Issuu on Google+

God. LXII

Birmingham, 1. novembar 2009.

Broj 1182

U obraËunu fudbalskih huligana poginuo Francuz Bris Taton

JEDNO MNOGOZNA»AJNO NASIQE Mi, Srbi, iz dijaspore uglavnom se obaveπtavamo o situaciji u zemqi Srbiji preko Interneta i putem e-poπte, πto znaËi, uvek smo u malom zakaπwewu u odnosu na aktuelne dogaaje, πto opet znaËi da na wih ponekad moæemo i pogreπno da reagujemo. TadiÊeva „narodna æalost” i posledice Pre par nedeqa doprla je tako do mene elektronska vest: Predesednik Srbije TadiÊ, povodom ubistva francuskog dræavqanina Brisa Tatona, objavio je opπtu dræavnu i narodnu æalost, πto znaËi: zastave u Srbiji na pola kopqa; u odreeno vreme, na znak sirena, æivot staje za jedan minut; javni protesti i skupovi - a πkole specijalno - s obaveznim jednim minutom i prigodnim govorima i predavawima nabijeni emocijama. „Ima neπto trulo u dræavi Danskoj” (Ëitaj: Srbiji) - bila je moja reakcuja. Svestan sam TadiÊeve „bezalternativnosti” kad se radi o Evropi i Francuskoj kao wenom „kquËu” - ali πto je mnogo - mnogo je! Jer deπavale su se u Srbiji (i u svetu) mnogo veÊe nesreÊe ove vrste, pa se nikad nije odlazilo u „narodnu æalost”, specijalno u Evropi. Bilo je dovoqno jedno diplomatsko izviwewe sa obaveznom izjavom da Êe poËinilac/i biti pronaen/i i kaæwen/i - i stvar bi „legla”. U meuvremenu, doe do mene elektronski Ëlanak Vasilija MiπkoviÊa naslovqen „Demokratski RaËak” (4.10.09) koji je objasnio misteriju ovog TadiÊevog inaËe, najblaæe reËeno, nedræavniËkog poteza. Kaæe TadiÊ: (...) „borba protiv nasiqa koji vodi u faπizam vaænija je i od evropskih integracija”. Ponovo me je TadiÊ πokirao jer iznad „bezalternativne” Evrope, postoji jedna veÊa „bezalternativnost” - nasiqe!; i pokazao - ne πalim se ovog puta - svoju zaista dræavniËku mudrost; u pravu je: ne moæe se u Evropu sa nasiqem - pogotovo ono koje vodi u faπizam. Ostalo je, pak, u priliËnom mraku koje to nasiqe vodi u faπizam jer izgleda svako to nije. Kako je, pak, ubistvo Brisa Tatona prvobitno bilo okarakterisano kao obraËun fudbalskih „huligana” (Taton je bio navijaË francuskog fudbalskog tima „Tuluz”), postavqa se pitawe kako je Tatonov sluËaj, dospeo u kategoriju nasiqa koje vodi u faπizam, πto je primoralo TadiÊa da izlaz

potraæi u narodnoj æalosti? Drugosrbijanci objaπwvaju „narodnu æalost” Odgovor na tranziciju huligani-faπizam po MiπkoviÊu - dala je tzv. „Druga Srbija” odnosno weni „spin doktori”. Jeste Tatona su ubili huligani fiziËki, ali „krivci za vaπu sramotu - o, vi „bedni Srbi” - su, svi faπisti, ekstremisti i desniËari (...) svi koji su se usuivali da se usprotive NAMA - evropejcima, modernizatorima i denacifikatorima!” Ovakva medijska kampawa od strane Druge Srbije postigla je svoj ciq pa se kod mnogih prvosrbijanica, TadiÊevih najboqih kadrova, pojavio sentiment: „Stvarno smo mi Srbi najgori narod!”. Da bi spreËila odliv svojih redova, Demokratska stranka (DS) je „sa svojom medijskom logistikom izgleda (konaËno?) stala iza zastave Druge Srbije, taËnije, iza wenog politiËkog barjaktara - iza LDP-a i »edomira JovanoviÊa. Nakon viπemeseËne kampawe i napada iz drugosrbijanskih krugova, DS (je) pokajniËki „glajhtπaltovala” i - organizujuÊi miting „protiv nasiqa” ... - poËela da marπira u korak ne samo sa LDP veÊ i sa najotrovnijim drugosrbijanskim druæinama kakve su Helsinπki odbor za qudska prava, Pokret Evropa nema alternative, inicijativa mladih za qudska prava, LS Vojvodine, Gej strejt alijansa” itd. Poπto je proglaπewem opπte narodne æalosti, sklopqen taj „rodoskrvni brak” (izmeu DS i Druge Sebije) i wegovi supruænici „zajedno otπetali do Kalimegdana”, TadiÊ je potvrdio da ga je „on liËno” blagoslovio. Kaæe: „Vidim neprekinutu nit izmeu nasiqa koje se deπavalo devedesetih, zverskih zloËina na prostoru bivπe Jugoslavije, podrπke πtrajkovima JSO, politiËkog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima i stalnog tragawa za neprijateqima u druπtvu”. Dodaje da je: „veoma vaæno da se identifikuju grupe i pojedinci koji su inspiratori i izvrπioci nasiqa i ideje koje inspiriπu nasiqe u druπtvu”. I tako zavrπio je sa veÊ napred pomenutom „novom bezalternativnoπÊu” tj. „nasiqe koje vodi u faπizam”, πto Ëak ima prednost nad onim veÊ klasiËnim wegovim - evro-integracijama?! Zavrπava MiπkoviÊ opis ovog najnovijeg TadiÊevog „bezalternativnog” obrta sa: „Straπno! Iste reËi, iste misli, iste formulacije, sve isto


Jedno mnogoznaËajno... kao kod najgorih drugosrbijanskih fanatika (...) Kao kakav robot, koji automatski ponavqa citate iz „PeπËanika” i „Helsinπke poveqe”, TadiÊ je priznao svoju kapitulaciju pred Ideoloπkim komitetom Druge Srbije”. Najzad, ko su prvosrbijanci Poπto je napred bilo reËi o Drugoj Srbiji (znaËi, mora da postoji i ona Prva), Potrebno je videti koga to (ili koju politiËku strukturu) iz Prve Srbije reËeni drugosrbijanski Komitet priprema za odstrel tj. kao krivce za pogibiju Brisa Tatona (uzgred, TadiÊ je predloæio da se jednoj ulici u Beogradu da Tatonovo ime!?). Tako Svetislav Basara, „najnoviji cvet u drugosrbijanskoj baπti”, proizveo je TadiÊa, poπto se „okanuo estrade i latio posla” u - „dræavnika”. Wegova duænost kao takvog jeste da se obraËuna sa NSPM (Nova srpska politiËka misao) wenim „skribentama” i „jad i bedu” koju ova generiπe. Opet, drugosrbijanc Slaviπa LekiÊ dostavqa TadiÊu listu imena onih koje je LekiÊ identifikovao, a po TadiÊevim reËima, datim pred Ideoloπkim komitetom, kao inspiratore i izvrπioce nasiqa i ideja „koje inspiriπu nasiqe u druπtvu”. Oni su, po LekiÊu: „vladika Amfilohije, Vojislav Koπtunica, Tomislav NikoliÊ, Vjerica Radeta, Nataπa JovanoviÊ, –ore VukadinoviÊ i Slobodan AntoniÊ - sarkastiËno Êe LekiÊ - Iqf i Petrov srpske politiËke analitike”. (Mislim, pak, da, ovakvim krajem, LekiÊ nije ni osetio kako se sarkastiËno narugao sopstvenim reËima. Kaæe: „...dok Srbija u glas jeca nad nesretnim Francuzom... ovi (sa liste) „rumeni od stida... Êute ...u svojim peÊinama”.) A, „E - novine”, verovatno Internetsko glasilo Druge Srbije, uzele su na sebe da se obraËunaju sa NSPM i wenim urednikom –orem VukadinoviÊem i Slobodanom AntoniÊem. Kaæu: „Novosrpski politiËki mislioci„ kao i „bolesni Ëitaoci NSPM” saËiwavaju „medij koji je logistiËko-ideoloπki sponzor svakom ovdaπwem nacisti, zlikovcu, navijaËu s bakqom, ili dverjaninu” i kome je osnovni zadatak „da objasni, da ideoloπki uvije u celofan s kojeg se cedi krv, da organizuje, pomogne, odbrani, posavetuje”.

©to se tiËe prve stvari tj. TadiÊevog prebega u drugosrbijansku druæinu, Ëudi me da g. MiπkoviÊ u „prebegu” nije video jedan TadiÊev taktiËki potez da bi spreËio gubqewe vlasti. Zar nije Mlaa (tako ga zove CrnËeviÊ) DinkiÊ pretio da Êe oboriti vladu ukoliko ne proe Zakon o informaciji (ukidawe slobode πtampe), πto ukazuje da i u samom G17+ ima drugosrbijanske pete kolone a moæda je i sam DinkiÊ taj, pa ga je TadiÊ, inaËe pravi ekspert za taktiku - nadmudrio: zakon je proπao a πto je dvostruko koristilo TadiÊu: (1) wegovim diktatorskim apetitima smeta sloboda πtampe; i (2) trenutno najvaænije - vlada je ostala! Uostalom, svoje veliko taktiËko umeÊe, TadiÊ je ispoqio prilikom izborne kampawe, posle raskida sa Koπtunicom, za izbore od 11. maja 2008. Pod firmom ZES (Za evropsku Srbiju) on je okupio i pomirio sve: Maare, Hrvate (DuliÊa), Srbe, Ugqanina i QajiÊa, Nenada »anka i DraπkoviÊa; ujedinio sve: ne samo protivnike veÊ i „krvne neprijateqe”. Jedini je ostao formalno izvan »eda JovanoviÊ (izgleda da i on, kao TadiÊ, voli diktaturu) mada se obavezao da Êe pomagati vladu po kritiËnim pitawima. G. MiπkoviÊ ne bi trebalo da jadikuje nad TadiÊevim prebegom. Ostao je on i daqe prvosrbijanac. Jer on hteo-nehteo samo pod firmom ZES-a moæe da ima vlast, a koja se eventualno moæe pretvoriti i u wegovu liËnu, diktatorsku... Zakquci, na zabludi, baziËno - ispravni!? Kao drugo, zahvaqujem g. MiπkoviÊu πto je ispravio jedno moje liËno neznawe. Naime u proπlom, oktobarskom broju (Iskre), komentariπuÊi napis g. AntoniÊa, po prvi put sam se susreo sa izrazom Druga Srbija. Vidim da je to neki u Srbiji odomaÊen pojam, koji mi nije sasvim jasan. Preko Interneta primam masu materijala u vezi sa bivπom Jugom, a specijalno onom u Srbiji. Usled nedostatka vremena taj obiman materijal pratim trojako: odmah odbacujem deo koji nema mnogo veze sa naπim prostorom; daqe - πto rekao, jedan moj prijateq, „dijagonalno” Ëitam (otrilike svaku treÊu reËenicu) materijal sa liËnom polemiËkom notom; najzad, detaqno Ëitam onaj materijal koji se odnosi na nove misli, ideje, dogaaje. Najverovatnije, da sam u svom „dijagonalnom” Ëitawu propustio da uhvatim ideju Druge

Nekoliko novih saznawa Ovim svojim Ëlankom, g. MiπkoviÊ je otkrio nekoliko stvari. Prvo, πto je oËito jer ceo wegov napis svedoËi to, da je predsednik Srbije TadiÊ, kao predsednik DS, napustio Prvu i pokajniËki odlutao u Drugu Srbiju. Drugo, identifikovao je prvosrbijance i drugosrbijance i tako odvojio „pπenicu” od „kukoqa” i, moæda nenamerno, sebe liËno vezao za pπenicu. TreÊe, objasnio specijalnu ulogu g.g. –ora VukadinoviÊa i Slobodana AntoniÊa, koji takoe pripadaju kategoriji pπenice, u ogorËenom verbalmom obraËunu koji postoji i traje izmeu ove dve Srbije. TadiÊeva diktatorsko-taktiËka ekspertiza

2

IZ SADRÆAJA

Poseta ruskog predsednika . . . . . . . . . . . . . 4 Amerikanci æele da izaovu sukobe u BiH . 5 Dodik ne sme da popusti. . . . . . . . . . . . . . . . 7 Demokratski RaËak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Prva, Drug a i TreÊa Srbija . . . . . . . . . . . . . 11 Kako su nas opqaËkali (3) . . . . . . . . . . . . . . 13 Osvrt na suewe generalu Muπickom.(2) . . 21 –er Soroπ (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 M. PopoviÊ: Udri bandu (Re v.). . . . . . . . . . . . . . .29

Iskra 1. novembar 2009.


Srbije. Tome je doprineo i sam g. AntoniÊ. On je samo pomenuo Drugu Srbiju, nije je definisao, jer je pretpostavio da Ëitalac zna o Ëemu je reË, dok Prvu nije ni pomenuo. Prihvatio sam pogreπno CrnËeviÊevu definiciju ove dve Srbije, ne shvatajuÊi pri tom da je ovaj ironiËno, u svom humoristiËkom stilu, definisao dve Srbije ali kako ih vidi Druga Srbija, a ne πto one stvarno jesu. Usled toga Êe reÊi: „... jedna je otmena, evropska, drugosrbijanska, a druga je zaostala, balkanska, prvosrbijanska”, πto sam pogreπno protumaËio - mea culpa! Za Ëudo, pak, mada sam poËeo od pogreπne osnove (Drugoj Srbiji pripisao karakteristike one Prve, a ovu Ëak nisam ni okarakterisao), Ëini mi se, da u svojim zakquËcima, naroËito kad je reË bila o NediÊu, nisam pogreπio. ©to se, pak, tiËe, prepucavawa izmeu dve Srbije, formalno jesam, baziËno nisam pogreπio, jer bilo kako da se gleda na tu stvar, Ëiwenica jeste da se ta prepucavawa vode u okviru TadiÊeve koalicije odnosno ZES-a. Jedina, moæda, novina u toj kontroverzi jeste otvoreni (ali i plaÊeni) „srbomrzaËki” otrov koji su ubrizgavale i joπ uvek ubrizgavaju u tu diskusiju tzv. NVO (nevladine organizacije) - KandiÊeva, dve Sowe (Biserko i Liht), itd., itd. A to Ëak nije novina ni u TadiÊevom ZES-u - Nenad »anak i »eda JovanoviÊ, na primer, gradili su i grade pred SAD svoj politiËki kapital na srbomræwi. Otud moj zakquËak po kome Druga Srbija æeli da se otrese od nepodobnih elemenata u woj (TadiÊev ZES), a ispravno bi bilo (po MiπkoviÊu) drugosrbijanci nameravaju propagandno da se πto temeqnije „razvedu” od prvosrbijanaca. Razlika je, dakle, Ëisto semantiËke prirode. Osvrt na ulogu NSPM Najzad, treÊe o ulozi g.g. VukadinoviÊa i AntoniÊa a s obzirom da oni pripadaju Prvoj Srbiji, πto u napisu, proπli broj Iskre nisam znao. Meutim, i bez tog saznawa, naslutio sam u wihovom pisawu æequ da ovoj kontroverzi o dve Srbije, sem pripucavawa, daju izvesan jasan i racionalni smisao. Nazvao sam to SpoqnopolitiËkom vizijom Srbije XXI stoleÊa. Saznawe, pak, wihovog prvosrbijanstva, naprotiv, samo je dodatno ojaËalo misao o wihovoj viziji Srbije za XXI vek. I tako sam i sam doπao do nekih novih otkriÊa, a u vezi pisawa g.g. VukadinoviÊ i AntoniÊ, πto je uzrokovalo moj tekst iz proπlog broja pod naslovom „Prekrajawe istorije”. U mojoj ustvari Vizije Srbije XXI veka, koju sam pripisao g.g. VukadinoviÊu i AntoniÊu, postoje Smernice. One su konponovane na osnovu wihovog pisawa i sledeÊe su: 1. Srbiji je mesto u EU; 2. Srbija ne teba da ulazi u NATO; 3. S obzirom na moju pogreπnu definiciju dve Srbije, ova smernica, po novoj definiciji, bi trebalo da glasi: Prva, Srbija se mora liπiti natruna Druge Srbije; 4. Nova Srbija mora da neguje antifaπistiËku i narodno-oslobodilaËku tradiciju bez obzira da li one dolazile s leve partizanske ili desne ravnogorske strane, jer joj je otpor nasiqu neophodan; 5. NediÊev „realizam” u nikakvoj formi ne bi smeo biti prisutan u Srbiji XXI veka.

Iskra 1. novembar 2009.

Vojislav Koπtunica: Zapad je pomutio oseÊawa o 5. oktobru Niko kao Srbija u ovih devet godina nije bio izloæen istovremeno tolikim pritiscima od tranzicije do odbrane teritorijalnog integriteta. To nije opravdawe za ono πto nije uraeno, ali jeste vaæno iskustvo da Srbija sve svoje snage treba da usmeri pre svega na zaπtitu svojih dræavnih, nacionalnih i ekonomskih interesa. Obaveza nam je da uvaæavamo druge, da saraujemo sa svetom i poπtujemo realan meunarodni odnos snaga, ali nam je sigurno najpreËa obaveza i najpreËi zadatak da sve πto moæemo uradimo kako bi zaπtitili Srbiju. (Danas, 5.10.2009) Razreπewe jednog kquËnog konfliktnog pitawa Kad se ove smernice pretvore u jednu praktiËnu politiku Srbije XXI stoleÊa, odmah izbija u prvi plan jedno konfliktno pitawe: kako u isto vreme uÊi u EU (smernica 1) i ostati otporan prema SAD nasiqu (smernica 2 - odbacivawe NATO opcije). G.AntoniÊ - Ëini mi se - bio je svetan moguÊnosti ovakvog jednog konflikta, pa je samo-optuæujuÊe NediÊeve reËi (nazvao sam ih - „slavopojke” Rajhu) ponudio srpskom Ëitalaπtvu sa sugestijom da se reË „NemaËka” iz NediÊevog originalnog citata zameni sa „SAD”; ako to uËinite - reÊi Êe g. AntoniÊ - „dobiÊete u dlaku isto ono πto nam danas govore naπi NATO lobisti”. Da Êe jedan ovakav obrt izazvati rascep izemeu EU i SAD, ni g. AntoniÊ verovatno nije verovao, ali je on morao neπto da rekne, da se dobije u vremenu; ili je on veÊ imao reπewe za taj konflikt, ali poπto ne bi bilo „politiËki korektno” da ga on artikuliπe, prepustio je vremenu da to uËini neko drugi umesto wega. Sledi zato moja artikulacija razreπewa tog konflikta. Wega je u svoje vreme veÊ razreπio Draæa MihailoviÊ. Posle razlaza sa Titom, on je legalizujuÊi svoje odrede kod NediÊa, otpoËeo saradwu sa NediÊem. Kako NediÊ, s druge strane, sarauje sa Nemcima, to wega ne obavezuje i on ostaje „Ëist” u svom antifaπizmu. U sadaπwici, Prva Srbija æeli poπto poto da saraije sa EU. Kako, pak, EU sarauje sa SAD, odbijawem NATO opcije, Prva Srbija je Ëista u pogledu SAD saradwe, kao πto je Draæin model u svoje vreme bio Ëist od saradwe s Nemcima. Poπto Draæin model, meutim, nuæno vodi u mutne vode saradwe, πto Êe drugosrbijanci i te kako znati da iskoriste, otud kod g.g. VukadinoviÊa i AntoniÊa, tako æustar i „dokumentovan” napad na NediÊa. To ipak ne znaËi da je to i wihova intimna misao o wemu, veÊ samo da je NediÊ - radi ovovremene „politiËke koreknosti” - neophodno morao biti takav kakakv je prikazan, da bi Draæin model saradwe zaæiveo za Srbiju XXI veka a istovremeno, da bi se uËinili bespredmetnim otrovni kontra argumenti drugosrbijanaca.

*** Eto to su novo saznawa, proizaπla iz g. MiπkoviÊevog napisa „Demokratski RaËak”. N. QotiÊ

3


Poseta ruskog predsednika Srbiji radovi "ispod æita"

Neko bi da uËini medveu uslugu Medvedevu, ali to nije Amfilohije To da mitropolit Amfilohije, zamenik patrijarha Pavla, ima neπto protiv ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i da pokuπava da umeπa SPC u protokol wegove posete Beogradu 20. oktobra potpuna je izmiπqotina, dezinformacija plasirana od strane takozvanih liberalnih crkvenih krugova kojom se potpiruje rusofobija veoma popularna u Srbiji, kaæe za "Borbu" izvor u SPC. "U Sinodu ima nesuglasica, ima neslagawa po mnogim pitawima, ali nije taËno da su pojedini Ëlanovi Sinoda zapretili ostavkama. Indikativno je samo to πto je tako konstruisana vest procurila u javnost. To, svakako, nije sluËajno", kaæe "Borbin" izvor i naglaπava da u SPC nema nikoga ko je protiv posete Dmitrija Medvedeva Srbiji. Na osnovu informacija dobijenih od dobro obaveπtenih izvora bliskih Sinodu, „Blic" je objavio da su nepomirqivi stavovi izmeu mitropolita Amfilohija, zamenika patrijarha Pavla, i veÊine Ëlanova "crkvene vlade" (baËki Irinej, hercegovaËki Grigorije i dalmatinski Fotije) doveli do najave ostavki. Navodno se "Ëaπa prelila" kada su Ëlanovi Sinoda saznali da mitropolit, zajedno sa vostvom jedne nisko rangirane parlamentarne stranke, prvo pokuπava da spreËi ili odloæi posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu, a kada to nije uspeo, pokuπava da nametne πta bi predsednik najveÊe zemqe na svetu tokom predstojeÊe posete trebalo da poruËi Srbima. »lan Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, episkop niπki Irinej, koji nije prisustvovao sednici, izjavio je zatim Tanjugu da takvo pisawe predstavqa isuviπe slobodno interpretirawe nesuglasica koje, kako je rekao, objektivno postoje svuda, pa i u crkvenoj vladi. Teolog Radmila VojinoviÊ tvrdi da u SPC ne postoji struja, u politiËkom smislu, koja bi bila protiv Medvedeva i Rusije uopπte. "Postoji problem unutar SPC, koji nema direktne veze s Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC), a tiËe se takozvane liberalne struje koja bi da pribliæi naπu crkvu Vatikanu. Struja, koju predvodi baËki Irinej pod jakim je uticajem Svetskog saveza crkava. Oni se zalaæu za ekumenizam i demokratizaciju SPC, a sve u ciqu koriπÊewa stipendija i drugih pogodnosti koje im se pruæaju", kaæe VojinoviÊ i naglaπava da je navodno protivqewe Amfilohija dolasku Medvedeva "nebuloza i konstrukcija". "Mitropolit Amfilohije je bio u Moskvi, on odræava redovne kontakte s moskovskom patrijarπijom i sumwam da je na bilo koji naËin protiv

4

dolaska predsednika najveÊe zemqe na svetu", dodala je ona. TaËno je da u Srbiji, pored rusofilije, egzistira i rusofobija, kaæe VojinoviÊ, a dokaza za to u medijima imamo svakoga dana. Profesor na Fakultetu politiËkih nauka Predrag SimiÊ na pitawe pod uticajem koje "niskorangirane parlamentarne stranke" je delovao Amfilohije na pomenutoj sednici, kaæe da mu je teπko da poveruje da se SPC na taj naËin meπa u posetu jednog stranog dræavnika, ali da vesti koje se svode na "rekla kazala" govore o konfuziji koja vlada u naπoj druπtvenoj i politiËkoj eliti. "Stranka koja je dobila izbore na priËi o ulasku u Evropsku uniju danas ima Ëetiri stuba spoqne politike. Naravno da to unosi konfuziju u politiËku elitu. Pragmatizam nesumwivo odreuje spoqnu politiku, ali ne bezgraniËni", kaæe SimiÊ. Sinod kao krizni menaxment Kada je na proleÊnom Saboru SPC izabrana nova "crkvena vlada" u wu su uπli episkopi: niπki Irinej, baËki Irinej, dalmatinski Fotije, zahumsko-hercegovaËki Grigorije, a iz ranijeg sastava je ostao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, jedini koji ima pisano ovlaπÊewe patrijarha Pavla od maja 2007. godine da ga zamewuje u crkvenim poslovima. Sveti arhijerejski sabor je izabrao dvojicu iskusnijih arhijereja, episkope niπkog Irineja i baËkog Irineja, i dvojicu mlaih vladika, episkope zahumsko-hercegovaËkog Grigorija i dalmatinskog Fotija. Ovakav izbor Ëlanova Sinoda u pojedinim crkvenim krugovima nazvan je „krizni menaxment" od koga se oËekuje da uspeπnije rukovodi SPC koja se, zbog duæe bolesti patrijarha Pavla, suoËava sa mnogim izazovima. Sastav je komentarisan i kao kompromis izmeu „konzervativnije" i „progresivnije" struje u SPC, odnosno one bliæe mitropolitu Amfilohiju i one koji svoje stavove dele sa episkopom baËkim Irinejem, koji je godinama unazad zaduæen za spoqne poslove Crkve. Potowem je, navodno, bliæi Ëlan Sinoda vladika Fotije. Za Irineja niπkog Ëesto se istiËe da je umeren, blizak patrijarhu i da ga uvaæavaju svi arhijereji, a prema izjavama ovog vladike u medijima, moglo bi se naslutiti da mnoge stavove deli sa mitropolitom Amfilohijem. Vladika Grigorije je u decembru proπle godine imao izvesnih nesuglasica s mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, poπto je objavio pismo u kojem je negodovao zbog odluke Sabora da "umoli patrijarha da ostane na tronu Svetog Save". 28,9.2009. <www.borba.rs>

Borba

Iskra 1. novembar 2009.


„Butmirskim procesom”

AMERIKANCI ◊ELE DA IZAZOVU SUKOBE U BIH Univerzitetski profesor Emil Vlajki u intervjuu "Glasu Srpske" ocijenio je da dio meΩunarodne zajednice u BiH, predvoΩen SAD, √eli da izazove nove sukobe u BiH, a da u tom kontekstu treba posmatrati i nametanje ekstremnih prijedloga u okviru "butmirskog procesa". - SAD u Butmiru insistiraju na nerealnim prijedlozima, tra√e ukidanje Doma naroda Parlamenta BiH, πto bi bio nastavak napora za odumiranje Srpske. Zapravo, butmirskim razgovorima se svjesno predla√e unitarna BiH. Amerikanci time √ele da izazovu oπtru reakciju i radikalne poteze RS, πto bi stvorilo uslove za destabilizaciju, pa ≥ak i za mogu≤nost obnove etni≥kih sukoba - istakao je Vlajki. * GLAS: Ovo je dosta ozbiljna konstatacija. Zaπto bi SAD odgovarala kriza u BiH? VLAJKI: Poznato je da SAD πirom svijeta odr√avaju krizna √ariπta radi ostvarenja svojih geopoliti≥kih i naftnih interesa. O≥igledno je da ne √ele ni stabilnu BiH. Ovakvo stanje im odgovora radi ostvarivanja njihovih interesa u regionu i preuzimanja primata od Evropske unije za procese na zapadnom Balkanu. Zaπto onda Amerikanci uporno insistiraju na stvaranju unitarne BiH, kada svi znaju da je takvo ureΩenje apsolutno neodr√ivo i da bi bilo πtetno po Srbe i Hrvate u zemlji? Jednostavno, ne √ele stabilnu i ureΩenu BiH. * GLAS: Da li to zna≥i da SAD favorizuju Boπnjake u BiH? VLAJKI: SAD, koje su u nesuglasju sa EU, √ele unitarizaciju BiH isklju≥ivo u korist Boπnjaka. SAD radi svojih geostrateπkih i naftnih interesa prakti≥no prouzrokuju pravi genocid na Bliskom i Srednjem istoku, napali su Irak bez ikakvog razloga. Razlozi koje su naveli bili su potpuno la√ni. Od upada ameri≥kih trupa u Irak, pream procjenama analiti≥ara, √ivote u toj zemlji je izgubilo na stotine hiljada civila. Dalje, SAD podr√ava Izrael, πto je trn u oku muslimanima. Da bi pokazali da nisu neprijatelji muslimana, Amerikanci guraju Tursku u EU, osnivaju nezavisno Kosovo, otvoreno poma√u Boπnjake u BiH i tako kompenziraju ono πto rade na Bliskom i Srednjem istoku.

Iskra 1. novembar 2009.

Drugi razlog je πto srpska podru≥ja u regionu joπ nisu u NATO savezu, kojim dominira SAD. Zato im je za ostvarenje svojih ciljeva potrebno da neutraliziraju stavove RS u BiH, a to jedino mogu stvaranjem unitarne BiH. * GLAS: Da li su na tom fonu i konstantni pritisci dijela meΩunarodne zajednice na zvani≥nike RS? VLAJKI: Tu je rije≥ o odnosu dijela meΩunarodne zajednice prema premijeru RS Miloradu Dodiku. Sarajevski mediji ve≤ tvrde da je optu√nica protiv njega tehni≥ki pripremljena i da je spremna da izaΩe na svjetlost dana. Time se prakti≥no Dodik stavlja u poziciju ucijenjenog. Hajka na Dodika ima veoma opasnu dimenziju. Pojedini predstavnici meΩunarodne zajednice u BiH √ele da Srbe u BiH natjeraju na ekstremne poteze. Svjesni su Dodikove karizme i njegovog utjecaja na politi≥ka zbivanja. Mo√e se desiti da te prijetnje i ucjene rezultiraju odvajanjem RS od BiH, a to bi moglo dovesti do obnove etni≥kih sukoba. Oni ve≤ sada Dodika proglaπavaju krivcem za eventualni neuspjeh "butmirskog procesa", iako svjesno RS nude neprihvatljive prijedloge. Tako je svojevremeno i Olbrajtova u Rambujeu stavila na stol neprihvatljive prijedloge za Jugoslaviju/Srbiju i kada je Miloπevi≤ bio prisiljen da to odbije, NATO je protivno meΩunarodnom pravu izvrπio agresiju na tu zemlju. I ovo πto se radi na Butmiru je protupravno, jer nisu pozvani svi potpisnici Dejtonskog sporazuma. * GLAS: Nedavno ste boravili u Belgiji. Kakav je sada vaπ stav prema BiH poslije studijskog boravka u toj zemlji? VLAJKI: U Brisel sam otiπao da vidim kako njihova federacija funkcionira. U Belgiji, kao i u BiH, postoje tri naroda i dva entiteta. Ne vidim razlog zbog kojeg se belgijski model ureΩenja ne bi mogao primijeniti i u BiH. * GLAS: Ipak, opπti je utisak Zapada da je BiH nefunkcionalna dr√ava? VLAJKI: Takve konstatacije su smijeπne. Na primjer, Belgija, koja je stub Europske unije, po ovim konstatacijama bila bi takoΩe nefunkcionalna

5


Gadafi optuæio BiH muslimane za izdaju

Amerikanci √ele... dr√ava. Jer i Valonija i Flandrija imaju potpunu autonomiju. Imaju odvojenu privredu, svaka se razvija za sebe. Flandrija i Valonija su se odrekle svega tri-≥etiri funkcije koje su na nivou dr√ave (inostrani poslovi, financije, obrana, socijalno osiguranje), a sve ostalo je u njihovoj nadle√nosti. Nadle√nosti Flandrije i Valonije su daleko ve≤e nego nadle√nosti entiteta u BiH. Pa i Baskija i Katalonija imaju veoma visok stepen autonomije u ∏paniji, ≥ak i u meΩunarodnim odnosima. Prema tome, glupo je, smijeπno i neodgovorno govoriti kako je BiH nefunkcionalna zbog postojanja entiteta i nepostojanja jake centralne vlade. ˘ini mi se da ciljevi onih koji uporno govore o nefunkcionalnoj BiH nisu ≥isti. Oni u stvari kroz pri≥u o nefunkcionalnoj BiH √ele stvoriti unitarnu BiH. Time BiH vode ka unitarizmu koji bi bio πtetan po Srbe i Hrvate. To pokuπavaju ovim pritiskom u Butmiru. MeΩutim, da bi se postajanje cjelovite BiH odr√alo moraju se ispoπtovati ustavna prava entiteta. Kakvo god ureΩenje napravili, ono mora uklju≥ivati tri entiteta za tri konstitutivna naroda, a BiH radi povijesnih i prakti≥nih razloga mora da ostane cjelovita te u tom pogledu se moraju u budu≤em ustavu ugraditi svi zaπtitni mehanizmi. * GLAS: ∏ta se konkretno mo√e uraditi u ovoj situaciji? VLAJKI: Ponavljam. Nije normalno da jedna zemlja ima tri naroda, a dva entiteta. Normalno je da ima i tri entiteta. Hrvati nemaju ista prava kao πto ih imaju Srbi i Boπnjaci. Ta se nepravda mora ispraviti. Nemogu≤e je zemlju vratiti u prijeratno stanje. Bio je krvavi rat. I dalje vlada veliko nepovjerenje meΩu konstitutivnim narodima. Postoji i egzistencijalni strah da ≤e jedna o tri strane postati dominantna. Ne mo√ete na silu prisiliti ljude da se meΩusobno vole poslije svih ratnih trauma koje su pre√ivjeli. Ipak, postoji krugovi unutar meΩunarodne zajednice koji potpiruju tenzije. BiH treba reintegrirati tako πto ≤e prva faza biti su√ivot unutar zajedni≥ke, federalne dr√ave, a s vremenom ≤e se odvijati dalji integrativni procesi. * GLAS: Kako gledate na "butmirske razgovore"? VLAJKI: To je negativan, protupravni proces kojim se √eli nametnuti unitarna BiH. U Butmiru je evidentan i sukob izmeΩu SAD i EU kada je rije≥ o problemima u BiH. Ne mo√emo o≥ekivati niπta dobro od ovih razgovora Glas Srpske, 14.10.2009. <www.glassrpske.com>

6

Miroslav Filipovi≤

Gadafi je odrzao takav govor u UN, da se Ameri joπ puπe. Skoro veÊina zemaqa se pozitivno izjasnila o tom govoru, u kome je objasnio i raspad bivπe JU, i podaniËku ulogu naπih muslimana koji su postali saveznici i najveÊi podanici ameriËkih interesa. A Amerika je najveÊi neprijateq upravo islamskog svijeta! Naπi muslimani toga izgleda nisu svjesni ili to πto rade, rade upravo zbog toga πto se ne osjeÊaju muslimanima. Gadafi je joπ rekao da su muslimani iz bivπe BiH krenuli u pokoq Srba i ako su i sami nekada bili Srbi. Ali, ne da bi se borili za interese Islama, veÊ za interese Amerike. Zato se ne oglaπava ni efendija CeriÊ a ni bilo ko od muslimanske vlasti. Tiπina! Muk! Sramota ili samo spoznaja da ni jedna laæ nije do vijeka. Evo poËelo je veliko pquvawe po BiH muslimanima i to ne od Srba i Hrvata, veÊ iz najuticajnijih zemaqa muslimanskog svijeta. Sada upravo od onih za koje su se poturËili i prodali vjeru za veËeru stiæu poruke, da su oni samo Srbi islamske vjere, i da se ne radi ni o kakvom autohtonom narodu veÊ prosto reËeno poturËewacima, koji su prvo izdali svoj srpski rod a sada i sve prave muslimane, stavqajuÊi se u sluæbu USA-NATO, najveÊih neprijateqa Islama. (Orginalan izvor ove informacije, 28.9.2009 - nejasan).

Cijenimo πto πaqete vojnike CG u Avganistan Sekretar za odbranu Sjediwenih AmeriËkih Dræava, Robert Gejts, kazao je juËe ministru odbrane Boru VuËiniÊu da wegova zemqa „prepoznaje i visoko cijeni napore koje je Crna Gora uËinila na jaËawu regionalne stabilnosti, kao i buduÊe uËeπÊe Crne Gore u ISAF misiji” u Avganistanu, saopπteno je iz Ministarstva odbrane. Gejts je juËe u Vaπingtonu doËekao VuËiniÊa, koji je stigao u viπednevnu zvaniËnu posjetu toj zemqi. NapomiwuÊi da su SAD strateπki partner u oblasti odbrane i vojske, VuËiniÊ je Gejtsa upoznao sa pripremama za upuÊivawe vojnika u mirovnu misiju ISAF u Avganistanu i naglasio veoma vaænu podrπku SAD u rjeπavawu viπkova naoruæawa i municije u Crnoj Gori. U saopπtewu stoji da je Gejts napomenuo da Êe SAD podræati zahtjev Crne Gore da postane dio Akcionog plana za Ëlanstvo (MAP), πto je posqedwa faza prije ulaska u NATO. 7.10.2009.

Vijesti (CG)

Iskra 1. novembar 2009.


DODIK NE SME POPUSTITI Posledice odbijawa nove runde seËewa Republike Srpske bile bi mawe teπke od cene novog legawa na rudu, jer svako popuπtawe samo raa nove zahteve Butmir je ameriËki projekat koga vodi Ëovek koji, kao i wegova πefica Hilari Klinton, æeli likvidaciju RS, kaæe u intervjuu za "Vesti" politiËki analitiËar iz »ikaga Sra TrifkoviÊ. On smatra da vlasti u Bawaluci neÊe niπta dobiti novom fleksibilnoπÊu. .

ZnaËi li to da su SAD kreator trenutne krize u Bosni i Hercegovini? - Administracija SAD veÊ mesecima gradi priËu o toboæwem zaoπtravawu krize u BiH, πto iziskuje odluËne mere tzv. meunarodne zajednice, to jest SAD. Proletos je pripreman teren sasluπawima u PredstavniËkom domu i kongresnom rezolucijom koja traæi upuÊivawe ameriËkog specijalnog izaslanika za Balkan, a medijska kampawa protiv Republike Srpske nije prestajala ni tokom leta.

Da li je na sceni restauracija Klintonove politike po pitawu Republike Srpske? - Premda se Butmir odigrao pod nominalnim okriqem i SAD i EU, celu stvar vode Amerikanci, konkretno, Xejms Stajnberg, koji je kquËni stub kontinuiteta klintonistiËke politike u Stejt Departmentu. ReË je o Ëoveku koji, kao i wegova πefica Hilari Klinton, likvidaciju RS æeli iz razloga koji nisu podloæni racionalnoj debati. Sa sigurnoπÊu se moæe reÊi da je Butmir bio samo korak u procesu koji upravo takav ishod ima za krajwi ciq.

Na πta konkretno mislite? - Konkretan primer: Stajnberg je posle sastanka izjavio da "lideri stranaka moraju da shvate da nikome neÊe biti udovoqeni maksimalistiËki zahtevi". Drugim reËima, SilajxiÊev uistinu radikalan zahtev za ukidawem entiteta i Dodikovo minimalistiËko zalagawe za oËuvawe osnovnih elemenata dejtonskog statusa kvo, Amerikanci tretiraju kao dva jednako "maksimalistiËka" ekstrema, a toboæwi kompromis pokuπaÊe da zacrtaju negde izmeu ta dva pola. Videli smo kako je i toboæwe pitawe dræavne imovine u Butmiru opet protureno na mala vrata kao joπ nereπeno, premda je wegovo potezawe zapravo pokuπaj revizije Dejtona.

Da li ste sigurni? - SAD imaju ogromne probleme i kod kuÊe i po svetu. Nisu u stawu da traÊe energiju i resurse na suπtinski periferna pitawa i zato neÊe eskalirati ako udare u zid. Privatne πeme g. Stajnberga imaÊe podrπku Bele kuÊe pod uslovom da wegov gambit niπta ne koπta. Na Srbima je da cenu takve eskalacije predoËe kao previsoku. U tome je i kquË eventualnog buduÊeg razdora izmeuVaπingtona i Brisela: EU Êe biti tihi saputnik SAD samo pod

Iskra 1. novembar 2009.

uslovom da ameriËka priËa o "bosanskom buretu baruta" ne postane stvarna opasnost .

©ta onda nudi skup u Butmiru? - Reæiseri butmirskog skupa nude jako malo ili niπta - kandidatski status u EU i brz put u NATO, ukoliko se postigne dogovor (Ëitaj: ukoliko Srbi pristanu na reviziju Ustava). A ta ponuda ne vredi mnogo: od ulaska u NATO ni RS ni BiH nikakve koristi ne bi imala veÊ samo πtete, a kandidatski status EU moæe da traje 45 godina, kao πto vidimo na primeru Turske. S druge strane, traæeni dogovor, budimo naËisto, znaËi ustavne promene, koje sada i Incko istiËe kao "poæeqne" - a u nastupu zapadnih zvaniËnika prema RS ono πto je danas navedeno kao poæeqno sutra postaje potrebno, a prekosutra apsolutno neophodno.

Kakva je Vaπa poruka za nastavak razgovora? - Pouka za nastavak 20. oktobra je jednostavna: Posledice odbijawa nove runde seËewa RS na πnite svakako bi bile mawe drastiËne od cene novog legawa na rudu, jer svako popuπtawe samo raa nove zahteve. U to smo se uverili bezbroj puta od Dejtona do sada. Ponovqenom fleksibilnoπÊu niπta se neÊe dobiti. Apsolutno nikada neÊe biti podvuËena crta, a Srbima saopπteno da su od tog trenutka wihovi dugovi namireni, da je RS legitimizovana.

Da li se iπta pita Brisel? - ©to se Brisela tiËe, Amerikanci su za sada privoleli Evropqane da budu sauËesnici na poslu srubqivawa RS na najmawu moguÊu meru. Uz izuzetak Britanaca, u EU nema nekog entuzijazma za taj posao - kao πto ga ima u Stejt Departmentu, ali naæalost nema ni spremnosti da se artikuliπe i zastupa neki pragmatiËniji stav zasnovan na dejtonskoj formuli. Pitawe je da li se zaista razilaze zahtevi SAD i EU kada je u pitawu Ustav BiH, uprkos priËama o Biltovom odbijawu navodnog Stajnbergovog dokumenta koji je hteo da podnese uËesnicima po principu uzmi ili ostavi. Pre bih rekao da je na delu scenario loπeg i dobrog policajca.

Kako komentariπete to πto u pregovorima nema Rusije? - Frapantno je da Rusija ostaje potpuno istisnuta iz ovih pregovora mada je Ëlan Kontakt grupe i potpisnik Dejtona, πto je vaæan adut srpske strane u odbijawu predstojeÊih pritisaka. Treba insistirati da ad-hok okupqawa u okviru nekih improvizovanih foruma nemaju ni legalitet ni legitimitet. Ako srpska strana bude tvrdo odluËna, ispaπÊe da se tresla gora - a rodio se miπ.

Vesti (Frankfurt), 15.10.2009.

R. LON»AR

7


TONEMO SVE DUBQE Nije viπe pitawe ni da li smo imali ova ili ona oËekivawa 2000. godine. Mnogo je tuænije πto 2009. nemamo nikakav pravac Srbijanka TurajliÊ, profesorka ElektrotehniËkog fakulteta u Beogradu, dobitnica ovogodiπwe nagrade „Osvajawe slobode” koju dodequje Fondacija „Maja MarπiÊeviÊ-TasiÊ” kaæe da je prvi put u æivotu dobila nagradu za „totalni fijasko”. To, kako kaæe u razgovoru za „Politiku”, nije nimalo prijatan oseÊaj, ali naglaπava i da „nije bila neophodna nagrada da bi Ëovek, ako hoÊe malo da razmisli, shvatio gde æivi i gde se kreÊe to u Ëemu æivi”.

To je bilo obrazloæewe podrπke LDP-a Zakonu o informisawu. Spremna sam, naravno, da prihvatim legitimne politiËke razloge LDP-a da to uradi, ali onda mislim da je trebalo izaÊi sa mnogo konkretnijim politiËkim razlozima, a ne prodavati nam priËu o evropskom putu. Evropski put su prevashodno slobodni mediji i niz drugih stvari.

Nije viπe pitawe ni da li smo imali ova ili ona oËekivawa 2000. godine. Ako je neko imao velika oËekivawa, ona sigurno nisu bila realna. Ali mnogo je tuænije πto 2009. godine nemamo nikakav pravac, odnosno, ako i imamo neki pravac, onda tonemo sve dubqe. To je zabriwavajuÊe, kaæe Srbijanka TurajliÊ.

To je taËno, ali predsednik TadiÊ je ponovio i viπe puta najavqivao beskompromisnu borbu protiv korupcije, a onda nam upriliËi listu zvanica koje æeli da vidi za svojom trpezom sa gospodinom Bajdenom. I mi se odmah zapitamo ima li tu zaista namer e da se bilo ko obraËuna sa korupcijom. Ne verujem da bilo koja od tih izjava ima bilo koje znaËewe, osim da se ovde stvari zamagle i da se na neki naËin graani prosto slude u tim ponovqenim izjavama. A davno je reËeno da kad ponovite jednu laæ puno puta, ona postaje istina. Qudi na kraju poËnu da veruju i da mi ozbiqno jurimo osumwiËene za ratne zloËine, i da se ozbiqno borimo protiv korupcije, i da ozbiqno idemo u Evropu. A od svega toga vidite samo neprekidno uveÊavawe privilegija onih koji su na vlasti i neprekidni porast stege te vlasti da bi sebe uËinila trajnijom i moÊnijom. U tom kontekstu teπko da mi imamo slobodu.

Ali iz vlasti stalno poruËuju da je pravac Evropska unija. Pravac EU je jedna od fraza koje se koriste, ne zna se iz kog razloga. Vaqda se negde ceni da to prija uπima veÊine. KquËna karakteristika zemqe, i mislim da su tu mediji veoma podbacili, jeste πto se nama graanima servira apsolutni privid æivota. Sve kao postoji, a kad malo boqe pogledate, ne postoji niπta. Nemamo dræavu, nemamo nijednu instituciju. Imamo neku farsu u skupπtini, koja se, stekla sam utisak, promoviπe do mere da bismo mi shvatili da je skupπtina besmisleno telo. Imamo tuæilaπtvo fe era za ovih i pravosue koji su otvorili nebrojeno af osam godina, a nijednu nisu zatvorili.

I predsednik TadiÊ je ponovio da je EU strateπki ciq Srbije.

Bili smo dobronamerni amateri

I sami ste bili u vlasti kao pomoÊnik ministra prosvete. Da li ste veÊ tada videli neπto od ovoga o Ëemu govorite?

Te afere su uglavnom „nicale” iz stranaËkih redova. One su medijski atraktivne. Jedna stranka napadne drugu, pa se otvori afera, pa se o tome ima pisati, pa kad narod izgubi interesovawe izmisli se druga afera... Potpuni haos i bez ikakve ideje, ili je bar ja ne vidim. I bez ikakve nade da bi neko tu mogao da zavede red i da poËne jednu po jednu aferu da reπava. Na primer, afera prodaje ispita u Kragujevcu otvorena je pre oko dve godine. Navodno je sad negde poËelo suewe, nisam sigurna πta se deπava. Afera u Zagrebu, na ZagrebaËkom sveuËiliπtu, istog „kalibra”, razreπena je za πest meseci. U javnim preduzeÊima, od upravnih odbora do portira, sva se mesta dele po koalicionim partijskim kvotama. Nikad tako nije bilo. Neverovatno je u kojoj meri je vlast bahata. I onda imate besmislene floskule, poput „zapoËiwemo reformu”. Sve reforme zapoËiwemo veÊ devet godina i izgleda da je „zapoËeti ” postao trajni glagol. Imate odbranu zakona o medijima pod firmom slobodnog puta u Evropu. Prosto je neverovatno da neko misli da Êemo, ako mediji budu pod paskom zakona, mi bræe, boqe i efikasnije uÊi u Evropu, nego ako imamo slobodne medije.

Ko to misli?

8

Moram da priznam da nisam, bar ne u ovoj meri. To je zaista bio samo poËetak. Mi smo bili skup dobronamernih amatera, koji se nikad nisu bavili tim poslom, i otkrivali smo kako se taj posao radi. Imali smo neke uspehe i neke neuspehe, verovatno viπe neuspeha, nego uspeha, ali Ëini mi se da je taj poËetak nuæno morao biti takav. Uπli smo u sistem koji je potpuno bio uruπen, a nismo imali dovoqno znawa kako se sistem gradi. To je neka, po meni, olakπavajuÊa okolnost toj vladi. I, naravno, imali smo premijera koji je imao potpuno jasnu viziju πta hoÊe da uradi. Ne mogu reÊi ni da je on radio na baπ preteranom jaËawu institucija, ali mi se Ëini da je tog momenta to moæda bilo i razumqivo. Ali danas to viπe nije razumqivo. Devet godina kasnije niste niπta uradili da se izgrade institucije. Naravno da je najveÊa odgovornost na dve vlade Vojislava Koπtunice, jer je na wima bilo da grade institucije, ali naæalost, moram priznati da ni ova vlada nije tu pomerila niπta. »ak je neke stvari vratila nazad. Godinu dana je, ipak, neki period u kojem se moglo oËekivati da se makar vidi da Êe se neπto uraditi, ali ne vidi se niπta. Politika, 28.9.2009. (Podvukla - Iskra)

M. R. PetroviÊ

Iskra 1. novembar 2009.


DEMOKRATSKI RA»AK Kao da je tragiËna smrt Brisa Tatona bila znak za poËetak neke veÊ pripremqene specijalne operacije. Prva faza te operacije bila je proizvodwa medijske histerije. Wena glavna tema bila je poruka: "Srbijo, stidi se!". Fotografija unesreÊenog navijaËa „Tuluza” u krupnom planu danima se vrtela na naslovnim stranicama srpskih medija, a zaigralo se direktno i na ono do Ëega obiËni Srbi dræe - na "tradicionalno srpsko gostoprimstvo". Odjednom, srpska tradicija viπe nije bila neπto zlo, primitivno i nasilno, kao πto se to veÊ „tradicionalno” predstavqa u ovim medijima. Odjednom, i najveÊi "modernizatori" su se setili da u naπoj tradiciji ima neπto pozitivno, "da su stranci u Srbiji uvek doËekivali raπirenih ruku, a ne stisnutih pesnica". Probudivπi tako pozitivne emocije kod Srba, drugosrbijanski spin doktori bi zatim prelazili na stvar i poruËivali "bednim Srbima", da ako hoÊe da speru qagu sa svoga obraza, moraju da pod hitno pronau i kazne krivce. Ali, krivci nisu samo huligani koji su ubili Tatona: "O ne, krivci za vaπu sramotu su svi faπisti, ekstremisti i desniËari. Ukratko, svi koji su se usuivali da se suprotstave NAMA - evropejcima, modernizatorima i denacifikatorima!". I, drugosrbijanska medijska histerija postigla je svoj efekat. Ne samo zato πto se kod mnogih probudio sentiment - "E, stvarno smo mi Srbi najgori narod!". Ta histerija je uspela zato πto je Demokratska stranka sa svojom medijskom logistikom izgleda (konaËno?) stala iza zastave Druge Srbije, taËnije, iza wenog politiËkog barjaktara - iza LDP-a i »edomira JovanoviÊa. Nakon viπemeseËne kampawe i napada iz drugosrbijanskih krugova, DS pokajniËki "glajhπaltovao" i - organizujuÊi miting "protiv nasiqa" kao deo nekakve "Koalicije mladih" poËeo da marπira u korak ne samo sa LDP-om, veÊ i sa najotrovnijim drugosrbijanskim druæinama kakve su Helsinπki odbor za qudska prava, Pokret Evropa nema alternative, Inicijativa mladih za qudska prava, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Gej strejt alijansa, Graanske inicijative... Istoga dana kad je sveËano sklopqen ovaj rodoskrvni brak i novi braËni drugovi zajedno proπetali do Kalemegdana, oglasio se i predsednik DS-a Boris TadiÊ. Oglasio se tako da je svima postalo jasno da je pristanak za brak izmeu DS-a i Helsinπkog odbora, LDP-a, LSVa i celokupne drugosrbijanske koterije dao on liËno! Rekao je: "Vidim neprekinutu nit izmeu nasiqa koje se deπavalo devedesetih, zverskih zloËina na prostoru bivπe Jugoslavije, podrπke πtrajkovima JSO, politiËkog jezika koji je

Iskra 1. novembar 2009.

proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima i stalnog tragawa za neprijateqima u druπtvu". Rekao je joπ da je "veoma vaæno da se identifikuju grupe i pojedinci koji su inspiratori i izvrπioci nasiqa i ideje koje inspiriπu nasiqe u druπtvu", dodavπi da je "borba protiv nasiqa koje vodi u faπizam vaænija i od evropskih integracija"! Straπno! Iste reËi, iste misli, iste formulacije, sve isto kao kod najgorih drugosrbijanskih fanatika - "inspiratori", "ideje koje inspiriπu nasiqe", "faπisti", "takozvani izdajnici", konaËno - "neprekinuta nit" izmeu ratnih zloËinaca iz Srebrenice i danaπwih kritiËara Druge Srbije... Kao kakav robot, koji automatski ponavqa citate iz "PeπËanika" i "Helsinπke poveqe", TadiÊ je priznao kapitulaciju pred Ideoloπkim komitetom Druge Srbije. Tako je otpoËela druga faza operacije "demokratski RaËak", pod zdruæenim nazivom "sezona lova na veπtice". Svetislav Basara, πampion srpskog konvertitstva i najnoviji cvet u drugosrbijanskoj baπti, oduπevqen ovom TadiÊevom konverzijom, piπe kako se naπ "prezident" konaËno "okanuo estrade i latio posla", Ëime je postao "dræavnik" (Danas, 2. oktobar 2009). Ali, Basara novopeËenog dræavnika odmah i podseÊa na to πta ovaj posao ukquËuje i u svojoj denuncijantskoj revnosti ponovo se, po ko zna koji put, obruπava na NSPM, wegove "skribente" i, uopπte, "jad i bedu" koju proizvodi ovaj portal. U istom broju istog lista oglasio se i vazda trezveni i pravdoqubivi Slaviπa LekiÊ, da bi dostavio TadiÊu Ëitav spisak, da se posluæimo predsednikovom formulacijom, "grupa i pojedinaca koji su inspiratori nasiqa" i proizvoaËi "ideja koje inspiriπu nasiqe u druπtvu". A spisak ovako glasi: vladika Amfilohije, Vojislav Koπtunica, Tomislav NikoliÊ, Vjerica Radeta, Nataπa JovanoviÊ, "–ore VukadinoviÊ i Slobodan AntoniÊ, Iqf i Petrov srpske politiËke analitike". Oni svi, imenom i prezimenom, upozorava hrabri LekiÊ, dok Srbija u glas jeca za nesreÊnim Francuzom, "rumeni od stida... Êute ...u svojim peÊinama". Naravno, najhrabrije i najhitrije od svih bile su E-novine. One su na samom vrhu objavile poternicu za NSPM, sve sa montiranim slikama AntoniÊa i VukadinoviÊa. "Novosrpski politiËki mislioci", kaæu E-novine, kao i "bolesni Ëitaoci NSPM" saËiwavaju "medij koji je logistiËko-ideoloπki sponzor svakom ovdaπwem nacisti, zlikovcu, navijaËu s bakqom ili dverjaninu" i kome je osnovni zadatak "da objasni, da ideoloπki uvije u celofan s kojeg se cedi krv,

9


Demokratski RaËak... da organizuje, pomogne, odbrani, posavetuje". A evo kako glasi prvi objavqeni komentar jednog finog evropejca, opravdano qutitog na VukadinoviÊa, AntoniÊa i ostale "faπiste iz NSPM", koga Ëitamo u E-novinama: "Au bagro bestidna, kako vas nije sramota? Da vas vidim kako bi opravdavali smrt vaπe nesreÊne dece ako ih imate. Treba vas..... MuËiti... Duga i veoma bolna smrt... Mnogo bola vama treba naneti... Pa da molite za æivot, a da vas svi sluπaju a niko ne Ëuje..." (1). A sve to samo zato πto nismo bili spremni da svaki patriotizam i svaku kritiku politike zapadnih zemaqa automatski (dis)kvalifikujemo kao „nasiqe” i „huliganstvo”, i zato πto je NSPM preneo deo komentara koji su u naπim vodeÊim i najmasovnijim medijima objavqeni povodom vesti o tragiËnoj smrti francuskog navijaËa. Neki qudi kao smrtnu uvredu doæivqavaju kada svoje lice i svoje postupke vide u ogledalu. I pokazuju patoloπku mræwu prema „zlikovcima” koji su se usudili da im to ogledalo poture pod nos. Malo kasnije, drugi komentator na Enovinama æali πto, nedavno, kada je jednog od ove dvojice video na ulici dotiËnom nije „dobro izvukao uπi” (jer, „æurio sam na autobus”, kaæe), a na adresu NSPM stiæe preteÊa poruka sa pitawem: „Moæete li da spavate mirno kako zbog ubijenog, tako i zbog izvrπioca linËa koje (nadam se) u zatvoru svakodnevno voπte?” A onda sledi preteÊe upozorewe koje u sebi sadræi i neku vrstu poziva: „Ne strepite li da Êe sutra neki ojaeni roditeq zakucati na vrata te memqive jazbine iz koje se tako nezadræivo πiri ogavni smrad faπizma?” Srbija, oËigledno, ima posla ne samo sa ideoloπkim fanaticima i profesionalnim petokolonaπima. Ona ima posla i sa opasnim psihopatama! I upravo takvim osobama, svesno ili nesvesno, predsednik TadiÊ daje legitimitet preuzimajuÊi wihove mantre o "neprekinutoj niti", "inspiratorima" i "faπistima" i πaquÊi svoju stranku da u korak marπira sa Sowom Biserko i »edom JovanoviÊem. Marπ je simboliËki zapoËeo 1. oktobra, a zavrπiÊe se, takoe simboliËki, onoga dana kada viπe ne bude ni Amfilohija, ni Koπtunice, ni AntoniÊa, ni VukadinoviÊa, ni svih tih "bolesnih Ëitaoca NSPM", ni ikoga viπe ko bi mogao da posvedoËio da Srbi nisu krivi za sve, da Srbija nije "smrdqiva i primitivna balkanska moËvara", Srbi "bioloπki otpad", SPC "lopovi i pedofili", a Republika Srpska "gnusna dræavolika krasta" i "sramotni iscedak" (svi citati izvorni). Smrt Brisa Tatona tako se pretvorila u "demokratski RaËak". Setimo se. Tada je nad leπevima ubijenih Albanca, a pred licem glo-

10

balnih medija, Vilijem Voker odigrao podlu, licemernu i laæqivu predstavu koja se zavrπila bacawem NATO bombi na Beograd. Nad leπom nesreÊnog Tatona, i danas se, naæalost, uz simboliËko sauËesniπtvo Borisa TadiÊa, igra jednako podla, licemerna i laæqiva predstava. Ta predstava Êe se zavrπiti tek uniπtewem posledwih slobodnih medija, zabranom posledwih nacionalnih organizacija, izbacivawem iz parlamenta posledwih opozicionih stranaka, "reformom" Crkve i "ËiπÊewem" Univerziteta... Ta predstava, sa puno uniπtewa, zabrana i izbacivawa, zavrπiÊe se velikim finalom. U wemu Êemo se moÊi nagledati "puno bola" i moÊi Êemo biti kolektivni svedoci "duge i veoma bolne smrti" u kojoj se "moli za æivot, svi sluπaju a niko ne Ëuje". Moæda ovo joπ uvek nekome zvuËi kao πala i dramsko preterivawe. Ali ko bi pre nekoliko meseci verovao da Êemo u Beogradu gledati sve ove scene i parade. Zato ovu stvar treba uzeti krajwe ozbiqno. Ovo zvono ne zvoni ni AntoniÊu, ni VukadinoviÊu, ni "bolesnim Ëitaocima" NSPM. Ono zvoni slobodi. Ono zvoni svakome od nas, svakome ko se usuuje da æivi i misli van «„Kruga dvojke”, i za svakim ko æeli slobodno da radi, moli se i voli, a da za to ne mora da polaæe raËune Jelku Kacinu, Sowi Biserko, Basari i LukoviÊu. "U Srbiji neÊe biti niπta boqe dok se na zadime lomaËe Svete πpanske inkvizicije!", uskliknuo je Nenad ProkiÊ citirajuÊi Basaru. Sveta lomaËa je u Beogradu zapaqena 1. oktobra 2009. Spisak veπtica se ubrzano zavrπava. "Duga i veoma bolna smrt" oπtri svoju kosu, a Srbija, oliËena u svom Predsedniku, pokorno povija glavu. Predsednik kao da ne zna da Êe, kada izgore sve veπtice i kada koscima viπe ne bude potreban, ta kosa zamahnuti i prema wemu. I da Êe se, kada spali sve nacionalistiËke veπtice, „Sveta πpanska inkvizicija“ setiti i wegovog "nacionalizma", wegovog oklevawa da se „oslobodi Kosova”, odrekne oca, pogazi ustav i pqune na svoju predsedniËku zakletvu. Moæda na taj naËin i po tu cenu TadiÊ i moæe kupiti malo vremena kod onih koji mu sada aplaudiraju dok za wihov raËun obavqa prqavi posao. Ali ne moæe kupiti wihovu milost, niti spasiti svoju duπu. A kad kosci ponovo dou do wega, viπe neÊe biti nikog da ga brani. Ili makar da za wim æali. Krpa ili Ëovek - to je izbor svakoga od nas. I taj izbor, zapravo, nije toliko teæak kao πto nam ponekad izgleda. (1)http://www.e.novine.com/comments/entertainment/entertainment-vesti/30565-Bris-Taton-nije-ubijen.html NSPM, 4.10.2009. <www.nspm.rs>

Vasilije MiπkoviÊ

Iskra 1. novembar 2009.


PRVA, DRUGA I TRE∆A SRBIJA U Srbiji su se odavno odomaÊile socioloπke i politiËke analize koje se zasnivaju na ideji o dve Srbije. Druga Srbija navodno govori o Prvoj kao o masi razularenih primitivaca, nazadnih prostaka i znojavih seqaka (vaqda i radnika, naroËito ako su navijaËi FK Rada). Za mnoge u Drugoj Srbiji, veÊi deo srpske istorije od nekih osam stotina godina je mitologija, a pravoslavqe nazadno. Za neke u Drugoj Srbiji Patrijarh Pavle je bio "ratni huπkaË". Druga Srbija je oπtro sekular na i beskompromisno zahteva da se uËini sve πto bi ubrzalo evroatlantske integracije. Svi do jednog su vatrene demokrate, mada su prijemi kod Prestolonaslednika prihvatqivi ako dolazi i ameriËki ambasador. Kosovo, "egzodus" Srba iz Hrvatske i Republika Srpska su nevaæni ili, joπ gore, kamewe o vratu kojeg se treba ratosiqati kako bi se udovoqilo "æeqama" SAD i nesmetano uπlo u "Evropu". VeÊina u Prvoj Srbiji, kad uopπte razmatra Drugu (jer je mahom samo psuje), govori o wenim pripadnicima kao o "stranim plaÊenicima" i misli da, poπto su sposobni da to budu baπ u ovom istorijskom trenutku, onda mora da su izrodi. I da "takvih nigde nema". Takoe, Prva Srbija viπe ili mawe artikulisano kaæe da su mnogi u Drugoj Srbiji æiveli sjajno u "brozovπtini", sa oËevima i dedama "komuwarama". Ne samo su izrodi, nego su i nepoπteni prevrtqivci. Drugim reËima, Srbiji je data dijagnoza totalne polarizacije, pune animoziteta i vulgarnosti; ako se ona ne moæe ublaæiti, postoji opas nost da podeqenost nepovratno uruπi nacionalno biÊe koje svaka funkcionalna zemqa mora da ima. Meutim, postoji i TreÊa Srbija. Mnogi u woj su vanpartijski, visoko obrazovani qudi koje politiËki æivot u sadaπwici ne interesuje i koji s nevericom posmatraju kako Druga Srbija s jeftinim cinizmom kritikuje "ostraπÊenost" Prve Srbije. Ipak, veÊina TreÊe Srbije je u dijaspori. Tu su qudi koji su otiπli u inostranstvo tokom prethodnih 30-40 godina, ali ne na naËin na koji su to uËinili oni kojima je Broz πezdesetih i sedamdesetih "dozvolio" da se "privremeno" bave najteæim fiziËkim poslovima u NemaËkoj da bi odatle kuÊi slali devize, preko potrebne truloj socijalistiËkoj Jugoslaviji (kakva frojdovska projekcija, da su baπ titoisti nadenuli Kraqevini Jugoslaviji epitet "trula"). Neki u TreÊoj Srbiji su odliËno πkolovana deca baπ tih "gastarbajtera" (koje Druga Srbija mahom prezire jer je bila na vlasti kad su ti qudi odlazili u tuinu, bez osnovnog znawa jezika, trbuhom za kruhom). Mada roeni u inostranstvu, mnogi se oseÊaju kao Srbi. Neki u TreÊoj Srbiji su iz najstarijih srpskih porodica, koje su pripadale sredwoj i Ëak visokoj klasi od sredine 19. veka nadaqe. U poreewu sa mnogima u Drugoj Srbiji koji su do juËe bili "drugovi", a sad su, da se starinski izrazimo, graani ili gospoda buræuji, mnogi u

Iskra 1. novembar 2009.

TreÊoj Srbiji su prava pravcata srpska - dobronamerna! - aristokratija. Ti su qudi boqe obrazovani od onih u Drugoj Srbiji, boqe govore strane jezike, imaju boqe manire. TreÊa Srbija je daleko sofisticiranija i od Druge Srbije, a kamoli od Prve. Ona iznutra savrπeno poznaje Zapad, pa o wemu ima objektivna, razumna saznawa i glediπta, πto je sve mnogo drugaËije od odboja koje Prva Srbija iskonski oseÊa, kao i od Ëesto patetiËno udvoriËkog stava Druge Srbije, koji mahom potiËe iz veoma povrπnih predstava koje weni pripadnici imaju o Zapadu, stvarnim "evropskim vrednostima", demokratskim naËelima i zapadnom naËinu miπqewa i rada. Malo ko je u TreÊoj Srbiji ikad bio komunista ili julovac. Malo ko je uvaæavao MiloπeviÊa, mada je stav pripadnika TreÊe Srbije prema MiloπeviÊu Ëesto mnogo odmereniji nego onaj ekstremno agresivni kojim Druga Srbija pokuπava da se dodvori, na uπtrb minimalnih interesa svog naroda, a svesno (sebiËno, samoæivo?) ignoriπuÊi Ëiwenicu da je posledwih dvadesetak godina 20. veka obilovalo zaista nepred vidqivim komplikacijama i zapadnim revizionis t i Ë k im i n t er v e nc i ja ma s k oj i ma s e M i l o πe v i Ê neuko i osiono suoËio. To TreÊa Srbija razume objektivnije i boqe. Izmeu ostalog, neuporedivo dubqe poznaje fundamentalnu pristrasnost zapad nih (ne samo ameriËkih) medija; poznato joj je, na primer, kako se prethodno lagalo o Vijetnamu, o raznim kolonijalnim ratovima i puËevima, o zapadnim urbanim borcima ("teroristima") protiv sirovog kapitalizma i rasizma, kao i u kojoj meri se i daqe laæe o razlozima za ekspanziju NATO-a i o ratovima u Iraku i Avganistanu (bez obzira na to koja administracija je na kormilu, na primer, u SAD) - a ti su æeqeni ratovi ad perpetuum. Iako mnogi u TreÊoj Srbiji nisu religiozni, oseÊaju duboko poπtovawe za Srpsku pravoslavnu crkvu, a Patrijarha Pavla smatraju za sveca, kao πto to Ëini Prva Srbija. Da je on bio "ratni huπkaË" je domaÊa ideja iznedrena u Drugoj Srbiji, ne u nekakvoj ameriËkoj ambasadi. Svaki ambasador SAD je svestan da 85% Amerikanaca veruje u Boga i pouzdano znam iz prve ruke da im nisu simpatiËne prezrive opaske ovog ili onog blogiste i soroπevskog spisateqËiÊa Druge Srbije o pravoslavnim sveπtenicima. Pripadnici TreÊe Srbije su podjednako tolerantni prema GuËi i Egzitu, ili su pak netolerantni prema obe manifestacije, opet podjednako: vide razularenost na oba mesta i ne smatraju droge "evropskijim" od πqivovice, niti brzu hranu sofisticiranijom od prasetine - sve to ili vole ili ne vole, ali znaju da se sve moguÊe manifestacije deπavaju i po zapadnim zemqama, a da niko nikoga ne mrzi zbog toga. Za razliku od Druge Srbije, TreÊa ne nalazi "nacionalistiËku" dlaku u jajetu u "Kwizi o Milutinu" Danka PopoviÊa: umesto da je nipodaπtava, tronuta je. TreÊa Srbija

11


Prva, Druga.... se obraÊa Drugoj i kaæe: "Dobro, ovaj Milutin u opancima vas nije dirnuo, ali kako reagujete na sjajno pisawe o srpskom selu i Bogu Milovana DanojliÊa? " (npr. "Ceo svet je Qig", NIN, 27.8.2009). O mnogom πto je ruæno i loπe u Srbiji, a za πta Druga Srbija okrivqava i poniæava Prvu, TreÊa Srbija ima odmereniji, kosmopolitskiji stav. (Druga Srbija, ukquÊujuÊi i neke od wenih najuglednijih predstavnika, Ëesto pati od neiskrenog ili naivnog mondijalizma - od pravila pristojnog diskursa u javnom æivotu do pravog znaËewa demokratskih i pravnih normi.) Prosto je neverovatno kako Druga Srbija neÊe da zna da naizgled obiËni qudi u zapadnim zemqama, a ne samo u "divqoj" Srbiji, viËu samoubicama "SkoËi veÊ jednom!" Druga Srbija okreÊe glavu kad treba da proËita ili Ëuje o hrvatskim fudbalskim navijaËima ili, baπ skoro, o divqem sukobu londonskih navijaËa Milvola i Vest Hema. Na zgraæavawe Prve i prezir TreÊe Srbije, Druga Srbija je takoe s glavom u pesku po pitawu hrvatskog ustaπkog pevaËa Tompsona. Za razliku od Druge Srbije, TreÊa Srbija smatra da nije bilo voqnog egzodusa Srba iz Hrvatske, veÊ brutalnog progona. I, za razliku od Druge Srbije, TreÊa Srbija Ëvrsto dræi u svom istorijskom seÊawu pokoq Srba u NDH i Genπerovo beskrupuloæno zanemarivawe tog pokoqa kao najuticajnijeg faktora u odvajawu Srba od nove Hrvatske, stvorene unilateralnom secesijom i bez davawa ikakvih garancija srpskom stanovniπtvu . »ak i kad razmiπqa o takvim stvarima, Drugoj Srbiji je vaæniji "ulazak u Evropu" od istine i istorijski odgovornog ponaπawa. U poreewu sa Drugom Srbijom, oni u TreÊoj insistiraju na simetriji u raznim politiËkim i kulturoloπkim odnosima, kao i na kritici zapadnog licemerja. Kad ste Ëuli da je neko iz Druge Srbije pomenuo muËewa u Gvantanamu i tajnim ameriËkim (CIA) zatvoriima u Evropi, ili straviËne uslove u ameriËkim domaÊim zatvorima? (O Ëemu, kao psiholog koji se bavi psihologijom odluËivawa u pravnim sistemima, mogu da posvedoËim.) Kad je Druga Srbija potegla pitawe neistraæenih i nekaæwenih ubistava i nestajawa najmawe pet novinara srpske nacionalnosti na Kosovu? Nema sumwe da su obrazovani Srbi u dijaspori daleko viπe patriotski raspoloæeni nego oni u Drugoj Srbiji. To nije zato πto ne znaju Ëiwenice, nego, naprotiv, zato πto ih znaju. Taj patriotizam nije nostalgija nego neπto normalno, πto bi moæda bila novost za mnoge Ëlanove NVO-a u Srbiji, ali se podrazumeva u svakoj zapadnoj zemqi. Druga Srbija nije svesna u kojoj meri je lokalni ekvivalent oseÊawa "Voli Ameriku ili odlazi!" uvreæen u svest ogromne veÊine qudi zapadnih zemaqa. Sve u svemu, ideja o dve Srbije krajwe pojednostvaquje Ëiwenice. Opravdano se socio-

12

Uhapπeno 35 Ëlanova "Obraz" i organizacije "1389" Beogradska policija privela je danas 35 osoba koje su se okupqale na pojedinim mestima u gradu i pored zabrane i oni su u postupku utvrivawa kriviËne ili prekrπajne odgovornosti, saopπteno je iz MUP Srbije. Kako se navodi, meu privedenima su i Mladen ObradoviÊ iz organizacije "Obraz" i Miπa VaciÊ iz organizacije "1389". Kod uhapπenih su pronaeni jedan bokser, tri dimne kutije i dve bakqe, a u Zmaj Jovinoj ulici, policija je pronaπla i veÊu koliËinu kamewa ofarbanu crvenom bojom. Policija je saopπtila i da traga za nepoznatim osobama koje su u 12.15 ispred javnog toaleta na Kalemegdanu napale australijskog dræavqanina D.P.B. (25). Direktor policije Milorad VeqoviÊ izjavio je ranije da su pripadnici policije danas u Beogradu uhapsili viπe od 30 pripadnika ultradesniËarskih organizacija. VeqoviÊ je rekao da Êe u skladu sa Zakonom protiv wih biti preduzete mere zbog naruπavawa javnog reda i mira. Osobe su uhapπene zbog pokuπaja okupqawa i naruπavawa javnog reda i mira, reËeno je tada u MUP Srbije... Radojko QubiËiÊ kaæwen sa 30 dana zatvora Deæurni sudija za prekrπaje u Beogradu izrekao je predsedniku Upravnog odbora udruæewa "Srpski narodni pokret 1389" Radojku QubiËiÊu kaznu od 30 dana zatvora, reËeno je Tawugu u sudu za prekrπaje. QubiËiÊ, koji je sinoÊ priveden zbog nepoπtovawa zabrane odraæavawa skupa tog udruæewa na platou Trga Republike, ima pravo da u roku od 24 sata uloæi æalbu na odluku sudije za prekrπaje. Zakonski rok u kom treba da se odluËi o æalbi je 48 sati. (Blic, 20.9.2009) loπki moæe govoriti o nekih πest-sedam Srbija. Ali ova, koju sam nazvao TreÊom Srbijom, naroËito pada u oËi svojim odsustvom iz svesti i pisawa domaÊih analitiËara. Meutim, ta TreÊa Srbija moæe da bude konstruktivan faktor u naπoj delikatnoj nacionalnoj podeli i politiËkom manipulisawu wome. Mnogi iz TreÊe Srbije u dijaspori æeleli bi da se aktivno ukquËe u æivot zemqe. Neki, malobrojni, veÊ su u tome uspeli, mada mnoge, Ëesto neobiËno uspeπne u svetu, obeshrabruje degutantna zavidqivost lokalnih mediokriteta u raznim oblastima - od ministarstava do univerziteta i kulturno-umetniËkih ustanova. Koliko znam, to se mnogo ree deπava u dræavama u "okruæewu" - Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, a da ne govorimo, na primer, o baltiËkim republikama. Da li je uzrok tome mentalitet Prve Srbije ili pohlepnost Druge? NSPM, 4.9.2009. <www.nspm.rs>

Vladimir J. KoneËni Podvukla - Iskra) (P

(Autor je redovni profesor (Emeritus) psihologije Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i Beogradskog univerziteta. Ovo je proπiren tekst napisa koji je objavqen u NIN-u, br. 3062, 03.09.2009)

Iskra 1. novembar 2009.


KAKO SU NAS OPQA»KALI (3) Dug dræava bivπe SFR Jugoslavije veÊi od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde dolara Da bi se tekst mogao lakπe razumeti i kako bi se mogla napraviti veza sa prethodnim delom, ponavqam jedan pasus i prikaz veliËine dræavnog duga po graaninu svake republike, kao i uporedni nivo BDP. U svemu ovome postoji i jedna specifiËnost koju treba objasniti jer je u „Novom svetskom poretku”(NSP) sve virtualno, pa i ono πto bi trebalo biti tvrdo realno. Mislim na finansije i bankarsko-monetarni sektor. ©ta je standard graana i koliko je on relativan, moæe se sagledati i iz ovakve tabelarne prizme: Ako dræavni dug podelimo na broj stanovnika znaËi da svaki graanin u Sloveniji proseËno duguje 19.377 evra. Tome treba dodati i zaduæenost slovenaËkih privatnih preduzeÊa, pa i samih graana. Ako sve te dugove navalimo na 2.023.000 graana Slovenije koji Êe ih na kraju morati da vraÊaju - ostaÊemo zaprepaπÊeni, jer dolazimo do cifre da svaki graanin duguje blizu 35.000. ProseËna plata u Sloveniji je oko 850 evra i koliko godina su to Slovenci unapred pojeli ili potroπili. Ovo je previπe uproπÊen prikaz ali pribliæno taËan. No ipak nije baπ sve tako i po mojoj proceni ta zaduæenost je oko 25-30% mawa od onog πto se vidi. Slovenija je 100% austrijska kolonija, a Hrvatska NemaËka. Da bi se raznim kompanijama, trgovinskim lancima, bankama... brzo osvojilo træiπte ostatka SFRJ SlovenaËke, a delimiËno i Hrvatske kompanije, razne Alpe... ili Adrija... banke su samo dejure SlovenaËke ili Hrvatske a defakto Austrijske ili NemaËke. Tako su Slovenci bili trojanski kow za Austrijski i NemaËki kapital kojim je ostalim republikama kupovano mnogo toga πto je vredno, a i dobijani su mnogi infrastrukturni poslovi. Stoga nije sluËajno da nam dugo oËekivani most preko Save i πpica Ade gradi upravo slovenaËko-austrijski konzorcijum. Pitate se zaπto je Austriji, NemaËkoj ili ostalim stranim kompanijama bilo potrebno da se skrivaju iza SlovenaËkih odnosno Hrvatskih firmi? Iz viπe razloga a pomenuÊu najvaæwije. Na ovom træiπtu, kao i u mnogim bivπim socijalistiËkim zemqama prevashodno se koristio takozvani riziko-kapital, Ëesto bez jasnog porekla, πto spada u prawe novca. „Poπtene” austrijske, nemaËke, italijanske, ameriËke... kompanije i banke se time navodno ne bave, pa neka taj prqavi posao za wih odrade Slovenci ili Hrvati. Drugi razlog je da Slovenci i Hrvati odliËno poznaju ta sad odvojena træiπta bivπih republika, pa Êe se znatno lakπe snaÊi u korupcijskim dogovorima sa lokalnim vlastima. Ako te „nagodbe” ne daju rezultate, onda Êe uticajni ambasadori tih zemaqa upozoriti lokalne politiËare da Êe se takvo blokirawe „stranog ulagawa” loπe odraziti po wihove politiËke pozicije i sve ostalo πto sa tim

Iskra 1. novembar 2009.

ide.... Osim toga ako hoÊemo u EU onda moramo biti znatno otvoreniji, i podsticajniji prema „stranim ulagawima” koja dolaze iz zemaqa EU. To podrazumeva da svoja preduzeÊa moramo prodati u bescewe, jer smo to definisali kao „strana ulagawa”, - a stranci bi da ulaæu. Ovo u bescewe se zvaniËno naziva „træiπna vrednost” a koju Êe proceniti wihove revizorske kuÊe poput „Deloitte & Touche“. Mi smo u celom postupku samo izvrπiteqi onom πto nam je zapadna gospoda skrojila. MMF nam je pri odobravawu kredita izdiktirao πta treba da prodamo, da te firme „operemo” od dugovawa, jer se samo Ëiste stvari prodaju, a „Deloitte & Touche“ Êe izvrπiti „poπtenu procenu” da ta firma træiπno i ne vredi mnogo, jer slabo radi a i nema obezbeeno træiπte. Tako izgleda savremena trgovina sa „Indijancima”, - poglavici se da flaπa vatrene vode ili ogledalce, a onda se uzme hiqade hektara zemqe, πuma... TreÊa i najvaænija zapadno bankarskofinansijska kombinatorika izvedena je sa Slovenijom, jer se ona prva izdvojila iz SFRJ, pod potpunom je kontrolom Austrije i dok su ostale republike ratovale, preko Slovenije je ubacivano oruæje i niko sa zapada „nije krπio sankcije”. SlovenaËke banke jedine od svih republika nisu gaπene, veÊ su samo dokapitalizovane, gde je dræavno vlasniπtvo ostalo veÊinsko. Time je otvoren prostor zapadu da Sloveniji odobri ogromne kredite nesrazmerne wenom BDP i veliËini dræave. Tim kreditnim novcem preko banaka i preduzeÊa Slovenija je kupovala interesantna preduzeÊa, banke... u ostalim republikama, otvarala trgovinske lance.... a zapadni kapital je bio bezbedan. Kada Slovenija ne bude u moguÊnosti da vraÊa taj veliki dug moraÊe da prodaje te dokapitalizovane banke, preduzeÊa kako u Sloveniji tako i po ostalim republikama - pa Êe oni koji su ih uterali u enormno zaduæivawe za male pare doÊi do bogatog vlasniπtva. Upravo se ovih dana tako neπto dogaa u Hrvatskoj. Britanski dnevnik "Independent" piπe kako je Hrvatska u potrazi za novim kreditima i dospelim kreditnim obavezama koje treba izmiriti, stavila na prodaju "Titove Brione". Kupac Êe za dve i po milijarde evra, dobiti Ëak 14 ostrva odnosno ceo brionski arhipelag, sa svim hotelima i objektima koji se tamo nalaze, nacionalni park sa retkim æivotiwskim vrstama, pa Ëak i Titovog 52-godiπweg papagaja Kokija. U Hrvatskoj, u kojoj su strane investicije pale za preko 40 odsto, pored Briona, prinueni su da prodaju i æeleznicu, delove energetskog sektora (prenosnu dalekovodnu mreæu) i dræavnu osiguravajuÊu kompaniju. "Independent" ne navodi da im je ovaj „pametan savet” dao upravo MMF ako misle da dobiju novi paket kredita. Koliko je to savet a koliko ucena

13


Kako su nas... vidite i sami. Hrvatska bi æelela da za Brionski arhipelag dobije 2,5 milijardi evra, ali veliko je pitawe koliko Êe moÊi da dobije. Zamislite poziciju da ste kola oterali na auto pijacu da ih prodate, a cela pijaca zna da ih morate danas prodati jer sutra vam je zadwi rok da vratite dug. Svi Êe vas ucewivati i teπko da Êete dobiti realnu cenu. »ak i da Brione sa nacionalnim parkom i svim ostalim prodaju, hoÊe li u sledeÊoj turi prodati „nacionalni park Plitvice” ili Êe moæda na prodaju biti i cela Istra? »iji Êe to sad „nacionalni park” biti ako Brione kupi neki Deripaska? Wegov liËni, Hrvatski jer je to ureeno zakonom, ili moæda Ruski - jer je Deripaska Rus a i mnogo duguje ruskoj dræavi. E tu sad ulazimo u suπtinu „Novog svetskog poretka” (NSP) i globalizacije koju su oni nametnuli, a gde je sve virtualno, pa i kompletne finansije kao i bankarsko-monetarni sektor - ono πto bi trebalo biti Ëvrsto realno. Dræave Ëak mogu i da bankrotiraju, ali se time ne gase, niti ih bilo ko u suπtini moæe kupiti. Onda se pitamo pa zaπto mi te ogromne dugove uopπte i vraÊamo? VraÊamo ih, jer proglaπewem bankrotstva oni se briπu, ostaju i daqe, samo wihovu otplatu pomeramo za neko vreme. vraÊamo i zato πto su nam potrebni novi krediti za daqi razvitak zemqe i druπtva u celini - a neÊemo ih dobiti ako bar usporeno ne vraÊamo prethodne. Kad sve ovo proËitate, u formi zakquËka, neminovno se nameÊu tri pitawa na koje treba odgovoriti: 1. Prvo pitawe je gde je kraj spirale zaduæivawa ako jedna Maarska, veliËine kao i Srbija, sada ima blizu 200 milijardi evra dræavnog duga, i kojom snagom privrede i finansijskom gimnastikom Êe ona to moÊi da vrati? 2. Drugo je da li su MMF i SB kao i razni drugi krupni poverioci poput finansijskih fondova i velikih komercijalnih banaka drastiËno oborili svoj kriterijum oko davawa kredita, πto je dovelo do enormnog zaduæivawa ili je u pitawu neπto sasvim drugo? 3. TreÊe pitawe je zaπto se za popunu deviznih rezervi od MMF lako mogu dobiti krediti po nekoliko desetina milijardi, dok se za investirawe u privredu krediti odobravaju na kaπiËicu i iskquËivo za infrastrukturu (puteve, pruge, ekologiju...)? 1. Gde je kraj zaduæivawu niko ne zna, ali ga niko i ne æeli, ni svetski bankari ni dræave koje kredite traæe. Jedan privremeni kraj je kad dræava i pored reprogramirawa obaveza objavi bankrot, tj. da viπe nije u stawu da redovno izmiruje te kreditne obaveze. No i tada Êe se razgovarati kako da ta dræava ipak po neπto otplaÊuje, normalno uz znatno uveÊane kamate, a da neke kredite i dobija. To je pozicija koju tvorci NSP najviπe vole. Stalno Êe vas finansijski ucewivati, ali niπta mawe privredno i politiËki. Na primer, TadiÊu Êe

14

saopπtiti da ovuda ne moæe da proe ruski gasovod „Juæni tok”, bez obzira πto je to za nas privredno odliËna strana investicija i πto mi na tome moæemo lepo zaraditi - pa lakπe vraÊati zapadne dugove. To je politiËko-privredno korisno za zapad, za vas πtetno, ali poπto ste u dugu do guπe, moraÊete taj nalog da prihvatite. PrihvatiÊete i da Kosovo priznate kao dræavu, a usput i joπ mnogo stvari koje vam nikako ne odgovaraju. Biti prezaduæen je ravno katastrofi i svaka zemqa veoma vodi raËuna da u tu poziciju ne upadne. Naravno, mislim na ozbiqne zemqe, sa odgovornim a ne marionetskim rukovodstvom, πto mi naæalost ni u jednom segmentu nismo. Osnovni postulat bankarstva a i NSP je da jednu zemqu πto duæe dave i cede ali da je nikako ne udave, odnosno uvedu u nekontrolisani haos - jer je onda neizvesno ko Êe dugove da vraÊa. Ono πto je i za bankare i za tvorce NSP najgore, to je da sve dugove vratite - pa Êe se zduπno potruditi da vam to ne dozvole. Tada oni gube sve poluge pritiska na jednu dræavu - a ako je dovoqno velika moæe se desiti da sada ona wih poËne da pritiska. 2. Na ovo pitawe kratak odgovor bi bio da, no tu ima i mnogo ali. Zapad veÊ nekoliko decenija izmeπta svoje proizvodne tehnologije i kapacitete u Kinu i po azijskim zemqama zbog jeftine radne snage i ogromnog azijskog træiπta. AmeriËke „Nike” se proizvode u Kini jer je za kompaniju pravi san da proizvodi 1,5 milijardu patika za veliko kinesko træiπte, pa plus joπ nekoliko stotina miliona za ameriËko i ostala zapadna træiπta. Time premeπtawem proizvodwe u Americi su ukinuta mnoga radna mesta, pa je neminovno doπlo do krupnih strukturalnih promena u privredi. Sve mawe je qudi radilo u fabrikama a sve viπe u bankama, koje su svu tu proizvodwu finansijski pratile. SliËno su se ponaπale i razvijene evropske zemqe, pa se ukupno na zapadu sve mawe roba πiroke potroπwe proizvodilo - a sve viπe uvozilo. Tom privrednom politikom izraslo je na hiqade banaka, finansijskih fondova... koje su u æestokoj konkurenciji smiπqale moguÊnost da πto lakπe odobravaju kredite, kako privredi tako i graanima. Teæwa je bila da se plasira πto viπe sveæe odπtampanih fiktivnih dolara i evra, bez realnog pokriÊa, pa je svim sredstvima podsticana potroπwa. Kroz trgovinu je jedino taj fiktivni dolar mogao biti pretvoren u realni - ako je veÊ proizvodwa u mnogim granama ugaπena. UproπÊeno objaπweno to izgleda ovako. Da bi se jedan dolar „oprao” ili postao realan, treba ga pet puta okrenuti kroz trgovinu, pod uslovom da PD- 20%. Tako je trgovina a samim tim i potroπwa bila vrlo znaËajna za ukupni finansijski sistem. Ono πto u tom virtualnom sistemu nikako nije vaqalo, bilo je to πto te robe nisu proizvedene u wihovim fabrikama veÊ kineskim. Tako je Kina proizvodno, tehnoloπki i finansijski ubrzano jaËala a zapad drastiËno slabio. I onda „bankarski bingo”. Najzad su uspeli da sruπe SSSR, a sa wim i ceo socijalistiËki sis-

Iskra 1. novembar 2009.


tem evropskih zemaqa. To je bankama, fondovima i ostalim finansijskim organizacijama otvorilo ogromne poslove. Zapadnim kompanijama su odobravani veliki krediti, da bi na brzinu pokupovale ono πto je od privrede po istoËnoj Evropi kvalitetno. Na berzama su akcije tih kompanija vrtoglavo rasle pa samim tim i wihova vrednost. Novoinstaliranim „demokratijama” su odobravani dræavni krediti za sve i svaπta, a dobar deo i za uËvrπÊivawe novih, sada „demokratskih” vlasti. UliËari, bez dræavniËkog iskustva, a u formi „demokratskih promena” instalisani su direktno sa ulica na odgovorne dræavne funkcije pa je bilo je po onom narodnom „uzmi ago kolko ti je drago”. Uniπti svoju privredu pa onda postani uvoznik i zavisnik od stranih kredita i kreditora. Gramzivost zapadnog finansijskog sektora i jurwava za velikim profitima na istoku, je drastiËno srozala i onako veÊ niske kriterijume odobravawa kredita - jer realnih garancija za tako raskalaπno kreditirawe nije bilo. Nije bilo ni toliko novca, pa su πtamparije radile non-stop stvarajuÊi sve viπe dolari i evri bez realnog pokriÊa. Dobro su poznate finansijske piramide, kako funkcioniπu i kako se na kraju ruπe. Ovo bih ja nazvao „finansijske podmornice” gde se kriterijumi spuπtaju sve niæe, pa kad „podmornica” sie isuviπe nisko neminovno dolazi do implozije. To se i dogodilo sa Finansijsko-bankarskim sektorom u Americi koji je za sobom povukao i mnoge ostale zemqe sveta jer u suπtini to su iste banke i finansijske institucije samo pod razliËitim imenima rasute po raznim zemqama sveta. Kada malo dubqe uete u te finansijske kanale odmah uoËavate da svi vode do nekih Rothschild, Rockefeller, Morgan... Kada tome dodate i meusobnu kreditno-poslovnu povezanost banaka lako je shvati zaπto se ceo finansijski sistem Sveta zaquqao kada je popustila jedna, u ovom sluËaju ameriËka noga, „finansijske Ajfelovove kule”. Mi smo, u celoj bankrot priËi bili sitna „kolateralna πteta” jer smo svoje banke zamenili, „naπim” a stranim bankama. Naπe su jer su ovde registrovane, i πto obrÊu naπu πtedwu - a defakto su strane, jer wima upravqaju strane centrale, koje se opet slivaju u neke Rotπild, Rokfeler, Morgan... finansijske centre. Nije teπko razumeti da su te „naπe” banke u ovoj krizi prevashodno spasavale svoje centrale osnivaËe, - a mi iz naπih deviznih rezervi pokrivali wihovu likvidnost. Tako je iz Srbije isisano joπ jedno tri milijarde evra koje bi nam sada za oæivqavawe te polu-privrede mnogo znaËile. 3. TreÊe pitawe se odnosi na popunu deviznih rezervi za koje se od MMF lako mogu dobiti krediti po nekoliko desetina milijardi dolara ili evra. Ovo pitawe je vaæno da bi se shvatilo kako dobijete kredit, koji ovde nikada ne stigne, a koji redovno otplaÊujete. vaæno je i da bi se shvatilo kako se hiqade milijardi upumpanih dolara i evra, od bezvrednih papiriÊa pretvaraju u realnu i opranu valutu. Kada nam MMF npr. odobri kredit od 300 miliona dolara za popunu deviznih rezervi, to znaËi da je na raËun NBS

Iskra 1. novembar 2009.

(Narodne banke Srbije) dopisano joπ 300 miliona dolara i one su sad potpuno realne, „oprane pare” jer je to dug koji smo mi prihvatili i jednog dana Êemo morati da ga vratimo. Ali one ostaju tamo negde u stranim bankama, u Americi, NemaËkoj ili Engleskoj, jer mi naπe devizne rezerve Ëuvamo u inostranim bankama. MMF ne πtampa pare veÊ mu neka „JP Morgan Chase“ dala 300 miliona dolara da ih plasira i oni su nama odobrile kredit za popunu deviznih rezervi, nama je taj kredit upisan ali se dolari iz „JP Morgan Chase“ nisu ni pomerili jer mi kod wih Ëuvamo deo naπih deviznih rezervi. Na odobreni kredit plaÊamo od 5,5-6,5% kamatu (zavisno od aranæmana) a na naπe dolare koje dræimo u „JP Morgan Chase“ dobijemo 2% kamatu, - jer DinkiÊ objaπwava, ako ih dræimo kod nas neÊemo imati ni tih 2% kamate. Sve to odrauju DinkiÊ i JelaπiÊ, i niko æivi, pa ni ministarstvo finansija, ne zna gde su, u kojim bankama i kojim valutama te rezerve. S obzirom na velike promene kursa dolara, evra, funte... Koliko smo na 12,5 milijardi dolara deviznih rezervi izgubili ili moæda i zaradili. Znam da devizne rezerve ne dræimo u kineskim bankama. Ako pogledate ovu tabelu rejtinga banaka i sami Êe te se zapitati zaπto - ako su kineske banke najmoÊnije i najsolidnije? Nijedna nije popustila pod udarima ove finansijske krize, Ëak na protiv dodatno su ojaËale, - a Kina ima vrlo prijateqski pristup prema nama, kako u UN po pitawu Kosova, tako i po ostalim pitawima. Devizne rezerve dræimo u Zapadnim bankama jer se tako elegantno Ëuva od strane zapada instalirana „demokratija”. Ako neko „poludi” pa izvrπi puË, ili nekim uliËnim protestima smeni demokratske lopove, rezerve Êe odmah biti blokirane i sa nekoliko stotina miliona dolara i evra koji se nalaze u trezorima naπe NBS dræava nikako ne moæe da funkcioniπe. Zapadu DinkiÊeva politika uniπtavawa srpske privrede odgovara i oni ga u tome zduπno podræavaju i na ovaj naËin. Kada za izbornu kampawu „demokratama” zatrebaju pare, oni Êe sa MMF-vom i „JP Morgan Chase“ napraviti neki kreditni aranæman za popunu deviznih iz koga Êe u „JP Morgan Chase“„ ostati nekoliko desetina miliona dolara za kampawu i pobedu na izborima. Na ovako uproπÊeno objaπwewe o deviznim rezervama ekonomski eksperti Êe mi s razlogom ozbiqno zameriti jer one imaju sasvim drugu svrhu. Devizne rezerve sluæe za podrπku dinara i odræawe wegovog kursa, sigurnosti rada banaka i sigurnosti deviznih πtediπa, a govore i o snazi jedne zemqe i wene ekonomije. Za tih pomiwanih 300 miliona dolara mi ovde moæemo izπtampati prema kursu adekvatnu koliËinu dinara i to plasirati u privredu, pomoÊi pozajmicama buxet... Ali to je teorija. NBS ne dodequje privredne kredite ona daje kredite komercijalnim bankama koje ih kasnije daju klijentima, a poπto su „naπe” banke u stvari strane, one ih ne daju privredi veÊ graanima za kupovinu roba πiroke potroπwe - i to one iz uvoza. U krajwem sluËaju bankama se to viπe isplati bez obzira πta guverner hoÊe ili Kraj na str. 17/2)

15


Strani ambasadori ne prestaju da nam „popuju” - a ...

SRBIJA KR©I BE»KE KONVENCIJE „Istinu treba stalno ponavqati, jer zablude neprestano rastu” Gete Povodom donoπewa Zakona o informisawu i dogaawa u VlajkoviÊevoj ulici, neke strane diplomate izjavile su "da se radi o unutraπwim problemima i da nemaju pravo da se meπaju". Kakav cinizam! S obzirom na to da se ne moæemo pohvaliti sa pamÊewem, Ëak nismo sigurni πta nam se desilo juËe, oseÊam izuzetno vaænim da podsetim na dugogodiπwe nediplomatsko ponaπawe stranih diplomata u Srbiji, posebno onih iz SAD, Velike Britanije, Francuske i NemaËke. Ambasadori navedenih zemaqa, veÊ godinama, direktno se meπaju u spoqnu i untraπwu politiku Srbije. AmeriËki ambasadori su bukvalno guverneri Srbije. Joπ od Ëuvenog Vilijema Montgomerija i wegove supruge Lin, pa preko Kamerona Mantera, do Xenifer Braπ, niæe Ëinovnice koja sada otpravqa poslove, æivot svih nas je zavisio i, evidentno je, zavisi od wihovih aktivnosti i izjava. Srbija posledwih godina krπi BeËke konvencije, diplomatske i konzularne, jer ih ne primewuje, odnosno toleriπe neprimereno ponaπawe stranih diplomata. Ambasadore i druge diplomate morala je proglaπavati nepoæeqnim osobama (persona non grata). Mnoge zemqe su se pitale zaπto Srbija ne primewuje BeËke konvencije, koje su stoleÊima stvarane i bez kojih bi u meudræavnim odnosima vladao pravi haos. U BeËkoj diplomatskoj konvenciji precizirane su jasne granice izmeu dopuπtenog i nedopuπtenog, o Ëemu govore mnogi Ëlanovi, posebno Ëlan 41: "Ne dirajuÊi u wihove privilegije i imunitete, sva lica koja uæivaju te privilegije i imunitete duæna su da poπtuju zakone i propise dræave kod koje se akredituju. Oni su duæni da se ne meπaju u unutraπwe stvari te dræave. Svi sluæbeni poslovi moraju se voditi sa i posredstvom Ministarstva spoqnih poslova zemqe prijema. Prostorije misije ne smeju se upotrebqavati za ciqeve koji nisu u skladu sa funkcijama misije..." Nedozvoqena sredstva, osim meπawa u unutraπwe stvari zemqe prije ma, su: bavqewe π pijun aæo m, koru pcijom , p rikup qaw em poli tiËkih, vojnih, nauËnih, privrednih, dræavnih tajni i dr. Sve je to povezano sa preciznim

16

odredbama BeËkih konvencija, da diplomata ne moæe biti uhapπen, Ëak i kada izvrπi ubistvo ili πvercuje drogu, ne moæe biti suen itd. Zemqa prijema, ako se bavi navedenim, proglaπava ga nepoæeqnom osobom, koja mora napustiti teritoriju u roku od 48 sati, a zemqa odaπiqawa duæna je, ako je moralna, da mu sudi. Navedene zemqe, da su imale morala, same su morale povlaËiti te nadridiplomate i primereno ih kaæwavati. Evo samo nekih primera agresivnog i nediplomatskog ponaπawa: "Neodgovorna retorika nekih javnih liËnosti moæe samo usporiti priliv stranih investicija, a to Êe najviπe osetiti graani i træiπte", rekao je ameriËki ambasador Majkl Polt u vreme jedne predizborne kampawe. Dodao je "da nasiqe na Kosmetu (misleÊi na Srbe, prim. B.B.) treba spreËiti po svaku cenu, jer Êe ono doneti samo nesagledivu πtetu srpskom narodu"... Joπ u vremenima kada je Marti Ahtisari nosio po Evropi onaj kontaminirani paket o Kosmetu, a posebno kada ga je doneo u Beograd, navedeni ambasador i wegov kolega iz Velike Britanije davali su joπ æeπÊe izjave, ne samo u vezi sa Kosmetom, veÊ i u vreme predizbornih kampawa, agitujuÊi za neke partije i kandidate. Amerikanac Polt i Francuz Perne, go stujuÊi na Pravnom fakultetu, zatraæili su (Ëitaj: naredili) da se iz studentskih uxbenika uklone tekstovi o zloËinima NATO nad civilnim stanovniπtvom za vreme "Milosrdnog anela". Ovaj postupak je u odnosima suverenih dræava nezamisliv i spada u najteæa ogreπewa diplomatskih sluæbenika. To je direktno neuvaæavawe suvereniteta Srbije, meunarodnog ugleda jedne Ëlanice OUN, a posebno autonomije fakulteta. Tadaπwa Vlada se ogluπila i na zahtev studenata da dræavni organi preduzmu odgovarajuÊe mere, na osnovu BeËkih konvencija. Takoe, podseÊam da je ameriËki ambasador Polt u jednoj TV emisiji rekao: "Rezolucija u SB biÊe doneta na osnovu predloga Ahtisarija". Na konstataciju voditeqke da je to krπewe Ustava Srbije, dodaje: "Nije nikakav problem da Srbija promeni deo Ustava". Osim milion nebuloza i kontradiktornosti u dvoËasovnoj emisiji, ovo je dokaz da za SAD ne postoji srpski Ustav, Srbija, Savet bezbednosti OUN, ruski stavovi... Nakon javqawa gledalaca, taj je nadridiplomata, besan na stavove i pitawa publike, izjavio: "©ta vi Srbi hoÊete?! HoÊete u NATO, a pqujete po NATO! HoÊete u EU, a pqujete EU!"

Iskra 1. novembar 2009.


Srbija krπi... Tada sam u jednom tekstu podsetio tog "diplomatu", kao i wegovog naslednika Mantera, da u Hitlerovom "Majn Kamfu" ima jedna reËenica kojom uËi naciste kako bi zemqe trebalo osvajati: "Polako seckati deo po deo, kao kada jedete kobasicu". Stavovi britanskog ambasadora u toj TV emisiji bili su joπ æeπÊi. Osim πto je solidno nauËio engleski, izjavio da je "uËio srpski, boπwaËki, hrvatski i crnogorski jezik". Na pitawe o agitovawu u predizbornoj kampawi, Englez otvoreno (za razliku od Polta) izjavi da je agitovao i za koga. "Kosmet Êe biti nezavisan (...), nema podele Kosmeta, to se neÊe dozvoliti", reËe ta gromada od diplomate. Neπto sliËno reËe u toj emisiji i jedan naπ profesor, sada ambasador. Na vapaj voditeqke "a uzimawe cele teritorije?", profesor reËe "da je to neπto drugo" ali to "neπto drugo" nije objasnio. Montgomeri je bio posebna priËa . Citirawe wegovih izjava zahtevalo bi stotine stranica. Organizovao je 2000. godine, nakon petog oktobra, seminare za diplomate na PaliÊu i Zlatiboru. Ko nije bio polaznik tih seminara, predvien je bio za odstrel iz MSP-a, πto se i desilo. »ak je postojao sp isak antiameriËkih diplomata, a to smo bili svi mi koji smo u razgovorima ili analizama kritikovali ponaπawe SAD u meunarodnim odnosima. Montgomeri je na kraju svakog seminara odræao predavawe i slikao se sa polaznicima. Poznato je da je u Ëast odlaska Montgomerija uniπteno nekoliko stotina skupocenih raketa "Strela", pod motivacijom "da ih se ne dokopaju teroristi". To je bila ironija, s obzirom na to πta je i koga je sve Montgomeri, joπ iz centra u Maarskoj, organ izovao i kontrolisao u Srbiji. O izjavama i delovawu nemaËkog ambasadora, ponaπawu predavaËa stranih jezika u MSP-u iz te ambasade, zatim o petorici ©vajcaraca koji su radili u MSP-u, pregledali i nosili u ©vajcarsku dokumentaciju i dosijee diplomata, te uËestvovali u izradi internih akata, nema smisla pisati. Takoe, prostorije ambasada Êe jednoga dana "priËati" ko je sve dolazio na sastanke i kakve je instrukcije dobijao, koje su se uglavnom pokazale kobnim i za narod i za dræavu. Znam samo jedno: kada se zaborave Zakon i VlajkoviÊeva, strane diplomate nastaviÊe da se meπaju u untraπwe stvari Srbije, posebno u vezi sa Kosmetom i drugim otimaËinama. A Srbija Êe nastaviti da krπi BeËke konvencije i neÊe ih proglaπavati nepoæeqnim osobama. NSPM, 1.10.2009. <www.nspm.rs>

Iskra 1. novembar 2009.

Boæo Bjelak Podvukl a - Iskra) (P

Kako su nas... (sa str. 15) misli. Zaπto JelaπiÊ dræi eskontnu stopu NBS na 8,5%, dok je referentna kamatna stopa u februaru bila 16,50% da bi u julu iznosila 12% i kako on sa tolikim osnovnim kamatama misli da kreditira privredu. Zna li JelaπiÊ da je ameriËki FED spustio kamatu na 0% u ciqu pokretawa privrede i kako Êe naπa privreda moÊi da bude nekome konkurentna Ëak i ako dobije neki kredit. Znaju li DinkiÊ i JelaπiÊ da Slovenija Ëiji je BDP gotovo isti kao i naπ u Srbiji ima samo 1,753 milijardi evra deviznih rezervi, odnosno πest puta mawe od nas. Da li su oni sa tako malim deviznim rezervama potpuni bankrot ili mi ne æelimo da sa 3-4 milijardi iz deviznih rezervi dobro podstaknemo naπu privredu, kroz specijalne i namenske kredite za te potrebe. Moram u ovu sliku otvorenog guπewa privrede da ugradim i podatak da je 1998 SR Jugoslavija imala samo 300350 miliona dolara deviznih rezervi pa je privreda bar raduckala. Sada sa 12,5 milijardi dolara stoji, jer se devizne rezerve koriste za sasvim druge transakcije. Svrha ovog dugog teksta u ove vrele letwe dane je bila da objasnim koliko je sve republike koπtalo razbijawe SFRJ i vaqda je bar sada, posle toliko godina, mnogima postalo jasno da smo svi mi veliki gubitnici. Nije tu bilo ni qubavi ni mræwe prema Hrvatima, Srbima, Makedoncima,... bilo je samo golog interesa. Zapad je na tom razbijawu dobro zaradio, a kad je dobra zarada u pitawu za wih niπta nije sveto. Tih gotovo 300 milijardi dolara πto dræavnog, πto privrednog i liËnog duga, vraÊaÊe i naπi Ëukun unuci, ali Êe se i pitati kakvi li su to idioti morali biti, da su od jedne prosperitetne zemqe napravili zgariπte - Ëak i ako su se meusobno mrzeli. Za pisawe ovog teksta koriπÊeni su podaci iz zvaniËnih republiËkih statistika, kao i dostupni podaci Narodnih banaka, ali zbog preraËunavawa dolara i evra po danaπwem kursu a ne kursevima iz tih vremena moguÊe su neznatne razlike. Ekonomski struËwaci Êe zameriti na isuviπe uproπÊenim objaπwewima, πto je taËno, a ja Êu se „braniti” da svrha teksta nije bila da ekonomskim terminima zbuwujem qude, veÊ da svakom i najprostijem Ëoveku doËaram zaπto je SFRJ razbijena, i da tu pojedinci nisu uopπte bili bitni. Bili su bitni samo dolari. Da su nam na vlast instalirali uliËare i podanike, koji nas joπ uvek kradu, omoguÊavajuÊi zapadu da nas dere, i treÊu koæu skida. Sve je lepo upakovano u „demokratiju”, koja sa ovim, πto se bar na ovim prostorima bivπe SFRJ dogaa, nema nikakve veze, kao ni sa grËkom sloæenicom gde je demos - narod a kratija - vladavina. Demokratija je vladavina naroda, a ovde vladaju lopovi, podeqeni u nekoliko „privatnih firmi”, koje su oni nazvali strankama, odnosno partijama, a do naroda i dræave im je ko do lawskog snega. Zvonimir TrajkoviÊ <www.trajkovic.rs> PolitiËki analitiËar

17


Publicista Vladimir DimitrijeviÊ:

O „KOLABORACIJI” NEDI∆A I WEGOVIH SARADNIKA PiπuÊi opπirno o sluËaju Vladimira Velmar JankoviÊa, koji je u NediÊevoj vladi bio pomoÊnik ministra prosvete, Velibora JoniÊa, DimitrijeviÊ iznosi i ova opπta glediπta o „kolaboraciji” NediÊa i srpskih nacionalista. (Izvor ovog napisa je nejasan. Mi smo ga naπli na Internetu pod datumom 24. septembar 2009): „Herman Nojbaher, Hitlerov specijalni izaslanik za Balkan (bio je, od 1940. do 1944. u Rumuniji, Bugarskoj, GrËkoj, Albaniji i Srbiji), u svojim uspomenama na ratne dane provedene u GrËkoj beleæi i ovo: „GrËka nije ubila ni jednog od svojih dræavnika, 'kvislinga', koji su za vreme okupacije pokuπali da za svoj narod urade toliko koliko je bilo moguÊe. Æivot ide daqe, Ëak i u vreme nesreÊe. »ovek mora da vodi raËuna o æivotu, pa i u vreme okupacije. Da li treba da prepusti stranim vojnicima da u potpunosti vode dræavne poslove? Da li je ispravnije da se zauzme stav junaËke 'nesaradwe' i da se time zagovara kolektivno samoubistvo cele nacije? Verujem da zadatak politike ostaje to da po svaku cenu vodi raËuna o æivotu jednog naroda, a ne o wegovom umirawu. Izgleda da je inteligencija Grka, koja je veoma privræena æivotu, bila presudna i zato su odbili da ubijaju svoje 'kvislinge' na osnovu propagandistiËkih fraza.” Ono πto je bilo jasno Grcima, srbskim izmeÊarima u sluæbi Josipa Broza nikad nije palo na pamet. Oni su ubijali redom: ne samo pripadnike oruæanih formacija „u sluæbi okupatora” nego i sve qude koji su æeleli da pomognu svom narodu u doba kad su nacisti streqali sto za jednog. Pri Ëemu je, naravno, jedan bio Nemac, pao u zaplotwaËkoj akciji komunista, a sto ubijenih su bili Srbi. O eneralu Milanu NediÊu, u Ëijoj sluæbi se naπao i Vladimir Velmar-JankoviÊ, Nojbaher svedoËi: „U trenucima velike nesreÊe jedne nacije desi se da na horizontu nema dræavnika koji uæiva poverewe najveÊeg dela stanovniπtva. Tada se Ëuju jauci i povici 'Spasavaj nas!' Narod se tada obiËno obraÊa zasluænim, priznatim i uglednim vojnicima. I general Ajzenhauer je takoe bio pozvan - s obzirom na uæasnu moguÊnost atomskog rata koji bi uniπtio svet - da stane na Ëelo najjaËeg naroda na kugli zemaqskoj. NediÊa su nagovorili wegovi prijateqi da stane na Ëelo srpske vlade. To je bilo godine 1941. kada je izbio komunistiËki ustanak u Srbiji. Taj dogaaj je pretio da izazove graanski rat. Ova opasnost ga je prisilila, kao ubeenog antikomunistu, da sarauje s okupatorom. On je svim srcem i svom duπom bio srpski nacionalista. U wegovom birou na zidu je visila slika kraqa, Ëija izbegliËka vlada je za NemaËku predstavqala neprijateqsku silu. NemaËka propaganda, koja je bila dosadna, neprestano se izrugivala s wim kao s 'kraqem deËakom'. Simbol napaÊenog naroda predstavqala je druga slika, koja je prikazivala, sa okrutnom realnoπÊu, æenu koja je razapeta na krstu. Sve ovo nije nikako moglo da znaËi za Nemce koji su ga poseÊi-

18

vali, da NediÊ oboæava okupatore i da prema wima gaji simpatije. NediÊ je od Nemaca stalno doæivqavao razoËarewa i bio je ogorËen wihovim postupcima. On je neprestano hteo da podnese ostavku na poloæaj predsednika vlade. Ali nije bio jaka liËnost i uvek je dozvolio da ga odvrate od te namere. (...) Prvo, bio je neprijateq komunizma. Drugo, nadao se da Êe, ako pristane na saradwu s okupatorom, olakπati zlu sudbinu Srba i poboqπati wihov poloæaj. (...) Bio je neumoran u protestima i tuæbama, i ja mogu da potvrdim i da mu odam priznawe da je u tim intervencijama mnogo puta i uspeo: kaznene mere nisu izvrπene sa takvom strogoπÊu s kakvom je bilo planirano, ili mu je Ëak poπlo za rukom da ispravi nepravdu. (...) NediÊ je bio potpuno nesebiËna osoba i nije posedovao nikakvo imawe ili bogatstvo. U Beogradu je stanovao kod svog brata Milutina NediÊa, koji je, takoe, bio general. PolitiËki su bili istomiπqenici. Poznato mi je da je æena wegovog brata, wegova svastika, prodala zlato i nakit kako bi mogli da preæive teπke ratne godine. Æiveli su veoma skromno.” NediÊ je bio „saradnik” okupatora Ëiji je firer jasno rekao Nojbaheru: „Mi nikada ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod koji poseduje oseÊaj politiËke misije i istorijske uloge postane suviπe moÊan. Upravo Srbi su taj narod.” Dakle, NediÊ i wegovi saradnici nisu bili nikakvi germanofili, niti je ikome od wih padalo na pamet da Êe Hitler pobediti. Oni su morali da se bore za opstanak svog naroda, osuenog na istrebqewe (Nojbaher kaæe da, osim Srba i Grka, u Drugom svetskom ratu na Balkanu niko nije bio pod okupacijom: Rumuni, Bugari, Hrvati, Albanci i Maari bili su nacistiËki saveznici). Sveti Nikolaj ÆiËki je u svojoj ostavπtini o srbskim „saradnicima okupatora” napravio beleπku: „KOLABORACIJA. Jasan je smisao ove reËi. Kad dva Ëoveka izvlaËe potopqeni Ëamac, jedan konopcem a drugi kukom, onda su oni kolaborateri. Oba imaju isti ciq pred oËima. Isto tako i lovci, kad hoÊe da ulove neku zver, pa rasporede uloge. I oni su kolaborateri jedan drugom. Jer imaju isti ciq pred oËima. Niko od kolaboratera srpskih nije kolaborirao sa nemaËkim okupatorima. Jer srpski nacionalisti s jedne strane i Nemci s druge strane imali su dva potpuno suprotna ciqa pred oËima. Nemci su smerali uniπtiti srpski narod, a srpski patrioti saËuvati ga i osloboditi ga od Nemaca. Srpski nacionalisti nisu sluæili Nemcima, nego su se sluæili Nemcima. I ovo su oni Ëinili s dubokim prezrewem okupatora i s priguπenim revolucionarnim instinktom u sebi do vremena. Ispod zvera se izvuci pa onda tuci. Pravi kolaborateri sa Nemcima bili su Knut Hamsun i Kvisling. Ovi su æeleli Nemcima pobedu s ubeewem da samo Nemci mogu 'zavesti red u svetu' i spasti evropsku kulturu od slovenskog varvarizma i francuskog mekuπtva.”

Iskra 1. novembar 2009.


Razgovor sa Branimirom NeπiÊem, urednikom „Dveri srpske”

DESNICA PROTIV MRÆWE I NASIQA Inicijativa za zabranu desniËarskih nevladinih organizacija u Srbiji, joπ uvek visi u vazduhu, a utisak je da se takve odluke pribojavaju i „patriote” i „graani”. Zabrane su uvek maË sa dve oπtrice. Pod izgovorom borbe protiv nasiqa, pa Ëak i pomiwanog neofaπizma, deo srpske javnosti je osuo drvqe i kamewe na huligane i nasilnike, ali je metla zahvatila i patriotsko hriπÊanske grupe. Na nezvaniËnoj „crnoj listi” naπli su se i Ëlanovi „Dveri srpske”, nevladina organizacija, koja je upravo pozivala na nenasiqe i trudila da smiri strasti posle otkazivawa gej parade u Beogradu. Da sve bude joπ apsurdnije, nekoliko osnivaËa „Dveri” su isti oni momci, koji su u jesen 1996. godine stvorili legendarni studenski pokret i viπemeseËnim protestima zadavali velike, πarmantne πamare reæimu Slobodana MiloπeviÊa. Jedan od wih je Branimir NeπiÊ, diplomirani profesor srpske kwiæevnosti, glavni i odgovorni urednik Ëasopisa „Dveri srpske”, kao i operativni urednik lista „Pravoslavqe”. - Voleo bih da mi neko od tih ideologa, koji u Srbiji odreuju πta je dobro, a πta ne, objasni, kako sam od borca za demokratiju postao klerofaπista - poËiwe NeπiÊ priËu za „Reviju 92”. - Doπli smo u situaciji da samo nevladine organizacije koje primaju novac sa Zapada misle kako imaju pravo na druπtveno i politiËko angaæovawe, a da su svi ostali destruktivni i faπisti. Teπke reËi na raËun „Dveri” zbog organizovawa „PorodiËne πetwe”, nedequ dana uoËi nesuene gej parade, prema reËima NeπiÊa, predstavqaju medijski linË neistomiπqenika od strane kvazi demokrata. - Svojim delovawem oni sprovode liberalno - demokratski totalitarizam u Srbiji. Naravno da nemamo niπta protiv homoseksualaca, koji Ustavom imaju svoja zagarantovana prava, niti smo za wihov progon. Seksualnost pojedinca je wegova privatna stvar. Ono πto nama smeta je nametawe gej ideologije kao novog sistema vrednosti, pred kojim bi Srbija trebalo da se klawa, a da se tradicionalne vrednosti poput braka, porodice i pravoslavqa, proglase za retrogradne i zastarele. Predstavqawe Ëoveka kao seksualni objekt je pogreπna stvar. Da sve bude joπ gore, pojedinci iz organizacionog odbora gej parade javno su priznali da su u celu priËu uπli iskquËivo zbog para, dobijenih iz inostranstva. VeÊina wih i nisu homoseksualci, veÊ su prepoznali dobru priliku da zarade. Siguran sam da je

Iskra 1. novembar 2009.

ciq organizatora gej parade bio i da isprovocira patriotske organizacije, kao i Srpsku pravoslavnu crkvu, a zatim krene u novu huπkaËku kampawu.

Posle neodræavawa "parade ponosa" i talasa nasiqa na ulicama Beograda, zapoËeta je hajka na desniËarske organizacije, naroËito "Obraz" i "1389". - Pokrenuta je medijska hajka i protiv "Dveri", iako za svih deset godina postojawa, ni u jednoj reËenici nismo pozvali na nasiqe protiv bilo koga. MladiÊi iz "Obraza" i "1389" su naseli na seriju provokacija uoËi gej parade i odreenim nepromiπqenim izjavama dali povoda za hajku. Nikoga ne treba amnestirati ako je poËinio kriviËno delo, ali bi i zakon trebalo da bude isti za sve. Neka sud ustanovi i da li je parola "Gotov je" od pokreta "Otpor", bila veÊi poziv na nasiqe od parole "»ekamo vas". Takoe, da li "Helsinπki odbor", "Fond za humanitarno pravo" i ostale NVO, koje iz inostranstva dobijaju pare, mogu da imaju protivustavne nastupe i priËaju kako Kosovo nije deo Srbije, a Vojvodina ima pravo na samoopredelewe?

Mnogi, ipak, i daqe podvlaËe crtu ispod svih patriotsko-nacionalnih NVO. - Naπa organizacija okupqa "srpsku mreæu", koju Ëine 30 patriotskih grupa, od toga pola iz dijaspore. Ni "Obraz", ni "1389" nisu u ovoj mreæi. Ponavaqam, svako za koga se ustanovi da je prekrπio zakon treba da bude sankcionisan, ali isto tako protivimo se zabranama, jer one nisu dobre i ne priliËe demokratskom druπtvu. »ak je i Slobodan MiloπeviÊ svojevremeno odustao od zabrane "Otpora", - podseÊa NeπiÊ. - Mislim da bi bilo kakve zabrane bile kontraproduktivne po vlast, jer postoji moguÊnost da se deo velikog nezad ovoqstva naroËito mladih qudi usmeri upravo na popularnost zabrawenih organizacija.

Prema miπqewu NeπiÊa, navodni obraËun sa huliganima i navijaËima je joπ jedan pogreπan potez. - NavijaËi i huligani su predstavqali pionire demokratije, kada su ruπili MiloπeviÊa i bili u prvim borbenim redovima 5. oktobra. Problem huligana u Srbiji je veliki i meni liËno ne pada na pamet da svog sina pustim da ide na utakmice. Ipak, cela situacija se neÊe reπiti tako πto Êe mediji, vlast i odreeni deo NVO pokrenuti kampawu u æeqi da Srbiju predstavi kao zaostalu, faπistiËku zemqu, πto ona nije. Srbija je dræava sa prvim antifaπistiËkim pokretom u Evropi, Srbi narod koji je Jevreje spasavao od progona nacista. A faπizam nije nas-

19


Desnica protiv...

»edomir JovanoviÊ se tek kasnije prikquËio studentsom protestu.

tao u Srbiji, veÊ u Zapadnoj Evropi. Pored ubica francuskog navijaËa Brisa Tatona, Ëlan „Dveri” priæeqkuje i poziv na odgovornost onih koji su liπili æivota Ranka PaniÊa na demonstracijama u Beogradu.

Naπ sagovornik smatra da Srbi polako poËiwu da shvataju znaËaj NVO. - Qudi su shvatili da postoji joπ jedan naËin da se politiËki i druπtveno aktiviraju, a da se ne uËlane u neku partiju. Srbi su razoËarani u danaπwe stranke, jer su sve korumpirane, dræe monopol i ne dozvoqavaju da se na politiËkoj sceni pojavi neka nova snaga.

Za „Dveri” se Ëesto tvrdi da su protiv evro-atlantskih integracija. - Kako moæemo u NATO posle hiqade ubijenih i ozraËenih, posle Milice RakiÊ? Kada je Evropska unija u pitawu, na wu ne gledamo kao najveÊe zlo. Naπoj jedinstvenoj Svetosavskoj kulturi sigurno je mesto u zajednici evropskih kultura. Okruæeni smo i zemqama EU, ali isto tako treba da se zapitamo da li smo spremni da se zarad integracija odreknemo Kosova. Srbi su po ovom pitawu sada u stawu kuvane æabe. Ako bi nas odmah ubacili u vodu, mi bismo iskoËili napoqe, a ovako nas krËkaju lagano.

"Ko vas finansira", pitawe je na koje mnoge NVO u Srbiji ne æele da odgovore. - Glavni izvor finansirawa je srpska dijaspora, koja je prepoznala naπ patriotski rad. U nekoliko navrata, dobili smo i pomoÊ od srpskih manastira, a u prethodnom sazivu Vlade Srbije i od Ministarstva za nauku i tehniku za projekat o Nikoli Tesli. Od bilo koje strane ambasade nikada nismo uzeli ni dinara, baπ kao ni od Patrijarπije. Vaæno je i napomenuti da stavovi "Dveri" nisu stavovi Srpske pravoslavne crkve - zakquËuje Branimir NeπiÊ. PROTESTI

RazoËarewe u „AmeriËki SKOJ” Branimir NeπiÊ jedan je od osnivaËa studentskog pokreta, koji je od poËetka imao svetosavski i nacionalni karakter. - Samo je prvi dan protesta zaista bio Ëist i apolitiËan, a veÊ sutra, pridruæila nam se grupa studenata, za koje smo kasnije saznali da su podmladak Demokratske stranke. Moram da priznam da sam tada bio mlad i zelen, oni su nam ponudili ozvuËewe i logistiku i mi smo ih prihvatili. Svaki put, protest je poËiwao himnom Svetom Savi, koji su pojedini profesori æeleli da ukinu, ali im mi to nismo dozvolili - priseÊa se NeπiÊ.

20

- Pojavio se posle pet - πest dana kao predstavnik studenata FDU i zatraæio mesto u Upravnom odboru. U to vreme, JovanoviÊ se deklarisao kao nacionalista, pa je svaki govor zapoËiwao sa „Pomaæe Bog, braÊo Srbi”! Izjaπwavao se i protiv DS-a, da bi posle demonstracija, postao wihov Ëlan.

Da je cela ideja izgubila smisao, NeπiÊu je postalo jasno posle deπavawa u Studentskom parlamentu i formirawu pokreta „Otpor”. - Kada sam pokrenuo pitawe zbog Ëega se Slobodan Homen, tada predsednik studentskog parlamenta sastaje sa Milom –ukanoviÊem, malo ko je æeleo da sluπa. SliËno je bilo i sa „Otporom” ili „AmeriËkim SKOJ-om”. Ne mogu da zaboravim dan kada sam u centru Beograda video voe ovog pokreta kako piju viski i puπe najboqe cigare, dok je u blizini MiloπeviÊeva policija tukla klince, nahuπkane na demonstracije priseÊa se NeπiÊ. - Naæalost, vreme sve viπe radi za MiloπeviÊa, jer su ovi posle 2000. godine nastavili da rade isto πto i Sloba, samo ih je sada mnogo viπe. OBJA©WEWE

©ta znaËi biti desniËar? Pripadnike "Dveri" Ëesto nazivaju ekstremnim desniËarima. - Neka mi neko objasni πta znaËi biti umereni, a πta ekstremni desniËar? Takva podela meu strankama na politiËkoj sceni Srbije je tragikomiËna. Ako se protivim da neko u Srbiji „ËereËi” Ëitav narod i enormno se bogati, za sebe ne mogu da kaæem da sam desniËar, jer se zalaæem za socijalnu pravdu. S druge strane, jesam desniËar, kada je u pitawu odbrana porodice, vere i Srbije. PodsetiÊu vas i da su „Dveri” organizovale tribinu „Odbrana porodice”, na kojoj su govorili predstavnici svih verskih zajednica u Srbiji. OPTUÆBE

Deca komunista vladaju Srbijom. „Dveri srpske” se zalaæu za otkrivawe svih zloËina, koji je poËinio komunistiËki reæim posle Drugog svetskog rata. - Naæalost, komunisti su najveÊim delom odgovorni za sve ovo πto nam se danas deπava i to ne hrvatski ili slovenaËki, veÊ naπi, srpski. Da oni nisu podræali Tita, danas ne bi imali problem sa Kosovom. Moæda i ne treba da Ëudi πto su zloËini posle rata i daqe tabu tema, ako se zna da Srbijom danas vladaju upravo deca tih komunista. I Ëlanovi DOS-a su zapravo bili komunistiËka struja Ivana StamboliÊa, koja je doæivela poraz na Osmoj sednici SK - istiËe Branimir NeπiÊ. Revija 92, 9.10.20009. <www.revija92.rs>

Aleksandar PaliÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. novembar 2009.


OSVRT NA SU–EWE GENERALU KOSTI MU©ICKOM (2) Ovo isto je zahtevano i od generala NediÊa, ali je i on to odluËno odbio. Jedan takav pokuπaj dolazio je i od fon Ribentropa, ali je NediÊ i to odbio sa istim argumentima kao i QotiÊ. Kada je to jednom prilikom traæio od wega i general Bader, NediÊ mu je preko tumaËa rekao: Kaæite nemaËkom generalu da za doboro svog naroda mogu da budem knez Miloπ, koji je i Ëalmu zavijao i turskog paπu qubio u ruku. Ako Êu time spasti srpske æivote, ja Êu nemaËkom generalu poqubiti ruku. Recite mu da ja mogu biti i knez Ivo od Semberije, koji je i svoju sveËanu ikonu i kandilo ispod we dao da otkupi srpsko robqe, ali mu recite i to da armijski general Milan NediÊ nikada neÊe biti nemaËki gaulajter... do odaπiqawa srpskih trupa na istoËni front nije doπlo. David Martin (Ally Betrayed, The uncennsored story of Tito i Mihailovich, New York, 1946, 155) je pisao: „Jedini meu svim evropskim narodima, Srbi i Poqaci, nisu dali ni jedan jedini vojniËki odred za aktivnu podrπku nemaËkoj vojsci”. Muπicki izjavquje da su ga Nemci uhapsili 9.12.1941. godine, da ga je nemaËki ratni sud osudio na dva meseca zatvora πto je uputio dva oficira na Ravnu Goru radi informacije za stupawe u vezu sa Draæom MihailoviÊem, te da se na poloæaj komandant SDK vratio tek decembra 1942.(14) Sudija tvrdi da je SDK bio nemaËka formacija. Kao uporiπte za tu tvrdwu sud uzima izjavu sa sasluπawa nemaËkog generala Majsnera, koji da po potrebi moæe biti doveden radi suoËewa. Sudija Ëita neke reËenice iz te izjave, ali Muπicki demantira(15). Ta izjava u celosti je navedena u obrazloæewu optuænice i ona glasi: „SDK je formiran od strane zapovednika za Srbiju.(16) Znam da je zapovednik vodio brigu o naoruæawu i opremi ovog korpusa, a mislim da su se jedinice snabdevale namirnicama na terenu, dok su oficiri bili plaÊeni verovatno od NediÊeve vlade. Muπicki je za komandanta verovatno odreen u sporazumu sa NediÊem. Korpus je stajao pod iskquËivom komandom zapovednika za Srbiju, a NediÊeva vlada ga nije mogla uopπte upotrebiti u bilo koje svrhe bez znawa i odobrewa zapoveadnika za Srbiju. Izveπtaje o radu mislim da je Muπicki podnosio i NediÊevoj vladi i zapovedniku za Srbiju”. Muπicki izjavquje da Majsner laæe(17). KategoriËki odbija tvrdwu da je SDK formirao zapovednik za Srbiju, kao i da je SDK stajao pod iskquËivom komandom zapovednika za Srbiju. Nadaqe demantira da je on podnosio izveπtaje tom zapovedniku. Muπicki priznaje samo da je istina da NediÊeva vlada nije mogla samostalno upotrebiti SDK. Muπicki i wegov advokat su u viπe navrata traæili da se general Majsner

Iskra 1. novembar 2009.

dovede na suoËewe, tim pre πto je i sam sudija prethodno rekao da je to moguÊe. Takoe su traæili da se pribavi Status SDK iz koga se jasno vidi da je osnivaË SDK NediÊeva vlada, te kako su ureeni odnosi sa Nemcima. No sud to nije prihvatio. U dokaznom postupku(18) sudija Êe demantirati svoje tvrdwe, diktirajuÊi u zapisnik sledeÊe: „»ita se zapisnik o sasluπawu Majsnera od 4. Marta 1946. godine(19) u kome se kaæe da Korpus stoji pod komandom - NediÊeve vlade, ona ga nije mogla upotrebiti ni u koje svrhe bez znawa i odobrewa nemaËke komande za Srbiju. I to je Ëitano”. Suprotno od toga u celovitoj izjavi generala Majsnera stoji da je „Korpus stajao pod iskquËivom komandom zapovednika za Srbiju da je izostavqena prva, za sud najvaænija, izjava iz teksta Majsnerove izjave, naime da je SDK formiran od strane zapovednika za Srbiju. Odatle bi se moglo zakquËiti da je sud ostao pri taËki 6a) Optuænice koja poËiwe: „Kada su NediÊ i QotiÊ 1941. u saglasnosti sa Nemcima, formirali takozvanu Srpsku dobrovoqaËku komandu...”. Kada je postala oËigledno neodræivom teza da je SDK bio nemaËka formacija, tuæiteq insistira da je SDK bio QotiÊeva vojska jer da je to notorna Ëiwenica. Meutim Muπicki to kategoriËki negira. (Sva podcrtavawa su prireivaËeva). b) Ciq SDK Sudija nastoji da SDK prikaæe u najgorem svetlu: da je nemaËka vojna formacija, pa da je to QotiÊeva faπistiËka vojska, da su to pqaËkaπi, banditi, palikuÊe, silovateqi partizanskih majki, æena i kÊeri, muËiteqi i narodni neprijateqi, okupatorovi saradnici. Na sudijino pitawe da li je uviao da je saraivao s okupatorom protiv svog naroda, Muπicki odgovara: „Ja nikada nisam uviao da sam uËestvovao s okupatorom protiv svog naroda. Ja sam uËestovovao naporedo s okupatorom za spasavawe svog naroda(20), a protivnici koji su bili na drugoj strani bili su samo jedan deo ovoga naroda, nisu bili ceo moj narod... Ogromna veÊina bila je na strani NediÊeve vlade. Tada se raËunalo sa onima koji su bili van teritorije Srbije da ih je moglo biti 20.000 u odnosu na celokupno stanovniπtvo, dok svi oni koji se nisu opredelili za ustanak i koji nisu uzeli oruæje u ruke i otiπli u πumu ti su bili uz NediÊa... „Ja sam bio uvek svestan da je red i mir potrebniji narodu nego okupatoru(21). Okupator je

21


Osvrt na... time vrlo malo sebi pomogao, dok smo mi svojim uËeπÊem i time πto smo se zaloæili za spasewe svoga naroda u veÊem stepenu smo posluæili svome narodu... Ustanak, ma kakav on bio nije mogao u 1941. godini, a ni docnije u toku razvoja, da raËuna na ma kakav trajan uspeh. Okupator je za svaku agresiju postupao bezobzirno brutalno. Po primerima na celoj teritoriji srpstva, gde je Srbin bio stavqen potpuno van zakona, πta bi tek imao da doËeka Srbin ako bi se okupator na srpstvo oborio bezobzirno... Tako dugo dok nisu poËeli nemiri bilo je snoπqivo i tek su izazvali reakciju okupatora, bezobzirno brutalnu prema narodu, odmazdu prema narodu”. Na pitawe da li je SDK vodio borbu protiv jedinica Draæe MihailoviÊa Muπicki odgovara: „Vodili smo borbe protiv svih onih koji su izazivali reakciju okupatora pa prema tome i protiv jedinica Draæe MihailoviÊa.(22)”. Te su borbe najËeπÊe izazvane napadima MihailoviÊevih mawih grupa na jedinice SDK. Dogaalo se to nakon πto su Tito i Draæa MihailoviÊ sklopili sporazum o zajedniËkoj akciji protiv okupatora. »im je sporazum raskinut sve je ree dolazilo do izolovanih incidienata, ali i do zajedniËkih akcija jedinica SDK i Draæe MihailoviÊa protiv komunista. Draæa MihailoviÊ je u stvari bio protiv preurawenog napada na Nemce. »lan Komesarske uprave inæ. Milosav VasiqeviÊ svedoËi da je u zapisniku jedne sednice Saveta komesara unesena izjava Draæe MihailoviÊa, koju je on dao na pitawe o stavu prema Komesarskoj upravi. Izjava glasi: „Ja sam generalπtabni oficir i vrlo dobro znam kakva su prava okupatora na izuzetom podruËju. Ja nisam ostao u πumi da svojim sitnim ispadima pravdam neprijatequ wegove represalija veÊ da spremim Kraqu i vladi vojsku u jugoslovenskim planinama za odluËnu bitku poπto su Kraq i vlada ovoga puta izaπli bez vojske u inostranstvo. Obrazovawe Saveta komesara odobravam i pozdravqam”. Navedeni zapisnik vodio je Ilija MihailoviÊ, posednik iz ©umadije, predsjednik nacionalne stranke (JNS). (–. SlijepËeviÊ, Jugoslavija uoËi i za vreme Drugog svetskog rata, Minhen 1976. Str. 300, 820). Na pitawe jesu li se vaπe jedinice borile protiv partizana Muπicki odgovara: „Borile su se protiv partizana i svih ustaniËkih odreda koji su sa istim tendencijama izazivali neprijateqsku odmazdu(23)”. Na pitawe: smatrate li da su ærtve narodnooslobodilaËke borbe u skladu sa postignutim rezultatima po interes svih naroda Jugoslavije, Muπicki odgovara: „Ja smatram da su ærtve koje su pale preterane i da je moglo bez wih da bude da se je

22

ustanak organizirao na drugi naËin, onako kako smo ga mi zamiπqali”. Tim svojim reËima Muπicki je jasno i neustraπivo opravdao svrhu osnivawa SDK i svoju ulogu u wemu kao komandanta. (Prekid od 15 minuta) v) Marisav PetroviÊ u kragujevaËkoj tragediji Sud je veliki naglasak dao delovawu Marisava PetroviÊa u kragujevaËkoj tragediji. Kao i inaËe u komunistiËkoj propagandi Marisav je Ëesto navoen kao navodni dokaz da je SDK bio QotiÊeva vojska, koja da je sa Nemcima vodila borbu protiv srpskog naroda. Wega su dovodili u vezu sa kragujevaËkom tragedijom najverovatnije zato πto je kragujevaËki kraj dao u partizane daleko mawi broj boraca nego se moglo oËekivati. Jer, joπ iz vremena delovawa Svetozara MarkoviÊa u 19. stoleÊu, Kragujevac je stalno istican kao „crvena tvrava socijalizma”. Kragujevac je bio prvi grad u Srbiji u kome je izveπena crvena zastava. Istican je kao primer socijalistiËke borbe. A sada, kada je KPJ proglasila i otpoËela komunistiËku revoluciju, Kragujevac umesto na Ëelu nalazi se zaËequ ustanka. Marisav je seqak - zemqoradnik iz jednog sela u blizini Kragujevca. Meu seqacima je uæivao veliki ugled kao sposoban i radiπan, te radnik i na poqu zadrugarstva. Dobar je govornik pa kao takav uspeo u kratko vreme organizirati svoje seqake u odred SDK, koji se postepeno razvio u puk. Na taj naËin postao je ozbiqna pretwa slabom kragujevaËkom partizanskom odredu tako i KPJ. Da bi onemoguÊila Marisavqev odred, partija je protiv wega razvila besomuËnu propagandu posebno u vezi kragujevaËke tragedije. To se u potpunosti odrazilo i na suewu generalu Kosti Muπickom. Sudija traæi od Muπickog da objasni kako u nemaËkim odmazdama nad srpskim narodom dolazi do uËeπÊa odreda Marisava PetroviÊa u zajednici s okupatorom u masakrirawu 7500 graana Kragujevca. Muπicki odgovara: „Marisav PetroviÊ nije uËestvovao u pokoqu u Kragujevcu, veÊ je uËestvovao u spasavawu KragujevËana za vreme pokoqa. On je liËno 950 KragujevËana izvukao iz onih grupa koje su veÊ bile odreene da budu pobijene, 950, gospodine predsedniËe Marisav PetroviÊ bi za taj sluËaj trebalo da dobije 950 medaqa. Moæda je Marisav PetroviÊ mogao da ima neku drugu krivicu, ali konkretno i neoborivo on je u Kragujevcu spasao 950 qudi”(24). Na braniteqevo pitawe da li mu je poznato zbog Ëega je vrπena kaznena ekspedicija u Kragujevcu, predsednik sudskog veÊa nedozvoqava da Muπicki o tome govori kad je veÊ izjavio da nije o tome u Ëasu izvrπewa niπta znao nego saznao tek kasnije. Ovakav postupak sudije moæe se objasniti samo tako πto on nije hteo dozvoliti da Muπicki iznese povod koji su Nemci uzeli da izvrπe masakr. A povod je taj πto je u zajedniËkoj operaciji Ëetnika i partizana nedaleko od Kragujevca, u

Iskra 1. novembar 2009.


selu Quqak 16.10.1941. godine poginulo 10 nemaËkih vojnika, a raweno 26. Nemci su fotografisali te leπeve. Na fotografiji se vidi da su nad poginulima izvrπena raznovrsna unakazivawa, ubadawe bajonetima po celom telu ukquËivalo Ëupawe oËiju, spolni organi nekima odseËeni i stavqeni u usta, a drugima s odseËenim nogama napravqeno slovo „V” (tj. viktoria pobeda)(25). Dan pre streqawa fotografije je dr Turner πef Upravnog πtaba za Srbiju pokazao NediÊu kada je ovaj doπao da uloæi protest u vezi nemaËkih kaznenih ekspedicija. To je bilo 20. oktobra 1941. godine, a sutradan ujutru izvrπena su streqawa. Te fotografije Turner je pokazao i QotiÊu, a neπto kasnije pokazane su i Draæi MihailoviÊu. NediÊ i QotiÊ o tome su obavestili i Muπickog. Predsednik sudskog veÊe nije mogao dopustiti da se govori o ovom vandalizmu, koji je jedan od jakih argumenata odbrane Muπickog a teπko tereti ustanike. Predsednik u dokaznom postupku ponovno pita Muπickog: „Optuæeni Muπicki jeli i vam jasno da je Marisav PetroviÊ, vaπ potËiweni komandant uËestvovao sa faπistiËkim hordama u masakrirawu srpskog stanovniπtva u Kragujevcu ili ste i daqe u uverewu da je spasavao?” Muπicki odgovara: „Da je spasavao”(26). g) Uloga Dimitrija QotiÊa Predsednik Sudskog veÊa je u viπe mahova optuæivao Muπickog, pored ostalog, i zbog uloge koju je u SDK imao Dimitrije QotiÊ, nazivajuÊi SDK QotiÊevom vojskom, πto je Muπicki energiËno opovrgavao. Priznao je da je joπ pre Drugog svetskog rata poznavao QotiÊa i Ëitao wegove biltene, da se s wime povremeno susretao da bi dogovorom reπili neke nesporazume s qotiÊevcima. Ali je negirao da je QotiÊ imao bilo kakvu ulogu u upravqawu sa SDK. Tek da je QotiÊ obukao dobrovoqaËku uniformu 8.10.1944., tj prilikom povlaËewa na Slovensko primorje. Odmah nakon kapitulacije vojske Kraqevine Jugoslavije uËestvovao je u razgovorima vodeÊih qudi iz raznih politiËkih stranaka o potrebi da se pomogne narodu u normalizaciji æivota obrazovawem Komesarske uprave, koja bi bila administrativno tehniËko telo koje bi vodilo sva ministarstva. Ta bi uprava bila veza izmeu naroda i okupatora s glavnim ciqem da se spreËi okupator u bilo kojim akcijama koje bi bile πtetne za interes i opstanak naroda. U tom ciqu QotiÊ je okupio grupu pravnika koji su prouiËili meunarodno ratno pravo i utvrditli πta su obaveze i prava okupatora, a πta naroda. Kako QotiÊ, tako NediÊ i Muπicki strogo su se dræali odredaba ratnog prava, a ujedno su i uticali da ih se pridræava i okupator. Sigurno je da je okupator u svojim represalijama daleko prevazilazio granice ratnog prava, ali se sa strane srpske vlade reagiralo kad god je okupator dao povoda za to. Uloga QotiÊa imala je dva perioda: Period od osnivawa SDK pa do 8.10.1944. do odlaska SDK u slovensko primorje. Drugi period

Iskra 1. novembar 2009.

od tog datuma, pa do QotiÊeve pogibije (u saobraÊajnoj nesreÊi) 23.4.1945. godine. Od osnivawa Komesarske uprave 30.4.1941. pa do 22.6. 1941. (tj. do nemaËkog napada na SSSR) stawe u zemqi bilo je relativno podnoπqivo, ali od tog dana komunisti poËiwu svoju revoluciju, stvara se haos, slede okupatorove sve okrutnije odmazde. QotiÊu je jasno da Komesarska uprava nema ni poleta ni snage da pruæi otpor. Zato QotiÊ i neke druge liËnosti traæe autoritetnu liËnost koja bi trebalo sastaviti politiËki snaænu vladu uz saglasnost okupatora, a u skladu s Haπkom konvencijom. Svi se slaæu da je NediÊ takva liËnost. QotiÊ i drugi ugledni graani morali su dugo ulagati velike napore i kod okupatora i kod NediÊa da pristane. KonaËno je prihvatio pod uslovom da: Nemci prihvate wegove uslove o obrazovawu takve vlade. Pored ostalog da moæe æandarmeriju poveÊati do 10.000 te oruæane odrede do 30.000. Nemci su to prihvatili, pa je NediÊ 29.8.1941. sastavio vladu koja Êe postojati do 6.10.1944. tj. do napuπtawa Srbije. NediÊ je veÊ u roku od 6 dana formirao osam oruæanih odreda. Poπto su Ëetnici i partizani sa znatnim snagama opkolili ©abac i spremali napad, NediÊ je odred od 300 aktivnih podoficira predvoenih aktivnim oficirima, uputio da deblokiraju ©abac kako bi se spreËila kaznena ekspedicija koju su Nemci pripremili. Meutim, ti aktivni oficiri i podoficiri, koji nisu politiËki bili pripremqeni, priπli su neki Ëetnicima neki partizanima. Napad nije uspeo, a posledice straviËne. O tako izazvanoj kaznenoj ekspediciji u MaËvi, Muπicki na procesu izjavquje: „General NediÊ poslao je dva podoficirska odreda, formirana na brzu ruku, da spreËe krvoproliÊe u MaËvi. Ali ta dva odreda nisu uspela i tada se pojavila kaznena ekspedicija. Rezultati su poznati isuviπe; desetine hiqada mrtvih, bezbroj popaqenih sela, milioni i milioni uniπtenih dobara. MaËva se, po mom dubokom uverewu, nije mogla da brani. S jedne strane iz Bosne, Srema i Sremske Posavine i sa juga snage okupatora mogle su svakoga Ëasa da savladaju ustanike. Da su u celoj Srbiji svi srpski odredi postupali onako kao u MaËvi, cela Srbija doæivela bi sudbinu MaËve. Ne bi doπlo do lokalnih kaznenih ekspedicija, nego do opπtih kombinovanih ekspedicija sastavqenih od ustaπa, Maara, Turaka, Sanxaklija i Bugara. Gde nije bilo srpskih jedinica ili gde nije blagovremeno stiglo da se otkloni povod za masovna ubijawa, tamo je okupator radio πta je hteo i nije bilo moguÊnosti da se Ëesto spreËe ni mawe posledice”.(27) Prethodne mawe akcije partizana i Ëetnika, pa kaznena ekspedicija u MaËvi koju je sledile akcije u Kraqevu, Kragujevcu itd, bio je osnovni argumenat πto ga je izneo Muπicki za opravdawe formirawa SDK, kome je bio na Ëelu. Primer sa odredom od 300 aktivnih podoficira, vojniËki veoma dobro spremih, a politiËki potpuno nespremnih, jasno pokazuje da se politiËki spreman komunistiËki kadar u partizanim nije mogao pobe-

23


Osvrt na... diti bez isto tako jake politiËke spreme na suprotnoj tj. antikomunistiËkoj strani. KomunistiËki agitatori nisu delovali samo u partizanskim jedinicama nego joπ viπe u narodu odakle su regrutovali qude i za partizane, a kroz partizane za komuniste. U takvoj situaciji NediÊ predlaæe vladi da cela vlada podnese ostavku. To bi se bilo prihvatilo da ministar OlÊan, QotiÊev predstavnik u vladi, nije intervenisao izjavom da Êe u roku od 24 Ëasa vlada imati na raspolagawu 500 omladinaca QotiÊevog Zbora za formirawe dobrovoqaËkih odreda. Vlada je to prihvatila, pa je 15.9.1941. formiran prvi dobrovoqaËki odred. VeÊina je bila potpuno neviËna rukovawu oruæjem, pa su to neki uËili u marπu, a drugi u autobusu ili æeleznici veÊ kako se odlazilo u borbu. U svakoj borbi bili su pobednici. Ubrzo je broj odreda porastao na deset, a broj qudstva na 1.500 pa konaËno na 5.000. Dakle, u formirawu SDK QotiÊ je odigrao presudnu ulogu, ali pri tom on nije stvarao svoju vojsku, nego je slao svoje mlade pristalice u vojsku kojom je zapovedao general Muπicki. QotiÊ je stekao znatno vojniËko iskustvo uËestvovawem u Drugom balkanskom ratu, u Prvom svetskom ratu, te u kratkom ratu aprila 1941. koji je povela NemaËka protiv Kraqevine Jugoslavije, u ovom posledwem u svojstvu komandanta puka u Ëinu rezervnog potpukovnika. Svo to iskustvo i svo svoje politiËko antikomunistiËko znawe prenosio je na svu omladinu i slao ih politiËki spremne u SDK. Bez QotiÊevog angaæovawa teπko je zamisliti da bi NediÊevi politiËki neorijentisani odredi mogli sami smiriti haos, pogotovu πto su Nemci odluËili da Srbiju prepuste wenim neprijateqima na uniπtewe. U gaπewu komunistiËke revolucije nije bilo dovoqno proterati i onemoguÊiti komuniste. Trebalo je u osloboenim selima i gradovima raskrinkati komunistiËke parole i pridobiti narod za Ëekawe u miru ishod rata. To su radili prosvetari. O wima na pitawe braniteqa: „Kakvu su ulogu imali prosvetari, koji su bili QotiÊevi qudi, da li su to bili iste vrste politiËkih komesara i zbog Ëega ste dolazili u sukob sa tim qudima?”(28). Muπicki odgovara: „Prosvetari su bili mahom qotiÊevci. To su bili intelektualci koji su za te poslove bili najpozvaniji. Ja sam bio oficir od poziva i nisam mogao da shvatim da se neki drugi, veÊi autoritet meπa u vojne jedinice”.(29) Braniteq: Da li su ti qudi neπto radili na svoju ruku kada su bili na terenu”? Muπicki: „Oni su istupali Ëesto puta i zbog toga sam dolazio u sukob sa wima. Ja sam zbog toga imao objaπwewe sa QotiÊem”. To se odnosilo uglavnom joπ u toku formirawa SDK a to je bio

24

period Ëestih borbi. Muπicki je bio veoma uglaen i kulturan gospodin. Nije pohaao ratnu veÊ tehniËko-saobraÊajnu vojnu akademiju, na kojim poslovima je radio pod kraj Prvog svetskog rata. Posle rata on svoje vojno sluæbovawe vrπi na poslovima æelezniËkog saobraÊaja od vojnog interesa, pa na Dvoru: autant kraqa Aleksandra, pa kraqice Marije i prestolonaslednika Petra, i kao takav teæio je da SDK postane uzorna i disciplinovana vojska kao πto je to bilo mirnodobska vojska. To je bilo posle u redu. To isto traæio je i QotiÊ. Ni jedan ni drugi nisu mogli zamisliti bilo kakvo dvojstvo. Baπ zato je QotiÊ vrπio stalne napore preko prosvetara da se postigne πto disciplinovanija vojska. Tu meu wima nije bilo nikavog spora. Ali Muπicki nije mogao prihatiti da neko drugi „istupa”. Meutim, prilike su zahtevale baπ da se posle svakog sukoba „istupa” u narodu s objaπwewima, politiËkim antikomunistiËkim obrazloæewima. Iz tog istog naroda iz koga su svojom politiËkom akcijom komunisti regrutovali partizane morali su to raditi i dobrovoqci. Wihova akcija nije se mogla svesti iskquËivo na borbu i na povlaËewe u kasarne. Da su tako postupali bili bi od poËetka tragiËni gubitnici. Zato je bilo moguÊe da u meusobnom dogovarawu u svakom spornom sluËaju QotiÊ i Muπicki nau reπewe.(30) QotiÊ je od zboraπa u SDK zahtevao poptuno potËiwavawe i posluπnost stareπinama uopπte, a ovima savetovao da se saæive sa podreenim vojnicima te da se tako postigne potpuno jedinstvo, da vojna organizacija postane organizam. U prvom periodu QotiÊ je svoju ulogu vrπio vanformacijski, tj on u SDK nije zauzimao bilo kakav poloæaj. Delovao je u kontaktu sa zboraπima prosvetarima ili sa onima na stareπinskom poloæaju. To mu je bilo olakπano kada je u πtabu SDK osnovao Vaspitno propagandni odsek. Tada je Muπicki imao potpunu kontrolu nad politiËkim radom. ___________________________ (14) Suewe, 1101, 1108, 1109, 1124 (15) Suewe, 1111 (16) Suewe (?), 222 (17) Suewe, 1111. (18) Suewe, 1448. (19) Suewe, 1748. (20) Suewe, 1104. (21) Suewe, 1105. (22) Suewe, 1109. (23) Suewe, 1109. (24) Suewe, 1105. (25) B. KarapanxiÊ, Istina o kragujevaËkoj tragediji, Klivland 1989; 16 (26) Suewe, 1879. (27) Suewe, 2329. (28) Suewe, 1121. (29) Suewe, 1122. (30) Suewe, 1126. Dobrovoqac SDK Nastavak u sledeÊem broju)) (N

Iskra 1. novembar 2009.


Studija Vladimira DimitrijeviÊa objavqena u Ëasopisu „PeËat„

–ER– SORO© Veliki meπtar sviju huqa (3) A kako je u Avganistanu pod okupacijom „meunarodnih snaga”? General Berli Mek Kafri, koji se godinama bavio narko-problemima SAD-a, 30. jula 2007. godine podneo je izveπtaj Odeqewu za druπtvene nauke Ëuvene akademije Vest Point. Istakao je da je situacija u Avganistanu uæasna: „Avganistan je u bedi”, rekao je on. Jer, 68 odsto stanovniπtva nije zapamtilo mir, æivotni vek je 44 godine... Bezbednost je na nuli, poqoprivreda je razorena, vlast u haosu. Rat u Avganistanu se ne moæe dobiti pukim vojnim sredstvima: to Êe biti moguÊe tek ako se obnovi avganistanska poqoprivreda, od koje æivi 82 odsto stanovniπtva, i ako prestane proizvodwa opijuma kojom se finansira terorizam. On je ukazao da su proizvodwa i prodaja istog enormno porasli od trenutka kada su SAD i saveznici uπli u zemqu 2001. godine. Da li se iko upitao πta soroπovci hoÊe kad traæe da privredu Avganistana svedu na proizvodwu i prodaju droge? MEU–NARODNA KRIZNA GRUPA SORO© Meunarodna krizna grupa je, sredinom 2003, objavila jedan od svojih izveπtaja o Srbiji. U wemu su bile optuæbe na raËun povezanosti DOSovaca sa mafijaπkim strukturama. Predstavnik MKG za Srbiju, Xejms Lajon, bio je veoma neprijatan u svojim tvrdwama. To nije bilo prvi put - 2002. godine MKG optuæio je Koπtunicu i –iniÊa za ilegalnu trgovinu oruæjem. Mnogi dosovski politiËari pravili su se neveπti dajuÊi izjave tipa: „Ko je taj Xejms Lajon i πta je ta Meunarodna krizna grupa? Prvi put Ëujemo za wih!” Ranije, kad je ova grupa napadala Srpsku Pravoslavnu Crkvu, tvrdeÊi, u svom izveπtaju o Srbiji posle –iniÊa, da je reË o mraËwaËkoj organizaciji koju treba modernizovati, jer se klawa antisemitima poput Nikolaja VelimiroviÊa i Justina PopoviÊa (Nikolaj je, veli MKG, nosio i Hitlerov orden), niko od dosovaca nije se oglasio da kaæe koju reË u odbranu najstarije ustanove srpskog naroda. Ali, kad je Lajon objavio svoj izveπtaj o korupciji u vrhu vlasti, svi su graknuli da je to meπawe u naπe unutraπwe stvari, da je izveπtaj pun laæi, itd. A onda se u „Vremenu” od 10. jula 2003. godine pojavio tekst Nenada Q. StefanoviÊa „Lajona niko ne sme da quti” iz kojeg smo saznali da je Meunarodna krizna grupa veoma vaæna u svetskim politiËkim okvirima, da joj je na Ëelu Marti Ahtisari (onaj πto je 1999. doneo NATO-ultimatum MiloπeviÊu), da se weni izveπtaji pomno prouËavaju meu moÊnicima πirom sveta i da Lajonu dosovci mogu samo da pqunu pod prozor kancelarije (i to ako im on dozvoli). ©to se, pak, Meunarodne krizne grupe tiËe, svi weni izveπtaji jasno govore da je reË o KRIZOGENOJ GRUPI (izraz vladike Atanasija

Iskra 1. novembar 2009.

JevtiÊa), to jest grupi za izazivawe kriza i destabilizaciju regiona. Vladika Atanasije je ukazao na Ëiwenicu da wihove „antisrpske tirade nadvrhwuju i otomanske i komunistiËke domete krivotvorewa, zakerawa i blaÊewa” i da je reË o „novostarim inkvizitorima” koji su skrpili galimatijas od „zlonamernih, ali veπto sroËenih dezinformacija”. (Recimo, tvrdili su da se, iz nacionalistiËkih razloga, u toku RTS-ove vremenske prognoze ne pomiwe Novi Pazar, „glavni muslimanski grad, koji je postao uspeπan proizvodni i trgovinski centar”; naravno, ne pomiwu se ni »aËak, ni Gorwi Milanovac, ali to nema veze s nacionalizmom, nego s meteoroloπkim stanicama.) Vladika Atanasije je uoËio da iza ovakvog izveπtaja uvek stoje „sufleri i doπaptaËi (...) iz beogradskog grlatog, a subkulturnog, pravog palanaËkog (nasuprot velegradske Evrope) i antiduhovnog podzemqa”, iz kojeg Meunarodna krizogena grupa regrutuje sve svoje „struËwake” za blaÊewe Srpske crkve, dræave i naroda. Kada je, 2006. godine, Meunarodna krizna grupa odlazila iz Srbije, Xejms Lajon je novinarima ciniËno rekao: „Trebalo bi da ste zadovoqni naπim odlaskom. Odlazimo u druge delove sveta, jer verujemo da smo ovde zavrπili posao”. Ugledni italijanski antiglobalista, dr Ugo Gaudenci, objasnio je ulogu Meunarodne krizne grupe u Srbiji, ali i u svetu („Evropa nacija”, april 2006. godine): „Posle MiloπeviÊevog pada, kome je izveæbano doprinela nevladina organizacija `Otpor`, majka svih NVO koje su od 2000. godine do danas pomagale `obojene` dræavne udare u Gruziji, Ukrajini i u sredwoj Aziji, MKG je ostao u Beogradu da upravqa onim πto je oteto i da nastoji da uguπi i najmawi moguÊi pokuπaj vraÊawa nacionalnog suvereniteta. Program sekcije MKG u Beogradu i daqe podrazumeva pokvareni kriminalni uticaj kojim nastavqa da progoni Srbiju. MKG je ostao u Beogradu da bi olakπao konaËni nestanak baziËnog srpskog identiteta i samostalnosti, koristeÊi dobro poznate instrumente kao πto su „nezavisni mediji” i „olakπavawe graanskih, institucionalnih i ekonomskih reformi”. Osam godina takvih aktivnosti omoguÊilo je da se najzad dovede na mesto predsednika popustqivi Boris TadiÊ, ali, uprkos velikim finansijskim sredstvima datim u tu svrhu, nije se uspelo da se sruπi prirodni konsenzus nacionalnog tipa koji nimalo ne ide niz dlaku mondijalistiËkim pravilima igre nametanim bombama. PredwaËi u tome Srpska radikalna stranka, kao i joπ neke politiËke snage Ëiji su lideri optuæeni u atlantskom haπkom „sudu”. Ovu bitku MKG je na duge staze izgubio, o

25


–er Soroπ... Ëemu najboqe svedoËi Ëiwenica da je baπ Srpska radikalna stranka prva po broju pristalica, pojedinaËno daleko najjaËa politiËka partija u svim bitnim regionima, od Vojvodine do Kosova i Metohije. Takoe, u velikom porastu je broj pristalica SRS-a u velikim urbanim sredinama, gde su dosada navodno dominantni bili „treÊi sektor” i proameriËke „graanske snage”. MKG je raËunao da Êe zavrπiti ovakav svoj posao joπ 2003. godine, ali ubistvo premijera Srbije, Zorana –iniÊa, nije dozvolilo da se taj predmet zatvori. O tome otvoreno svedoËi Nikolas Vajt, direktor centralnog biroa MKG za Evropu sa sediπtem u Briselu (pozicija tog sediπta veÊ sama za sebe dovoqno govori). „Ma kakvi oligarsi?! MKG finansiraju Evropska unija, Xorx Soroπ, Bil Gejts. Nikada niko od wih nije vrπio pritisak da se bavimo odreenim pitawima!” ©ef Meunarodne krizne grupe - na pitawe srpskog novinara da li je MKG finansiran iz nekog centra moÊi, recimo ameriËkog - odgovara kao da je nepojamno nevinaπce. Odgovor ipak, prevazilazi oËekivawa, jer bilo bi oËekivano da tvrdi da je MKG nezavisan, ali ne i da se kaæe da ga finansiraju u najmawu ruku kontroverzne liËnosti, kao πto je Soroπ. Pa, ipak, nema mnogo mesta Ëuewu, jer u wegovom izvrπnom odboru nalaze se liËnosti Soroπovog kalibra, kao πto su Morton Abramovic, Vesli Klark, Zbigwev Bæeæinski, Lord Robertson of Port Elen, Marti Ahtisari, Ema Bonino. O prvome se zna sve, pa i to da wegov `Fond za otvoreno druπtvo` finansira sve dræavne udare na istoku. Takoe, zaπto ne reÊi otvoreno, to je i jedno od vaænih uporiπta CIA u Italiji. Abramovic nije svetac, veÊ bivπi savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Xima Kartera, onaj πto je u svoje vreme nabavio rakete `stinger` za Gulbudina Hakmatjara, liËnost vrlo blisku Osami Bin Ladenu, dok je ovaj joπ bio u milosti Vaπingtona. Hakmatjar je gospodar rata u Avganistanu, krvoloËni premijer pod predsedniπtvom Burhanudina Rabanija, koga je na vlast doveo SAD 1992. godine, posle ruπewa prosovjetskog reæima. Rakete `stinger` koriπÊene su kako bi sravnile sa zemqom Kabul. Tu nas trag vodi do Bæeæinskog, koji je takoe bio savetnik za nacionalnu bezbednost kod Kartera i smatra se glavnim `teoretiËarem` razbijawa Sovjetskog Saveza. Uz wih se nalaze i lord Robertson, bivπi britanski ministar odbrane, ali, i pre svega, generalni sekretar NATO pakta za vreme agresije na Srbiju, kao i Klark, komandant NATO snaga u istom periodu. Obojica su direktno odgovorna za namerno bombardovawe civilnih infrastruktura tokom agresije na Srbiju. Na wihovoj savesti posebno leæe bombardovawa srpske televizije u Beogradu, pijace u Niπu, putniËkog voza u GrdeliËkoj klisuri, sela Koriπa, zatim petrohemijskog kompleksa u PanËevu i postrojewa Rafinerije u Novom Sadu, sa tragiËnim posledicama joπ nesagledivih razmera i trajawa. Sve je to obavqeno paæqivo odabranim kasetnim bombama, projektilima sa osiromaπenim

26

uranijumom i drugim strogo zabrawenim sredstvima. ©to se tiËe bivπeg finskog predsednika Ahtisarija, dovoqno je reÊi da je on sadaπwi specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za Kosovo i Metohiju, odnosno onaj koji se predstavqa kao liËnost u stawu da posreduje u teπkom reπewu kosovskog pitawa, iako je uvaæeni savetnik u Meunarodnoj kriznoj grupi i ima Ëak i kwigu koja ga potpuno diskvalifikuje za jedno takvo mesto.” OËito je da humanistiËka delatnost Xorxa Soroπa podrazumeva πirok spektar delatnosti od preureewa tranzicionih druπtava do nabavke „stinger” raketa. ©to da ne? Novom svetskom poretku potrebni su takvi, davinËijevski, univerzalni geniji. „SLOBODNA EVROPA” SORO© Iako radio stanica „Slobodna Evropa” u svom statutu i daqe kao osnivaËa ima Vladu SADa, godine 1994. Soroπ je, na bazi zajedniËkih ulagawa, pri woj otvorio IstraæivaËki institut. Radio „Slobodna Evropa” i Soroπov institut objedinili su se pod nazivom Otvoreni istraæivaËki institut za medije. Upravni odbor je bio sastavqen od sedam Ëlanova: Soroπ i dva wegova pomoÊnika, plus jedan „nezavisni” kandidat koga je predloæio Soroπ; ostali su bili iz Meunarodnog brodkastinga. Tako je Soroπov Centralnoevropski univerzitet dobio ogromne koliËine informacija o istoriji Centralne i IstoËne Evrope, kao i bivπeg SSSR-a, pod komunizmom. »elnik ovog Univerziteta, Alfred Stepan, uoËio je da je Soroπ ovo shvatio kao odliËnu priliku za formirawe informativne mreæe. Reorganizovao je svoj Institut s ciqem da se rade redovne analize πtampe i da se podaci πaqu Ëelnicima Vlada i akademcima. Cirkulacija publikacija ustostruËena je. Ciq je bio da se, u 24 zemqe sveta, slawem doziranih informacija oblikuje javno mnewe, pre svega meu elitom. Neki od zaposlenih u lokalnim Fondovima za otvoreno druπtvo æalili su se Koni Bruk zbog Ëiwenice da su omrznuti u zemqama u kojima æive i rade: „Nekolicina mi je priznala”, veli ona, „da je to ironiËno i da su oni najveÊi deo svog æivota proveli pod komunistiËkim reæimom da bi na kraju postali partizani otvorenog druπtva, sukobqeni sa πefovim naredbama: „Kad bi ovaj program emitovao neËiju drugaËiju istinu, to bi predstavqalo pravu katastrofu”. PREDSEDNIK SORO©? Jedna od kquËnih organizacija koje su Baraku Obami pomogle da bude nominovan za demokratskog kandidata na predsedniËkim izborima u SAD-u 2008. zvala se „Moveon.org”, i iza we je, svojim novcem, stajao Xorx Soroπ. Organizacija je poËela sa radom 1998. godine, dobijajuÊi prve priloge od demokratskih „jastrebova”, Xoa Libermana i Danijela Patrika

Iskra 1. novembar 2009.


Mojnihana. Godine 2004, Soroπ je pokret kupio, uloæivπi u wega, od prethodne godine do tada, 6,2 miliona dolara. Na Ëelu pokreta naπao se Hauard „Vriπtavac” Din, veπt demagog koga je Soroπ odabrao s puno razloga - ne samo zbog uticaja na biraËko telo, veÊ i zbog lobirawa u samoj Demokratskoj stranci, koja je trebalo da nominuje Obamu umesto Hilari Klinton. U okviru borbe protiv „odvratnih”, „konzervativnih” Buπovih republikanaca, „Moveon.org” poveo je kampawu protiv Buπove desne ruke, Dika »ejnija, i wegove kompanije Halibarton. Akcije Halibartona pale su sa 40 na 26 dolara, a Soroπ ih je odmah kupovao. Tada je kampawa protiv Halibartona stala, a vrednost akcija porasla je na 50 dolara. Soroπ je bio dobitnik u joπ jednom ekonomskom ratu. I »ejni, takoe. Godine 2005, Soroπ, sa joπ 70 milijardera i mulitmilijardera, osniva Demokratsku alijansu, koja daje novac Demokratskoj partiji. Najmawi prilog DS iznosio je 200 hiqada dolara, a Soroπ je bio jedan od tri najveÊa donatora. InaËe, „veliki meπtar” pomagao je Obami joπ kad je ovaj trebalo da ue u ameriËki Senat. Obama je bio jedini demokratski kandidat za senatora kojeg je Soroπ liËno primio u svom wujorπkom stanu 2004. godine, i dao mu donaciju od 60 hiqada dolara. Sreli su se opet 2006, kada je Obama veÊ bio senator, i to u Soroπovoj kancelariji na Menhetnu. On ga je upoznao sa bogatim finansijerima Orinom Kramerom i Ëelnikom Union πvajcarske banke SAD, Robertom Volfom. Sedam dana kasnije, Volf je ruËao sa Obamom u Vaπingtonu, i razgovarali su o wegovoj strategiji u predsedniËkoj kampawi. Obama je svoju kandidaturu najavio januara 2007. Soroπ i Volf su odmah priloæili 500 hiqada dolara i obezbedili dotok novca koji je Obami pomogao da ukloni Hilari Klinton u okviru unutarstranaËke borbe za nominaciju, a zatim pobedi na predsedniËkim izborima. Meutim, globalni kapitalisti razlikuju se samo u taktici, a ne i u strategiji. Zato je Obama uzeo Hilari Klinton za dræavnog sekretara, ali nije raskinuo ni sa pojedinim „konzervativnim” republikancima iz ekipa Buπa Starijeg i Buπa Mlaeg. AmeriËka imperija previπe je moÊna da bi pravila radikalne zaokrete u svojoj unutraπwoj i spoqwoj politici. Uostalom, Soroπ je, poslovno, veÊ saraivao sa familijom Buπovih. Amerikom ne upravqaju weni predsednici, nego klanovi superbogataπa, koji „globalizuju” planetu, pretvarajuÊi je u meπavinu Diznilenda i GULAG-a. Ko veruje u suprotno, ima nivo inteligencije i obaveπtenosti jednak nivou donedavnog predsednika SAD-a. „RUSOFIL” SORO© Soroπ je aktivno uËestvovao u razarawu Rusije u doba Borisa Jeqcina. Udruæivπi se sa jeqcinovskim „reformistima”, Anatolijem »ubajsom i Jegorom Gajdarom, uz ideologa reformi, „harvardavca” Xefrija Saksa, „veliki meπtar” svih

Iskra 1. novembar 2009.

meπetara traæio je da se u Rusiji hitno sprovede „πok-terapija”, skok iz komunizma u liberal-kapitalizam. Hiperinflacija je obiËne qude dovela do dna bede i na ivicu gladi. Privatizovane su dræavne firme i resursi. Rusija je, kako kaæe dr Sra TrifkoviÊ, postala skoro kolonija. Soroπu nije bilo dosta: 1993. traæio je ukidawe mreæe socijalne pomoÊi da bi se zemqa πto pre „liberalizovala”. U intervjuu listu „Komersant” 8. avgusta 1997. tvrdio je da „jaka centralna vlada u Rusiji ne moæe biti demokratska” i da „javnost u Rusiji mora da prihvati ideologiju otvorenog druπtva”. Soroπev humanizam opevao je, poËetkom devedesetih godina 20. veka, ameriËki „Wuzvik”. Povod? U aprilu 1993. godine Soroπeva meunarodna nauËna fondacija pustila je 20 hiqada Ëekova, na po 500 dolara svaki, s ciqem da 20 hiqada nauËnika bivπeg SSSR-a dobiju jednokratnu pomoÊ u doba hiperinflacije (koju su, svojom ekonomskom „πok terapijom”, izazvali Soroπevi drugari, »ubajs i Gajdar). Ruski ministar za nauku, Boris Soqtikov, rekao je, optimistiËno: „Ovaj fond Êe umawiti (...) odliv mozgova naπih struËwaka u druge zemqe”. Jedan od dobitnika pomoÊi, Boris Poqak, moskovski geolog, tim povodom je izjavio da Êe potroπiti novac na farmerke, cipele i hranu za porodicu: „Naπa zemqa je velika i sa ogromnim dostignuÊima u oblasti nauke, koja nikog nisu obezbedila. Teπko je pomiriti se sa Ëiwenicom da primamo milostiwu sa Zapada”. „Wuzvik” je tvrdio da „velikog meπtra” u Rusiji zovu „Sveti Soroπ”. Soroπ je u Rusiji poklawao veliku paæwu obrazovnom sistemu. Wegovi saradnici su mnogo uticali na izbor uxbenika. Omladinska biblioteka „Gajdar” opremqena je raËunarima i kompaktdiskovima zahvaqujuÊi Institutu za otvoreno druπtvo. Za decu „mawe privilegovanih” organizovali su specijalni seminar „DeËja prava danas”. Godine 1999. moskovska kancelarija Instituta za otvoreno druπtvo zapoËela je program „Razvoj obrazovawa u Rusiji”. Ciq - ponovno obrazovawe seoskih uËiteqa, u skladu sa Soroπevim idealima. U sredwe πkole uveden je program „Tolerancija” („Tjerpimost”). Jedan ruski kritiËar je istakao da „tjerpimost” na ruskom znaËi i prostitucija, i dodao: „Otkud to da ovaj finansijski manipulator, pokuπava da nas uËi toleranciji? Nas, koji smo odrasli uz Lava Tolstoja, jednog od prvih filozofa nenasiqa... Prema wemu, Soroπ ipak sluæi Rusima da im otvori oËi - da vide koliko su nisko pali i da se podignu...” I Rusija se podigla. U jesen 2003. godine uhapπen je Mihail Hodorkovski, vlasnik „Jukosa”, jedan od oligarha (megatajkuna) i desna Soroπova ruka. Hodorkovski je bio direktor moskovske ispostave Instituta za otvoreno druπtvo, a imao je i svoju Fondaciju za otvorenu Rusiju. Kada je krenuo u rat protiv Putina, naleteo je na Ëiwenicu da Putin nije Jeqcin. Hodorkovski je, zapawen, vrlo brzo bio uhapπen i optuæen za utaju poreza, krau,

27


–er Soroπ... falsifikovawe i prevaru. Soroπ je ustao da ga brani: „Verujem da je radio u okviru zakona. Ja to isto radim u SAD-u”, pri Ëemu je mislio na svoje finansirawe kampawe protiv Xorxa Buπa Mlaeg. OËito, ruske vlasti nisu imale razumevawa za prekookeanskog pokroviteqa Hodarkovskog. To se pokazalo veoma brzo. I efikasno. Soroπ se, 1993. godine, toga plaπio. U intervjuu πvajcarskim novinama „L`evenement du jeudi, govorio je: „Nasuprot onome πto se deπava u IstoËnoj Evropi, u Rusiji razarawe starog sveta ne prati raawe novog. I to je vrlo zabriwavajuÊe. To uveÊava moguÊnost obnavqawa starog reæima u nekoj novoj formi, kao πto je sovjetizam produæio carizam. (...) Posle perioda haosa i mraka, i bez sumwe, razarawa, moguÊe je stvarawe nove moÊi na nacionalistiËkim osnovama”. Novembar, 2003. godine. Moskva... Dvadesetak dobro naoruæanih i maskiranih lica upalo je u bivπe srediπte Fonda za otvoreno druπtvo. Komandosi su pokuπali da ponovo osvoje zgradu iz koje su soroπovci izbaËeni. U pucwavi koja je usledila raweno je desetak osoba, meu kojima je bio i vlasnik zgrade Kantemir Karzamin. Upad su, svedoËili su upuÊeni, organizovali Soroπovi advokati iz Wujorka. Ovome je prethodio dogaaj od 6. novembra 2003. godine, kada je vlasnik zgrade, veÊ pomenuti Karzamin, naredio izbacivawe Fonda za otvoreno druπtvo zbog neplaÊene kirije u iznosu od nekoliko miliona dolara. Akcija izbacivawa soroπevaca zbila se desetak dana poπto je uhapπen megatjakun, Mihail Hodorkovski. Godine 2006, u Rusiji su doneli izmene i dopune zakona „O nekomercijalnim organizacijama”, s namerom da se spreËi meπetarewe tzv. „nevladinih organizacija”, koje sluæe kao sredstvo specijalnog rata i destabilizacije Ëitavih regiona, s ciqem da ti regioni postanu ameriËke kolonije. Godine 2007, 26. aprila, ruski predsednik Putin uputio je pismo Dumi u kome je jasno poruËeno i Soroπu i legionu soroπËiÊa: „Ne svia se svima stabilan i postepen naËin na koji se naπa zemqa razvija. Ima i onih koji, veπto koristeÊi pseudodemokratsku frazeologiju, nastoje da nas vrate u nedavnu proπlost: jedni da bi, kao ranije, bez kazne pqaËkali opπtenarodna bogatstva, krali od pojedinaca i od dræave, a drugi da bi naπu zemqu liπili ekonomske i politiËke samostalnosti. Sve viπe novca iz inostranstva stiæe radi direktnog meπawa u naπa unutraπwa pitawa. Ako pogledamo πta se deπavalo u davnoj proπlosti, videÊemo da se i u epohi kolonijalizma govorilo o civilizatorskoj ulozi dræave-kolonizatora. Sada se kao oruæje koriste `demokratizatorske` parole. Ali ciq je jasan - obezbeivawe pogodnosti samo za jednu stranu, ostvarewe svojih planova, obezbeivawe sopstvenih interesa”. A taman je Soroπu, u Jeqcinovoj Rusiji, bilo krenulo: ulagao je u telekomunikacionu kompaniju „Svjazinvest”, pomagao „nezavisnim mediji-

28

ma”, bavio se reformom ruskog πkolstva, πirio prava pedera i lezbijki, propagirao kondomizaciju, popravqao „kvalitet abortusa”... Kao u „Bajci o ribaru i ribici „A. S. Puπkina, iπao je putem: „joπ, joπ, joπ - vlasti, moÊi, uticaja... I, na kraju, opet sediπ kod razbijenog korita...” To jest, Vladimir Putin upalio je svetlo. GRUZIN SORO© Kada je svet doπao na ivicu treÊeg svetskog rata, jer je mali gruzijski duËe, Mihail Sakaπvili, napao Juænu Osetiju i Abhaziju (7. avgusta 2000. godine) dva Ëoveka koja su stajala iza Sakaπvilija Êutala su. Jedan je bio Soroπ, a drugi baron Melok Braun, bliski Soroπov saradnik iz Velike Britanije, ministar britanske vlade za Afriku, Aziju i Ujediwene nacije. AmeriËki leviËarantiglobalista Lidon La Ruπ pozvao je Amerikance: „Ako æelite da vidite kako Êe SAD izgledati pod Barakom Obamom, pogledajte najnovije dogaaje u Gruziji. Predsedniku Sakaπviliju i Baraku Obami britanski gazda je isti - Soroπ”. ©to se Meloka Brauna tiËe, on je u britansku Vladu uπao posle dugogodiπweg potpredsednikovawa u Soroπovom Kvantum fondu i Fondu za otvoreno druπtvo. Melok Braun i Soroπ su stari neprijateqi suverenih dræava. Braun svoju karijeru poËiwe 1986. kao Ëelnik politiËke savetodavne kuÊe „Sojer Miler”, koja je uËestvovala u smewivawu Ferdinanda Markosa i dovoewu Karason Akvino na vlast na Filipinima. Godine 1990, pomagao je u kampawi borcu za liberalizam i legalizaciju droga, Mariju Vargasu Qosi, Soroπovom starom peruanskom prijatequ. „Sojer Miler” je uËestvovao i u propagandnom ratu Dalaj Lame protiv Kine. Posle „Sojer Milera”, Melok Braun je proveo 17 godina u Svetskoj banci i Ujediwenim nacijama, poslovno saraujuÊi sa Soroπem daleko od oËiju javnosti. „Veliki filantrop” ga je postavio za savetnika svojih sinova. OËito, veruje ser Braunu. Braun je sklon æivotu u skupim staniπtima. Kao britanski ministar, æivi u takozvanoj „KuÊi admiraliteta”, Ëija se vrednost procewuje na 7,76 miliona funti (nije malo ni za London.) Dok je bio engleski Ëovek u Ujediwenim nacijama (odsek za obnovu i razvoj), æiveo je na Soroπovom ameriËkom imawu Kejtonah, πto su Ujediwene nacije plaÊale 120 hiqada dolara godiπwe. Na pitawe novinara da li se baπ toliko ima da se baπ toliko moæe, odgovorio je qutito da on „radi Boæje delo” i odbio da priËa o svojim finansijskim vezama sa Soroπom. Melok Braun je, joπ 1993. godine, s grupom „struËwaka za sve” sliËnim wemu, putovao u Srbiju i Bosnu, da bi posavetovao svog mecenu kako da potroπi 50 miliona dolara pomaæuÊi obnovu BH „civilnog druπtva”. Nastavak u sledeÊem broju) (N

Iskra 1. novembar 2009.


Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (139)

MIROSLAV POPOVI∆ : UDRI BANDU Kwiga Miroslava PopoviÊa, Udri bandu, objavqena je 1984. godine, a pre par godina objavqeno je novo izdawe. Miroslav je kao mlad komunista uhapπen 1948. posle sukoba KomunistiËke partije Jugoslavije sa Staqinom i zatoËen na jednom od ostrva oko Golog otoka, gde je proveo sedam godina. U ovom romanu on ne opisuje toliko muËewa u ovom logoru koliko razmiπqa o smislu celog tog stradawa, pogotovo πto je bio nevin (uhapπen je zato πto se wegov zet pogrdno izraæavao protiv reæima; drugi, zbog bekstva punoletnog sina u Rumuniju). Miroslav je bio i sam Ëlan komunistiËke partije. Objavio je kasnije joπ dve kwige priËa i jednu kwigu radio-drama. Nije rehabilitovan ni posle wegove smrti 1985. godine. U tim logorima bilo je oko 60.000 qudi, nabeenih simpatizera Staqina, po uzrastu od osamnaeste do πezdeset pete, sedamdesete godine. Najviπe je bilo Srba i Crnogoraca, veÊinom vojnih lica. Kako Miroslav kaæe duhovito, „Posle Rezolucije Informbiroa Srbi i Crnogorci masovno su utrËali u zatvore.”(39) Meu wima su bili ”nekomunisti, akomunisti, antikomunisti, antisovjeti i najzad qudi koji nisu u æivotu bili ni anti- ni pro-, jer ih politika nije interesovala, sve je to moglo dospeti, s peËatom rejonske milicije ili vojnog suda u logor, obeleæeno kao `pristalica IB-a`. Beleg je - neizbrisiv.”(59-60) „I utopili su se zauvek u veliku, bespravnu, uvek izloæenu uvredi i diskriminaciji vojsku qudi obeleæenih zajedniËkim imenom `informbirovci.”(66) Po autoru, KomunistiËka diktatura je bila „maπina za mlevewe qudi”. Ali stradali su ne samo uhapπenici, jer nekoliko stotina hiqada Jugoslovena imalo je meu uhapπenima po liniji IB nekog za koga su bili ovako ili onako emotivno vezani”(29) i koji su i sami stradali. PopoviÊ nije mogao a da se ne osvrne na samog „boga” Staqina, koga je nazvao glupaËinom. Da on to nije bio, „ne bi dirao u jugoslovensko rukovodstvo, staqinskije od wega samog. Ne bi ga odvojio od sebe. Ne bi ni rusofilni deo naroda tako ojadio. Pa umiralo se na streliπtima sa `Æiveo Staqin`. Moji drugovi su to vikali pred smrt.”(52) „Tako je Rezolucija IB pomogla KomunistiËkoj partiji Jugoslavije da izvrπi Ëistku misleÊih.”(53) Ni o Titu PopoviÊ nema dobro miπqewe, πto moæe i da se oËekuje: „O Titovom luksuzu se nije znalo niπta. Ni uopπte o wemu. Nosio je prsten. Ogroman. PrstenËinu. Nije se video ni na fotografijama ni u filmskim æurnalima... Dobro je πto ga je imao. I πto je voleo udobnost i luksuz. Meu komunistiËkim rukovodiocima lakπi su za snoπewe takvi. Oni su zauzeti i sobom, a ne samo prekrajawem tuih æivota, pa se moæe odahnuti pomalo. Teæi su mnogo Lewini, sa svojim za broj veÊim cipeletinama, i Staqini, sa svojim zakopËanim grlima.”(56)

Iskra 1. novembar 2009.

Oπtro kritiËko oko autora ne propuπta ni sam Titov reæim: „Nikada se ne doznaje kako rukovodioci dolaze do artikala kojih godinama nema u prodaji, koliko stvarno primaju meseËno (plata je neznatan deliÊ wihovog primawa), gde letuju i po kojoj ceni, kakve stanove su obezbedili svojoj veÊinom bezvrednoj deci, koliko posluge imaju, kakve dragocenosti dræe po svojim vilama.”(56) „O Titu ne bismo niπta negativno govorili ni da smo 1948. godine znali o wegovom privatnom æivotu i broju rezidencija, ono sa Ëega je kasnije delimiËno odignuto platno embarga. On je bio u to vreme otrovniji od cijankalija. »ovek koji bi rekao da Tito æivi kao faraon mogao bi 1948. i tih godina biti osakaÊen u pravednom gnevu islednika, a u logoru - u gnevu svojih moduliranih sapatnika. SakaÊewe bi bilo pohvaqeno. I smrt.”(57) Askete meu komunistima i sami su govorili: „Zaπto da mi, drugovi, imamo oficirske magacine i posebno snabdevawe? Mi, komunisti, moramo æiveti s narodom. Partija se ne sme odvajati od naroda.” Ali „Idealizam primitivnih komunistiËkih asketa brzo postaje pretesna koæa za nabubrelo, presisano telo Partije na vlasti.”(57) PopoviÊ pomiwe da je komunistiËka partija oduvek igrala perfidnu ulogu u svojoj borbi za vlast. „Moæe se iÊi sa svima. To je - Narodni front pre Drugog svetskog rata. Doite, mile stranke, svi Êemo odigrati kolo. A kada mi budemo na vlasti, od vas Êe ostati poneka mumija. U Jugoslaviji - ni ona.”(33) Tvrewe reæima da je meu uhapπenima bilo agenata Informbiroa PopoviÊ pobija: „©pijuna meu nama nije bilo. PlaÊenih ili neplaÊenih. Naravno da ih je SSSR imao u Jugoslaviji. Samo - nije gurao da se izjasne za Rezoluciju IB. ZnajuÊi sebe, on je morao znati i svoju milu neÊaku - KomunistiËku partiju Jugoslavije i znati kako se zavrπavaju izjaπwewa.”(32) Iskustva na Golom otoku navela su Miroslava da preispita svoje pripadniπtvo komunistiËkoj partiji. „Ja oËigledno nisam bio pravi komunista. To sam shvatio tridesetak godina kasnije. Moji drugovi po ideji znali su to o meni od samog poËetka. Dok smo joπ svirali istu pesmicu.”(76-77) „Za pravog komunistu sama Ëiwenica podudarawa miπqewa razliËitih nekomunistiËkih grupa ili disidentskih struja o, recimo, anemiËnosti komunistiËke privrede, dokaz je zlonamernosti, dogovora, zavere, itd.”(62) „Oni ne veruju u patriotizam, iako ga u svim komunistiËkim propovedima ima na snopove.... KomunistiËka partija Jugoslavije ne greπi. Presude wenih sudova su uvek opravdane.”(63)

29


Udri bandu... Patoloπki strah od zatvorenika i nepoverwe u wih ogleda se i u sitnicama koje, po wima, mogu da pomognu u organizovawu bekstva. „Kulturni san svakog zatvorenika bila je - olovka.”(70) „Obespravqeno qudsko biÊe posle izvesnog vremena poËiwe gubiti predstau o sebi nekadaπwem, poËiwe sumwati u to da li je ikada imalo pravo na neko pravo. Wegovom naruπenom `ja` potrebne su πtake. To moæe biti najsitnija sitnica. Ono πto je on nekada imao i πto drugi, van zatvora, mogu neskriveno imati. Ogledalce, fotografija nekog svog, olovka, πibica...”(71) Evo nekoliko detaqa o vrstama muËewa. Jedan je takozvano „umirawe bez smrti”. Ærtvi se stavqa teπka ploËa na grudi i dræi satima. PopoviÊ veli zajedqivo, „KapitalistiËka Amerika pronaπla je ËeliËna pluÊa. SocijalistiËka Jugoslavija - kamena antipluÊa.”(106-107) Orue muËewa moæe biti i kramp i lopata, s tim πto bojkotovani mora da radi previjen u pasu dok ne padne od bolova. Jedan od najperfidnijih izuma muËewa je takozvani „tragaË” ili nosila za besmisleno noπewe kamena. Ta naprava je ustvari veoma prosta, ali ima ubivstvene posledice. Ima po dve drπke na obema stranama; one napred su duæe i teret je mnogo teæi. Wih obiËno dræi takozvani goweni, tj. onaj koji je teæe kaæwen. Taj deo je mnogo teæi pri noπewu. Za nevoqu, goweni je sinoÊ i preksinoÊ tuËen iduÊi kroz stroj. Zadwe drπke dræi goniË. Najstraπniji metod muËewa bio je takozvani bojkot. „Neko je jednom dospeo u bojkot zbog buncawa u snu.”(48) Ako je zatvorenik osuen na bojkot - a to je bivalo Ëesto - on se propuπta kroz kordon saËiwen od ostalih zatvorenika. Kad prolazi kroz kordon, ili ga guraju kroz wega, udaraju ga sa svih strana (otuda izraz „udri bandu”). To podseÊa Ëitaoca na sliËan prizor u romanu Ernesta Hemingveja Za kim zvoni zvono, samo πto u tom romanu bojkotirane udaraju neprijateqi, a u Udri bandu to Ëine pripadnici istog miπqewa. Za celo to vreme sami zatvorenici skandiraju „Tito Armija - narod - Partija,” „Tito - Marko - Kardeq - –ilas.” „Dole banda.” „Bojkot bandi.” „Ubij bandu.” Postavqa se pitawe zπto to zatvorenici rade kad su muËeni od istog muËiteqa. Prvo, oni se boje da Êe biti joπ viπe kaæweni ako ne sarauju, a moæda i da Êe dobiti kakve povlastice. Zatim, „Neko je na JakπiÊu vraÊao udarce koje je sam primio. Neko je kroz wega udarao odrvenelog sebe. Svoj æivot je tukao. Svoju muku i stid. Poniæewe svoje. Izgubqenost svoju.”(116) Psiholoπka patwa pod kojom su zatvorenici stalno æiveli u logoru je strah da Êe ih potopiti zajedno sa brodiÊem na vetrovitom moru prilikom preseqavawa sa jednog logora u drugi. Taj strah se provlaËi joπ iz vremena pre hapπewa: „U sluËaju akutne opasnosti sa Istoka bili bismo pobijeni. Masovno i brzo. Bila je tako razumqiva, tako lewinistiËki unapred opravdana (`Naπ moral, to je interes proleterske revolucije`),

30

Pomen Kraqu Aleksandru u Marsequ Memorijalna ceremonija uz polagawe venaca odræana je danas u Marsequ u Francuskoj, u znak seÊawa na 75. godiπwicu atentata na Wegovo VeliËanstvo Kraqa Aleksandra | i g-dina Luja Bartua, Ministra spoqnih poslova Francuske. ZvaniËna dræavna ceremonija, organizovana od strane francuske Vlade odræana je na mestu ubistva W.V. Kraqa Aleksandra | i g-dina Luja Bartua u Marsequ. Komemoraciji su prisustvovali W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar ||, unuk W.V. Kraqa Aleksandra |, u pratwi svoga sina W.K.V. Princa Filipa, praunuka W.V. Kraqa Aleksandra | kao i W.E. g-dina Vuka JeremiÊa, Ministra spoqnih poslova Srbije, koji je poloæio venac u ime dræave Srbije i W.E. dr Duπana BatakoviÊa, ambasadora Srbije u Francuskoj. U poslepodnevnim satima, po svom povratku iz Francuske, W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar ||, Princeza Katarina i Princ Filip poloæiÊe venac u crkvi Svetog –ora na Oplencu. 9.10.2009.

Dvorska kancelarija

toliko neiπËilelo naπa da se zaista nismo mogli qutiti ako nas izvedu iz soba i baraka i poπkrope kojim rafalom.”(79) Od silnog fiziËkog i psiholoπkog muËewa zatvorenici su se Ëesto nosili sa miπqu o samoubistvu. Ni PopoviÊ nije bio izuzetak. „Bio sam nekakav `nad-ja`. I æudeo sam za smrÊu. Hteo sam da umrem. Da potroπim πto je moguÊe pre svu æivotnu energiju i da brzo, brzo, odmah, napustim ovaj odvratni svet.”(96) Ni posle puπtawa iz logora takozvani GolootoËani nisu imali mira, a kamoli rehabilitacije ili odπtete. Svi koji su puπteni iz logora morali su da zadovoqe „moralno-politiËku podobnost kandidata” da bi dobili zaposlewe, „jer se za wim, pred wim i oko wega πiri za sve vidqiv trag obeleæenosti... IB... Ta dva slova su neizbrisiva.”(62) „U socijalizmu Ëovek koji je jednom osuen kao politiËki krivac moæe samo izaÊi iz zatvora, Na slobodu - ne. Ni svi ostali nisu na slobodi, jer we i nema, ali wegov poloæaj je teæi. On uvek moæe biti prozvan, uvreen, popquvan reËima. Ako zatreba - i pravom pquvaËkom. Presedan postoji. Prava je upotrebqavana na prvima koji su puπtani. Pedeset prve, pedeset druge godine.”(37) Tako ova prva kwiga svoje vrste, koju Êe kasnije pratiti mnoge druge, a biÊe ih sve viπe, ostavqa trag jedne od najmraËnijih iskustava vladavine komunistiËke partije u Jugoslaviji. To je jedna od najcrwih zaostavπtina ovog reæima, koja Êe ostati u istoriji kao najbolnija uspomena na Ëitav period. Vasa MihailoviÊ

Iskra 1. novembar 2009.


Prilozi „Iskri” Umesto venca na odar pok. Milene SvirËiÊ (Pivac) sa molbom milostivom Gospodu da joj podari zasluæeno mesto u carstvu Svome Mira RadoviÊ E 50 Sa najiskrenijom molitvom SvemoguÊem Gospodu da podari veËni pokoj duπe Branka SvirËiÊa Mira RadoviÊ E 50 Umesto cveÊa na grobove poËivπih prijateqa i drugova, sa molbom Gospodu naπem da im podari rajsko naseqe duπama u cartsvu svome: Mileni SvirËiÊ, Stevanu ∆uruviji, Rastku StaniπiÊu i Raπku OjdroviÊu Pat i Voja BaiÊ $ 100 Umjesto voπtanice dragim i poπtovanim prijateljima i drugovima, Miodragu “U≥ i” Djordjevi≤u i Mirku ˘e≥avcu Marko Pivac $ 100 Za pokoj duπe dragog nam saborca Mirka »eËavca, koji je ostao veran Bogu, Kraqu i Otaxini, svojim idealima i svojim saborcima. o. Mateja i Qubica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπa i veËno seÊawe na naπe drage: Branka SvirËiÊa-Krku, Milenu Pivac-SvirËiÊ i Stevu ∆uruviju Divna TodoroviÊ sa porodicom $ 60 Prilog Iskri Sava JekiÊ

$ 10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. novembar 2009.

Za pokoj duπe dragog druga, prijateqa i naπeg predvidnika u Kanadi, Mirka »eËavca Xin MilovanoviÊ sa porodicom K$ 100 Danica Pavlica K$ 100 Milenko Piperski K$ 60 Bora DragaπeviÊ K$ 50 Stojan ArsenijeviÊ K$ 50 Milan Bilbija K$ 50 Vera PopadiÊ K$ 30 Miodrag BrkiÊ K$ 25 Branka Zekavica K$ 20 Vasa KoπeviÊ K$ 20 Umesto voπtanice na grob druga `Skaleta` VasiÊa Bora DragaπeviÊ K$ 25 Danica Pavlica K$ 40

„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

Norveπka pomaæe KaraxiÊu U velikom timu advokata koji Êe pred Meunarodnim sudom u Hagu braniti bivπeg vou bosanskih Srba Radovana KaraxiÊa naÊi Êe se i ugledni norveπki pravnik Jan Heftie Bler (69). Meunarodnim advokatskim timom rukovodi Amerikanac Peter Robinson, pomoÊ Êe mu pruæati jedan srpski branilac nastawen u Holandiji, zatim dvojica beogradskih advokata kao i danski, holandski i engleski pravnici. OËekuje se da pred haπkim sudom za bivπu Jugoslaviju proces protiv Radovana KaraxiÊa otpoËne za desetak dana. Bivπi lider bosanskih Srba sumwiËi se po 11 taËaka optuænice za ratne zloËine protiv ËoveËnosti i masovna ubistva... Po MiloπeviÊevom receptu KaraxiÊ Êe insistirati da se brani sam a mi Êemo imati status pravnih savetnika... Bler smatra da Êe to biti uzbudqiv proces koji Êe trajati najmawe tri godine.

+ Vlastimir ReqiÊ Bivπi dobrovoqac Drugog puka S.D.K., preminuo je u julu ove godine. Neka mu svemilostivi Gospod podari veËiti mir u carstvu Svome. Slava mu i hvala!

+ „Skale” VasiÊ Naπ drug i dobrovoqac poruËnik Drugog puka SDK, „Skale” VasiÊ (90), umro je u Kanadi 2. oktobra 2009. Opπirnije u narednom broju.

+ Miodrag - „UËa” –oreviÊ Naπ drug i bivπi dobrovoqac rawenik SDK, begunac iz predatog koËevskog voza smrti, pre toga prevaspitani pitomac Zavoda u Smederevskoj Palanci, Miodrag „UËa” –oreviÊ, umro je 14. septembra u Fer Oks, Kalifornija, SAD. Sahrawen je na lokalnom grobrqu. 18. septembra. Opπirnije u sledeÊem broju. liÊe izreæirale i izvele muslimanske vojne i politiËke snage. KaraxiÊev tim branilaca tvrdi da su norveπke vlasti uputile haπkom sudu osam veoma vaænih dokumenata koji terete ameriËke vojne snage za nezakonitu umeπanost u bosanski sukob. Naime, postoje zapisi, svedoËewe jednog norveπkog kapetana iz sastava kontingenta Unprofora (snage UN koje su razdvajale sukobqene u ratu u BiH) i jednog norveπkog lekara i humanitarca. Norveπki kapetan bio je svedok da je februara 1995, kada je vaæila zabrana letewa u vazduπnom prostoru BiH, jedan ameriËki transportni avion tipa „herkules C-130”, praÊen sa dva lovaËka aviona, ispustio tovar oruæja u regionu Tuzle koji je zavrπio u posedu muslimanskih vojnih snaga.

KaraxiÊev tim advokata neÊe imati pravo da prati suewe u samoj sudnici, veÊ Êe savetnici proces posmatrati sa galerije za publiku. Sa optuæenim mogu da kontaktiraju i daju mu savete u KaraxiÊevoj Êeliji kao i u pauzi tokom suewa.

Norveπke vlasti poseduju dokumenta sa svedoËewem jednog lekara da je on pomogao da se dva ameriËka vojna eksperta preobuku u civilno odelo i sprovede ih do lagera, hangara gde je dopremqeno oruæje raspakovano i pripremqeno za vojna dejstva.

Posebno Êe biti rasvetqena zbivawa u Tuzli s poËetka 1995. godine kao i ko je zapravo reæirao i izveo bombardovawe pijace Markale kod Sarajeva kada je poginulo 37 civila a raweno wih 80. Krivica za masakr pala je na adresu bosanskih Srba, dok KaraxiÊ i odbrana tvrde da imaju pouzdane dokaze da su krvopro-

Norveπki kapetan uredno je o svemu raportirao vlastima u Oslu kao i o tome da je imao straπnih problema zbog toga, da su na wega vrπili pritisak, da su mu pretili ameriËki oficiri traæeÊi da R. promeni iskaz i zapaæawe. (R PavloviÊ - Politika, 12.10.2009)

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

SAD inicijativa u BiH

SVE SPREMNO ZA "DEJTON 2" Ambasador SAD »arls Ingliπ u petak u Bawaluci liderima SNSD-a, PDP-a i DP-a uruËio pozivnice za trodnevne pregovore o ustavnim promjenama. Pregovori poËiwu 8. oktobra u bazi NATO-a u Sarajevu pod pokroviteqstvom SAD i EU. Izvori uvjeravaju da je sve spremno za „Dejton 2" i svojevrsnu reprizu pregovarawa u Ohaju. Lideri partija mole se za apsolutnu diskreciju! AmeriËki ambasador »arls Ingliπ pozvao je juËe u Bawaluci premijera RS i lidera SNSD-a Milorada Dodika, predsednika Demokratske partije Dragana »aviÊa i potpredsednika PDP-a Branislava BorenoviÊa na pregovore o ustavnim promjenama, koji bi trebalo da poËnu 8. oktobra u vojnoj bazi NATO-a u Sarajevu. Pozivnice su uruËene i liderima SDA Sulejmanu TihiÊu, SDP-a Zlatku Lagumxiji, Stranke za BiH Harisu SilajxiÊu, HDZ-a Draganu »oviÊu, te HDZ 1990 Boæi QubiÊu. Dobro obavijeπteni politiËki izvori tvrde da Êe se svi razgovori odvijati pod pokroviteqstvom SAD i EU. Viπe diplomatskih izvora potvrdilo je da Êe konferencijom rukovoditi Xejms Stajnberg, zamjenik dræavnog sekretara SAD i Karl Bilt, πvedski ministar inostranih poslova. Oni Êe liderima prenijeti i „zabrinutost Vlade SAD zbog odsustva reformi na putu ka NATO-u i EU". Bilt-Stajnbergov plan podrazumijeva izmjene Ustava s ciqem jaËawa dræavnih institucija, prije svega Predsjedniπtva BiH, ali i Parlamenta i Savjeta ministara BiH. Takoe, plan podrazumeva poveÊawe broja poslanika u BH parlamentu, smawewe ovlaπÊewa Predsjedniπtva BiH i jaËawe ustavne uloge predsedavajuÊeg Saveta ministara. Iako Dodik, »aviÊ i BorenoviÊ poslije razgovora sa Ingliπom nisu bili raspoloæeni da daju izjave i da govore o sadræaju susreta sa ameriËkim ambasadorom, izvori dnevnika "Press RS" uvjeravaju da je sve spremno za „Dejton 2" i svojevrsnu reprizu pregovarawa u ameriËkoj bazi „Rajt Petersen" u Ohaju. »iwenica da su tadaπwi lideri naroda u BiH i πefovi Srbije i Hrvatske danima bili zatvoreni u okviru kompleksa vojne baze izaziva gaewe srpskih politiËara. Meutim, oni za sada ne æele javno da govore o tome, poπto je, prema saznawima, Ingliπ bio veoma strog i zahtijevao je da se detaqi ne otkrivaju.

Ovaj dobro Ëuvani plan meunarodne zajednice podrazumijeva da razgovori poËnu za veËerom, 8. oktobra. Poslije provedene noÊi u vojnoj bazi, baπ kao i u vojnom kampu „Rajt Peterson" u Dejtonu, u petak, 9. oktobra bili bi nastavqeni razgovori o promjeni Ustava. Lideri partija, kako proizilazi iz teksta pozivnice, mole se za apsolutnu diskreciju, ali se saznaje da bi razgovori mogli da se nastave i u subotu, 10. oktobra, ako bude potrebno. Istovremeno, pozvanim πefovima partija naloæeno je da na pregovore dou sami ili, eventualno, sa jednim saradnikom. Takoe, od wih je zatraæeno da budu „spremni na konstruktivna rjeπewa", πto praktiËno znaËi da se od wih oËekuje da prihvate ponueni plan! "Ingliπ, koji je podijelio pozivnice, nije mogao svojim sagovornicima ni da nagovijesti koje bi druge teme osim ustavnih promjena mogle da se nau na dnevnom redu „Dejtona 2". Ipak, treba vjerovati da Êe u fokusu naÊi obaveze vlasti BiH na ispuwavawu uslova za viznu liberalizaciju i gaπewe OHR-a. Osim toga, u Briselu i Vaπingtonu preovladava zabrinutost zbog najnovijeg zaoπtravawa politiËke situacije u BiH. Ambasador Ingliπ zamolio je voe partija iz RS da barem do „butmirskog sastanka" ne dolivaju uqe na vatru, odnosno da pokuπaju da smire situaciju", tvrde izvori Press-a RS. Ista poruka je stigla i sa juËeraπwe sjednice Upravnog odbora Savjeta za sprovoewe mira u Sarajevu, kojoj je prvi put prisustvovao i novi ruski ambasador Aleksandar Bocan HarËenko. I na tom sastanku je apelovano na diplomate da pokuπaju da smire situaciju u BiH kako bi na sastanku u Butmiru pokuπalo da se doe do rjeπewa. Ipak, u diplomatskim kuloarima veÊ se izraæava sumwa da Êe domaÊi lideri postiÊi dogovor o promjenama Ustava BiH, osim u dijelu koji se odnosi na usklaivawe sa evropskimm normama u vezi sa izborom Ëlanova Predsjedniπtva BiH. Navodno, iz Moskve stiæu signali da Rusi nisu spremni da prihvate ameriËko liderstvo u procesu ustavnih promena. Moskva, jednostavno, smatra da te promjene moraju da budu proizvod dogovora domaÊih politiËara. Rusija, u isto vrijeme, ne gleda blagonaklono na pojaËane pritiske na premijera RS Milorada Dodika, posebno kada je rijeË o ulasku BiH u NATO. 4.10.2009. <www.banjalukalive.com>

BLLIVE


iskra1182