êe usvojiti rezoluciju Evropskog parlamenta. To je poËetak jednog puta, gdje bi, na kraju, bilo i usvajawe takve rezolucije na Skupπtini Republike Srbije i pred parlamentom BiH".

Od mnogo lepih Kacinovih reËi, teπko je „uhvatiti” πta je on suπtinski rekao. Da to pojasnimo. ©ta se stvarno desilo u Srebrenici to viπe nije relevantno; pripada proπlosti i mrtvima. Æivima je neophodno pomirewe; wega pak nema bez najmaweg zajedniËkog sadræateqa; ne ulazeÊi direktno u poËinioce, minimum sloge se postiæe ako se samo prizna da je u Srebrenici izvrπen genocid (pazite: ni pomena o tome da je nad Srbima iz okoline Srebrenice vrπen genocid mesecima, moguÊe i veÊi nego onaj u woj) - otuda Dan sjeÊawa na srebreniËke ærtve, koga treba da prihvati ne samo BiH, veÊ i ceo region. Problem je Republika Srpska - trebalo bi je ukinuti! To obavqeno, ovaj „Dan” postaje prihvatqiv ali i neophodan respektivnim Skupπtinama Srbije i BiH. Otkud dva jednovremena pucwa u Republiku srpsku?

Taj Kacinov odnosno Evropskog Parlamenta nemuπti pokliË: Ukinuti Republiku srpsku!, nije, meutim, usamqen. VeÊ duæe vremena on dolazi iz SAD, ali naroËito od kako je Hilari Klinton, supruga bivπeg predsednika Bila Klintina, postala u novoj Obaminoj administraciji πef Stejt

Iskra 1. avgust 2009.

departmana, a Klintonovi kadrovi popunili sva kquËna mesta u wemu. Pod okriqem nove Obamine pro-islamske politike, oni sad nastoje da ukinu Republiku Srpsku da bi Harisu SilajxiÊu (joπ jedini - a i sad aktivni - preostali ratni muslimanski politiËar) isporuËili „cjelovitu Bosnu” koju je Klinton joπ devedesetih obeÊao Aliji IzetbegoviÊu kao nagradu πto je ovaj, odbacujuÊi Lisabonski sporazum, radi SAD maglovitih ciqeva, nepotrebno uvukao BiH u trogodiπwi rat. Mada se ovakva sadaπwa SAD politika na Balkanu zvaniËno „kwiæi” kao „podrπka” Obaminom proislamskom naporu, suπtinom ona je suprotna woj, jer je ona u osnovi iskquËivo i namerno samo antisrpska! Usled toga - Ëini se - Obama je ostao uzdræan na sirenske glasove potekle iz Stejta da tu politiku prihvati kao „podrπku” svojim naporima.

Kad se, kao πto smo videli, zna da su SAD stratezi iz Stejta za psiholoπko voewe rata joπ u 90-tim stvorili mit o genocidu u Srebrenici, sadaπwi pucwi u Republiku Srpsku, koji izgledaju kao da dolaze iz razliËitih izvora, ustvari dolaze od istih tih stratega s tim πto ih je Kacinov Evropski Parlamenat „modernizovao” i pripremio za XXI stoleÊe.

Ko hoÊe u EU, taj mora da sledi diktat wenog Parlamenta. Na to je Milo –ukanoviÊ odmah ovlastio crnogorsku Skupπtinu da ona prihvati 11. juli za Dan sjeÊawa na genocid u Srebrenici. Nije dugo proπlo pa su se odmah oglasili srpski predsednik Boris TadiÊ i wegov predsednik vlade Mirko CvetkoviÊ. Kao da su Ëitali iz iste kwige, obojica su izjavili da osuuju genocid u Srebrenici, a da Srbija „tesno” sarauje sa Hagom po pitawu hvatawa Ratka MladiÊa.

Krajwa drskost stranog faktora prema Srbiji Srebrenica je, meutim, dobila i jedan svoj nov oblik koji bi trebalo da zacementira taj antisrbizam - Srbi poËinili genocid u Srebrenici - i tako trajno spase, od istine veoma ugroæeni ”mit” o woj, za veËita vremena! Ali to nije kraj drskosti Klintovovih „juriπnika” iz Stejta. Joπ gora je data srpskim plaÊenicima u Beoradu.

Naime, Æarko KoraÊ, predsednik jedne inaËe minorne stranke, pod imenom, mislim, SocijalistiËke Unije, a iz vremena Dosa joπ i ministar, uz svojsku asistenciju „æena u crnom” i ostalih „nvo” plaÊenika, zatraæio je da Skupπtina Srbije prihvati da je u Srebrenici izvrπen genocid nad Boπwacima i izglasa zakon po kome bi svako buduÊe istraæivawe ili izraæavawe drugojaËijeg miπqewa od onog prihvaÊenog od Skupπtine, bilo podloæno kriviËnom gowewu.

Oj, Srbijo zemqo mila, ako nameravaπ da opstaneπ i produæiπ da æiviπ kao narod a ne kao stoka, morala bi Skupπtina Srbije (jer TadiÊeva vlada - videli smo - zbog evro-integracija nema takvih kapaciteta) da se javno zgrozi jednom svojom Rezolucijom pred ovim i sliËnim drskostima identifikujuÊi ih - bez obzira iz kojih izvora one dolazile!

N. QotiÊ

3

OHR u BiH poniπtio odluke Skupπtine RS

»UVAJTE SE VALENTINA INCKA Odluka Valentina Incka da poniπti zakquËke Narodne skupπtine RS od 14. maja o nadleænostima, koje pripadaju RS, mawe je vaæna po tome πta se time postiæe od toga πta zapravo znaËi.

Naime, odlukom se neÊe postiÊi mnogo, jer su zakquËci od 14. maja u potpunosti u skladu s Dejtonskim sporazumom...

Ovo je u intervjuu za "Fokus" rekao predsjednik AmeriËkog savjeta za Kosovo i Ëlan Fondacije lorda Bajrona, Xems Xatras, podsjetivπi da je dva dana prije donoπewa zakquËaka Narodne skupπtine PredstavniËki dom SAD glasawem potvrdio rezoluciju, kojom se od predsjednika SAD, Baraka Obame, zahtijeva da imenuje specijalnog ameriËkog predstavnika za Balkan da bi se "olakπalo sprovoewe reformi" u dejtonskoj strukturi BiH.

FOKUS: ©ta mislite da se krije iza formulacije "olakπati sprovoewe reformi"?

XATRAS: Dejton, navodi se u rezoluciji, ukquËuje mnoge kompromise koje nameÊe potreba brzog djelovawa da bi se saËuvao qudski æivot, bez kojih se ne mogu razviti efikasne politiËke institucije.

Neophodne reforme moraju dovesti do stvarawa efikasne dræave, πto je suprotno od trenutne dejtonske strukture, koja nije ni efikasna ni racionalna. Niko ko je upoznat sa tim kako qudi razmiπqaju, govore i rade u Vaπingtonu ne moæe da ima bilo kakve iluzije da je PredstavniËki dom zahtijevao ukidawe RS kao Ëiwenice ili wenog imena.

FOKUS: Nije li ta rezolucija neobavezujuÊa?

XATRAS: Neki smatraju da je spomenuta rezolucija neobavezujuÊa. Ovo je taËno, ali i nevaæno. Kao πto je sluËaj sa sliËnim rezolucijama koje su se odnosile na BiH, Kosovo i Metohiju i Irak, zvaniËne rezolucije Kongresa jesu dio maπinerije za stvarawe politike u koordinaciji s aktivnostima administracije predsjednika, objavqivawem struËnih miπqewa, analiza i informacija. Rezolucija 171 jeste sredstvo za kraj. Ova rezolucija nikada ne bi proπla da nema zeleno svjetlo Stejt departmenta i Bijele kuÊe, odnosno Dræavnog savjeta bezbjednosti. Upravo je taj savjet sugerisao da stvarni problem RS nema s ameriËkom administracijom, nego s Evropqanima, odnosno s Inckom koji je, oËigledno pod uticajem zlih savjetnika, odluËio da se osveti RS i naroËito wenom premijeru, Miloradu Dodiku.

Zaboravite Bajdena, zaboravite Hilari, zaboravite Xemsa Stajnberga - Incko je taj koga bi trebalo da se Ëuvate.

FOKUS: Po vama, Valentin Incko bi trebalo da bude grobar Republike Srpske?

XATRAS: Postoji opasnost od Inckovih nareewa, ali Vaπington to za sada usporava.

Rezolucija 171, takoe, insistira na tome da do tranzicije OHR u EUSR ne doe dok svih pet ciqeva i dva uslova Savjeta za implementaciju mira ne budu ispuwena. Ko spreËava ovu tranziciju? Dodik, nar-

4

avno. Vaπington je Incku tada uputio jasnu poruku: "Isk o r i sti te b on sk a o vl a πÊe w a da se r i je πi te Dodika i smrtno ranite RS, a mi Êemo vam dozvoliti da OHR promijenite u EUSR. Tiho uradite taj posao za nas, dajte nam Dodikovu glavu, pa Êemo odustati od imenovawa specijalnog ame-riËkog predstavnika za Balkan." »iwenica da Incku ne nareuju πefovi u Briselu veÊ navodni prijateqi RS u Obaminoj administraciji, postaje jasna.

FOKUS: Smatrate da RS nema prijateqe u Vaπingtonu? Ili ih nema na pravom mjestu, tamo gdje se odluke kroje i donose?

XATRAS: Ukratko, nema dokaza da su oni iz Vaπingtona, koji mrze Srbe, promijenili miπqewe.

Da jesu, Rezolucija 171 ne bi mogla da proe. Nedavno objavqeni stavovi Danijela Servera i Mortona Abramovica, RiËarda Holbruka i Pedi Eπdauna, kojima se poziva na jaku ameriËku akciju, ne bi se pojavili. Ideologija i egomanija najviπe zaslijepquju stvarnost, a "klintonovci", koji se se ponovo vratili na vlast, jesu oliËewe i jednog i drugog. Ni wihova srbofobija ni wihov pokuπaj da impresioniraju islamske zemqe ameriËkom blagonaklonoπÊu ka Balkanu, ne mogu to da umawe. Meutim, ono πto se promijenilo jeste relativna slabost Amerike u odnosu na devedesete godine proπlog vijeka.

Sjediwene Dræave mnogo su slabije nego πto su to bile, a relativno govoreÊi, Rusija, Kina i Indija mnogo su snaænije. »ak i dosad posluπni Evropqani pokazuju znakove nepouzdanosti. Odatle poniæavajuÊe pribjegavawe administracije lukavstvu da iskoriste Incka kao prekidaË protiv evropskih æeqa i interesa. Na kraju krajeva, ako Incko ne moæe da se odluËi za koga radi i nastavi da ide trenutnom putawom, posqedice Êe se naÊi na pragu Evrope, a ne Amerike.

RS mora ostati jaka

FOKUS: ©ta u ovom trenutku treba da radi Republika Srpska?

XATRAS: Srbi u RS ne mogu sebi priuπtiti da ih zavede ista laæna nada razumnog sporazuma, koja je nametnuta srpskim liderima devedesetih godina, a koja uvijek ima isti kraj. RS jeste tamo gdje je danas, ne zbog toga πto je prihvatila ukraπene izvjeπtaje, koje su stvorili razum i dobra voqa Vaπingtona, veÊ zbog toga πto su weni lideri, naroËito Dodik, stajali Ëvrsto dok se ameriËka sila povlaËila i Evropqani uviali da im je ameriËko rukovodstvo podvalilo. Radije nego da pokuπava da postigne dogovor s ameriËkom administracijom, RS bi trebalo da ostane koncentrisana na Ëvrst i principijelan otpor maltretirawu, mirno i ËiweniËno zastupawe stavova i u Americi i u Evropi, trebalo bi da pusti da se odnosi izmeu Evrope i Amerike pogorπaju, a razdor izmeu onih koji mrze Srbe u Vaπingtonu i drugih ameriËkih sektora uticaja produbi.

Fokus, 24.6.2009. <www.fokus.ba>

D. MajstoroviÊ i Q. GliπiÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. avgust 2009.

Ruska analiza ameriËke strategije potËiwavawa

INFORMATIVNI RAT U SAVREMENOM SVETU Pojavqivawe nuklearnog oruæja u drugoj polovini XX veka onemoguÊilo je razreπavawe protivureËnosti meu dræavama tradicionalnim vojnim sredstvima i uslovilo tragawe za novim prilazima wihovom razreπavawu.

Jedan od najefikasnijih prilaza, koje uspeπno praktikuju Sjediwene Dræave od druge polovine XX veka, jeste realizacija mera na planu „okupacije” svesti kquËnih socijalnih grupa, a ne teritorija dræava - objekata ciqnog uticaja. Takav prilaz viπestruko smawuje moguÊe opasnosti, troπkove i gubitke prilikom razreπavawa protivureËnosti. Dati prilaz nije nov - on se uspeπno primewivao protiv Rusije od strane NemaËke i Velike Britanije poËetkom XX veka prilikom pripremawa revolucije 1917. godine, a koristio ga je i Sovjetski Savez u radu Kominterne, a potom i u podræavawu nacionalno-oslobodilaËkih pokreta.

Specifika savremene etape razvoja oblika i metoda analogne delatnosti, koju praktikuju Sjediwene Dræave, svodi se na ciqnost, globalnost i sistematiËnost. Vaπington je do poËetka 90ih godina efikasno zavrπio prvu etapu dugoroËnog kursa, zacrtanog 1948. godine u direktivama Sluæbe nacionalne bezbednosti broj 20/1 „Ciqevi SAD u odnosu na Rusiju” i broj 58 „Zadaci SAD u odnosu na zemqe IstoËne Evrope”. U 80-im godinama taj kurs se sprovodio u okvirima doktrine „Osloboewe”. Osnovne koncepcije doktrine razraene su kompleksom nevladinih centara pod pokroviteqstvom Fonda „Naslee” u viπetomskom radu „Mandat na liderstvo”.

OslawajuÊi se na kompleksnu informativnu superiornost u sferi diplomatije, ekonomije, nauke, politiËkih i vojnih odnosa SAD su u uslovima „hladnog rata” usmerile sovjetsko rukovodstvo u pravcu usvajawa strateπkih reπewa, koja su dovela do eskalacije disfunkcija sovjetskog upravqaËkog i privrednog sistema, πto je i dovelo do raspada Organizacije Varπavskog ugovora i samog SSSR na viπe delova.

Tokom posledwih godina dati prilaz u SAD oznaËavan je terminom - informativni rat. U „Objediwenoj doktrini informativnih operacija”, usvojenoj s one strane okeana 1998. godine, reËeno je: „Informativni rat je kompleksni uticaj na sistem dræavne i vojne uprave protivniËke strane, na weno vojno-politiËko rukovodstvo, koji bi se veÊ u mirno vreme dovodio do donoπewa povoqnih odluka za stranu-inicijatora informativnog uticaja, a u toku konflikta bi i u potpunosti paralisao funkcionisawe infrastrukture koju protivnik koristi u upravqawu”.

U junu 2007. godine u SAD je prezentirana

Iskra 1. avgust 2009.

nova strategija borbe protiv „svetskog zla”. Ona je razraena pod rukovodstvom tadaπweg zamenika generalnog sekretara Karen Hjuz, koja je bila na Ëelu Koordinacionog komiteta strateπkih komunikacija i javne diplomatije SAD. Podrπka fundamentalnih vredonosti ameriËkog druπtva i osigurawe nacionalne bezbednosti proglaπavaju se glavnim zadatkom strateπkih komunikacija i javne diplomatije Amerike. Strategija podrazumeva usvajawe neophodnih mera u ciqu uspostavqawa kontakata sa graanima razliËitih zemaqa, koje dele fundamentalne vrednosti ameriËkog druπtva.

U strategiji se odgovarajuÊim strukturama SAD nudi da razviju efikasni rad sa takozvanim „grupama za uticawe” i „rawivim grupama stanovniπtva”. U „grupe za uticawe” uvrπteni su politiËari, javni radnici, religiozni lideri, novinari i drugi qudi, koji uæivaju autoritet u svojim zemqama. U „rawive grupe stanovniπtva” svrstani su omladina, æene, nacionalne, religiozne i druge mawine.

Danas SAD intenziviraju delatnost na uspostavqawu „garantovane” kontrole nad postsovjetskim protorom, uz oslawawe u uslovima „hladnog mira” na poveÊavajuÊu informativnoZa postizawe upravqaËku superiornost. postavqenih ciqeva predvieno je da se dræavni mediji SAD aktiviziraju, da se proπire obrazovni programi i programi razmene struËwaka, pomoÊ razliËitim zemqama u sferi obrazovawa, zdravstva i drugih sfera. I sve to spada u prelaz na taktiku „demokratija u akciji”.

Osnovni ciq ovih mera, kada je reË o Rusiji, jeste stvarawe preduslova za dezintegraciju zemqe i kasniju podelu na niz upravqajuÊih, slabih u politiËkom, ekonomskom i vojnom pogledu teritorijalnih tvorevina.

Te se mere ostvaruju sistematiËno, uz pomoÊ razvoja disfunkcija odreene dræave, koje usmeravaju rukovodstvo te dræave da usvoji zahteve koje traæe Sjediwene Dræave i weni saveznici.

Pri tom mogu biti naglaπeni sledeÊi osnovni oblici - stadijumi date delatnosti.

NEORUÆANA KONFRONTACIJA, koja dovodi do „demokratske” preorijentacije dræave (na primer - Gruzija). Ona se vrπi uz oslawawe na nevojne uticaje (spoqnopolitiËki, finansijskoekonomski, nauËno - tehnoloπki, ekoloπki, informativni, demografski i socijalno-ekonomski, druπtveno-psiholoπki, unutarpolitiËki), koji su usmereni u pravcu prikrivenog slabqewa nacionalnog potencijala i neoruæano nasiqe. U

5

Informativni rat... okvirima datog oblika - stadijuma koriste se i indirektni vojni uticaji (vojno-strateπko dezinformisawe, vojno-strateπki sporazumi i ugovori sa dræavom - objektom uticaja, inicirawe spoqnih i unutraπwih konflikata dræava - objekata uticaja sa treÊom stranom, prikriveno uruπavawe nevojnih i vojnih temeqa nacionalnog i vojnog potencijala.

ORUÆANA KONFRONTACIJA, u toku konflikata i ratova, koja dovodi do krizno „mirovne” preorijentacije dræave (primer Jugoslavija).

POSTKONFRONTACIONI PROSTOR - u oblicima okupaciono-vojnog i politiËkog sreivawa, koje dovodi do vojno-oruæanog podËiwavawa dræave (primer - Irak).

„Meki” scenarij realizacije datih mera obuhvata moguÊnosti pojaËavawa uticaja snaga orijentisanih na SAD, prikriveno „reprogramirawe” uticajnih liËnosti u viπim eπalonima vlasti zemqe, pored ostalog uz moguÊe koriπÊewe direktnog i indirektnog potkupqivawa i ucene, preubeivawa i specijalnog uticaja (putem sugestije, biohemijskim i tehno-informatiËkim sredstvima itd), fiziËko uklawawe (putem teroristiËkih akata, havarija u saobraÊaju, specijalnim uticajem itd), kquËnih figura u rukovodstvu zemqe koje se suprostavqaju wenoj transformaciji i „demokratskom” dovoewu na vlast stavqenika SAD. „PoludrastiËni” scenarij podËiwavawa dræava moæe podrazumevati eskalaciju kriznih i konfliktnih procesa u razvoju dræave - objekta uticaja, zatim, prirodne i/ili inicirane vanredne nesreÊe u wenim veÊim centrima (zemqotresi, eksplozije ili havarije u krupnim objektima ekoloπki-opasne proizvodwe itd), „paraliza” sistema nacionalne uprave, eskalacija ekoloπkih nesreÊa, masovne panike, haos, hitna obraÊawa za „meunarodnu pomoÊ” od strane „autoritetnih javnih i dræavnih rukovodilaca”, pored ostalog iz reda bivπih i aktuelnih predstavnika dræavne uprave, hitna prebacivawa u pogoene nesreÊom zone borbeno spremnih i mobilnih kontingenata koalicionih mirovnih snaga, uz formirawe „privremene vlade nacionalnog spasa”, dinamiËno instalirawe pod kontrolom „lokalnih organa uprave na okupiranim teritorijama sa oslawawem na blagovremeno pripremwene na terenu „snaga za podrπku” i angaæovawe za saradwu lojalnih predstavnika i formacija tamo dislociranih vojnih i bezbednosnih struktura prilikom guπewa otpora od strane pojedinih kritiËki nastrojenih grupa, podela teritorija dræave na pojedine kontrolisane zone, uz kasnije organizovawe u wima „demokratskih” „izbora” i „sudova”, a potom i mreæe „nezavisnih” dræavnih tvorevina koje su u potpunosti i de-fakto podreene dræavi koja vrπi gore navedenu delatnost. „DrastiËni” scenarij praktikuje se kada

6

SORO© VLASNIK „DEVEDESETDVOJKE” Vlasnik veÊinskog paketa akcija Radiodifuznog preduzeÊa Radio B92 je kompanija ameriËkog finansijskog tajkuna Xorxa Soroπa, saznaje Kurir nakon uvida u ugovor o prodaji druπtvenog kapitala, saËiwen pre πest godina.

Javna aukcija na kojoj je Soroπ postao veÊinski vlasnik Radija B92 odræana je joπ 26. juna 2003. godine, dok je ugovor sklopqen Ëetiri dana kasnije u Beogradu. Tada je Soroπeva kompanija „Medija development loun fond” (MDLP), sa sediπtem u Wujorku, postala najveÊi akcionar Radija B92 sa 70 odsto kapitala! InaËe, MDLP je deo mreæe „Soroπ open sosajeti institut”, Ëija je „misija da novËano pomaæe novinare i tako utiËe na razvoj wihove profesije u zemqama Afrike, Azije, Juæne Amerike i jugoistoËne Evrope”, kako piπe na zvaniËnom sajtu MDLP. Iako je celokupan druπtveni kapital Radija B92 bio procewen na 6.241.000 dinara, MDLP je veÊinski paket platio triËavih 3,5 miliona dinara ili 54.459,54 evra, prema kursu NBJ na dan zakquËewa ugovora 1. jula 2003. godine. U ovom ekskluzivnom dokumentu, koji kompanija B92 godinama krije, doslovno piπe da „zakquËewem ovog ugovora, koji ima snagu osnivaËkog akta, kupac stiËe pravo na upravqawe, deobu dobiti i snosi rizik poslovawa preduzeÊa, srazmerno visini kupqenog kapitala”. U ugovoru je precizirano da se do 30 odsto od ukupnog druπtvenog kapitala Radija B92 prenosi na zaposlene bez naknade, dok se preostali iznos, koji nije prodat kupcu, prenosi na Glas javnosti, 7.7.2009) Akcijski fond. (G nisu efikasni ovi prethodni, ali uz oslawawe na ostvarene u tim stadijumima rezultate, koji podrivaju spremnost protivnika na otpor oruæanoj agresiji do nivoa, koji minimizira eventualne gubitke dræave-agresora.

U organizaciji takve vrste delatnosti dræava - objekat uticaja - tretira se kao organizam. Do poraza wegove „glave” (nacionalnog rukovodstva) koordinirano se miniraju wegovi podsistemi: „nervni” (administrativno-upravni), „krvotok” (finansijski i energetika), „motoristika” (socijalno-ekonomski), „imunoloπki” (bezbednost, medicina, ekologija), „muskulaturni” i „reproduktivni” (demografija), „duπa” (svest sociuma) i najzad „ruke” (armija). Posebna paæwa pridaje se qudskom faktoru. Pri tom se razvijaju sredstva i metode uticaja koji se prikriveno koriste u stadijumu neoruæane konfrontacije, potiruÊi faktiËku granicu izmeu mira i rata.

Sistematska primena tih sredstava i metoda uticaja postepeno dovodi dræavu u stawe upravqawa iz vana.

Ruski izvor, 25.6.2009. <rs.fondsk.ru>

Nikolaj DIMQEVI» Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. avgust 2009.

Neadekvatan srpski odgovor na opasan mit o „genocidu”

SREBRENICA Dok se pribliæava 11. jula, koji je u Strazburu zvaniËno proglaπen za "dan sjeÊawa na ærtve masakra u Srebrnici", sa srpske strane joπ nema adekvatnog odgovora na zlokobni mit koji se koristi za podrivawe legitimiteta RS. Tek nekoliko dana dijeli nas od datuma koji Êe biti upotrijebqen za joπ jednu rundu blaÊewa Srba uopπte i Republike Srpske posebno.

Naime, rezolucijom Evropskog parlamenta od 15. januara ove godine - sa 556 glasova za, devet protiv i 22 uzdræana - poslanici u Strazburu izglasali su rezoluciju kojom se 11. jula proglaπava "Evropskim danom sjeÊawa na ærtve masakra u Srebrnici". Neprijateqi RS u Sarajevu i wihovi spoqni mentori na obje strane Atlantika uveliko se spremaju da svijet i tom prilikom podsjete na "nezavrπeni posao" na Balkanu.

Kako Êe sve to izgledati vidjeli smo mnogo puta, pa i zimus. Prije glasawa poslanici Evropskog parlamenta su se naprosto nadmetali ko Êe grubqe napadati Srbe i RS, uz primjenu cjelokupnog arsenala propagandnih kliπea iz 1990-tih. Vazda aktivna Doris Pak tako je rekla da su "greπke meunarodne zajednice, koja je godinama skretala pogled u stranu, dale snage zloËincima poput Ratka MladiÊa da sve do sada budu nekaæweni, uprkos genocidu koji se dogodio i etniËkom ËiπÊewu koje je sprovedeno".

NepremoπÊeni jaz izmeu mita i stvarnosti - jednoglasjem dostojnim Vrhovnog sovjeta prije 50 godina ili sjevernokorejske narodne skupπtine danas, parlamentarno tijelo u Strazburu tako je dalo svoj doprinos gradwi jednog postmodernog mita koji dobija karakter nedodirqive dogme.

Dovoditi "srebrniËki genocid" u pitawe, ili sumwati u famoznu cifru od "osam hiqada", u Evropi sada veÊ postaje prvorazredni delikt, otprilike u istoj ravni sa poricawem holokausta, sumwom u miroqubivu tolerantnost islama, ili puπewem na javnom mjestu.

"Genocid" u BiH, meutim, nije se dogodio barem ne u ratu 1992-1995, za razliku od onog prethodnog, 1941-1945.

Ispravka srbofobno-propagandne verzije zbivawa u istoËnobosanskoj enklavi stoga predstavqa moralnu obavezu svakog Ëovjeka, bez obzira na vjeru ili nacionalnu pripadnost, kome se gadi manipulisawe mrtvima zarad ostvarewa ciqeva koji nemaju veze s pravom, pravdom i istinom.

Ta neophodna, premda zakaπwela, korekcija, meutim, nije joπ proizvela efikasan kontraudar sa srpske strane. Snebivawem da se afirmiπe istina na uπtrb srebrniËkog mita kao da se implicitno stavqa do znawa "Evropi" da su Srbi krotko spremni da kult "masakra" od 11. jula prih-

Iskra 1. avgust 2009.

vate danas, baπ kao πto su mit o 4. ili 27. jula bili prinueni da prihvate poslije 1945.

Mitovi nisu neprikosnoveni. Primjera radi, nepunu deceniju poslije Dejtona broj ærtava rata napokon je bio srubqen sa proizvoqne cifre od 200.000 do 250.000 - koja je godinama rutinski navoena u zapadnom svijetu kao Ëiwenica - na oko stotinu hiqada poginulih na sve tri strane.

Dodajmo da je za pohvalu bio stav Dokumentacionog centra u Sarajevu, koji je obavio obiman posao prebrojavawa mrtvih, da je "bez konaËnog obraËuna stvarnog broja ærtava nemoguÊe pokrenuti proces pomirewa u Bosni i Hercegovini".

U sluËaju Srebrnice, jedan sveobuhvatan, vjerodostojan i na Ëiwenicama utemeqen rezime dogaaja - koji bi bio istorijski kontekstualizovan i pravno precizan - doprinio bi ne samo procesu pomirewa, nego i moæda joπ bitnijem ciqu utvrivawa istine zarad we same. (nastaviÊe se) Fokus, 25.6.2009. √

Sra TrifkoviÊ

SREBRENICA(2) Izmeu nesumwive Ëiwenice da je poslije pada Srebrenice pogubqeno na stotine zarobqenih pripadnika Armije RBiH i tvrdwe da je sedam hiqada wih ili osam hiqada pobijeno, a desetine hiqada civila deportovano u Ëinu "genocida", zjapi duboki jaz. Taj pravni, demografski, logiËki i forenziËki jaz ostaje nepremoπÊen, uprkos svim rezolucijama ovoga svijeta.

Problem pravne definicije - kao πto je postalo jasno iz prvostepene presude i odluke Æalbenog vijeÊa u sluËaju generala KrstiÊa, termin genocid u Hagu je proπiren do takvog stepena da je maltene neminovno da se on po standardima Tribunala dogodi u bilo kojem ratu, od Gaze i Faluxe do Kandahara. Prema sada vaæeÊoj haπkoj definiciji: 1. Postojawe unaprijed pripremqenog plana i svjesno sprovoene politike u ciqu eliminacije pripadnika jednog naroda viπe se ne smatra neophodnim za dokazivawe genocidne namjere.

2. Nije neophodan nikakav dokument, zapis ili naredba koji ukazuju na postojawe takve namjere.

3. Ako civilno stanovniπtvo ostane netaknuto, ni to nije dovoqno za opovrgavawe tvrdwe o postojawu genocida, jer prema MKSJ pogibija civila ne predstavqa pravni zahtjev za dokaz o kriviËnom djelu genocida.

7

Srebrenica...

„Otpor-revolucija” u Iranu

U okviru ovako fleksibilne definicije Tribunala u Hagu, teπko da postoji ijedna epizoda borbenih dejstava, ma gdje i ma kada, koja ne bi mogla biti okarakterisana kao "genocid". Ostaje nam prazan termin ogoqenog znaËewa, trivijalizovan prekomjernom upotrebom, termin liπen svog uæasnog dostojanstva. Ovako redefinisan, "genocid" postaje vazda spremna propagandna batina kojom moæe da maπe svaka stvarno ili navodno ugroæena grupa i pobornici neËije vojne intervencije zarad wene zaπtite.

Problem konteksta - pobornici ovog mita svjesno ignoriπu Ëiwenicu da se u Srebrenici vodio rat i da su svi vojno sposobni muπkarci u enklavi mobilisani u 28. diviziju Armije RBiH, koja je bazu svojih operacija imala usred zone bezbjednosti UN. Umjesto da bude demilitarizovana, ta je zona bila do zuba naoruæana i koriπÊena kao odskoËna daska za napade u kojima je pobijeno - bez licitirawa brojevima - najmawe na stotine srpskih civila tokom tri godine koje su prethodile julu 1995.

Sve su to opπta mjesta koja kontrolori zapadne javnosti veÊ skoro 14 godina prenebregavaju ili prikrivaju. Posebno su osjetqivi, pak, na ma kakav pokuπaj analize politiËke pozadine srebreniËkog sluËaja. Ta je osjetqivost u istoj ravni sa zabranom ma kakve ozbiqne diskusije o okolnostima i pozadini eksplozije na Markalama februara 1994.

Iznenadni kolaps muslimanskih snaga u Srebrenici, daleko brojnijih od VRS, s vojnog stanoviπta nije objaπwiv. Dogaaji koji su uslijedili ukazuju na igru s jasnim predumiπqajem: da se ærtvuje pion, ali dobije partija. Pitawe ko dobija bitno je za razumijevawe konteksta. Postoje nedvosmisleni dokazi, ignorisani u analima Haga i tvrdwama Doris Pak i kompanije, da je politiËko vostvo u Sarajevu dugo pripremalo ærtvovawe enklave i sopstvenog qudstva u woj, kako bi se iznudila zapadna intervencija.

Intervencija meunarodne zajednice, koja je prvo bila politiËka (poËevπi sa Cimermanovim torpedovawem Lisabonskog sporazuma i zapadnim priznawem BiH aprila 1992), a potom i vojna, retroaktivno je pretvorila nastojawe Srba da se odupru ilegalnoj secesiji u toboæe kriminalnu nelojalnost Bosni. I nakon 17 godina, retorika evropskih parlamentaraca, ameriËkih kongresmena i bezbrojnih zapadnih "struËwaka" i daqe ignoriπe suπtinu rata: 1992. Srbi su s punim pravom odbili da budu odvuËeni u secesiju, kojoj su se osnovano protivili i od koje su zazirali iz istorijski vaqanih razloga. Tvorci rezolucija poput Strazburske ostaju nijemi na odgovornost druge dvije strane za neustavne, nelegitimne i nezakonite politiËke odluke u periodu 1991-1992, koje su bitno doprinijele izbijawu rata.

Fokus, 26.6.2009. <www.fokus.ba>

8

Sra TrifkoviÊ

OËigledno je da je fenomen „Otpor-revolucija” nakon Srbije, Ukrajine, Gruzije, Moldavije... stigao i do Irana. ©ta su zajedniËke karakteristike svih ovih „Otpor-revolucija” od Beograda do Teherana?

Kao prvo, do wih dolazi iskquËivo u onim zemqama u kojima na parlamentarnim ili predsedniËkim izborima izgubi kandidat Pentagona. Kao drugo, u svim ovim sluËajevima srbijanski „Otpor” je nezaobilazna miroija u lokalnom „bosanskom loncu”. Kao treÊe, revolucije se sprovode iskquËivo u glavnim gradovima dok provincije ostaju mirne. I kao Ëetvrto, u svim ovim sluËajevima se juriπa na zgradu nacionalnog parlamenta po ugledu na beogradski original. Amblem Otpora (stegnuta pesnica), koji su originalno koristili Musolinijevi faπisti kao simbol nacionalnog jedinstva (fascio) takoe je prisutan u svim ovim sluËajevima ali se pozadina barjaka pesnice mewa u skladu sa lokalnim tradicijama (po ugledu na McDonnald’s politiku prodaje svojih proizvoda u razliËitim kulturoloπkim ambijentima).

Tako je u teheranskom sluËaju pozadina „otporaπkog” barjaka i bexeva zelene boje. Ko je pratio „otporaπke” revolucionarne aktivnosti u Kijevu mogao je da pogleda i dokumentarni prilog francuske televizije u kome se jasno govori o direktnoj logistiËkoj povezanosti beogradskih i kijevskih „otporaπa” kao i o izvozu revolucije putem istog beogradskog „otporaπkog” personala. „Otporaπke revolucije” su u svim uspelim sluËajevima (Beograd, Kijev, Tbilisi) na vlast dovele „prozapadne demokratske snage” direktno sa ulice, a u ostalim neuspelim sluËajevima (Kisiwev, Teheran) to su pokuπale a na osnovu floskule o „pokradenim izbornim glasovima”. Da se u ovom sluËaju i stvarno radi o podmetawu roga za sveÊu videli smo veÊ u beogradskom petooktobarskom sluËaju kada je nekolicina „demokratskih revolucionara” priznala (kad se slegla praπina) da je dr Koπtunica dobio mawe glasova od MiloπeviÊa. Nije teπko zakquËiti da se i u sluËaju navodno pronaenih plastiËnih kesa sa popuwenim izbornim listiÊima u zgradi Savezne skupπtine verovatno radi o Ëistoj farsi. Meutim, ono πto ostaje apsolutno upeËatqivo kao unikatni kuriozitet u istoriji parlamentarne demokratije, bar u Evropi, jeste to da su zabeleæena samo dva sluËaja paqewa zgrada nacionalnih parlamenata: 1933. g. berlinski Rajhstag su zapalili nacisti a 2000. beogradsku Saveznu skupπtinu „otporaπi”.

Fenomen piromanskih „Otpor-revolucija” svakako zasluæuje dubiozniju struËnu analizu, a ovim kratkim komentarom smo upravo æeleli da podstaknemo aktivnosti u tom pravcu.

VREME 964, 4.7.2009. <www.vreme.com>

Vladislav B. SotiroviÊ

Iskra 1. avgust 2009.

Paralela: Srbija danas i nepokorena Judeja

JUDEJA SE UMIRIT' (NE) MOÆE U tekstu «„Konzul u Judeji” –ore VukadinoviÊ je uporedio Ameriku sa antiËkim Rimom, a Srbiju sa tadaπwom nepokornom Judejom.

Moram priznati da me je na pisawe komentara pokrenula reËenica: «„Rimski (pro)konzul obilazi tradicionalno nepokornu, ali sada veÊ troËetvrtinski pacifikovanu Judeju”. Dakako, za nas je analogija Rim i Amerika, te Judeja i Srbija mnogo viπe od dobre stilske figure, jer ova istorijska analogija pruæa mnoπtvo plodotvornih uvida: od istorijskih, preko geopolitiËkih, do privrednih i kulturoloπkih.

Malo istorije...

Ovde nemamo dovoqno prostora da se bavimo obimno istorijskim paralelama, ali se moæe reÊi da imperijalni nastup Novog Rima izuzetno podseÊa na onaj antiËki, te shodno tome, buntovni i ustaniËki odgovori Judeje neverovatno podseÊaju na srpsku noviju istoriju. Osim toga, Srbija i Judeja, svaka u svom vremenu i na svom mestu ima bitnu poziciju na granici svetova, kontinenata i civilizacija, te je stoga znaËajna ovim svetskim osvajaËima koji nastoje da stvore «„svetsku dræavu”.

U kulturoloπkom smislu ondaπwa globalizacija u vidu helenizacije i romanizacije, podseÊa na modernu evropeizaciju i amerikanizaciju, te shodno tome srodni su i odgovori Judejaca i Srba (no, ne samo wih).

Pritisnuti velikom vojnom silom, „troËetvrtinski pacifikovani” oni ne samo da su u poziciji da gube dræavu, veÊ im je i tradicionalni naËin æivota i nacionalni identitet ugroæen. Kao i u danaπwoj Srbiji, i u ondaπwoj Judeji postoji jake podele na «„zapadwake” i «„konzervativce”, na one koji bi da se utope u svetske tokove i na one koji bi da saËuvaju ono πto je ostalo od tradicije u narodu.

Ovu istorijsku paralelu pojaËava i na prvi pogled iracionalno pridavawe prevelike vaænosti od strane Rima i Vaπingtona jednoj maloj i siromaπnoj dræavici na «„periferiji” tadaπwe civi lizacije. »ak i kad su Judeji æeleli da kao i Srbi imaju dobre odnose sa svetskom vele silom to nekako nisu mogli. Uvek su bili vieni kao remetilaËki faktor, πto je imalo za posledicu da „zapadne sile” podræavaju wihove protivnike i neprijateqski nastrojene narode. To je zapravo ruπilo onu «„kooperativnu” i «„prozapadnu” struju u eliti i slabilo wenu poziciju u stanovniπtvu. Na taj naËin se ovaj mali narod gura u pravcu u teπkog izboru izmeu prepuπtawa svetskom talasu i gubqewa identiteta ili grËevite odbrane svog bioloπkog i duhovnog identiteta.

Malo geopolitike...

Zanimqivo je da ni ameriËki stratezi, analitiËari ili dobri poznavaoci prilika «„na Kapitolu” poput Kisinxera ne mogu da objasne

Iskra 1. avgust 2009.

toliko fokusirawe imperijalne spoqne politike na Srbiju, kao i to πto se Srbiji ne daje nikakva πansa, Ëak ni ona na Ëastan poraz. Ne samo da je devedesetih dræava u embargu i bombardovana, veÊ je i posle dolaska «„helenizovanih Srba” na vlast nastavqena, πto ne reÊi antisrpska politika.

Kosovo je oteto, a da nije ostavqen ni simboliËni privid srpskog suvereniteta, Crna gora je podstaknuta da se odvoji od Srbije, a sada se vrπi pritisak i da Vojvodina preko Statuta dobije federalni status, sa moguÊim odvajawem u perpektivi.

Niko nije dao relan i racionalan odgovor (racionalizacija naravno ima) zaπto se to radi sa Srbijom i posle petog oktobra kada su na vlasti prozapadne stranke.

Imperijalna administracija Bila Klintona je imala zadatak da dovrπi balkansku priËu, te da novoj administraciji ostavi Ëist teren da bi mogla da se bavi Bliskim istokom i osvajawem «„novih provincija na Istoku”. Oni su imali dve opcije posle bombardovawa: prva je da «„demokratskim metodama” ruπe MiloπeviÊev reæim, a druga po Srbiju, Ëinilo se gora, da odmah osakate Srbiju proglaπewem Kosova i Crne Gore za nezavisne dræave, te da rade na odvajawu Vojvodine. Ostatak bi bio izolovan i stavqen pod teæak embargo, poput Kube. No, i posle dolaska prozapadnih i proameriËkih politiËara na vlasti, u Srbiji se nije promenila politika Vaπingtona, samo metode. Plan B se zapravo ostvario, ali u vremenu posle MiloπeviÊa, joπ je ostalo pitawe Vojvodine, pa da se i tu dovrπi plan i proces destrukcije i defragmentacije srpskog prostora. Umesto brzog i nasilnog plana B, mi smo svedoci postepenog i sofisticiranog ostvarivawa istog.

Dolazak Bajdena i odlazak Mantera pre kraja mandata, moæe se tumaËiti kao deo pokuπaja Vaπingtona da nekako «„zavrπi priËu na Balkanu”.

Grupacija oko Holbruka pokuπava da potpuno uguπi Republiku Srpsku, te na taj naËin otvoreno destabilizuju region. »ini se da je gospodin Manter oko tog pitawa realistiËniji i da sa terena shvata da je takva avanturistiËka politika nepotrebna Americi danas, u predveËerje velike krize i moguÊeg kolapsa. No, neki drugi oËigledno misle suprotno. Naime, ako Amerika bude u velikoj buli, a biÊe, potrebno je brzo odraditi ono πto se nameravalo u svetu, pa tako i u „regionu”. Dakle, krizu i moguÊi slom ne mogu doËekati nespremni, veÊ naprotiv moraju brzo i agresivnije da deluju.

Malo ekonomije...

Evropska laboratorija za politiËka predviawa «„Evropa 2020”(1) je u svom biltenu od okto bra 2008. godine predvidela poËetak faze razdvajawa (kako je oni veÊ viπe od tri godine nazivaju) globalne sistemske krize. U zavisnosti od sedam paæqivo odabranih kriterijuma, zemqe sveta po-

9

Judeja se... deqene su u 6 grupa koje Êe, po wima, na razliËite naËine biti pogoene krizom.

Dok su SAD i Velika Britanija stavqene u grupu koja Êe biti najteæe pogoena krizom, region zapadnog Balkana je, neoËekivano, stavqen u πestu grupu zemaqa u kojima bi direktni uticaj krize bio marginalan i u kojima Êe udari krize biti uglavnom posredni. S obzirom na to da je procena bila brza, gruba i sa ograniËenim brojem kriterijuma, dalo se oËekivati da se pojave i greπke. »ini se da je po wihovoj podeli region zapadnog Balkana trebao biti svrstan u petu - vrlo kritiËnu grupu zemaqa koje politiËki, vojno i finansijski zavise od zemaqa iz prve grupe tj. od SAD i Velike Britanije. U tu grupu svrstali su Pakistan, Tursku, Ukrajinu, Tajvan i joπ niz zemaqa kojima predviaju znaËajan porast politiËke nestabilnosti usled, na primer, znaËajnog smawewa vojne pomoÊi (i prisustva), smawewa donacija i finansijske pomoÊi i sl.

Procena ameriËkog analitiËkog centra Stratfor-a, s kraja proπle godine,(2) jeste da Êe sledeÊi talas teπke finansijske krize pogoditi najpre Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i baltiËke zemqe. Balkan je vien kao osetqiva taËka u kojoj svetska finansijska kriza moæe da izazove ekonomske udare i politiËke promene. Oni su tu procenu zasnovali na trgovinskom deficitu i deficitu dræavne kase, kao i zbog velike zavisnosti od kredita. Naravno, domaÊi politiËari i reæimski analitiËari su ove i ovakve procene ignorisali, pa su ih Ëak i pokuπali diskvalifikovati, nazvavπi ih katastrofiËkim i okrivili za «„neopravdanu paniku” analitiËare i medije.

PolitiËka konfiguracija zapadnog Balkana krojena je voqom SAD i Velike Britanije. TaËke koje Êe posetiti Bajden su iz ovog ugla odabrane potpuno logiËno. Postdejtonska Bosna i od zapada potpuno zavisno Kosovo su, po pitawu politiËke stabilnosti, vrlo osetqive taËke. Naravno, tu je i Srbija sa vladom krojenom pod direktnim anglosaksonskim uticajem i mentorstvom. Preciznije reËeno, Manter je mentor ove vlade. »ak i ovakva, πto reËe VukadinoviÊ, troËetvrtinski pacifikovana Srbija predstavqa problem, s obzirom na to da je sistemom istorijski spojenih sudova povezana sa gotovo celim regionom.

ZnaËajan pad (niko ne zna koliki) anglosaksonske politiËke moÊi je neπto πto Êe neizbeæno pratiti oËekivano radikalan pad u finansijskoj i ekonomskoj sferi. Srbija se pod ogromnim dugogodiπwim pritiskom izgleda nije potpuno polomila. Moæda se procewuje da i pored svih NVO denacifikacija, Srbija ima potencijal da se u dobroj meri oslobodi tutorstva. Na gotovo neprimetno smawewe tog pritiska Ëini se da reaguje elastiËno, tj. postoje „simptomi autonomnog ponaπawa”. Kada se ovaj fenomen «„nepotpune kapitulacije” sa svim manifestacija ma, o Ëemu je pisao VukadinoviÊ, deπava sa ovom i ovakvom «„proevropskom” vladom na koju imaju dominantan uticaj, πta bi se tek moglo oËekivati da su

10

kojim sluËajem vladu formirale patriotske stranke?

Posmatrano iz ovog ugla «„nadolazeÊeg finansijskog cunamija” sasvim je logiËan pad strogoÊe MMF-a (i shodno tome i uslova koji nam se „nude”) kada je u pitawu odobravawa novog zajma Srbiji. ... i malo politike U kontekstu gore reËenog, Ëini se da iznenadni dolazak Bajdena i iznenadni odlazak Mantera nagoveπtava politiËki potres veÊeg intenziteta u naπem malom, ali vaænom „regionu”.

Katalizator turbulencije mogao bi biti novi razarajuÊi impuls globalne krize. Pored ostalih, gore pomenuta Evropska laboratorija za politiËka predviawa koja je svojevremeno viπe meseci unapred predvidela pad hipotekarnog træiπta u SAD avgusta 2007, kao i finansijsku krizu proπle jeseni, izdala je nedavno vaæno i uoËqivo upozorewe da je u toku leta vrlo moguÊe potpuno uruπavawe ameriËkog finansijskog sistema, pucawe træiπta obveznica u kojima je iskazan ameriËki spoqni dug te de fakto bankrot Novog Rima (GEAB bilteni 28 -34). Po nas je i interesatna prognoza da nakon ovog sledi znaËajno smawewe ameriËkog vojno-politiËkog prisustva u veÊem broju regiona sveta. Pax Americana je time opasno ugroæena.

Ako je sve ovo i samo malim delom ostvarivo pred Srbijom i srpskim narodom u celini je vrlo opasan period. Visoki ameriËki zvaniËnici uporno ponavqaju da posao na Balkanu nije zavrπen. Vreme za potpuno paficikovawe i slamawe Srbije polako istiËe, a kako istiËe tako se naglo poveÊava intenzitet i malignost moguÊih sredstava koja bi u tu svrhu bila koriπÊena. Iako je direktna vojna pretwa u ovim i buduÊim okolnostima teπko zamisliva, na raspolagawu je ipak πirok spektar mera koje mogu posluæiti za ostvarivawe ovog ciqa.

Nedavne isforsirane inicijative natolobista predvoenih ©utanovcem i DraπkoviÊem u vezi πto bræeg uËlawewa u NATO pakt, »ankov „zakon o borbi protiv faπizma”, najnoviji udar denacifikacije NVO sektora u vidu kampawa i tuæbi, sistematski pokuπaji da se izazovu Srbi na severu Kosova i u enklavama, jesu deo πire kampawe „zavrπavawa posla na Balkanu”, a moguÊe i pripreme konaËnih mera kao πto su na primer moguÊa mini Oluja na severu Kosova i u enklavama, ili pak izazivawe unutraπweg sukoba u Srbiji i dovoewe na vlast politiËkih snaga koje bi hitno priznale nezavisnost Kosova, odradile ulazak u NATO, te tolerisale guπewe Republike Srpske.

Srbija je po ko zna koji put na teπkom iskuπewu, a sledeÊi istorijsko iskustvo Judeje moæemo reÊi da je jedini put opstanka da se izdræe pritisci i da se pokaæe minimum jedinstva oko vitalnih interesa i identitetskog utemeqewa u tradiciji.

Branko Radun NSPM, 22.6.2009. <www.nspm.rs> _____________________ (1) http://www.europe2020.org (2)http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php vest=114638

Iskra 1. avgust 2009.

Poseta predsednika Obame Rusiji

SAD I RUSIJA NE∆E TRGOVATI OKO SRBIJE UoËi sastanka najviπih ruskih i ameriËkih zvaniËnika, koji pojedinci tretiraju kao neku vrstu nove rusko-ameriËke podele interesnih sfera u svetu, predsednik Akademije za geopolitiËke probleme Ruske Federacije general-pukovnik Leonid Ivaπov specijalno za Novi Standard tvrdi da ne oËekuje veliku trgovinu izmeu Moskve i Vaπingtona.

General Ivaπov, koji je 1999. godine tokom NATO bombardovawa Srbije bio Ëlan ruske pregovaraËke delegacije i koji je optuæio πefa te delegacije Viktora »ernomidrina za izdaju srpskih interesa, ne veruje ni da Êe doÊi do trgovine izmeu dva partnera na prostoru Kosova i Metohije: - Ne oËekujem nikakvu trgovinu izmeu SAD i Rusije po pitawu kontrole prostora UkrajinaGruzija. Amerikanci su danas jaki i Rusija je za wih slabaπan partner u tim pitawima. Zato Êe SAD isto onako bahato kao i ranije delovati u pravcu istiskivawa ruskih interesa sa postsovjetskog prostora.

Postoje nagoveπtaji da bi Rusija mogla na sliËan naËin da parira Americi na prostoru Latinske Amerike?

- Rusija nema tako snaæne pozicije u tom regionu da bi ponudila razmenu sa SAD. Drugo, SAD u rezervi dræe Monroovu doktrinu iz 1823. godine.

Oni celokupni ameriËki kontinent smatraju svojom oËevinom i ni sa kim neÊe trgovati.

Kako tumaËite ruske pozicije u Ukrajini?

- Odnosi izmeu Moskve i Kijeva brinu i Ruse u Rusiji i Ukrajince u Ukrajini. Obe strane su potpale pod uticaj ameriËko-natovskog scenarija, sliËnog jugoslovenskom. Wegova suπtina je u tome da se posvaaju naπi narodi i da se odnosi dovedu do oruæanog konflikta. I taj se scenario uspeπno realizuje. Nedavno je Jehanurov, ukrajinski ministar odbrane, govorio u medijima o moguÊoj agresiji Rusije i o tome da bi Rusija gaala nuklearnim oruæjem ukrajinske objekte. To je evidentno bezumqe, suπta glupost i velika provokacija. Ali je i formirawe neprijateqske svesti.

Vi, dakle, ne verujete da je Rusija spremna da se vojno umeπa?

- Rusija ne planira nikakvo vojno meπawe u unutraπwe ukrajinske procese. Ali wu pokuπavaju da uvuku u oruæani konflikt na Krimu kako bi se potom tamo instalirale meunarodne natovske snage i da se sa Krimskim poluostrvom postupi kao s Kosovom.

Ko je, po vama, najbliæi da bude JuπËenkov naslednik u Ukrajini?

Iskra 1. avgust 2009.

- TaËno znam, to Êe biti onaj koga podræi Vaπington. Rusija nema svog kandidata. Ambasador u Kijevu, gospodin »ernomirdin, sprovodi istu onu izdajniËku politiku u odnosu na Rusiju kakvu je sprovodio 1999. godine u odnosu na Srbiju.

Da li to ameriËko nepopuπtawe vaæi i za prostor Kosova i Metohije?

- Vaæi. Amerikanci su tamo prisutni i svoje prisustvo umnoæavaju. Rusija je otiπla iz tog regiona. Zato, da bi SAD i NATO raËunali sa Rusijom i Srbijom, nama je potrebno da makar politiËki i duhovno razvijamo saradwu u svim sferama. Naæalost, odnose Beograda i Moskve SAD takoe kontroliπu preko Vlade Srbije i proameriËkih snaga. Srbija danas nije jedinstvena.

Kako vi opisujete interese Rusije u regionu zapadnog Balkana (Hrvatska, BiH, Srbija)?

- Naæalost, tamoπwa vlast, koja se ne moæe identifikovati sa Rusijom, bavi se servisirawem interesa krupnog biznisa jer je i sama u tom biznisu. Prema tome, situacija u regionu zapadnog Balkana tamoπwe vlasti interesuje tek sa aspekta dodatnih profita. Ruski MIP prati situaciju, uËestvuje u tekuÊim procesima, ali niπta viπe od toga. Ruski narod smatra Srbe svojom braÊom i spreman je da pruæi svaku pomoÊ i saradwu. Zato nam je potrebno da jaËamo horizontalne veze sa svim narodnim slojevima, po liniji druπtvenih organizacija i da zajedniËki primoravamo vlade da sluæe interesima naπih naroda.

Kako vidite daqi razvoj situacije u BiH i na Kosovu?

- On zavisi od Srba. Ako oni pronau snage da se moÊno bore na svim pravcima - politike, diplomatije, ekonomije, vojske - situacija Êe se mewati u wihovu korist. Ako priznaju svoj poraz i pomire se sa natovskom samovoqom, otiÊi Êe u istorijsko nepostojawe.

©ta Rusija misli o ulasku Albanije i Hrvatske u NATO? - BiÊu zadovoqan ako Albanija ue u NATO jer Êe tada NATO dobiti probleme. Ali ne mislim da Êe se promeniti rusko-hrvatski odnosi u sluËaju ulaska te zemqe u alijansu.

Srbija æeli da ue u EU, ali ima naznaka da Êe joj biti postavqen uslov da najpre ue u NATO. ©ta mislite o tome?

- Amerikanci su u Evropi zaveli takav poredak da se ukquËivawe u EU uslovqava prethodnim ukquËivawem u NATO. Tamo su Amerikanci gazde, ali nisu gazde i u EU. Zato preko NATO SAD disciplinuju Evropu i dræe je u podreenosti. Pitawe ukquËivawa Srbije u ali-

11

SAD i Rusija... jansu stvar je samih Srba. Ako se to desi u Rusiji Êe to biti doæivqeno sa dubokim æaqewem.

Miπqewa sam da Êe i potomci loπe misliti o onim politiËarima koji zaborave prolivenu krv iz 1999. godine i koji zamene Ëast i ponos za trenutnu korist.

Kako gledate na razmeπtawe ameriËkog sistema PRO u Evropi?

- To oruæje je upereno protiv nas. Svesni smo da je osnovna moÊ protivraketne odbrane SAD veÊ instalirana ne na zemqi, veÊ u kosmosu: tu su sateliti za radionavigacijsko guπewe, tu su pripremani za lansirawe u kosmos i laserski ureaji sa viπe bojevih puwewa koji mogu da uniπtavaju rakete na startu, tu je joπ mnogo kojeËega. Mi Êemo odgovor na to obavezno pronaÊi, i to ne samo u odnosu na Evropu nego i na SAD.

Vest da je Severna Koreja isprobala nuklearni ureaj ponovo je izoπtrila interesovawe za ulogu nuklearnog oruæja u svetskim procesima?

- Nuklearno oruæje u savremenim uslovima postaje maltene glavna smetwa globalistiËkim snagama na Ëelu sa SAD u wihovoj teæwi ka jednopolarnom svetskom poretku i dominaciji. SAD su superiornije u odnosu na Rusiju u koliËini i kvalitetu nuklearnog potencijala. »ak 5.200 nuklearnih bojevih glava u arsenalima SAD sasvim je dovoqno za uniπtewe ne samo svake dræave nego i civilizacije.

Ali novim gazdama sveta niËemu ne sluæe ni ogromne teritorije, makar one bile i bogate prirodnim resursima, ako su zagaene radijacijom?

- Da, i πto je znaËajnije, moæe uslediti uzvratni nuklearni udar, makar i ograniËen, ali dovoqan za onemoguÊavawe wihovih planova.

Prema tome, uz nuklearnu avanturu moæe se dobiti i efekat suprotan oËekivanom. Vaπington je svestan te okolnosti i otuda zakquËak da je neophodno razoruæati potencijalnog protivnika Ëak i po cenu sopstvenog odustajawa od nuklearnog oruæja.

©ta bi se dogodilo ako bi, recimo, Rusija i Kina ostale bez nuklearnog oruæja?

- Moskva i Peking imaju πirok arsenal taktiËkih nuklearnih projektila, ali bi one praktiËno ostale nezaπtiÊene. Svetsko javno mwewe poËiwe da se bakÊe nuklearnom problematikom. U SAD zvaniËne vlasti i eksperti plaπe svoje stanovniπtvo moguÊim teroristiËkim aktom (prqavom bombom), Evropu i Bliski istok - iranskim nuklearnim programom, Kinu i Indiju - pakistanskom bombom u rukama islamista. Nakon isprobavawa nuklearnog ureaja u Severnoj Koreji, u panici su i Japanci. Okupqa se Savet bezbednosti OUN, politehnolozi najavquju moguÊnost treÊeg svetskog rata sa obilnom primenom nuklearnog oruæja. Prilikom ozbiqnijeg razmatrawa svake od navedenih „opasnosti”, postaje oËigledno da su to gluposti. Severna Koreja nije isprobala bojevu glavu, veÊ ureaj, a to je velika razlika.

Ko bi uopπte i s kim ratovao u nekakvom hipotetiËkom svetskom nuklearnom ratu?

12

- Kini i Rusiji takva avantura nije potrebna. Miπqewa sam da to nije potrebno ni Britaniji, ni Francuskoj, ni Izraelu. Ali je nuklearna provokacija sasvim moguÊa. I za tu ulogu najpogodniji je Pakistan. Upravo su tamo Amerikanci „izdemokratizovali” situaciju toliko da se ta zemqa - a podsetimo da ona poseduje nuklearno oruæje - zaglibila u haos i proces raspada. Stranim specijalnim sluæbama nije teπko da organizuju krau i primenu nuklearnog projektila protiv, recimo, Kine ili Indije. Uz to, talibani, to Ëedo CIA, SAD i pakistanske obaveπtajne sluæbe, poËeli su da deluju nekako Ëudno: umesto da ratuju protiv „velikog πejtana” - glavnog neprijateqa muslimana za osloboewe svoje avganistanske otaxbine - oni su iznenada upali na pakistansku teritoriju i tamo diæu u vazduh objekte i ubijaju svoje jednoverce.

Paralelno s tim, odvija se joπ jedan proces - Kina traga za svojim strateπkim saveznikom. A i reakcija SAD na to tragawe takoe je proces.

- Amerikanci ne æele da ustupe Kini pravo prvenstva, a Kinezi uporno grabe upravo ka tome.

ShvatajuÊi lukavstvo i snagu Amerike, Peking sebi traæi saveznika. Rusija joj za tu ulogu ne godi, jer wena aktuelna politiËka elita ne gleda na istok, veÊ na zapad. Odnosi sa Kinom katkad izgledaju kao pokuπaj da se pojaËaju svoje pozicije na Zapadu, da se preplaπi zapadni svet moguÊim zbliæavawem. A i slabqewe pozicija Rusije, naroËito u odbrambenoj sferi, Ëini je sve mawe privlaËnom za Peking.

I Kina je, sudeÊi po svemu, izabrala Japan za saveznika, zar ne?

- Spajawe visokih japanskih tehnologija sa dinamikom kineskog razvoja, vojnom snagom i mnogobrojnim stanovniπtvom otkriva neviene perspektive za stvarawe najmoÊnijeg pola planete.

Doπlo je i do prve posete u istoriji bilateralnih odnosa japanskog imperatora Pekingu, a redovni su postali i susreti rukovodilaca vlada, resora, ukquËujuÊi i vojne.

U januaru 2009. godine SAD su pribegle koraku bez presedana. Bæeæinski i Kisinxer su ponudili Kini alijansu sa Amerikom. Zasad Kinezi promiπqaju, ali Êe izbor biti uËiwen pre ili kasnije. Pristati na savez sa Vaπingtonom, rizikujuÊi da Êe biti izigrani, ili odigrati sa Japanom svoju igru protiv Amerike? Nije jasno kako Êe se ponaπati Japan u trouglu Vaπington-PekingTokio. U takvim uslovima Peking baπ i ne æeli da se odrekne svog nuklearnog potencijala.

A πto se Rusije tiËe?

- U wenu nedavno usvojenu Strategiju nacionalne bezbednosti uneta je odrednica o teæwi ka potpunom uniπtewu nuklearnog oruæja. A Strateπke nuklearne snage danas su najefikasnije i jedino sredstvo za situirawe naπe nacionalne bezbednosti. Dakle, nuklearno oruæje ponovo postaje sredstvo za postizawe svetske dominacije.

Ali ovog puta obrnutim redom: umesto gomilawa arsenala - wihova likvidacija.

Novi Standard, 16.6.2009. √ <in4s.net>

Leonid Ivaπov

Iskra 1. avgust 2009.

AmeriËko viewe rusko-srpskih odnosa

STRATFOR: I SRBIJA SE OPAMETILA Srbija je ponovo na raskrsnici. I pored toga πto je veÊ krenula ka Zapadu, koketira sa Rusijom na Istoku. Prema najnovijoj analizi za Balkan ameriËke agencije "Stratfor", igra na dve karte zvaniËnog Beograda za sada daje veoma dobre rezultate, ali, ocewuju oni, veliko je pitawe koliko Êe joπ Srbija moÊi da balansira izmeu Moskve s jedne i Brisela i Vaπingtona s druge strane.

Samo dve nedeqe posle posete ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena Beogradu, srpska Vlada je od Rusije zatraæila i dobila kredit od milijardu evra, koji bi kako smatraju u "Stratforu", uz kredite MMF-a, makar na neko vreme trebalo da ublaæi ekonomske probleme Srbije.

"Beograd igra na obe karte, πto je dobra strategija, koja ima svoje prednosti", stoji u izveπtaju ove teksaπke agencija, koja se od 1996. godine bavi prikupqawem obaveπtajnih podataka iz javnih izvora i projekcijom geopolitiËkih dogaaja.

Dok je u proπlosti Srbija mnogo puta otvoreno birala izmeu Zapada i Rusije, sada se, smatraju u "Stratforu", zvaniËni Beograd odluËio za politiku nesvrstanosti, koja je u doba hladnog rata donela mnoge poene tadaπwoj SFRJ. U isto vreme, Srbija æeli u Evropsku uniju, ali i od Rusije dobija podrπku u borbi za Kosovo i Metohiju, svoju ulogu u gasovodu Juæni tok i sada kredit za ublaæivawe ekonomske krize.

Ipak, Amerikanci prognoziraju da Êe u dogledno vreme, Beograd morati da se definitivno odluËi kojim putem æeli da krene, jer je igra na dve karte, a na duæe staze, neodræiva.

Odobrenim kreditom, Rusija æeli da ojaËa uticaj na Balkanu, ali i da zarad svojih investicija, u Srbiji obezbedi koliko - toliko stabilnu ekonomsku situaciju.

AmeriËka agencija ukazuje da se Rusija i sama suoËava sa ekonomskom krizom, ali da i daqe ima dosta kapitala od oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi i „pune sanduke novca”. To ne znaËi da Moskva moæe da se ponaπa kao MMF za sredwu i istoËnu Evropu, ali moæe da bira gde Êe weni krediti imati najveÊi efekat.

"Srbija je pametna investicija za Rusiju zato πto je srpski predsednik Boris TadiÊ spreman da sarauje sa Rusijom, iako je prozapadno orijentisan i zalaæe se za ulazak u EU". I pored toga πto Srbija verovatno neÊe dospeti u rusku sferu uticaja, dok je aktuelna vlada na Ëelu dræave, zvaniËna Moskva ima interesa da sarauje sa Beogradom", istiËu ameriËki analitiËari.

Iskra 1. avgust 2009.

Da li Êe se Srbija definitivno okrenuti ka Briselu ili Moskvi zavisi i od toga kada Êe Srbija uÊi u Evropsku uniju. AmeriËka agencija navodi da je Xozef Bajden otiπao u Beograd da uveri tamoπwe lidere da Vaπington i daqe æeli da se Srbija integriπe u EU, ali da je „problem u tome πto integrisawe Srbije moæda nije ono πto planira EU”. „Sa zamorom od proπirewa u veÊini Ëlanica EU i recesijom koja obeshrabruje veÊinu zagovornika proπirewa, πanse da Balkan ue u EU nisu velike. Tu se pruæa πansa Kremqu da popuni taj prostor", upozorava "Stratfor".

Ovakve analize "Stratfora" uglavnom se poklapaju i sa prognozama ameriËkog Nacionalnog saveta za informisawe kao i britanskog analitiËkog servisa "Ekonomist intelixens Junit" (EIU), koji smatraju da globalna ekonomska kriza ne samo da Êe usporiti daqi prijem novih Ëlanica, veÊ Êe u znatnoj meri i promeniti aktuelni izgled Evropske unije.

Ekonomski protekcionizam, odnosno æeqa razvijenijih Ëlanica EU da u svom dvoriπtu obezbede finansijsku stabilnost, mogla bi da dovede i do novog oblika, pa Ëak i raspada Unije na tri bloka. Prvi bi Ëinio bogatiji Zapad, dok bi se u drugom nalazile sredweevropske dræave (veÊinom bivπe Ëlanice IstoËnog bloka), koje bi i daqe bile pod vojnim uticajem NATO. U treÊem bloku glavnu reË bi vodila Rusija, a wega bi pored Srbije, Belorusije, Ukrajine, Gruzije mogle da Ëine i trenutno Ëlanice EU i NATO - Bugarska i Rumunija.

Posledwa politiËka deπavawa u Ukrajini i Gruziji, jasno pokazuju da su vlade ovih zemaqa okrenutih ka Evropi u krizi i da bivπe sovjetske dræave polako ponovo padaju pod uticaj Moskve.

Britanski "Gardijan" napomiwe da kriza u Evropi ima tri prstena, evrozonu, istoËne Ëlanice EU i zemqe izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok "Indipendent" upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemaqa istoËne Evrope mogao vratiti te dræave nazad pod okriqe Rusije. To bi prema "Indipendentu" znaËilo gubitak svih geopolitiËkih dobitaka za EU od pada takozvane „gvozdene zavese”.

Prema miπqewu mnogi geopolitiËkih struËwaka, ulasku u Evropsku uniju joπ jedino moæe da se nada Hrvatska, koja bi kasnije postala Ëlan sredweevropskog bloka, pod kontrolom NATO saveza.

KOSMET - Odstraniti uticaj Rusije Primarni ciq Zapada nije bio da Kosovo

13

Rusko viewe

PERSPEKTIVA RUSKO-SRPSKIH ODNOSA Devet godina nakon prve „obojene reveolucije” u Evropi, taËnije, nakon dolaska na vlast prozapadnih snaga u Srbiji, srpska privreda se nalazi na ivici propasti. Od obeÊane ekonomske „pomoÊi” sa Zapada, Srbija nije dobila ni 10 %.

ObeÊawa poput onih koje je davao potpredsednik srpske vlade Boæidar –eliÊ u predizbornoj kampawi 2008 godine da Êe «do kraja mandata naredne vlade Srbija iz evropskog buxeta umesto sadaπwih 200 miliona evra dobijati milijardu evra godiπwe(1) su se u realnosti svela na cifru od 100 miliona evra koje Êe Srbija dobiti od pretpristupnih fondova EU. Istovremeno, dok je za srpske proizvode zatvoreno træiπte EU, zapadne firme od 2000. godine preuzimaju srpsku industriju i banke. U tom

Stratfor... postane funkcionalna dræava, veÊ da se odstrani ruski uticaj sa zapadnog Balkana, ocenio je Peter Cajhan iz ameriËke agencije za strateπka istraæivawa Stratfor. Bez obzira na to πto je u Beogradu danas na vlasti proevropska struja, Srbija ja i daqe delimiËno ostala posledwi bastion ruskog uticaja na Balkanu. Ulaskom Albanije i Hrvatske u NATO, ova alijansa, kao i Evropska unija "zacementirale" su gotovo sve granice Srbije, pa je aktuelna politika takozvane nesvrstanosti zvaniËnog Beograda dobar izbor, smatraju ameriËki struËwaci.

KRIZA - Vrela politiËka jesen Svetska ekonomska kriza mogla bi da izazove vrelu politiËku jesen u istoËnim Ëlanicama EU, ali i Srbiji i celom Balakanu, upozorava "Stratfor". Agencija ocewuje da ekonomske probleme u Srbiji „pogorπava napeta politiËka situacija” i navodi da je vladajuÊa koalicija, koju je formiralo nekoliko stranaka iz πirokog politiËkog spektra, „zasnovana jedino na politiËkom i ekonomskom pokroviteqstvu EU i Ëlanstvu u tom klubu”.

"Ukoliko Ëlanstvo zvaniËnog Beograda u Evropskoj uniji i daqe bude na dugom πtapu, Srbiju Ëekaju politiËke turbulencije. Beograd upravqa zemqom sa osam miliona stanovnika kao da ih i daqe ima 23 miliona (koliko je bilo u bivπoj Jugoslaviji). Poπto su prihodi od privatizacije dræavnih preduzeÊa presuπili, Srbija ima skupu vladu, skup socijalni sistem i nema stalan priliv sredstava”, upozoravaju Amerikanci.

Revija 92, 30.6.2009. <www.revija92.rs>

14

Aleksandar PALI∆

kontekstu, ekonomskim struËwacima u Srbiji je jasno da je jedina ekonomska πansa za Srbiju, saradwa sa Ruskom Federacijom, taËnije, izgradwa gasovovoda «„Juæni tok” i primena ugovora o slo bodnoj trgovini izmeu RF i Srbije.

Iako je veÊ 5 godina na Ëelu Srbije Boris TadiÊ je shvatio ovu ekonomsku realnost tek kada je poËela velika kriza u Srbiji krajem 2008 godine.

Dakle, TadiÊu je trebalo Ëak 5 godina da razume suπtinu odnosa Zapada prema Srbiji iako je tu istinu wegov prethodnik Slobodan MiloπeviÊ razumeo joπ 2000 godine. Tada je MiloπeviÊ izjavio: «„Dobro znam strukturu zapadne ekonomije.

Nema te pomoÊi koju dræave mogu dati, jer u buxetima tih dræava takve vrste pomoÊi ne postoje.

Veliki novac moæe da doe samo od velikih stranih firmi i banaka, a takav novac dolazi samo onda kada za jedan uloæeni cent, ili dolar, ili marku, ili πta god hoÊete, mogu da uzmu barem tri, pet ili deset. Taj veliki novac doÊi Êe kao mali novac u odnosu na vrednost preduzeÊa koja Êe postati wihovo vlasniπtvo sa svim tragiËnim socijalnim posledicama za privredu, veliko osiromaπewe ogromnog dela stanovniπtva i enormno bogaÊewe veoma uskog kruga...”. Zatim je MiloπeviÊ poruËio povodom saradwe sa Rusijom „Pre svega, mislim da smo mi Srbi za vreme svih ovih godina krize oseÊali veliku solidarnost ruskog naroda, ali i mnogih institucija Ruske Federacije i Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Alekseja Drugog; bili bismo ne samo nezahvalni veÊ i nepoπteni kada to ne bismo konstatovali, tu ogromnu solidarnost koju je oseÊao i danas oseÊa ruski narod... Rusija je bila poznata kao sila koje je sve vreme branila naπe interese”(2).

Uvidevπi konaËno nakon 2008 godine ovu istinu, taËnije da od Zapada neÊe dobiti ni ekonomsku pomoÊ, TadiÊ je pokuπao, stidqivo i sa strahom, da zatraæi ekonomsku pomoÊ od RF. Naravno, TadiÊ to nije uradio iz ubeewa, jer je on u suπtini i daqe dogmatski prozapadno orijentisan. Na primer, on se javno nada da su mawi «„prob lemi” (otimawe Kosova!?) izmeu Zapada i Srbije „kratkotrajni”. TadiÊ je u suπtini, bio prinuen da se zbog loπe ekonomske situacije u Srbiji obrati Rusiji za pomoÊ. On je znao da bi bez prodaje Naftne industrije Srbije Gaspromu, srpska valuta dinar doæivela veliki pad poËetkom 2009 godine.

Takoe, srpskom buxetu je neopohodan kredit iz Rusije jer zbog uslova Meunarodnog monetarnog fonda, Srbiji preti slom ekonomije veÊ krajem 2009. TadiÊ zna i da je Ruska Federacija bila najznaËajniji trgovinski partner Srbije u prvih 4 meseca 2009 godine. Prema podacima Privredne komore Srbije trgovinska razmena izmeu Rusije i Srbije u ovom periodu je iznosila 822 milona

Iskra 1. avgust 2009.

dolara, od Ëega je srpski izvoz u Rusku Federaciju iznosio samo 95 milona dolara.

U tom kontekstu,TadiÊ je ovlastio svog vernog saveznika i mawinskog kolacionog partnera, prvog potpresednika vlade, Ivicu DaËiÊa, da bude jedna vrsta «veze «sa RF. DaËiÊ je ovu πansu iskoristio. Kao iskusan i veπt politiËar (DaËiÊ se preko 15 godina bavi politikom, govori ruski jezik) ali i kao predsednik male partije koja nema veliku podrπku u narodu i Ëiji opstanak na vlasti zavisi od voqe TadiÊeve Demokratske stranke, on je u saglasnosti sa TadiÊem zatraæio kredit od RF u iznosu od 1 milijarde evra. Ova cifra se pomiwe u pismu TadiÊa predsedniku RF. Pismo je liËno predao ruskim rukovodiocima DaËiÊ poËetkom juna 2009. godine prilikom posete ekonomskom forumu u Petrburgu. Prema izjavi ruskog ambasadora u Beogradu Konuzina od 24. juna TadiÊ je traæio 200 miliona evra za srpski buxet, 400 miliona evra za metro u Beogradu i 400 miliona za infrastrukturne projekte(3). Konuzin je takoe izjavio, da je Moskva pristala da razgovara o ruskom kreditu od oko 400 miliona evra i da se sada ti razgovori vode izmeu ministarstva finasija dve zemqe.

DaËiÊ je ponovo posetio Rusiju 25. i 26 juna.

On je u Moskvi prisustvovao zasedawu rusko-srpskog poslovnog dijaloga (zajedno sa ministrom inostranih poslova JeremiÊem takoe odanim TadiÊu i ministrom eneregetike ©kundriÊem) i kongresu partije «„Pravedna Rusija”. Imao je i suret sa predsednikom partije «„Pravedena Rusija” i predsednikom Saveta Federacije Sergejom Mironovim. Na kongresu je DaËiÊ bio jedan od glavnih govornika i tom prilikom je izneo stav koji je oËigledno bio usaglaπen sa TadiÊem i koji u potpunosti definiπe sadaπwu spoqnu politiku Srbije (koja se kreÊe izmeu pritiska iz EU i raspoloæewa srpskog naroda): «„Uveren sam da Êe Srbija stupiti u Evropsku uniju... intergracijom u EU politiËka i finasijska situacija zapadnog Balkana bila bi boqa i stabilnija. Ali budite uvereni da se zbog toga Srbija nikada neÊe odreÊi Kosova”. Verovatno i sam DaËiÊ nije uveren da je moguÊe Ëlanstvo u EU i oËuvawe Kosova u sastavu Srbije, ali on mora da sledi upustva TadiÊa.

Meutim, na kongresu «„Pravedene Rusije” je prisustvovala i joπ jedna delagacija iz Srbije.

To je bila delegacija najveÊe opozicione partije u Srbiji, Srpske radikalne stranke. Ova delegacija je imala susret sa drugim Ëovekom «„Pravedne Rusije” Nikolajem LeviËevim. Na tom susretu, predstavnici SRS su istakli da u potpunosti podræavaju politiku Ruske Federacije prema Abhaziji i Osetiji, kao i da se protive Ëlanstvu Srbije u NATO i da su protiv Ëlanstvu Srbije u EU jer Brisel ekonomski uniπtava Srbiju. Delegacija SRS se zahvalila Ruskoj Federaciji na podrπci Srbiji po pitawu Kosova ali je i informisala ruske sagovornike o krπewu qudskih prava Vojislava ©eπeqa (predsednika SRS koji se veÊ skoro 7 godina nalazi u pritvoru Haπkog tribunala i Ëeka kraj procesa protiv wega, iako je Ëak i Karla del Ponte priznala u svojoj kwizi da je

Iskra 1. avgust 2009.

optuænica protiv ©eπeqa podignuta iz politiËkih razloga i na zahtev bivπeg prozapadnog premijera Srbije Zorana –iniÊa, nekoliko meseci nakon πto je ©eπeq dobio oko 40 % glasova na predsedniËkim izborima). Delegacija SRS se zaloæila i za prolazak «„Juænog toka” kroz Srbiju.

Ipak, DaËiÊ kao predstavnik vlasti niti delagacija opozicione Srpske radikalne stranke nisu imali niπta protiv uËeπÊa dve delagacije iz Srbije na kongresu «„Pravedene Rusije”. SRS sma tra da je korisno za Srbiju da πto viπe stranaka iz vlasti sarauje sa Rusijom, ali i obe strane su razumele da se u Srbiji trenutno stvara, uz pomoÊ velikih novËanih sredstava i ameriËke ambasade u Beogradu, joπ jedna prozapadna stranka, Srpska napredna stranka. Ova nova stranka je velika opasnost za DaËiÊa jer pokuπava da ga izbaci iz vlade. Takoe, nova prozapadna stranka pokuπa uz pomoÊ velikih sredstava i masovne propagande u prozapadnim medijima u Srbiji da zbuni i obmane ogromno biraËko telo SRS. U tom kontekstu, moæe se zakquËiti da je politiËka situacija u Srbiji veoma komplikovana.

Ona se mewa neprestano, prvenstveno zbog uticaja ambasade SAD. Zato veÊina stranaka neprestano, izuzimajuÊi SRS, mewa svoje pozicije od prozapadnih do proruskih u zavisnosti od konkretnih pitawa. Jasno je kada se ima ovo u vidu da se Srbija nalazi pred izborom izmeu ekonomske i politiËke stabilnosti koju garantuje saradwa sa Ruskom Federacijom kao prioritetnim partnerom i nestabilnosti i ekonomskog propadawa ako vlast nastavi svoj prozapadni kurs. U tom smislu, TadiÊ Êe morati ubrzo da donese odluku o daqem kursu Srbije, jer «„sedewe na dve stolice” izmeu Rusije i Zapada viπe nije realno. Zapad neÊe dozvoliti TadiÊu da vodi previπe samostalnu politiku. Zato on mora da donese odluku o daqem produbqivawu srpsko-ruskih odnosa brzo, ili Êe uskoro biti doveden u pitawe wegovo poloæaj u Srbiji. Ne samo zbog stvarawa novih partija veÊ i zbog frakcija u wegovoj stranci, pre svega one koju predvodi premijer pokrajine Vojvodina Bojan PajtiÊ, (oni veÊ vrbuje ne samo qude iz DS veÊ Ëak i qude iz DaËiÊeve partije). PajtiÊ je izjavio da mu je „ambicija da «postane komesar EU”(4).

Pitawe je samo da li TadiÊ ima hrabrosti i mudrosti za takakv dræavniËki potez. Od toga zavise i daqe perspektive srpsko ruskih odnosa u narednih nekoliko godina ali i sudbina Srbije kao stabilne dræave koja moæe da obezbedi nesmetan prolazak «„Juænog toka” kroz Balkan.

Ukoliko se Srbija pod uticajem Zapada raspadne na nekoliko mawih dræavica, nestabilnosti koja Êe biti izazvana ovim procesima Êe se neminovno odrazati i na realizaciju projekta «„Juæni tok”.

Izvor: <rs.fondsk.ru> Dejan MIROVI∆ (Srbija) Podvukla - Iskra) 30.6.2009.

(P ______________________ 1. „PeËat” 69/2009; 2. Intervju za televiziju «„Palma” iz 2000. godine; 3. „Privredni pregled” 25.6.2009; 4, Intervju za TV Vojvodinu 2009. godine.

15

Vilijem Montgomeri, bivπi ambasador SAD u Srbiji

O podeli Kosova i osamostaqewu RS Evropska unija nikada neÊe biti u stawu da razreπi balkanski problem Nastojawe da se uspostavi multietniËko druπtvo na Kosovu i u Bosni i Hercegovini nije i neÊe uspeti. Sve dok pokuπavamo da to uspostavimo, region Êe biti nestabilan, a prisustvo meunarodne zajednice Êe morati da bude veoma vidno i aktivno kako bi bilo spreËeno izbijawe konflikta. ©ta bi se dogodilo petnaest godina (gotovo jednu generaciju) nakon Dejtonskog sporazuma da su se predstavnici meunarodne zajednice povukli iz Bosne. Ili deset godina nakon uspostavqawa misije Unmika, da su to uËinili predstavnici meunarodne zajednice? - kaæe za Danas Vilijem Montgomeri, bivπi ambasador SAD u Srbiji.

Povod za ovaj razgovor sa danas nezavisnim analitiËarem i publicistom Montgomerijem koji je donedavno objavqivao vrlo zapaæene tekstove i na stranicama ovih novina, jesu wegova razmiπqawa o daqim geopolitiËkim prekrajawima na Balkanu koja su izazvala priliËne reakcije.

Vaπi stavovi o podeli Kosova i referendumu za osamostaqivawe Republike Srpske bili su izloæeni brojnim kritikama.

- Nakon mog Ëlanka u Wujork tajmsu, kao πto sam i pretpostavio, bio sam izloæen popriliËno zlonamernim napadima. Ipak, zanimqivo je da niti jedan Ëlanak ma kog autora nikada nije branio trenutnu politiku ili tvrdio da ona funkcioniπe.

Ono πto mogu tvrditi je da Êe ukoliko trenutna politika bude zadræana, za deset godina situacija u najboqem sluËaju biti ista. U najgorem Êe se pogorπati uprkos naπim naporima da se to zaustavi.

Veoma dobro se seÊam perioda 1982-92. u bivπoj Jugoslaviji. CIA je objavila Ëuvenu procenu u kojoj je predvien nasilan raspad bivπe Jugoslavije (u prilogu je i tekst u kome sam pisao o tome). SAD su reagovale tako πto su intenzivno radile na tome da spreËe raspad. Ipak, snage koje su se zalagale za raspad bile su jaËe. I kada je doπlo do raspada, to se dogodilo bez smernica sa Zapada, buduÊi da smo bili isuviπe fokusirani na spreËavawe sukoba. Povrh toga MiloπeviÊ je iskoristio naπe protivqewe kao opravdawe za vojne akcije koje je preduzeo kako bi se suprotstavio.

Do danas sam uveren da smo najboqu πansu da zaustavimo nasiqe koje se dogodilo u Bosni i Hrvatskoj imali PRE nego πto je poËelo, i to tako πto bi bilo jasno da neizbeæan raspad mora biti izveden mirno. Da smo to uradili, uz voqu da se upotrebe i vojne snage kako bi se uËvrstila naπa pozicija, izbijawe nasiqa je moglo biti spreËeno.

Sadaπwi period mi uveliko nalikuje tom vremenu.

Verujem da je potrebno da se sav uticaj meunarodne zajednice uloæi u traæewe alternative

16

sadaπwoj politici. Sve πto je uraeno, mora biti uraeno kao deo sveobuhvatnog plana, ne jednostrano. Sve πto bi bilo uËiweno jednostrano je katastrofa, a upravo to je ono πto rizikujemo trenutnom politikom.

Da li je neka zapadna institucija podræala Vaπe stavove?

- Apsolutno nijedna zapadna institucija nije niti privatno niti javno podræala moje stavove. Zapravo, sve su se fokusirale ne na moje vrednovawe problema, veÊ iskquËivo na napadawe onoga πto sam sugerisao kao smernice za moguÊe reπewe tvrdeÊi da bi to znaËilo „rat”. Moj odgovor je da je to proroËanstvo koje se samo ispuwava.

Mnogi tvrde da bi ostvarivawe onoga πto predlaæete dovelo do sukoba.

- Upravo kao πto su upozorewa sa Zapada o tome da bi raspad Jugoslavije doneo rat ohrabrila MiloπeviÊa da preduzme korake koje je preduzeo, tako i sliËni komentari sada ohrabruju neke snage u regionu da reaguju na isti naËin.

Da li ste dobili ili oËekujete podrπku bilo koga na srpskoj politiËkoj sceni?

- Niko u vladajuÊoj koaliciji na srpskoj politiËkoj sceni se ne bi usudio da podræi moje argumente, buduÊi da bi to negativno uticalo na Evropsku uniju i na πanse Srbije da, na primer, ostvari bezvizni reæim.

OËekujete li da Êe Evropska unija biti u stawu da se izbori s balkanskim problemom?

- Evropska unija nikada neÊe biti u stawu da razreπi balkanski problem, kako ste ga nazvali, jer je wen jedini instrument za to koriπÊewe „meke sile”. To znaËi mahawe πargarepom Ëlanstva u EU i koristima koje su van domaπaja, i zahtevima za samo „joπ jedan korak” kako bi se doπlo do nedokuËivog ciqa. Ono πto sada svi vide je da „joπ jedan korak” vodi do „narednog joπ jednog koraka” u beskrajnom procesu. Karl Bilt je otvoreno priznao da su male πanse da se BILO KO pridruæi Evropskoj uniji 2011. I gde to vodi Srbiju, Kosovo i Bosnu? Koliko Êe joπ Ëekati i koliko joπ „koraka” morati da naprave da bi uspeli. Povrh toga, moji prijateqi, realnost je da dok god nema znaËajnog nasiqa u regionu, Ëitav Zapad bi radije da i Kosovo i Bosna budu siromaπne, drugorazredne dræave s ograniËenim moguÊnostima koje stoje pred wihovim dræavqanima, nego da promene politiku prema regionu.

Jedini problem s ovim prilazom je da Êe, ukoliko i kada izbije nasiqe, Zapadu biti teπko da se s tim nosi. Kao πto je to bilo i 1990-92.

Danas, 20. 6. 2009.

Nataπa BogoviÊ

Iskra 1. avgust 2009.

Uslov ulaska u SAD Aliansu

UNI©TITE VOJSKU, PA MOÆETE U NATO Sve analize o ulozi NATO alijanse potvrdile su da je za pripremawe svakog kandidata za NATO najbitnije slabqewe vojske zemqe kandidatkiwe. Situacija u Crnoj Gori moæe posluæiti kao pravi primer uruπavawa odbrambene moÊi...

Sve analize o ulozi NATO alijanse potvrdile su da je jedan od najbitnijih rezultata pripremawa svakog kandidata za NATO koji automatski "olakπava dijalog sa alijansom", ukquËujuÊi aktivnosti u okviru Partnerstva za mir, slabqewe Vojske koja na kraju nije u stawu da brani i odbrani svoju teritoriju. Jedan od jasnih primera za ovu tezu moæemo naÊi u nekoliko dræava, a prvo bismo se osvrnuli na Bugarsku, Ëija je odbrambena strategija potpuno podreena strategiji NATO. Bugarska je ukinula Komandu operativnih snaga, Komandu za specijalne operacije, IstoËnu i Zapadnu komandu kopnenih snaga, TaktiËku avijacijsku komandu, Komandu vazduπne odbrane, umawila je broj pripadnika oruæanih snaga, iako je æelela da ga saËuva na nivou 45.000 vojnika. Sve u svemu, svoju dræavnu teritoriju Bugari planiraju i jedino mogu, da brane samo sa istoËne strane.

Turska kao "veËiti" osvajaË bugarskih teritorija mogla bi to da uËini bez problema, kao i mnogo puta ranije. Osim toga Bugarska Ëesto kupuje vojnu tehniku i opremu od veÊ preporuËenih proizvoaËa, πto je obaveza na koju se obavezala posle ulaska u NATO. Ovakva pozicija pojaËava bugarsku zavisnost od vodeÊe Ëlanice bloka - SAD. UporeujuÊi Bugarsku i Srbiju koje imaju pribliæno isti broj stanovnika i isti vojni buxet ali Srbija i pored zabriwavajuÊeg stawa u oruæanim snagama i okruæewu ima dvostruko mawe vojnika od Bugarske. Situacija u Crnoj Gori moæe posluæiti kao pravi primer uruπavawa svoje odbrambene moÊi.

NATO - POGOR©AVA ODNOSE »ak je i wegova ekselencija ruski ambasador Aleksejev u nedavnom intervjuu za TV Beograd rekao da ulazak Srbije u NATO ne bi poboqπao odnose dveju zemaqa. To je potpuno izvesno jer bi na taj naËin Ruse doveli u ne baπ prijatnu situaciju. Sa jedne strane, od wih oËekujemo veto i podrπku kada je reË o reπavawu Kosmetskog problema, dok, sa druge strane, traæimo da uemo u NATO. Te dve stvari ne idu jedna sa drugom i oËigledno je da bi nam Rusi otkazali podrπku - upozorava vojni analitiËar Miroslav Lazanski.

Prema najnovijim predlozima Ministarstva

Iskra 1. avgust 2009.

odbrane Crna Gora bi imala 2.400 vojnika, odnosno 410 oficira, 898 podoficira, 782 vojnika po ugovoru i 310 civila. Na osnovu ovih podataka vojni struËwaci ocewuju da se radi o veoma maloj oruæanoj formaciji, pa na ovaj naËin Crna Gora svoju i bezbednost svojih graana stavqa u ruke drugim subjektima, koji se, naæalost, nalaze van granica najmlae evropske dræave.

Meutim, na osnovu makedonskog iskustva jer je i ova novoformirana dræava svoju sudbinu prepustila NATO i SAD i po svoj prilici da Êe se wena sudbina odreivati baπ u okriqu NATO, koji se na Balkanu oslawa na albanski faktor, tako da sve zemqe koje su svoju sudbinu vezale za spoqne faktore nemaju sigurnu buduÊnost.

Na drugoj strani NATO traæi od novoprimqenih Ëlanica i onih koje oËekuju prijem da svoje najboqe vojne sastave raznih rodova poπaqu u meunarodne mirovne operacije. Tako je Hrvatska radi pristupawa u NATO koje se oËekuje uskoro, pristala na slawe novih 5600 vojnika u mirovne operacije. Srbija bi u ako æeli da bude u istoj situaciji sa Hrvatskom trebalo da ustupi NATO viπe od 13.000 vojnika.

Meutim, ni u Hrvatskoj, ali ni u Srbiji ovakav broj vojnika neÊe lako biti poslat u Avganistan, Irak ili na neko drugo vruÊe mesto.

Ovakvi transferi vojnika veÊ izazivaju primetna negodovawa nacionalno demokratskih snaga, dok su liberalno demokratske opcije mnogo raspoloæenije za ispuwewe svih uslova koje postavqaju NATO i SAD. Pod znakom pitawa je Ëesto saradwa sa NATO i zbog moralnih razloga. Na prvom mestu ustruËavawa od otvorene i bezrezervne saradwe i podrπke su bombarderske akcije NATO alijanse u Bosni i u SR Jugoslaviji. Tu je i problem koji izaziva zahtev da zemqe Ëlanice PZM potpiπu sporazum o neizruËivawu ameriËkih dræavqana optuæenih za genocid, ratne i zloËine protiv ËoveËnosti Meunarodnom kriviËnom sudu, πto je u sluËaju Crne Gore bio uslov za ameriËku vojnu pomoÊ.

Tu je i sporazum SOFA o statusu snaga, koji u sluËaju Crne Gore daje pravo ameriËkim vojnicima da borave u Crnoj Gori na teret crnogorske dræave. Zbog ovakvih sporazuma Balkan je za Amerikance postao pravi zemaqski raj, u kom mogu da rade πta im padne na pamet i da zbog toga ne odgovaraju nikom.

Novi Standard, 16.6.2009. <in4s.net>

BUDIMIR MILUTINOVI∆

17

U odnosu na Kosovo

GENERALNI SEKRETAR OUN OGLEDALO NOVOG SVETSKOG PORETKA Od izveπtaja, koji je na zasedawu Saveta bezbednosti OUN o Kosovu 17. juna podneo generalni sekretar OUN Ban Ki Mun, mogla se oËekivati ne toliko analiza razvoja situacije u pokrajini u posledwih tri meseca, koliko opπta ocena toka kosovskog sreivawa. Jer, tek neπto viπe od pre jedne decenije OUN se ozbiqno pozabavila kosovskim konfliktom, razmestivπi na teritoriji srpske pokrajine Misiju za pitawa privremene administracije i prenevπi svoj mandat multinacionalnim snagama NATO. Pre toga se kosovskim sreivawem uglavnom bavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu, koja se proslavila skandalom oko svoje Verifikacione misije na Ëelu sa ameriËkim diplomatom - obaveπtajcem Viqamom Vokerom. Taj veteran za diverzionistiËke operacije CIA u Centralnoj Americi, izvrπavajuÊi novu naruxbinu svojih poslodavaca, zaæmirio je na antisrpski teror bojovnika albanske OslobodilaËke vojske Kosova (OVK), ali je zato veπto izreæirao takozvani „pokoq u RaËku”. Januara 1999. godine tela bojovnika OVK, koji su poginuli u sukobima sa srpskim snagama bezbednosti, prikazana su kao ærtve „etniËkog ËiπÊewa”, πto je SAD i NATO dalo æeqeni argument za bombardovawe Jugoslavije.

U junu 1999. godine Ëinilo se, da je proces kosovskog sreivawa najzad uokviren u meunarodno-pravne okvire. Meutim, kasniji razvoj dogaaja potvrdio je, da se radi o novoj etapi realizacije zapadnog scenarija, u kome uloga izvrπioca sada nije poverena veteranima CIA, veÊ funkcionerima sa civilnim ounovskim mandatom. Kod sabirawa dva broja prilikom promene wihovih mesta zbir se ne mewa, pa je tako prvi πef Misije OUN na Kosovu, Francuz Bernar Kuπner (sada πef MIP Francuske) delovao u punom skladu sa direktivama Centra (oËigledno se setivπi u dokolici kako su ga Amerikanci helikopterom hitno izvlaËili iz Sajgona, spasavajuÊi mu u panici æivu glavu od naleta vijetnamske vojske).

Upravo je za vreme dok je Kuπner bio na Ëelu Misije Kosovo napustilo stotine hiqada Srba, koji su beæali od terora albanskih militaristiËkih formacija, da bi na wihovo mesto doπle stotine hiqada Albanaca iz susedne Albanije, koje je Misija OUN briæqivo snabdevala neophodnim dokumentima. I upravo je tako stvarana ta demografska slika Kosova, koja danas omoguÊava albanskim separatistima i wihovim zapadnim pokroviteqima da tvrde, kako nema puta nazad u srpsko Kosovo. Tokom posledwih godina scenarij nije pretrpeo promene. Kako su u razgovoru sa autorom ovog teksta isticali predstavnici kosovskih Srba, jedino je Danac Hans Hekerup na poloæaju πefa Misije OUN shvatao suπtinu

18

kosovskog problema, ali je on na toj funkciji ostao rekordno kratko vreme - mawe od jedne godine. Svi ostali, poËev od Kuπnera pa do nemaËkog generala Joahima Rikera, uz Ëiju preÊutnu sagalsnost su albanski separatisti i proglasili februara 2008. godine nezavisnost, sluæili su kao posluπni izvrπioci u zapadnom scenariju za Kosovo. A jedan od wih, Danac Soren Jensen - Petersen, proslavio se po tome πto je na sav glas oznaËio biπeg terenskog komandira OVK Ramuπa Haradinaja, koga je Haπki tribunal teretio za desetine ubistava, „prijateqem” i Ëovekom „dinamiËnog rukovoewa, Ëvrstih uverewa i pogleda”.

Nakon desetak godina takvog nazovi „mirotvorstva”, OUN se naπla u dubokom kosovskom Êorsokaku, πto je, uostalom, i potvrdio najnoviji izveπtaj Ban Ki Muna. Naravno, ne moæemo negirati da on u svojim pojedinim konstatacijama sasvim precizno odraæava kosovske realitete.

Generalni sekretar OUN apostrofira, da lokalne vlasti na Kosovu „odræavaju minimalni kontakt” sa pokrajinskom Misijom OUN i Ëak zahtevaju da se ona i uopπte povuËe, „tvrdeÊi da rezolucija SB OUN broj 1244 iz 1999. godine nema viπe veze sa Kosovom, te stoga ono nema ni pravnih obaveza da se iste pridræava”. Izvestio je Ban Ki Mun i o „seriji incidenata” u severnim regionima, u kojima kompaktno æive kosovski Srbi.

Meutim, u izveπtaju o Kosovu nema onog najznaËajnijeg - strategije daqih poteza, πto ga Ëini bezubim. A u svojstvu glavnog zakquËka generalni sekretar OUN je pozvao „sve zajednice i vlade u Priπtini i Beogradu da nastave da odræavaju tesnu saradwu sa svim meunarodnim predstavnicima u ciqu smawewa napetosti i iznalaæewa mirnog reπewa”. Taj apstraktni poziv je maksimum na koji se odluËio gospodin Ban Ki Mun, udostojivπi se kudikamo oπtrijeg komentara od strane stalnog predstavnika Rusije u OUN Vitalija »urkina: „Specijalni predstavnik generalnog sekretara i Misija OUN na Kosovu na Ëijem je on Ëelu, duæni su da vrπe funkcije koje su im poverene, ukquËujuÊi pomoÊ u osiguravawu prava i bezbdnosti nacionalnih mawina i postizawe u pokrajini demokratskih standarda koje je utvrdila meunarodna zajednica”.

Nesposobnost i odsustvo æeqe sadaπweg rukovodstva OUN da reπi problem Kosova indikativno je u kontrastu sa aktivnim pokuπajima te iste organizacije da, uz pomoÊ zapadnih dræava, nametne svoje viewe situacije u Abhaziji i Juænoj Osetiji. Oko onog πto se odnosi na Kavkaz, i Ban Ki Mun, i SAD, i vodeÊe zemqe Evropske unije, odjednom ispoqavaju i æestinu, i odluËnost u odbrani „teritorijalne celovitosti”, πto su pokazali i rezultati nedavnog zasedawa SB OUN o produæewu

Iskra 1. avgust 2009.

BRI©U ∆IRILICU DA IZBRI©U SRBIJU LATINIZACIJA Srbije posledwih godina je uzela maha. Od kulturnog i nacionalnog obeleæja, Êirilica je danas postala ugroæena vrsta, kojoj preti konaËni odstrel.

Koliko je stawe alarmantno, najboqe pokazuje surova πala, da Srbi koriste Êirilicu joπ samo na umrlicama i nadgrobnim spomenicima, iako ni to viπe nije pravilo. Latinica je, naæalost, postala jedino komercijalno pismo u Srbiji. Ugovori banaka, raËuni za plaÊawe, nazivi firmi i kompanija u Srbiji se iskquËivo piπu latiniËnim pismom. ∆irilice nema Ëak ni na etiketama za uputstvo, koje se lepe na uvozne proizvode.

Takoe, kreatori svih komercijalnih bilborda na ulicama kao da nikada nisu Ëuli za Vuka KaraxiÊa. »ak se i proizvoaËi, Ëije je ime decenijima pisano na Êirilici (poput „Kwaza Miloπa”), posledwih godina okreÊu „modernom” pismu.

I turistiËke table u Beogradu napisane su latinicom, pod izgovorom da „se stranci lakπe snau”, iako odmah pored stoji i uputstvo na engleskom jeziku. Grad Moskva, koja ima nemerqivo veÊi broj turista od Beograda, ima tek pokoju tablu na engleskom jeziku, dok su table sa latinicom u ruskoj prestonici nezamisliva pojava. Dokle, to najboqe potvruje Ëiwenica da su i table restorana „Mekdonalds” u Rusiji iskquËivo na Êirilici.

Dnevne novine koje izlaze na Êirilici mogu se izbrojati prstom jedne ruke, dok je gotovo nemoguÊe pronaÊi nedeqni ili meseËni Ëasopis sa srpskim pismom. SliËna situacija je i kada su kwige u pitawu. Na pitawe zaπto, izdavaËi se

mandata ounovske misije u Abhaziji.

Aktuelnom generalnom sekretaru OUN Ban Ki Munu - bivπem ministru inostranih poslova Juæne Koreje nipoπto se ne moæe prigovoriti da nema diplomatskog iskustva. Ostaje samo da æalimo, πto on i sebe, i svoju organizaciju pretvara u ins tru men t rea liza cije scena rija , nap isanih u drugim centrima vlasti. Scenarija, Ëiji je ciq da se na planeti uspostavi novi svetski poredak, sa ulogom OUN u svojstvu smokvinog lista , koji prikriva „dvostruke standarde”, bezakowe i pravo jaËeg.

Izvor: Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra) <rs.fondsk.ru> 22.6.2009.

(P ________________ Petar AhmedoviË ISKENDEROV, stariji nauËni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista „Vremja novostje”.

Iskra 1. avgust 2009.

pravdaju da novine i kwige na Êirilici mogu da prodaju samo Srbima, dok ovako kupce mogu da pronau i meu nacionalnim mawinama, u Hrvatskoj ili BiH. Drugim reËima, za neznatno veÊi profit, izgleda da smo spremni i da se odreknemo nacionalog obeleæja.

StiËe se utisak da je znatan deo marketinπkih, trgovaËkih i usluænih zanimawa, od dizajnera u velikim kompanijama, do sitnih trgovaca, poverovao da Êe odabirom latinice postati moderni i da Êe se tako lakπe pribliæiti potroπaËima. Mnogi dojuËeraπwi vlasnici S.T.R. ili S.U.R, danas se utrkuju ko Êe na svoju radwu da stavi upeËatqiviji naziv na engleskom.

- Verovatno veÊina wih i ne zna πta te reËi znaËe. Ipak, joπ je gore kada kafani ili prodavnici daju srpsko ime, a napiπu ga latinicom. U pitawu je obiËan primitivizam. Nikada u srpskoj istoriji, latinica nije bila ovako dominantna, Ëak ni kada smo æiveli u Jugoslaviji - kaæe istoriËar dr Vasilije KrestiÊ.

Komunizam i srpsko-hrvatski jezik podmetnuli su Srbima latinicu kao kukaviËije jaje. Za jugoslovenstvo, decenijama smo ærtvovali kulturnu baπtinu, uËili i upotrebqavali latinicu, dok Hrvatima, bosanskim muslimanima i Slovencima nije padalo na pamet da prihvate zvaniËno ÊiriliËno pismo. Svako nametawe azbuke, okarakterisano je kao velikosrpski nacionalizam.

- Jedan deo domaÊe javnosti, bezrezervno podræava ono πto predstavqa Zapad. Verovatno misle kako Êe pisawem latinicom bræe i lakπe da se pribliæe evropskim integracijama. Kada neko i pomene Êirilicu, odmah ga proglase za nacionalistu i retrogradnu snagu. Ovo su potpuno pogreπne pretpostavke - smatra KrestiÊ.

A da Evropska unija nema apsolutno niπta protiv Êirilice, najboqe pokazuju primeri GrËke i Bugarske. EU je Êirilicu proglasila za jedno od svojih zvaniËnih pisama, a Bugari su Ëak izdejstvovali da od 2010. godine, kada evro postane zvaniËne valuta u ovoj zemqi, sve novËanice budu πtampane iskquËivo na Êirilici!

- To samo pokazuje da Bugari imaju viπe dostojanstva od nas. Dodvoravamo se i poniæavamo, iako od nas to niko ni ne traæi. Naæalost, mi smo gubitnici, nacija koja ne zna gde ide i πta radi kategoriËan je KrestiÊ.

I sami stranci, Ëini se, viπe poπtuju Vukovu azbuku od nas samih. Kompanija za kompjuterske programe „Majkrosoft”, kao i najpopularniji pretraæivaË na Internetu „Gugl”, svoje aplikacije na srpskom jeziku su uradile na Êirilici. Mnoge strane kompanije pri ulasku na srpsko træiπte su u poËetku krenule iskquËivo sa

19

Briπu Êirilicu... upotrebom Êirilice, ali su brzo odustale, kada su shvatile da domaÊi poslovni svet zna samo za latiniËno pismo.

Posebna opasnost Êirilici preti od latinizacije dece. Jer, dok su starije generacije za osnovno pismo ipak imale Vukovu azbuku, danaπwi πkolarci, Ëim nauËe Êirilicu kao osnovno pismo u πkolama, veÊinski (zauvek) prelaze na upotrebu latinice.

DeËje televizije, novine, slikovnice, kwige, albumi sa sliËicama, u preko 80 odsto sluËajeva su na latinici. SMS poruke na mobilnim telefonima u Srbiji ne mogu da se πaqu na ÊiriliËnom pismu i deca se veoma brzo odriËu Êirilice kao neËeg zastarelog i dosadnog.

- Dugo je po ovom pitawu voena loπa politika. Potrebna je odluËna dræavna akcija, zakoni koji bi obavezali televizije, πtampu i izdavaËe da se okrenu Êirilici - zakquËuje KrestiÊ.

Latinica je uvedena prvi put zvaniËno u Srbiju 1915. godine od okupacionih trupa Austrougarske monarhije. Gotovo sto godina posle ovog dogaaja, latinica je, verovatno, i postala dominantna u Srbiji, na dobrom putu da postane i jedino zvaniËno pismo. Srbi, kao narod, po svemu sudeÊi, doæivqavaju dvostruko odumirawe, demografsko i kulturno. »UVAWE JEZIKA LINGVISTI se slaæu da pisawe Êirilicom ima dodatnu prednost, jer Ëuva srpski jezik od prevelikog uvoewa stranih reËi. ReËi iz stranih jezika, kada se piπu Êirilicom, izgledaju veoma rogobatno, pa veÊinu tera da pronae neku odgovarajuÊu domaÊu reË za strani pojam.

RUSI I BUGARI SAVEZNA sluæba nadzora u oblasti masovnih komunikacija, veza i oËuvawa kulturnog naslea, zabranila je operaterima mobilne telefonije u Rusiji slawe informativnih SMS-ova latiniËnim pismom. Tako se svaka SMS poruka upuÊena korisnicima na latiniËnom pismu smatra nezakonitom.

SliËna ideja sprovedena je i u Bugarskoj. »lan Evropskog parlamenta iz Bugarske Kristijan Vigenin zatraæio je da Evropska komisija interveniπe i zaπtiti bugarski jezik i kulturu, zato πto kada æele da poπaqu SMS na Êirilici, Bugari moraju da plate duplo veÊu cenu poruke.

Novosti,4.7.2009.

A. PaliÊ

DRAGOQUB ZBIQI∆, PREDSEDNIK UDRUÆEWA „∆IRILICA” EUTANAZIJA VUKOVOG PISMA

20

SRPSKO pismo danas trpi najæeπÊi udar u svojoj hiqadugodiπwoj istoriji. Na Êirilicu veÊ nekoliko decenija nasrÊu i neki Srbi pod izgovorom da „u svet” moæemo samo ako se odreknemo svoga jezika i pisma i prihvatimo latinicu. Takvoj zabludi, takvom pristajawu na eutanaziju dela sopstvenog identiteta, stari Srbi su odoleli, jer znali su da bezimen narod niko ne doæivqava kao ozbiqnog, ravnopravnog partnera - upozorava Dragoqub ZbiqiÊ, predsednik Izvrπnog odbora Udruæewa „∆irilica” u Novom Sadu.

ZbiqiÊ, po mnogim miπqewima, jedan od posledwih beskompromisnih boraca za oËuvawe Êirilice, skreÊe paæwu na jednu od velikih srpskih savremenih zabluda da internet „ne trpi” srpsko pismo: - Koliko su komunisti naudili srpskom pismu zabranom naπim fabrikama da proizvode maπine ÊiriliËnih tastatura, toliko su savremeni raËunari kompatibilni sa naπim pismom. Da se ozbiqno odnosimo prema svom pismu i jeziku, mi bismo gospodina Bila Gejtsa odlikovali - kaæe predsednik upravnog odbora „∆irilice”.

Najizraæenije stradawe, podseÊa ZbiqiÊ, Êirilica je pretrpela u vreme jugoslovenstva kad Srbi nisu odoleli izazovu komunistiËke ideologije, te su latinicu prigrlili kao svoju, ne shvatajuÊi ni danas, nekoliko decenija docnije, pogubnu greπku.

- Za razliku od ostalih nacija koje su Ëinile Jugoslaviju, mi Srbi najsporije se treznimo od zajedniËkih zabluda. Nije li sramotno i nedostojno jedne ozbiqne nacije da gotovo nijedan srpski proizvod nema srpski naziv, ispisan Êirilicom? - kaæe ZbiqiÊ Ëije udruæewe, jedino u Srbiji, organizuje akcije za spasavawe naπeg pisma pod nazivom „Ne gazi Êirilicu”.

Da li takva upozorewa mogu da spasu Êirilicu? SudeÊi po rezultatima ispitivawa koja kaæu da se srpski prestoni grad u ovom trenutku moæe „podiËiti” sa svega 16 odsto javnih natpisa na Êirilici, a „Srpska Atina” sa 18 odsto, posledwi je Ëas da naπem pismu pruæimo slamku spasa.

Ustav iz 2006. koji Êirilicu konaËno stavqa na pijedestal zvaniËnog pisma u Srbiji, u svakoj drugoj zemqi bio bi kquËna prekretnica. Kod nas je potrebno da proe joπ neko vreme, kako bi ustavna odredba „preπla u naviku” i poËela da se poπtuje.

PREVI©E LEPA U neveselu priËu o srpskom ogreπewu o sopstveno pismo, Dragoqub ZbiqiÊ unosi i zrno optimizma: - Teπko je poverovati da Êe Êirilica tako lako odumreti, Ëak i u ovako dugotrajnoj institucionalnoj smutwi meu srpskim lingvistima. ∆irilica je previπe lepa da bi tako lako nestala!

Novosti,4.7.2009.

J. SimiÊ

Iskra 1. avgust 2009.

FRONT KO©TUNICA - NIKOLI∆ PRVI korak ka nacionalnom okupqawu i stvarawu snaænog politiËkog fronta protiv vlasti u Srbiji naËinili su DSS i SNS. Vaæno je da nam se pridruæe i mnoge javne liËnosti, nevladine organizacije i ostale stranke nacionalne opozicije.

dræavnim i nacionalnim pitawima: Kosovu, Statutu Vojvodine, ulasku u NATO, ekonomskoj politici - odnose na saradwu DSS i SNS na republiËkom nivou. Posle tog dogovora, lako smo se sloæili i o lokalnim koalicijama, u kojima se, naravno, neÊe priËati o tim dræavnim pitawima.

To je za "Novosti" izjavio Vojislav Koπtunica, lider DSS, uveren da je wegov dogovor s Tomislavom NikoliÊem o osnovnim principima delovawa - "poËetak saradwe na novom nacionalnom okupqawu za obnovu Srbije".

* Zaπto vam je toliko stalo do referenduma o ulasku Srbije u NATO?

- Ciq nam je da izdejstvujemo istovremeno vanredne parlamentarne izbore i referendum o ulasku Srbije u NATO, posle Ëega bi Srbija trebalo da dobije novu, odgovornu, nacionalnu vladu.

* Da li ste se ËvrπÊom saradwom sa SNS udaqili od radikala?

- Stvari se mewaju. Ko nije danas u savezu sa nama, nije iskquËeno da neÊe biti sutra. Srbija se mora osloboditi vlasti koja je ekonomsku politiku zamenila ekonomskom propagandom, a dræavnu politiku zamenila delovawem koje suπtinski nanosi πtetu dræavi.

* Zaπto vi ne uËestvujete u pregovorima o vlasti u Zemunu i Voædovcu?

- Podræavamo inicijativu SNS za formirawe lokalnih vlasti, a najefikasniji naËin je da SNS u ovoj fazi vodi pregovore.

* Da li je doπlo do zaokreta u odnosu prema strankama na vlasti?

- Sa strankama vlasti ne moæemo da saraujemo oko principa dræavne i nacionalne politike. Vanredni lokalni izbori su pokazali krizu u kojoj je vlast. Rukovodimo se idejom uËvrπÊivawa saradwe sa strankama nacionalne opozicije i vidimo da je formirawe lokalne vlasti u Zemunu i Voædovcu prilika da se ojaËa saradwa sa SNS.

* Ne smeta vam πto je koalicija oko SPS veÊ jednom napustila pregovore s vama i formirala vladu sa DS? - Na prvom mestu nam je ideja okupqawe stranaka nacionalne opozicije oko osnovnih dræavnih pitawa, i tim suπtinskim principima podreujemo buduÊe poteze i formirawe lokalne vlasti.

* Vlast poruËuje da je groteskno da u dogovorima o koalicijama u Zemunu i Voædovcu priËate o NATO i Kosovu...

- Vlast se, po pravilu, sluæi prevarama, jer je svima jasno da se principi o najvaænijim

Iskra 1. avgust 2009.

- Zato πto NATO veÊ kuca na vrata Srbije.

Na samitu NATO dræava, u Strazburu, 4. aprila 2009. godine, usvojen je zvaniËan zakquËak da "NATO pozdravqa i podræava stavove i zalagawe Vlade za ukquËivawe Srbije u evroatlantsku zajednicu naroda". Dakle, NATO zna da Vlada Srbije ima ciq da se uËlani, samo πto se to mora joπ jedno vreme kriti od naroda u Srbiji.

* Vlast tvrdi da se pitawe ulaska u NATO neÊe postavqati do kraja mandata?

- NATO je veÊ stavio to pitawe na dnevni red. Bojim se da postoji preÊutna saglasnost NATO i sadaπwe vlasti da se Srbija bez referenduma, potajno, iza lea graana, uvede u NATO. NeÊe moÊi da se izbegne referendum, jer Êemo, saglasno Ustavu, sakupiti viπe od 100.000 potpisa graana, a onda postoji ustavna obeveza da se on raspiπe.

* Verujete li zaista da DSS i SNS mogu izvuÊi Srbiju iz ekonomske krize?

- Vodili bismo realnu ekonomsku politiku, saopπtavali bismo istinu. Sve snage bismo usmerili na jaËawe domaÊe privrede i poqoprivrede, uz normalnu i obostranu saradwu sa svetom. Ne bi se uzdali u tuu milostiwu. Rekli bismo narodu da nas Ëeka teæak i mukotrpan put, ali put postupnog oporavka i realne nade.

* Uvek ste zagovarali politiku nacionalnog jedinstva, a ne pristajete ni na kakav dijalog s vlaπÊu?

- Dva stuba nacionalnog jedinstva su dræavno odgovorna politika i izgradwa konsenzusa i sa strankama koje ne misle isto. Ova vlast nije izgradila nijedan od ta dva stuba. UËestvuje u puzajuÊem priznavawu nezavisnog Kosova, usvaja antiustavan predlog Statuta Vojvodine, pustoπi privredu... Izvesno je da se na nedræavotvornoj politici i na pustoπewu Srbije ne moæe graditi nacionalno jedinstvo.

* HoÊete li se ukquËiti u diskusiju o promeni ustava?

- Ustav je 2006. godine donesen u najπirem konsenzusu. On je uslov stabilnosti dræave, a vlast se, navodno, zalaæe za stabilnost usled ekonomske krize. PriËa o regionima se uvodi naprasno, bez suπtinske polemike. Pokuπavaju da

21

PROGON ZBOG „USPE©NE VLADE" Ne znam kako i ne znam zaπto, ali kod nas situacija postaje sve zaguπqivija... Pre svega, moje iskreno sauËeπÊe porodicama poginulih pilota i vojnika. Ja zaista ne mogu da shvatim da se prave ti mitinzi naπe vojne moÊi, kad moÊi nema i kad je sve to zajedno jedna farsa, koja je opasna po æivot.

Kad smo otiπli u tri lepe, kada je πaËica aviona preostala posle NATO bombardovawa starija od 20 godina, kada viπe od pola wih ne moæe ni da se podigne... Boqe da se ne glumi nepostojeÊa vojna moÊ, nego da se ti avioni prodaju, pa da nahrane siroËiÊe i ove qude πto πtrajkuju po vrelini i kiπi, πto otkidaju sebi prste i prete da Êe skoËiti sa krova. Kaæu da je stawe vojne avioflote pokazateq suvereniteta neke zemqe.

Poπto viπe nego oËigledno suvereniteta nemamo, ne znam ni πta Êe nam vojna flota i maltretirawe aeromitinzima i laænim paradama.

I dok se pokazuje kakva smo vojna sila na (ne)remontovanim ruinama, za to vreme se na najmorbidniji naËin na velika vrata pokuπava uvesti cenzura i progon qudi zbog verbalnog delikta.

Grupa staqinista na stalnoj plati kod Vlade permanentno pravi spiskove za progon, odstrel i eliminaciju iz javnog æivota nepodobnih. Ta his-

teriËna biÊa, koja za sebe veruju da su perjanice graanskih trendova, a negde su izmeu inkvizicione komisije i odbora za Gulag, krenuli su u lov na veπtice bilo da jure nepostojeÊe desne ekstremiste u stvarnosti ili nazovi ratne huπkaËe iz proπlosti, nepodobne medije, ukratko, bilo koga ko ne misli kao oni. Srbija ni u najmorbidnijim danima nije imala tako jake i glasne pozive da se ponovo uvede verbalni delikt, da se qudima sudi zbog miπqewa i izraæavawa tog miπqewa.

Uostalom, pogledajte vesti i sve Êe vam biti jasno. Kadrovska politika, i daqe utemeqena na negativnoj selekciji i partijskoj podobnosti, dovela nas je u gotovo nuπiÊevsku situaciju da moæeπ da se nadaπ prosperitetu samo ako si partijski podoban. Bilo da ti treba posao, sponzor, pozicija, sve je to deo gotovo alhemijske partijske podele i raspodele podobnih i odanih. Za to vreme, radnici vise po krovovima, prugama, leæe po ploËnicima i izgladwuju se. I nikom niπta.

- Naπi pristupi politici i dræavi suπtinski se razlikuju. Naπe razlike su se ispoqile na nizu suπtinskih pitawa: Kosovo, referendum o NATO, SSP sa EU, Euleks, Statut Vojvodine, ekonomska politika...

U Srbiji su i obmana i progon legitiman postupak. Dovoqno je da ovlaπ pogledate vesti: red poplava, red hapπewa, red osuda, red progona... I zakquËak da nam Vlada radi odliËno. Stvar je otiπla toliko daleko da se oni podobni, zaπtiÊeni beli medvedi, zbog svog ideoloπkog stava oslobaaju i kada su krivi i kada πamaraju i kada laæu, a oni nepodobni trpaju u bajbok i zbog verbalnog delikta. I kao πto se na primeru raspalih aviona i nepostojeÊe flote vidi da mi sami ne odluËujemo ni o Ëemu u naπoj zemqi, tako se na primeru sudstva vidi da imamo najmawe dve kaste graana. One podobne, dotirane, koji mogu da laæu, πamaraju i kradu i da nikada ne budu ni osueni (da nas ne bi zbog wih opet bombardovali) i one druge: raju, nepodobne, targetirane za odstrel, koji se teraju na robiju i zbog verbalnog delikta i laænih prijava i nameπtenih istraga, i koji se dræe u pritvorima po sumanutim prijavama i neodbrawivim optuænicama. Ovom prilikom izraæavam svoje duboko i javno sauËeπÊe svakoj porodici Ëiji je Ëlan ærtva politiËkih progona i nameπtaqki.

Kao πto stari i neispravni avioni ne mogu da prikazuju moÊ koje nema, tako selektivno sudstvo i progoni qudi ne mogu da budu legitimacija demokratizacije nego indeks totaliranosti jednog druπtva. Ako imamo viπe vesti o tome ko je priveden, ko je uhapπen, ko je u pritvoru, ko Êe biti procesuiran, nego izveπtaja o razmerama poplava i πtrajkova, onda je to viπe nego oËigledan dokaz koliko je ovo zaguπqiv prostor i koliko se daleko otiπlo u kastinsko, gotovo feudalnoj podeli na podobne i nepodobne, partijski adekvatne i nepotrebne medije, firme i qude.

Novosti, 2.7.2009.

„PRAVDA”, 11-12.7.2009.

Front Koπtunica... gurnu pod tepih predlog o protivustavnom Statutu Vojvodine. Ciq je da se izmiπqaju i umnoæavaju problemi i marketinπki otvaraju nove i nove teme.

VLAST NE »UJE VAPAJE NARODA

* »ime argumentujete optuæbe da Vlada ekonomski pustoπi zemqu....

- Vlast nema ekonomsku politiku veÊ propagandu i neverovatan spisak marketinπkih obmana. U realnom æivotu kome je Vlada okrenula lea, dramatiËan je pad industrijske proizvodwe i viπe su nego zabriwavajuÊe socijalne prilike u zemqi. Vlast ne Ëuje da narod od muke sve viπe upuÊuje teπke vapaje, o koje se uporno ogluπuje.

TE©KO PRAVAZI∆I RAZLIKE SA DS

* U istoriji ste saraivali sa DS, a trenutni odnosi ne obeÊavaju pomirewe. Mogu li se ove dve stranke ponovo naÊi na istoj liniji?

22

P. VASIQEVI∆

Isidora Bjelica

Iskra 1. avgust 2009.

Jovo KapiËiÊ, upravnik Golog otoka i πef savezne UDBE, 1946-1954.

„TREBAO NAM JE GOLI OTOK” TaËno πest decenija proπlo je od osnivawa zloglasnog logora Goli otok. Vrelog 8. jula 1949. godine na ovaj jadranski arhipelag dopremqeni su prvi zatvorenici. Tamo je od 1949. do 1956. godine „prevaspitavano” viπe desetina hiqada graana.

Prema istorijskim izvorima, koji se razlikuju kroz kazamate proπlo je izmeu 40.000 i 60.000 qudi, æena, pa i golobradih mladiÊa, gotovo dece. O detaqima tog burnog istorijskog perioda bivπe Jugoslavije samo je jedna osoba danas pravi izvor iz „prve ruke”, a to je Jovo KapiËiÊ (90), upravnik Golog otoka i πef savezne UDBE u periodu od 1946 do 1954 godine. Iako je uπao u desetu deceniju æivota, ova starac joπ uvek bistre glave, do detaqa se seÊa perioda nakon rezolucije Infobiroa.

Vitalan i visok, dræawa ravnog kao strela, elegantno odeven, doËekao nas je u kafiÊu „Galerija”, koji je u vlasniπtvu wegova sina, koπarkaπke legende Dragana KapiËiÊa.

Uz πoqu kratkog ekspresa, poËeo je æivotnu priËu od najranijeg detiwstva pa do dawaπwih dana. Roen je 1919. u Gaeti (Italija), gde je bila velika baza izbegle crnogorske Kraqevske vojske, nakon BoæiÊne pobune. Odrastao je na Cetiwu gde je zavrπio osnovnu πkolu i pet razreda gimnazije.

U πestom razredu gimnazije bio je iskquËen iz πkole zbog uËeπÊa u πtrajku gimnazijalaca, Ëiji je jedan od organizatora. Otac Milo bio je profesor bogoslovije u cetiwskoj gimnaziji. Jovo, meutim, veÊ sa 15 godina uπao je u SKOJ, sa 17 u KomunistiËku partiju, a 1940. godine u ilegali je kao student beogradskog Medicinskog fakulteta organizovao demonstracije. Sa ponosom nam je ispriËao wegovo uËeπÊe na mitingu 27. marta.

Nakon Ëetiri semestra medicine, veÊ 1941. godine, odlazi u rat. Uπao je u Prvu proletersku brigadu i proπao sve opevane partizanske ofanzive: marπ na Igmanu, Sutjesku, Neretvu... Na kraju rata, u dvadeset πestoj godini æivota, veÊ je bio general, narodni heroj od 1950. godine i politiËki komesar Ëitavog korpusa.

Kako ste se 1948. godine odluËili na koju Êete stranu da stanete, uz Broza ili Staqina?

- Ja sam bio πef dræavne bezbednosti πest godina u najgore doba kroz koje je ona dræava prlazila. Rezolucija Informbiroa za sve nas je bila straπan πok, zloËinaËko pismo. Pa niko nije zaduæio Sovjetski savez tokom Drugog svetskog rata kao Titova Armija, Ëak ni wihova Ukrajina.

Velika sila naturala je svoje silexijstvo. JNA se raspadala. Jedino je UDBA bila verna dræavi.

Jednoga dana te 1948. Aleksandar RankoviÊ me zove u osam sati ujutru: „Znaπ li ti πta se deπava danas u naπoj dræavi?” Ja sam mu priËao neπto uopπteno.

U jednom trenu on konkretno mi reËe: ”Tvoji

Iskra 1. avgust 2009.

Crnogorci general Arso JovanoviÊ, naËelnik vojne akademije Jugoslovenske narodne armije, PerËeviÊ, zamenik naËelnika politiËke uprave, Vlada DapËeviÊ, peπadijski general i Pero Popivoda, zamenik naËelnika vazduhoplovstva, okrenuli su nam lea. ©ta smo mi doæiveli? Nije to neka mala grupa, to je vrh armije. Ja to zovem zato πto u tebe imam poverewa. Uzmi, koliko hoÊeπ garde i vojnika koji su u Beogradu i blokiraj PanËevaËki most. Ptica ne sme da preleti”. Bojali smo se da komandant tenkovske brigade iz Vrπca ne krene na Beograd. Da su tenkovi uπli, razoruπili bi grad. To bi bio vojni udar.

»ija je bila ideja Goli otok? Jednom prilikom za hrvatske medije izjavili ste da je ideja potekala od Miroslsva Krleæe?

Ja sam pre nekoliko godina to rekao. Ali su se naqutili Hrvati. To wih vrea, pa neÊu sada pomiwati wegovo ime. Tamo 1949. godine republiËki ministri bili su na sastanku kod RankoviÊa.

Raspravqali smo πta da radimo sa inforbirovcima. Tako se vodila diskusija koliko je uhapπeno?

Da li su opasni i koliko? Na kraju razgovora RankoviÊ mi se obratio: „Jovo ne moæemo da informbirovoce dræimo u zatvorima. Naimo im neko mesto gde Êemo da ih sve smestimo. Oni svakoga dana sve viπe rastu”. Odluka je bila da odem da pogledam jedan nepoznati, napuπteni otok na Jadranu.

Uzeo sam grupu qudi meu kojima je bio i jedan geolog sa Beogradskog univeriteta koji je trebao dati struËnu procenu kamena. Putovali smo automobilom preko Zagreba, gde smo se sastali s pomoÊnikom Steve KrajaËiÊa, πefa hrvatske Udbe, pa od Rijeke za Goli otok. Tamo smo dobili koordinate. Slavko, πef rijeËke Udbe, obezbedio nam je ribarske brodove sa kojima smo otiπli na more. Na ostrvu nije bilo πume, samo Ëetiri, pet divqih ovaca koje su pile slanu vodu, poπto druge nije bilo. Prema Italiji otok je imao strmu padinu koja se mogla kaskadno urediti i upotrebiti kao malo pristaniπte sa nekoliko improviziranih objekata. ©to se tiËe kamena, profesor je bio razoËaran.

Ustanovio je da to nije mermer za eksploataciju, veÊ nekvalitetna eruptivna stena od koje se mogu praviti πoqice, pepeqare, sitni ukrasi i niπta viπe. Obiπli smo i joπ jedano malo ostrvo, Grgur se zove, i zakquËili da bi bio pogodan za smeπtaj æena IB-ovki. Po povratku u Beograd izvestio sam RankoviÊa i odluËeno je da tamo bude logor.

Izdana je naredba hrvatskoj Udbi, da sagradi barake, kuhiwu, ambulantu i pristaniπte. Tamo smo poslali i lekare iz bolnice „Dragiπa MiπoviÊ”, koji su leËili Tita i RankoviÊa.

Kakav je bio Vaπ odnos prema bivπim saborcima?

23

„Trebao nam je...

- PoËetkom jula poËeli su da pristiæu prvi IBovci. Vozom su stizali do Bakra, a od wega Ëamcom do tog malog pristaniπta. Svi su bili odmah okupani. Organizacija je bila takva, da je postojala uprava po republiËkom kquËu. Crnogorci su pazili na Crnogorce, Hrvati na Hrvate, Srbi na Srbe...

Niko nije mogao da se meπa. Unatar barake bile su sobne stareπine. Oni su bili prihvatqivi za upravu logora. Wihov zadatak je bio da se normalno odvija æivot unutar logora. Kada je prva grupa doπla tamo, ja sam uπao u svaku baraku rekao im: „DojuËeraπwi drugovi, bili smo zajedno, sada viπe nismo, a moæemo opet biti. BiÊete kuÊi kada se budete odrekli diverzija protiv svoje dræave, za koju ste se borli i za koju sam se ja borio. Ukoliko ne budete, onda Êete ostati ovde. To vam ja garantujem”. Svima sam to rekao.

Prema svedoËewima onih koji su bili na Golom otoku tamo su sprovoena razna muËewa poput „toplog zeca”, „πpanskog plivawa”, a mnogi navode i zloglasnu Petrovu peÊinu.

- Moæda je bilo nekih udaraca. Bilo je bezobraznih qudi tamo. Za sve na ovom svetu, glavni krivac za Goli otok je bio Jovo Kapa. Niko nikada nije pomenuo RankoviÊa, Krcuna, nikoga...

VeÊ sam ja bio taj na koga je bila provala oblaka.

Ali su naleteli na avola. Dugo æivim, a imam jaku onu stvar. Ja sam se sam borio protiv laæi, πto i sada sa tobom radim. Goli otok nam je trebao! I trebalo je da postoji. PriËaju o nekakvom Toplom zecu, o nekakvoj peÊini. Petrova rupa je bila neki mali prostor, gde je mogle jedva nekoliko logoraπa da stane. A taj Petar je bio Ëasni Crnogorac. Dobar Ëovek. Topli zec se pravio kada bi dolazila nova grupa. Logoraπi bi se poreali u πpalir, kroz koji su prolazili infobirovci. Neko bi im dobacio: ”Doπao si je..m li ti majku”, onda bi neko nekoga pqnuo ili udario nogom u dupe, da bih ih demoralisali. Nakon prve grupe sve je bilo mirno, posluπno... Uprava se bojala novih qudi. Tu je bilo generala, pukovnika, oficira i ostale oloπi.

Morali smo da se posluæimo strogosti da ne bi doπlo do pobune. Bojali smo se i da ne doe neka ruska podmornica, da ne izae na kopno. To bi veÊ bio povod za rat. I tako je to teklo iz godine u godinu. Neku su dolazili, neki su odlazili. »ak je u to vreme Dobrica ∆osiÊ bio u ime dræave. Tog srpskog Tolstoja liËno je RankoviÊ poslao, a on nije niπta loπe rekao da je video tamo.

ZnaËi vi opravdavate sve πto je raeno na Golom otoku?

- Bilo je hapπewa bez kontrole. »ak treÊina je bila nevino optuæena. Dræava duguje izviwewe tim qudima. A, ako treba i da im plati. Ova dræava to neÊe uraditi. I RankoviÊ je to rekao.

Bilo je sluËajeva u malim mestima kada se komπija komπiji zameri. Pa ga ovaj prijavi da je priËao protiv dræave. Niko nije smeo da ga brani. Ja mogu da vam ispriËam. Straπno stawe biti ili ne biti.

Revolucije unutar zemqe. To je bio logor na koji su doπli qudi bez sudske presude.

24

©ta je Tito mislio o Golom otoku?

- Sa Titom sam bio mnogo puta, ali nikada nisam Ëuo da je jednu reË rekao o Golom otoku.

Verujem da nije ni znao za to. To je bila policijska stvar. Znalo se da postoji zatvor, ali niπta viπe od toga.

Nakon rata da li ste se suoËavali sa GolootoËanima?

- Bio sam u dosta emisija. Jedna æena, tokom uæivog javqawa u hrvatskoj emisiji Latinica, govorila je da sam bio ludak koji je πetao po kamewu bez obuÊe. Laæu sve. Niko nije ubijen ili od batina umro na Golom otoku. Bilo je bolesti. Imate logor, baraku, sobnog stareπinu i zajebavajte se sa wim. Dezinterija, je uzela danak, ali se ja nisam bavio sa tim. Ajde da vidimo gde su grobovi na Golom otoku. Naite grobove. Da vidimo doktorsku dokumentaciju.

Da li je u logoru bilo vaπih prijateqa?

- Bilo je tu mojih drugova iz rata, ali meni je prvom mestu bila moja zemqa i poverewe koje je ona u mene imala. Ja bih sina ubio kada bi radio protiv dræave. TreÊi put sam na Golom otoku bio zajedno sa Aleksandrom RankoviÊem. Tamo je bilo izuzetno puno Crnogoraca, a oni su bili skloni da prave diverzije i da se bore da dobiju viπe od onoga πto imaju. ZahvaqujuÊi crnogorskoj vlasti devedesetih godina oni su proglaπeni kao golootoËki muËenici, a u stvari su bili izdajice.

Posle rata KapiËiÊ je obavqao visoke duænosti u resoru ministarstva unutraπwih i inostranih poslova. Bio je ministar unutraπwih poslova Crne Gore, pomoÊnik ministra unutraπwih poslova SFRJ, ambasador SFRJ u Maarskoj i ©vedskoj, delegat na V, VI, VII i VIII Kongresu SKJ, Ëlan Savjeta Federacije I rezervni generalmajor JNA. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine sa viπe odlikovawa.

I danas s fanatizmom, ponosom i æarom govori o podvizima ofanzivama, pobedama, revoluciji... Izdajnicima i oloπima ne praπta. Wih ne podnosi.

ISTRAGA Draæa me ne zanima

Na osnovu istorijskih dokumenata, prilikom hapπewa Dragoquba Draæe MihailoviÊa, Ëesto se spomiwe i ime Jova KapiËiÊa. Pitali smo ga o toj temi, na πta nam je on sa zadovqstovom ispiËao neke poznate i neke malo mawe poznate detaqe.

- MihailoviÊ je bio jako traæen posle rata.

Bila je jedna dobra okolnost, to πto je nakon rata u ruke Udbe pao Nikola KalabiÊ, desna Draæina ruka. Videvπi da je u klopci, prihvatio je da sarauje sa nama. Pratili su ga deset naπih najobuËenijih momaka, koju su pustili brade i adekvatno se obukli za poteru. Ubacili smo ih u Bosnu, gde su od sela do sela jurili Draæu i puπtali

Iskra 1. avgust 2009.

glasove da ga KalabiÊ traæi. To je bila ideja i plan Udbe Srbije, a ne moje savezne Udbe. Meutim, mene jednog dana zove RankoviÊ, i kaæe: „Jovo imamo opasnost. Tamo u Bosni ima vojske koja kontroliπe Bijelo brdo prema Drini. Idi tamo iskoordiniπi ih, da se ovi naπi ne bi sudarili sa wom.

PobiÊe ih misleÊi da su „Ëetnici”. InaËe za ovu operaciju vojska nije znala. Preruπio sam se u πefa meteroloπke stanice i sa radio stanicama, koordinisao sam vojsku i KalabiÊa da se ne bi susreli. Na naπu sreÊu seqaci su brzo raπirili vesti od usta do usta, i MihailoviÊa su brzo naπli. KalabiÊ je Draæi objasnio da ovaj treba da se prebaci u Srbiju, jer je ova spremna na ustanak protiv komunista. Samo je potreban on kao voa pokreta.

odliËan odnos sa kraqevskim diplomatama, sve do trenutka dok za ambasdora nije postavqen Marko RistÊ, poznati srpski kwiæevnik.

Prema KapiËiÊevim reËima, MihailoviÊ je naseo na ovu udbaπku prevaru. Kada su stigli do mesta Dobrun, laæni Ëetnici su ga obavestili da je Draæa u wihovim rukama. Nakon Ëega im se i on pridruæio.

KapiËiÊ je tokom svoje karije bio ambasador u ©vedskoj i Maarskoj. »arπijom je πezdesetih godina kruæila legenda, kako je on tokom svog mandata bio u qubavnoj vezi sa æenom jednog od ministara inostranih poslova.

- Ubacili smo ga u kanatsku maricu. Samo je Êutao i gledao ispred sebe. Tiπina je bila muËna.

Kada smo stigli u Uæice, izaπli smo ispred hotela. Tada sam mu se prvi put obratio sa pitawem da li bi neπto pojeo, πto je on kategoriËki odbio.

- priËa naπ sagovornik - Bilo je neko ruæno vreme, pa smo se teπko probijali do Beograda. Sproveli smo ga u –uπinu ulicu, gde se nalazila Krcunova kancelarija. On je u to vreme bio ministar unutraπwih poslova. Oko tri, Ëetiri sata posle podne pozvao sam RankoviÊa i rekao mu da se Draæa nalazi u Beogradu, na πta je ovome ispala sluπalica iz ruku. To je bio krucijalni dogaaj za slamawe ËetniËkog pokreta. Da je on ostao æiv, uvek bi jedan deo Srbije bio protiv nas.

- To je istina. Dok sam bio u Budimpeπti viao sam se sa jednom æenom, ali joj neÊu spomiwati ime. Bio sam u unakrsnoj vatri. Jugoslavija mi je traæila obaveπtajne podatke, a Maarska je zatvorila sve kanale. Sticajem nekih okolnosti, na nekom prijemu upoznam se sa suprugom vaænog funkcionera. Poπto je bila zaqubqena u mene, od we sam dobijao obiqe obaveπtajnih podataka seÊa se Jovo.

Pokuπali smo da od KapiËiÊa dobijemo odgovor gde je pogubqen i sahrawen general Jugoslovenske vojske u otaxbini.

- To nije istina. Pozvao me je jednog dana u svoju vilu u UæiËkoj ulici. Van sebe pokazao mi prisluπne ureaje koji su se nalazili u kuÊi, Ëak i u spavaÊoj sobi. Nisam imao pojma o Ëemu se radi.

Onda mi je saopπtio da RankoviÊ sprema dræavni udar. Traæio je od mene savet, πta da radi daqe.

Ja sam se tresao, nisam mogao da poverujem. Drug Marko (RankoviÊ) mi je bio veliki prijateq, mada interes dræave je bio viπi. Ipak, rekao sam Titu da mu je RankoviÊ bio pravi i iskreni prijateq i da ne treba da se na preËac donosi odluke.

Pokuπao sam da odloæim RankoviÊevu smenu, pa sam predloæio da Ëitavu stvar iznese pred plenumom. Tako je i doπlo do Brionskog plenuma, na kome niko nije podræao RankoviÊa.

- To je neko znao, ali taj neko viπe ne postoji. Ti qudi su sada mrtvi, a ja se posle hapπewa nisam bavio Draæom, pa tako ne znam gde je ubijen i gde je nakon toga leπ odnesen. I da znam, ne bih Ëinio uslugu Ëetnicima. Nisam ja od onih koji bi alarmirali javnost sa nekim laænim informacijama. Neka kopaju i utvruju kosti DNK-a analizama.

Postavqa se pitawe oko groba. Pa to je neko pravilo, da pobednik nikada ne pravi grob pobeenom, da qudi ne bi dolazili na hodoËaπÊe. Za mene je Draæa vodio politiku prookupatorsku. Wegovi qudi su Ëinili zloËine, mada je bilo nekih sitnih pokuπaja sukoba sa Nemcima, bez ikakvog znaËaja.

Ja niti ga branim niti ga osuujem, on je za mene bio obiËan obaveπtajac.

DIPLOMATIJA Pobedio ga kwiæevnik PoËetkom 1945. godine KapiËiÊ je sa fronta doveden u Beograd. Zbog sukoba sa Svetozarom VukmanoviÊem Tempom. Milan AntonËiÊ Velebit ga πaqe u Pariz, da „izuËava diplomatiju”. Bio je nekoliko meseci, i prema wegovim reËima imao je

Iskra 1. avgust 2009.

- Bio je odliËan ambasador i pravi izbor u to vreme. Ja sam bio opunomoÊeni ministar. Ali nismo naπli zajedniËki jezik. Qut na mene otiπao je u Beograd kod Tita i zatraæio da Pariz napusti on ili ja. Tito je stao na wegovu stranu i mene vratio iz Francuske. Neraspoloæen sam otiπao kod Starog (Tito), koji me je pitao „KapiËiÊu ko Êe boqe da razgovara sa Maleroom, ti ili RistiÊ?”.

Tito je bio u pravu. Znao sam da je odgovor - RistiÊ.

QUBAV Sve za - dræavu

SMENA I dan-danas se spekuliπe da je Tito KapiËiÊu, 1966. godine ponudio RankoviÊevo mesto, a da je ovaj odbio.

Prema KapiËiÊevom miπqewu, nije bilo ni govora o dræavnom udaru. Smatra da je neko namestio Titu prevaru. Nakon RankoviÊeve smene, KapiËiÊ je bio jedini general koji je u javnosti priËao i pio sa wim. Zbog toga je Stane Dolanc hteo da pokrene istragu protiv wega.

RAZLAZ Kockao sam sa Arkanom Nakon svog penzionisawa, KapiËiÊ je æiveo i boemskim æivotom. Voleo je da se kocka, a

25

Zbog navodnih srpskih veza nova premijerka Hrvatske

JADRANKA KOSOR „NEPRIHVATLJIVA” Panika u Zagrebu: Hrvatski mediji tvrde: Jadranku Kosor odgajio „≥etni≥ki vojvoda sa Papuka"!

Hrvatska javnost nije oduπevljena novim premijerom zemlje Jadrankom Kosor. Na forumima na internetu ≥ak se tvrdi da je Kosorovu odgajio „≥etni≥ki vojvoda sa Papuka" Duπan Vlaisavljevi≤, ≥ija je ona navodno roΩaka po maj≥inoj liniji. „Neprihvatljiva"...

Jadranka Kosor Protivnici novog premijera isti≥u da bi Jadranka trebalo da nosi prezime Vlaisavljevi≤.

- Va√no je da se zna da je ta osoba dete jednog neuspelog braka, da ju je odgajio ≥etni≥ki vojvoda sa Papuka, da i sama iza sebe ima dva propala braka, da nema diplomu pravnog fakulteta... Ona se, jednostavno, pojavila na politi≥koj sceni niotkuda, bez ijedne re≥i o svojoj proπlosti navodi se na hrvatskim forumima.

Prema navodima protivnika Kosor, ona nije rodom iz Pakraca.

Jadranke

- Jadranka Vlaisavljevi≤ je iz Bu≥ja, poznatog ≥etni≥kog legla na Papuku kod Pakraca, a koje je osloboΩeno akcijom 123. brigade HV-a za Bo√i≤ 1991. godine - tvrde pojedini graΩani Hrvatske, i dodaju da se Jadranka krstila u katoli≥koj crkvi tek 1995. godine, kad je uπla u

„Trebao nam je... druπtvo su mu bili najpoznatiji beogradski „æestoki momci”, poput Arkana, Giπke i ostalih.

Prema wegovim reËima, za sitne prestupe ih je vadio iz zatvora. OstaÊe upamÊena scena iz leta 1992. u Beogradu, kada su se sluËajno u Knez Mihajlovoj susreli KapiËiÊ, koji je πetao unuka i Arkana sa brojnim obezbeewem. Kapa ga prokliwao zbog zloËina i pqaËki koje je Ëinila wegova jedinica, vreao mu je pratwu, nazivao ga svakakvim imenima, a Arkan je na to samo oborio pogled i nastavio daqe ka Maæestiku.

- Pre rata sa wim sam se kockao u „Metropolu”. On je moj Cetiwanin. Znao sam mu i roditeqe. A, tada u Knez Mihajlovoj sam bio qut na wega πto je pqaËkao i Ëinio zloËine po Bosni.

Rekao sam mu da je izgubio duπu i moje prijateqstvo. Znam da je on mene ranije jako voleo - priseÊa se KapiËiÊ.

Revija 92, 30.6.2009. <www.revija92.rs>

26

Milenko KovaËeviÊ

stranku HDZ. Pojedinci tvrde da otac Kosorove, ≥ije prezime ona nosi, ne priznaje ni Jadranku ni njenu majku. Na internet stranicama se navodi da je Jadrankina majka Zorica, devoja≥ko Belan, radila kao u≥iteljica u Pakracu - Lipiku. Njen bivπi suprug Kosor navodno je bio zaposlen u Slu√bi dr√avne bezbednosti, a rodom je iz mesta pored Drniπa. On je prerasporeΩen na mesto u Pakracu, gde je upoznao Zoricu. Nakon ven≥anja rodila se Jadranka, a njeni otac i majka su se preselili u ˘akovec.

- Jadranku su ostavili kod bake, maj≥ine majke, i Duπana Vlaisavljevi≤a, koji su je odgajali.

Kosor je, ≥uvπi da je Zorica nemoralna, nju oterao, o√enio se drugom √enom u ˘akovecu i dobio sina, Jadrankinog polubrata, kojeg ona kao nova ministarka nije htela da primi u kabinet - navodi se na hrvatskim forumima.

Prema navodima druge grupe protivnika Kosorove, Duπan Vlaisavljevi≤ je u stvari bio neven≥ani suprug njene majke Zorice. Budu≤i da otac Kosor nije hteo da je prizna, Jadranka je, navodno, kao srednje prezime uzela Vlaisavljevi≤.

Ujedno se pominje da je Kosorova radi svojih „srbo-jugoslavenskih korena", kao aktivna ≥lanica Pokreta za Jugoslaviju 1990, bila i u bliskoj vezi sa √enom Slobodana Miloπevi≤a, Mirjanom Markovi≤.

Sama Jadranka Kosor u medijima je ≥esto pri≥ala o svom detinjstvu. Prema njenim navodima, kao devoj≥ica, prvih sedam godina, √ivela je s bakom Terezijom u Lipiku. Majka i otac, prosvetni radnici, dobili su posao u ˘akovcu, a nju su, kao πestomese≥nu bebu, ostavili baki na ≥uvanje. Otac je napustio porodicu kad je Jadranka imala dve godine i do danas nije pitao za nju. ˘ak ni nakon πto je ona o tome javno progovorila i gotovo se rasplakala u jednoj televizijskoj emisiji.

Kosorova je u medijima ≥esto pominjala svoju baku Tereziju, koja je umrla pre viπe od 20 godina. Pri≥ala je da su zajedno svaπta radile, ali nijednog trenutka nije pomenula Duπana Vlaisavljevi≤a.

Prave podatke o poreklu Jadranke Kosor nije mogu≤e proveriti. Naime, tokom rata na podru≥ju bivπe SFRJ, sva opπtinska i crkvena dokumenta su spaljena.(AG.) 3.7.2009. <www.pressonline.rs>

Press

Iskra 1. avgust 2009.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (136)

DOBRICA ∆OSI∆: VREME ZMIJA Najnovija kwiga Dobrice ∆osiÊa, Vreme zmija: Mali svetski rat protiv Srbije (1), ustvari je peta kwiga wegovih PiπËevih zapisa. Pokriva zapise u 1999. godini za vreme bombardovawa Srbije od strane NATO i ∆osiÊeve reakcije na te dogaaje. S obzirom da je to joπ jedna kwiga, moæda posledwa, wegovih zapaæawa i reakcija na dogaaje u to vreme, kao i kristalizacija wegovih pogleda na svet, Srbiju i wegovo delo uopπte, ova kwiga je veoma znaËajna.

Ima nekoliko tema na koje se ∆osiÊ koncentriπe. Jedna je srpski identitet kako ga on vidi u tim sudbonosnim danima. Na samom poËetku on vidi zanimqivu razliku u ponaπawu naroda 1941. i 1999. godine: „Istorijski paradoks je srpsko stawe duha. U martu 1941. omladina je bila za borbu po svaku cenu, a stariji naraπtaji su bili oportunisti i oprezni patrioti. Danas, u martu 1999, za borbu i otpor su starci, a oportunisti i kapitulanti su mladi qudi, omladina. Vrlo malo mladiÊa je spremno da se bori protiv agresora i NATO-a. Rat je Srbija izgubila pre nego πto ga je i poËela. Defetizam je opπte stawe duha. Heroji su mrtvi!”(11) ∆osiÊ se dræi tog stava kroz celu kwigu. On posmatra stav Srbije iz opπte perspektive: „U ovom veku ovo je treÊi, sa Staqinovim, Ëetvrti ultimatum svetskih sila koji Srbija odbija, prihvatajuÊi neravnopravan rat. »inila je to u ime odbrane svoje slobode i naπeg identiteta.”(13) ∆osiÊ se, kasnije, jada: „Danaπwa Srbija je degradirana i retardirana Srbija. Ona sa Istorijom, koja je i wu pobeivala, ona koja je stvorila veliËanstene podvige moralne i junaËke, a za slobodu i svoju dræavu, ta je Srbija u mom vremenu izumrla, ili je samrtnik u agoniji... Groteskno se okonËava srpska mitoloπka i herojska istorija: branioci Kosovo πtrajkuju i organizuju demonstracije zbog neisplaÊenih dnevnica za vreme rata u odbrani Kosova. Uruπio se srpski etos. `Nebeski narod`, zaista.”(180-181) ∆osiÊ reqefno opisuje strahote rata: „Nagreno je graditeqstvo nekoliko generacija. Zar je zaista toliko visoka cena srpske slobode, dostojanstva, kosovskog mita, veliËine slobodnog naroda?

Da li smo mogli imati drugi put i druge moguÊnosti da izbegnemo katastrofu koju nam je uzrokovala Titova Jugoslavija? Imali smo. Da li je bilo qudi u srpskom narodu koji su mogli da vode uspeπniju nacionalnu politiku u 20. veku od PaπiÊa do MiloπeviÊa?

Verujem da je bilo.”(91) I opet: „MuËi me neizvesnost srpske ærtve. Nama nisu samo pobili hiqade æiteqa, poruπili industriju, mostove, pruge, πkole, kasarne, bolnice, upravne zgrade, sjajne arhitektonske objekte; nama su uranijom otrovali poqa, voÊwake, reke; srpsko zemqiπte je za decenije otrovano i zagaeno hemijskim supstancama i radijacijom koja Êe imati dalekoseæne patoloπke posledice na sadaπwe i buduÊe naraπtaje. Ne vredi Kosovo tolikih ærtava! Ni slava raspetog naroda ne vredi stradawa, ærtava, patwe i bede koje Êe nastupiti.”(112) Posle silnih bombardovawa izmilele su

Iskra 1. avgust 2009.

brojne zmije (otuda naslov kwige; takoe, komandant OVK TaËi ima nadimak „Zmija”).

Pored greπaka koje su Srbi Ëinili, ∆osiÊ vrlo Ëesto krivi Ameriku i Evropsku zajednicu, optuæujuÊi ih da ne razumeju Srbiju, ali i da sprovode svoju politiku osvajawa Balkana na leima srpskog naroda. Ta optuæba ponekad prelazi u pravu mræwu na Ameriku i Evropu. „SliËnih zabludnih mræwi bilo je oduvek, ali nikad u razmerama sadaπwe srbofobije,” veli ∆osiÊ.(66) On ne propuπta a da ne okrivi Slobodana MiloπeviÊa, Tita i titoizam, i komunizam. On optuæuje MiloπeviÊa da ratuje samo da tim ratom, jedinim sredstvom, najviπe brani svoju vlast. Onda se pita: „Da li je ikada u istoriji, osim moæda Hitlera, iko branio svoju vlast i svoj æivot ærtvujuÊi Ëitav jedan narod? Ne znam. Hitler je bio ideoloπki manijak, on jeste ærtvovao NemaËku za svoju fikciju, ali je imao snage da svoj poraz plati svojim i Evinim samoubistvom. Sloba i Mira, sigurno, neÊe poraz Srbije da plate svojim glavama. Oni su samo ideoloπki vlastoqupci.”(115) Zbog takve MiloπeviÊeve politike ∆osiÊ vidi, sreÊom pogreπno, da nema izlaska iz takve situacije: „Sada ne postoje snage i naËin da se taj neronski despot ukloni jer on je simbol borbe za odbranu Kosova i nacionalnog suvereniteta i slobode. Sklonio se diktator iza osnovnih vrednosti srpske nacije; wenim slobodarstvom poistovetio se sa Kosovom i Srbijom. Svi znamo da je to privid; ali nema Ëoveka koji sme na taj privid da digne glas i ruku.”(53) ∆osiÊ ne zapostavqa ni Tita: „Iznad `cveÊare`, a ispod gromade mermera - `najveÊi sin naπih naroda`, najuspeπniji i najplodniji balkanski tiranin, najodgovorniji Ëovek za tragedije koje su snaπle jugoslovenske narode, politiËar koji je omoguÊio nastajawe albanske republike, politiËar koji je svojom politikom odgovoran i za ovaj rat sa Amerikom za Kosovo, treba u svojim kostima da se seli u svoje Zagorje, u svoju slobodnu, nezavisnu Hrvatsku. Josip Broz je, zaista, zavrπio svoju misiju u Beogradu. Porazio je Srbiju u 20. veku.”(83) ZahvaqujuÊi najviπe Titu, wegov sistem postao je Ëudoviπte: „Titoizam je kao glavni nacionalni ciq imao ruπewe `ugwetaËke` i `velikosrpske hegemonije`; bio je to ideoloπki alibi, ruπewe identiteta srpskog naroda, wegove istorijske veliËine, wegovih vrednosti i potencijala. TitoistiËko i zapadwaËko antisrpstvo imaÊe uslova za neograniËenu destrukciju srpskog etosa.

MiloπeviÊ i sledbenici su svojom politikom bili idealni saveznici u ameriËkom osvajawu Balkana.

Upotreba naroda u ciqu oËuvawa vlasti - uspeπna i bezoËna.”(194) Takoe: „Nekad sam verovao da ne postoji politiËki poredak u kome se toliko laæe koliko se laæe u titoizmu... Da li ti MiloπeviÊevi qudi, zaista, veruju da j e srpski narod beslovesna sto-

27

Dobrica ∆osiÊ... ka?”(158) A opet, koreni takve politike vuku se iz samog legla - ideologije komunizma: „»itam i raspameÊujem se zloËinima u ime komunizma, upotrebe qudi od ideja, qudskoj fanatiËnoj veri u moÊ i smisao boqπeviËke revolucije... Zar je istina da su boqπevici mogli od sveta da sakriju svoju stvarnost i propagandom preobraze pakao - u raj? Istina je da su predrasuda i lakovernost osnovna qudska svojstva... Bez napora uviam da sam, za razboritog Ëoveka, verovao u dosta zabluda, ali sam ih se i odricao.

Samo u neke sam i daqe verovao dramatiËno, zato πto sam u wih mnogo uloæio sebe i druge koji su mi verovali... Lako me ophrvala strepwa od buduÊnosti u kojoj sebe vidim slamanog i nemoÊnog.” (239-241) S jedne strane, ∆osiÊ sumwa u potrebu rata za Kosovo: „©ta se to danas brani po svaku cenu da bi se sasvim sigurno izgubilo? Tako postupa politiËar ideolog, onaj koji brani svoje ideje, svoju fikciju; tako ne postupa mudar dræavnik koji sluæi opstanku svog naroda.”(49) A onda joπ vaænije pitawe: „Zar se... nije znalo i shvatilo da devet miliona ojaenih Srba ne moæe da pobedi u ratu protiv πest stotina devedeset miliona bogatih i moÊnih neprijateqa sa Zapada? Kako smo mogli da vodimo `rat` koji je bio samo podnoπewe ubijawa i ruπewa, kako smo smeli toliko da istrajavamo u tom uzaludnom otporu dok nam ne razore, ne izdrobe, ne otruju zemqu.”(151-152) „Srpsko pitawe nije demokratsko pitawe; srpsko pitawe je vazalsko pitawe: da opstanemo kao nacija, moramo se odreÊi slobode, nezavisnosti, dostojanstva. A πta Êe onda biti Srbija - bez svog identiteta i etosa?”(159) ∆osiÊ ipak vidi neke pozitivne elemente u napadu Zapada na Srbiju: „Zapadna alijansa nas je opametila: borili smo se za himere. Viπe ne postoji niπta sveto ako nije sveto Americi i NemaËkoj. Istorijski identitet i suverenitet naroda konaËno odlaze u imaginarnu biblioteku; u politiËku arheologiju... Okupacija Kosova tumaËi se odbranom dræavne celine i suvereniteta; poruπena i obogaqena Srbija sa hiqadama ubijenih i rawenih, proglaπava se pobednicom. Farsa za farsom! Nadrealizam istorije`.”(160) S druge strane, ∆osiÊ je svestan znaËaja Kosova za srpski narod i maltene tvrdi da je morao da ga brani: „Ova odbrana Kosova odbrana je naËela, mita, suvereniteta i dostojanstva; taj se rat i gubitkom dobija za slavu i veliËinu. On jeste herojski; on nije razuman; on se ne vodi za æivot, on se vodi za slavu i poeziju. Ali i slava i poezija su æivot i qudsko bivstvovawe.”(41) „©ta bismo mi bili bez te previsoke cene? ©ta bi srpska nacija bila u qudskoj zajednici, ako slobodi u svom biÊu ne bi pridavala toliki znaËaj? Naπa sadaπwa veliËina je u veliËini apsurdnog, beznadeænog rata i otpora najveÊoj vojnoj sili sveta na Ëelu sa Amerikom.

Dokaz da Srbi danas jedini ratuju sa nadqudskim motivima.”(13) ∆osiÊ daqe razmiπqa: „Moæe se dogoditi da ovaj srpski uzaludni otpor bude faktor desatanizacije Srba; moæe se dogoditi da ta herojska

28

uzaludnost otpora najjaËoj vojnoj sili sveta bude dokaz veliËine srpskog naroda i potvrdi neophodnost i nepravednost wegovog ruπewa i klevetawa koje je izvrπila zapadna demokratija u ime `odbrane prava`.”(82) ∆osiÊ se ne zaverava: „Ja imam punu svest o svom dualistiËkom biÊu u ovom ratu; protiv rata i za rat; protiv rata u ime odbrane æivotne sredine i qudskije buduÊnosti srpskog naroda; za rat u ime odbrane nacionalnog identiteta i najboqih tradicija srpskih; za rat u ime odbrane hriπÊanske i evropske, one prosvetiteqsko-humanistiËke civilizacije koja Evropu Ëini postojbinom velike kulture, Ja sam i javno izjavio da smo mi Srbi - ærtve ovog rata - wegovi jedini pobednici... Moæe li ishod ovog rata da pravda wegove, srpske ærtve? Nije li moja vera u moralno-istorijski znaËaj naπeg borewa i naπih ærtava samo izraz tradicionalne aksiologije? Nije li ovo vreme, zaista, postistorijsko? A to znaËi - nihilistiËko.”(50) ∆osiÊa i daqe muËe sumwe: „Moæda bi srpski narod mogao imati drukËiju sudbinu da je prihvatio moje politiËke poglede i da sam ja imao snagu i voqu da mu ih ubedqivije nametnem od svojih politiËkih propovedi i tekstova?... Srpski narod nije bio spreman da me sledi; ja nisam bio spreman da se borim za vlast, odakle bih mogao da sprovodim politiku istorijskog kompromisa... Da su me MiloπeviÊ i odluËujuÊi politiËki Ëinioci posluπali da idemo na podelu Kosova i kompromise s Albancima i svetom, ne bismo doæiveli ovaj katastrofalni i najteæi rat u svojoj istoriji... Tek Êe buduÊnost pokazati da li sam ja bio u pravu ili ovaj vlastoqubivi inaxija MiloπeviÊ.”(33-34) „Izrekao sam ideju o podeli Kosova i Metohije i trajnom razgraniËewu s Albanijom. Moæda sam tom izjavom postao izdajnik, Ali ja sam se odluËio na taj rizik, uveren da Kosovo gubimo i da treba pokuπati da neπto spasemo. Da ne doæivimo potpun poraz. Verujem da i ovim Ëinom potvrujem svoju patriotsku odgovornost.”(38) ∆osiÊ ne odbija da krivi i sebe bar za neke svoje stavove i postupke: „I ja snosim odgovornost za jugoslovenske zablude u Drugom svetskom ratu.

Zablude me ne Ëine nevinim! SamoosveπÊewe je moja moralna duænost.”(233) „Treba se spremati za osvajawe vlasti. Ja nisam spreman da u tim poduhvatima uËestvujem. Star sam. Nemam samopouzdawa; nemam veru da sam sposoban da preuzmem bilo kakvu javnu odgovornost. Moja uloga u spasavawu srpskog naroda moæe biti samo savetodavna.”(59) Usred svojih pesimistiËkih misli i oseÊawa, ∆osiÊ poËiwe da sumwa, hvala Bogu sasvim pogreπno, u vrednost wegovog æivotnog dela: „Kome posle ove nesreÊe trebaju moje kwige? Zavrπava se i moj æivot.

ZapoËet u ratu, okonËava se u ratu.”(43) „Propada i ostaje van qudske paæwe i interesovawa moje kwiæevno delo. Da li sam mogao, da li sam imao dara da ga uËinim dugoveËnijim? Ne verujem. I ja pripadam svetu koji je minuo u ponor Istorije.”(45) ∆osiÊ nalazi bar neku utehu u svojim unucima, koji treba da predstavqaju buduÊnost Srbije: „Rasli su u kuÊi bez religioznog obrazovawa, oni nose neku Kraj na str. 30) (K

Iskra 1. avgust 2009.

+ DRAGOQUB TEKI∆

+ MILENA SVIR˘I¯

Posle duæe bolesti preminuo je 18. jula 2009. godine u Torontu, Kanada Dragoqub TekiÊ, bivπi pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa.

Dragoqub TekiÊ je roen 18. februara 1923. godine u selu KquË kod Mionice, koje je jedno od najnaprednijih sela Kolubarskog okruga. Nedavno je u izdawu preduzeÊa „Kolubara”, izaπla monografija Selo KquË u kojoj se spomiwe i Dragoqub TekiÊ i wegova porodica. U selu je uËio osnovnu πkolu i potom je pomagao roditeqima na naprednom imawu.

Kada je posle nesreÊnog Aprilskog rata 1941. godine sruπena Kraqevina Jugoslavija, Nemci su okupirali Srbiju.

Nakon du√eg bolovanja preminula je u Milvoki, Viskonsin, SAD u utorak 16. juna 2009. godine MilenaMilenica, Svir≥i≤ (roΩena Pivac). RoΩena je 28. septembra 1926. godine u ∏ibeniku od roditelja Mate i Marije Pivac (roΩene Krn≥evi≤), oboje upokojenih. Milena je rano ostala bez oca, koji je u avgustu 1927. godine umro u Zagrebu u bolnici od rana zadobijenih u √elezni≥kom sudaru. Oca joj je zamenio dobri i dragi deda Spiro Pivac.

U poËetku je æivot tekao mirno dok komunisti nisu podigli revoluciju i otpoËeli krvavi graanski rat. Pojavio se general Milan NediÊ koji je omladinu Srbije pozvao u borbu protiv komunista. Meu prvima se odazvao i Dragoqub sa svojim room Dragoqubom UroπeviÊem. Bio je rasporeen u Sedmi odred poruËnika Mijata Bardaka, od koga Êe posle postati Drugi bataqon Prvog puka SDK. TekiÊ je bio u 7. Ëeti Nikole QotiÊa, a vodnik mu je bio Vaqevac Andrija MandiÊ. TekiÊ je sa svojom jedinicom uËestvovao u svim borbama protiv komunista πirom Srbije, pa se istakao kao hrabar borac, tako da je bio odlikovan zlatnom ObiliÊa medaqom. Pred dolaskom Staqinove Crvene Armije u Srbiju, TekiÊ se sa dobrovoqaËkim jedinicama povukao u Sloveniju gde su u zajednici sa SlovenaËkim domobrancima i ËetniËkim jedinicama –ujiÊa i JeveviÊa voene borbe protiv slovenaËkih komunista.

Kada su saveznici Kraqevinu Jugoslaviju teslimili Josipu Brozu Titu, TekiÊ se sa dobrovoqcima i ostalim nacionalnim jedinicama povukao u Italiju, pa su dobrovoqci najpre bili u logoru u Forliju, a potom u Eboliju. PoËetkom maja 1947. godina Englezi su sve srpske vojne jedinice prebacile na britansku zonu u NemaËkoj. Kada je TekiÊ dobio DiPi status oæenio se Nemicom i krajem 1947. godine emigrirao u Englesku, odakle je πesdesetih godina doπao u Kanadu i nastanio se u Torontu, gde je dobio zaposlewe u opπtini i radio u gradskom voznom parku sve do penzionisawa. U braku je imao Êerku i sina. Supruga i Êerka su preminule pre wega, a sin Mihajlo „Majk” se oæenio sa Kanaankom Tristan i zasnovali svoju porodicu, pa ih je Gospod obdario sinom Danilom. TekiÊev sin i snaja, a takoe i wegov kum Milan i kuma Slavica

Iskra 1. avgust 2009.

Milena je osnovnu πkolu i gimnaziju pohaΩala u rodnom ∏ibeniku u Dalmaciji, koja je u maju 1941. godina posle propasti Kraljevine Jugoslavije pripojena Italiji.

Usled katastrofalnih ratnih nevolja, Milena je sa majkom izbegla u Beograd februara 1944. godine, gde im se priklju≥io i brat, odnosno sin, Marko. U jesen 1944. godine pred ulalzak Crvene armija u Srbiju, Milena i majka su napustile Beograd sa porodicama Srpskih dobrovoljaca i bile su smeπtene u Sloveniji do povla≥enja u Italiju u maju 1945. godine, gde su prvo bile u logoru u Forliju, pa potom u Eboliju, ju√na Italija. U leto 1946. godine Milena se razbolela od tuberkuloze i bila je na le≥enju u logorskoj bolnici koja je bila smeπtena u malom gradi≤u Markatelo na obali Tirenskog mora.

Sa preseljenjem Jugoslovena iz Italija arpila meseca 1947. godine u logore u britanskoj okupacionoj zoni Nema≥ke iz bolnice u Markatelu preseljeni su u sanatorijume u engleskoj zoni. Sa poboljπanjem zdravstvenog stanja, Mileni je bilo dozvoljeno da se pridru√i porodici u logoru u Lingenu na Emsu.

Poboljπanje Mileninog zdravlja nije zadovoljilo ameri≥ke vlasti da joj dozvole useljenje u SAD sa majkom i bratom Markom 1951. godine. Ona im se pridu√ila tek 1957. godine. Kada je stigla u Ameriku, te godine se Milena udala za svoga zemljaka Branka „Krku” Svir≥ica, ali na√alost brak nije bio dugog veka, pa su se rastali. Po dolazku u Milvoku Milena se odmah uklju≥ila u √ivot i rad dobrovolja≥lke zajednice, a bila je i vrlo aktivan ≥lan svoje Rimokatoli≥ke √upe u Jugoslovensko-ameri≥kog udru√enja „Jadran”.

Telo pokojne Milene po≥ivalo je u Pogrebnom domu u Milvoki gde su nad njenim odrom dva hrvatska katoli≥ka fratra, dva ameri≥ka katoli≥ka sveπtenika i dva srpska pravoslavna sveπtenika ≥itali zaupokojene molitve. Misu za hriπ≤ansko upokojenje slu√io je za Presvetog Srca Isusovog fra Mavao Maslar koji je evocirao Mileninu pobo√nost, druπtvenost i po√rtvovanost

29

Dobrica ∆osiÊ... (sa str. 28) hriπÊansku veru i neku duhovnost koja nije oblikovana, ali koja u wima postoji kao wihova prirodna poboænost. Toliko me uzbudilo i obradovalo wihovo paqewe sveÊa u Blagoveπtanskoj crkvi, da me taj dogaaj spasao banalnosti moje posete Budimpeπti i mojoj qubavi za unuËiÊe dao dubinu neke æivotne svetosti. Nema bezboænog Ëoveka, uËe me Milena i Nikola.”(184) Pored toga πto smatra Albance punopravnom nacijom, ∆osiÊ odbija wihovu sadaπwu taktiku: „Taj primitivan, polucivilizovan narod, lukav i svirep, kriminalizovan trgovinom drogom i socijalno degradirajuÊim radom i poloæajem u Evropi i Americi uspeo je da novcem, krvavo zaraenim, stvori moÊan lobi i zaπtitnike u najmoÊnijim i najcivilizovanijim dræavama. ©iptari su postali kolektivni sentiment sadaπwice. Istovremeno, uspeli su da za svoje nacionalne ciqeve upregnu Ameriku, odnosno da se usaglase s ameriËkom imperijalistiËkom strategijom. Sada su oni kopnena vojska Amerike za wene balkanske ciqeve.”(58) Zatim: „Mi, Srbi, za Australijance, kao i za Ëitav zapadni svet, samo smo ubice, zloËinci. A Albanci, to balkansko pleme koje u svom postojawu nije niπta vredno stvorilo za svetsku kulturu i civilizaciju, koje se proslavilo veπtinom u πvercovawu droge, danas je najslavnija ærtva na Planeti; proglaπeni su srpskom ærtvom, ærtvom etniËkog ËiπÊewa.”(150)

Na kraju, zanimqivo je kako sada ∆osiÊ vidi ulogu Milana NediÊa: „A naπa nacija nema Ëoveka koji ima moÊ i hrabrost da kapitulaciju izvrπi.

Srbiji je sada potreban mesija - pametni i hrabar izdajnik. Taj paradoks da je spasilac izdajnik, a ne oslobodilac jeste trijumf negativne dijalektike. Ko sada moæe biti general NediÊ?”(63) „Obespokojava nas Ëiwenica: nema Ëoveka u Srbiji koji ima moralni i umni autoritet da preuzme ulogu nacionalnog spasioca, tj `kvislinga` ameriËkog, taËnije kazano ulogu izdajnika po srpskom epskom moralu. Srbi danas nemaju generala NediÊa...”(148) U razgovorima sa svojim prijateqem, patrijarhom Pavlom, ∆osiÊ oËekuje odgovore na pitawa o ponaπawu i buduÊnosti srpskog naroda.

Patrijarh mu otvoreno kaæe πta misli: „NeÊemo biti izdajnici ako popustimo pred jaËim da bismo opstali. Bog je Ëoveku dao moÊ da rasuuje πta mu je dobro, a πta zlo, πta je niæa, a πta viπa sloboda... Car Lazar se opredelio za Boæje carstvo i poginuo. Kwegiwa Milica je Bajazitu dala kÊer Oliveru da bi spasla Srbiju. A despot Stefan je bio vazal da bi odræao narod i opstanak srpske dræave.”(74) „I vazalstvo despota Stefana i wegovo uËeπÊe u bici kod Angore predstavqaju drugu etapu Kosovske bitke, drugi postulat opstajawa popuπtawem. Taj postulat je svesno zaboravqen u kolektivnoj svesti Srba... To je postulat wegove moralne veliËine.”(77-78)

∆osiÊ se dotiËe i pitawa demokratije u Srbiji danas. On je napravio veliki preokret iz ranijih dana u odnosu ma razlike u miπqewu: „Kako se danas u Srbiji moæe biti demokrata, a ne biti spreman da se Ëuje i uvaæi neistomiπqenik?... Sve dotle dok se naπe `demokrate` ponaπaju tako kao da su samo one u pravu, u Srbiji neÊe biti demokratije...

Moramo se nauËiti da govorimo razborito i da sluπamo druge... Mi smo oslepeli za istinu o sebi... A slogu moæemo da ostvarimo ne na istomiπqeniπtvu, nego na uvaæavawu razlika.”(227)

Sve su to znaËajni znaci revizionizma u miπqewu Dobrice ∆osiÊa, πto upotpuwuje wegovu znaËajnu sliku kao pisca i Ëoveka.

+ Dragoqub...

+ Milena...

JankoviÊ, brinuli su se o Dragoqubu za vreme bolesti i dostojno ga na veËni put ispratili.

uprkost osetljivog zdravlja.

Sahrana pokojnog TekiÊa obavqena je 23. juna 2009. godina na grobqu Novi Jork. »inodejstvovao je protojerej-stavrofor otac Mihajlo Doder, a pojao crkveni hor Sv. Sava kojim je dirigovao Jovan LukiÊ. U kapeli su se o. Doder i u ime srpskih dobrovoqaca ratni drug Bora DragaπeviÊ prigodnim govorima oprostili sa pokojnim TekiÊem naglasivπi da je Dragoqub uveliko pomagao i svoju crkvu i srpske nacionalne organizacije, a naroËito dobrovoqaËku zajednicu prilikom slava, proslava, komemoracija na kojima je redovno uËestvovao. Drug Mirko »eËavac je u ime dobrovoqaca poloæio venac. Govornici su mu odali zahvalnost za sav wegov rad , a uzneli tople molitve Sveviπwem da u Carstvo svoje primi pravednu Dragoqubovu duπu kome neka je veËna slava i hvala. VjeËna mu pamjat!

Bora M. KarapanxiÊ

30

Vasa MihailoviÊ ------------------------1 Dobrica ∆osiÊ, Vreme zmija: Mali svetski rat protiv Srbije (Beograd: Sluni glasnik, 2008), 270 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Pokojna Milena je bila divna osoba kakvu je samo Gospod Bog mogao stvoriti. Bila je u prijateljstvu i ljubavi sa svima koje je poznavala, tako da su je svi voleli i cenili. Ono πto naπ narod kaze: „Milena je bila blagorodno Bo√ije bi≤e koje je svagde zra≥ilo ljubavlju i dobrotom”.

Sahrana pokojne Milene je obavljena u subotu 20. juna 2009. godine na groblju „Dobre nade”.

Sahranjena je pored svojih najmilijih: majke Marije i snaje dr Dragojle Pivac ispra≤ena svojim voljenim drugaricama, prijateljicama i prijateljima.

U ime brojnih drugova i prijatelja πirom Amerike i ostalom svetu, izra√avamo duboko sau≥eπ≤e drugu Marku, a uznosimo tople molitve Bogu da u Carstvo Svoje primi pravednu duπu Mileninu kojoj neka je ve≥na slava i hvala. Vje≥an joj pomen!

Bora M. Karapandzi≤

Iskra 1. avgust 2009.

Prilozi „Iskri” O Vidovdanu naπe tople molitve SvemoguÊem Gospodu da naπem kumu Dragomiru PetroviÊu-UËi podari skori oporavak Kumovi Bratislav i Marion StevnoviÊ sa Êerkama Vesnom, Nevenom, Radmilom, Mirjanom i wihovim porodicama A$ 20

Za pokoj du∏πe naπe drage i mile Milene (Pivac) SvirËiÊ, sa molitvama Gospodu da wenoj plemenitoj duπi podari mir i rajsko naseqe, a mi Êemo je se uvek seÊati sa puno qubavi Porodice OjdroviÊ i Baj $ 50

Umesto voπtanice na grobove dragih drugova Aleksandra MirËiÊa - Genca, kao i Stevana ∆uruvije Bratislav StevanoviÊ A$ 20

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob drage kume Milene Pivac SvirËiÊ Cile PajiÊ $ 50

Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Milenu SvirËiÊ Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i hrabrog druga Dragoquba TekiÊa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Milenu SvirËiÊ, Svetu ManojloviÊa, Stevu∆uruviju i Acu MirËiÊa-Genca, –oka i Quba PaviÊeviÊ $ 50 Za pokoj duπe naπe drage dugogodiπwe Ëlanice udruæewa „JADRAN”, Milene SvirËiÊ, roene Pivac, uz molitve Gospodu da duπu wenu primi u Carstvo svoje »lanovi i Ëlanice „Jadrana” $ 50 Za pokoj duπe i vjeËno sjeÊawe na dragu nam kumu Milenu SvirËiÊ-Pivac Kumovi Marko i Radmila Sunara $ 50 Prilog Iskri M. Kolunxija

A$ 40

„ISKRA”

U znak seÊawa na naπu dragu i plemenitu Milenu SvirËiÊ Duπan i Krista PopoviÊ A$ 50 Miro i Nada PopoviÊ A$ 50

Ispravka i izviwewe U πtampawu Ikre, 1. juli 2009, na str. 13, prvi stubac, `izgubqena` je crna debela linija koja razdvaja dva razliËita teksta, onog koji poËiwe na str. 12 i zavrπava se na dnu prvog stupca str.13 i teksta naslovqenog na 13. strani i koji poËiwe u prvom delu istog stupca.

Mesto crne debele linije je izmeu pretposledweg i posledweg reda drugog paragrafa koji poËiwu reËima: „nedavno je ponovo...” (pripada tekstu na str. 13); „ment ne radi svoj posao...” (pripada tekstu sa strane 12 i poËetak je prenosa tog teksta koji se zavrπava na dnu prvog stupca str 13.

Molimo Ëitaoce Iskre da prime naπe izviwewe zbog ove greπke i izuzetno kasne ekspedicije julskog broja.

Uredniπtvo i admin. Iskre

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. avgust 2009.

Ruska podrπka Srbima i Srbiji Iskra je juna meseca primila opπirniji Ëlanak gospodina Rastislava PolËaninova, predstavnika Ruskog sokola, koji æivi u SAD, u kome on detqnije navodi πta sve ruske organizacije i pojedinci, kako u dijaspori tako i u samoj Rusiji, preduzimaju za Srbe i Srbiju, naroËito u vezi agresije Zapada i poslediËnog otimawa Kosova koje je usledilo.

Usled pritiska aktuelnijih tema Iskra do sada nije bila u moguÊnosti da priredi Ëlanak g. PolËaninova za objavqivawe, ali Êe nastojati da u jednom od narednih brojeva napravi sumarni pregled onoga πto Rusi i wihove organizacije Ëine u odbrani srpkog nacionalnog interesa i borbu Srba za oËuvawe Kosova.

Iskra „ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

Slava u Sidneju, Australija Dan naπe slave, 9. maj 2009. godine, izgrejalo je sunce i ispunilo srca nas slavqenika. Okupili smo se u hramu Sv. Kneza Lazara u sidnejskom predgrau Aleksandriji.

Na parastosu je Ëinodejstvovao prota Saπa RadojiËiÊ, stareπina katedralnog hrama Sv. Save iz sidnejskog predgraa Iglesajd. Parastos je sluæen naπem predsedniku i uËitequ Dimitriju QotiÊu, generalu Milanu NediÊu - Ocu Srbije (ili srpskoj majci, kako ga je narod zvao) i drugim predvodnicima srpskih dobrovoqaca, kao i svim naπim drugovima i drugaricama preminulim na ovom kontinentu. Sa upaqenom voπtanicom pratili smo zaupokojene molitve i Ëitawe imena preminulih, a mi smo ih se seÊali uz tiho pojawe „Gospodi pomiluj”. Slavqe je nastavqeno seËewem slavskog kolaËa koji su zajedno sa ocem Saπom okretali drugovi Bratislav-Brale StevanoviÊ, Dragi SupuroviÊ i –ura Poqak, kao domaÊini slave, sa sestricama Anikom i Dariom PopoviÊ.

Posle posluæewa koqivom, okupqeni su preπli u hramovnu salu gde su doËekani posluæewem koju su po obiËaju pripremili naπi prijateqi Qiqa i Duπan Raπeta. Nakon blagoslova slavske trpeze, joπ jednom smo se setili naπih preminulih drugova pesmom „Mrtvi niste”.

U ime slavqenika, drug –ura Poqak pozdravio je: protu Saπu, prisutne drugove i drugarice; goste i prijateqe: predsednicu C.O. Sveti knez Lazar, gu Milicu Kozlina i gu.

Draganu ©undiÊ (devojaËko MatoviÊ) koje su se, uz pomoÊ nekih naπih drugarica, najviπe pobrinule za hranu.

Potom je opisao borbe naπa tri puka koji su poπli u pomoÊ Ëetnicima vojvode Pavla –uriπiÊa prema reci Kupi u Sloveniji, wihovo kasnije povlaËewe u Austriju, iz koje su ih Englezi verolomno predali Titovim partizanima, koji su ih, oko 3000, izuzev wih 50 koji su se spasli bekstvom, sve streqali u KoËevskim πumama.

Naπ drug Svemir PopoviÊ je proËitao prispele mnogobrojne Ëestitke i pozdrave: oca Jovana Hilandarca, drugova iz Engleske, Amerike, Melburna, Bore KarapanxiÊa, Gojka i Dese SekuliÊ iz Sidneje, Miodraga i Mare KuliÊ iz Kvinslenda, SimonoviÊa-UËe, Miπe PetroviÊa, Branke DespotoviÊ, Pere i Vesne LukiÊ i Nikole i Gordane Gotovac; zatim –ure i Xojs JakπiÊ iz Perta i Nada PavloviÊ-∆osiÊ iz Melburna.

Na kraju slavqa smo se rastali blagodarni Sveviπwem πto nam je podario duhovnu snagu da istrajemo B. S. u naπoj borbi.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Uzrok ostavke: Zbog veza sa organizovanim kriminalom

SANADERU PRIJETILI UBISTVOM PORODICE Naj≥eπ≤e pitanje u Hrvatskoj i regionu ovih dana svakako je pitanje o stvarnim razlozima ostavke, sada ve≤ bivπeg hrvatskog premijera i predsjednika HDZ, Ive Sanadera.

Sanader ni hrvatskoj javnosti ni parlamentu ni svojoj stranci na kongresu odr√anom u subotu, 4. jula, ni≥im nije objasnio razloge svog odlaska, niti je, kako mnogi smatraju, rekao istinu o tome zaπto se odlu≥io na takav korak.

U svoja dva premijerska mandata Ivo Sanader je uspostavio u Hrvatskoj kleptokratski kvazidemokratski, korumpirani, krimogeni politi≥ki, pravni i dr√avni aparat, sposoban za funkcionisanje jedino u uslovima u kojima funkcioniπe svaka kriminalna organizacija, dakle, u podzemlju.

U julu 2008. godine, kada su se zvani≥nici balkanskog kriminalnog podzemlja u tajnosti sastali s voΩom kriminalnog klana Osmani u Hrvatskoj, niko nije mogao sagledati stvarne posljedice njihovih dogovora o uspostavljanju nove organizacione infrastrukture organizovanog kriminala na Balkanu, ≥ije se sjediπte od dotadaπnjih centara u Srbiji i Crnoj Gori prebacilo u Hrvatsku. A ko sa Ωavlom tikve sadi, o glavu mu se razbiju, ka√u naπi ljudi. Upravo se to dogodilo Ivi Sanaderu.

Dolaskom na vlast 2003. godine, Sanader je bio optere≤en hipotekom u≥eπ≤a u jednoj od najve≤ih afera, aferi "Hypo", koja, doduπe u gotovo potpunoj medijskoj tiπini, drma Evropsku uniju ve≤ gotovo tri i po godine. Uz nekadaπnjeg zvani≥nika Hypo banke Klagenfurt Gintera Stridingera, Ivo Sanader je bio drugi glavni akter afere. Ta Sanaderova austrijska veza za pranje novca organizovanog kriminala zapravo je joπ od prvog premijerskog mandata predstavljala najve≤i uteg HDZovom πefu Vlade. Osim toga, prikrivanje ove afere Sanadera je usko vezalo za organizovane kriminalne grupe, te ga je izlo√ilo ucjenama kriminalnih organizacija, πto je kroz proπlih πest godina u potpunosti kompromitovalo njegovu vladu, njega kao premijera, HDZ, ali i cijelokupni sistem izvrπne vlasti u Hrvatskoj.

MeΩutim, nakon πto su balkanske kriminalne organizacije reorganizovane, organizovanom kriminalu viπe nije bilo dovoljno da Sanader i njego-

va vlada samo prikrivaju njihove kriminalne operacije, od kojih, usput, i dobro profitiraju, nego su insistirali na kadrovskoj integraciji s dr√avnim aparatom, zbog ≥ega je Sanader bio izlo√en stalnim ucjenama za promjenama u bezbjednosnom sistemu, nad kojim bi ljudi bliski klanu Osmani mogli preuzeti kontrolu.

Kako Sanader prvobitno o≥ito nije pristao na takve nove dogovore i redefinisanje odnosa organizovanog kriminala i vlasti, kriminalno podzemlje je ubistvom Ivane Hodak u jesen proπle godine uspjelo izvrπiti ono πto smo i tada nazvali tihim dr√avnim udarom. U roku od par sati nakon ubistva Ivane Hodak, sistem bezbjednosti u Hrvatskoj preuzeo je Tomislav Karamarko, dotadaπnji πef Bezbjednosno-obavjeπtajne agencije, ≥ovjek usko povezan s bra≤om Osmani.

MeΩutim, cijeli taj krimogeni projekat naπao se ozbiljno ugro√en prije otprilike dvije sedmice, kada se Sanader prilikom posjete Briselu suo≥io s ucjenama svojih doju≥eraπnjih evropskih partnera.

Naime, iz EU su Sanaderu tada jasno poru≥ili kako o≥ekuju hitnu smjenu Tomislava Karamarka s du√nosti ministra unutraπnjih poslova, te saradnju hrvatskih institucija u dvije meΩunarodne istrage koje se trenutno vode o slu≥ajevima u Hrvatskoj istraga o pranju novca meΩunarodnog organiziranog kriminala u Hypo banci, te istraga o ubistvu australijske turistkinje Brit Laptorn krajem proπlog ljeta u Dubrovniku.

Sanader se mo√da prvi put u svoja dva premijerska mandata naπao pred zidom - evropski partneri okrenuli su mu leΩa i jasno dali do znanja da se mora obra≥unati s organizovanim kriminalom u svojim redovima.

Nakon πto je Karamarko doznao za premijerovu namjeru da ga smijeni s mjesta ministra unutraπnjih poslova, pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, a kako mi je to nekoliko dana prije Sanaderove ostavke ispri≥ao visokopozicionirani slu√benik SOA, poslali su Sanaderu jasnu prijetnju smr≤u, koja se odnosila na samog tadaπnjeg premijera ili ≥lanove njegove porodice.

Fokus, 5.7.2009. <www.fokus.ba>

Domagoj Margeti≤