Page 1

God. LXII

Birmingham, 1. oktobar 2009.

Broj 1181

AnalitiËari g.g. Slobodan AntoniÊ i –ore VukadinoviÊ na poslu stvarawa Srbije 21. veka

PREKRAJAWE ISTORIJE ReË je ovde o istoriji koja se moæda i nesvesno prekraja da bi pogodovala nekim danaπwim spoqno-politiËkim trendovima u Srbiji. Odmah da kaæem, meutim, poπto se radi o istoriji staroj preko πesdeset i kusur godina, ona se ne da suπtinski izmeniti, ali se moæe od we kao ovo sada g. g. –ore VukadinoviÊ i Slobodan AntoniÊ, duboko verujem sasvim dobronamerno naËiniti konfuzija. »etnici, partizani, NediÊ - po g. VukadinoviÊu Iz teksta Slobodana AntoniÊa objavqenog preko Interneta (3 septembra) i naslovqenog „Ko su danaπwi NediÊi” saznajemo da je –ore VukadinoviÊ (oba - VukadinoviÊ i AntoniÊ - poznati su inaËe kao objektivni komentatori i analitiËari srpske scene; bar do sad su to bili) svojim tekstom "Crveni i crni" (Politika, 17. avgust), u naπoj javnosti „pokrenuo joπ jedan krug rasprave o Ëetnicima, partizanima i nediÊevcima”. Izmeu ostalog, g. VukadinoviÊ je istakao da danas, od 5to oktobarskih promena u Srbiji, partizani se napadaju istom æestinom i pristrasnoπÊu, kao πto su Ëetnici bili napadani od pobedonosnih partizana 1944. godine. Daqe, po wemu, istina je sloæenija nego πto izgleda. „ZloËina je bilo - po g. V. - na obe strane”. Partizani, kao pobednici, su ih viπe ispoqavali nego ravnogorci. Da su ovi pobedili, situacija bi bila obrnuta. «»etnici „ne bi ostavili na miru ni nediÊevce, qotiÊevce i, naravno, same partizane”. Obe grupacije su se borile protiv Nemaca, „ali i povremeno sa wima saraivali”; „kod partizana bilo daleko viπe borbe, a mnogo mawe taktiËke saradwe sa okupatorima, nego πto je to bio sluËaj” sa Ëetnicima. G. VukadinoviÊ je priliËno neutralno opisao wihove odnose. NediÊevo pitawe - poruËuje VukadinoviÊ „takoe se kod nas Ëesto otvara u potpuno neodgovarajuÊem kontekstu”. OËekivao sam da Êe i po ovom pitawu zadræati bar toliko neutralnosti koliko i u napred pomenutom sluËaju. Da je rekao o NediÊu sve πto je rekao ali i bar to da je pomagao srpskom narodu, ispoqio bi bar izvesnu dozu neutralnosti. Ovako je indirektno optuæio NediÊa πto se wegova politika „realizma” tj. saradwa sa Nemcima, danas izraæava „lajtmotivom” - „ne moæe se pru-

tiÊem na vola” - i rado primewuje od strane gotovo svih reæima u post-miloπeviÊevskoj Srbiji, konkretno je mislio na Voju Koπtunicu. Na to sledi ovaj komentar g. V.: „Dakle, deset godina agresije na Srbiju i pokuπaj otpora protiv najmoÊnije vojne sile koju je svet video (moj komentar: poπto je MiloπeviÊ pruæio otpor, ne jadikuje li g. V. za wegovim vremenom?!), „srpske patriotske snage obeleæavaju... monologom ostarelog generalakolaboranta koji kritikuje lude Srbe πto su se usudili da ustanu protiv nadmoÊnog neprijateqa!?". I produæuje: „posledica teπkog poloæaja u kome se danaπwa Srbija nalazi,,, neprestano aktuelizuje NediÊevu ideologiju realizma, koja je u praksi, 1941-1944, zapravo znaËila kolaboraciju i kvislinπtvo”. „Natrune takve ideologije... bile su prisutne u skoro svakoj postoktobarskoj vlasti”. Kao πto se zna u Vladi Srbije su izloæene slike svih predsednika; NediÊeva je nedavno uklowena. Na to Êe VukadinoviÊ, po AntoniÊu, „pomalo zlobno” izraziti bojazan „da zid u vladi Srbije,,, ne ostane gotovo sablasno prazan". NediÊev ”realizam” - zakquËuje na kraju VukadinoviÊ - „ne bi smeo biti srpska sudbina”; pogotovo „πto celokupna naπa tradicija upuÊuje na otpor nasiqu, zlu i dræavnom i nacionalnom zatirawu”. Vizija nove Srbije g. AntoniÊa G. AntoniÊ, u svojim komentarima uglavnom ponavqa generalnu liniju g. V. Wegov stvaran doprinos ovoj diskusiji bi se sastojao u tome πto VukadinoviÊevoj priliËno „anemiËnoj” generalnoj liniji daje snagu vizije buduÊe Srbije primerima i mnogobrojnim citatima. S tim ciqem, g. A. izvodi na scenu, Milenka MarkoviÊa (bio je Ëlan CK SKS, u vreme Ivana StamboliÊa; posle toga veÊ 20 godina „vodi borbu protiv srpskog nacionalizma”). MarkoviÊ je kao reakcija VukadinoviÊu, izaπao svojim Ëlankom „Nema mesta izjednaËavawu Ëetnika i partizana” (Politika, 26 avgust) "Ne radi se viπe - kaæe MarkoviÊ - o borbama sledbenika Ëetnika i partizana. Ta je faza iza nas. (...) Sukob je mnogo πiri i to izmeu jedne konzervativne srpske vertikale i otvorene proevropske opcije okrenute ka buduÊnosti". MarkoviÊ u prvu grupu stavqa tzv. „narodwaËke (ËetniËke) stranke” u Srbiji a u drugu


Prekrajawe istorije... grupu pored tadiÊevaca dolaze i partizani tj. ”sledbenici otvorene proevropske opcije okrenute ka buduÊnosti" Ëija „tradicija predstavqa neπto πto danas ubrzava integraciju Srbije” u EU. AntoniÊ, meutim, koriguje MarkoviÊa, jer po wemu, kod „baπtenika partizana” postoje dve frakcije. Pored one MarkoviÊeve okrenute „proevropskoj budunosti” postoje i „NATO partizani” koji „zaboravqaju patriotizam NOB-a”. Iz ovoga bi se dalo naslutiti, da wemu liËno nisu baπ mnogo simpatiËni „NATO partizani”; stoga, proizilazi da su wegovi „miqenici” MarkoviÊevi „proevropski” partizani. SliËno je AntoniÊ upriliËio i sa „baπtenicima ravnogorstva”. Dve su frakcije, samo nijedna ne odgovara wegovom ukusu. Prva, sa Koπtuncom vaqda na Ëelu, mada protivna NATO-u, ne priznajuÊi Euleks, sumwiva je u pogledu EU. Drugu, kao „NATO Ëetnike” predvodi Vuk DraπkoviÊ. G. AntoniÊ ovoga ne voli iz dva razloga: (1) hoÊe Srbiju da uvede u NATO; (2) poπto je Srbija, veÊ ili Êe uskoro biti, okruæena NATO zemqama, uzaludan je pokuπaj ostati izvan wega. Sledi AntoniÊev komentar: „DraπkoviÊ uopπte ne primeÊuje da je svojom retorikom „realizma” zapravo napustio jednu (ravnogorsku) i uπao u drugu (NediÊevu) politiËku tradiciju od pre πest decenija”. »ini se ipak da je g. AntoniÊ ovakvim svojim osvrtom na DraπkoviÊa, mawe uËinio zbog ovog samog, veÊ da bi formalno ne remetiÊi svoju duænu „neutralnost” objektivnog komentatora naπe proπlosti, mogao da ispoqi svoju liËnu, najblaæe reËeno, netrpeqivost prema NediÊu, o Ëemu Êe biti joπ reËi negde napred.

formulu smrti, taËno i nemaËki pedantno, bez greπke primewuju. Dosledna primena ove nemaËke formule smrti veÊ je bila u toku, poËela je ozbiqno da brine izvesne srpske rodoqube: kako to da u tom trodimenzijalnom imerijalnom obraËunu nema ama baπ nikog da zaπtiti srpski narod. Hajde πto partizane to nije brinulo, za wih su bile vaæne teritorije i vlast, a u pogledu stanovniπtva Ëuven je wihov cinizam: „ako nema Srba naseliÊemo Kineze”, ali zaista Ëudi da Draæa MihailoviÊ, jedan ovejani Srbin, koji je inaËe radi odbrane Srbije i organizovao svoj ustanak, to nije `upalio` veÊ je nastavio „antifaπistiËku” saradwu sa partizanima. Po svemu, wemu je takoe bila vaæna vlast, koju je on oËekivao da Êe mu doÊi posredstvom pobedonosnih Britanaca; a u samom ratu, oni Êe ga instalirati za vou otpora. A πto su partizani pristali da „sarauju” s Ëetnicima, to je iskquËivo bilo da bi se partizanskom pokretu dao „nacionalni” i „srpski” izgled u samoj Srbiji i u „preËanskim” srpskim krajevima. »im su to ostvarili, partizani su se otresli od ËetniËkog balasta; paradirali su wime uspeπno da bi se obmanula „konzervativnost” srpskog seqaka. Ostavπi tako usamqen, Draæa se okrenuo NediÊevom antikomunizmu. PoËela je masovna „legalizacija” ËetniËkih odreda u Srbiji; pred Nemcima, oni su slovili kao NediÊevi „anti-komunistiËki odredi”. Po g. A. to je uËiweno radi ublaæavawa nemaËkih odmazda. NetaËno je to; ovaj akt je bio egzistencijalne prirode; potekao je iz straha da im se, onako usamqenim, ne raspadne ravnogorski pokret pred nesravweno borbenijim partizanima sa kojima se oni nisu mogli takmiËiti. StraviËna statistika - stvorila je NediÊa

ObraËun tri imperije na grbaËi srpskog naroda Ne jedna veÊ tri imperije su se naπle na tlu Srbije u periodu 1941-1945. Koje su one? Prva je bila NemaËka, koja je doπla na teritoriju Srbije ratom, koga je upriliËila druga, Britanska Imperija, kako neki izvori govore, „plaÊenim” puËem od 27. marta 1941. (docnije Êe joj se pridruæiti i SAD imperija); otvoreni predstavnik Britanske Imperije na naπem prostoru bio je, docnije za vreme okupacije, Draæa MihailoviÊ. Otvoreni predstavnici treÊe, Sovjetske imperije, takoe iz vremena okupacije, bili su partizani, predvoeni Titom. I πta se deπava? Na poËetku, predstavnici druge i treÊe imperije, Ëetnici i partizani, tada joπ saraivali meusobno, ubiju iz zasede, nekog nemaËkog vojnika iz prve imperije. Ova, pak, ne isleuje ko su poËinioci da bi ih kaznila, veÊ pokupi nevine Srbe na ulici ili veÊ gde se zateknu i jednostavno ih postreqa, taËno po veÊ ranije objavqenoj „formuli” - 100 Srba za jednog poginulog i 50 za jednog rawenog Nemca. Ta formula se nije primewivala u Srbiji sve dok je u woj po okupaciji postojao red i mir. Pa su moæda Ëetnici i partizani mislili da Nemci samo prete. PoËetkom, pak, rata Nemaca protiv Sovjeta (22. juni 1941) ali i zajedniËkih oruæanih napada ovih na nemaËke vojnike i prvim nemaËkim odmazdama, jasno je bilo svakome da se Nemci ne πale veÊ svoju srpsku

2

Po jednoj tadaπwoj statistici, raËuna se, da je u tom antifaπistiËkom obraËunu Ëetnika i partizana sa Nemcima, do decembra 1941. (padom partizanske „UæiËke republike”) poginulo oko 150 Nemaca, a postreqano skoro 20 hiqada nevinih Srba (nesrazmera otpada verovatno na rawene). Ova straviËna statistika je prinudila srpske rodoqube da se upitaju, koliko je Nemaca trebalo da pogine u Srbiji (jedva da je u woj tada bilo oko 4 miliona stanovnika, od kojih je bilo oko 2 miliona æena koje Nemci normalno nisu streqali). Prosta raËunica im je nedvosmisleno rekla da je samo 20 hiqada Nemaca bilo potrebno da pogine, IZ SADRÆAJA Svetska banka ukida srpske πkole. . . . . . . . . . . . . . . . 6 Prilog programu srpske duhovno-moralne obnove . . . 7 Kako su nas opqaËkali(2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Konfuzna Srbija na Titovom putu . . . . . . . . . . . . . . . 15 –er Soroπ(2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Osvrt na suewe generalu Kosti Muπickom . . . . . . . . 21 Etika zapadnih medija: antisprpska propaganda . . . . 25 Dejan NovaËiÊ: SFRJ za poËetnike . . . . . . . . . . . . . . . 28 + Mirko »eËavac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Iskra 1. oktobar 2009.


da bi se ostvarila kritiËna teoretska cifra bioloπkog uniπtewa od oko 2 miliona postreqanih Srba muπkaraca. Stvarno potreban broj poginulih Nemaca bi bio mawi od 20 hiqada jer u ovaj broj nisu ukquËeni raweni Nemci, niti srpski muπkarËiÊi. TaËno na tom pitawu, pitawu bioloπkog oËuvawa Srba kao naroda, postao je predseednik srpske vlade „narodnog spasa” general NediÊ krajem augusta 1941. godine. Pogotovo, kad su Nemci Srbima rekli: ako vi ne uvedete red u Srbiji, prepuπtamo je Hrvatima, Maarima, Arnautima... Kod NediÊa, dakle, prilikom wegovog odluËivawa, nije bilo nikakve ideologije: nacizam, demokratija, komunizam; jedino πto je wega muËilo da li ovim aktom on ne krπi svoju zakletvu. Kad je jednom bio naËisto da bi svojim neuËeπÊem u spasu srpskog naroda, stvarno prekrπio zakletvu, on je celim svojim biÊem i bez rezerve stao iza uloge koju je prihvatio. ZahvaqujuÊi, meutim, tim iskquËivo wegovim naporima, kritiËna cifra od 2 miliona postreqanih Srba, nikad nije doπla u obzir, jer: (1) masovne nemaËke kaznene ekspedicije su od polovine 1942, naglo jewavale, da bi sa polovinom 1944, kad su nemaËki gubici bili najveÊi, potpuno prestale; (2) najveÊim delom srpski narod je bukvalno „pelcovan” antikomunizmom; i (3) ovaj se nekako mistiËno prelio u srpske krajeve izvan Srbije: u Bosnu, Hrvatsku i Crnu Goru. Sve u svemu, da nije bilo NediÊa, teπko da bi g. AntoniÊ i sam danas postojao?! Vizija Srbije XXI veka dvojice analitiËara Na ceo taj krajwi idealizam NediÊev, koji za sebe liËno niπta traæio nije, g. AntoniÊ je ostao potpuno gluv i slep. Ali, da bi NediÊa saobrazio svojoj ideoloπkoj viziji modernog srpskog politiËkog vostva, on je od wega morao da naËini ono πto ovaj nije bio. U nastojawu da usaglase proπlost sa svojom vizijom smernica politike Srbije 21. veka i VukadinoviÊ i AntoniÊ su se izgleda olako ogreπili o proπlost. »ini se, neke stvari su prenaglaπavali, druge preÊutkivali, treÊe „dokumentovano” preinaËavali. Iz toga su nastale wihove smernice za 21. veek. Smernica 1. Srbiji je mesto u EU. Ali ne svaki ulazak u EU; mora da bude specifiËan. LiËne simpatije AntoniÊa vezane za MarkoviÊeve partizane: proizaπli su iz „patriotske” narodno-oslobodilaËke borbe, a oni su i ”sledbenici otvorene proevropske opcije okrenute ka buduÊnosti" Ëija „tradicija predstavqa neπto πto danas ubrzava integraciju Srbije” u EU. »udi da komentator AntoniÊ ne shvata da je za MarkoviÊa ulazak Srbije u EU, najbræi naËin da partizani ponovo uzmu vlast zbog wihovog iskustva u upravqawu „multikulturnim” sredinama. To je mogao naslutiti u primeru Ivice DaËiÊa koji je zbog ulaska u EU, posle TadiÊa, postao glavna politiËka liËnost danaπwe Srbije. Smernica 2. Srbija ne bi treba u NATO. Zaπto, kad je to vrhunac evro-atlanskih integracija? Zbog nelogiËnog postojawa "NATO partizana" i „NATO Ëetnika”. Tako prvi partizani, samim prikquËewem NATO-u „zanemaruju

Iskra 1. oktobar 2009.

nacionalno oslobodilaËki karakter partizanskog pokreta, kao πto zaboravqaju da je partizanska borba protiv faπizma ukquËivala i borbu protiv kapitalistiËkih, ekonomsko-eksploatatorskih struktura tadaπweg Carstva...” (misli se na Zapad). Najizrazitiji , pak, „NATO Ëetnik” jeste Vuk DraπkoviÊ. Ovaj ulazi u NATO, unoseÊi u wega „Ëika draæinovski” i „domaÊinsko-nacionalistiËki” kult i tako postaje istovetan „NATO partizanima”, sem πto ovaj zaboravqa anti-faπizam Ëetniπtva. Smernica 3. „Druga Srbija” se mora liπiti „natruna” „Prve Srbije”. Brana CrnËeviÊ (vidi wegov Ëlanak „Kaπikara u Parlamentu”, Iskra, 1.9.9), veli: „PolitiËki analitiËari ponekad stidqivo a kadkad goropadno, raspravqaju o postojawu dve Srbije. Jedna je otmena, evropska, drugosrbijanska, a druga je zaostala, balkanska, prvosrbijanska”. „AntoniÊ - kaæe CrnËeviÊ uporno prati razvoj drugosrbijanaca... i wihovu ulogu u propadawu Srbije”. E, sad postaje mnogo jasnije o kojim je to „natrunama” reË: „Druga Srbija” ne sme biti „narodwaËka” (rodoqubqe, i zaπtita srpskih interesa) joπ mawe dozvoqeno joj je negovawe „Ëika draæinovskog” i „domaÊinskonacionalistiËkog” kulta, ponajmawe, pak, sme biti zatoËenik NediÊevog „realizma”. Sve u svemu, „Druga Srbija” jeste inaËe taËno ona kakvu je predvideo veÊ citirani partizan Milenko MarkoviÊ. Smernica 4. Nova Srbija mora da neguje antifaπistiËku i narodno-oslobodilaËku tradiciju bez obzira da li one dolazile s leve partizanske ili desne ravnogorske strane jer joj je otpor nasiqu neophodan. Otpor protiv koga? Ne vrπi li to Druga Srbija pritajenu „Ëistku” pro SAD elemenata u woj (primer DraπkoviÊ) radi promocije svojih EU elemenata (primer TadiÊ, ispoqava otpor SAD-u formalnim nepriznavawem Kosova; nada se, pak, da Êe priznawem Euleksa, koji sprovodi SAD Ahtisarijev plan o nezavisnom Kosovu, izazvati razdor izmeu SAD i EU. Kakva naivnost!) Najglavnija Smernica broj 5 Smernica 5 je i za g. AntoniÊa najglavnija (i sa viπe dimenzija - moja primedba) samo je on ne zove smernicom, veÊ NediÊevim „realizmom”. Prva dimenzija. VeÊ je AntoniÊ samim naslovom ovog prikaza: „Ko su danaπwi NediÊi”, ukazao da NediÊev „realizam” ima zamamqivu privlaËnu snagu Ëak i za „Drugu Srbiju” koja je, po AntoniÊu, uz pomoÊ Milenka MarkoviÊa i VukadinoviÊa, trebalo da Srbiju odvede u „svetlu buduÊnost”, dok po CrnËeviÊu - u „propadawe”. Ovako se, pak, oba analitiËara ograuju od „zaraze” koju πiri reËeni „realizam”. Ovaj, NediÊev „realizam” „ne bi smeo biti srpska sudbina, pogotovo πto celokupna naπa tradicija upuÊuje na otpor nasiqu, zlu i dræavnom i nacionalnom zatirawu”. ProblematiËna je ovde „naπa tradicija” koja „upuÊuje na otpor nasiqu”. Na primer, despot Stevan LazareviÊ i kraqeviÊ Marko bili su turski vazali; to je bila i carica Milica (dala svoju kÊer za Bajazita), to je na kraju bio i proslavqeni Miloπ ObrenoviÊ. Ipak ih je srpski narod najlepπe ocenio, ne po onome πta su po nuædi bili, veÊ po onom πta su na kraju uËinili. Tu se

3


Prekrajawe istorije... onda postavqa pitawe, zaπto danaπwi Srbi od uticaja, kao naπi analitiËari, beæe od NediÊa „kao avo od krsta”, mada je on, svojim antikomunizmom, spasao ne samo Srbiju veÊ i Srbe generalno od potencijalno moguÊeg potpunog zatirawa, kako je to izgledalo 1941, kad se on primio da vodi Srbiju. Priznajem nemam adekvatnijeg odgovora od sledeÊeg: wihov ovakav krajwe neprijateqski odnos prema NediÊu potiËe iz straha da srpski narod (ali i svet, moguÊe) ne otkrije istinu da su srpske „antifaπistiËke snage” - partizani i Ëetnici -, u direktnoj sluæbi stranim interesima, bili glavni, idejni, svesni i jedini stvarni uzroËnici, moguÊeg bioloπkog uniπtewa Srba. Pri tome, Nemci bi bili samo sluËajni fiziËki izvrπioci ovog genocida. To bi uËinio svaki osvajaË, jer mu i Haπka konvecija koja reguliπe odnose osvajaËa i pobeenog, dozvoqava zaπtitu wegovih interesa, ako bi se na teritoriji pobeenog dogodio napad na osvajaËku vojsku. Mada ne istovetno, ali vrlo svrsishodno, trebalo bi se ovde moæda prisetiti da su SAD, da bi prekratile rat - tj. da bi zaπtitile svoje interese - bacile atomsku bombu na Hiroπimu i pri tome usmrtile 140 hiqada Japanaca, kao „koleteralnu (sluËajnu) πtetu”?! Druga dimenzija. Ova dimenzija hoÊe da dokaæe da su politiËke situacije danaπwe i NediÊeve Srbije ako ne identiËne ono bar sliËne. VeÊ je napred pod podnaslovom „ObraËun tri imperije na grbaËi srpskog naroda” istaknuto, istina imlicitno, da izmeu ove dve Srbije nema mesta znaku jednakosti jer su one suπtinski suprotne. Ovde sad isto kaæem samo eksplicitno. Tada su NediÊevi Srbi, jedino radi rodoqubqa (πto znaËi - voleti svoj narod!), stavili svoje æivote izmeu srpskog, kolonijalnog duha u sluæbi tuim imperijalnim interesima i nemaËke odbrane svojih imperijalnih interesa. DrugojaËije reËeno, NediÊeva Srbija je i te kako dvostruko ispoqavala svoj „otpor nasiqu”: borila se direktno protiv prvih ali indirektno - ËuvajuÊi i spasavajuÊi srpske æivote - protiv drugih, Nemaca, mada moguÊe neobiËno - saradwom sa wima. Ubojni pokliË tih NediÊevih nastojawa bio je: hoÊemo nazad svoju neutralnost! Sa svima lepo, ali pod uslovom da svoje imerijalne raËune razreπavaju daleko od srpskog tla. Za NediÊa izbor je bio: Nemci ili partizani? Prvi su bili tu, na naπem terenu, imali silu „za vremena”. Nije ih pozvao NediÊ, veÊ tadaπwa „druga Srbija” svojim ludaËkim i samoubilaËkim 27. martom, svesnim ærtovawem svog naroda i Jugoslavije za tue interese. Ovo. pak, nije sluËaj sa partizanima jer oni su, kao eksponenti Sovjeta, raËunali na veËnost. U bukvalnom „spasavawu onoga πto se joπ spasti moæe” NediÊ je, po nuædi i u okviru meunarodnih zakona, prihvatio saradwu sa okupatorom. Od dva zla, Nemci su bili mawe. Najvaænije, pak, pod Nemcima je postojala bar teoretska moguÊnost spasa srpskom narodu. NediÊ je najuspeπnije pretvorio takvu teoriju u praksu! Razumqivo je onda πto je jedno krajwe idealistiËko nastojawe NediÊa, nazvano od partiizana „sluæba okupatoru”. Ali πto pak g. g. VukadinoviÊ i AntoniÊ, posle 60 i toliko godina, reciklaæom ovog partizanskog propagandnog slogana, vrπe to pod modernijim izrazima kolabo-

4

racije, kolaboranta, kvinsliπtva... time dokazuju da nemaju „sluha” za NediÊev rodoqubivi idealizam. A neoboriv dokaz tome jeste Ëiwenica da nigde, makar i πali, nema pomena da je NediÊ spasao bar jednog Srbina od streqawa, uprkos tome πto cela Srbija danas bukvalno „bruji”, da se radi o hiqadama. Meutim Ëudi da takav tretman nije dat Draæinoj „legalizaciji” svojih odreda kod NediÊa veÊ, naprotiv, prikazan je kao akt rodoqubqa, mada, je u osnovi, „legalizacija” bila iskquËivo inspirisana wihovim „preæivqavawem”. TreÊa dimenzija. (Ovo je ustvari nastavak druge sa specijalnim osvrtom na doprinos g. AntoniÊa da se od NediÊa naËini ono πto on istorijski nije bio niti je mogao biti.) G. AntoniÊ mewa NediÊev istorijski lik baπ na pravi i nauËni naËin kako dolikuje jednom analitiËaru wegovog kalibra. Ruπi NediÊa wegovim sopstvenim reËima koje je ovaj izgovorio za vreme svoga predsednikovawa na mitinzima, javnim govorima, intervjuima, izjavama, itd. - sve obavezno poduprto „fusnotama” kao πto i treba: gde, kada, i u kojoj novini su se te wegove reËi pojavile. Evo jedne: „Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru”, „nemoj da se meπamo u tue stvari” i „gledajmo svoje interese” („Deklaracija srpskom narodu”, Beograd, 3.9.1941; u fusnoti 7 se veli da su svi citati uzeti iz kwige Aleksandra NediÊa naslovqene „General Milan NediÊ”, Beograd, 2009) Nastavqa AntoniÊ: Jer, politika, kako nas je poduËavao NediÊ, ne treba da bude "izraz oseÊaja i izliv „Ëuvstva", veÊ "najkruÊi izraz stvarnosti i razuma "("Nova Srbija", Beograd 25. mart 1942). A "stvarnost" nam govori da je uzaludno pruæati otpor nadmoÊnom protivniku i da je boqe saraivati. Predhodna reËenica nije NediÊeva ali moæe da izgleda kao takva jer ima elemenata wegove retorike, ali je g. A. wome hteo da cementira kod Ëitaoca svoju misao πta NediÊ za wega jeste - „kvisling”, „izdajnik”, „prodana duπa” ali nikako da je i Srbe spasavao. Da je g. A. to uËinio, bio bi bliæe istini, ali bez „kvisliπkog” efekta wemu neophodnog radi plasirawa u promet wegove vizije nove ili wemu prihvatqive „Druge Srbije” a dezavujisawa istine, da je spas srpskog naroda bio je jedini razlog i ciq NediÊeve saradwe s Nemcima. Ako bi to zahtevalo borbu protiv srpskih „kvislinga” u sluæbi raznih svetskih imperijalnih sila, neka to bude, jer na kraju krajeva, oni su izazivaËi, nemaËkih odmazda koji teπko plaÊa srpski narod; a bez wih, nema ni ovih nemaËkih genocidnih radwi. Daqe, meutim, AntoniÊ ide na NediÊa sa hrpom izvuËunih iz konteksta, NediÊviih citata o Nemcima, koji su srpski prijateqi, o velikom TreÊem Rajhu koji gradi nov Evropski poredak, gde ima mesta i za Srbe, samo zavisi od Srba da li Êe da uvedu red, i sve tako, dobroduπnost Nemaca, veliki i silni Rajh koji je pobedio sve vojske, i mnoge druge, u istom stilu, NediÊeve „slavopojke” Rajhu. Odjednom, pak, kod AntoniÊa se deπava jedan neoËekivani preokret. Kaæe AntoniÊ: „Ako u gorwim redovima (g. A. misli na svoje originalne citate NediÊa) zamenite reË "NemaËka" reËju "Amerika", dobiÊete u dlaku isto ono πto nam danas govore naπi NATO lobisti. »ini mi se, meutim, da je AntoniÊ svojim izrazom „u dlaku”

Iskra 1. oktobar 2009.


hteo da uÊutka „nepodobne” drugosrbijance a da pri tom ipak odræi svoju odbojnost prema NediÊu. Da je g. A. bar najmawe bio objektivan - a sudeÊ po datumima tih citata (svi iz 41. sem jednog, mart 42) - on bi mogao u navedenim „slavopojkama” Rajhu videti, da je moæda NediÊ wima „kupovao vreme”, dok wegov delatni antikomunizam ne pokaæe svoj pun uspeh neπto docnije. Najzad, vrhuac AntoniÊeve netrpeqivosti prema NediÊu. Komunisti su ga „defenestrirali” (bacili ga æivog kroz prozor). G. AntoniÊ, rekao bih nesvesno, izvrπio je nad wim, 63 godina mrtvim, jednu moralnu „defenestraciju”. Naime, g. AntoniÊ indirektno optuæuje NediÊa da je kriv za smrt 30 hiqada (od 250 hiqada zatoËenih na Bawici) partizana i Ëetnika. Kako je to ostvario g. AntoniÊ? Naravno nauËno jer za sve ima „dokaze” putem fusnota. „ ... obrazovan je logor na Bawici Ëije je formirawe - kaæe g. AntoniÊ - podræao i sam NediÊ...” Nakon toga u zagradi stoji („Iz zapisnika sa sasluπawa generala NediÊa”). U fusnoti 8 piπe „Preπtampano u navedenoj kwizi A. NediÊa, str. 66”. Odmah posle toga stoji: „Kroz bawiËki logor proπlo je 250.000 graana Srbije kako partizani i wihove pristalice, tako i ravnogorci i wihovi simpatizeri, od kojih je 30.000 wih streqano”. ReÊiÊe neko da sam bez dokaza optuæio g. AntoniÊa, da je okrivio NediÊa za smrt 30 hiqada bawiËkih logoraπa. Odgovor: rekao sam da je to uËinio „indirektno”, a suπtinska je razlika izmeu ”direktne” (zasnovane na dokazima) i „indirektne” (zasnovane na implikacijama) optuæbe. A implikacije su ove: (1) sam redosled g. A. kazivawa - (a) NediÊ „podræao” bawiËko formirawe; (b) znao je, ali nije rekao da je to sasluπawe bilo pred Oznom; i (v) posluæio se novinarskim trikom: odmah iza priznawa „podrπke” Bawice, stavqa se broj ærtava, πto kod nekritiËnog Ëitaoca, a takva je veÊina, da - NediÊ je kriv za te ærtve!; (2) sama Ëiwenica da je NediÊa sasluπavala Ozna otvara Ëitav niz novih imlikacija, koje g. A. nije uzeo u obzir, a morao je jer ih je znao. Da pomenem samo neke: (a) koliko je verodostojno pred Oznom izazvano NediÊevo „priznawe” svog zloËina, a on mrtav ne moæe da se brani; (b) je li on „defenestriran” i zaπto, ili je sam sebe „defenestrirao” i zaπto (v) zaπto ga, ako su imali wegovo priznawe nisu, kao Draæu, izveli pred sud, pa bi bar sebe liπili dræavne „defenestrativne” bruke... Najzad, kako to da g. AntoniÊ nije znao, a morao je, jer ga je temeqno studirao, da je NediÊ u Smed. Palanci osnovao Zavod za prevaspitawe komunista; da je kroz wega proπlo oko hiqadu pitomaca uglavnom dovedenih sa Bawice, da su svi oni preæiveli rat, a oko stotinu se Ëak pridruæilo Ëetnicima ili nediÊevcima. To je isto ono pitawe na koje su g. g. AntoniÊ i VukadinoviÊ ostajali nemi kad god se ono odnosilo na NediÊevo spasavawe Srba. Ne vidim razlog zaπto bi oni bili sad drugojaËiji, pa je odgovor ovaj: NediÊ kao spasilac naroda u bilo kakvoj formi ne sme u Srbiju 21. veka jer kao takav, on otima od drugosrbijanaca najboqe wene kadrove, ËineÊi ih πtetnim i neupotrebqivim. Zato NediÊ mora ostati u Srbiji „kvisling” i „kolaborater”... N. QotiÊ

Iskra 1. oktobar 2009.

TEMPO OTPU©TAWA PRETI DA IZAZOVE SOCIJALNU KATASTROFU Viπe penzionera nego zaposlenih U posledwoj godini bez posla ostalo 160.000 qudi, a struËwaci prognoziraju da Êe se do proleÊa taj broj udvostruËiti. U Srbiji trenutno ima 1.700.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih. Srbija bi mogla da postane prva zemqa na svetu koja Êe imati viπe penzionera nego zaposlenih. U posledwoj godini viπe od 160.000 qudi je ostalo bez posla, a prema prognozama struËwaka, u narednih nekoliko meseci taj broj bi mogao i da se udvostruËi. Ekonomista Miroslav ZdravkoviÊ, urednik internet portala Ekonomija, ukazao je na alarmantne podatke da uskoro moæemo da postanemo jedina zemqa u svetu koja Êe imati viπe penzionera nego zaposlenih. - U Srbiji sada ima 1.700.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih. U decembru Êemo dobiti septembarsko stawe zaposlenih koje Êe najverovatnije pokazati da je bez posla ostalo izmeu 50.000 do 100.000 qudi koji su radili kod preduzetnika. Na to treba dodati i joπ oko 50.000 qudi koji Êe ostati bez posla u realnom sektoru, u industriji. VeÊ do proleÊa bi mogli da imamo izjednaËen broj penzionera i zaposlenih. Do sada je svaki trinaesti ostao bez posla, a idemo, ka brojci, svaki πestisedmi - istakao je ZdravkoviÊ. Ranka SaviÊ, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je procena da je 160.000 qudi ostalo bez posla nerealan, veÊ smatra da je najmawe 250.000 qudi zavrπilo na ulici. - Ne postoji precizna evidencija o broju qudi koji su ostali bez posla, ali prema nekim naπim procenama, taj broj je mnogo veÊi od 160.000. Samo u Beogradu je od poËetka godine otpuπteno 100.000 qudi. Mislim da broj onih koji su ostali bez posla nije ispod 250.000. Ali, πto je najgore ni taj broj nije konaËan jer Êe biti joπ na stotine hiqada otpuπtenih - naglaπava Ranka SaviÊ. Postoji veliki broj druπtvenih preduzeÊa koja nisu privatizovana i kojima su ukinute subvencije tako da Êe u tim firmama bez posla ostati joπ 30.000 do 40.000 radnika. Zatim, u ovom periodu istiËu kupoprodajni ugovori koji su potpisivani na pet godina i po kojima novi vlasnici nisu mogli da otpuπtaju radnike. Sada mogu slobodno da zaposlene proglaπavaju tehnoloπkim viπkom. Takva situacija je i u Duvanskoj industriji Niπ. Predsednica ASNS kaæe da Êe do kraja ove i poËetkom sledeÊe godine biti ogromno nezadovoqstvo radnika i veliki haos i „da joj uopπte nije jasno na osnovu Ëega je premijer Mirko CvetkoviÊ izjavqivao da neÊe biti vruÊe jeseni i zime.” 8.9.2009. <glas-javnosti.rs>

Glas javnosti

5


SVETSKA BANKA UKIDA SRPSKE ©KOLE U posledwem broju NIN-a (br. 3058, 6. avgust 2009) izaπao je Ëlanak „Raditi viπe sa mawe" (str. 23). Napisao ga je Sajmon Grej, direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu. Iz tog Ëlanka saznajemo da se srpsko Ministarstvo finansija obratilo Svetskoj banci sa molbom da Svetska banka pripomogne Srbiji u „smawewu troπkova javnog sektora na naËin koji neÊe uticati na kvalitet usluga". „Rezultat naπeg rada je publikacija koja analizira vaæne delove javnih rashoda", sumirao je Grej, „poput penzija, zdravstva, obrazovawa, socijalnih davawa, infrastrukture, poqoprivrde i industrije".

savete, koju nalazi u srpskoj administraciji. „Na sreÊu", piπe Grej, „imamo sada Ministarstvo obrazovawa u kome se reforme razumeju i koje je posveÊeno wima. Priprema se Ëitava strategija racionalizacije πkola i odeqewa, ukquËujuÊi i racionalizaciju unutar jedne πkole. (...) Potrebno je dati svu neophodnu podrπku ministarstvu kako bi ubrzalo ove i sprovelo svoju πiroku strategiju reformi". Dakle, Grej nas obaveπtava da ukidawe 11.000 odeqewa u srpskim πkolama ne samo da nije samo fantastiËni predlog Ëinovnika iz Svetske banke, veÊ i da „reformisti" u naπem Ministarstvu prosvete na takvoj „reformi" srpskog πkolstva veÊ uveliko rade!

„ÆUTA MRQA" ZA MILIJARDE NAMEWENE NVO ISPRAVQAWE „PROVINCIJALNE" ZABLUDE Da nije bilo ovog Ëlanka, najpre, ne bismo ni saznali za obraÊawe Ministarstva finansija Svetskoj banci, kao ni za neke od konkretnih predloga koje je Svetska banka dala Srbiji u vezi sa uπtedom novca iz buxeta. Obratili ste paæwu, naravno, na redosled oblasti u kojima je Svetska banka, kako nam otkriva Grej, predloæila Srbiji da smawi javne troπkove: najpre penzije, zatim zdravstvo, potom obrazovawe, onda socijalna davawa; tek onda slede infrastruktura, poqoprivreda, industrija... Naravno, smawewe birokratije, izdataka na NVO sektor, ili obilno rasipniπtvo Finansirawa qudskopravaπkih Potemkinovih sela (iz »ipliÊevog Ministarstva za qudska prava) Grej nijednom reËju ne pomiwe. Smeo bih se zakleti da o tome u savetima Svetske banke ni nema niπta. NeobiËno je da analitiËari iz Svetske banke nisu uoËili takvu „sitnicu" da se u srpskom buxetu izdvaja 4.1 milijarda dinara (ili 44 miliona evra) godiπwe za donacije raznim NVO! To je viπe nego za subvencije u privredi (3.5 milijardi), uËeniËki standard (1,7), studentski standard (3.2), Fond za mlade talente (0,4), izbegla i raseqena lica (0,9) itd. Ali, u Srbiji se moraju znati prioriteti, zar ne? ©ta taËno Svetska banka predlaæe Srbiji kao naËin uπtede, najboqe se vidi iz oblasti koju je Grej odabrao da ilustruje wihove ideje - u prosveti. Grej hladnokrvno navodi podatak da su Ëinovnici Svetske banke predloæili da se u Srbiji, zbog mera πtedwe, ukine 11.000 odeqewa u osnovnim i sredwim πkolama! Naime, veÊina odeqewa u srpskim πkolama broji mawe od 30 aka, a kako kaæe Grej kao ovdaπwi glasnogovornik Svetske banke, „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 uËenika vode veÊem kvalitetu". Zato je Svetska banka predloæila Srbiji da ukine 11.000 odeqewa, tj. 37 odsto svih odeqewa u osnovnim πkolama, i 13 odsto svih odeqewa u sredwim πkolama! Grej nam u svom tekstu ne otkriva samo svu izvanrednost predloga Svetske banke Srbiji. On nam otkriva i svojevrsno oduπevqewe ekipom reformista, spremnih da primene ove genijalne

6

Razborit Ëovek posle ovakvih saznawa ne moæe a da se ne zapita - ne potcewuje li se elementarna inteligencija graana Srbije? Ja sam, recimo, impresioniran Grejovim otkriÊem da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 uËenika vode veÊem kvalitetv". Kao profesor univerziteta ceo æivot sam, dakle, proveo u zabludi da mawe studenata na Ëasu znaËi viπe paæwe koje mogu da posvetim svakom studentu. U istoj straπnoj zabludi æive i drugi profesori srpskih univerziteta, zatim nastavnici u srpskim gimnazijama i, na kraju, uËiteqi u srpskim πkolama. A, kako Êemo videti u daqem tekstu, i prosvetari πirom sveta. S jedne strane, poπto su nam Grej i Svetska banka otkrili fantastiËnu istinu da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 uËenika vode veÊem kvalitetu", mi, srpski prosvetni radnici, odmah Êemo da ispravimo ovu naπu straπnu, provincijalnu zabludu. I sa udarniËkim elanom ne samo πto Êemo ukinuti 11.000 odeqewa, veÊ Êemo izbrisati joπ 11.000! Jer, zaπto da ostanemo samo na tome, zaπto da ne uπtedimo joπ viπe para. Zamislite samo koliko novca bi ostalo ako bi srpska odeqewa imala ne 30, veÊ 50 uËenika! Ma πta 50, i po 100 uËenika ne bi bilo puno! Samo ako se time ostavqa dovoqno para za ostale preke potrebe... UkquËiv i NVO... S druge strane, sa ovim neverovatnim otkriÊem da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 uËenika vode veÊem kvalitetu" pod hitno Êemo da obavestimo i naπe kolege u Evropi i SAD-u. Jer, zamislite samo, tamoπwi nastavnici i pedagozi, i daqe pogreπno misle da su mawa odeqewa boqa za ake. Zbog toga je proseËan broj uËenika u jednom odeqewu u dræavnim πkolama (u osnovnom obrazovawu) u Austriji 20, Belgiji 20, »eπkoj 21, Danskoj 20, NemaËkoj 22, GrËkoj 18, Maarskoj 20, na Islandu 17, u Irskoj 24, Italiji 18, Luksemburgu 16, Poqskoj 21, Portugaliji 16, SlovaËkoj 20, ©paniji 19, Britaniji 26 (u privatnim osnovnim πkolama 11!) i u SAD-u 24 (u privatnim 19). Kako Êe se samo Danci, Belgijanci, Grci i ostali oduπeviti kad Nastavak na str. 9/2) (N

Iskra 1. oktobar 2009.


PRILOG PROGRAMU SRPSKE DUHOVNOMORALNE I NACIONALNE OBNOVE Za novu psihologiju uspeha srpskog naroda U posledwih 20 godina Ëule su se, i Ëuju i daqe, mnoge politiËke ideje koje zahtevaju promenu Ëitavog druπtvenog sistema koji u Srbiji definitivno ne funkcioniπe i ne vaqa. U tu svrhu vrπene su razne druπtveno-politiËke promene, reforme, tranzicije, revolucije... Meutim, niπta se nije dogodilo, niπta se nije promenilo. I posle dve decenije stojimo pred istim pitawem: πta da se radi kako bi ovo druπtvo izaπlo na pravi put? Koja bi nas to politiËka ideja i druπtvena reorganizacija izbavila iz svih naπih nagomilanih kriza i problema? U Ëemu smo do sada greπili i kako da krenemo iz poËetka? Ima li kadrih, nekompromitovanih, struËnih, idejno sveæih i smelih, da ponude neπto novo i da nas u tome povedu? Koliko Êemo joπ Ëekati i od Ëega to zavisi? Zaπto u Srbiji nema promena?

U Srbiji nema promena najviπe zato jer se sve vreme pokuπavao promeniti sistem, a ne qudi. ©to se nastojalo na spoqaπwim, a ne unutraπwim promenama. ©to se dnevna politika kretala po povrπini, a ne dubini druπtvenog æivota. ©to su sve stranaËke politike podilazile nerealnim oËekivawima raslabqenog srpskog Ëoveka, wegovom konformistiËkom i materijalistiËkom pogledu na svet. Izborni i dræavni programi do sada nisu otvoreno progovorili o nama samima, duhovnom i moralnom stawu u narodu. Beæalo se od istine i sve Ëinilo da se ugodi pokvarenom biraËkom ukusu koji viπe ne razlikuje realnost od fantazije, istinu od manipulacije, spasonosne od smrtonosnih lekova. ObiËan Ëovek-biraË je sve Ëinio da se ne pogleda u ogledalo i nastavqao sa verovawem da neko van wega, sa viπeg nivoa, treba i moæe da reπi sve wegove probleme i to bez wegovog uËeπÊa. Sitni srpski politikant je pothrawivao ovu biraËku religiju nalazeÊi tu πansu za sebe i ne æeleÊi da mewa uhodani sistem koji je odliËno profunkcionisao kao simbioza laænih oËekivawa i laænih obeÊawa. Nerealna oËekivawa biraËa su ostajala konstantna kroz sve izborne cikluse, a samo su se mewali promoteri laænih obeÊawa, i niko nije æeleo da sie sa ove vrteπke i shvati da se izlaz nalazi van ovog zaËaranog kruga, u suoËavawu sa psiholoπkom istinom o nama samima i katastrofalnim promenama koje su se desile u naπem nacionalnom karakteru.

Iskra 1. oktobar 2009.

Naπa najveÊa zabluda ogleda se u tome πto mislimo da je Srpsko pitawe ekonomsko-politiËko pitawe. Srpsko pitawe je duhovno-moralno pitawe. I sve dok se Srpsko pitawe bude reπavalo samo ekonomsko-politiËkim naËinima, vrteÊemo se u krug. Tek kad Srpsko pitawe postavimo kao duhovno-moralno, otvaramo πansu za istinske promene u naπem druπtvu.

Nama je danas najpotrebnije æestoko i beskompromisno samopreispitivawe, samokritiËka samospoznaja, liËna, unutraπwa revolucija, kolektivno preumqewe, povratak iπËaπenog psiholoπkog zloba naπeg nacionalnog karaktera u svoje nekadaπwe leæiπte. Novi nacionalni karakter Ne znam da li je taËna drevna misao da je Ëovek karakter, a karakter sudbina. Posebno ne znam moæe li se to primeniti na ceo jedan narod. Ali je sasvim jasno da u naπem nacionalnom karakteru postoji izvesno iπËaπewe koje je naπ duhovno-moralni kod izbacilo iz leæiπta i mi praktiËno gotovo jedan vek æivimo sa tom nepravilno razvijenom identitetsko-psiholoπkom kiËmom. To konkretno znaËi da je lewost umnogome zamenila radinost, maloverje veru, deobe slogu, sebiËnost solidarnost, individualizam sabornost, bezaviËajnost patriotizam. Danas se odvija epilog ovog razvoja koji nas je doveo do potpunog odsustva nacionalne sposobnosti i delotvornosti. Zato je naπa politika - zalagawe za revoluciju nacionalnog karaktera u srpskom narodu, za izmenu sistema vrednosti i filosofije æivota, kao jedine istinske promene. ©ta to znaËi u praksi?

Kako mogu da zamerim bilo kome drugom neπto πto i sam radim, od najmaweg lopovluka do najveÊe ekoloπke nebrige? Kako mogu da traæim boqe uslove æivota i rada ako sam neradnik i lezileboviÊ? Kako mogu da krivim neprijateqe kad nisam ni pokuπao da se organizujem da se branim? »emu se nadam ako se zalaæem za sve druge promene izuzev mewawa samoga sebe? Kako da dostignem smisao kada u wega ne verujem i za wega se ne borim? Kako da ponovo postanem pobednik kad sam navikao na poraze i srodio se sa wima, zaboravivπi kako samo borac moæe biti i pobed nik? Koje su moje zasluge na liËnom, profesionalnom, porodiËnom, socijalnom, dræavnom planu? Koju sam zaduæbinu ostavio za duπu svoju? Sva ova pitawa idu pre politiËkih. Idealno bi bilo da se nova politika zasnuje na novom, revolucionarnom nacionalnom karakteru. Tek onda je moguÊe istovremeno mewati pojedinca i

7


Prilog programu... druπtvo, kroz sadejstvo i sinergiju promene u liËnostima i zajednici. Nova nacionalna politika Nova nacionalna politika danas trebalo bi da se uspostavi na novoj nacionalnoj psihologiji, obnovi nacionalnog karaktera. Kako ovaj zahtev ispostaviti pred savremenog Srbina koji æivi u televizijskom svetu i nerealnim snovima, koji je operisan od duhovnog i moralnog pogleda na svet, koji nema druga interesovawa izuzev danas, ovde, ja, materijalno, πto pre, po svaku cenu. Kako zauzdati sve wegove ogromne strahove i æeqe, i pretvoriti ih u orue wegovog spasewa? Samo na taj naËin πto bismo postavili upravo ona pitawa koja ga tiπte, uπli u sræ wegovog unutraπweg sagorevawa, saæiveli se sa wegovim problemima, objasnili mu da reπewa za koja se zalaæe predstavqaju produæetak tamniËkih dana i da je izlaz na drugoj strani, za koju moæda i ne zna da postoji, zaboravio je da se osvrne i pogleda, neko mu je zatvorio vidik ili ga ubedio da je nemoguÊe da je izlaz na toj strani. Ako savremeni Srbin ne moæe ili ne æeli da povede razgovor na temu duhovnosti, morala, patriotizma i drugih tradicionalnih vrednosti koje se „ne sipaju u traktore”, onda da vidimo πta je to πto ga sigurno interesuje i na πta imamo odgovor koji mu do sada moæda nije ni pao na pamet:

postanite samosvojni, odstupite od veÊine i proseka, ograniËite se i proπirite istovremeno, uzimajuÊi kontrolu nad sopstvenim æivotom i otvarajuÊi nova æivotna poqa. Jedno vreme moraÊete plivati uzvodno, saseÊi mnoge mane i osvojiti vrline, ali Êete se naÊi na putu duhovnog i fiziËkog zdravqa. 3. Æelite li da budete nezavisni? U vremenu krize hrane, vode i energenata, kako Êete opstati u gradu u kome ste zavisni od svega? IskquËiÊe vam struju, otpustiti sa posla, ukinuti socijalne programe... ShvatiÊete da negde na selu posedujete imawe, a æivite u nemawu u gradu. Tamo postoje uslovi da imate svoju vodu, pa i alternativne izvore energije, da nikada ne budete gladni, da æivite u prirodi i zdravo, da budete nezavisni od poslodavaca i dræave. Znamo da je teπko: da smo svi izgubili stara znawa, iskustva i radnu kondiciju, da smo se navikli na komfor i gradski isprazni sjaj, da dræava ne pomaæe veÊ uniπtava posledwe ostatke poqoprivrede, da je socijalni æivot sela zamro, da treba napraviti veliku promenu. Ovo je vreme za to: velika kriza Êe nas naterati na velike promene. Zato je blagoslovena. Ne idite sami, poveæite se i organizujte sa drugima, duhovno bliskim qudima, i probajte da preuzmete stvari u svoje ruke. Gradite mesto svoga smisla. 4. Æelite li da se oseÊate korisno i da vam se vrati samopoπtovawe i samopouzdawe?

1. Æelite li da preæivite krizu? U tom sluËaju ne moæete uspeti kao jedinka, ne moæete viπe verovati u prazne priËe o individualizmu kao filosofiji æivota, neÊete preæiveti van zajednice. Krizu Êe moÊi da pretraju samo oni koji imaju utemeqewe u πirim zajednicama: braku, porodici, parohiji, naciji, dræavi. Sve πto su te uËili o prevazienosti ovih zajednica u moderno doba - lagali su te, da bi te izvukli iz zaviËajnog vrednosnog okruæewa, lakπe manipulisali i kontrolisali. Vratimo se ovim zaboravqenim tradicionalnim zajednicama i vrednostima. To su sigurne luke u kojima moæemo naÊi spas u vremenu burnih svetskih i domaÊih kriza. Samo u zajednici, solidarnosti, bratoqubqu, skromnosti i samopoærtvovawu moæemo naÊi reπewe za krizna vremena. 2. Æelite li da æivite zdravo? Muka vam je od gradske brzine æivota, nezdrave ishrane, nezdravog vazduha i vode, slabog kretawa i fiziËkog nerada, zatvorenosti neba nad vama. OdluËite se na krupne promene, posvetite se zdravom æivotu, vratite se selu ili okrenite potpuno drugaËijem naËinu æivota u gradu. Zaustavite se, preuzmite inicijativu, oduprite se inerciji, suprotstavite se nametnutim æivotnim stilovima,

8

OseÊate da vam je æivot pomalo siromaπan, da ne uËestvujete u stvarima koje vas prevazilaze, ne oseÊate se korisnim i zadovoqnim. Pokrenite se, ukquËite se u reπavawe vitalnih pitawa zajednice u kojoj æivite, organizujte se u pravcu socijalne solidarnosti i opπte koristi, uprkos svim preprekama i razoËarewima poverujte u viπi smisao od sebiËne svakodnevice i poËnite iz poËetka. Æivite za druge da bi ispunili sebe. Ne dozvolite da materijalno nadvlada duhovno, mrzovoqa qubav, prevara poverewe, maloduπnost optimizam, predaja veru. Postanite deo pokreta novog oduπevqewa za duhovni i patriotski rad u svome narodu, nove vere u boqe sutra, nove nade da nije sve propalo i nove qubavi prema svemu πto vas okruæuje. 5. Æelite li da budete bogati, da volite i da budete voqeni?

Zaqubite se iznova u svoju naciju, zavolite i pomozite ponovo bliæwe svoje, krenite na putovawa po svojoj istoriji, veri i tradiciji, upoznajte samog sebe. Æeliπ li da budeπ bogat, budi prvo vredan, radan, istrajan, πtedqiv. Ne budi nerealan, alav, nestrpqiv, nemoralan, nehuman. Budi skroman, pouzdan, taËan, precizan, odgovoran: budi porodiËan i druπtven. Odgajite petoro dece,

Iskra 1. oktobar 2009.


Svetska banka... (sa str.6)

otvorite porodiËnu firmu, pokrenite lokalnu graansku inicijativu, uredite svoj kraj, preuzmite odgovornost u liËnom i druπtvenom æivotu. To je prostor u kome Êete mnogo toga zavoleti i biti voqeni od svojih predaka i potomaka.

saznaju za istinu da „ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeqewa sa mawe od 30 uËenika vode veÊem kvalitetu"!

6. Æelite li da vaπ æivot ima smisla?

Mera πtedwe

IskquËite televizor i oslobodite se iz stawa hipnoze. Budite svoji. Mislite svojom glavom. Postavite pitawe smisla æivota. Ne zadovoqavajte se malim ciqevima, a budite zadovoqni malim stvarima i uspesima. Mewajte se, poboqπavajte se, borite se protiv loπih navika, prevazilazite sebe svakodnevno, postavqajte stvari realno, radite naporno i mnogo, verujte u uspeh, poloæite svu nadu na Boga i ne bojte se. Uzmite neki uzviπeniji ideal, postavite druge u epicentar svoje paæwe, a ne sebe, budite vedri i pozitivni, osvajajte i branite sopstveni smisao æivota. 7. Æelite li da narod kome pripadate i dræava u kojoj æivite opstanu i napreduju?

Niko nam neÊe pomoÊi sa strane. Ovu borbu moramo da iznesemo sami. Pobeda nije sigurna, ali je u odsustvu borbe poraz neminovan. Nemamo drugi narod i dræavu, ovo je prostor i vreme naπe pobede ili poraza. Volimo svoj narod, πto sa sobom nosi i nacionalnu odgovornost da mu pomognemo uvek i na svakom mestu kada je ugroæen. Volimo svoju dræavu, ali to podrazumeva graansku lojalnost i spremnost da uËestvujemo u wenoj odbrani i izgradwi. Sada je u pitawu naπ goli opstanak, koji ako prvo obezbedimo moæemo da poËnemo da razgo varamo i o daqem napretku. U ovom Ëasu opstanak je naπ napredak, a promena naπe nacionalne psihologije je naπa najveÊa promena na boqe. Stvari su veoma jednostavne Ovo nije ni psihoterapija niti nadripsihologija. Ovo je nova filosofija uspeha srpskog naroda koji mora da promeni svoj psiholoπki identitet ako æeli da iznova pobeuje sebe i sve æivotne neprilike. Da li postoji politiËki program koji poËiva na ovakvom pogledu na stvari? Ne pos toji. Dakle, treba ga napisati i pokuπati organi zovano sprovesti u delo. Sad je vreme za to. Sve drugo su samo nova samozavaravawa, gubqewa vremena i prazne priËe. Ali je najteæe poËeti od sebe, raditi na sebi i popravqati se, raditi sa drugima u zajednici na opπtu korist, i iznova poverovati da nije sve izgubqeno, da je naπa sudbina u naπim rukama. Meutim, imamo li drugog izbora? PeËat, 4.9.2009. <www.dverisrpske.com> Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. oktobar 2009.

Boπko ObradoviÊ Sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri

Ironiju na stranu, ovo je jedan od tipiËnih primera kako pripadnici transnacionalne polit i Ëk o- ek on o ms ke b ir o kr at i je z as e w u ju p ro s t ot u „domorodaca". Teπko je izbeÊi utisak da oni zaista misle kako mi, domoroci, ne samo da niπta ne znamo, veÊ i da kod reËi „EU standradi" i „svetska iskustva" namah padamo u hipnotiËki trans, nakon Ëega mogu da nam rade πta god hoÊe. Joπ problematiËnije je ako se, u sauËesniπtvu sa domaÊim, kompradorskim reformistima, pri tome koriste ili direktnim neistinama ili poluistinama. Da, taËno je da nema automatske kauzalnosti izmeu broja uËenika u odeqewu i kvaliteta obrazovawa. Mawe uËenika u odeqewu ne znaËi automatski i viπi kvalitet. Ali, to je samo zato πto kvalitetno obrazovawe zavisi joπ od najmawe dva faktora: motivacije i sposobnosti uËenika i motivacije i sposobnosti nastavnika. No, iz toga πto broj uËenika u odeqewu nije jedini faktor kvalitetnog obrazovawa ne sledi da on nije nikakav faktor kvalitenog obrazovawa. U pitawu je elementarna logiËka razlika izmeu nuænog i dovoqnog uslova. Mawi broj uËenika nije dovoqan uslov da obrazovawe bude uspeπno. Ali, kao πto zna svaki prosvetni radnik, mawi broj uËenika jeste nuæan uslov za kvalitetnu nastavu. KARIKATURA OBRAZOVNOG SISTEMA Srpsko obrazovawe zaista treba da bude joπ kvalitetnije. Ono se teπko moæe unaprediti ako bi se daqe nastavilo sa smawivawem broja uËenika u odeqewu. Mora se raditi na poboqπawu ostala dva pomenuta faktora: na motivaciji uËenika i motivaciji nastavnika. Ali, ako se srpsko obrazovawe ne moæe unaprediti daqim smawivawem broja uËenika u odeqewu, iz toga apsolutno ne sledi da taj faktor nema uticaj na kvalitet nastave. Ako ostali faktori ostanu nepromeweni, odnosno, ako ne doe do znaËajnijeg poveÊawa motivisanosti uËenika i nastavnika u srpskim πkolama, rapidno poveÊawe broja uËenika u naπim razredima sigurno Êe dovesti do pada kvaliteta srpskog obrazovawa. Ovo je tako jednostavna i jasna logika da ne treba biti preterano pametan pa moÊi zakquËiti kakve bi sve pogubne posledice moglo imati ukidawe 11.000 odeqewa u srpskim osnovnim i sredwim πkolama. Srbija i neke druge zemqe IstoËne Evrope imaju tradicionalno jak sistem dræavnog obrazovawa. Taj sistem je i pre socijalizma obezbeivao samostalno stvarawe graanske strukture neophodne za funkcionisawe privrede i druπtva - upravnog aparata i nacionalne kulturne i druπtvene elite. Socijalizam je to dræavno obrazovawe samo usavrπio i napravio od wega glavni kanal druπtvene pokretqivosti.

9


Svetska banka... ZahvaqujuÊi moguÊnosti besplatnog i kvalitetnog obrazovawa, na hiqade dece seqaka i radnika postali su istaknuti struËwaci i Ëlanovi elite. I ma koliko da je u Srbiji, tokom devedesetih, obrazovni sistem ruiniran, on je i daqe ostao kvalitetniji od svega πto se moæe naÊi u privatnom sektoru. I danas dræavni sektor obrazovawa ne sluæi za prodaju diploma. Koliko moæe, na svom osnovnom nivou, on radi na prosveÊivawu naroda. A na najviπim nivou, taj sistem stvara elitu znawa, ne nuæno loπiju od one edukovane na najskupqim svetskim univerzitetima. Sada se upravo neπto od tog dobrog u sistemu naπlo na udaru, a kao πto vidimo glavni napadaËi su Ëinovnici Svetske banke i reformatori iz Ministarstva prosvete. Dakle, posle svih sprovedenih „reformi", u ovoj zemqi viπe nije skupa vojska. Sada je skupa prosveta. I wu Êemo reformisati boqe od vojske. Jer, vojsku smo reformisali tako da smo uniπtili 1.200 protivavionskih raketa tipa „Strela", isekli 700 tenkova u staro gvoæe, a broj aviona u letnom stawu sveli na dva. Sve πto smo dobili jeste karikatura od vojske, zbog Ëega Êe ova zemqa u svakom ozbiqnijem vojnom pitawu zavisiti od drugih. Isto tako efikasno reformisaÊemo i naπe obrazovawe: ukinuÊemo 11.000 odeqewa, otpustiti 17.000 nastavnika (ova cifra je stvarna, vidi „Politiku", 23. februara 2009), prodati viπak πkolskih zgrada (koje su, najËeπÊe, na idealnom mestu u gradu)... I dobiÊemo karikaturu od obrazovnog sistema, zbog Ëega Êe ova zemqa i po pitawu obrazovawa postati zavisna od drugih. Ko god u Srbiji bude hteo stvarno kvalitetno obrazovawe, moraÊe da ide u strane privatne kolexe, i na strane privatne univerzitete. Razume se, takvo obrazovawe ne treba deci seqaka, radnika i sluæbenika. A koliko Êe nova upravna, kulturna i ekonomska elita Srbije koje su edukovale druge zemqe biti sposobna da razume i zastupa nacionalne interese, ne treba troπiti ni reËi. UCENE „STARATEQA" Da bismo pojmili alarmantnost „saveta" Svetske banke da Srbija treba da zatvori 11.000 odeqewa, moramo da znamo funkciju ove transnacionalne institucije u svetskom finansijskom poretku. Ona je parwak MMF-u i najËeπÊe zajedno sa wim nastupa prema malim zemqama, Ëije vlade traæe pozajmice. Obe institucije su vrsta akcionarskog druπtva, u kojem SAD ima najveÊu kvotu (u Svetskoj banci oko 16%). Dok MMF daje pozajmice koje obezbeuju spoqnu likvidnost, Svetska banka daje novac za obezbeivawe unutraπwe likvidnosti. Ove ustanove pozajmice uslovqavaju zahtevom da ih daju u ratama, tako da posle svake rate imaju pravo da od zemqe-zajmoprimca zahtevaju odreeni naËin voewa ekonomije i druπtva. Davawem pozajmica nekoj vladi, MMF i Svetska banka postaju jedna vrsta wenog starateqa i faktiËki upravqaËi u toj zemqi. Tako je CvetkoviÊeva vlada, 26.3.2009, zakquËila sporazum sa MMF-om o pozajmici od 3 milijarde evra. Ali, ta suma Êe biti isplaÊivana u

10

ratama, do 2011. godine. Poπto je prvi deo sume isplaÊen negde u proleÊe, krajem avgusta u posetu Srbiji dolazi delegacija MMF-a. Ona Êe, kako je najavqeno, sa Vladom Srbije razgovarati o dræavnim prihodima i rashodima, „savetujuÊi" gde se moæe namaÊi novi novac za buxet, a uπtedeti postojeÊi. U tom smislu, „biÊe otvoreno pitawe buxeta za 2010. godinu", odnosno „razgovaraÊe se o wegovoj strukturi" (Glas Amerike, 3. avgust 2009). Tek ako Vlada Srbije prihvati „savete" MMF-a, dobiÊe drugi deo odobrene pozajmice. Na sliËan naËin funkcioniπe i Svetska banka. Dok je specijalizacija MMF-a finansijska i monetarna sfera, Svetska banka svojim kreditima najËeπÊe finansira obrazovawe, zdravstvo, reformu dræavne uprave itd. Tako Svetska banka, recimo, u Srbiji trenutno finansira „reformu pravosudnog sistema" (koja, kao πto je veÊ o tome pisano, podrazumeva otpuπtawe oko 700 sudija). Dakle, kada je reË o podeli zaduæewa, Svetskoj banci upravo i pripada finansirawe „reforme" obrazovawa. U tom smislu, weni „saveti" u ovoj oblasti imaju istu snagu kao i „saveti" MMF-a u fiskalnoj i monetarnoj politici. Moæda najraviji uËin CvetkoviÊeve vlade jeste bezglavo zaduæivawe zemqe. Procewuje se da Êe se dug srpske dræave, do kraja 2009, gotovo udvostruËiti (sa 8,93 na preko 16 milijardi evra). Posle tog zaduæivawa neÊe biti samo to da Êemo u buduÊnosti sve πto kao druπtvo zaradimo morati da dajemo na otplatu dugova sa kamatom, veÊ i da Êe naπi poverioci dobiti dugoroËno pravo da upravqaju ovim druπtvom. Meunarodni Ëinovnici, prvenstveno iz finansijske sfere, odluËivaÊe ne samo o srpskim porezima, penzijama ili socijalnim davawima, veÊ i o srpskom obrazovawu, zdravstvu, nauci i kulturi. Kako izgleda ta ËinovniËka, suvo-finansijska logika, imamo sada prilike da vidimo i na primeru pomenutog „saveta" da se u srpskim πkolama ukine 11.000 odeqewa. Naravno, ozbiqna dræava, taËnije, ozbiqna, odgovorna i patriotska vlast, odbila bi takav „savet". Ona bi znala da bi takva kratkoroËna uπteda buxetu na duæi rok mogla naneti nepopravqivu πtetu srpskoj prosveti i kulturi. Ja uopπte ne sumwam da je u naπoj dræavnoj upravi, pa i meu prosvetnim vlastima, ostalo dosta ozbiqnih i odgovornih qudi, koji Êe shvatiti svu pogubnost ovakve mere. Ali, takoe, kako saznajemo iz radosnih Grejovih reËi, meu prosvetnim vlastima oËigledno da postoje i zdrave, „reformske snage" koje su oduπevqene ovakvom idejom i koje, πtaviπe, veÊ uveliko rade na wenoj realizaciji. Najmawe πto bi srpski graani mogli da oËekuju jeste da saznaju imena naπih prosvetnih „reformista". Mislim da bi to pre svega voleli da znaju roditeqi. Ukoliko, sutra, 37 % dece u Srbiji doe uplakano iz πkole, sa reËima: „Mama, tata, ukidaju nam odeqewe, a otpuπtaju uËiteqicu!", da roditeqi znaju kome mogu na tome da zahvale. Da im zahvale na tome πto su jednim potezom pera, ugrozili wihovo detiwstvo. I wihove πanse za buduÊnost. PE»AT, br.76

SLOBODAN ANTONI∆ Iskra 1. oktobar 2009.


KAKO SU NAS OPQA»KALI (2) Dug dræava bivπe SFR Jugoslavije veÊi od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde dolara Uπle ogromne pare, prodali smo skoro sve - i na kraju bankrot Da bih vam ovo iz naslova objasnio kao i razmere pqaËke Srbije malo viπe pribliæio, posluæiÊu se jednim izvodom iz intervjua koji je Dr Mlaan KovaËeviÊ, profesor univerziteta i redovni Ëlan Akademije ekonomskih nauka dao za „Blic nedeqe” - u kome kaæe: „Po raËunici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto viπe nego krajem 2000. Tolika precewenost domaÊe valute dovela je do enormnog uvoza i guπewa domaÊe proizvodwe. Od 2001. u Srbiju je uπlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz - jer je domaÊa proizvodwa guπena pa danas malo toga i proizvodimo. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doæiveli Meksiko, Rusija, Argentina... Na pitawe novinara kako je doπao do cifre od 62 milijarde dolara profesor KovaËeviÊ odgovara.

- Po osnovu novih zaduæivawa, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva doπlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeÊa dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde dolara, a krajem proπle godine wihov inostrani dug premaπio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduæivawa potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeÊe veÊ zaduæuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znawa, a ne za uvoz roba πiroke potroπwe. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „US Steel Serbia”, oni sve æivo uvoze. Osim, otpadnog gvoæa i moæda, kreËa. Pa vaqaonica u Sevojnu, „Petrohemija”, „Tigar”, farmaceutske kuÊe. Sve one svoju proizvodwu zasnivaju na uvoznim komponentama” - kraj citata. Kada sada uzmete olovku i ovo πto je izneo profesor KovaËeviÊ malo presaberete doÊi Êete do zakquËka o razmeri pqaËke svoje zemqe (ako je uopπte smatraju svojom?), a koju sprovodi srpska vlast. Dobijete od zapada po skupim kamatama 21 milijardu dolara kredita a onda iscedite iz xepova svojih graana joπ 84 milijardi dolara pa uvezete wihovu robu za 105 milijardi dolara. Stim πto u ovo ceewe xepova graana nisu uraËunate i milijarde dolara koje su odnele strane banke, cedeÊi graane svojim lihvarskim kamatama za kredite kojima je kupovana ta roba πiroke potroπwe. Sve ovo navedeno potpuno je uguπilo proizvodwu u Srbiji, Ëak i u poqoprivredi, koja je

Iskra 1. oktobar 2009.

izdræala i osmogodiπwe sankcije i godine ratova, ali ovo smiπqeno uniπtavawe zemqe i privrede koju sprovodi sopstveno dræavno rukovodstvo je nemoguÊe izdræati. Stoga kad krenete na utakmicu, svratite do megamarketa hrvatske kompanije „Idea” i kupite semenke za grickawe Made in China. Naπih nema. Mi ni tikve viπe ne sadimo jer nema ko da ih kupi, pa nema ni semenki iz wih. A kako je do toga doπlo? Za bioloπki opstanak Ëoveka potrebne su samo tri stvari: voda, hrana i neπto energije za obradu zemqiπta, i da se ne smrznemo. Osmogodiπwe sankcije prema Srbiji su se pokazale nedovoqno delotvorne upravo zbog toga πto Srbija ima ova tri elementa da bi mogla preæiveti. Stoga je, od strane naπih „prijateqa” sa zapada, jedan od prvi zadataka bio da se uniπti naπa poqoprivreda kao glavni oslonac naπih odupirawa - jer kada ste gladni sve prihvatate. Tako su Srbiju iz vazduha zasejavali Ambrozijom i raznim boleπtinama, koje su poËele da izazivaju neke za ove prostore sasvim nove bolesti biqaka i domaÊih æivotiwa. Pored Ambrozije koja izaziva razne vrste alergija pojavila se i vrsta bui nazvana „crna pπenica” kao i neka druga parazitska oboqewa koja napadaju biqke. Darko DespotoviÊ, direktor veterinarskog instituta Srbije je nedavno u jednoj od TV emisija govorio o tome kako je pre 20 godina na prostorima Srbije bilo oko desetak oboqewa krava, sviwa i ostalih domaÊih æivotiwa koje su mogla prouzrokovati masovnija uginuÊa æivotiwa. Danas ih ima tridesetak a sa nekima se po prvi put sreÊemo. To nam rade neprejateqi isti oni koji su nas i bombardovali pa se nije ni Ëuditi, a na zemqi to joπ boqe odrauju navedeni rasturaËi zemqe. Kako? Ne zasejavaju nas boleπtinama, ali su po nalogu zapada hitno ukinute zemqoradniËke zadruge, a wihova imovina i zemqiπte rasprodato. SliËno je uraeno i sa hladwaËama za obradu voÊa. Tako je seqak sa malim posedom kojih je u Srbiji skoro 85% ostao bez zadruæne podrπke koja je ujedno bila i otkupni centar gde je on mogao da donese svoje proizvode. Sada imamo monopolistiËke otkupne stanice ili hladwaËe, veÊinom stranih kompanija, koje svojim monopolskim poloæajem i izuzetno niskim otkupnim cenama demotiviπu proizvodwu i lagano je gase. Stoga svake godine imamo proteste proizvoaËa æitarica, malina i ostalog voÊa, proteste proizvoaËa mleka, tovnih bikova ili sviwa. Neki protestuju, dok drugi mawe uporni diæu ruke od seoske proizvodwe i tako sela postaju pusta - a plodna zemqa neobraena. Mladi na selu viπe ne ostaju jer poqoprivredna proizvodwa nije isplativa, sele se u gradove ili najradije odlaze u inostranstvo. Antirazvojni zakoni i korupcijska povezanost monopolista sa vlaπÊu, jaËe su „oboqewe” od bilo kakvih zasejanih boleπtina. Zato su semenke za grickawe iz

11


Kako su nas... Kine, a ne iz Pomoravqa. Mnogi koji budu Ëitali ove redove reÊi Êe pa i MiloπeviÊ je doneo zakon o privatizaciji i od wega je sve i poËelo. Da, ali sa sasvim drugaËijim principijelnim postavkama koje su utvrene na „Komisiji za privrednu reformu” joπ 1991-1992 godine, koju je vodio sam MiloπeviÊ, a Ëijim sam sednicama i ja redovno prisustvovao. U tu komisiju bili su ukquËeni brojni akademici i eksperti za ekonomiju bez ikakvih stranaËkih selekcija, jer se æelelo da doemo do naboqeg modela privatizacije kojim Êe se unaprediti a ne uniπtiti privreda. Utvreno je da privatizacija treba da bude dug or oË an p ro ce s i da tr aje dec en ija ma , odnosno da se odvija onoliko brzo koliko privatni sektor uspeva da jaËa i preuzima proizvodwu. DugoroËan proces, a sve u ciqu da najveÊi deo vlasniπtva nad proizvodnim kapacitetima ostane u posedu graana Srbije. Da se u prvom krugu privatizuju mawa preduzeÊa i preduzeÊa koja nisu od dræavnog znaËaja, a da se strancima moæe prodati samo mawinski paket akcija u strateπkim preduzeÊima koja pripadaju dræavi ili dræava u wima ima veÊinski deo vlasniπtva. Neπto poput kineskog modela, „jedna dræava dva sistema” - koji se u praksi pokazao vrlo uspeπnim. Ne sporim da su se kroz formu probijawa sankcija i u vremenu MiloπeviÊa pojavili tajkuni, ali koje je dræava sasvim svesno tolerisala pa Ëak i pomagala - kako bi i u sankcijama dræava mogla da πto normalnije funkcioniπe. Svi ti tajkuni bili su pismenim dogovorima vezani za dræavu i bar se okvirno znalo πta je od te „nove imovine” privatno, a πta dræavno. Ti pismeni dogovori postoje, ali se posle 5. oktobra ne spomiwu, jer sadaπwim tajkunima i vlasniËkoj oligarhiji to nikako ne odgovara. Raspad dræave i privatizacija u takvim uslovima neminovno je dovela do devijacija u druπtvu, otvarawa lanaca πverca i kraa, ali Êe te biti vrlo iznenaeni kada sve te Ëiwenice budu prezentirane javnosti - jer se radi o minornim ciframa koje se sa danaπwim ne mogu ni pribliæno porediti. Radilo se o stotinama hiqada dolara pa i po nekom milionu, ali danaπwi oblici pqaËke su u milijardama. Kada je za 850 miliona dolara prodato 45% vlasniπtva Telekoma Srbije, Grcima i Italijanima, zapadni analitiËari su odmah objavili da je MiloπeviÊ obezbedio socijalni mir za naredne dve godine. Pre par meseci od MMF-a smo dobili kredit od 3 milijarde evra ili 4,2 milijardi dolara pa veÊ traæimo joπ milijardu evra od Rusije kako bi bar do kraja godine spasili dræavu bankrotstva i socijalnih nemira koji joj prete. Zaπto je 1998. 850 miliona dolara bilo dovoqno za dve godine, a danas Ëak ni 5,5 milijardi ne moæe da potkrpi dræavu ni za pola godine? Zato πto je 1998. privreda raduckala, a danas potpuno stoji i nema ko u buxet sredstva da ulije. Zato πto se 1998. tih 850 obrtalo u Srbiji, a sada Êe 5,5 milijardi dolara samo protrËati kroz Srbiju i otiÊi na zapad kao profiti stranih kom-

12

panija, trgovinskih lanaca, banaka... A onda Êe trebati najmawe 10 milijardi dolara kredita da se pokrije ovih 5,5 i podmire buxetski troπkovi i ta spirala zaduæivawa se samo poveÊava. Pravi razlozi razbijawa SFR Jugoslavije Ali da se vratim osnovnoj misli koju vam æelim preneti. Devijacija u privatizaciji i privredi je i u MiloπeviÊevom vremenu neosporno bilo, ali je sve to na globalnom planu predstavqalo ipak samo mawa odstupawa od zauzetog kursa koju je saËinila „Komisije za privrednu reformu”. To je i kritiËna taËka koja Êe MiloπeviÊa, a dobrim delom i sve Srbe koπtati „glave”. Ovi zakquËci „Komisije za privrednu reformu” su u stvari bili kquËni razlozi za satanizaciju MiloπeviÊa, Srbije i Srba uopπte, jer to ruπi ceo osmiπqeni koncept zapada o nevienom decenijskom pqaËkawu bivπih socijalistiËkih zemaqa. Pokuπaju MiloπeviÊa da oËuva SFR Jugoslaviju i usvojena strategija privatizacije bili su glavni razlozi da zapad inicira i pokrene ratove u bivπoj Jugoslaviji, jer bi wen opstanak i planska dugoroËna privatizacija onemoguÊili planiranu zapadnu pqaËku. Osim toga takav model privatizacije mogao bi biti „virus” zaraze i za ostale zemqe istoËnog bloka, πto zapad nikako nije smeo da dozvoli - jer je SFR Jugoslavija bila najliberalnija socijalistiËka zemqa u koju su mnogi gledali kao primer. Osim toga SFRJ je bila jedna od predvodnica gotovo 100 zemaqa nesvrstanog sveta, koje je sada trebalo uterati u jaram i sistematski pqaËkati. U tom kontekstu je u svom zadwem obraÊawu naciji MiloπeviÊ rekao: „Ne ruπe Srbiju zbog MiloπeviÊa veÊ MiloπeviÊa zbog Srbije”. Sve je bilo na Ëisto ekonomskom-pqaËkaπkom planu, a nacionalne i verske razlike su samo iskoriπÊene kao najlakπi put da se SFRJ razbije. Posle raspada SSSR-a, u naruπenom svetskom odnosu sile, mi smo ostali bez zaπtite pa i bez πansi da ovaj princip privatizacije uspeπno sprovedemo - a i saËuvamo SFRJ. Prema tome pravi razlozi raspada Jugoslavije leæe u ovih 184,98 milijardi dolara, trenutnog duga koji Êe se samo poveÊavati, sa malim izgledima da novoformirane dræave sa razorenim privredama, pokidanim privrednim lancima i nametnutim marionetskim vladama, taj vrtlog zaduæivawa i zavisnosti prevaziu. Ceo sistem kontinuiranog pqaËkawa je i zamiπqen tako, da πto duæe traje, da ga sprovode domaÊe marionetske vlade, kako se ne bi mogao okarakterisati kao okupacija ili kolonijalno ropstvo - veÊ kao „demokratske promene”. Veliki mislioci nam objaπwavaju da je „demokratija” dugoroËni proces koji tek treba da nauËimo - pa ko preæivi videÊe moæda i kraj tunela. Sad ulazimo u drugi krug zaËaranog kola, jer je takve Vlade faktiËki nemoguÊe smeniti. One kontroliπu sve finansijske tokove, a bez para je nemoguÊe uËestvovati na viπestranaËkim izborima ili formirati stranke koje Êe na izborima pobe-

Iskra 1. oktobar 2009.


diti i mirnim putem preuzeti vlast. Zapadne kompanije, banke i ostali privredni subjekti, kao i domaÊi tajkuni su u tesnoj vezi sa vlaπÊu, i svakako neÊe finansirati stranke koje bi u interesu graana ugrozile wihove monopole, visoke profite i povoqne pozicije na træiπtu. Da li graanima ostaje moguÊnost da samo nekim „revolucijama” te marionetske vlasti smene ili se mora saËekati potpuni bankrot kada bi se iz opπteg haosa moæda izrodila neka normalnija vlast - velika je nedoumica? Da bi se ova pqaËkaπka zamisao zapada mogla ostvariti posebno znaËajan segment igrali su mediji, pa su od onih pomenutih 200 miliona dolara uloæenih u ruπewe MiloπeviÊa, 20 miliona dolara uloæena su baπ u medije. Posebno u televizije jer je wihova efikasnost ubedqivo najveÊa. Oni su morali da odrade nekoliko vaænih poslova. Da stvore atmosferu da je braniti dræavu nepotrebno i antidemokratski. Da MiloπeviÊa kod domaÊe javnosti predstave kao diktatora, jedinog krivca za ratove, opπte stawe u dræavi, a da posle wegovog ruπewa „demokratsku” vlast obmanama naroda odræavaju u æivotu. Kako se to izvodi? Jednom vrlo prostom ali efikasnom taktikom. Ako podmiÊivawem urednika „kupite” 40tak jaËih lokalnih tv stanica (opπtinske tv) vi imate boqu i potpuniju tv pokrivenost Srbije nego da dræite 3-4 glavne dræavne tv stanice. Sa 40tak tv stanica svakodnevno emitujete svoju propagandu koja daleko nadmaπuje ono πto je moguÊe emitovati sa 3-4 kanala pod kontrolom vlasti, jer dræavni kanali moraju imati i druge programske sadræaje osim politiËe. Dobro snimqene emisije reemituju se od jedne do druge od ovih 40-tak televizija i faktiËki svakog dana u viπe regiona imate interesantne politiËke emisije koje guraju svoju propagandu. Pored „kupovine” ovih 40-tak lokalnih televizija, Soroπ i ostale zapadne strukture stvorile su „Anem” i Mreæu kao neke koordinatore tog lokalnog tv-pula, diktirajuÊi ton i naËin na koji Êe se propaganda sprovoditi. Kada je MiloπeviÊ sruπen „demokrate” su osim ovih 40-tak televizija koje su veÊ bile „obraene”, ovladali i dræavnom televizijom, tako da danas imate potpunu kontrolu medija koja obmawuje graane. Prinueni su da svaki dan „gutaju” laæi emitovane sa najmoÊnijih medija, a koji nas veÊ devet godina uvode u EU a u koju teπko da Êemo uopπte uÊi. Stoga na svim kanalima imamo potpuno iste vesti, jedino se redosled dogaaja ponekad mewa. Za celu ovu „medijsku igru” zapad je prema wihovim izvorima potroπio oko 20 miliona dolara πto je neverovatno mala suma da bi apsolutno kontrolisao medijski prostor Srbije, a mediji svojim delovawem dobrim delom formiraju i miπqewe graana. Time je u potpunosti zaokruæen sistem „demokratske vladavine” u kojoj je zbog neinformisanosti graana sve moguÊe sprovesti. Ali da se ponovo vratim brojkama, mislim da one mnogo reËitije pokazuju gde smo. Ovih 184 milijardi dolara je samo javni dug, ili dræavni dug koji Êemo decenijama plaÊati. Ovoj sumi treba

Iskra 1. oktobar 2009.

dodati bar joπ toliki dug privatnih preduzeÊa koja su se zaduæivala u inostranstvu, i dug samih graana koji su uzimali kratkoroËne kredite za kupovinu kola i kuÊnih aparat, kao i dugoroËne kredite za kupovinu stanova. Stoga struËwaci procewuju da je ukupan dug dræava bivπe SFRJ izmeu 300 i 320 milijardi dolara. A koliko je joπ putem profita stranih kompanija, banaka, korupcijskim pqaËkama... iz zemaqa eks Jugoslavije izneto, teπko je izraËunati. Razbijawem zemqe pokidani su mnogi proizvodni lanci, veliki broj radnika ostao je bez posla, pa su sadaπwe dræavice postale veliki uvoznici i onoga πto se na ovim prostorima nekada proizvodilo i izvozilo. Vojna industrija SFRJ je godiπwe izvozila 4,5-5 milijardi dolara raznog naoruæawa a sada sve dræave bivπe SFRJ godiπwe izvezu mawe od 250 miliona dolara naoruæawa. I to ako vam zapadni mentori to dozvole - a obiËno vam ne dozvole jer Êe taj profitabilan posao uzeti neka wihova kompanija. Stoga je ovaj prostor postao veliki uvoznik i otvoreno træiπte za sve robe sumwivog kvaliteta, koje zapad treba nekome da uvali - da ih ne bi bacio na smetliπte. Mi smo samo od 2001. do kraja 2008. uvezli roba za 105 milijardi dolara, koliko su Hrvati uvezli od 1992, Slovenci od 1991, BiH ili Makedonija, teπko je do egzaktnih podataka doÊi, ali se procewuje da je od raspada SFRJ na ovim prostorima uvezeno roba od oko 450 milijardi dolara. To je ogromna cifra i za razvijene i moÊne zemqe zapada. Da smo saËuvali SFRJ veliki deo tih roba, bar 50%, mogli smo da proizvedemo sami. Kad veÊ piπem o prostoru bivπe SFRJ da se kratko osvrnem i na ostale republike. Kako su proπle ostale republike Ista receptura primewivana je i na ostale bivπe republike sada dræave iako su oni proglaπeni „dobrim” a mi Srbi „loπim momcima”. To πto su ih promovisali u „dobre momke” nije im niπta pomoglo kada je pqaËkawe u pitawu. I oni su dobili, od strane zapada instalirane, svoje marionetske, naravno „demokratske” vlade - pa su se i wihova dugovawa na sliËan naËin vrtoglavo poveÊavala. Mi smo imali sankcije, bombardovawe, fiziËko razarawe privrede i infrastrukture, a u Sloveniji, Hrvatskoj i Bih su proizvedeni sukobi da bi se te dræave morale da naoruæavaju kupujuÊi po paprenim cenama zapadni vojni otpad, koga se zapad ionako trebao osloboditi. Nisu bili pod sankcijama pa je wihovo zaduæivawe poËelo znatno ranije od naπeg, kao i privatizaciona rasprodaja onog πto je na tim prostorima za zapad bilo interesantno. Stoga su posebno Slovenija i Hrvatska dostigle izuzetno visok stepen zaduæenosti koji Êe u buduÊnosti neminovno morati da izazovu velike potrese, kako privredne, tako i politiËke. PolitiËki potresi u zemqi kao πto je Hrvatska gde osnovnu privrednu granu Ëini turizam mogu biti fatalni. Proπle godine je Hrvatska od turizma „zaradila” oko 8,5 milijardi evra, πto je blizu 20% ukupnog BDP Hrvatske. Bilo bi to za Hrvatsku odliËno da je taj novac i ostao u Hrvatskoj. Ali glavni hotelijeri i turoperatori na

13


Kako su nas... hrvatskom primorju su nemaËke i austrijske kompanije, a gotovo dve treÊine turista dolazi iz NemaËke, Austrije i Italije. Od tih 8,5 milijardi dolara u Hrvatskoj su ostale male konobarske platice, doprinosi na te plate, PDV od 19% i neπto malo evra koji su zaradile kafane, kafiÊi, privatni smeπtaj... Onaj najvaæniji deo, profit, zbog Ëega se bilo koji posao i radi, otiπao je u NemaËku. Dok su u Hrvatskoj pevali „Danke Deutschland”” - Hvala NemaËkoj, malo ko je shvatao da Êe to hvala biti jako skupo. Obmanuti lepim priËama „svojih” od zapada instaliranih politiËara poverovali su da Êe standard biti znatno veÊi nego u SFRJ. On je bar prema statistici znatno veÊi, jer BDP po glavi stanovnika iznosi 15.680 dolara odnosno 11.192 evra ali to je samo statistiËka varka. Gro tog BDP stvaraju strane kompanije pa onaj najbitniji deo, profit, iznose iz Hrvatske - isto kao i kod nas u Srbiji. Ako tome dodamo da se najveÊi deo tog BDP sliva u ruke malobrojnih stranih i domaÊih vlasnika, slika standarda obiËnih graana je mnogo poraznija nego πto su graani Hrvatske imali u SFRJ. Kad svemu ovome dodamo opπtu nesigurnost za radno mesto, stotine hiqada nezaposlenih, besperspektivnost omladine, ukupno moralno ruinirawe druπtva... teπko da bi se i danas zduπno pevalo „Danke Deutschland“. Oruæani sukobi, velike qudske ærtve i proterivawe oko 520.000 Srba ostavili su duboke nacionalistiËke oæiqke i kod Srba i kod Hrvata, ali Êe „buewe” iz nacionalistiËkog bunila Hrvata doÊi tek kada se poËne intenzivnije vraÊati ogroman dug od 47,8 milijardi evra. U mnogim nacionalistiËkim glavama Êe se vaqda tada izbistriti spoznaja, da je rat i nacionalistiËka propaganda bila samo sredstvo, model prevare, u procesu razbijawa SFRJ - a sve sa ciqem da se i „pobednici” i „poraæeni” opqaËkaju. Da ironija bude veÊa, upravo do onih kojima se peva pesma zahvalnosti. SliËno je i sa ostalim republikama bivπe SFRJ samo je pitawe vremena kada Êe toga postati svesni. To zakasnelo osveπÊewe zavisiÊe i od toga kada Êe takozvane demokratske vladajuÊe „elite”, da ne kaæem lopine, biti bespomoÊne u spreËavawu da se u medijima masovno pojave objektivne i istinite analize, pravih razloga razbijawa SFRJ. ©to se lokalnih pqaËkawa, i malverzacija tiËe sve bivπe republike su mawe viπe „dostigle” - podjednaki i zavidan nivo. Dok πto se tiËe zaduæivawa, odnosno odobravawa kredita, sve je bilo u onom sklopu „πto juænije sve tuænije”, pa su se tako krediti MMF, SB i ostalih fondova delili na kaπiËicu, uglavnom za buxetske troπkove i popunu deviznih rezervi - radi makro ekonomske stabilnosti. Kad ove fraze „prevedemo” na obiËan srpski jezik, to znaËi; Mi vam upiπemo kredit od 300 miliona dolara, vi na wega plaÊate kamatu od 5,57% a pare ne mrdaju nigde, i ostaju u velikim ame-

14

riËkim ili nemaËkim bankama, kao naπe devizne rezerve, na koje dobijemo kamatu od 2-2,5 %. Onda nam te iste velike banke, te naπe pare, kroz razne fondove daju kao investicione kredite. I tako sve u krug. Dobro utvrenu strategiju Broza i »erËila, davno zacrtanu, ni savremeni zapadni stratezi nisu mewali. Srbe je trebalo nekako usitniti, smawiti, iscepkati pa su Titove izmiπqene nacije postali muslimani (sada Boπwaci), Makedonci, Crnogorci, a u stvari su Srbi. Nije bilo dobro da Srbi Ëine 75% SFRJ, jer bi to bila vrlo „neuravnoteæena dræava” sa neminovnom brojËanom i teritorijalnom dominacijom Srba - pa su u tom pravcu izbalansiranosti, Ëak i toj okrwenoj Srbiji ugraene dve pokrajine. Zapadu je bilo od posebne vaænosti da se SFRJ rasparËa baπ po avnojevskim granicama, iako Jugoslavija nije stvorena 1945, veÊ 1918, kako bi i nove izmiπqene nacije koje nisu stvarale Jugoslaviju dobile pravo na formirawe dræava. Ali da sada ne vrπqam po nacionalnim pitawima i avnojevskim granicama republika, veÊ da se vratim osnovnoj temi. Predlaæem da dobro pogledate... gde je ko, koliko mu je kredita odobreno i koliko duguje, koliki mu je BDP, i koliko je u stvari demokratski opqaËkan. U svemu ovome postoji i jedna specifiËnost koju treba objasniti jer je u „Novom svetskom poretku” (NSP) sve virtualno, pa i ono πto bi trebalo biti tvrdo realno. Mislim na finansije i bankarsko-monetarni sektor. ©ta je standard graana i koliko je on relativan, moæe se sagledati i iz ovakve tabelarne prizme: Ako dræavni dug podelimo na broj stanovnika znaËi da svaki graanin u Sloveniji proseËno duguje 19.377 evra. Tome treba dodati i zaduæenost slovenaËkih privatnih preduzeÊa, pa i samih graana. Ako sve te dugove navalimo na 2.023.000 graana Slovenije koji Êe ih na kraju morati da vraÊaju - ostaÊemo zaprepaπÊeni, jer dolazimo do cifre da svaki graanin duguje blizu 35.000. ProseËna plata u Sloveniji je oko 850 evra i koliko godina su to Slovenci unapred pojeli ili potroπili. Ovo je previπe uproπÊen prikaz ali pribliæno taËan. No ipak nije baπ sve tako i po mojoj proceni ta zaduæenost je oko 25-30% mawa od onog πto se vidi. Slovenija je 100% austrijska kolonija, a Hrvatska NemaËka. Da bi se raznim kompanijama, trgovinskim lancima, bankama... brzo osvojilo træiπte ostatka SFRJ slovenaËke, a delimiËno i hrvatske kompanije, razne Alpe... ili Adrija... banke su samo dejure slovenaËke ili hrvatske a defakto austrijske ili nemaËke. Tako su Slovenci bili trojanski kow za austrijski i nemaËki kapital kojim je ostalim republikama kupovano mnogo toga πto je vredno, a i dobijani su mnogi infrastrukturni poslovi. Stoga nije sluËajno da nam dugo oËekivani most preko Save i πpica Ade gradi upravo slovenaËko-austrijski konzorcijum. 6.8.2009. <www.trajkovic.rs>

Zvonimir TrajkoviÊ PolitiËki analitiËar

Iskra 1. oktobar 2009.


Problemi TadiÊeve spoqne politike

KONFUZNA SRBIJA NA TITOVOM PUTU Manevrisawe u srpskoj diplomatiji izgleda kao batrgawe, zbuwuje sve, pa i samu vlast, saglasni su analitiËari Diplomatija Srbije nalazi se na klimavim nogama, u konfuziji je i nema jasno definisan put kojim treba da se kreÊe. Manevrisawe u voewu spoqne politike izgleda kao batrgawe, nije jasno πta se hoÊe i zbuwuje sve pa i samu vlast u Srbiji, saglasni su analitiËari. Doskoraπwi ambasador Srbije u Parizu Predrag SimiÊ kaæe za „Borbu" da u srpskoj spoqnoj politici vlada konfuzija i da se ne zna πta su jasni ciqevi. „U Srbiji se put spoqne politike trasira uglavnom potrebama unutraπwe politiËke stabilnosti. Uglavnom se vodi raËuna o marketingu i rejtingu stranaka koje su na vlasti i gleda se da se, nekako, pod mire svi interesi", rekao je SimiÊ. On dodaje da se Demokratska stranka koja je evropski orijentisana naπla u problemu jer dobija slabe signale Brisela a sa druge strane treba zadovoqiti koalicione partnere. „Demokrate su suoËene slabim porukama iz Brisela povodom evropskih integracija Srbije, jer Brisel dok se ne zavrπi referendum u NemaËkoj, uz joπ mnogo drugih stvari, neÊe izraziti spremnost za prijem novih Ëlanica. To je uzrokovalo zaokret naπe spoqne politike ka z e m q a m a o d k o j i h s e m o æ e d o b i ti n e k a k v a ekonomska pomoÊ. ZnaËi pored Brisela, æeqe koalicionih partnera i ekonomska kriza uticali su da Srbija izgubi svoj stav u spoqnim odnosima", objaπwava Predrag SimiÊ. Prema wegovim reËima oznaËavawe Kine kao Ëetvrtog stuba naπe spoqne politike nije kraj i da se ubrzo mogu oËekivati peti i πesti stubovi. „Mislim da je to mnogo stubova da bi neko ozbiqno shvatio spoqnu politiku zemqe. To nije neophodno, samo treba jasno definisati kurs kojim se ide", rekao je SimiÊ. Predrag SimiÊ tvrdi da spoqnoj politici Srbije nedostaje set osnovnih vrednosti i da se vide kojim se putem æeli iÊi i πta se moæe postiÊi. „Srbija se mora opredeliti da li je ciq Evropska unija i wene vrednosti, ili su prioritet Titove vrednosti. Ne postoji viπe gvozdena zavesa koja deli svet pa da se po woj opredequjemo, sada postoji samo zlatna zavesa koja deli svet na bogate i siromaπne i tu treba Srbija da se opredeli gde Êe biti. Ukoliko se odluËimo za ekonomski kurs spoqne politike biÊe mawe lutawa i konfuzije", navodi on. On ukazuje da Srbija od svake dræave oËekuje neku Êar. Od Rusije se oËekuje realizacija juænog

Iskra 1. oktobar 2009.

toka, milijarde investicija kao i stabilizacija NIS-a. Od Kine se oËekuju mostovi, ulagawa da se popravi ekonomska slika, dok nesvrstani sluæe da bi se zaustavio, usporio proces priznawa Kosova. „Vaæno je da neko sa vrha jasno kaæe da li je Srbiji i daqe najvaæniji evro kurs u Ëitavom sklopu koji on sa sobom nosi i πto zahteva ili Êemo se okrenuti nekim drugim vrednostima i stvarima. Ako je kurs Evrope i daqe prioritet onda Êemo lako i sa Kinom, Rusijom, nesvrstanima i sliËnim stvarima", rekao je Predrag SimiÊ. Predsednica Helsinπkog odbora za qudska prava u Srbiji Sowa Biserko kaæe za "Borbu" da Srbija naæalost nema jasan politiËki profil a samim tim nema ni jasno voewe spoqne politike. „Srbija ima nedostatak politiËkog identiteta, vlast koristi sve elemente nekadaπwe Titove Jugoslavije, a to jasno pokazuje da nije prihvatila novu realnost", rekla je Biserko. Ona dodaje da Srbija nije joπ definisala svoju spoqnu politiËku poziciju i da je kao proizvod toga na samom dnu, ili periferiji u svetu. „Srbija na sav glas govori kao je glavni ciq EU, a sa druge strane πaqe poruke o nekakvim paradama za Medvedeva i organizaciji sastanka nesvrstanih πto su neumesne ideje", kaæe Sowa Biserko. Prema wenim reËima Srbija se ne sme osloniti na nesvrstane, Rusiju i Kinu. „Srbija nikada neÊe biti prioritet za Rusiju i Kinu, one mogu nekad da se poigraju sa wom, ali nikada neÊe moÊi da se baπ ozbiqno pozabave wenim problemima. Nesvrstane vezuju za reπavawe problema Kosova ali i tu su skroz kontradiktorni jer demonizuju wenog osnivaËa Josipa Broza Tita, a sa druge strane ministar spoqnih poslova Vuk JeremiÊ putuje po zemqama koje su veliËale Tita. To je dokaz da se ne zna πta se æeli", objaπwava Biserko. Sowa Biserko upozorava da je spoqna politika Srbije na klimavim nogama i da ovakvo weno voewe dugoroËno niπta dobro Srbiji neÊe doneti. „Srbija kao da se uporno trudi da se ponaπa kao bivπa SFRJ ali sve je to gubqewe vremena za zemqu i graane", rekla je Biserko. Profesor Fakulteta politiËkih nauka Dragan SimiÊ za „Borbu" kaæe da svi koji se

15


Konfuzna Srbija... ozbiqno bave spoqnom politikom pitaju se i zabrinuti su kako je moguÊe pomiriti sve te suprotne strane kao πto su SAD, EU, Kina, Rusija i pokret Nesvrstanih. „Sasvim je uredu da Srbija neguje dobre odnose sa SAD i EU ali kad pored toga πaqete istovremeno signale da su svi isti i da su prihvatqivi, to zbuwuje. Postoji izreka koja je fantastiËna za ovakvo stawe a ona kaæe da onaj ko hoÊe sa svima da bude prijateq ostane bez prijateqa", rekao je SimiÊ. On dodaje da manevrisawe naπe diplomatije ponekad podseÊa na pravo batrgawe, ni nama nije jasno πta se radi, pa se postavqa pitawe kako je drugima koji to posmatraju. „Mora se postaviti jedna rang lista spoqnopolitiËkih prioriteta kojom Êe se jasno definisati i pokazati kuda plovi ovaj brod", objaπwava Dragan SimiÊ. Prema wegovim reËima, nerealne su ideje o paradama za Medvedeva, organizaciji samita Nesvrstanih ili pojavqivawu naπe zemqe na „Ekspo" sajmu u Kini. To je, kako kaæe, ono „batrgawe diplomatije". „Razume se da je velika stvar za Srbiju poseta Ruskog predsednika jer se od Rusije oËekuje pomoÊ oko energetske stabilnosti ali prireivawe vojne parade wemu u Ëast bi bilo u ovom momentu neprimereno", objaπwava on. SimiÊ kaæe da su naπi koraci ka nesvrstanima pokazateq povratka zemqe u istoriju koji najviπe zbuwuje druge na spoqnopolitiËkoj sceni. „Mislim da bi organizacija tog samita bila prevelik zalogaj i jedna predstava kojom se ne dobija niπta. Nesvrstane ne treba puno vezivati za reπewe problema Kosova, to je druga stvar", rekao je SimiÊ. SimiÊi suprotno o sajmu „Ekspo" Predrag SimiÊ kaæe da je „Ekspo" prilika da se Srbija na velika vrata vrati u tokove velikih svetskih zbivawa. „UËeπÊe na toj izloæbi je naËin da se opstane, vidi i bude vien na meunarodnoj privrednoj sceni. Taj poziv je joπ jedan prijateqski politiËki gest Kine, koji otvara vrata Srbiji ka velikim svetskim zbivawima. Za naπe privrednike Êe prisustvo na 'Ekspu' biti prilika da pokaæu i provere ekonomsku teæinu Srbije u meunarodnim odnosima", rekao je Predrag SimiÊ. Dragan SimiÊ kaæe da mu nije jasno πta to Srbija ima da ponudi i Ëime Êe se prezentovati na „Ekspo" sajmu u Kini. „Ne znam kakva je korist od toga i sa Ëime bi Srbija konkretno mogla da se prezentuje na tom sajmu", rekao je Dragan SimiÊ. 27.8.2009. <www.borba.rs>

16

Borba Podvukla - Iskra) (P

KaraxiÊ traæi dokumenta o krπewu embarga od strane SAD i Britanije koja ga mogu osloboditi optuæbe Bivπi predsjednik RS Radovan KaraxiÊ zatraæio je od Haπkog tribunala da naredi SAD da obezbijedi dokumenta koja ga mogu osloboditi optuæbe, saopπteno je iz Tribunala. - Dokumenta Êe dokazati umijeπanost osobqa SAD u krπewu embarga na oruæje UN u korist bosanskih Muslimana - naveo je KaraxiÊ u zahtjevu. On je dodao da je to relevantno i za kredibilitet svjedoka optuæbe. KaraxiÊ tvrdi da su SAD imale dokaze o krijumËarewu oruæja mirovwaka UN, ukquËujuÊi ameriËke pripadnike mirovnih snaga, Armiji BiH uprkos embargu na oruæje. - Ta dokumenta idu u prilog tvrdwama odbrane KaraxiÊa da je zapoËiwawe operacija u martu 1995. godine, usmjerenih ka enklavama, ukquËujuÊi Srebrenicu, bio legitiman vojni ciq, jer su enklave postale sigurno utoËiπte u koje je krijumËareno oruæje i odakle su napadani srpski civili - navodi se u saopπtewu Tribunala. KaraxiÊ je naveo da su SAD preuzele obavezu da mu pruæe dokumenta za pripremu odbrane, ali do sada to nisu uËinile. SliËne zahtjeve KaraxiÊ je uputio Velikoj Britaniji, Holandiji i Hrvatskoj. U zahtjevu koji se tiËe Velike Britanije, KaraxiÊ traæi sve izvjeπtaje i dopise koji se tiËu isporuke oruæja Tuzli u februaru 1995. godine i napora da se te isporuke prikriju, ukquËujuÊi izvjeπtaje koje je saËinilo osobqe Velike Britanije u BiH. KaraxiÊ, takoe, traæi sve izvjeπtaje specijalnih britanskih avio-snaga u Tuzli o avionima kojima je isporuËivano oruæje bosanskim Muslimanima oko 10. februara 1995. godine. U zahtjevu Hrvatskoj, KaraxiÊ traæi od Vlade u Zagrebu sve izvjeπtaje koji se tiËu isporuke oruæja bosanskim Muslimanima u Tuzli putem aviona u februaru 1995. godine i naporima da se te isporuke prikriju. 13.9.2009. <www.fokus.ba>

Fokus

Iskra 1. oktobar 2009.


Studija Vladimira DimitrijeviÊa objavqena u Ëasopisu „PeËat”

–ER– SORO© Veliki meπtar sviju huqa (2) Osnovna ideja Soroπovog „humanizma”, tzv. „otvoreno druπtvo”, svodi se na nametawe globalistiËkih naËela ekonomije i „meltingpot” razarawe lokalnih kultura, pod izgovorom „multikulturalizma”. Svako druπtvo koje hoÊe da se zaπtiti od pqaËke koju, pod vidom globalizacije sprovode multinacionalne kompanije, jeste ZATVORENO DRU©TVO. Treba ga, dakle „otvoriti”, milom ili silom. Soroπ se opredelio za „milom” (mada ne iskquËuje i „silom”, ako treba.) Wemu odgovara i jedno i drugo. Jer, kako on kaæe, „kad fondacije mogu da sarauju sa vlaπÊu, efikasnije su; kad ne mogu, wihov rad je potrebniji i ceweniji jer nude alternativne izvore prihoda za graansko druπtvo”. Pravilo je: πto gora vlast, boqi rad soroπevskih fondova, baπ zato πto ih podræava „graansko druπtvo”. Godine 2002. Toni Bler, ameriËki potrËko i kvazi-laburista, i Soroπ osnovali su Institut za transparentnost industrije sirovina (EITI). Ciq instituta je da dræave bogate naftom, prirodnim gasom i strateπkim metalima podnose „transparentne” izveπtaje o svojim prirodnim bogatstvima i wihovom koriπÊewu, pisawe po meunarodnim standardima. Ciq je, navodno, da korumpirane vlasti, pre svega u zemqama TreÊeg sveta, ne budu u moguÊnosti da pqaËkaju nacionalna bogatstva, i time ugroæavaju siromaπno stanovniπtvo svojih zemaqa. Uveden u 23 zemqe, EITI standard je, u stvari sredstvo kontrolisawa zemaqa bogatih kquËnim sirovinama globalne privrede. Toni Bler je, na Samitu UN-a u septembru 2005. godine, rekao: „Prvi put na ovom Samitu, sloæili smo se da dræave nemaju pravo da rade πta hoÊe u okviru svojih granica, nego da mi, u ime ËoveËanstva, imamo zajedniËku duænost da πtitimo narode tamo gde wihove vlasti to ne Ëine”. Kao πto Toni Bler „brine”o „jadnim” narodima, tako je, u kwizi „Velika πahovska tabla”, Zbigwav Bæeæinski „brinuo o Sibiru, tvrdeÊi da je Sibir dobro celog ËoveËanstva, a ne samo Rusije”. A kakve su posledice Soroπovog humanizma, najboqe se vidi na primeru Poqske. Prvi postkomunistiËki premijer Poqske, Tadeuπ Mazovjecki, bio je veoma blizak Soroπu i wegovoj poqskoj ispostavi „Stefan Batori”. Soroπ u svom „Potpisivawu demokratije” kaæe da je on liËno spremio nacrt ekonomske reforme u zemqi Adama MickijeviÊa; uz malu pomoÊ svog prijateqa, Xefrija Saksa sa Harvarda, Soroπ se obratio i Meunarodnom monetarnom fondu, koji je odobrio program reformi (πto da ne?), i one su poËele, 1. januara 1990. godine. Soroπ sa simpatijama piπe: „Narodu je bilo teπko, ali su bili spremni da istrpe mnogo bola da bi videli stvarne promene”. I videli su. Danas Poqska duguje svetskim bankarima 200 milijardi evra, a dvadesetak odsto

Iskra 1. oktobar 2009.

Poqaka æali za komunizmom, u zemqi koja je oduvek bila antikomunistiËki orijentisana. DEMOGRAFSKI SORO© Soroπ je reπio da deo svog novca uloæi i u zdravqe IstoËne Evrope. Recimo, u zdravqe æena. Doduπe, wegovo tumaËewe „zdravqa” vrlo je specifiËno: on je novac u IstoËnoj Evropi ulagao u „popravqawe kvaliteta abortusa”. Podræavao je uvoewe kiretaæe u Albaniji, Letoniji, Litvaniji i SlovaËkoj, a vakuum - abortuse u Makedoniji, Moldaviji i Rusiji. Uz to, Soroπovi saradnici bacili su se i na odluËnu borbu protiv svih snaga u istoËnoevropskim druπtvima koje su se borile za poveÊavawe nataliteta i ograniËewe abortusa. Sra TrifkoviÊ kaæe da prenaseqenost nije problem IstoËne Evrope, i da Soroπ oËito ne brine zbog toga, jer je, prema izveπtaju Ujediwenih nacija, 2000. godine u Rusiji, Bugarskoj, Belorusiji, Rumuniji i na Ukrajini bilo viπe abortusa nego roewa. OËito, dodaje TrifkoviÊ, „jedini logiËan razlog je (...) da Soroπ æeli da sve doe πto je moguÊe mawe malih Rusa i ostalih”. U tome, se potpuno slaæe sa Hitlerom, koji je smatrao da niæe rase treba da budu istrebqene. U NemaËkoj, abortusi su bili zabraweni, a na okupiranim slovenskim teritorijama Poqske i Sovjetskog Saveza podsticani, kao i kontracepcija i pornografija. Hitlerovi naslednici su predstavnici danaπweg globalizma, a Soroπ je jedan od wih. Ali ne samo Soroπ: to je plan globalistiËke elite, koji se, sa uspehom, izvrπava veÊ decenijama. I zato se stalno Ëuju priËe o „prenaseqenosti” (a zna se πta Ëeka one koji se nau u „prenaseqenim zonama” sveta.) Robert Miler, dugogodiπwi funkcioner UN-a veÊ je predloæio tzv. „BraËni sertifikat Ujediwenih nacija”: u bilo kom delu sveta, kad mladi stupaju u brak, treba da se obaveæu pred Ujediwenim nacijama da neÊe roditi viπe od jednog ili dvoje dece. Miler u svom ogledu „Dve hiqade ideja i snova za boqi svet”(IDEA, 1024/1997.) hvali Ujediwene nacije zato πto su, svojom veπto voenom politikom depopulacije, od 1952. uspele da spreËe roewe dodatnih dve milijarde i dvesta miliona beba, koje bi joπ viπe doprinele prenaseqenosti. GorbaËov je te iste, 1997, govorio da porodice u zemqama u tranziciji treba da imaju jedno dete, a kad se stawe na planeti stabilizuje - dva deteta. Ted Tarner, vlasnik CNN-a predlaæe da se sadaπwih πest milijardi stanovnika smawi na dve milijarde na suptilan naËin. ObraÊajuÊi se „Nacionalnom savezu za planirawe porodice i reproduktivno zdravqe” 1999, Tarner je rekao: „Moæemo to uraditi na veoma human naËin - ako svako usvoji politiku raawa jednog deteta u narednih sto godina”. On se nije zadræao na reËima, nego je Ëinio i dela:

17


–er Soroπ... Ujediwenim nacijama poklonio je stotine miliona dolara za programe kontrole raawa, ukquËujuÊi 21 milion dolara za kontraceptivnu obuku devojËica πirom sveta, od Malavija do El Salvadora, od Mongolije do Mauricijusa. Drugi donatori bili su Rokfelerova fondacija, Bil Gejts i, naravno, „usreÊiteqi” iz Svetske banke. Ujediwene nacije ne πtede pare kad treba „uπtedeti” na raawu dece. Pakistan je dobio 250 miliona dolara zato πto je pustio da se u πkolama acima govori o dobrobiti malih porodica. Fond Ujediwenih nacija finansira kineske „edukatore” i operativce akcije „jedna porodica - jedno dete”. Daju se pare i za programe sterilizacije u Peruu. Naravno da je reË o maskiranom hitlerizmu. TreÊi svet, svet „obojenih” prvi treba da nestane. Robert Miler od UN-a traæi da odredi koliko svaka nacija moæe da „izdræava” stanovnika, pri Ëemu naroËitu paæwu „zapadnog belog sveta” obraÊa na „obojene” iz nerazvijenih zemaqa. „Beli” izumiru, „obojeni” se mnoæe... Samo se Ëeka novi zapadni voa, sa brËiÊima ili bez wih, ali svakako spreman na „oËiπÊewe planete”. U igri su zaista istrebiteqi. Joπ 1991. „humanista” Æak Iv Kusto dao je intervju „Kuriru UNESKO-a” u kojem navodi πta je sve potrebno da bi se oËuvala planeta sa wenom bioloπkom raznovrsnoπÊu (setimo se, ovaj globalista-ronilac bio je omiqeni istraæivaË mora i okeana, koga smo sa uæivawem gledali na TV-u): „Stanovniπtvo sveta mora biti stabilizovano, i zato svakog dana treba da se eliminiπe 350 hiqada qudi. Tako je uæasno razmiπqati o tome da ne bi trebalo to ni da izgovorimo. Ali opπte stawe u kome smo se naπli oËajno je”. To bi, dakle, znaËilo: ako hoÊemo ekoplanetu, moramo da ubijemo milijardu i 270 miliona qudi za deset godina. Da se opet vratimo Tedu Tarneru, koji u intervjuu „E Magazinu” (januarfebruar 1999.) otvoreno kaæe: „Moæemo da imamo deset milijardi qudi koji æive ispod crte siromaπtva, ili dve milijarde qudi koji æive dobro, imaju kolor TV i auto. Planeta moæe da podnese taj broj qudi, i tako je bilo 1930... A kako to da postignemo - teπko je reÊi. Treba mnogo obrazovawa i usavrπavawa zdravstvene zaπtite.” Ernest Kalenbah, autor „Ekotopije” i drugih ekobestselera, izdao je vodiË kroz ekologiju u kojem kaæe da viπe od milijarde qudi (upravo zato πto su qudi skloni potroπaËkom mentalitetu) ova planeta ne moæe podneti. Jan Franzen, demograf i bivπi struËwak UN Fonda za stanovniπtvo, govoreÊi pred Evroparlamentom 1999, tvrdio je da broj qudi treba smawiti na 700 miliona... Dakle, Soroπ se sasvim uklapa u priËu o krvoloËnim humanitarcima, reπenim da stanovniπtvo sveta svedu na „zlatnu milijardu”. Nije to samo zbog para. Kao i Raskoqnikov, oni hoÊe da se „usude”, da dokaæu sebi da su „bogovi”, a ne „bube”; napoleoni, a ne podqudi. Pare im ne znaËe niπta ako nemaju moÊ da odreuju sudbinu ËoveËanstva.

18

GEJ SORO© Posle propasti socijalistiËkih sistema u IstoËnoj Evropi iznenada je poËela propaganda homoseksualnosti. Iako tradicionalnog morala, u kojima je ogromna veÊina stanovniπtva bila protiv bilo kakve legalizacije homoseksualnih brakova i sliËnog, istoËnoevropska druπtva bila su podvrgnuta æestokoj „gej” (Ëitaj: pederskoj) propagandi, Ëiji je jedan od glavnih finansijera bio Soroπ. Zaπto? Na pitawe odgovara dr Sra TrifkoviÊ: „Tokom posledwih godina, Soroπova mreæa uspeπno je pokrenula dotada nepostojeÊe `gej` aktiviste u gotovo svim oblastima gde radi. Kampawom „LBGT (lezbijskih, gej, biseksualnih i transseksualnih) prava” upravqa se iz Budimpeπte, gde je rad Mirijam Molnar, koji je objavio Institut za otvoreno druπtvo 1999. godine, definisao „problem” kao diskriminaciju i nizak nivo prihvaÊenosti, vidqivosti i politiËke reprezentativnosti homo-bi-i transseksualaca. Bilo je potrebno ili „ubediti qude da prihvate Ëlanove LGBT zajednice kao jednake i pustiti da druπtvo izvrπi pritisak na politiËare (preko medija) da promene zakone”, ili „ubediti politiËare da su Ëlanovi LGBT zajednice jednaki i da im je potrebna pomoÊ u ubeivawu ostatka druπtva u to”. Ukupni ciq bio je da se pokrene diskusija o LGBT identitetu u druπtvu, da se ti qudi uËine vidqivima i da se o wima stvori „pozitivna slika”, kao i da se ustanove redovni forumi za diskusiju sa drugim grupama u regionu. SpecifiËni zadaci bili su otvarawe Internet prezentacija na engleskom, sa potprezentacijama na lokalnim jezicima, formirawe radnih grupa koje treba da reaguju na sve „homofobiËne ispade” u medijima u jednoj „RuæiËastoj kwizi” i organizovawe dvonedeqnih letwih πkola za nastavnike „o diskriminaciji LGBT qudi, invalida, gojaznih itd”. U novembru 1999. godine, poËeo je pilotprojekat u Centru za razvoj izdavaπtva (Institut za otvoreno druπtvo Budimpeπta) o kwigama koje se bave homoseksualnoπÊu u Bugarskoj, »eπkoj republici, Maarskoj, Sloveniji i SlovaËkoj. Iste godine, „Naπ svet” gej i lezbijski centar objavio je da je registrovan kao nevladina organizacija u Ukrajini. Od tog momenta, ova grupa dobila je pravo da radi na dostizawu svojih deklarisanih ciqeva, ukquËujuÊi „borbu protiv seksualno orjentisane diskriminacije, homofobiËnih stavova u druπtvenoj svesti, kao i pomoÊ u poveÊawu samosvesti meu Ëlanovima gej i lezbijskih zajednica, kao jednakih i korisnih Ëlanova druπtva”. Grupa je izrazila zahvalnost za legalizaciju „ukrajinskoj grani Mreæe Soroπ fondacija (Fondacija Renesansa), koja je lobirala za naπ ciq u Ministarstvu pravde i obezbedila nam pravnu pomoÊ”. Gej.ru je moskovska nevladina organizacija koju finansira Soroπ i koja se razvila u „etablirani i priznati ruski gej i lezbijski centar i okupqaliπte gej i lezbijskih grupa, rasutih po dræavi”:

Iskra 1. oktobar 2009.


„Odræavamo kontakt sa svim postojeÊim gej i lezbijskim i AIDS organizacijama u Rusiji; odræavamo prepisku i πaqemo redovne izveπtaje meunarodnim gej i lezbijskim organizacijama... Imamo najveÊu biblioteku, sa viπe od 100 ruskih naslova i 50-ak klasiËnih kwiga na engleskom koje se bave homoseksualnoπÊu. ZnaËajan doprinos ovoj biblioteci primerak je kwige Esencijalni zbornik gej i lezbijskih pitawa, koji smo dobili od Soroπ fondacije 2000. godine. U Bukureπtu, Monika Barkπi iz lokalnog Soroπ ogranka je protestvovala protiv Ëiwenice da je `homoseksualni identitet stigmatizovan` u Rumuniji, i da je jedan od glavnih razloga za nedostatak tolerancije i tretman pojedinaca kao `onih drugih`. Wihove porodice postaju ærtve predrasuda `samo zato πto je druπtvo nesposobno da prihvati legitimnost homoseksualnih odnosa kao normalne manifestacije`. Autorka navodi Rumunsku Pravoslavnu Crkvu kao glavnog krivca: „Problem je u tome πto mnoge pravoslavne i ostale studentske organizacije podræavaju crkvu”. Ona istiËe da su 1994. godine viπe od sto studenata teologije zapoËeli seriju demonstracija ispred zgrade rumunskog parlamenta protiv homoseksualne propagande u medijima i skupqali su potpise za peticiju, zahtevajuÊi da se homoseksualni odnosi stave van zakona. Barkπi zavrπava tekst standardnom „soroπevskom” izjavom: „»lanovima gej i lezbijskih zajednica potrebna su prava koja im garantuju slobodno javno ispoqavawe identiteta... Ozakowivawe homoseksualaca, moguÊnost da se kreÊu i pojavquju u javnosti, da govore i rade zajedno, veoma je dobar pokazateq otvorenosti druπtva. Ovo se moæe postiÊi novim zakonima, donetim pod pritiskom od strane razliËitih organizacija koje se bave qudskim pravima. Rumunija treba da iskoreni negativne reakcije veÊinske populacije na homoseksualnost... „Problemi” postoje u druπtvu kao celini, a ono se ne moæe promeniti preko noÊi.” Toliko o tome kaæe dr Sra TrifkoviÊ. Sada je jasno kako je bivπi „svetosavac” »eda JovanoviÊ postao zastupnik „gej prava”. „»iji novac, wegova i muzika”. NARKO SORO© U IstoËnoj Evropi, Soroπ se trudio da pomogne marginalizovanim druπtvenim grupama, s ciqem da se sprovede wihova zdravstvena zaπtita koja ima svoje specifiËnosti. To je, konkretno, znaËilo da mu je ciq bio da zdravstveno zaπtiti narkomane putem zamene igala i πpriceva, kao i kroz tzv. „supstitucione terapije” (metadon umesto droge). Ciq je „smawewe πtete”. Da li? U Ëuvenom Ëasopisu Rokfelerove Trilateralne komisije, „Public Affairs”, 2004. Soroπ objavquje tekst: „Mehur od sapunice ameriËke premoÊi”. U navedenom tekstu smelo je ustvrdio da rat protiv droga donosi viπe πtete od same upotrebe droga. Jeste, od wih neki umiru; jeste, one mnoge onesposobqavaju, ali najveÊa opasnost je ugroæavawe slobodnog træiπta. Preko svog Fonda za otvoreno druπtvo, Soroπ veÊ godinama radi na legalizaciji droge u SAD-u. Kampawu vodi preko Fondacije za politiku

Iskra 1. oktobar 2009.

vezanu za droge (DPF - Drug Policy Foundation) i Lindesmit centra. Kada je reπio da rad Fonda za otvoreno druπtvo proπiri na SAD, opredelio se pre svega za politiku u oblasti narkomanije, smatrajuÊi da u SAD-u najveÊa opasnost za principe „otvorenog druπtva” leæi upravo u borbi protiv narkotika. Soroπ je DPF iskoristio da podræi MMR (Policijski projekat za marihuanu), koji se zalaæe za legalizaciju marihuane, i Ëiji je Ëovek, Berni Frenk, uπavπi u strukture ameriËke vlasti, uspeo da nametne HR 2618, kojim se dopuπta „medicinska upotreba” marihuane. Soroπevci su svojom kampawom legalizovali „medicinsku marihuanu” u Kaliforniji, Arizoni i Nevadi. U tekstu Aleksandre Perebikovski, „Da li Soroπ ima problema s drogom?”, navodi se da veliki „filantrop”, preko svojih ispostava Human Rights Watch i Human Rights Watch /Americas podræava narko-teroristiËku gerilu u Kolumbiji, Peruu i Boliviji. U Kolumbiji, Human Rights Watch kritikovao je vladine trupe zbog rata protiv narko-gerilaca. »uveni Medlin narko-kartel joπ je u novembru 1990, traæio da se objavi izveπtaj Human Rights Watch o borbi vladinih trupa protiv narkomafije, Ëime se Kolumbijcima ugroæavaju „qudska prava”. Huan Mendoz, Ëelnik kolumbijske Soroπeve ispostave u svom „Americas Watch Report” zahtevao je hitno razoruæavawe kolumbijske vojske da bi droga mogle da se nae na „slobodnom træiπtu”. Soroπ je stajao i iza projekta „Koka 95”, finansirajuÊi „Andski savet proizvoaËa lista koke” i „Andsku komisiju pravnika”. Ove dve organizacije su se udruæile u zahtevu da se træiπte droga legalizuje. „Andska komisija pravnika” organizovala je 13-14. marta 1996, „nauËni skup” o „efektima konzumirawa koke na qude”. UËesnici su napadali vlasti, tvrdeÊi da one πtetno utiËu na „okolinu” (time πto se bore protiv narkokartela?) Savet proizvoaËa kokinog lista Ëak je najavio i oruæanu pobunu u Boliviji. Soroπ je svojevremeno pomogao predsedniËku kampawu Alehandra Toleda, koji se u Peruu zalagao za blaæi pristup drogama od onog koji je imao predsednik Alberto Fuhimori. Smatra se da je Soroπ, kao agent porodice Rotπild, u isti mah i agent Velike Britanije. A Englezi su stari dileri. Britanska IstoËnoindijska kompanija poËela je da trguje opijumom sa Kinom 1715, ali je monopol na trgovinu drogom i robqem dobila neπto kasnije. Opijum je razarao Ëitave narode. Kineski car je, videvπi kako wegov narod propada od britanskog opijuma, zaplenio svu drogu u dræavi i bacio u okove sve engleske narkotrgovce 1839. godine. Velika Britanija je, s oruæjem u ruci, reπila da „oslobodi træiπte”. Voena su dva „opijumska rata” (1839-1842 i 1858-1860), a ciq im je bio da se Kina „otvori prema svetu”. Soroπ dobro zna da su SAD - „Velika Britanija” 20. i (on se nada!) 21. veka, pa zato u kwizi „Xorx Soroπ o globalizaciji” kaæe da „SAD, kao i

19


–er Soroπ... Britanija u 19. veku, imaju interes da Ëuvaju meunarodna træiπta i opπta dobra, poput okeana, otvorenima za sve”... Narko-træiπte je takoe træiπte, zar ne? Jedan od kquËnih razloga za zapadni rat protiv talibanskog reæima u Avganistanu bio je wihova zabrana proizvodwe haπiπa. I tu je Soroπ imao svog udela. U Avganistanu, naime, deluje joπ jedna od wegovih grupa za legalizaciju narkotika, „Simonu Senlis”. Misli se da je francuskog porekla, ali nije: reË je o engleskoj NVO. Ime je dobila po Simonu Senlisu, koji se proslavio kao engleski vitez u 17. veku. Finansira je Soroπev fond za otvoreno druπtvo, kao πto Ëini i sa mnogim drugim organizacijama koje se, iz Britanije, bore za legalizaciju droga (Beckley Fondation, Releace, Drug Scope, itd.) „Simon Senlis” deluje u Londonu, Briselu, Parizu, Rio de Æeneiru, Otavi, Kabulu. U Avganistanu su se, 2005. godine, zaloæili za licencirawe „kultivisawa opijuma radi proizvodwe esencijalnih lekova kakvi su morfijum i kodein”. Obrazloæewe? Rat protiv droge nije uspeo; narkomanija se proπirila ne samo na Zapadu, nego i na Istoku - u Indiji, Kini, bivπem Sovjetskom Savezu. Zato sada treba krenuti drugim putem - putem legalizacije. I to, naravno, prvo treba poËeti od „medicine”. Da svi budu zdravi, zar ne? Legalizacija droge namewena je i za Sakaπvilijevu Gruziju. „Fondacija Bekli” svojevremeno je napadala predsednika Gruzije, Eduarda ©evarnadzea, kao komunistu koji je u Sovjetskom Savezu vodio borbu protiv „konzumenata narkotika”. Sakaπvili viπe obeÊava; naime, on je Soroπu rekao da bi se u Gruziji pristup drogama mogao promeniti - sa prenaglaπeno kriviËnog na blaæi, „graanskiji”. Legalizovawe droge u Gruziji znaËilo bi joπ lakπu trgovinu istima u Rusiji, jer gruzijska dijaspora u Moskvi i drugde velika je i sklona raznim vrstama „specijalnih” naËina zarade. Frederik Greg, nauËnik povezan sa Karnegijevom fondacijom za mir, pokazao je, u svom Ëlanku „Anatomija prevare: Simon Senlis u Avganistanu” (objavqenom 2005) da je glavni ciq priËe o legalizaciji proizvodwa opijuma, iza koje stoje soroπevci, vrlo providan (transparentan, reklo bi se u Srbiji danas): „U sadaπwoj situaciji ostvarewe Senlisovih preduslova vodilo bi pretvarawu Avganistana u narko-ekonomiju (πto je, donekle, veÊ sada), legitimizaciju poloæaja sadaπwih gospodara droge koji su nasledili gospodare rata u vladawu zemqom. ©taviπe, Senlisove pretpostavke niπta ne govore o pitawu trgovine drogom...” Osnovni trik soroπevskih „legalizatora” sledeÊi je: oni prvo govore o uæasnim posledicama narkomanije; zatim tvrde da narko-mafiju nije moguÊe pobediti zato πto trgovina drogom donosi mnogo novca. I ne samo trgovina - nego i proizvod-

wa. Seqaci koji proizvode opijum, zbog zarade koja ta proizvodwa donosi, ne æele da uzgajaju bilo πta drugo. Zato, legalizujmo drogu! Stoga se Xoana Nejtan iz Meunarodne krizne grupe oπtro suprotstavila uniπtewu opijumskih plantaæa u Avganistanu putem rasprπivawa, po opijumsku kulturu, otrovnih supstanci iz vazduha. Tvrdila je da bi to razgnevilo siromaπne Avganistance i bacilo ih u naruËje ustanicima protiv Amerikanaca. Zanimqiv je sluËaj Majka Trejsa, Soroπovog Ëoveka u Fondaciji Bekli. Pod Soroπovim uticajem, ovaj „legalizator” naπao se na jednom od Ëelnih mesta Sluæbe UN-a za kontrolu droga i kriminala, smeπtenoj u BeËu. Morao je da se povuËe sa tog mesta posle izveπtaja Nordijske mreæe Hasela, πvedske grupe koja se suprotstavqa zakonima za liberalizaciju droga. Dokumenti koje je objavila mreæa Hasela dokazivali su da je Soroπ ubacio Majka Trejsa u zvaniËni organ Ujediwenih nacija s ciqem ublaæavawa meunarodnih konvencija o trgovini narkoticima, koje je trebalo da budu razmatrane na skupu predstavnika UN-a u BeËu u aprilu 2003. godine. Nordijska mreæa Hasel objavila je Trejsovo pismo Ajrahu Najeru, predsedniku Soroπovog Instituta za otvoreno druπtvo, u kojem Trejs obaveπtava dotiËnog da Êe delovati „iza scene” kako bi meunarodne konvencije viπe pogodovale liberalizaciji trgovine i upotrebe narkotika. Trejs i Institut za otvoreno druπtvo saraivali su sa grupom „Releace”, Ëiji je ciq bio propaganda narkoliberalizma, kroz projekat pod nazivom „Misliti unapred o drogama”. Nedavno je Trejs, u intervjuu „Sandej Heraldu”, izjavio da ©kotska, na strahovitom udaru heroina iz Avganistana, mora da bude „hrabrija i kreativnija” u pristupu narko-problemu. Kako? Tako πto Êe poËeti da otvara „sobe za upotrebu droge”, s besplatnim, Ëistim πpricevima i potrebnom opremom. Trejs se sada nalazi na Ëelu „Meunarodnog konzorcijuma za politiku vezanu za drogu”, u okviru Fondacije Bekli. „Simon Senlis” se, u meuvremenu, trudi da angaæuje πto viπe uticajnih lica. Sarauju sa πvajcarskim industrijalcem Stefanom ©midhejnijem, kao i sa Mreæom evropskih fondacija (koje se bave „filantropijom”), itd. Godine 2002, u septembru, u mestu Arabida u Portugaliji sastala se grupa bivπih evropskih politiËara, ambasadora, akademika, lidera „graanskog druπtva” i pravnika. Meu wima bili su i bivπi predsednik Portugala, bivπi predsednik Bundestaga, kao i bivπi britanski ambasador u Kolumbiji. Okupili su se kao Komitet mudraca Mreæe evropskih fondacija, i zaloæili se za narko-liberalizam, za koji se zalaæe i „Simon Senlis”. U meuvremenu, ministar unutraπwih poslova Avganistana, Daud Daud, zabranio je rad „Simon Senlisa”, Ëije aktivnosti stvaraju ovoj nesreÊnoj zemqi „sloæene probleme”. Naime, soroπevci su podsticali avganistanske seqake na uzgajawe πto viπe opijuma. Nastavak u sledeÊem broju) (N

20

Iskra 1. oktobar 2009.


OSVRT NA SU–EWE GENERALU KOSTI MU©ICKOM (1) | PREDAJA MU©ICKOG Krajem Drugog svetskog rata Srpski dobrovoqaËki korpus se povukao iz Slovenije u dve grupe: Severna (oko 3000 qudi) za Austriju, a juæna 2000 plus porodice) u Italiju. Sa juænom grupom povukao se i πtab na Ëelu s Miπickim. Ta grupa je bila smeπtena u provizornom logoru, u GradiÊu Forli, nedaleko od Venecije, dok je severna grupa smeπtena u logoru u Vetriwu nedaleko od jugoslovenske granice. Muπicki je uspostoavio prisne odnose sa engleskim komandantom logora; obojica su bili veoma kulturni i uglaeni qudi. Sporazumevali su se na francuskom jeziku. Englez je pravilno shvatio razlog postojawa SDK, pa se odgovarajuÊe ophodio prema Muπickom i prema qudstvu SDK. Svake veËeri je Muπicki bio gost na Ëaju kod engleskog oficira. Jednog dana Englez je saopπtio Muπickom da je dobio nalog da ga sprovede u neki drugi logor u ciqu izruËewa na Titov zahtev. To Êe biti sprovedeno sutra ujutru. Muπicki je odmah posetio majora Jaπu QotiÊa, brata Dimitrija QotiÊa, koji je vodio politiËku brigu o pripadnicima SDK, ukquËivo porodice, od Ëasa prelaska u Italiju. Muπicki je QotiÊu saopπtio da neÊe iskoristiti pruæenu mu priliku da pree u neko ilegalno skroviπte nego Êe se dobrovoqno predati kako bi na sudu objasnio svoju i aktivnost SDK pod okupacijom. Jaπa QotiÊ ga je od toga odgovarao, ali je Muπicki ostao nepokolebqiv svestan da sve πto je radio bilo je za biolooπki opstanak srpskog naroda, a u skladu sa meunarodnim ratnim konvencijama i pravnim obiËajima. U logoru je ostavio suprugu i dve devojËice. Ujutru Muπickog je, 23.8.1946. godine, preuzeo engleski narednik i odveo vozom. Na jednoj stanici voz se dugo zadræao, pa je narednik sugerisao Muπickom da ide u restoran i osveæi se piÊem, πto je ovaj odbio. Englez je otiπao sam i poduæe se zadræao. Na povratku se morao jako iznenaditi kad je u kupeo zatekao Muπickog. Bio je siguran da Êe ovaj iskoristiti moguÊnost da sebi potraæi boqe skloniπte. Dogaawe je posmatrao jedan oficir iz ©taba koga je Jaπa zaduæio da prati kretawe i utvrdi gde je Muπicki odveden. Nakon πto je izveden iz logora Forli, Muπicki je voen po drugim logorima i zatvorima: RiËone, Trst, Udine, Rimini, pa ponovo Trst, a moæda i neki drugi (1). Najteæi uvjeti su mu bili u trπÊanskom zatvoru, ali i u drugima je bilo vrlo loπe. Muπicki je koristio svaku priliku da poπaqe neko pismo, kako svojoj supruzi, tako i Jaπi QotiÊu, te raznim liËnostima da ih stalno

Iskra 1. oktobar 2009.

potiËe da se spreËi wegova predaja Jugoslaviji. U pismu surpuzi, 6. septembra 1945. priseÊa se rastanka s wom i decom, pa za decu dodaje: „Deco moja, ako ovo pismo do vas doe, a Tatu, koji vas neizmerno voli, ne budite videli viπe, znajte da je ovaj svet napustio lako, svestan da je izvrπio svoju svetu duænost i svojim radom otkupio mnoge i mnoge desetine hiqada æivota Ëestitih Srba. Po tu cenu nije teπko umreti. Ne tugujte, deËice moja. Ponosno diæite glave, jer vaπ tata je pomagao narodu svome”(2). Pored zalagawa Jaπe QotiÊa i drugih uvaæenih liËnosti iz logora i izvan wega, na QotiÊevo traæewe dr Dimitrije NajdanoviÊ, profesor teologije i jedan od najbliæih saradnika Dimitrija QotiÊa, posetio je Papu Pia H|| u Vatikanu. O tome dr NajdanoviÊ izveπtava: „Ja sam uspeo da budem sa svojom suprugom primqen u audijenciju kod Pape Pia H||. Audijencija je trajala oko dva sata. Govorili smo nemaËki. Tada su naπi bili u Forliju. Objasnio sam nadugo ko smo i πta smo. Diskretno me zapitao treba li nam para, πto sam sa zahvalnoπÊu odbio. Skrenuo sam mu paæwu da moæemo biti predati Titu. Rekao je: Ja vam jamËim da iz Italije niko neÊe biti predat. U vezi opasnosti da Muπicki i drugi budu predani, Papa je rekao: „Mi u Vatikanu kao dræavi imamo veÊih i mawih kuÊa. General vaπ bi morao da se nastani sa svojom suprugom u jednoj od wih. Oni Êe biti neprikosnoveni. Docnije Êemo videti πta Êemo... Za smeπtaj Muπickog u Vatikanu bio je i pater Sakoπ, jedan od glavnih Ëinilaca u „Institucione internazionale”; on je jezuit, unijat, bio je Ëlan veÊa za izbor Pape”. Ova Papina ponuda nije realizovana zato πto Muπicki nije nikako pristao da beæi i da se skriva. On se borio a traæio je da se i drugi bore da ne bude predan Titovoj komunistiËkoj Jugoslaviji. On piπe iz nekog logora Kraqu Petru u London. U obrazloæewu svoje aktivnosti za SDK on navodi sledeÊe: „Srpski dobrovoqci nisu obiËna redovna vojska, oni su pre svega dobrovoqna vojska, sa vojniËkim vrlinama redovne vojske, a nadahnuti duhom Ëojstva i junaπtva. SaËiwavaju ih mahom intelektualna omladina i to ona koja je pre rata oseÊala uzroke naπeg propadawa, ali ipak nije podlegla komunistiËkim sirenskim glasovima. Naprotiv to je ona ista omladina koja se jedina wima suprotstavila. To su mladi poletni idealisti, koji su delom dokazivali ono o Ëemu drugi samo pesme pevaju. To su oni „Beli orlovi” o kojima je Vaπe veliËanstvo joπ u Beogradu sluπalo. Tu je bilo aka iz gimnazije koji su sa svojim drugovi-

21


Osvrt na suewe... ma poleteli u borbu bez oruæja i uzimali ga od plena ili od palog druga, bilo ih je koji su prvi put puπku u ruke prihvatili. Bilo je vanrednih primera hrabarosti i drugarstva i drugarskog poærtvovawa, koje treba u narodnoj pesmi sa pokolewa na pokolewe da se prenosi. KarakteristiËna su „begstva” tih junaka iz pozadine na poloæaj, iz πkolske klupa pred veÊ poloæenim ispitima - u borbu. To je omladina koja je, da pesmama koje je sama u zatiπju spevala, iπla u borbu i sa tom pesmom za svog kraqa i svoj narod æivote davala... Preko hiqadu takve naπa najboqe dece ostavilo je samo u sastavu Srpskog dobrovoqaËkog korpusa svoje æivote...” Meutim, saveznici kao da su se natjecali ko Êe potpunije udovoqiti ranije preuzetim obavezama prema Titu, odbijali su bilo kakav kontakt sa Kraqem Petrom. Jednako tako su se odnosili prema Jugoslovenskom nacionalnom komitetu u Rimu. Ima nekoliko verzija o poslewim Ëasovima Muπickog pre wegovog izvoewa iz logora Rimini radi predaje. One se razlikuju u detaqima, ali je sigurno da je on pravoslavni Badwi dan, 6. januara 1946. proveo u πatoru jednog ruskog generala. Sa wima je bio i vojvoda JeveviÊ. Sva trojica su oËekivali da Êe biti predati. Pred ponoÊ pojavili su se naoruæani vojnici iz Kaserte i odveli Muπickog u kamion te krenuli. To je posmatrao Novica BatiniÊ, dobrovoqac koji je takoe boravio u tom logoru. Tog dana stigao je Muπickom u posetu wegov πurak Stanoje MilankoviÊ. O toj poseti MilankoviÊ piπe dr –oki SlijepËeviÊu posle 20 godina izmeu ostalog: „Kosta nije izgledao ravo i celo vreme u razgovoru bio je vrlo pribran... SeÊam se vrlo dobro kako mi je rekao da ga je dan ranije... pred veËe izveo u πetwu komandant engleski u Riminiu - mislim pukovnik - obalom pored mora. Englez je bio sam bez pratwe i πetali su na jednom pustom mestu, gde se s jedne strane nalazilo more, a s druge je bila gusta πuma. Kaæe da su razgovarali na francuskom. Englez je bio vrlo prijatan i uËtiv i kaæe Kosta da ga je s paæwom sluπao. Kosta mi reËe: „Imao sam utisak i mislim da se ne varam, da mi je Englez dao priliku da beæim. Mogao sam u nekoliko skokova da se naem u πumi i verujem, ako bi Englez i pucao, pucao bi da se opravda, a ne da me pogodi”. Ja sam na to upitao Kostu: „Pa πto nisi beæao?”. Kosta mi je odgovorio: Bio me je stid da beæim. Moja savest je potpuno Ëista. Beæawem bi mogli dobiti utisak da se oseÊam krivim...” Izgleda da je Kosta obrazlagao Englezu naπ stav i borbu za vreme rata i Kosta kaæe da ga je Englez vrlo paæqivo - Ëini se sa razumevawem sluπao. Kosta je verovao da ga vode da ga predadu Titu, jer su mu saopπtili da Êe joπ danas da ga vode iz Riminija. I pored toga Kosta je bio potpuno priseban i relativno miran, napisao je na jednoj ceduqici svoju „Posledwu naredbu dobrovoqci-

22

ma” i dao ju je meni da ju predam u Eboliju. Razgovarali smo dobro pola sata i tada su dva engleska vojnika u pratwi jednog oficira Kostu izveli na ulicu gde je Ëekao jedan engleski kamion. Kada smo se naπli iza kamiona (jer ja sam Kostu pratio), ja sam priπao Kosti. Zagrlio ga i poqubio i onda ga prekrstio sa tri prsta i rekao mu: „Kosta budi hriπÊanin”. Kosta se posle sa ona dva vojnika popeo u kamion i kamion je otiπao”(3). Posledwa zapovest generala Muπickog dobrovoqcima, kako ju je dobio Stanoje MilankoviÊ glasi: „Junaci, ja idem na put u nebesku Srbiju, tamo gde se veÊ nalaze naπi najboqi drugovi. Da se wima stavim na Ëelo, jer tamo i spadam. Vi nastavite zapoËeto delo i budite svima i svakome primer kako se æivi i umire za Istinu, za Kraqa, Narod i Otaxbinu. Drugovi, Istrajte do kraja u svetoj borbi za Istinu i vazda imajte na umu da vas vaπi drugovi i vaπ komandant posmatraju, u borbi i radu prate i da su stalno s vama. Æiveo Kraq! Komandnat eneral Kosta M. Muπicki, s.r.(4) Novica BatiniÊ je zabeleæio da je Muπicki i u Udinama imao moguÊnosti da pobegne, ali je on to odbio. BatiniÊ veli: „Kada sam ga upitao zaπto nije hteo beæati, reËe mi da smatra da bi to bila slabost i kukaviËluk, a moglo bi se tumaËiti kao nevojniËki i ne bi se to saglasilo sa wegovim zvawem i poloæajem”. Sudski tumaË u logoru ustaπa Milan IliniÊ, u pismu –oki SlijepËeviÊu 1980. godine piπe da se politiËki ni u Ëemu nije slagao sa generalom Muπickim, ali ga hvali kao Ëoveka i oficira i zadræao je o wemu najboqe miπqewe. »etnik Janko piπe:... „dolazili su u naπ logor mnogi pravoslavni, katoliËki i protestantski sveπtenici i mnogi viπi i niæi oficiri da pitaju πta je s generalom. Svi su oni priËali da su videli dosta oficira, ali da ovakvoga kao generala Miπickog oni nikada joπ nisu videli. Oni su govorili da je prosto nemoguÊe da takav moæe biti jedan general. NaroËito su se divili wegovoj dubokoj religioznosti, jer je general svaki dan poseÊivao crkvu”(5). Muπicki je, prema izjavi pred Dræavnom komisijom za utvrivawe zloËina okupatora i wihovih pomagaËa, 16.3.1946. na zapisniku na strani 1, izjavio da je 6.1.1946. Iz Riminija sproveden za Trst, a 8.1.1946. Da je na demarkacionoj liniji kod Trsta(6) predat jugoslovenskim vlastima. || METODE U ISTRAÆNOM POSTUPKU Podaci o suewu generalu Muπickom uzeti

Iskra 1. oktobar 2009.


su u celosti iz stenograma sasluπawa, u prvoj, drugoj, i treÊoj kwizi „Dokumenta sa suewa Ravnogorskom pokretu - 10. juna - 15 jula 1946. godine. Izdawe SUBNOR-a Jugoslavije 2001”. Zbirku tih dokumenata priredio je prof. dr Milorad ZaËeviÊ. PrireivaË u svojoj „Napomeni” tvrdi da su ranije objavqivani samo „skraÊeni stenogrami”. Do skraÊivawa da je doπlo na traæewe wihovih korisnika: strane i domaÊe agencije i novinari, te pojedini dræavni i partijski organi. Oni su traæili skraÊivawe stenograma da bi πto pre mogli svojim korisnicima dostaviti „Izveπtaje sa suewa”. Za strance su vrπeni prevodi na ruski, engleski i francuski jezik. PrireivaË negira tvrdwu „upuÊenih” da je skraÊivawe vrπio Milovan –ilas, veÊ da mu je vojni tuæilac sa tog suewa Miloπ MiniÊ rekao da je taj posao bio poveren novinaru DojËilu MitroviÊu. Da bi se videlo koje razlike postoje izmeu orgiginalnih i skraÊenih stenograma. PrireivaË je u kwizi ranije izostavqene delove prikazao kurzivom. Odatle prozilazi, kaæe on, da je izostavqena skoro 1/3 stenograma. Meutim, u sluËaju generala Muπickog izgleda da je izostavqeno oko 2/3. Izostavqeni su prvenstveno oni delovi koji Muπickog i SDK prikazuju u pozitivnom svetlu. Na taj naËin domaÊoj i stranoj javnosti data je potpuno iskrivqena slika. Tako da se jedino moglo braniti osudu na smrt. Jer sluËaj Srbije se bitno razlikuje od drugih okupiranih zemaqa. Samo u Srbiji je okupator za jednog ubijenog Nemca ubijao 100, a za rawenog 50 stanovnika. Saradnicima okupatora, na primer, na britanskim Kanalskim ostrvima, Dowi dom Parlamenta odao je puno priznawe „πto su vodili tamo mudru politiku da je spaπena svaka engleska glava”, pa je kraq –ore VI podario visoka odlikovawa, 17.8.1945. 28-orici funkcionera. Tamo okupator nije bio provociran, pa nije bilo ni odmazde. Nije poznato kakve su metode prema uhapπenima primewivane. U pravnim dræavama istraga ima za ciq da utvrdi istinite Ëiwenice na osnovu kojih Êe biti podignuta optuænica. Ona daje sudu moguÊnost da te Ëiwenice u postupku proveri, pravilno oceni uz uzimawe u obzir olakπavajuÊe ili oteæavajuÊe okolnosti, te da izrekne pravednu kaznu. U komunistiËkim zemqama, gde se sudi revolucionarno, istraga ima zadatak da u politiËkim procesima pripremi optuæene da prihvate optuæbe onakve kakve su navedene u optuænici, da priznaju krivicu. Do priznawa neuËiwenih dela ili do wihovih iskrivqenih prikazivawa dolazi se primenom torture, fiziËkih ili psihiËkih ili wihovom kombinacijom. To su vrπili timovi koji su iz Jugoslavije, joπ pre svrπetka rata bili upuÊeni u Moskvu na isledniËko πkolovawe. Metode tortura su se odreivale zavisno od uloge i znaËaja osoba, te ciqa koji se æeli postiÊi. U konkretnom procesu najverovatnije je da se nisu primewivale fiziËke veÊ samo psihiËke, a to iz razloga πto je za taj proces bila veoma zainteresovana svetska javnost. Htelo se izbeÊi veliki skandal. PsihiËke torture imaju veliki asortiman.

Iskra 1. oktobar 2009.

PoËiwe se sa ubeivawem osobe u wegovu krivicu za dela za koja se optuæuje uz primenu metoda „toplo - hladno”, odnosno „mrkva - batina”. Ciq je bio da se osoba dovede do nade da bi mogla ostati æiva ako se na procesu bude dræala zadovoqavajuÊe. »ine se ponude za niæu kaznu ili Ëak osloboewe. Vaænu ulogu igra pozivawe na porodicu, na decu i suprugu. „Wihova sudbina zavisi od tebe”. ObeÊawe da Êe supruga biti vraÊena na posao ako dotiËni prestane biti „tvrdoglav”. »ak se dogaalo da pred Êeliju dovedu decu koja piπte... „Priznaj, tata odmah Êe te pustiti” i sliËno. Zatim: „Optuæuj, jer πto viπe budeπ optuæivao boqe Êeπ proÊi”. Zavisno od sluËaja ærtvu se preparira da kompromitira neku drugu osobu ili instituciju kao pravog krivca koji „te je obmanuo”, „iskoristio”, ili „manipulisao tobom”. Taj izraz „manipulira...” koji se Ëesto ponavqa, treba da navede ærtvu da se postidi svoje slabosti, da se oseti povreenom i mawe vrednom. A da nije bilo manipulacije wegova sudbina bila bi sasvim drukËija. Pred sami poËetak suewa optuæenom se skreÊe paæwa da ne bude „tvrdoglav”, a pogotovo se to radi prilikom podneπewa molbe za pomilovawe, odnosno preinaËewe smrtne kazne u vremensku. Jednako tako optuæenog se navodi na strahovawe πta Êe biti s wime ako mu se molba odbije, kako Êe biti izvrπena smrtna kazna, da li Êe biti puπteni na wega besni oznaπi koji su prolazeÊi kroz uæase rata poæeleli da svoj bes iskale na one za koje sud presudom ukaæe da su krivci za wegove muke. Takvo stawe duha u koje je optuæen doveden noÊnim morama navodi ga najËeπÊe na postupke o kojima ranije nije mogao ni zamiπqati. Ako mu se u preparirawu pruæi i najtawa slamka nade da bi mogao ostati æiv i jednog se dana mogao vratiti svojoj oboæavanoj deËici, teπko da se neÊe maπiti za slamku. Onaj koji nije preæivqavao takve muke, taj ne moæe shvatiti postupke onoga koji je zgrabio slamku i „potopio” se i fiziËki i moralno. Kakav je bio sluËaj sa Muπickim? ||| OPTUÆNICA Optuænica Muπickog tereti da kada su NediÊ i QotiÊ 1941. u saglasnosti sa Nemcima formirali SDK, Muπicki bio je postavqen za komandanta to jest wen organizator i rukovodilac(7), neposredno potËiwen nemaËkom zapovedniku za Srbiju, a da je SDK bio u sastavu nemaËkog Wermachta. Nareewa za upotrebu jedinica da je izdavala NediÊeva vlada iskquËivo uz pristanak vojnog zapovednika za Srbiju. Po nareewu Muπickog da je SDK vodio bezbrojne borbe protiv partizana u Srbiji. Posebno se istiËe da je odred Marisava PetroviÊa uËestvovao skupa sa Nemcima u masovnom streqawu 7.000 graana Kragujevca. Takoe se tereti Muπicki da su jedinice koje su bile pod wegovom komandom u »aËku streqale 1.000 zarobqenih partizana. Takoe da je vodio borbe protiv JNA nakon πto se SDK povukao u Slovensko primorje posle osloboewa Beograda, I na tom teritoriju da su dobrovoqci vrπili nasiqa nad stanovniπtvom. Nadaqe, da je Muπicki tu stupio u saradwu sa Dobrosavom JeveviÊem i MomËilom –ujiÊem, te da su se zajedno stavili pod

23


Osvrt na suewe... komandu Draæe MihailoviÊa, odnsono wegovog izaslanika generala Miodraga DamjanoviÊa. Takoe se tereti da je zajedno s QotiÊem i Gestapoom radio na obuci diverzantsko-πpijunskih grupa, od kojih da su neke ubaËene u Srbiju i uhvaÊene 1945. Za usluge da je Muπicki od NediÊeve vlade unapreen u Ëin generala. U obrazloæewu optuænice(8) govori se i o meunarodnom pravu: „Pojedini optuæeni, kao na primer Kosta Muπicki i joπ neki usudili su se, taËnije reËeno imali su dovoqno drskosti da se u svoju odbranu pred istraænim vlastima pozivaju na odredbe Meunarodnog prava, na Haπku konvenciju. Wihova odbrana se svodi na sledeÊe: Odredbe Meunarodnog prava dopuπtaju okupatoru da svoju vlast u okupiranoj zemqu vrπi pomoÊu domaÊeg upravnog aparata; mi smo se zato primili rukovodeÊih duænosti u tom aparatu; zatim, odredbe Meunarodnog prava dopuπtaju okupatoru da svim sredstvima uguπi pobunu i da obezbedi red i javni æivot u okupiranoj zemqi; istina je da smo mi pomagali okupatoru da obezbedi red, ali mi time nismo prekrπili odredbe Meunarodnog prava. Nasuprot wihovoj zloËinaËkoj logici, baπ odredbe meunarodnog javnog prava zabrawuju sve ono πto su oni uËinili, kaæe se u optuænici(9). IV SASLU©AWE MU©ICKOG 22. JUNA 1946. a) Formirawe Srpskog dobrovoqaËkog korpusa U pogledu formirawa SDK, predsednik sudskog veÊa svojim pitawima nastoji navesti Muπickog da potvrdi vaænu ulogu Dimitrija QotiÊa i Zbora. Muπicki potvruje da se sastajao sa QotiÊem i dozvoqava moguÊnost da je NediÊ Muπickog pozvao na razgovor po QotiÊevoj preporuci. Na tom sastanku, u drugoj polovici septembra 1944. godine NediÊ je saopπtio Muπickom da ga postavqa za komandanta SDK koji treba formirati. O potrebi osnivawa SDK, NediÊ je Muπickom rekao: „da smo mi u tom prvom periodu rata izmeu nas i NemaËke, privukli na sebe viπe od 40 nemaËkih divizija(10), koje su bile predviene za napad na Sovjetski savez i koje su morale da skrenu na Balkan, te da je time NemaËka izgubila 6 - 8 nedeqa, πto je bilo presudno za ceo rat. Rekao je i to da sada nije momenat naπeg ponovnog stupawa na scenu. Objasnio je da je situacija tada bila za nas vrlo opasna. Hitler je stavio Srbiju van zakona. Svaki Nemac mogao je da radi πta je hteo. Ali, iako je situacija bila u Srbiji veoma opasna, æivot u Srbiji bio je ipak snoπqiv. Rekao je joπ da Êe na svaki akt onih koji vrπe napade na Nemce neprijateq nastupiti brahijalno ...sa najgrubqim sredstvima odmazde. Za ustanak, rekao je on, nije bilo nikakva izgleda na uspeh. Meutim, ustanak je poËeo u leto 1941. godine”. Muπicki na pitawe odgovara da ga je NediÊ

24

uputio na OlÊana, ali samo u pogledu formirawa odreda(11). Uputio ga je i na QotiÊa s kojim se Muπicki konsultirao u vezi predloga liËnosti za komandante. OlÊan je obavestio Muπickog da se veÊ prijavilo 500 qudi, odnosno da je QotiÊ te qude prijavio(12). Prvu grupu da je saËiwavao jedan odred omladinaca koji su radili na obnovi poruπenog Smedereva. VeÊinom su to bili QotiÊevi omladinci. SDK je, kaæe Muπicki, imao odobrewe na 1.500 qudi. Do kraja 1941. bilo je formirano 10 odreda. Na pitawe ko je Muπickom izdavao nareewa, ovaj odgovara da je to bio NediÊ, a NediÊu su nareivali Nemci. No on je prihvaÊao samo ona koja su bila u interesu sprskog naroda(13). Ovde je Muπicki propustio da iznese sluËaj kad su QotiÊ i NediÊ izriËito odbili nemaËki zahtev. O tome piπe dr –oko SlijepËeviÊ u kwizi „Jugoslavija uoËi i za vreme Drugog svetskog rata”, izdawe Iskre, Minhen, 1978. str. 316, 317: „Majsner je, svakako po viπem nareewu, uporno nastojao i kod generala NediÊa i kod Dimitrija QotiÊa, da se na istoËni front poπaqe jedan srpski odred, ali su oni to odbili. Kada je jednom prilikom Majsner to traæio od QotiÊa, ovaj je to odbio sa motivacijom: Mi ne moæemo nikog poslati na istoËni front, jer mi nismo vaπi saveznici, naprotiv, mi smo vaπi robovi. Sovjeti su saveznici naπih saveznika, a samim tim i saveznici naπeg Kraqa i wegove vlade u Londonu, pa prema tome po naπem Ustavu i naπi saveznici protiv kojih se mi ne moæemo boriti. Ja znam da Sovjeti nisu iskreni saveznici ni Anglosaksoncima ni Francuzima, a kamo li naπem Kraqu Petru i nama. Oni imaju ciq da zavladaju Evropom i svetom. Ipak mi ne moæemo protiv wih ratovati. Mi Êemo se i daqe boriti u naπoj zemqi protiv komunizma koje smatramo glavnim neprijateqem hriπÊanstva i ËoveËanstva... Pored iznetoga skreÊem vam paæwu da je nosilac naπe politike predsednik vlade eneral NediÊ pod Ëijom se komandom nazale dobrovoqci pa prema tome, razgovarajte o ovom pitawu sa wim”. _________________________ 1) Dr –oko SlijepËeviÊ General Kosta M. Muπicki, Minhen 1881. 40,43 (daqe: Muπicki). (2) Arhiv porodice Muπicki (3) –oko SlijepËeviÊ, Muπicki, 70-71 (4) Isto, 72 (5) Isto, 44 (6) Isto, 72 (7) Miodrag ZeËeviÊ, Dokumenti sa suewa Ravnogorskom pokretu, 10. juni - 15 juli 1946. godine, SUBNOR Jugoslavije, 2001. 168 (daqe: Suewe. (8) Suewe, 217 (9) Suewe, 217 (10) Suewe, 1120 (11) Suewe, 1101 (12) Suewe, 1102, 1103 (13) Suewe, 1121 Dobrovoqac SDK Nastavak u sledeÊem broju) (N

Iskra 1. oktobar 2009.


Prikaz knjige: Slobodan Vukovi≤:

Etika zapadnih medija: antisrpska propaganda devedesetih godina 20. veka "Izdava≥ka knji√arnica Zorana Stojanovi≤a", Sremski Karlovci, 2009, str. 322. Nedavno je iz dela drugosrbijanske javnosti pokrenuta kampanja za krivi≥no gonjenje novinara zbog "govora mr√nje" i "neistinitog izveπtavanja" tokom devedesetih. U tom kontekstu, treba re≤i neπto viπe i o govoru mr√nje ineistinitom izveπtavanju pojedinih evroatlantskih medija u toj deceniji. Najbolje svedo≥enje o takvoj praksi pojedinih ameri≥kih, britanskih, nema≥kih i austrijskih glasila nalazimo u knjizi Slobodana Vukovi≤a - Etika zapadnih medija: antisrpska propaganda devedesetih godina 20. veka (2009). U njoj ≤e ≥italac zate≤i pravu kolekciju la√i i rasisti≥kih uvreda, kojima su Srbi, u prvom koraku, bili predstavljani kao faπisti≥ka ≥udoviπta, da bi, u drugom koraku, bila opravdavana svaka mera koju "civilizovane nacije" protiv takvih monstruma mogu da preduzmu. ∏ta tu sve ne mo√e da se pro≥ita... Recimo, po izveπtaju Roja Gatmana iz Bosne, 1992. (koji je za to izveπtavanje 1993. ≥ak dobio Pulicerovu nagradu), "srpski osvaja≥i dr√e dva koncentraciona logora" u kojima se "leπevi spaljuju u krematorijumima i pretvaraju u sto≥nu hranu" (New York Newsday, 2. avgust 1992; 83). The New York Times, 24. januara 1993. pompezno objavljuje vest da je u Bosni otkriveno ≥ak 135 koncentracionih logora sa 70.000 logoraπa, "koje dr√i Beograd" (228). Isti list, 9. januara 1993, objavljuje da su Srbi, kao deo programa etni≥kog ≥iπ≤enja, silovali ukupno 20.000 Muslimanki, dok Washington Post, 13. januara 1993, iznosi cifru od ≥ak 50.000 silovanih i 100.000 pobijenih Muslimanki i Muslimana! (254-5). Süddeutsche Zeitung nam ≥ak pripoveda potresnu pri≥u o nesre≤noj sudbini izvesne Azize, koju su Srbi javno silovali, "na stadionu u Manja≥i", pred 1.500 ljudi. Jedino πto u Manja≥i nema, i nikada nije ni bilo, nikakvog stadiona (255)[1]. U januaru 1993. Tagesthmen, bez ikakvih ograda, prenosi tvrdnju ∏tefana ∏varca, poslanika CDU, da Srbi "ponovo obavljaju eksperimente nad ljudima, kao πto ih je u Tre≤em rajhu ≥inio Mengele", tako πto srpski ginekolozi, po konclogorima, "usaΩuju bosanskim √enama ≥ak i pse≤e embrione" (256). Berliner Zeitung, 4. marta 1993, piπe da Srbi zarobljenim muslimanskim "√enama i deci odre√u grkljan, zatim pucaju po koloni izbeglica", koje, onda, tako nedoklane be√e, pa "sa smr≤u √ivi 26.000 dece", zbog ≥ega, u bukvalnom smislu, "krvavi trag Srba postaje sve du√i" (256). Po be≥kom listu Der Standard (7. april 1999), NATO bombardovanje Srbije je bilo neophodno jer je na Kosovu "u pravom pokolju pobijeno 800.000 ljudi" (73). Bild na naslovnoj strani (1. april 1999) objavljuje fotografiju kolone albanskih izbeglica sa Kosova, sa potpisom: "Odvode ih u koncentracioni logor"! (173). Washington Times, 14. aprila 1992,

Iskra 1. oktobar 2009.

podse≤a na dogaΩaj iz 1990, kada su Srbi, navodno, albanske Ωake "trovali gasom", dodaju≤i da su "prema nekim informacijama, neke i prisilno sterilisali" (223). Treba re≤i da je prema Frankfurter Allgemeine Zeitung-u (17. juli 1990) to trovanje vrπila "srpska tajna policija" (144), a da prema Die Welt-u (26. septembar 1990), koji bez ikakvih ograda prenosi izjavu Bud√ara Bukoπija, "lekari iz Srbije na Kosovu mogu po miloj volji da eksperimentiπu" (na √ivim ljudima, tj. Albancima; 144). Prose≥an Srbin je, po opisu Süddeutsche Zeitunga (25. septembar 1990) "podbuo ≥ovek kome iz raskop≥ane koπulje vire maljave grudi" (162). Po be≥kom listu Der Standard (19. novembar 1991), cilj nacionalne borbe Srba je stvaranje "Velike Srbije, od Be≥a do Istanbula" (156), a New York Times (24. oktobar 1992) tvrdi da se "ne mo√e razgovarati ni pregovarati s rasisti≥ki nastrojenim Srbima" (214). Po Washington Post-u (16. septembar 1990), Srbi su u Hrvatsku doπli tek posle Prvog svetskog rata (208), a ustaπe su bile "hrvatski gerilci" koji su se borili i protiv ≥etnika i protiv Nemaca (Washington Post, 11. maj 1991; 210). Sli≥nu neverovatnu "greπku", u isto vreme, pravi i londonski Times (15. maj 1991), koji tvrdi da je nekoliko stotina hiljada ljudi u NDH poklano kao rezultat - obratite pa√nju na formulaciju - "bratoubila≥kih zverstava izmeΩu Srba i Hrvata" (245). TakoΩe je, sa stanoviπta aktuelnih politi≥kih deπavanja, zanimljivo da je joπ pre 18 godina New York Times (13. juli 1991) o≥ekivao od Stjepana Mesi≤a, tadaπnjeg predsednika Predsedniπtva SFRJ, "da oslobodi Kosovo, Vojvodinu i Sand√ak srpske okupacije" (213), a da se The Times, 10. oktobra 1991, zalagao za "preventivno rasporeΩivanje jedinica za o≥uvanje mira" ne samo u Hrvatskoj i BiH, ve≤ i "u Vojvodini i na Kosovu" (243). Pou≥no je da je glavni medijski dokaz postojanja "srpskih koncentracionih logora" u Bosni bila ona ≥uvena slika mrπavog, navodno izgladnelog mladi≤a, iza bodljikave √ice, u Trnopolju. Docnije je utvrΩeno da je snimak britanske ITN nastao tako πto je njihova ekipa jednostavno uπla u √icom ograΩen prostor, u kome nije bilo nikoga, i iz tog prostora slikala izbeglice koje su bile van √ice. A navodno izgladneli Musliman-logoraπ bio je, prema istom kasnijem otkri≤u, zapravo Srbin, Slobodan Konjevi≤, tuberkulozni bolesnik (85). Ali, ovakve i sli≥ne manipulacije lepo su poslu√ile uvodni≥arima uglednih listova, poput The New York Times-a (4. avgust 1992), da autoritativno zaklju≥e kako "srpska zlodela predstavljaju paralelu s nacisti≥kom Nema≥kom" (84). Zatim je usledila ≥itava propagandna kampanja Bernarda Kuπnera, u Fracuskoj, zasnovana na plakatima na kojima su direktno, uporednim πtampanjem fotografija, izjedna≥eni Trnopolje i Auπvic, i Miloπevi≤ i Hitler (176). Slobodan Vukovi≤ nam u ovoj knjizi otkriva da je izjedna≥avanje Srba sa faπistima bio deo smiπljene mar

25


Etika zapadnih... ketinπke strategije iza koje je, izmeΩu ostalih, stajala i agencija Ruder & Finn. Nju su, redom, pla≤ale ameri≥ka, hrvatska, muslimanska i "kosovarska" vlada, odnosno njihove lobi grupe. Ova agencija je, prema izjavi njenog vlasnika, D√ejmsa Harfa, kao svoj najve≤i uspeh isticala upravo to πto je "uspela da u javnom mnenju Srbe poistoveti s nacistima" (234). I, posle viπe godina takve propagande, za zapadno javno mnenje postalo je prirodno da iz usta predsednika SAD, Bila Klintona, ≥uje kako Srbi, i vlast i narod, kao nekada Hitler i Nemci, slo√no istrebljuju ni√e rase. Kako je to rekao Klinton u govoru na Dan se≤anja 1999: "na Kosovu gledamo paralelu sa Drugim svetskim ratom, jer je vlast Srbije, kao ona u faπisti≥koj Nema≥koj, doπla na ≥elo tako πto je uticala na narod da gleda s visine na odreΩenu rasu ili etni≥ku grupu, i da veruje da takvima nema mesta u njihovoj zemlji, pa ni prava da √ive" (78). Zaπto je, uopπte, doπlo do ovakve, antisrpske usmerenosti zapadnog javnog mnenja, odn. zapadnih medijaΩ Slobodan Vukovi≤, koji je jedan od naπih najuglednijih sociologa (doktor nauka, sa nau≥nim rangom redovnog profesora, upravnik Centra za socioloπka istra√ivanja IDN i dugogodiπnji predsednik Socioloπkog druπtva Srbije), iscrpno objaπnjava ovu pojavu. Po njemu, ona ima nekoliko uzroka. Najpre, zapadni mediji, nasuprot o≥ekivanjima Druge Srbije, itekako su "patriotski". Oni zaista nastoje da artikuliπu i zastupaju nacionalni interes. Naro≥ito u spoljnoj politici, zapadni mediji su ≥esto bliski svojim vladama, i u tome i jedni i drugi deluju dosta slo√no (1213). A ako pogledamo πta je bio nacionalni interes SAD, Britanije, Nema≥ke i Austrije, tokom devedesetih, ka√e Vukovi≤, vide≤emo da je to bilo da se jugoslovenski prostor podeli na manje dr√ave, kako bi se njime ekonomski i politi≥ki lakπe ovladalo. Srbi i Srbija uvek su bili nosioci ideje o velikoj i jakoj dr√avi (u balkanskim razmerama). Zato su u gotovo svim okolnostima bili na "pogreπnoj" strani i morali biti do√ivljavani kao "loπi momci". Uz ovaj zajedni≥ki spoljnopoliti≥ki interes nabrojanih zemalja, objaπnjava Vukovi≤, postojale su i nijanse u pojedina≥nom zastupanju nacionalnih preferencija. SAD je razbijanje Jugoslavije video kao dobru priliku za eksperimentalno ispitivanje mogu≤nosti raspada SSSR i Rusije. Vukovi≤ citira izjavu D√ejmsa Bejkera, tadaπnjeg dr√avnog sekretara, datu u Lisabonu, 24. maja 1992: "Ono πto √elimo da dosegnemo su nezavisne dr√ave, ne samo Rusije i u Rusiji, ne samo Moskve i Sankt Petersburga, nego Urala, Sibira i Dalekog istoka" (231). Osim toga, u rivalskoj, antiruskoj politici, Amerikanci su Srbe, baπ kao ranije i Britanci, do√ivljavali kao "male Ruse" i "tradicionalnu rusku bazu na Balkanu". Zato su Srbi, za ameri≥ku i britansku diplomatiju, tokom celih devedesetih, a i danas, bili i ostali "bad guys". I dok su se Anglosanksonci, kada je re≥ o specifi≥nostima, rukovodili imperijalnim interesima sadaπnjosti i budu≤nosti, iz Germana su, po pitanju Srbije, ≥esto progovarale frustracije iz proπlosti (13-14;

26

54-58). Mnogi Austrijanci su Srbe, pokazuje Vukovi≤, do√ivljavali kao krivce za prvi svetski rat i raspad njihove imperije, potajno u√ivaju≤i da im se na neki na≥in revanπiraju - i simboli≥ki, i stvarno. Sa druge strane, Nemcima su Srbi dobro doπli da olakπaju teret nacisti≥ke proπlosti. Kona≥no se, posle pola veka, o nekoj evropskoj naciji moglo govoriti uz upotrebu re≥i kao πto su "genocid", "faπizam", "koncentracioni logori", "nacisti", a da to ne budu Nemci. Kona≥no, raspad Jugoslavije, ˘ehoslova≥ke i SSSR na brojne dr√avice omogu≤io je brz prodor i dominaciju nema≥kog kapitala kao u doba Tre≤eg rajha. Time su, na simboli≥ki na≥in, neutralisani bar neki negativni efekti izgubljenog rata 1939-1945. Uz ove, poglavito politi≥ke razloge, za antisrpsku nastrojenost zapadnih glasila, objaπnjava Vukovi≤, postojali su i izvesni ≥isto medijski ili kolektivno-psiholoπki razlozi. Sa jedne strane, prose≥ni medijski konzument u SAD i EU nije previπe zainteresovan za komplikovane pri≥e i iznijansirane analize prilika u nekoj dalekoj zemlji. I kada su jednom, uopπteno, Srbi proglaπeni za "loπe momke", ta slika je automatski nastavljena da bude popunjavana isklju≥ivo primerima koji su je podr√avali (kao πto su za Hrvate, Muslimane i "Kosovare" bile rezervisane samo pozitivne pri≥e). Vukovi≤ navodi brojne slu≥ajeve (60-64) kada su druga≥iji novinarski izveπtaji od "o≥ekivanih" (tj. onih koji su odgovarali ve≤ skrojenim stereotipima) jednostavno ostajali neobjavljeni, a novinari koji su na njima insistirali bivali medijski ignorisani, potiskivani, pa ≥ak i proganjani. To nije bio rezultat nikakve naro≥ite antisrpske zavere, ve≤ staleπke solidarnosti koja je po≥ivala na nepisanom konsensusu oko toga πta je istina, a πta objektivno izveπtavanje. Recimo, ako neko ho≤e da poka√e da ste vi, kao novinar i urednik, pogreπili u slu≥aju Markala (oba puta), u slu≥aju Vase Miskina i u slu≥aju Ra≥ka, ako neko, dakle, pokazuje da ste u sva ≥etiri slu≥aja neta≥no interpretirali dogaΩaj i u sva ≥etiri slu≥aja dozvolili sebi da budete jeftino namagar≥eni od jedne strane u sukobu, onda to jednostavno dovodi u pitanje vaπu generalnu kredibilnost i profesionalnost. Zato ≤ete vi takve dokaze sopstvenog πvindlovanja prosto potiskivati i odbacivati, a ljude koji ih iznose, makar bile i vaπe kolege, do√ivljavati kao li≥ne neprijatelje. Joπ jedan ≥isto medijski razlog koji je pogodovao satanizovanju Srba, ka√e Vukovi≤, bila je sama priroda savremenih masovnih opπtila. Ona, istim informacijama i jednakim emocijama, povezuju milione raπtrkanih pojedinaca, stvaraju≤i od njih masu. A kolektivno-psiholoπka priroda svetine jeste da tra√i sve ja≥u emociju, sve ja≥u senzaciju. Novinari, zato, ≥esto viπe tra√e nadra√aje, nego informacije. Otuda je u izveπtavanju iz balkanskih ratova bilo toliko izmiπljanja i preterivanja. A poπto su Srbi bili glavni negativci, ta izmiπljanja i preterivanja po pravilu su bila na πtetu Srba (15-16). Ipak, takva igra sa izmiπljanjem i preuveli≥avanjem ne mo√e iza≤i na dobro. Ako svetinu neprestano kljukate pri≥ama o Crncu koji siluje bele devoj≥ice i Jevrejinu koji otima plavokose de≥ake u jednom trenutku ≤e ta svetina po≥eti da urla: "Obesite ga! Obesite ga!". I ono πto je u prvom ≥asu izgledalo kao obi≥no klevetanje

Iskra 1. oktobar 2009.


i dosoljavanje, u poslednjoj instanci pretvori≤e se u najodvratniji lin≥ (227). Takva je bila i sudbina Srba, u proπloj deceniji. U prvom koraku, oni su politi≥ki bili ozna≥eni kao strateπka smetnja, u drugom su bili medijski oklevetani i satanizovani, u tre≤em su proglaπeni kolektivnim zlo≥incima, a u ≥etvrtom koraku bili su ka√njeni bombardovanjem i proterivanjem. Pri tome, u ovom kauzalnom nizu, od posebne osetljivosti bio je tre≤i korak. Naime, ako ka√ete: "Slobodan Miloπevi≤ je balkanski kasapin i diktator", iz toga ne proizilazi pravo da mo√ete da bombardujete Niπ i Aleksinac. Zato morate da u≥inite da za vaπe javno mnenje i graΩani Niπa i Aleksinca postanu kasapi i diktatori. Upravo toj svrsi slu√i pri≥a o srpskom meganacionalizmu i faπizmu. Tvrdnja o nacionalizmu kao glavnoj ideologiji u Srba i srpskom faπizmu kao ekstremno razvijenom fenomenu, omogu≤ava da onog obi≥nog graΩanina iz Niπa i Aleksinca proglasite "anonimnim sau≥esnikom" Slobodana Miloπevi≤a. I da, onda, u slede≤em koraku, mo√ete i njega mirne savesti da bombardujete. Sli≥no funkcionalno objaπnjenje Slobodan Vukovi≤ daje i za danaπnje insistiranje Druge Srbije na "srpskom nacionalizmu i faπizmu". Njihove medijske i ideoloπke promotere[2] on vidi pre svega kao ovovremene sledbenike politi≥kih i medijskih struktura SAD, Britanije, Nema≥ke itd, iz devedesetih (127-8). Ali, te iste strukture su i danas hegemone. Otuda, one moraju da nastave da insistiraju na ispravnosti svoje politike prema Srbima i na ispravnosti svog izveπtavanja o Srbima, kako bi sa≥uvale autoritet i kredibilnost. Kako, ina≥e, opravdati na≥elo da su sve granice u Evropi, po Helsinπkom aktu, svetinja, osim granica Jugoslavije? Kako opravdati na≥elo da su, zatim, sve granice bivπih jugoslovenskih republika svetinja, osim granica Srbije? Kako opravdati ≤utanje, pa i sau≥esniπtvo, u trajnom proterivanju 200.000 Srba iz Hrvatske i 100.000 Srba sa Kosova? Kako opravdati viπegodiπnje dr√anje graΩana Srbije u ekonomskoj, saobra≤ajnoj i kulturnoj izolaciji, zbog ≥ega je cela Srbija, tih devedesetih, postala viπemilionski Terezijenπtat, logor u kome se ne umire od gasnih komora, ali se izumire od izgladnelosti i bolestiΩ? Kako, zatim, opravdati vojni napad na Srbiju, bez povoda i bez dopuπtenja UN, viπemese≥no bombardovanje gradova, πkola i bolnica, uz bezobzirno ubijanje civila? Kako, kona≥no, opravdati vojnu okupaciju dela teritorije jedne suverene dr√ave i otvoreno pomaganje secesionistima da tu teritoriju otcepe od mati≥ne dr√ave? Pa, sva ova nepo≥instva mo√ete opravdati jedino ako poka√ete da pred sobom nemate "normalan" narod i "normalnu" dr√avu, ve≤ jednog faπisti≥kog monstruma, jednu nacionalizmom izobli≥enu nakazu od zemlje i naroda, protiv koje su, onda, sva sredstva i svi postupci moralni i dozvoljeni. Isto tako, kako ≤ete opravdati vaπu glupost, lakovernost ili prosto sau≥esniπtvo u slu≥aju neistinitog izveπtavanja o onome πto se dogodilo na Markalama, u ul. Vase Miskina i u Ra≥ku? Kako ≤ete opravdati nekriti≥ko prenoπenje tuΩih izmiπljotina, la√i i kleveta, kojima ste, povrh svega, i vi dodavali sopstvene

Iskra 1. oktobar 2009.

fantazije i preuveli≥avanja? Kako ≤ete, kona≥no, opravdati svoju viπegodiπnju neprofesionalnost, oportunizam i povrπnost, kojima ste vaπu publiku, sopstveno javno mnenje, godinama dr√ali u zabludi? Pa, najlakπi na≥in da se "izvadite" i sa≥uvate svoju kredibilnost jeste da gurnete pod tepih sve dokaze koji razotkrivaju vaπu profesionalnu i moralnu nesolidnost. I da, zatim, svakog ko podse≤a na vaπu neprofesionalnost i nemoral proglasite "ekstremistom", "prosrpskim lobistom", "marginalnim" i "bizarnim" novinarom koji je i sam postao √rtva "srpskog nacionalizma" i "faπizma". U tome upravo i le√i danaπnji funkcionalni zna≥aj Druge Srbije. Ona, naime, treba "iznutra" da podr√i koherentnost i verodostojnost ove √alostive medijsko-politi≥ke konstrukcije. Najlakπi na≥in da se poka√e da je inkvizitor u pravu jeste da √rtva sama prizna da je veπtica. Najlakπi na≥in da se doka√e opravdanost bombardovanja Srbije 1999. i opravdanost okupacije i secesije Kosova, jeste da Srbi sami priznaju da ih je trebalo bombardovati, okupirati i raspar≥ati (79; 265-7). Upravo stoga Druga Srbija toliko insistira na "srpskom faπizmu i nacionalizmu", kao univerzalnom opravdanju za sve gnusobe koje su Vaπington i Brisel, u protekle dve decenije, po≥inili na ovom prostoru. I upravo zato su "denacifikatori" i "dekontaminatori" iz Druge Srbije omiljeni likovi medijsko-politi≥kih struktura iz SAD i EU (272). Vukovi≤ nam, meΩutim, skre≤e pa√nju i na joπ jedan va√an momenat. Nastavljanje sa takvim "faπisti≥ko-nacionalisti≥kim" naracijama o Srbima mo√e imati prili≥no negativne posledice u vremenu koje nam predstoji. To jednostavno, po logici samih medija i logici arkanske politi≥ke mo≤i, otvara prostor za jedan novi lin≥ Srba i Srbije u budu≤nosti. ∏ta nam, naime, jam≥i da se niz Hrvatska - Bosna - Kosovo u budu≤nosti ne≤e biti nastavljen i sa Vojvodinom, Sand√akom, "Isto≥nim Kosovom"...? Zato je du√nost srpskog intelektualca, a pogotovo onog koji se bavi druπtvenim naukama, da u svome domenu, i onoliko koliko mo√e, takve ≥udoviπne naracije dekonstruiπe. I da time makar moralno ospori, ako ve≤ ne mo√e i da zaustavi, joπ jedan, mogu≤i ili ve≤ nadolaze≤i lin≥. Slobodan Vukovi≤, taj naπ vredni i ugledni druπtveni nau≥nik, svoju intelektualnu du√nost je izvrπio. A mi ostali? ________________________________ [1] Vukovi≤ navodi i izveπtaj UN, od 28. decembra 1994, u kome se se izri≥ito tvrdi da su, kada je u pitanju silovanje u bosanskom ratu, "ve≤ina √rtava bile Srpkinje" (255). [2] Kao πto su "ameri≥ka medijska ispostava B92" (35) i razne `nevladine` organizacije finansirane iz inostranstva, a pod firmom `zaπtite ljudskih prava`, razvoja demokratije i sli≥no" (183), koje se sve, ka√e Vukovi≤, po svojoj danaπnjoj ideoloπko-medijskoj funkciji, lako mogu porediti sa "ulogom pete kolone u Srbiji 1941." (183).

NSPM, 28.8.2009. <www.nspm.rs>

Slobodan Antoni≤ (Podvukla - Iskra)

27


Dokumenti: Ako koza laæe, rog ne laæe

DEJAN NOVA»I∆: SFRJ ZA PO»ETNIKE Evo i jedne kwige dokumenata, SFRJ za poËetnike (1) Dejana NovaËiÊa, koja govori istinito, na duhovit i veoma satiriËan naËin o naπem mentalitetu i o prilikama u æivotu posle Drugog svetskog rata, Kwiga je krcata navodnim obaveπtewima za turiste, ali se autor sluæi wima za satiru. OgraniËiÊemo se na najinteresantnije od wih. NovaËiÊ uspeπno pogaa glavne karakteristike naπeg mentaliteta. Meu prvima je potreba za preterivawem i samohvalisawem. Na primer, naπe πkolstvo: „Naπe πkole danas obezbeuju neuporedivo viπi nivo obrazovawa od sliËnih πkola u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili NemaËkoj. A o glupim Amerikancima da i ne govorimo. Oni ne znaju Ëak ni kada je bila »etvrta neprijateqska ofanziva.”(71) „NajveÊa koncentracija nauËnih radnika zabeleæena je u najstarijim i najuglednijim evropskim univerzitetskim centrima kao πto su Beograd, Zagreb i Priπtina. Poπto raaju ko πqive, broj doktora nauka se jedno vreme opasno pribliæio broju nepismenih.” Reformu πkolskog sistema u SFRJ stranci u totalitarnim zemqama su pozdravili i odmah dali da se prevede na wihove jezike. „Jedino im nije bilo jasno zaπto su Jugosloveni zatvorili samo gimnazije, a ne i profesore.”(73) Uspesi naπih struËwaka nisu ograniËeni na πkolstvo veÊ pokrivaju i druge oblasti, na primer hortikulturu: „Posebno od kad su odgajili kukuruz bez koπtice i za to dobili zlatnu `Eureku` u Briselu. Meutim, najpoznatiji jugoslovenski poqoprivredni proizvod nije kukuruz, veÊ cigarete.”(57) Takoe, „Zdravstvena zaπtita u Jugoslaviji funkcioniπe besprekorno, pogotovo ako ste zdravi.”(143) Najzad, najboqi savet: „Ako vas tokom boravka u SFRJ zaboli zub, onda je najboqe da kupite litar rakije (npr. `ekselencija` od 55 stepeni) i uz to popuπite paklu `Zete`. Od toga sve prolazi.”(144) Autor se sluæi i uporeewima kad æeli da neπto istakne: „Za razliku od albanskih bunkera, naπa atomska skloniπta su korisna. U wima pripadnici Civilne zaπtite Ëuvaju krompir, a preko zime i kiseli kupus. Skloniπta su zbog toga graena veoma solidno, tako da mogu da izdræe i direktne udare hidrogenskih bombi.”(53) A on se ne libi ni da udari na partizanske svetiwe kao πto je „pobeda” u bici na Neretvi, reci koja je „toliko πiroka da ni Nemci nisu uspeli da je premoste, pa su zato izgubili Drugi svetski rat.”(19) NovaËiÊ se Ëesto osvrÊe na Tita u svojoj satiri. ©to se tiËe wegovog roewa, taj paragraf zasluæuje da se citira u celini, ne samo zbog biblijskih aluzija: „U Kumrovcu (srpski: `Poæarevcu`)

28

bilo je i malo veÊih Ëuda: legenda kaæe da se ovde, u jednoj kumroveËkoj πtali rodio drug Tito, devet meseci nakon πto je wegova majka Marija Broz sawala Karla Marks kako je nudi mrkvicom. U trenutku Josipovog roewa, na nebu iznad Zagorja bqesnula je petokraka zvezda i obasjala horizonte ËoveËanstva, zbog Ëega se stari Francek toliko uplaπio da je naredio PoÊoreku da odmah pobije svu muπku decu u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Mali Joæa se Ëudom spasao tako πto ga je majka iznela iz πtale u koju su veÊ bili doπli Ante TrumbiÊ, Frawo Supilo i Georgi Dimitrov da donesu darove, i pustila ga u pletenoj koπarici niz Sutlu.” Tito se ponaπa kao bog i govori biblijskim jezikom: „I potom reËe Tito: neka bude zvijezda petokraka. I bi tako. I postavi je Tito na svod nebeski da obasjava zemqu sjajem nebeskijem... I reËe Tito partizanima: da naËinimo sebi AntifaπistiËko vijeÊe narodnog osloboewa Jugoslavije po svom obliËju, kao πto smo mi, koje Êe biti gospodar od cijele zemqe i od svijeh æivotiwa πto se miËu po ovoj zemqi.”(15) Evo joπ jedne uspeπne „biblijske” aluzije na Tita: „Krajem Ëetrdesetih, Jugoslavija je postala æariπte novog kulta u Ëast boæanstva zvanog `Stari` koje je 1948 godine progovorilo iz utrobe zemqe i reklo: `Ne pravite sebi drugih idola do mene... majku vam boæju!` VeÊina je ozbiqno shvatila to upozorewe, a oni koji nisu, zavrπili su na jednom jadranskom ostrvu da malo dubqe razmisle o tome gde su pogreπili i πta je uopπte smisao qudskog æivota.”(63-64) „Od svih Jugoslovena, Tito je raspolagao najveÊom muπkom snagom. Prema nekim biografima, bio je oæewen 17 puta i imao viπe stotina dece i unuka. O wegovim uspesima ispredaju se legende: poËev od toga kako je na prvu godiπwicu Oktobarske revolucije πarmirao Pelagiju Bjelousovu pleπuÊi `mamuπku` s balalajkom u zubima i flaπom votke na glavi, do toga kako je na klaviru svirao beËke valcere ispod prozora Herte Has u Salcburgu.”(125) NovaËiÊ se osvrÊe i na Titovu sahranu: „Bol koji je pogodio Titov mimohod (sahranu) ne moæe se porediti ni sa Ëim do tada vienim. Moæe jedino sa dubinom mræwe s kojom su se uËesnici mimohoda okrenuli prema Titu par godina kasnije.”(66) Narod se dræi Ëuvene krilatice „I posle Tita, Tito”: „KuÊa cveÊa je najmawe, ali najprometnije grobqe na svetu... Najboqe je da krenete sa Papuka ili ©ar planine, i po moguÊnosti unazad, na kolenima ili puzeÊi.”(65) „KuÊa cveÊa je jugoslovenski zid plaËa.”(66) Sve πto je povezano sa Titom uzdignuto je na najviπi stepen. „Dediwe je poznato i po jedin-

Iskra 1. oktobar 2009.


stvenim optiËkim fenomenima -- fatamorganama u vidu snaænih arhitektonskih halucinacija,”(19) »ak je i wegov omiqeni pas, Tigar, bio svestan veliËine svog gospodara, kao u sluËaju nemaËkog bombardovawa, od koga Tito umalo nije poginuo: „Tigar je u jednom trenutku spazio kako avion iznenada izbacuje bombu na Tita. Tigar je muwevito skoËio, oborio Tita na zemqu, a zatim se sam bacio na bombu, zaklonivπi je svojim telom.”(28-29) Nije niπta neobiËno πto se Tito pojavio na novËanici (ne najskupqoj), pored slavnog srpskog nauËnika Nikole Tesle, koji u nekoj benkici Ëita `Borbu`, glavni komunistiËki list. Zanimqivo je kako je narod nazvao Tita na toj slici: „Pojavila se novËanica s likom druga Tita zvana `mrtvak`.”(61) NovaËiÊ uporeuje Tita i sa XajiÊem, „najboqim fudbalerom svih vremena na svetu... Jedina dilema koju smo imali u vezi s wim poticala je od pitawa ko je bio boqi - on ili drug Tito.”(110) Tako i u drugim sportovima. »uvena Titova jahta „Galeb” posluæila je autoru kao simbol Titove `veliËine`, ali „Galeb, za razliku od Titanika nije potonuo, ali zemqa u kojoj je bio registrovan, jeste. I to veoma duboko.”(141) Jugoslavija pod Titom doæivela je i svoje „prirodno Ëudo”. NovaËiÊeva satira pogaa i komunistiËki reæim. Tako o predsedniπtvu SFRJ posle Tita: „»lanovi ovog `tela` stalno su se mewali, i niko nije mogao da ih prebroji, a kamoli zapamti.”(27) A Partizanska spomenica 1941. „daje nosiocu pravo da se besplatno vozi u tramvaju, kupuje πeÊer preko reda i da po svom nahoewu i slobodnoj voqi koristi pokretnu i nepokretnu imovinu oduzetu od domaÊih izdajnika i saradnika okupatora.”(41) Mnoga upravna mesta zauzeta su qudima sa sela, koji su nosili revoluciju na svojim leima i ostvarili je svojim ærtvama, ali zato sada strada funkcionisawe dræave: „Najviπe ih ima u upravnim odborima druπtvenih preduzeÊa i partijskim komitetima, a dosta su koncentrisani i po republiËkim tv-centrima.”(30) NovaËiÊ satiriπe i novinarski poziv, mada ne iz istog razloga veÊ iz karijerizma: „Krajem 80-ih, zahvaqujuÊi visokim profesionalnim i moralnim standardima novinarstvo doæivqava renesansu, a novinarski poziv postaje simptom za poπtewe, hrabrost i qudsko dostojanstvo. Ostatak priËe znamo.”(89) Satira dvoliËnosti reæima ogleda se i u koriπËewu svake pomoÊi od strane „trulog Zapada”, ukquËujuÊi i Unrine pakete sa „Trumanovim jajima”: „Niπta od toga nije moglo da se jede. Unrine pakete dobijali su svi graani SFRJ, iako rukovodstvo FNRJ nikad nije pristalo da primi pomoÊ od trulog Zapada.”(131) NovaËiÊ ne zapostavqa ni „novu klasu”, koju je –ilas ovekoveËio svojom kritikom reæima. Tako autor posveÊuje Ëitavu jednu glavu partizanima. Oni su „boæanska biÊa magiËnih moÊi i natprirodnih osobina. Vrhovni partizan je drug Tito, iz Ëije se glave rodio Milovan –ilas. Iz wihovog

Iskra 1. oktobar 2009.

kasnijeg braka roen je Vladimir BakariÊ, a iz braka druga Tita s Kowuh planinom roen je Aleksandar Leka RankoviÊ.”(64) NovaËiÊ daqe navodi, satiriËno, ostale partizanske junake, „Ëijim je junaπtvom otvoren novi herojski ciklus za niæe razrede osnovnih πkola, i Ëiji su podvizi opisani u Homerovom spevu `Æenevska konvencija i upotreba dece u ratnim dejstvima`.”(65) Mnogi od tih partizana dobili su zvawe „Narodnih heroja... koji se dele na æive i mrtve mrtvi æive u Ëitankama, a æivi na Dediwu.”(65) Ostali su kasnije postali vojna lica koja „æive u `vojnim` stanovima. Kada dovoqno porastu, æene se, ali ne æenama veÊ `drugaricama`.”(51) „Na kraju karijere, funkcioneri se obiËno bave diplomatijom (ambasade u umerenom klimatskom pojasu) i poezijom (uspomene iz NOB-a i revolucije).”(40) NovaËiÊ satiriπe i svakodnevno ponaπawe naπih qudi. Na prvom mestu, oni „vole da se odmaraju. Najopuπteniji su subotom, nedeqom i radnim danima.”(97) Spajawe praznika. „Spajawe se vrπi ako Dan republike pada npr. u utorak, pa se onda ponedeqak proglasi za neradni dan. Ako bi pak Dan republike pao u sredu, onda bi i ponedeqak i utorak bio neradni, a isto tako i Ëetvrtak i petak.”(100) InaËe, proslave na svakom koraku. „Dok su uËesnici proslave bili joπ trezni, dakle u ranim prepodnevnim satima, bili bi odræani pozdravni govori (`... sa ovoga ovde mesta poruËujemo drugu Titu i drugarici Jovanki...`). Nakon toga bi nastupala kulturno-umetniËka druπtva sa spletom narodnih igara iz svih delova Jugoslavije. Posle bi se preπlo na jelo i piÊe. Na kraju bi mladi muπkarci i æene poËeli da se jure po æbuwu, i to bi bilo to.”(101) Da pokaæe kako se naπi qudi diËe svojom kulturom, NovaËiÊ veli: „U SFRJ se puno dræi do tzv. kuÊnih `biblioteka`, a bon-ton nalaæe da, kad odete nekome u goste, obavezno kaæete, `ala vi imate puno kwiga, svaka vam Ëast`. DomaÊin Êe tada najverovatnije uzvratiti sa, `ne znam viπe kud Êu s wima, nego mi da nazdravimo`, posle Ëega treba reÊi, `ma i ja ti imam πleper kniga kod kuÊe, veÊ mi tri police pukle`, ili, `ma imam ti ja toga ko govana`.”(106) Naπi qudi rado citiraju pisca u modi: „Niko ga nije Ëitao, a svi ga citiraju.”(90) A „police sa kwigama smeπtene su visoko gore da se teæe dohvate.”(94) Jugosloveni se hvale zdravstvenim znawem, ali „nerado otvaraju prozore u svojim kuÊama. U kancelarijama ih uopπte ne otvaraju, jer tu svi puπe, kao ni u javnom transportu, jer su svi znojavi, pa promaja moæe da ih `preseËe`.”(21) „Za volanom moπda najbræe moæe da se upozna pitomi mentalitet i blaga narav stanovnika Jugoslavije. NaroËito kad ih u saobraÊaju neko pretekne.”(138) „Zanimqivo je da jugoslovenski studenti, recimo, uopπte ne ËaËkaju zube, jer im je to seqaËki. Oni umesto toga koriste ËaËkalicu da oËiste nokte, ali je odmah zatim vrate na mesto.”(148) „Posle toga se usta obriπu rukom, a ruka o pantalone. Ili kosu,

29


„RAD” O RATKU ÆIVADINOVI∆U Jedan prijateq novinar iz Srbije izvestio je Boru KarapanxiÊa pismom (Ëiji deo niæe navodimo) da je zavrπio svoj `rad` o Ratku. Novinar ne precizira o kakvom radu je reË. Da najkraÊe podsetimo ko je bio Ratko ÆivadinoviÊ. Predratni novinar Ratko ulazi u JNP Zbor sa Jugoslovenskom akcijom. Jedan je od wenih poznatijih Ëlanova koji je ostao u Zboru, poπto je veÊina wenih prvaka priπla Milanu StojadinoviÊu 1938. godine. Ratko je u Zboru bio prvi stareπina wegove omladine i popularan predavaË i tumaË wegove misli πirom Jugoslavije. U progonima Zbora od strane CvetkoviÊeve vlade bio je, uglavnom sa omladincima, zatvorenik u Brusu. Internirce je oslobodila SimoviÊeva puËistiËka vlada posle 27. marta 1941. Jedno vreme pod okupacijom bio je urednik dnevnog lista „Obnova”. Vozio je svoj automobil kada je u nesreÊi kod AjdovπËine u Istri 23. aprila 1945. poginuo

Dejan NovaËiÊ... ako hoÊeπ da se sjaji.”(133) I na kraju: „Najboqe piÊe u SFRJ zove se viwak. To je teËnost mrke boje, farmaceutskog mirisa i sladuwavog ukusa. Primewuje se u ciqu pomraËewa svesti i trajnog sniæavawa koeficijenta inteligencije. Zbog toga, kao i zbog niske cene, viwak je veoma popularan u narodu.”(149) Ima dosta primera jednostavnog humora. Evo nekoliko wih: U Sjediwene Dræave Amerike izvoze se „aparati za domaÊinstvo marke `Jugo`. Poπto ovi mehanizmi imaju i neπto toËkova, neko se setio da ih reklamira kao `automobile`. I upalilo je.”(56) Qudi od humora su „tipiËni predstavnici tzv. `sindikalne` πkole humora, koji na pristupaËan i duhovit naËin komentariπu aktuelne prilike u zemqi - poveÊawe cena benzina, nestaπicu jestivog uqa, socialne razlike i sliËno.”(39) „Glavna prostorija u soliteru je `ulaz` ili `haustor`. To je mesto gde deca divqaju kad napoqu pada kiπa, tj. dok im ne izae onaj ludak iz prizemqa s gvozdenom πipkom.”(93) Posle poraza ruske fudbalske reprezentacije od Jugoslovena: „©to se Rusa tiËe, voz sa fudbalerima se u Moskvi zaustavio samo na kratko i odmah produæio u Sibir.”(108) Za mnoge Ëitaoce SFRJ za poËetnike. TuristiËki vodiË je kwiga nostalgije za „sreÊnim” vremenima, za druge je zabavno πtivo, a za mnoge i korisna satira naπeg druπtva. Kao takva, vredi Ëitati je. Vasa MihailoviÊ _____________________________ 1 Dejan NovaËiÊ, SFRJ za poËetnike. TuristiËki vodiË ((Novi Sad: Stylos, 2007), 4. izdawe, 158 str. Brojevi strranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

Dimitrije QotiÊ, a sam Ratko bio teæe povreen i nekoliko nedeqa posle udesa podlegao ranama u jednoj bolnici u severnoj Italiji. Prijateq-novinar piπe: „Zavrπio sam moj rad o Ratku ÆivadinoviÊu. U avgustu sam bio u Sokobawi gde je Ratko roen 1901. godine u uglednoj trgovaËkoj porodici. Bio sam u wegovoj kuÊi koju je sazidao wegov deda Stojan krajem sedamdesetih godina devetnaestoga veka. KuÊa je konfiskovana posle rata jer je Ratko bio proglaπen za narodnog neprijateqa. Doπao sam i do odluke nekakvog suda kojim je ta kuÊa konfiskovana, gde se pored kuÊe nabraja i konfiskovani nameπtaj. Danas je ta kuÊa sokobawski zaviËajni muzej gde su se saËuvale stvari koje se pomiwu u sudskom reπewu o oduzimawu imovine. Na sokobawskom grobqu naπao sam grob Ratkovog dede Stojana, bake Rade, strica Vladimira i oca Vojislava, kome je Ratko podigao spomenik. Sve sam to slikao. Taman kada sam dovrπio moj rad uspeo sam da pronaem i Vojislava, sina Ratka ÆivadinoviÊa. Ratko se u Ëetrdesetoj godini æivota oæenio pred sam Drugi svetski rat. Godine 1941. rodio mu se sin Vojislav, tehnolog po zanimawu, koji danas ima porodicu i æivi na Zvezdari. Godinu dana kasnije, 1942. rodila se Ratkova Êerka Slobodanka. Ona danas sa porodicom æivi u Sjediwenim Dræavama. Ratkova porodica - æena, deca i majka Savka (umrla 1961), iako u teπkim uslovima i strahu - uspela je da saËuva Ratkovu biblioteku i dosta fotografija i poneki dokumenat. Ratkov sin Vojislav ustupio mi je sve dokumente i fotografije da ih preslikam. Na πest sedam fotografija su Ratko, QotiÊ i joπ neki nama nepoznati qudi. Meu wima je i jedna na kojoj su Ratko i QotiÊ. Na poleini piπe da je snimqena u BeËu, naznaËen je datum, neposredno pred Ratkovu i QotiÊevu smrt. Fotografiju je, kako piπe na poleini, neko uputio tetki Savki, Ratkovoj majci. Meu fotografijama ima i dosta onih koje su snimqene u Vaqevu 1941. godine, neposredno po dolasku iz Brusa. Tu je i jedna razglednica Brusa koju je poËetkom 1941. godine Ratko iz zatoËeniπtva poslao ujaku u Beograd. Ratkov sin Vojislav mi je rekao da mu je iza oca ostalo joπ dosta filmova sa oËuvanim snimcima, koje je verovatno Ratko snimao fotoaparatom, ali on ih nije detaqno pregledao. Voqan je da ih nekome pokaæe ukoliko bude interesovawa. Ukoliko ste zainteresovani ja bih Vam poslao moj rad o Ratku ÆivadinoviÊu i neke od pomenutih fotografija u digitalnom - elektronskom obliku ili bih rad odπtampao, a fotografije uradio pa vam to poslao poπtom.” V. D.

Iskra 1. oktobar 2009.


Prilozi „Iskri” Za zdravqe dobre prijateqice Vere LaziÊ Petar i Anka Tintor K$ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na divnog i vrednog druga Mirka »eËavca Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe dragog i dobrog druga Mirka »eËavca Marko i Rada Sunara $ 30 U spomen nedavno preminulog Mirka »eËavca, koji je do svoga posledweg daha ostao veran svojoj zakletvi - za Veru, Kraqa i Otaxbinu, koju je pre mnogo godina dao kao Srpski doborovoqac. Slava mu! Stevan i Vera PiroÊanac $ 15 Umesto voπtanice na grob krotkog i nezaboravnog druga Mirka »eËavca, do smrtnog Ëasa poærtvovanog sluge bliæwih Vlada i Mirjana QotiÊ £ 50 „ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marajn Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2009.

+ MIRKO »E»AVAC U nedequ 7. septembra 2009. nakon nekoliko dana provedenih u bolnici kao srËani bolesnik preminuo je u Torontu, Ontario, Kanada, Mirko« » eËavac, bivπi pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa. Mirko je roen u patrijarhalnoj srpskoj porodici u Bosanskom ©amcu 28. februara 1924. godine. Roditeqi su osim wega imali i sina Vujadina koji je joπ æiv. Mirko je æiveo u roditeqskom domu sve do nesreÊnog Aprilskog rata i propasti Kraqevine Jugoslavije 1941. Kada su PaveliÊeve ustaπe formirali Nezavisnu Dræavu Hrvatsku Mirko je prebegao u Srbiju gde se na poziv generala NediÊa prijavio u srpske dobrovoqce koji su poveli borbu protiv komunista. Bio je u Petom odredu, a potom u Drugom puku SDK uËestvujuÊi πirom Srbije u mnogim borbama za bioloπko oËuvawe srpskog naroda. U jesen 1944. sa dobrovoqcima se povlaËi u Sloveniju, gde su iz svih jedinica izdvojeni aci, meu kojim i Mirko, i poslati u Ilirsku Bistricu u ©kolski bataqon Centra za obuku Ëiji je komandant bio Dimitrije V. QotiÊ, a komandant bataqona kapetan Adam KarapanxiÊ. Kada su "saveznici" krajem rata Kraqevinu Jugoslaviju teslimili Josipu Brozu Titu, Mirko je s nacionalnim snagama povukao u Italiju i bio u naπim logorima u Palmanovi, Forliju i Eboliju. U Eboliju je formirana Radna grupa kapetana KarapanxiÊa i poslata u Santa Maria de Kapua u kojoj je Mirko je bio tumaË jer je savladao italijanski i engleski jezik. U proleÊe 1947. Englezi su sve jedinice prebacili u NemaËku na Britansku zonu. Mirko je bio u Munster Lageru u logoru "F". Kada je dobio Di-Pi status s prvim grupama dobrovoqaca je krajem 1948. emigrirao u Englesku. Tamo je dawu radio a noÊu studirao. U Engleskoj se upoznao sa simpatiËnom Italijankom Rozom i s wom stupio u brak u kome su roeni sinovi Vidoje i Jovan. Krajem pedesetih godina Mirko se s porodicom preselio u Kanadu i nastanio u Torontu. Tu se ukquËuje u rad crkveno-πkolske opπtine Sv. Sava, Udruæewa dobrovoqaca, Srpske narodne odbrane i Radio Ëasa "©umadija". Poverenik je „Iskre” za Kanadu i rasturaË svih kwiga πtampanih u Minhenu. Posle smrti Slobodana VeqkoviÊa, Mirko je organizator svih dobrovoqaËkih slava i komemoracija pomrlim dobrovoqcima, generalu NediÊu i Dimitriju QotiÊu. U svome radu bio je neumoran i poærtvovan u svakom

pogledu. Wegovo upokojewe teπko je pogodilo ne samo dobrovoqce veÊ i celu srpsku zajednicu u Kanadi. SmrÊu Mirka »eËavca dobrovoqaËko-zboraπka duhovna porodica, naroËito ova u Kanadi, ostaje duboko ucveqena i liπena vrsnog predvodnika. Mirko postaje wen Ëelnik prirodnom selekcijom. Dok su drugi obrazovaniji i poznatiji birali oportunije puteve da se iskaæu, Mirko je iπao trnovitijom i mawe vidnom stazom odræavawa unutraπweg æivota naπe zajednice, brigom i starawem o wenim qudima i æenama; putem liËnog primera, sluæewa i ærtvovawa za druge, a ne komandovawa. Vodila ga je hriπÊanska qubav prema Ëoveku i wegovim saborcima i duboka vera i ispravnost naπeg puta istine i nepokolebqive borbe za odbranu suπtinskog narodnog i nacionalnog interesa. Na tom tegobnom delu odræavawa duha i biti naπe zajednice Mirko je `goreo` i sagoreo. Primer i ime Mirka »eËavca, poput drugih naπih nenametqivih i prirodnih predvodnika - tzv. „malih qudi”, a xinova duha i qubavi za bliæwe - bivπeg mesara »ede NinkoviÊa i obalskog radnika Stanoja BeqiÊa u Engleskoj, i Slobodana VeqkoviÊa, Mirkovog prethodnika u Kanadi, æiveÊe i svetliÊe generacijama koje stasavaju. Sahrana pokojnog Mirka obavqena je u Ëetvrtak 10. septembra. Zaupokojenu liturgiju su sluæili protojereji-stavrofori Mihajlo Doder, Vasilije TomiÊ i Prvoslav PuriÊ uz pojawe crkvenog hora. Na kraju opela, od svoga parohijana Mirka, oprostio se prota Doder odavπi mu blagodarnost za sve πto je uËinio za svoju Crkvu i srpski narod. U ime srpskih dobrovoqaca o Mirku je govorio Bora DragaπeviÊ istiËuÊi wegovu veliku aktivnost na svim poqima druπtvenog i nacionalnog æivota. Mirko je sahrawen na grobqu "Glendejl" pored sina Vidoja koji je mlad preminuo od raka. Na grobqu su prisutni posluæeni koqivom i pogaËom. U ime cele naπe zajednice izraæavamo duboko sauËeπÊe supruzi Rozi i sinu Jovanu, bratu Vujadinu u Bosanskom ©amcu, kao i ostalim Mirkovim srodnicima, a uznosimo molitve Sveviπwemu da u Carstvo Svoje primi pravednu Mirkovu duπu. VeËna slava i hvala drugu Mirku za sve πto je uËinio za svoga æivota boreÊi se noπen geslom „S verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu”. VjeËna mu pamjat! Bora M. KarapanxiÊ

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Britanski The Economist

Na podru≥ju bivπe Jugoslavije raΩa se Jugosfera Jugosfera je termin koju britanski list The Economist koristi u tekstu u kojemu opisuje stanje u dr√avama bivπe Jugoslavije. Dvadeset godina nakon izbijanja ratova na zapadnom Balkanu doπlo je vrijeme u kojemu se stare netrpeljivosti zamjenjuju novom regionalnom suradnjom. Jedino πto bi eventualno moglo biti sumnjivo samo je ime. Tekst se otvara anegdotom s nedavnog sastanka Nesvrstanih, u kojemu je srpski predsjednik Boris Tadi≤ spomenuo kako bi tvrtke (preduze≤a) iz zemalja bivπe Jugoslavije, iz "naπih zemalja", kako je rekao, trebale zajedni≥ki nastupati na specijaliziranim graditeljskim ili natje≥ajima za vojnu opremu. Stjepan Mesi≤ je "klimnuo glavom u znak potpore". Upravo ta fraza, "naπe zemlje", slu√i kao uvod u tekst. - Od Slovenije do makedonske granice s Gr≥kom, ve≤ina ljudi ima jako puno toga zajedni≥koga, ≥ak i ako ne pri≥aju o tome. Svakim danom spone izmeΩu njih, prekinute u 90-ima, lagano se obnavljaju. Jugoslavije je odavno nestala; na njenom mjestu izranja Jugosfera. Kao dobar primjer suradnje spominje se uvodni sastanak za osnivanje vatrogasnog centra za jugoisto≥nu Europu. Iako je takva vijest jedva vrijedna spominjanja ≥ak i u Sarajevu, u kojemu je bio sastanak, ≥injenica da "vojnici koji su se nedavno borili jedni protiv drugih sada treniraju jedni druge, ili da vatrogasci rutinski suraΩuju, ili da svi od veterinara do centralnih banaka imaju sastanke na gotovo zamorno redovnoj bazi je dobra vijest, piπe Economist. - Jugosfera ima korijene u zajedni≥kim iskustvima, trgovini i biznisu. Ve≤ina bivπih Jugoslavena Bosanci, Srbi, Crnogorci i Hrvati - pri≥aju istim jezikom s manjim varijacijama. Mnogo Makedonaca i Slovenaca joπ uvijek pri≥a ili razumije jezik koji se zvao hrvatskosrpskim. U ve≤ini regije, ljudi mogu slobodno putovati, koriste≤i samo osobne iskaznice, navodi Economist. - Vole istu glazbu i istu hranu. Politi≥ke, religijske i etni≥ke razlike i dalje su prisutne. No, svakog ljeta tisu≤e mladih ljudi nalazi se na festivalu Exit u Novom Sadu u Srbiji, a velike zvijezde bez problema privla≥e veliki broj publike gdje god da nastupaju. Na veliko √ivciranje ≥elnih ljudi hrvatske glazbe, na mobitelima mnogih mladih Hrvata sviraju najnovije srpske pjesme, stoji u tekstu. - Oko tre≤ine crnogorske trgovine odvija se sa Srbijom. Bosna je najve≤e tr√iπte za srpske izvozne proizvode, a drugo najve≤e za hrvatske. Srbija je najve≤i trgovinski partner Makedonije. U malim gospodarstvima,

πirenje obi≥no zna≥i viπe suradnje sa susjedima. Delta iz Srbije, Mercator iz Slovenije i Konzum iz Hrvatske svi vode supermarkete i otvaraju nove trgovine u susjednim dvoriπtima. Kao sve viπe tvrtki bivπe Jugoslavije, tretiraju regiju kao jedinstvenu. Vode≤i srpski dnevni list, Politika, ima doma≤e izdanje i malo druk≥ije "ex-yu" izdanje. Tipi≥ni srpski novinski naslov nedavno je najavio kako se planira "osvajanje" Hrvatske, ali ne vojnom silom, nego Cipiripijem, srpskim ≥okoladnim namazom", navodi Economist. Neki su ljudi, piπe Economist uvijek znali da ≤e biti tako, budu≤i da su i u "najmra≥nijim vremenima jugoslavenskih ratova" kriminalci trgovali svime preko granica, a "ono πto se znalo kao 'tubro-folk' glazba bilo je popularno svugdje, unato≥ ≥estim nacionalisti≥kim konotacijama". Sad su pak svi sustigli kriminalce i pjeva≥e, stoji u tekstu, a najve≤i srpski problem s Hrvatskom, i obratno, nisu teritorij ili izbjeglice, nego neformalne barijere koje bi omogu≤ile tvrtkama da lakπe posluju u susjedstvu. - Hrvati vas gledaju mrko ako ih pitate za Jugosferu. Ne zato πto ju ne √ele. Jednostavno im ne odgovara ime, jer ih podsje≤a na zemlju od koje su se odcijepili. Ali nikome drugome ne smeta, kako se ≥ini. ˘ak i bivπi jugoslavenski Albanci, koji uglavnom √ive na Kosovu i u Makedoniji (i koji su u mnogo≥emu suprotni), nisu izuzeti utjecaja Jugosfere. Jedan marketinπki direktor iz Albanije ka√e kako nikad ne bi uspjeπno mogao prodati talijansko mlijeko na Kosovu, budu≤i da je Kosovarima zlatni standard slovensko mlijeko. - U svakodnevnom √ivotu, naravno, mnogi ljudi viπe nego zadovoljno √ive u viπe sfera. Kosovari gledaju televiziju na albanskom, ali ulaze u Jugosferu kad trguju sa Srbijom ili idu na godiπnji odmor u Makedoniju. Bosanci svih narodnosti jedu iste stvari i puno posluju jedni s drugima. Nogomet, ipak, izvla≥i na povrπinu razlike, kao πto je to slu≥aj u mnogim dr√avama. Bosanski Srbi navijaju za srpsku reprezentaciju, bosanski Hrvati za hrvatsku, a samo Boπnjaci za BiH", navodi Economist. U sljede≤ih nekoliko godina ≤e, po miπljenju lista, trik biti u tome da se konsolidira ono πto ljudi imaju zajedni≥ko, da se vlade usredoto≥e na to, i pokuπaju bolje povezati politiku i posao i regiji i kroz Jugosferu, ali i kroz ostatak Europe. - Europska unija utemeljena je da bi cementirala mir na kontinentu, a za Jugosferu taj posao joπ nije zavrπen, zaklju≥uje se u tekstu. 21.8.2009.

The Economist / Jutarnji list

iskra1181  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1181.pdf

Advertisement