iskra1183

God. LXII

Birmingham, 1. decembar 2009.

Broj 1183

IMA LI »EGA DOBROG ZA SRBE I SRBIJU U „BEZALTERNATIVNOM” USVAJAWU ZAPADNIH DIKTATA? Pouka GorbaËova: Model dræave jednostranog iskustva - u kome je samo Zapad bezgreπni uËiteq, a druga strana uvek krivac - neprihvatqiv je.

Povodom 20. godiπwice ruπewa berlinskog zida, Mihail GorbaËov, tada joπ uvek predsednik SSSR-a, ali i Ëovek koji je najviπe doprineo tom ruπewu, objavio je 5. novembra 2009. godine u Wujork Tajmsu Ëlanak naslovqen „Model Evrope kakav Rusija ne prihvata”. A kquËna misao koja objaπwava zaπto takav model jeste neprihvatqiv za Rusiju glasi: „Previπe evropskih politiËara ne æeli jednake uslove za Rusiju. Oni bi hteli da jedna strana bude uËiteq i tuæilac, a druga Rusija - uËenik ili optuæeni. Rusija ne prihvata takav model. Ona hoÊe da je razumeju. Jednostavnije reËeno, ona hoÊe da se preme woj ophode kao prema ravnopravnom partneru.”

SliËnost ruskog i srpskog sluËaja. I razlika...

Na jednom drugom kraju Evrope, ne tako mnogo prostorno daleko od Rusije, na Balkanu i prostoru gde æive etniËki Srbi, gotovo ista situacija kao ona o kojoj je govorio napred GorbaËov u vezi Rusije, samo bi je trebalo sagledati u wenoj srpskoj verziji koja glasi: Zapad bi hteo „da jedna strana bude uËiteq i tuæilac, a druga” - Srbija i srpske zemqe - „uËenik i optuæeni”. Tu, meutim, inaËe vrlo uska paralela dva sluËaja prestaje. Za Srbiju takav odnos prema Zapadu ne samo πto je prihvatqiv, veÊ se Srbija sama podmeÊe, da bi opstala u toj podËiwenoj situaciji.

Stvaran argumenat zvaniËne Srbije - istina nigde glasno iskazan, ali koji ipak „lebdi u vazduhu” pa ga je lako naslutiti - jeste da ovakvo uporeewe nije „fer”, jer je Rusija velika sila ili bar nastoji da to bude, dok je Srbija za otpor, „meu vihorove”, slabaπna i jedini joj je naËin da preæivi ako u klubu moÊnika nae prijateqa; otuda sadaπwa srpska politika posluπnog prihvatawa i najponiæavajuÊih diktata koji bi dolazili iz tog kluba.

Ako se, pak, malo dubqe analizira ovakav argumenat kojim su se mawe-viπe branile sve srpske postmiloπeviÊevske vlade, jasno je da on stoji na vrlo klimavim, ako ne i nepostojeÊim, nogama.

Pre svega, u pogledu same Rusije, taj odnos prema Zapadu, za koji reËe GorbaËov da je „neprih-

vatqiv”, taËan je samo za tzv. Putinovu Rusiju. Ona prethodna, Jeqcinova, vodila je politiku sliËnu srpskoj, dovela je Rusiju do bankrota i ivice gladi, pa je to vaqda otreznilo Jeqcina, te je u posledwem trenutku - da bi spasao Rusiju poπasti svoje servilne politike - imenovao Putina za svog naslednika. Daqe, i meu samim Srbima, Ëak i pripadnicima same sadaπwe vladajuÊe garniture, ima primera neprihvatawa diktata Zapada, a da takav akt Srbije ne samo da nije bio katastrofalan po wu, veÊ se Zapad mawe-viπe - istina, nemuπto - saglasio s wim.

Kad ima Ëak u vlasti takvih pozitivnih, ali i usamqenih, primera - a ta ista vlast nastavqa sa svojom „bezalternativnoπÊu” prema evropskim diktatima, ne znaËi li to da su motivi vladajuÊe politike drugaËiji od zvaniËno proklamovanih: Evro-atlanske integracije su bez alternative, jer one ne samo omoguÊuju srpskom narodu preæivqavawe veÊ ga vode direktno u evropski bogati æivot.

Ovaj napis Êe u svom zakquËku pokuπati da baci viπe svetla na te preÊutane motive TadiÊevih vladajuÊih struktura.

Kosovo na meunarodnoj pravnoj sceni Takav je, na primer, sluËaj Vuka JeremiÊa, TadiÊevog ministra spoqnih poslova, a u smislu srpske delatne samosvojnosti a na suprot TadiÊevoj verbalnoj i nedelatnoj. JeremiÊ je svojim nastojawima postigao te je Generalna skupπtina UN obavezala Meunarodni sud pravde (MSP) u Hagu (to nije sud koji sudi Srbima) da u pogledu jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova dadne svoje meritorno miπqewe, da li je ovo proglaπewe u skladu ili ne s meunarodnim pravom. Konkretno, kao rezultat ovog JeremiÊevog nastojawa, MSP svoje rasmatrawe kosovskog pitawa otpoËiwe, kako je najvqeno, 1 decembra.

Svim naπim ≥itaocima, pretpatnicima i saradnicima, koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Bo√i≤ i Nova godina!

Uredniπtvo i administracija Iskre

Ima li...

SAD i Zapad su prvobitno bili protivni ovoj JeremiÊevoj inicijativi, ali kad su videli da Êe veÊina biti na wegovoj strani i sami su se priklonili wemu, jer - buduÊi da se busaju u grudi kako sve wihove odluke poËivaju na meunarodnom pravu - oni sebi nisu po pitawu Kosova smeli da dozvole da na wih padne qaga, da su tome protivni.

Od tada - a vaqda i zbog toga - oni stalno poruËuju Srbiji da wen ulazak u EU nije vezan za srpski odnos prema Kosovu. Sasvim je drugo pitawe kako oni nezvaniËno i na „mala vrata” primoravaju Srbiju na priznawe te nezavisnosti. Ovo je, naravno, samo jedan uspeπan primer, kako se javno ispoqilo srpsko neprihvatawe upriliËene nezavisnosti Kosova od strane SAD. Stoga, veÊ i ovaj sluËaj demantuje tvrdwe TadiÊeve Srbije da je prihvatawe zapadwaËkih diktata bez alternative. ©to je, pak, ovaj sluËaj pripisan JeremiÊu liËno a ne TadiÊevoj vlasti, jer da je bilo po ovoj, sve bi se okonËalo na izjavi da Srbija nikad neÊe priznati nezavisnost Kosova. JeremiÊ je bio taj koji je video da Generalna skupπtina omoguÊuje da se Kosovo izdigne na meunarodnu pravnu scenu. On je najzad, uloæio mnogo truda i napora da u tom telu stvori neophodnu veÊinu, kojoj se - kao πto jeste ni paralelna akcija Zapada nije mogla suprotstaviti.

Neπto neophodno iz predistorije RS A πta - opet na primer - reÊi o ”butmirskim” razgovorima koji se vode veÊ oko mesec dana u Bosni i Hercegovini. Naime, meunarodna zajednica odnosno - boqe - SAD, a uz asistenciju EU, æele da ukinu Republiku Srpsku (RS). Zaπto?

Predistorija RS Êe to najboqe objasniti.

Na mesto RS trebalo je upriliËiti joπ iz ratnih vremena Klintonovo obeÊawe dato Aliji IzetbegoviÊu da mu sleduje „cjelovita” Bosna ako povuËe svoj potpis sa tek ostvarenog Lisabonskog sporazuma, koji je zakquËen izmeu Muslimana (Alija), Srba (KaraxiÊ) i jednog hrvatskog predstavnika, da bi se u „dvanaestom Ëasu” - rat tek πto nije izbio - saËuvao mir. S tim da BiH bude entitetski organizovana, tj. srpski, hrvatski i muslimanski entitet - na suprot unitarnoj odnosno Alijinoj „cjelovitoj”, πto opet znaËi da uzrok rata nisu bili ni MiloπeviÊ niti KaraxiÊ, veÊ Alija.

Uz svojsko zalagawe tada SAD ambasadora u Beogradu Vorena Zimermana, jasno je sad zaπto je Alija sa lakoÊom povukao svoj potpis sa Lisabona, jer je wegov proklamovani ciq bio ne entitetska BiH, veÊ ona, po svaku cenu, „cjelovita”, koja se moæe jedino ostvariti ratom.

Nije, meutim, jasno kakav je bio SAD interes da raspiruju rat u BiH, a one se uplele u wega, navodno, radi ostvarewa mira u woj. Neπto se moglo naslutiti, ali sve je to bilo nagaawe bez dokaza. Baπ ovih dana bivπi SAD predsednik Klinton bacio je viπe svetla na to vreme, tvrdeÊi u jednom intervju-u, da je tadaπwa Evropa bila protivna stvarawu jedne muslimanske dræave u woj. Ovaj podatak plus Ëiwenica da je Alijino povlaËewe potpisa odvelo u preko tri godine rata

2

sa oko milion izbeglica, sto hiqada mrtvih i neprocewivim fiziËkim i moralnim razarawima, postalo je jasno zaπto je Klinton od jednom naredio da je doπlo vreme za mir. Znak je to bio da su neki wegovi ciqevi bili ostvareni. Koji? RS je bila uËestalim bombardovawima od strane NATO-a sarkastiËno nazvan „muslimanskom avijacijom” vojno oslabqena, te prijemËivija za mir; vaænije, Klinton je slomio otpor Evropqana prema „muslimanskoj dræavi” u Evropi, i time se iskupqivao pred muslimanskim dræavama sveta, specijalno pred Juænom Arabijom, za svoju proizraelsku politiku u Palestini.

I dogodio se Dejtonski mir. Po karakteristici on je bio entiteski, vrlo sliËan onom potpisanom u Lisabonu od strane veÊ pomenutih srpskih, muslimanskih i hrvatskih predstavnika. Po jednoj, pak, stvari izmeu ta dva sporazuma, postoji ogroman, nepromostiv jaz: prvi je donosio mir bez rata; drugi je doneo mir posle tri i po godine rata.

Cenu tih ogromnih, materijalnih, qudskih i moralnih razarawa Kinton je - umesto sebi, jer se radilo o ostvarewu wemu potrebnih ciqeva isporuËio, uopπteno govoreÊi, svim BiH narodima, ali sa specijalnim naglaskom na srpskom narodu, tako da je lavovski deo te cene pripisan Srbima.

Dodik uspeπno bije odluËnu bitku za RS E sad u Butmiru, zahvaqujuÊi samo junaËkom stavu premijera RS Milorada Dodika, na koga se vrπe ogromni pritisci, Ëak postoje i sudske pretwe protiv wega, izgleda da Êe Alijina obeÊana „cjelovita” biti za duæe vreme pokopana. Kad se, meutim, uzme u obzir da je Dodik, u svoje vreme tj. ratnih godina - bio je protivan KaraxiÊu - te, zbog toga, automatski i „miqenik” SAD, wegov sadaπwi butmirski otpor wihovim diktatima, dobija specijalnu teæinu o neophodnosti odbijawa Alijine „cjelovite” kao (SAD) „model” u koji bi bila ukquËena RS. Jer taj model poπto nije entitetski, kao 1992. godine, vodi u krajwoj liniji i ovovremeno, ne u EU - zbog Ëega se nameÊe unitarna BiH veÊ u jedan novi rat. Na tom argumentu je izgleda Dodik pokopao Alijinu „cjelovitu”.

Srbija i Rusija izazivaju „alarm” u Briselu U posledwe vreme Srbija ima sve teπwe ekonomsko-finansijske odnose sa Rusijom. Zbog projekta Juæni tok (gasna mreæa za snabdevawe IZ SADRÆAJA + Patrijarh srpski Pavle . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Nema ko da zaustavi rastakawe Srbije . . . . . . . . 6 Bitka za Vojvodinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Rusko viewe - Poseta Medvedeva. . . . . . . . . . . 12 Butmir je cirkuska predstava . . . . . . . . . . . . . . . 14 + Dragoslav B. VasiqeviÊ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Osvrt na suewe gen. K. Muπickom (3) . . . . . . . . 18 –er Soroπ (4). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Spomenica monaha Mitrofana . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1.decembar 2009.

Zapadne Evrope, a Ëiji bi juæni krak prolazio kroz Srbiju), Rusi su postali veÊinski vlasnik NIS-a (Naftna industrija Srbije) sa uËeπÊem od 51% i cenom od 400 miliona dolara. Ovaj ugovor se ne svia SAD, jer je ozbiqna konkurencija wihovoj planiranoj paralelnoj mreæi - Nabuko.

Zbog finansijskih teπkoÊa u daqem zajmqewu novca od Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), a zbog gradwe nuænih infrastrukturnih projekata, TadiÊeva Srbija bila je prinuena da od Rusije traæi zajam od 1 milijarde evra, ali - ako je moguÊe - boqim uslovima nego onih MMF. Rusija je potpisala ovakav naËelan ugovor; ostalo je da u Moskvi dve delegacije dogovore detaqe o vremenskoj duæini zajma i odgovarajuÊoj kamati. Poπto je Srbiji oËekivala povoqnije uslove od trenutno ponuenih, razgovori su odloæeni da se nastave.

Naravno, Zapadu se ne svia tesna ekonomska saradwa Rusije i Srbije, pa je prekid razgovora povod hipokritskih osvrta zapadnih medija o moguÊnostima Rusije da pomogne Srbiji i otvorenog priæeqkivawa da pregovori konaËno propadnu.

Pravu, Ëisto „bezbednosnu” uzbunu u EU je izazvala nedavna poseta Beogradu i Srbiji predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva. `Ovako se viπe ne moæe! Neπto se mora konkretno uËiniti?!` - bila je verovatno strahom inspirisana Solanina reakcija, inaËe zaduæenog da bdi nad „bezbednoπÊu” EU i regiona - tzv. zapadnog Balkana (sa Srbijom u centru) - koji eventualno treba da joj se prikquËi. Zaπto? Da bi se u ovakvim kriznim situacijama moglo (po prvi put) ponuditi Srbiji neπto konkretno.

VeÊ godinama EU obeÊava „πengenski status” (bezvizni ulazak graana Srbije u EU). U praksi, to je sve ostalo i daqe samo - obeÊawe! Zaπto?

Da bi se u ovakvim kriznim situacijama Srbiji najzad moglo ponuditi neπto konkretno (to `konkretno` je sada „πengenski status” koji treba da stupi na snagu 19. decembra ove godine) i umiri Solaninu „bezbednosnu” brigu.

TadiÊeva „bezalternativnost” na posledwem ispitu Pred TadiÊevom Srbijom trenutno stoje joπ dva problema - upravo boqe: dva zapadna diktata - poznati kao „Statut Vojvodine” i „Regionalizacija Srbije”, a koje bi Skupπtina Srbije trebalo da odobri ili odbaci. »iwenica da je „Statut” veÊ godinu dana pred Skupπtinom, a da ona nikako da razreπi to pitawe, samo svedoËi koliki je on izazov ne samo za Skupπtinu veÊ za Srbe uopπte. Radi se ovde o tome da li Êe Srbija biti jedinstvena dræava Srba i mawina u woj, ili Êe mawine i Srbi autonomaπi, pod firmom autonomaπke frazeologije, biti dræava u dræavi Srbiji. To oklevawe izgleda doπlo je kraju. Predsednica Skupπtine zakazala je sednicu za 24. novembar na kojoj bi trebalo da otpoËne rasprava o „Statutu” i eventualno glasawe. Poπto TadiÊeva koalicija ima veÊinu u Skupπtini, odlagawe reπewe „Statuta” od godinu dana znaËi da ni sama koalicija nije bila solidarna po ovom pitawu. Sada izgleda, da je najzad solidarnost ostvarena te otud - 24 novembar! ©to se tiËe „regionalizacije”, ona za duæe

Iskra 1. decembar 2009.

vreme neÊe pred Skupπtinu, jer je joπ uvek samo u konceptualnoj fazi. Diktat je doπao od EU, verovatno predloæen od SAD. Sastoji se: Srbiju, da bi uπla u EU, potrebno je podeliti u nekoliko regija. Trentno se govori, ukquËujuÊi tu i Vojvodinu, o 7 regija.

Iz Ëiwenice da je Vojvodina deo regijskog ureewa, a kako je smisao Statuta da se Srbija kao dræava raslabi, zakquËiti je, smisao regionalizacije je da se Srbija kao dræava uniπti.

Jedno drugojaËije poreewe pokazuje oËevidnu nedoslednost EU. Naime, kad je u pitawu BiH, onda se zahteva unitarna Bosna - RS ne sme da postoji - kao uslov za ulazak u EU; kad se ulazak u EU, meutim, odnosi na Srbiju, onda je uslov regionalizacija - πto slabija Srbija to prihvatqivija za EU. U ovom, po svemu, paradoksu, SAD su nehotice ostavile otiske svojih „prstiju”. Jer samo u wihovoj πemi nema nekonzistentnosti, veÊ je sve dosledno. Doslednost se - uz asistenciju SAD primewuje samo na Srbe. Kakogod da se okrenu: bilo u BiH ili, pak, u Srbiji - svejedno - uvek su po SAD scenariju - na gubivantskoj i ærtvenoj strani!

* Ovaj napis je pokuπao da dosegne do same suπtine dve situacije koje je najboqe definisao bivπi predsednik SSSR GorbaËov. Po wemu, a u srpskoj verziji: jedna strana, a to je Zapad, hoÊe veËito da bude uËiteq i tuæilac a druga - Srbija -uËenik i optuæeni. Pod pretpostavkom, da je zapadwaËka strana nepromewena, srpskoj strani je dozvoqeno da ima pozitivnu i negativnu varijantu.

Kroz ta dva parametra propuπteno je nekoliko aktuelnih dogaaja, da bi se saznali motivi izvrπilaca tih zbivawa na srpskoj strani. Iz tih opita odmah pada u oËi jedan opπti zakquËak: kadgod su se srpski izvoaËi izdigli iznad sebe i odluËili da ne budu viπe „uËenici” i „optuæeni”, Srbi su bili bliæe EU ne samo u pogledu ulaska u wu, veÊ i u pogledu partnerstva s wom. I obrnuto je taËno: bili su daqe od we, a tretirani su kao prosjaci.

Potrebno je, meutim, dodati joπ dva komentara u vezi prve pozitivne situacije: Zapad je vrlo lako lomio voqu srbijanskih izvrπilaca (ne i Dodikovu) da preuzmu i produæe „bezbednosnu” kartu koju im je pruæila poseta Medvedeva.

Bio je dovoqan samo „πengenski status”, koji Zapad inaËe ne koπta niπta, da se srpski izvoaËi sakriju iza pozicije „uËenika” i „opuæenog”. A prihvatawe „Statusa” i „regionalizcije”, πto Êe se dogoditi uskoro i najkasnije za godinu dana, samo znaËi da srpski izvrπioci nemajuÊi voqe da se izdignu iznad sebe - svesno prisustvuju uniπtewu Srbije kao dræave.

Iz ovoga - ne treba tu mnogo mudrosti proizilazi vrlo prosto objaπwewe i zakquËak zbog Ëega oni qubomorno Ëuvaju vlast u Srbiji, a sa wom i „bezalternativan” ulazak u EU. Ovo srpskim vladajuÊim strukturama donosi doæivotno bogato zaposlewe i uhlebqe. Koliko Êe od tog (wihovog) bogaÊewa i ulaska u EU biti od koristi samom narodu - to je, izgleda, wihova posledwa briga.

N. QotiÊ

3

ODGOVORNOST ZA SRBIJU Mitologija o zapostavqenosti i eksploataciji Vojvodine istovetna je sliËnim propagandnim kliπeima primewenim u slovenaËkom, hrvatskom i Ëak crnogorskom independistiËkom projektu NajveÊi znaËaj statuta Vojvodine i zakona o nadleænostima viπe nije u samom wihovom sadræaju. Vaæniji su wihove posledice i politiËka odgovornost onih koji su ih omoguÊili.

AP Vojvodina je dobila 150 novih nadleænosti. Iako su pojedine formulacije pravno-leksiËki ublaæene, izvesno je da uglavnom nije reË o kompromisu, veÊ oËuvawu forme.

U Vojvodini je ozvaniËen proces stvarawa „nove nacije” i wene dræave. Ne samo sadaπwa Vlada Srbije, veÊ sve naπe parlamentarne stranke, propustile su da pitawe autonomije Vojvodine, definisano i uspostavqeno od strane jednog autoritarnog i komunistiËkog reæima, reπe na demokratski i evropski naËin. Zatim, baπ kao i u sluËaju Mitrovdanskog ustava, o statutu su se sporazumevale stranke, a izostala je javna rasprava koju bi vlada bila spremna da uvaæi.

Vlada Demokratske stranke i wenih partnera propustila je da u donoπewe ovakvog statuta u punoj meri ukquËi stranke i partije koje su tokom proteklih godina najviπe zastupale autonomistiËki i federalistiËki koncept. Time su ih otrgle sa margine, omoguÊile im trijumf, podigle rampu novih ciqeva i osnaæile wihove pozicije. VeÊ posle 2001. godine, dræavna katastrofa sa kojom je naπe druπtvo suoËio MiloπeviÊev reæim nastavqena je zaslepqenom partijskom i liËnom politikom koja je trend shvatila kao modernost, a propagandu tuih nacionalnih pokreta prihvatila kao istinu za sopstveni narod.

Zar predsednik, premijer i wihovi kabineti joπ nisu primetili sliËnosti izmeu procesa koji se tokom prethodnih πest decenija odigrao u Crnoj Gori i devetogodiπweg nastajawa savremene vojvoanske autonomije. Ponovo jedna u velikoj meri nedemokratski stvorena politiËka oligarhija, izabrana na talasu DOS-a i „fijata punto”, zahteva prava koja osporava drugima. Jer statut Vojvodine je unapred predvideo i odredio ovlaπÊewa i granice buduÊih okruga pokrajine.

Mitologija o zapostavqenosti i eksploataciji Vojvodine istovetna je sliËnim mawe ili viπe konstruisanim propagandnim kliπeima primewenim u slovenaËkom, hrvatskom i Ëak crnogorskom independistiËkom projektu.

Da li se vladajuÊa veÊina u Narodnoj skupπtini zabrinula nad kolektivnim nacionalnim, politiËkim, ekonomskim, prosvetnim i kulturnim pravima srpskog naroda Ëiji pripadnici u Vojvodini Ëine dvotreÊinsku veÊinu stanov-

4

niπtva? Duh novog statuta umawiÊe ionako ograniËeni politiËki znaËaj te veÊine. Neuspeh regionalizacije Srbije doveo nas je do reπewa, asimetrije i granica pokrajina i regiona iz sedamdesetih godina 20. veka, vremena koje je nesumwivo dovelo do velikog graanskog nezadovoqstva i omoguÊilo MiloπeviÊev reæim.

Da li Êemo u narednim godinama biti svedoci Ëudne pojave da u oblastima severno od Save i Dunava Republici Srbiji budu privræeni samo qudi izvan establiπmenta, politiËki opozicionari i socijalni marginalci? Da li Êemo biti primorani da sluπamo neprikladna ponavqawa besmislica od pravnih „da Vojvodina nije prihvatila Ustav Srbije” pa su zato sva reπewa za wu moguÊa, tvrdwe da novi statut „garantuje suverenitet Srbije” (kao da Ustav iz 1974. nije joπ izriËitije jemËio jedinstvo SFRJ), do one koju je izneo bivπi predsednik vojvoanskog parlamenta prema kome su Vojvodinu 1848. stvorili svi weni narodi?!

Spomiwawe evropskog modela, naravno, otvara pitawa. O kakvim evropskim uzorima govorimo? Koji naπ sused, koja Ëlanica EU, da li centralizovana Slovenija Jelka Kacina, moæda?

Kakve πtete ovakvim ustavnim avanturama nanosimo, recimo, SlovaËkoj i Rumuniji?

Centralizam u Srbiji naπeg vremena nije posledica srpskog nacionalizma ili dræavnih tradicija, veÊ upravo partijske i liËne sebiËnosti demokratskih vlada. Jedna od posledica ovakvog raËuna bio je sukob dva prvaka DS-a, Ëija je prividna naËelnost ponovo omoguÊila SPS-u i LDP-u da nastupe kao nekakvi „spasioci” situacije. To, naravno, nisu, baπ kao πto wihova uloga nije bila takva ni pre godinu dana. Tada je pokrajinski parlament prvi put usvojio statut, a nezadovoqstvo javnosti joπ nije nametnulo marketinπki uvek korisno odlagawe.

Statut Vojvodine i zakon o nadleænostima iz svih ovih razloga nisu niπta drugo do poËetak procesa kome ne znamo put i brzinu, ali je wegovo odrediπte veÊ vieno. Ovoga puta Srbija nije u opasnosti da postane mawa, ona je ugroæena kao dræava. Prvi qudi Republike Srbije trebalo bi da znaju da postoje odgovornosti od kojih ne πtiti niti jedan imunitet. ReË je odgovornosti pred narodnom veÊinom koju je nemoguÊe prevariti ili korumpirati - pred buduÊim pokolewima.

Politika, 12.11.2009.

»edomir AntiÊ

Iskra 1. decembar 2009.

Umesto nekrologa: ReË Matije BeÊkoviÊa

+ PATRIJARH SRPSKI PAVLE Umro 15; sahrawen 19. novembra 2009.

Ceo svet plaËe, a samo on se raduje Æivotni podvig Patrijarha Pavla je najboqi odgovor na pitawe kako da nam budu jasnija neka pitawa naπe vere. U Ëasu kada predstavqamo trokwiæje tog naslova, sutraπweg dana se ne pribojava jedino Patrijarh Pavle.

Wegov narod se na svako crkveno zvono trza i na svaki pomen wegovog imena strepi samo od jedne vesti moleÊi se da ga ta Ëaπa mimoie, u ovom Ëasu kad mu je najpotrebniji i kad se svako pita kako bismo bez wega. Jedini koji je tu brigu prebrinuo je Patrijarh Pavle koji se podvizavao da u svakom trenu bude spreman da izae pred lice Boæje, æiveÊi kao da Êe mu svaki dan biti sudwi i svaka reË posledwa. Kao da je ispuwavao sopstvene reËi: „Kad se Ëovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plaËe. Ali treba da æivi tako da, kad umre, ceo svet plaËe a samo on se raduje".

drama poklapa sa dramom Patrijarha srpskog Pavla, dugogodiπweg Episkopa raπko-prizrenskog i danaπweg Arhiepiskopa peÊkog. I reËenice koje ponavqa najËeπÊe se tiËu Kosova. U najveÊe svetiwe uz PeÊku Patrijarπiju, DeËane, Bogorodicu Qeviπku, GraËanicu, Patrijarh Pavle ubraja i Kosovo Poqe „na kojem je odbrawen naπ najvaæniji nacionalni i duhovni princip". 3a wega Kosovo nije samo kraj i zemqa na kojoj su naπe najvaænije svetiwe „nego i nauka koja je u wima predavana i kojoj su nas one uËile".

Odavno je postao Ëuven odgovor onog deteta koje je na pitawe Ko je ovo? odgovorilo: „To je Patrijarh srpski Gospodin Pavle - budimo qudi!" Za ovaj dodatak svojoj tituli Patrijarh Pavle je zaloæio i svoj æivot i svoj pontifikat. I u bolesniËkoj posteqi ne prestaje da sluæi ponavqajuÊi budimo qudi i izdræimo do kraja.

„Kad bi osnivawe naπe nezavisne dræave i weno odræawe i napredak bili moguÊi samo zloËinom, ja bih pre pristao da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi zajedno sa mnom, nego πto bih pristao na nequdsko i neËoveËno. Eto to je za mene Kosovski Zavet i opredeqewe za Carstvo Nebesko".

„Nismo birali ni zemqu gde Êemo se roditi ni narod u kome Êemo se roditi ni vreme u kojem Êemo se roditi, ali biramo jedno - da li Êemo biti qudi ili nequdi."

- I sinoÊ kad smo odlazili od wega traæeÊi blagoslov, svojom veÊ iznemoÊalom rukom zakrstio je vazduh savrπeno spokojnim i sigurnim pokretom da se Ëinilo da Êe taj krst ostati tamo zauvek. Niko u buËnije vreme nije govorio tiπe, a da se Ëuo daqe, niko nije govorio mawe a da je rekao viπe, niko u bezoËnije doba nije duæe gledao istini pravo u oËi.

Niko se za slavu zemaqsku nije grabio mawe, niko se nije ukrasio s viπe ukrasa da se svakog ukrasa liπavao. Niko nije bio prirodniji u neprirodnijim prilikama, niko svoj autoritet nije uspostavio jednostavnije, bez viπka reËi i viπka pokreta. Niko svoju reË nije ovejao od svega suviπnog, a sebe i svoju duπu otrebio od svakog truna, a ipak rekao: „SreÊan sam πto nisam bezgreπan".

Bog zna je li sluËajno πto se kosovska

Iskra 1. decembar 2009.

Sve definicije Kosovskog Zaveta i Carstva Nebeskog nadvisuje reË Patrijarha Pavla. To je reË koja pre wega moæda nikad nije izgovorena ni na jednom jeziku, a pogotovo je nije izgovorio duhovni voa jednog naroda.

„Sveti knez Lazar nije protiv æivota na zemqi niti protiv carstva zemaqskoga. Ali kad veÊ treba jedno da se gubi, boqe izgubiti zemaqsko nego nebesko".

Ali „niπta nije izgubqeno dok nije izgubqeno". Uz sve reËeno, Patrijarh Pavle je i jedan od najizvedenijih pisaca srpskog jezika.

Wegov glas i dikcija najproduhovqenija je melodija naπeg javnog govora. Patrijarh piπe kao πto govori, a govori kao πto æivi onaj koji je postao najubedqivija liËnost naπeg vremena.

Takva naracija je mogla doÊi jedino iz kwiga.

Naπ Patrijarh je i usmen i pismen, ali je pismeniji nego usmeniji. Doπao je iz kwige i sluæio kwizi, onoj jednoj jedinoj i najvaænijoj, Ëije ga je slovo rodilo i Ëiji je junak i on sam.

(ReË akademika Matije BeÊkoviÊa na predstavqawu trokwiæja Patrijarha Pavla: „Da nam budu jasnija neka pitawa naπe vere", na KolarËevom narodnom u niverzitetu, 29. novembra 2007. godine).

8.12.2007.

Politika

5

NEMA KO DA ZAUSTAVI RASTAKAWE SRBIJE O stawu u Srbiji i o tome zaπto nije optimista govori srpski istoriËar i redovni Ëlan Srpske akademije nauka i umetnosti dr Vasilije KrestiÊ - Kada govorimo o sadaπwem stawu u Srbiji: politiËkom, ekonomskom i socijalnom, moram da priznam da se pribojavam da se radi o vrlo dubokoj krizi, i nimalo nisam optimista.

Nisam - jer procewujem da nema dovoqno voqe a ni sposobnosti kod onih koji vode ovu zemqu da nas izvuku iz ove agonije. ReË je o krizi koja je globalnog karaktera. »itavo naπe okruæewe je u takvoj situaciji i pitawe je da li Êe se pronaÊi izlaz, ili ne. Bojim se da se preduzimaju mukotrpni koraci, a da se ne preduzimaju - pravi. Ta kriza je u celom svetu, i hajde da kaæemo da nismo zapali u wu sopstvenom krivicom, ali se bojim da prolazimo kroz politiËku, nacionalnu i krizu duha, i to priliËno ozbiqnu. I moralo bi da se iznau reπewa. Ali, kada je reË o naπem pol iti Ëkom ruko vods tvu , ovakvom sastavu naπeg rukovodeÊeg tima, ovakve Vlade, ja nisam optimista. Bojim se da ima mnogo pogreπnih poteza, da ima raskoraka meu wima samima, da ne postoji jedinstven stav o brojim pitawima, a da ne priËam o potpuno pogreπim potezima - o ulasku Srbije u NATO, ili seÊate se, pre nekoliko meseci, pokuπaja da se naπi vojnici poπaqu na vojne manevre u Gruziju. Prema mom miπqewu bio je to skandal naπeg aktuelnog rukovodstva u koji nipoπto ne bismo smeli da zapadnemo, ako æelimo da vodimo mudru politiku.

Sa druge strane, muka mi je od te snishodqivosti prema Zapadu i od toga πto nemamo nimalo dostojanstva, gospodstva, πto smo jednostavno postali posluπnici i dodvoravamo se svima redom, dozvoqavamo da nam kroje kapu i dele lekcije, da o nama izriËu sudove. Za mene kao Ëlana ove nacionalne i dræavne zajednice to je prosto uvredqivo. Mislim da bismo morali toga da se oslobodimo - kaæe akademik KrestiÊ komentariπuÊi sadaπwe prilike u naπoj zemqi.

Na koji naËin moæemo to da prevaziemo?

- Morali bismo prvo da se oslobodimo ovog nesposobnog rukovodstva da bismo stvarno stali na noge. Nemam iluzije o snazi naπe zemqe, o moguÊnosti da se nekom silom odupremo zlu, ali smatram da bismo mnogo mudrijom diplomatijom od nekih novih sposobnijih diplomata to mogli da oËekujemo. Ne sumwam da u narodu postoje mudriji i sposobniji od ove garniture od koje ne oËekujem zaista niπta dobro. Posebno me zabriwava kriza, koja je u ovom trenutku vezana ne samo za Kosovo i Metohiju, nego i za Vojvodinu. Kada je reË o jednoj i o drugoj naπoj regiji, mislim da su tu povlaËe apsolutno pogreπni potezi, pri tom se uopπte ne misli na duge staze, nego na dnevno-politiËke πiÊarxijske interese, koji nas dovode u sve dubqu krizu. Ne moæe se podreivati dræavni interes partijskim interesima πto se, naæalost, kod nas Ëini. To je tako i na Kosmetu, a joπ je upadqivije kada je reË o

6

Vojvodini, i o ovom Statutu Vojvodine.

Vaπ stav o ovim ozbiqnim problemima poznat je srpskoj javnosti.

- O tome sam mnogo pisao, govorio, dræao besede. Moj stav je jasan. Prvo treba poπtovati Ustav, bez obzira na to da li smo mi zadovoqni Ustavom, da li on ovakav kakav je, odgovara naπim interesima, ili ga treba mewati. Ustav mora biti poπtovan! Meutim, ako imate toliku diskrepanciju izmeu Ustava i statutarnih odredaba na koje je u javnosti ukazano, a uprkos tome se teæi formalnim prekrajawima, brisawem nekih reËi ili interpunkcija, onda je to prava katastrofa . »iwenica je da je Statut nastao u koaliciji izmeu, u ovom trenutku, vladajuÊe stranke DS sa Savezom v o jv o  a n s k i h M a  a r a i L i g o m s o c i ja l d e mo k r a t a Vojvodine i Nenadom »ankom. Ako je to neka predizborna koaliciona partnerska dogovoraËka politika ona ne bi smela da dovodi u opasnu situaciju pitawe teritorijalnog integriteta. Meutim, da bi saËuvala osvojenu vlast, oËigledno je da vladajuÊa stranka - koja bi mogla i sama u Vojvodini da vlada - zapravo ne æeli da izneveri svoje koalicione partnere i nekim kozmetiËkim sredstvima pokuπava da ispravi, dotera, ulepπa Statut kako bi on mogao da proe. A wime se istinski ide ka tome da se dovede u pitawe status Vojvodine u okviru Srbije! »im ima toliko nadleænosti koje se daju Vojvodini kao autonomnoj pokrajini, koje ne pripadaju nijednoj autonomiji, onda je jasno da je to put koji vodi ka secesiji. Mi smo morali do sada da steknemo veliko iskustvo o tome kako je ostvarena secesija naπih severozapadnih republika i koja su sve sredstva primewivana, a da ne bismo sada uoËili da se ide istim putem kada je reË o Vojvodini. Po mom dubokom uverewu, to je antidræavni akt qudi koji gledaju da zadovoqe svoje sitne birokratske interese.

Koliko nam sve ËeπÊe najavqivana regionalizacija moæe doneti dobra?

- Okolnosti u naπoj dræavi su takve da se pitam da li nam je uopπte potrebna regionalizacija. Regionalizacija, pri ovako slabom duhovnom stawu u kojem se nalazimo moæe da nanese πtetu celoj dræavi, ne samo kada je reË o autonomiji i Statutu nego i u drugim oblastima. U ovom sluËaju problem je ne samo sa Kosovom i Metohijom i Vojvodinom, nego i sa Raπkom, pa sa istoËnom Srbijom, gde se javqa problem Vlaha i sve ispoqenije politike za nekom separacijom, regionalizacijom. Bojim se da polako idemo u rastakawe dræave. Naravno da nisam za kruti centralizam, ali pri ovakvom stawu i posle svega πto smo kao n a r o d do æ i v e l i u p r e t ho d n o m p e r i o du , k r h k o m oseÊawu duhovnog jedinstva smatram da se dræava

Iskra 1. novembar 2009.

mora voditi racionalnije, drugim putem, a ne dozvoliti da se sitno cepka Ëas na severu, Ëas na jugu, pa na jugoistoku...

MoguÊnost da Srbija pristupi NATO-u, usloæwava ionako katastrofalnu situaciju u zemqi.

- Ne moæemo i ne smemo dozvoliti ni na koji naËin da doemo u bilo kakav sukob sa Rusijom.

Rusija je pokazala, i sada predsednik Medvedev, da je naπ vekovni partner. KonaËno, od snage Rusije zavisi u mnogo Ëemu naπ opstanak i nezavisnost.

Nama Rusija ne mora i ne treba materijalno da pomogne, πto ona i Ëini na razne naËine, ona treba da bude jaka i da bi mogla da nam bude neka vrsta zaleine, πto je mnogo puta i bila ne upotrebqavajuÊi uvek oruæje. Ali kada je trebalo, znala je i da upotrebi i oruæje, i ultimatumima da stavi do znawa da je zainteresovana za Srbiju i wenu sudbinu. Ako se mi pridruæimo NATO-u, naπi rukovodioci, politiËari moraju da budu svesni posledica. Sa tendenicijama koje ima NATO pri okruæivawu Rusije, s jedne strane Gruzija, sa druge nordijske zemqe, pa Litvanija, Ukrajina, jasno je da je to usmereno protiv ruskih interesa. Ukoliko pristupimo u NATO onda automatski stajemo na „drugu” stranu! Postavqa se pitawe Ëemu to? Zbog Ëega ne saËuvamo neku vrstu neutralnosti i ne odræavamo dobre odnose sa Rusijom na isti naËin kao i sa Zapadom? Ako nas neko uslovqava, ne pristaje na to da budemo nezavisni, onda se jednostavno moramo prikloniti onome ko nam je bio vekovni partner, za kojeg znamo da je provereni prijateq. Sa druge strane, znamo i to ko nam nije provereni prijateq, znamo πta su nam Ëinili i kakva su nam zla nanosili, i sada ti isti da nam kroje kapu, da budu nadreeni, da nam postanu save todavci. To je za mene prosto neverovatno! Da se razumemo, ja ne æelim da se sa wima konfrontiramo, znam πta je sila i kolika je to sila, ali ne æelim da budemo sluga onih koji nam ne Ëine dobro.

Opπtenarodni referendum o eventualnom pristupu Srbije NATO bio bi moæda najboqe reπewe.

- Mislim da je srpski narod to veÊ jasno stavio do znawa, iako ga viπe niko i nizaπta ne pita. Videlo se da narod nema niπta protiv Evropske unije i da smo svesni da pripadamo tom delu sveta. Ali ulaziti u vojne saveze i prihvatati obaveze koje proistiËu iz vojnog saveza, koje neÊe biti nimalo jeftine, pogotovo ako naπa deca treba da idu da ratuju za raËun interesa nekih dræava koje dou u sukob sa „nekima”, a zna se kakvi su uslovi u NATO paktu - jedan za sve, svi za jednog ozbiqan je signal, upozorewe da dobro preispitamo svoje opredeqewe.

Vratimo se na Kosmet. PodseÊamo, da se SANU povodom πiptarskog „samoproglaπewa”, nije oglasila na pravi naËin, onako kako to dolikuje reprezentativnoj srpskoj nauËnoj instituciji?

- Pre nego πto vam odgovorim, moram da

Iskra 1. decembar 2009.

kaæem da stav naπih zvaniËnika koji vode naπu politiku i koji se posebno oglaπavaju povodom situacije na Kosovu i Metohiji nije uvek jasno definisan. Bojim se da je taËno upozorewe koje sam nedavno proËitao od jednog nemaËkog istoriËara. U jednom tekstu, govoreÊi verovatno u ime nemaËke politike, rekao je da srpske politiËare kakvi su, recimo, predsednik TadiÊ ili –eliÊ, ne treba uvek sluπati πta kaæu o Kosovu i Metohiji, nego kako to kaæu. Drugim reËima, nemaËki istoriËar hoÊe da kaæe da se naπi politiËari polako i verbalno pripremaju da prihvate status koji nam je nametnut takozvanim samoproglaπewem. Plaπim se da sve ide u pomenutom pravcu i da treba samo da proe vreme, da se odabere trenutak kada Êemo to i prihvatiti. U tom smislu, mislim i da je SANU, sa rukovodstvom koje imamo, veoma prilagodqiva, i da se Akademija prijawa tekuÊoj politici .

PristajuÊi uz politiku koja vodi ovu zemqu SANU nema samostalni stav, pri Ëemu se brani izgovorom da ne æeli da ulazi u dnevnu politiku. Meutim, treba razdvojiti po znaËaju i razlikovati πta je to dnevna politika, a πta je nacionalni i dræavni interes. Treba razgraniËiti πta je partijska politika, a πta je interes za oËuvawe teritorijalnog integriteta.

Bio je priliËno jak unutraπwi pritisak da se SANU povodom Statuta Vojvodine zvaniËno oglasi i da ga odbaci.

- SANU sa svojim qudima koji bave pravnom i istorijskom naukom trebalo je da analizira taj dokument i stavi Ëitavoj javnosti do znawa o Ëemu se radi i kakav je to dokument. Naæalost, pod rukovodstvom naπeg predsednika Hajdina, odbijeno je na sednici Predsedniπtva da se zauzme takav stav i samo je reπeno da se Akademija oglasi po onoj odredbi Statuta koji se tiËe osnivawa vojvoanske akademije. Dakle, tu vidite da Akademija Ëak ni samoj sebi nije dosledna. SANU i ne treba da se bavi dnevnom politikom i stranaËkim odnosima, ali kada je reË o kquËnim, strateπkim interesima, onda je SANU duæna da zauzme stav i da sa wim izae pred javnost, bez obzira na to da li Êe to nekome odgovarati, ili n eÊ e , ka o πt o j e u Ë in i l a S r p sk a pr a vo s l av na crkva. BuduÊi da je vladajuÊa stranka ta koja se zalaæe za Statut Vojvodine, naπe „mudro” rukovodstvo nije prihvatilo da se na izvestan naËin suprotstavi takvoj politici. To nije dobro za ugled Akademije i srpski narod u celini. Imponuje mi πto je SPC reagovala, a tuæan sam πto to SANU nije uradila.

Da li smatrate da bi u ovom momentu bilo korisno da se ponovo objavi Ëesto prozivan Memorandum iz 1986. godine?

- Memorandum Êe sigurno u istorijskoj perspektivi doæiveti drugaËije ocene nego πto ih je doæiveo u krizno vreme. Memorandum je, zapravo, napadnut u isto vreme kada je napadnuta i Ëitava Srbija zbog navodnog velikog srpstva i zbog æeqe da se stvori etniËki Ëista srpska velika dræavna

7

Povodom usvajawa novog Statuta APV

BITKA ZA VOJVODINU Kada se na izmaku oktobra na internet stranici Vlade pojavio Nacrt zakona o prenosu nadleænosti na Vojvodinu, zapoËela je posledwa faza politiËkih borbi oko poloæaja i ovlaπÊewa APV. Kontrolisana i manipulisana, javnost nije bila u stawu da prati i razume gotovo niπta od onog πto se deπavalo. Samo na osnovu promene u naglasku izveπtavawa pojedinih medija moglo se naslutiti kakva se sve drama i kakvi se sve obrti odigravaju iza scene.

autonomaπka frakcija u DS i drugosrbijanski mediji nastojali su da stvore atmosferu takmiËewa meu ministrima u odricawu od nadleænosti.

Neki ministri su, izgleda, podlegli toj atmosferi, raËunajuÊi vaqda i sami da se tako najlakπe mogu osloboditi odgovornosti i poslova. Ako zakon u ovoj formi bude usvojen, wihovih poslova Êe biti mawe, ali Êe i dræave Srbije - u simboliËkom i supstancijalnom smislu - severeno od Save i Dunava takoe biti mawe.

VeÊ prvi pogled na Nacrt zakona o utvrivawu nadleænosti APV bio je dovoqan da se vide razmere povlaËewa dræave Srbije iz Vojvodine. To se, u srazmeri sa „velikoduπnoπÊu” pojedinih ministara, odigravalo u gotovo svim oblastima - od prostornog planirawa, preko poqoprivrede, turizma i saobraÊaja, pa sve do prosvete i kulture. Naravno, i Ustav je (Ël. 183) nabrajao sve te oblasti, za koje je odreivao da u wima pokrajine mogu da imaju nadleænosti. Ali, Ustav je propisivao da se, u svakom konkretnom sluËaju, taËna mera prenosa nadleænosti na pokrajinu ureuje posebnim zakonom. Tokom dogovarawa u Vladi o tome πta sve treba prepustiti APV,

U tom smislu posebno zabriwava odredba iz Zakona kojom se ovlaπÊuje APV da „u oblasti kulture, prosvete i javnog informisawa moæe poveriti poslove iz svoje nadleænosti nacionalnim savetima nacionalnih mawina” (Ël. 74). Na taj naËin korporativni organi nacionalnih mawina mogu preuzeti od dræave Srbije direktnu upravu nad poslovima prosvete, kulture i informisawa.

Time ovi korporativni organi postaju organi dræavne uprave! Ako, recimo, znamo da ovim zakonom APV dobija iskquËivu nadleænost nad nastavnim programima na jezicima mawina (Ël. 34, st. 22), nad kojima, od sada, nijedna prosvetna vlast u Srbiji viπe nema kontrolu, to znaËi da APV sutra moæe to isto ovlaπÊewe da prenese na same nacionalne mawine (a svako ko iole poznaje politiËke prilike u APV zna kolika je opasnost da pokrajinska birokratija to zbiqa i uËini). Tako se lako moæe desiti da dræava Srbija bude jedina zemqa na svetu u kojoj Êe nacionalne mawine (preko svojih etnokrata) same odluËivati πta Êe i kako Êe da uËe u dræavnim πkolama!

Nema ko... teritorija. Memorandum je doæivqavao sudbinu koju su doæivqavali svi Srbi, pa i tadaπwa srpska dræavna politika . InaËe, Memorandum je objavqen na engleskom, francuskom, Ëak dva izdawa, i na nemaËkom jeziku. Na srpskom jeziku objavqena su dva izdawa. Jedno je objavio SANU, a drugo, pre Ëetiri godine, IzdavaËka kuÊa „Borba”.

Mislim da je u ovom trenutku zainteresovani deo javnosti snabdeven u dovoqnoj meri primercima Memoranduma, πto ne znaËi da nove generacije neÊe poæeleti da ga imaju. Sa istorijskog stanoviπta Memorandum Êe doæiveti rehabilitaciju, ne samo u naπem narodu, nego i od onih koji su ga æigosali neobjektivno i pod pritiskom. A æigosan je iz politiËkih potreba u Ëasu kada je Srbiju trebalo baciti na kolena i dovesti je dotle, da se izgubi Kosovo i Metohija i da na toj naπoj teritoriji dobijemo „Bondstil”. Sve je to bilo u istoj funkciji. Mi u Akademiji treba da budemo ponosni na Memorandum, ponosni πto smo u jednom trenutku izaπli pred javnost sa takvim tekstom, πto smo shvatili koliko je krizna situacija u ondaπwoj Jugoslaviji, uoËili da je Jugoslavija na pragu raspadawa i πto smo pokuπali da stanemo na put takvom raspadu, kako se kasnije i dogodilo. Pravi intelektualac, dakle, mora da ima hrabrosti da uvek kaæe istinu, da se za wu bori i πiri istinu u narodu.

Razgovarala Biqana ÆivkoviÊ NSPM, 14.11.2009 Podvukla - Iskra) <www.nspm.rs> (P

8

Situacija je izgledala joπ oËajnija kada su se, 4. novembra, pred novinarima pojavili Mirko CvetkoviÊ i Nenad »anak i izjavili „da su prihvaÊeni predlozi i sugestije LSV-a na Nacrt zakona o prenosu nadleænosti Vojvodine”, „da Êe biti uvrπten amandman kojim se precizira da je Novi Sad glavni grad Vojvodine”, „kao i reπewa u vezi sa imovinom pokrajine, pre svega kada je reË o javnim preduzeÊima”(1). Izgledalo je da je DS potpuno legao na autonomaπku rudu i da Êe, u simboliËkom i stvarnom smislu, sporazum CvetkoviÊ-»anak biti jednako zlokoban po dræavnu buduÊnost kao i sporazum CvetkoviÊ-MaËek, 70 godina ranije.

Sutradan, 5. novembra, objavqujuÊi u 19. minutu Dnevnika vest o tome da je Vlada usvojila Nacrt zakona o prenosu nadleænosti, RTS je kao jedini dodatak pustio izjavu Bojana PajtiÊa da se „Vojvodina izborila za maksimum”(2). Slavodobitni izraz PajtiÊevog lica, kao i Ëiwenica da se ta sudbonosna vest toliko morala zabaπuriti, izazivali su muËninu kod svakog ko je razumeo posledice stvarawa nove, paralelne dræave na tlu Srbije. Za 7. novembar, u subotu,

Iskra 1. decembar 2009.

bila je zakazana sednica Skupπtine APV, na kojoj je bilo najavqeno da Êe biti usvojen PajtiÊev Statut sa svim wegovim uæasima - od odredbe da „Vojvodina predstavqa sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora Sredwe Evrope” (a ne dræave Srbije), preko izvoewa autonomije APV iz nekakvog „istorijskog prava graanki i graana Vojvodine” (a ne iz Ustava), pa sve do prava APV na donoπewe nekakvih „zakona” i na sklapawe nekakvih „meunarodnih ugovora”.

Izgledalo je da je PajtiÊ iz sukoba sa TadiÊem oko nadleænosti Vojvodine izaπao kao apsolutni pobednik. »ovek se pitao zaπto je TadiÊ onda uopπte toliko otezao sa prihvatawem PajtiÊevog Statuta Vojvodine - preko godinu dana!

- ako je autonomaπima ipak na kraju dao sve πto su ovi bili natrpali u Statut? Zaπto se TadiÊ posle godinu dana predao i Srbiju uveo u novu dræavnu katastrofu koja Êe je, neminovno i veoma brzo, svesti na granice negdaπweg Beogradskog paπaluka? Briselska birokratija jeste vrπila pritisak u tom pravcu. Ali, taj pritisak uopπte nije izgledao toliko jak da je TadiÊ morao da popusti i da se sve zavrπi tolikim porazom nacionalnih snaga.

Onda je doπao 7. novembar i odluËivawe u Skupπtini Vojvodine o novom statutu. Pre same sednice, pred novinare je izaπao Bojan PajtiÊ i gotovo uzgred objavio „da je SPS dostavio dodatne pravno-tehniËke primedbe koje je Izvrπno veÊe Vojvodine usvojilo”. Tim „pravno-tehniËkim primedbama” SPS-a PajtiÊ nije pridao nikakav znaËaj, nastavqajuÊi da pripoveda svoju priËu o „razvoju” i „evropskom konceptu autonomije”.

Poπto je RTV prekinuo prenos ove vaæne sednice upravo onda kada je doπlo do rasprave o Statutu (tj. oko 18 Ëasova), izgledalo je kao da je katastrofa neminovna i da Êe toga dana u Novom Sadu biti postavqeni temeqi za novu antisrpsku dræavu i novu antisrpsku naciju.

Tek u ponedeqak, 9. novembra, iz pojedinih novina srpska javnost je saznala kakva verzija Statuta je zapravo usvojena i u Ëemu su se te „pravno-tehniËke primedbe” SPS-a sastojale.

Ivica DaËiÊ se sam pohvalio da je „usvajawem πest amandmana SPS-a stavqena taËka na priËu o Vojvodini kao dræavi u dræavi"(3). Tim amandmanima, kako je javnosti objasnio DaËiÊ, izbaËena je odredba o Novom Sadu kao „glavnom gradu Vojvodine” (on je sada postao samo „glavni administrativni centar APV"), pokrajina je ostala bez ovlaπÊewa da donosi „zakone” (to su sada samo „skupπtinska akta”), APV neÊe moÊi da sklapa nikave „meudræavne ugovore” (veÊ samo „meuregionalne”), izbaËene su odredbe o „jedinstvenom prostoru Sredwe Evrope” (a upisano je da je Vojvodina neotuivi deo Srbije), izbaËeno je pozivawe na „istorijsko pravo graanki i graana Vojvodine" (i stavqeno da se autonomija izvodi iz srpskog Ustava), a dodato je i da Êe APV osnivati

Iskra 1. decembar 2009.

predstavniπtva u regionima i u Briselu samo uz saglasnost Vlade. Iz Statuta je takoe, prema DaËiÊu, izbaËena odredba da Vojvodina moæe privremeno da ureuje pitawa koja su za wu znaËajna, a koja nisu pokrivena republiËkim zakonima i propisano da ona sama neÊe odreivati πta je wena imovina, veÊ Êe to biti ureeno republiËkim zakonom. Takoe je izbaËena i odredba da se nadleænosti pokrajine finansiraju iz prikupqawa poreza na teritoriji Vojvodine, a ubaËeno je da Vlada u svakom trenutku moæe da pokrene ocenu ustavnosti svake odluke APV i da ih suspenduje pre stupawa na snagu, objasnio je DaËiÊ.

Ako je istina ono πto je objavio DaËiÊ - πto je do trenutka davawa ovog teksta u πtampu bilo nemoguÊe utvrditi jer izmewena verzija Statuta joπ nije bila objavqena - onda se 7. novembra ipak dogodio jedan vaæan preokret. U Skupπtini APV usvojen je Statut koji ipak nije wegova najcrwa separatistiËka verzija. Zapravo, od onih najgorih odredbi, zbog kojih je PajtiÊev statut i bio doæivqavan kao „stvarawe dræave u dræavi”, izgleda da su ostale samo dve simboliËki vaæne i zato neprihvatqive odredbe - preimenovawe Izvrπnog veÊa APV u „vladu” i odredba o osnivawu nekakve Vojvoanske akademije nauka i umetnosti.

Predlog o preimenovawe IV u „vladu” PajtiÊ je svojevremeno obrazlagao „prilagoavawem evropskim standardima”. Navodno „evropske regije” tako zovu svoje uprave. Meutim to nije taËno. U NemaËkoj, dræave koje Ëine federaciju zaista na Ëelu imaju „vladu” (Staatsregierung i Landesregierun). Ali, NemaËka je federacija i wenim oponaπawem Srbija se samo moæe federalizovati, ne i regionalizovati. U Italiji, meutim, koja nije federacija, Ëak i pokrajine sa posebnim poloæajem - kakva je AltoAdie - nemaju na Ëelu „vladu” (governo, Consiglio dei ministri), veÊ „pokrajinsku upravu” (Giunta regionale). Ta razlika nije sluËajana. Vlada naspram vlade, skupπtina naspram skupπtine, lako mogu da daju, u krajwem ishodu, dræavu naspram dræave. Pogotovo je to moguÊe u sluËaju Vojvodine, koja je nesrazmerno velika pokrajina (2,0 miliona stanovnika) u odnosu na ostatak Srbije (bez Kosova 5,5 miliona).

I odredba o VANU je simboliËki veoma vaæna. Naπ sistem je uvek bio sistem dræavnih, odnosno nacionalnih akademija i zato se ponovno osnivawe VANU mora doæiveti kao simboliËki uvod u stvarawe nekakve nove dræave i nacije.

Opravdawe da u nekim zemqama postoje regionalne akademije nauka moæe imati smisla samo ako se taj sistem doslovno primeni i na Srbiju. Ali, tek je ideja stvarawa regionalnih akademija nauka po Srbiji besmislena, jer je Srbija isuviπe mala zemqa za tako neπto. Kako oæivqavawe VANU nema nauËnu ili funkcionalnu opravdanost, to onda ono i ne moæe biti drugaËije shvaÊeno nego kao politiËko pitawe. Zato i jeste neprihvatqiva odredba Statuta kojom se ovaj kriptodræavni sim-

9

Bitka za... bol ponovo oæivqava.

Kako Skupπtina Srbije moæe samo dati saglasnost na Statut APV, a ne moæe mewati wegove odredbe, to je jedini preostali naËin da se ove dve opasne stvari poprave æalba Ustavnom sudu. Naime, Ëlan 126 Ustava izriËito pomiwe „izvrπno veÊe autonomne pokrajine” (dakle, u Ustavu nema govora o „vladi”), a Ëlan 183 Ustava, u kome se nabrajaju nadleænosti autonomnih pokrajina, uopπte ne navodi nauku kao oblast za koju pokrajina moæe biti nadleæna (pa onda ne moæe biti ni govora da pokrajina moæe osnivati nauËne ustanove). Opozicija, kao i nadleæne ustanove u Srbiji, ovu æalbu svakako treba da podnesu kako bi i ove dve veoma opasne stvari u Statutu bile ispravqene.

Ipak, nakon obrta od 7. novembra, Statut viπe nije tako zlokoban dræavni dokument kakav je bio pre amandmana SPS-a, πto otvara dva pitawa - usled Ëega je doπlo do ovog obrta i πta opozicija daqe moæe da uradi u vezi sa Statutom i Zakonom prenosu nadleænosti?

Obrt se svakako ne moæe objasniti samo pritiskom DaËiÊa i SPS-a. Socijalisti ne daju skupπtinsku veÊinu u APV, a u srpskom parlamentu, zahvaqujuÊi podrπci »edomira JovanoviÊa i LDPa, Statut je mogao da bude izglasan i bez DaËiÊa.

OËigledno, PajtiÊ nije prihvatio DaËiÊeve amandmane zato πto je to nalagala skupπtinska raËunica, veÊ zato πto mu je to reËeno iz same Demokratske stranke, zapravo iz wenog vrha. Ali, zaπto je vrh DS-a konaËno smogao snage da dovede u red ovu PajtiÊevu brqotinu? To teπko da je bilo zbog nezadovoqstva partijske baze jer se ona u DSu pita koliko i u drugim srpskim strankama (tj. niπta). To je izgleda bilo zato πto se u okruæewu predsednika TadiÊa shvatilo da bi usvajawe PajtiÊeve verzije Statuta mogao biti vodeniËki kamen za DS na nekim narednim izborima. Jer, da je takav statut proπao, Vojvodina bi zaista postala pseudodræava u dræavi Srbiji i opozicija bi s pravom mogla da optuæi TadiÊa da je izdao zemqu.

Sada je to opasno oruæje izbijeno iz ruku opozicije. TadiÊ i DS mogu sa optimizmom da Ëekaju obeÊani, svetonikoqski beli πengen. I da oËekuju rast rejtinga koji jedina πargarepa πto smo je ikada dobili od EU moæe da donese predsedniku i wegovoj stranci.

Tim teæe je odgovoriti na pitawe πta bi sada opozicija trebalo da radi. Statut se u Skupπtini Srbije moæe samo primiti ili odbaciti u celosti, a poπto su iz wega izbaËene one najstraπnije odredbe, on viπe ne moæe biti ono sredstvo mobilizicaije i integracije opozicije kakvo je doskora svima izgledalo da Êe da bude. Opozicija Êe svakako nastaviti sa napadima na Statut. Ali, posle DaËiÊevih izmena, biÊe teπko ubediti

10

javnost da je ovaj dokument toliko poguban da zavreuje vaninstitucionalni angaæman - ukquËiv i najavqene proteste i demonstracije. Pojedine wegove odredbe svakako treba obarati na Ustavnom sudu. Ali, on viπe nije centralni dræavni izazov i predmet kquËnog politiËkog spora kakav je bio ovih godinu dana.

Opozicija bi, meutim, morala sada da se usredsredi na Zakon o prenosu nadleænosti. Jer bez obzira na obrt od 7. novembra, on je ostao nepopravqen, a wegove odredbe u Skupπtini Srbije se mogu i moraju popraviti. Opoziciji u tom pritisku na vlast treba da pomogne celokupna javnost, buduÊi da se ovim zakonom postavqaju temeqi institucija APV koje Êe u narednim decenijama uobliËavati druπtveni æivot severne srpske pokrajine. Druπtvene nauke, kao i naπe iskustvo uostalom, uËe nas da Êe se institucije, ma kako samo formalne bile, jednom kada se naprave brzo ispuniti sadræajem. Elita iz institucija uvek teæi maksimalizovawu moÊi, zahtevajuÊi za „svoju” instituciju sve nadleænosti koje moæe da dobije.

Zato nije nevaæno kakve Êe biti startne institucionalne pozicije „vojvoanske elite”, taËnije pokrajinske birokratije. Ako ona od samog poËetka dobije previπe, weni apetiti Êe time samo porasti. Jer, ma koliko da se CvetkoviÊevi ministri odricali svojih ovlaπÊewa, autonomaπka glad za uveÊawem i kontrolom pokrajinskog komada dræavnog kolaËa uvek je bila samo joπ veÊa, ma koliko toga da su dobili. U interesu ove zemqe i ovog naroda jeste da autonomaπka birokratija dobije πto mawe ovlaπÊewa i πto mawe novca.

Zato je daqe kresawe Zakona o prenosu nadleænosti vaæna taËka u borbi za oËuvawe dræavnog jedinstva i uspostavqawe funkcionalnog sistema dræavne uprave.

Posebno se o tome mora voditi raËuna kada je u pitawu prosveta. Prosveta jeste stvarawe nacije, kao πto je veÊ odavno reËeno. Zato Srbija ne sme da ovu vaænu oblast prepusti pokrajinskoj birokratiji, kao πto je to Vlada uradila predlogom Zakona o prenosu nadleænosti. Pogotovo je pogubno deo prosvete koji se tiËe nacionalnih mawina davati u ruke mawinskim etnokratama. To je stvarawe pravih obrazovnih feuda u sistemu dræavnog obrazovawa, a takav sistem je u svakoj zemqi jedinstven. Zato sa posebnom paæwom treba pristupiti skupπtinskoj raspravi o Statutu i Zakonu i preduzeti sve da se daqim popravkama Zakona do kraja otkloni katastrofa koja je do samo pre neki dan izgledala kao neizbeæna.

NSPM, 13.11.2009. ___________________________

Slobodan AntoniÊ

1] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?

2} Pajtic je sutradan tu izjavu u nekoliko navrata varirao, vidi, recimo: 3]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?

Iskra 1. decembar 2009.

Dobar savet - ili moæda i zapadni `ugarak` u rusko-srpske odnose?

Srpski tim za pregovore o ruskom kreditu vratio se iz Moskve praznih ruku Srpski tim za pregovore o ruskom kreditu teπkom milijardu dolara vratio se iz Moskve praznih ruku.

Za divno Ëudo, to se u ovom trenutku moæe smatrati za - dobru vest! Pre svega zbog ne baπ bezrazloænog strahovawa da bi predstavnici Vlade Srbije, pritisnuti problemima sa puwewem dræavne kase, mogli prihvatiti sve πto od wih druga strana bude traæila.

U Srbiji se, naime, mesecima unazad kao najveÊi uspeh predstavqa svako novo zaduæivawe.

Kao da kredit nikad neÊe morati da se vrati.

StiËe se utisak da sa toliko zanosa zvaniËnici svojevremeno nisu govorili ni o bespovratnoj pomoÊi, koju je Srbija dobijala od meunarodne zajednice neposredno posle 5. oktobra 2000.

Zato i ne Ëudi πto je javni dug veÊ narastao na 10 milijardi evra i πto Êe u narednih nekoliko meseci da poraste za joπ dve-tri milijarde evra.

Toliko je novih kreditnih aranæmana veÊ ugovoreno i samo je pitawe dana kad Êe taj novac biti iskoriπÊen, a udeo javnog duga u bruto domaÊem proizvodu nastaviti da se pribliæava granici posle koje Êe otplata dospelih rata postati nepodnoπqiv teret za srpsku privredu i poreske obveznike.

Sami zvaniËnici svojim izjavama pothrawuju opπti utisak da im je najvaænije da novim kreditima namaknu pare za popunu mawka u dræavnoj kasi, jer Êe ionako te dugove morati da vraÊa - neko drugi. Samo na taj naËin moæe se objasniti euforija sa kojom je tokom nedavne posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva saopπteno da je Rusija spremna da Srbiji pozajmi milijardu dolara. Pod kojim uslovima? To, izgleda, nekima nije ni bilo bitno. A to je suπtinsko pitawe.

Uostalom, evo grube raËunice. MeseËna rata za kredit od milijardu dolara na rok otplate od 10 godina i uz kamatnu stopu od pet odsto godiπwe bila bi oko 10,6 miliona dolara. Ukupno bi, dakle, za taj kredit morala da se plati kamata od oko 272,8 miliona dolara.

Uz kamatnu stopu od tri odsto i nepromewene ostale uslove, meseËna rata bila bi 9,6 miliona, a ukupna kamata za ceo desetogodiπwi period otplate 158,7 miliona dolara. Ukoliko bi se, dakle, kredit ugovorio uz kamatnu stopu veÊu za „samo” dva procentna poena, to bi dræavu, ili boqe reËeno poreske obveznike Srbije koπtalo dodatnih 114 miliona dolara. Ili 11,4 odsto od

Iskra 1. decembar 2009.

ukupne vrednosti pozajmice. Malo li je?

Vaqda je ova raËunica dovoqna opomena da se shvati koliko su zapravo vaæni uslovi pod kojim se dræava zaduæuje. I teπko je pretpostaviti da najviπim dræavnim zvaniËnicima Srbije ona nije bila poznata. No, Ëak i da nije, trebalo je da dobro razmisle pre nego πto su slavodobitno saopπtili da je sa Rusijom dogovoren kredit od milijardu dolara.

Mnogi su insistirawe na uslovima tog kredita pokuπali da prikaæu kao „cepidlaËewe” ili da ga svedu na „antirusko raspoloæewe”.

Niπta od toga. Uostalom, ako se svakom graaninu savetuje da dobro razmisli pre nego πto se zaduæi, da u razliËitim bankama uporedi uslove, a pre svega visinu kamatne stope i duæinu roka otplate kredita, zaπto bi drugaËija pravila vaæila za dræavu. E, upravo zbog toga je dobra vest πto veÊ u prvoj rundi srpska delegacija, koju je predvodio pomoÊnik ministra finansija Zoran ∆iroviÊ, nije doæivela „nokaut”.

Da je iz Moskve stigla „pozitivna” vest da je sve dogovoreno, to bi, naæalost, verovatno znaËilo da je srpska strana prihvatila sve uslove kreditora. Ujedno, bio bi to svojevrstan dokaz da je avo odneo πalu i da Vlada Srbije nema drugo reπewe za popunu mawka u dræavnoj kasi za narednu godinu. Strpqewe, koje je ovog puta, za neke i neoËekivano, pokazala srpska delegacija moæe da bude i ohrabrujuÊi znak da se u dugove neÊe srqati bez razmiπqawa koliko Êe to na kraju koπtati. Na neki naËin Srbija je time poslala i signal da, ipak, nije u tolikom πkripcu i da ne mora baπ po svaku cenu da se zaduæuje za pokriÊe buxetskog deficita.

To bi, ako je zaista tako, moglo da popravi i wenu poziciju pre nastavka razgovora. Jer ako potencijalni kreditor zna da potencijalnom duæniku baπ i ne gori toliko pod nogama, biÊe spremniji na neπto blaæe uslove. Pa, nisu sluËajno i u Srbiji najviπe kamatne stope upravo na keπ kredite. Wih po pravilu uzimaju graani koji imaju veÊe rashode od primawa i bitno im je samo da trenutno premoste finansijske probleme u svojim buxetima, bez obzira na to koliko to koπta. U suprotnom, da æele, na primer, da kupe novi nameπtaj ili neki kuÊni aparat, mogu uzeti potroπaËki kredit, sa duæim rokom otplate i upola niæim kamatnim stopama.

Ostaje, dakle, nada da je srpska strana ovoga puta reπena da izdejstvuje πto je moguÊe boqe uslove za ruski kredit. Bilo bi logiËno da

11

Rusko viewe

POSETA MEDVEDEVA I NOVA PROBRISELSKA PROPAGANDA U SRBIJI Nakon veoma uspeπne posete predsednika Ruske Federacije Dimitrija Medvedeva Beogradu od 20. oktobra 2009, probriselska (antiruska), propaganda u Srbiji je bila prinuena da promeni naËin delovawa. U tom kontekstu, nakon uspeπne posete Medvedeva u prozapadnim medijima u Srbiji je napuπtena, oËigledno, neuspeπna propaganda koja se upotrebqava u proteklih nekoliko godina.

TaËnije, u okviru "starih" metoda, tokom proteklih nekoliko godina, prozapadni mediji u Srbiji su poruËivali srpskom narodu da je "Rusija na kolenima" i da Srbija ne moæe dobiti ekonomsku pomoÊ od Moskve. Takoe, tvrdilo se, da RF neÊe zaπtiti Srbiju u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija kada doe do glasawa o Kosovu.

Meutim, ogromna ekonomska snaga RF i oËigledna energetska zavisnost EU od Moskve, koja je demonstrirana tokom gasne krize 2008/2009 godine, ali i principjelna odbrana Srbije od strane Rusije u Savetu bezbednosti UN kada se radilo o Kosovu, u potpunosti su razotkrili fraze i propagandu koje su koristili prozapadni mediji u Srbiji. Razmere neuspeha antiruske propagande u

Srpski tim... oni budu sliËni uslovima dogovorenim sa Kinom, koja je Srbiji nedavno odobrila dugoroËni kredit uz kamatnu stopu od tri odsto godiπwe. Zato srpski pregovaraËi sa Zoranom ∆iroviÊem na Ëelu moraju imati apsolutnu podrπku svih Ëlanova Vlade Srbije, ali i celokupne domaÊe javnosti sve dok se ne okonËaju pregovori sa ruskim kreditorima. Nije, meutim, iskquËeno da bi moglo da bude i drugaËije. Uostalom, bilo je sluËajeva da ovdaπwi pregovaraËi meusobno jedni druge sapliÊu, kao da rade u interesu neke druge dræave, a ne Srbije.

NIS je, moæda, dobar primer za to, a joπ jedno loπe iskustvo sa Rusima nikome ne bi iπlo u prilog. »ak ni Rusima. Od predstavnika Srbije, pa i MMF-a, mogu da Ëuju koliko je teπko izboriti se sa jednom steËenim loπim imixom. Pri tome bi ovde svima trebalo da bude sasvim jasno da se ruskoj strani nema πta prigovoriti. Oni samo rade u svom interesu. To isto oËekuje se, meutim, i od srpskih pregovaraËa. Samo na taj naËin moæe se doÊi do uslova prihvatqivih i za kreditora i za korisnika zajma. U svakom drugom sluËaju neko Êe biti na gubitku. Vaqda je doπlo vreme da to uvek ne mora da bude baπ Srbija.

Ekonomist, 6.11.2009. <www.ekonomist.rs>

12

Milan ∆ulibrk

Srbiji pokazuje i Ëiwenica da su premijer Putin i predsednik Medvedev, prema zadwem istraæivawu agencije "Politkum"(1), ubedqivo najpopularniji strani politiËari u Srbiji. Takva ogromna popularnost Medvedeva se nije mogla sakriti ni tokom posete Srbiji od 20. oktobra 2009. prilikom polagawa venaca na grobqu koje je posveÊeno poginulim crvenoarmejcima i srpskim partizanima koji su oslobodili Beograd 1944. godine. Grupa proruskih patriota je uz uzvike "Srbija / Rusija" uspela Ëak da probije kordone milicije, iako su su mere bezbednosti to najstroæije zabrawivale.

Medvedev je nakon toga zajedno sa predsednikom Srbije TadiÊem prisustvovao potpisawu viπe ugovora izmeu RF i Srbije, u ekonomskoj, humanitarnoj i kulturnoj sferi. Posebno je znaËajno πto dogovoreno i otvarawe baze ruskog ministarstva za vandredne situacije u gradu Niπu.

Sve ovo je morala da prenosi dræavna televizija.

Zatim je u Narodnoj skupπtini republike Srbije, Dimitrije Medvedev doæiveo nezapamÊene ovacije (Ëak i Slodoban MiloπeviÊ, koji je na poËetku svog predsedniËkog mandata bio najapoularniji srpski politiËar u posledwih 50 godina to nije doæiveo) (2). Nakon ulaska Medvedeva u salu za sednice Narodne skupπtine, poslanici najveÊe opozicione partije, proruske Srpske radikalne stranke, su ustali i poËeli da aplaudiraju. Na opπte iznenaewe, tome su se spontano pridruæili i poslanici vladajuÊe Demokratske stranke! Svi poslanici su viπe puta ustajali i dugotrajnim i jakim aplauzom pozdravqali Medvedeva, Ëak i poslanici proameriËke Liberalno demokratske partije i poslanici maarskih partija. Medvedev je Ëak bio primoran da pokretom ruke zamoli poslanike da mu omoguÊe da govori, a koliko je pozitivno uzbuewe vladalo u sali Narodne skupπtine, pokazivala je i neuobiËajena zbuwenost uvek smirene predsednice Narodne skupπtine, Slavice ´–ukiÊ - DejanoviÊ.

Sam govor Medvedeva je bio odmeren ali i jasan. RF se zalaæe za novu globalnu bezbednost, za ostanak Kosova u sastavu Srbije, daqu ekonomsku saradwu Srbije i Rusije i osuuje svaki pokuπaj istorijskog revizonizma posebno kada se radi o Drugom svetskom ratu. Takav govor Medvedeva je viπe puta bio prekidan aplauzima.

Na koktelu odræanom u Narodnoj skupπtini posle govora, moglo se primetiti da je i Medvedev prijatno iznenaen zbog takve tople i srdaËne dobrodoπlice. Ruski predsednik je ipak smireno, dostojanstveno i sa osmehom na licu, odgovarao na sva pitawa i molbe srpskih poslanika koji su ga

Iskra 1. decembar 2009.

prosto okruæili u sveËanoj sali za prijeme.

Nakon posete Narodnoj skupπtini, predsednik RF je posetio Srpsku pravoslavnu crkvu. U srediπtu SPC, beogradskoj Patrijarπiji, Medvedevu je uruËeno odlikovawe SPC i tamo je takoe ruski predsednik doËekan veoma srdaËno.

Zatim je predsednik RF zajedno sa predsednikom Srbije TadiÊem prisustvovao sveËanoj akademiji u Sava centru, odræanoj povodom 65 godina od osloboewa Beograda. Sala Sava centra moæe da primi 4.000 qudi. Medvedev je ponovo doæiveo velike ovacije. Ruski predsednik je dobio za svoj govor mnogo viπe aplauza nego predsednik Srbije. Ova Ëiwenica je jasno pokazala da je ruski predsednik popularniji od srpskog u Srbiji! Tog 20. oktobra 2009. godine, tu istinu niko nije mogao da sakrije od miliona Srba koji su gledali preko televizije prenos sveËane akademije iz Sava centra. Ta istina je bila oËigledno jasna i zapadnim ambasadorima koji su prisustvovali sveËanoj akademiji u Sava centru.

Zato je odmah nakon posete Medvedeva u prozapadnim srpskim medijima lansirana nova propaganda. Osnovna fraza je da RF, navodno, podræava ulazak Srbije u Evropsku uniju. U tom kontekstu i zbog zbuwivawa srpskog glasaËog tela, citiran je samo jedan deo govora predsednika RF odræanog u Narodnoj skupπtini republike Srbije od 20. oktobra 2009 u kome Medvedev kaæe da RF nije protiv Ëlanstva Srbije u EU. Sa druge strane, preÊutan je drugi deo iste reËenice ruskog predsednika, iz koga proizilazi da integracija u EU moæe biti prihvaÊena od strane Moskve samo pod uslovom da se negativno ne "odraæava na dobre odnose sa Rusijom i da ne nanosi πtetu meusobnoj saradwi". (InaËe, celokupan govor predsednika RF nije u celosti objavqen ni u srpskim vodeÊim medijima.)

U kontekstu sakrivawa istine o RF i EU, uporno se preÊutkuje u srpskim medijima da Êe odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu izmeu EU i Srbije, pre ili kasnije, dovesti do prestanka vaæewa ugovora o slobodnoj trgovini izmeu RF i Srbije. Takoe, preÊutkuje se takozvana briselska perspektiva kvazi dræave Kosovo, ili brutalno nametawe misije Euleks, πto je takoe u suprotnosti sa zalagawem RF za ostanak Kosova i Metohije u Srbiji.

Zatim je u prozapadnim medijimima u Srbiji preneseno pisawe ameriËke agencije Stratfor, o tome da, navodno, baza ruskog M»S (Ministarstva za vanredne situacije u Niπu), neÊe imati za ciq pruæawe humanitarne pomoÊi u regionu, veÊ da je prava svrha jaËawe vojnog uticaja RF u regionu.

Nekoliko dana su razni analitiËari u srpskim medijima diskutovali povodom tog teksta Stratfora. (3)

Iskra 1. decembar 2009.

Ipak, glavni udar probriselske i antiruske kampawe u Srbiji je usmeren na kredit od 1 milijardu evra (1,4 milijarde dolara) koji RF daje Srbiji. U prozapadnim medijima se povodom tog kredita neprestano objavquju tekstovi koji imaju za ciq da prikaæu taj dogovor. Prozapadni mediji stalno napadaju rusku delagaciju koja pregovara o detaqima kredita ugovorenog izmeu Medvedeva i TadiÊa. Na primer, povodom pregovora u Moskvi u vezi sa detaqima kredita, objavquju se tekstovi pod naslovom „Bez dogovora o ruskom kreditu" (kao da dogovor dva predsednika uopπte ne postoji).(4) Takoe, isti oni mediji koji su pre nekoliko meseci podræavali zaduæivawe Srbije pod nepovoqnim uslovima kod Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, poËetkom novembra su objavili sledeÊe tekstove: "Nemoralno novo zaduæivawe", ili "Da li je Srbija (pre)zaduæena", kao i "©ta znaËi biti prezaduæena zemqa", Ili su prenosili izjave jednog od glavnih krivica za zaduæivawe kod zapadnih poverilaca, guvernera JelaπiÊa, koji se posle nekoliko godina svog mandata "setio" da upozori da se Srbija veoma brzo zaduæuje.(5) Dakle, takozvana nova "probriselska" propaganda je, kao i stara, zasnovana na laæima i poluistinama. Ona se ipak i mewa i prilagoava novim uslovima i zato je opasnija.

Na druge strane, RF nudi milijardu evra kredita i investicija, izgradwu pruga i puteva, diplomatsku pomoÊ u odbrani teritorijalne celovitosti Srbije i opstanka RS (Republike Srpske), prolazak gasovoda kroz Srbiju.

Da li Êe probriselska propaganda uspeti da sakrije ovu ekonomsku istinu od srpskog naroda, kada veÊ nije uspela da spreËi veliku popularnost ruskog predsednika i Rusije u Srbiji?

Fond strateπke kulture <rs.fondsk.ru> --------------------1. Prema sajtu NSPM.

Dejan MIROVI∆ 2.11.2009.

2. MiloπeviÊ je na prvim predsedniËkim izborima 1990. godine postigao rekord u broju osvojenih glasova koji nikada nisu dostigli ni Koπtunica ni TadiÊ.

3. NIN 29.10.2009.

4. „Blic" 31.10. 2009 za æelezniËku stanicu i prugu Prokop srpska strana traæi 200 miliona dolara, prugu Niπ-Dimitrovgrad, 100, prugu Vaqevo Loznica, 150 miliona dolara. autoput oko Beograda, 170 milona, put Beograd-»aËak 100 miliona, a srpska strana joπ ne zna taËno za πta da traæi ostatak, pomiwe se i pruga ka Crnoj Gori i putevi u Vojvodini, kao i pomoÊ buxetu od 200 miliona dolara.

5 "Politika" 1.11. 2009.

13

„Novi Reporter”(RS) - Emil Vlajki intervju:

BUTMIR JE CIRKUSKA PREDSTAVA Na politi≥koj sceni Bosne i Hercegovine, u oktobru 2009. godine, najve≤u pa√nju javnosti privukla su dva skupa u kampu NATO-a i EUFOR-a u Butmiru.

Tokom drugog okupljanja, predstavnici Sjedinjenih Ameri≥kih Dr√ava i Evropske unije, D√ejms Stajnberg i Karl Bilt, upoznali su ≥elnike vode≤ih stranaka iz Republike Srpske i Federacije sa prijedlogom ustavnih promjena u BiH. MeΩutim, doma≤i akteri su odbili taj dokument, naravno, sa razli≥itim obrazlo√enjima. Poslije neuspjeπnog «samita na vrhu», zavladala je prili≥na konfuzija, kada je rije≥ o procjenama o tome «πta se valja iza brda». Na po≥etku razgovora za «Novi Reporter», politi≥ki filozof Emil Vlajki okarakterisao je dogaΩaje u Butmiru kao glumu sa preciznim zakulisnim ciljem, mada je istakao da je prvobitno pripisao druga≥ije zna≥enje sastancima u vojnoj bazi kod Sarajeva: «Smatram da je ≥itav taj ‘butmirski proces' jedna velika farsa i da skriva neπto drugo, πto nema veze s onim πto je najavljeno u dokumentu koji je tamo bio u opticaju. To mogu potkrijepiti odreΩenim ≥injenicama. Najva√nija je ta πto sam u jednim stranim novinama pro≥itao izjavu aktivnog u≥esnika 'butmirskog procesa' – da su zapadni akteri tih okupljanja znali da ≤e njihova inicijativa biti odbijena. S jedne strane, oni su postavili neprihvatljive zahtjeve pred RS, a s druge strane, prijedlog se uop≤e nije bavio polo√ajem hrvatskog naroda u BiH. To je pomalo podsjetilo na Rambuje, kada se Madlen Olbrajt hvalila po svijetu kako su oni postavili takve uslove Miloπevi≤u i tadaπnjoj jugoslavenskoj vladi koje nijedna zemlja ne bi prihvatila.

Novi Reporter: ∏ta sada tretirate kao suπtinu dva sastanka u Butmiru?

Vlajki: ˘itav taj «butmirski proces», koji se prakti≥no nije ni odigrao, iπao je za najva√nijim ciljem - da se srpska strana privoli da definitivno uΩe u NATO. Za razliku od hrvatske i boπnja≥ke strane, gdje nema oklijevanja, jedino je joπ srpska strana pokazivala odreΩene sumnje, uz izjave da treba pitati narod i organizirati referendum, zbog toga πto su od svih ovdaπnjih naroda samo Srbi ispaπtali od NATO-a, od agresije na Jugoslaviju i Srbiju, preko bombardiranja Pala, do demonizacije Srba i kojekakvih ucjena s te strane. Zna≥i, kod Srba je, preko pojedinih stranaka i politi≥kih li≥nosti, ostalo nekog ≥ojstva i oni su izrazili sumnju u pristupanje BiH, a time i Republike Srpske NATO-u. Pored svega, anketa koju je sproveo NATO u ljeto ove godine pokazala je da 75% Srba iz RS ne √eli da uΩe u tu vojnu organizaciju. Taj otpor, jedini u regionu, trebalo je slomiti, poπto je Srbija proglasila vojnu neutralnost, a u RS je izra√ena sumnja da treba pristupiti zapadnoj vojnoj alijansi. Zbog toga je plan bio takav da se daju nemogu≤i uslovi koje ≤e srpska strana odbiti, a kada budu doπle u pitanje tzv. evroatlantske integracije, onda ≤e se kazati –

14

eto, mi smo uspjeli odbraniti RS, a to πto ≤emo u≤i u NATO predstavlja daleko manji problem nego πto je nestajanje Republike Srpske. Iπlo se na jedan takav sadr√aj, gdje ≤e ovi mo≤i dokazati da su branioci otad√bine, a ulazak u NATO ≤e se pojaviti kao sekundarni problem, tako da se meni ≥ini da je to jedna velika farsa.

Kakav zna≥aj ima unutraπnja struktura BiH, s tog stanoviπta?

Zapad isklju≥ivo zanima ulazak cjelokupnog regiona u NATO, baπ njih briga ho≤e li ostati RS i kako ≤e BiH biti administrativno podijeljena. Oni ≥ak i vole da bude viπe konflikata u okviru Bosne i Hercegovine i da se ta rana neprestano odr√ava. Jer, ≥im imate ljude, stranke, entitete i narode koji se svaΩaju izmeΩu sebe na odreΩenom teritoriju, Zapad lakπe dominira tim teritorijem, to je stvar stara koliko i historija.

Prema tome, njih jedino zanima imperijalisti≥ka politika tamo gdje njihovi geostrateπki i naftni interesi to zahtijevaju, poπto oni sad gube rat u Iraku i Avganistanu, a i Pakistan se pojavio kao novo √ariπte sukoba i to sve opasnije. Njima je potrebno topovsko meso za imperijalisti≥ke ciljeve i oni to sad rjeπavaju preko NATOa. jer Amerikanci i Englezi ne mogu viπe to sami rjeπavati, kao πto su ≥inili u prvoj fazi napada na Irak.

Potrebne su im svje√e balkanske snage iz Hrvatske, BiH i drugih krajeva. Uzaludne su sve mogu≤e kombinacije oko butmirskog procesa i obnove prudskog procesa, jer je njih baπ briga za Srbe, Boπnjake i Hrvate. Svejedno im je kako ≤emo se mi ovdje ponaπati, za NATO je bitno da budemo pod njihovom kontrolom, zato πto im treba izvor ratnika koji ≤e ginuti umjesto Amerikanaca i Britanaca.

Ako je jedini cilj dogaΩaja u Butmiru da NATO preuzme prostor BiH, ≥emu onda to pozoriπte, kada u Federaciji ionako nije bilo nikakvog otpora, dok je u RS negodovanje imalo simboli≥ni karakter?

Ne bih rekao da je to simboli≥no.

U svakom slu≥aju, manjak entuzijazma za ulazak u NATO je novijeg datuma.

Premijer RS Milorad Dodik je prije par mjeseci, povodom vojne vje√be u Gruziji, izjavljivao kako Srbi treba da se povuku iz NATO - snaga u Gruziji. Mislim da je on po uvjerenju i dalje ostao protiv NATO-a, a sad iz politi≥kih, da ne ka√em politikantskih razloga, pri≥a naokolo kako je on osobno za ulazak u NATO. U svakom slu≥aju, on je politi≥ar, ima pravo da svaki dan mijenja miπljenje. Onda kad mu je sjela za vrat politikantska optu√nica, koja se priprema u Sarajevu, htio je da dobije na πirokoj popularnosti u narodu. Tad je sklopio nekakav privremeni pakt sa Bosi≤em i SDS-om, koji stoji na vrlo jasnim pozicijama protivljenja ulaska BiH, a samim tim i

Iskra 1. decembar 2009.

RS u NATO. Dakle, on lavira, u posljednje vrijeme ne govori o tome, nego govori da su evroatlantske integracije stvar partija, a da je sve ostalo stvar naroda. Ali, ipak se mora shvatiti jedna stvar – Zapad, a posebno Amerikanci, ne vjeruju Srbima. Oni misle, vjerojatno i s pravom, da ≤e Srbi u krajnjoj liniji uvijek stati uz Ruse.

Poπto Zapad sad vodi hladni rat protiv Rusije, oni ne √ele nikakav remetila≥ki faktor u tom pogledu u regionu, a jedini «remetila≥ki faktor» - to su Srbi, kako u Srbiji, tako i u RS, koji se na ovaj ili onaj na≥in suprotstavljaju NATO - paktu, i to s pravom, poπto su na vlastitoj ko√i iskusili πta zna≥i NATO, a i dalje to znaju jako dobro.

Koliko su, po vaπoj procjeni, utemeljene opservacije o nejedinstvu na relaciji Vaπington – Brisel, pa ≥ak i meΩu predstavnicima EU, tokom skupova u Butmiru?

Tu ima ne≥ega, jedino je pitanje u kojoj mjeri.

Postoje razmirice izmeΩu evropskog i ameri≥kog razumijevanja Evrope. Amerika uvijek smatra da su u Evropi saveznici – vazali, a da su svi drugi sluge i robovi. Evropi je dosta konflikata i ratova, pogotovo na Balkanu. Oni bi htjeli konstruirati ozbiljnu evropsku zajednicu, a Amerikanci ih ≥itavo vrijeme instrumentaliziraju, u smislu toga da Evropljani ostvaruju tzv. ameri≥ke nacionalne interese, jer Amerikanci po svim ta≥kama svijeta, u svemru i crnim rupama, imaju svoje nacionalne interese. Na√alost, Evropa joπ uvijek uglavnom podlije√e tom ameri≥kom utjecaju, a da razmirica ima, to je jasno kao dan, ali je isto jasno da Amerikanci unutar tih razmirica uvijek ostaju kao pobjednici, odnosno, u krajnjoj liniji name≤u svoju volju.

Razmirice su postojale i oko butmirskog paketa, ali, mislim da su ih Amerikanci ubijedili, da je najva√nije za Evropu, a naravno i za SAD, da slome taj otpor Srba prema NATO-u i da ≥itavu cirkusku predstavu u Butmiru organiziraju tako da na koncu Srbi budu sretni πto su se iπ≥upali, πto su se uspjeli suprotstaviti prijedlozima unitarizacije BiH i prihvatili NATO kao «daleko manje zlo».

Kako ocjenjujete odnos Rusije i Srbije prema aktuelnim tokovima u BiH? Rusi, koji ponovo sti√u na svjetsku scenu, imaju dovoljno unutarnjih problema. Za njih je Balkan joπ uvijek predaleko, a naftni «Ju√ni tok» bi≤e operativan za dvadesetak godina. Naravno, oni ≤e ispoljavati interes prema onom πto je srpsko i pravoslavno, ali ne u prevelikoj mjeri. S druge strane, Srbi u Srbiji i RS malo igraju i na kartu Rusa i na kartu Zapada, jer nemaju drugog izbora, ali, u prelomnim situacijama, kao πto je kosovska kriza, Rusi nisu niπta pomogli i prihvatili su da Srbi prakti≥no pristanu na Kosovo - republiku, na odvajanje tog teritorija kao samostalne dr√ave. ˘itava politika Borisa Tadi≤a ide u tom smjeru, a to zna≥i da se fakti≥ki, a ne teorijski, prihvati secesija Kosmeta.

Pri≥a o borbi mirnim sredstvima, preko meΩunarodnog prava, predstavlja najobi≥niju glupost. To je ≥isti vid kapitulacije. Kosmet je za Zapad neπto πto postoji kao samostalna dr√ava. Ruska ekipa to zna. Rusi daju formalnu pomo≤ i podrπku beogradskom establiπmentu

Iskra 1. decembar 2009.

da se u meΩunarodnim relacijama kosovsko pitanje i dalje pominje kao da nije rjeπeno, ali, to su gluposti, jer svi znaju da je taj teritorij, kako sada stvari stoje, izgubljen. MeΩutim, utjeπno je da se pru√a neka pomo≤ u tom pogledu. Rusi se nalaze u nezgodnoj situaciji, mogu oni pri≥ati koliko god ho≤e, da Kosmet i Ju√na Osetija nisu ista stvar, ali je jasno da se u oba slu≥aja neπto odvaja od ne≥ega. Kakve god egzibicije izvodili, oni ne mogu u jednom slu≥aju braniti jednu stvar, a na drugom slu≥aju to negirati. ∏to se oni u Osetiji nisu borili pravnim sredstvima, nego su uπli sa trupama? Dakle, na silu se mo√e jedino odgovarati silom, a famozno meΩunarodno pravo je pravo Zapada. Sve meΩunarodne institucije su zapadne institucije, a sve zapadne institucije, od Ujedinjenih nacija do MMF-a i Svjetske banke, postoje da bi se odr√avala dominacija Zapada u svijetu.

Mo√e li danaπnja ruska politika uticati na povoljniji status RS? Nije li nedavno ruski ambasador u BH povodom drugih pitanja, vezanih za opstanak RS, u svom intervjuu rekao: «Znate πta, mi ne mo√emo biti ve≤i Srbi od Srba». Ta re≥enica se ≥esto provla≥i u izjavama predstavnika Rusije i oni to govore s pravom.

Ne≤e se oni sad boriti za srpske interese na Kosmetu ili u RS ako I sami Srbi oklijevaju u tom pogledu. Mogu eventualno pru√iti neku verbalnu podrπku, ali, ne≤e i≤i dalje od toga. Imali su prilike da se kroz Savjet za implementaciju mira u nekoliko navrata suprotstave odlukama visokih predstavnika, prenosu nadle√nosti i degradaciji srpskog naroda u BiH, pa to nisu uradili.

Kakvi mehanizmi im stoje na raspolaganju da u≥ine neπto viπe?

Stoji im na raspolaganju da ka√u – znate πta, vi uradite to i ima≤ete te i te konskvence, na politi≥kom, vojnom i ne znam kom planu. Pogledajte πta rade za Iran. Upozorenje Zapadu: “mo√ete sve raditi, samo ne smijete dirati Iran”. ∏ta mislite, da ne bi Zapad odavno intervenirao u Iranu, da Rusi nisu rekli «njet». Iran se prakti≥no odr√ava zahvaljuju≤i aktivnoj ruskoj podrπci, koju Srbija i srpski narod zbog svojih oklijevanja nemaju u ovom ≥asu, kao πto se Sjeverna Koreja odr√ava zahvaljuju≤i kineskoj intervenciji.

Da li je u postoje≤im okolnostima mogu≤ dogovor doma≤ih politi≥kih aktera, bez zapadnog patronata, o stabilnoj unutraπnjoj strukturi BiH? Kada bi naπi politi≥ari, pogotovo srpski i hrvatski, znali razmiπljati, πto naravno ne znaju, poπto su kod nas uglavnom mediokriteti na vlasti, onda bi oni mogli neπto uraditi u tom pogledu. Evo konkretnog primjera nedavno je ≥lan Predsjedniπtva BiH ◊eljko Komπi≤ komentirao Dodikove izjave o referendumu. Rekao je da je referendum preozbiljno pitanje da bi se njime rjeπavale neke sitne stvari u entitetima, uz konstataciju da su krupne stvari koje se ti≥u promjene Ustava BiH neπto za πto treba pitati ≥itav narod. Da su ovi naπi politi≥ari na

15

Butmir je... srpskoj i hrvatskoj strani inteligentni, oni bi uhvatili Komπi≤a za rije≥ i organizirali referendum o tre≤em entitetu u BiH. Na koncu, to je bio moj prijedlog u jednom intervjuu prije Komπi≤eve izjave, ali, meni upravo paπe ovo πto je Komπi≤ rekao. Jer, ja bih volio da se ka√e - ti si izjavio da treba organizirati referendum kad se radi o ozbiljnim stvarima na nivou BiH. Lijepo, onda ≤emo ga organizirati i o tre≤em entitetu. ˘ini se da su sve tri strane oprezne prema takvim eksperimentima zbog nepostojanja pouzdanih statisti≥kih podataka u etni≥koj strukturi BiH. U politici treba znati neπto i riskirati. Dakle, mo√e biti da su Boπnjaci preπli 50 posto, a mo√e biti i da nisu. Meni se ≥ini da nisu, ali se ta miπljenja mogu potvrditi jedino kroz praksu, poπto nema nikakvog popisa stanovniπtva. ∏to se referenduma o tre≤em entitetu ti≥e, Komπi≤eva ideja je apsolutno dobra, jer to mijenja cjelokupnu unutraπnju strukturu BiH i prakti≥no osna√uje podjelu BiH po entitetskom, a i nacionalnom principu, a daje osnovu za mogu≤i graΩanski put BiH. Po meni, to je izuzetno va√no u ovom ≥asu, jer nakon ovih ratova, spirala nasilja i svih ≥uda koje smo pravili jedni drugima besmisleno je tra√iti da se bilo ko u BiH meΩusobno voli.

Moramo po≥eti sa su√ivotom jednih pored drugih, pomalo graditi neku interakciju u stvarnom √ivotu. Prema tome, ja bih uhvatio Komπi≤a za rije≤ i u Parlamentu BiH nametnuo organiziranje referenduma o tre≤em entitetu na nivou Bosne i Hercegovine, pa neka se graΩani ≥itave zemlje izjasne. Poπto ne mislim da se situacija u nacionalnim i vjerskim osje≤ajima izmjenila od 1992. kada su Hrvati i Boπnjaci preglasali Srbe, uvjeren sam da bi se neπto druga≥ija ve≤ina uspostavila i ovoj situaciji, odnosno, da bi tre≤i entitet bio izglasan voljom naroda BiH. Nedavno ste bili u Belgiji, s ciljem da se na licu mjesta upoznate s dr√avno-pravnom organizacijom te zemlje. Postoje li elementi njihovog sistema koji mogu da budu od koristi u BiH? Belgija je multinacionalna i multientitetska zajednica, isto kao i BiH, gdje se Flamanci i Valonci mrze kao pas i ma≥ka, a osim toga se i ne razumiju, poπto su njihovi jezici totalno razli≥iti. Flamanci i Valonci imaju apsolutno neovisne ekonomije, imaju svega nekoliko zajedni≥kih institucija – vanjski poslovi, trgovina, obrana i socijalno osiguranje. I to funkcionira sjajno. Kod njih, kad su krize, ne mogu sastaviti vladu i izabrati premijera i po deset mjeseci. Za to vrijeme dr√ava funkcionira, zato jer i Flandrija i Valonija imaju svoje posebne vlade koje savrπeno funkcioniraju, bez ove savezne vlade. Dakle, nema nikakvog problema da jedna takva zemlja, koja je stup Evropske zajednice u mnogo ≥emu, da ona bude dio EU, a da to jedna BiH ne bude. TakoΩer, evropski projekat regionalizacije ne predviΩa dr√ave, ve≤ predviΩa regije kao osnovne subjekte, koji imaju ≥ak i vanjskopoliti≥ku dimenziju, a da ne govorimo o ekonomskoj i kulturnoj dimenziji.

16

Smatrate da je istinska funkcija NATO-a na ovom prostoru - neutralizacija Srba. Kako tuma≥ite tu tezu?

Da≤u vrlo konkretan primjer, gdje se jasno vidi koja je prava uloga NATO-a ovdje. Ja sam u razgovorima sa nekim parlamentarcima iz RS postavio pitanje, koje je naizgled retori≥ke naravi - zbog ≥ega su pristali da se odreknu grba i himne? Onda su oni meni pokuπali objasniti kako je to doπlo do Ustavnog suda, kako je re≥eno da tako mora biti, da to vrijeΩa ne znam ≥ije nacionalne interese, dakle, gluposti koje uobi≥ajeno sluπamo. Ja sam njima rekao – koliko znam, svaki narod u multietni≥kim zajednicama, a ima svega nekoliko dr√ava u Evropi koje nisu multietni≥ke, ima svoju himnu i grb. Drugim narodima koji √ive u istim tim multietni≥kim dr√avnim cjelinama nimalo ne smeta πto ovi to imaju i ne smatraju da su time povrijeΩeni njihovi nacionalni interesi. Eto, Hrvati su imali πahovnicu u grbu Jugoslavije, Albanci na Kosmetu su isto imali svoja obilje√ja u vrijeme SFRJ, pa to nikom nije previπe smetalo. Valonci ili Flamanci imaju svoj grb i himnu, Katalonci i Baski isto i to ne povrijeΩuje ni≥ije nacionalne interese, ovih nacija koje √ive skupa s njima.

Oni u BiH kojima to ipak smeta tvrde da je rije≥ o obilje√jima pod kojima se ubijalo u posljednjem ratu.

Ubijalo se i pod πahovnicom, pa πta onda. Sada bi Srbi u Hrvatskoj trebalo da ka√u - znate πta, vi ne biste trebali upotrebljavati πahovnicu i «Lijepu naπu» zbog toga πto su to bili prakti≥no ustaπki simboli. Da ne idem dalje, jer su pod himnom Njema≥ke uniπtavani ≥itavi narodi - Jevreji, Rusi, Romi itd. pa meΩunarodna zajednica priznaje njihovu himnu i ne pravi od toga nikakvu propagandu, niti to ikome smeta. Onda su mi parlamentarci iz RS rekli - pa πta vi predla√ete. Ja sam odgovorio – sazovite sutra skupπtinu i uvedite ponovo vaπe simbole.

Uzvratili su – pa, ne mo√e to, profesore Vlajki, to je pravna procedura. Zaklju≥io sam – pravo su ovdje nametali oni koji su doπli izvana, to nije pravo Srba, Hrvata i muslimana. Onda su oni doπli do poente – nas bi posmjenjivali. Ja sam primjetio – dobro je πto bi vas posmjenjivali, doπla bi nova skupπtina, pa bi izglasala istu stvar. Ka√u – okupirali bi onda glavne institucije RS. Odgovorio sam - drago mi je πto ste to rekli, sad vidite ≥emu suπtinski slu√i organizacija u koju vi ho≤ete da uΩete. Dakle, oni bi radi grba i himne okupirali ovdje institucije, kako bi zabranili srpskom narodu da ima svoj grb i himnu.

Ako je to osnovna uloga NATO-a na ovim podru≥jima, onda se morate ponositi time da vas ≥itavo vrijeme neko mlati i lupa po glavi, demonizira, uniπtava, bombardira, a vi to i dalje √elite. Zna≥i, ako bi oni u krajnjoj liniji upotrebili silu da zaπtite boπnja≥ke interese i njihovu povrijeΩenost zbog himne i grba srpskog naroda, onda je jasno ≥emu u krajnjoj liniji slu√i ta sila. A ona se ne primjenjuje prema Boπnjacima ili Hrvatima.

Novi Reporter (RS), 28.10.2009.

(Podvukla - Iskra)

Saπa Bi√i≤

Iskra 1. decembar 2009.

+ DRAGOSLAV B. VASIQEVI∆ ISTORI»AR UMETNOSTI U Beogradu umro je 2. oktobra 2009. godine veliki prijateq Srpskih dobrovoqaca, Dragoslav B. VasiqeviÊ, istoriËar umetnosti. Sahrawen je na porodiËnom grobqu u Loznici, a 11. novembra odræan mu je Ëetrdesetodnevni pomen u crkvi Svetog Save na VraËaru.

Pokojni Dragoslav se rodio 13. septembra 1930. godine u Strugi, Makedonija, gde mu je otac bio sa sluæbom. Detiwstvo je proveo u Prizrenu i Priπtini, gde mu je otac bio sreski naËelnik. Rat 1941. ih je zatekao u Priπtini odakle su se jedva izvukli æivi. Æiveo je u patrijarhalnoj, toploj porodici, sa ocem, majkom i trojicom braÊe. Od 1941. Dragoslav æivi u Beogradu, gde je zavrπio gimnaziju, iako je 1946. godine bio izbaËen iz πkole zajedno sa svojim starijim bratom i drugom decom „narodnih neprijateqa i buræuja”. Kasnije je zavrπio istoriju umetnosti u Beogradu i magistrirao u Francuskoj. U Beogradu je radio kao istoriËar umetnosti. Celog æivota bio je posveÊen svojoj porodici, a posebno bratanici Dragani (VasiqeviÊ) –oreviÊ i wenoj porodici, muæu Branislavu i wihovoj deci, Marku i Milici, koji sada æive i rade u SAD. Kako –oreviÊi svedoËe: „Od wega nam je uvek dolazila samo dobrota i nesebiËnost”, a wegova bratanica dodaje: „Bio mi je viπe nego stric: bio mi je oslonac i podrπka celog æivota, stena na koju sam se uvek oslawala”, pa je zakquËiti, da su to bile osobine stamenog karaktera Dragana VasiqeviÊa, na koje su se qudi uopπte mogli oslawati i ogrejati.

Od znaËaja za kasniji interes Dragana VasiqeviÊa za dobrovoqaπtvo i wegovo intenzivno istraæivawe, naroËito od kada je u penziji, je kako sam detaqno opisuje svoje izbacivawe iz gimnazije, iz Ëega mi navodimo samo neke kquËne momente: Istragu je vodio liËno direktor TreÊe muπke gimnazije Marko VraweπeviÊ: „Mi znamo sve πto si radio, ali treba da to ti sam ispriËaπ; a po tebe je boqe da priznaπ”. Nisam znao πta je to πto treba da priznam, pa mi je „optuænica” predoËena.

Iz we sam saznao da sam za vreme okupacije, bio u QotiÊevim dobrovoqaËkim odredima i Ëak imao Ëin kaplara, pa sam dakle bio i „saradnik” okupatora, da sam rasturao letke neprijateqske sadræine i, na kraju, a kao vrhunac moje „zloËinaËke” proπlosti, da sam predlagao da se dvojica zarobqenih partizana zakoqu, a πto je takoe moralo biti joπ za vreme okupacije... Poπto mi je ova „optuænica” bila izneta, Direktor je poËeo ispitivawe... A jedina istinita stvar u celoj priËi bilo je ono o lecima. Direktor je insitirao da priznam od koga sam ih dobio i kome sam ih potom dao. Trebalo je, dakle, da i ja otkrijem bar joπ jednog „neprijateqa”. IspriËao sam priËu da sam dva letka naπao, sluËajno, u Karaorevom parku, a nisam ih nikom dao, nego sam ih pocepao (jedino sam ih pokazao mojim drugarima D.Z. i G.J...)” - a jedan od wih je izgleda bio skojevac, koji ga je potkazao.

Iskra 1. decembar 2009.

Doπlo je na red i pitawe zarobqenih partizana, pa je na zaprepaπÊewe VasiqeviÊa da mu se i to pripisuje reËeno, da je „svedok” pogreπio i da se to odnosi na wegovoga brata (oca bratiËine Dragane) koji je bio u istom razredu. Tako je Dragoslav saznao da je i brat na spisku „optuæenih”. I zaista kad je proËitana odluka o iskquËewu oko 40 uËenika viπih razreda TreÊe muπke gimnazije, bila su tu i dva brata VasiqeviÊ, ali - piπe Dragoslav - „brat i ja smo izgubili pravo na daqe πkolovawe. Bio sam najmlai na spisku, a kaæwen sam najteæe: doæivotnom kaznom.” Posebna strogost u kaæwavawu braÊe VasiqeviÊ moæe se objasniti „oteæavajuÊom” okolnoπÊu da im je otac, Branislav VasiqeviÊ, pod okupacijom bio stareπina 11. kvarta u Beogradu, te i sam streqan 31. decembra 1944, πto je porodica saznala tek 1952.

Na pitawe otkuda wegov interes za dobrovoqaπtvo, Dragoslav VasiqeviÊ bi obiËno „neutralno” odgovaro (naπe je miπqewe, da „blokira” daqu radoznalost nedobronamernih): „To je jedno neistraæeno poqe naπe istorije, da je u gimnaziji izbaËen kao qotiÊevac, pa hoÊe da prouËi ko su i kakvi su oni odista bili”.

Oni, meutim, koji su intimnije poznavali Dragoslava VasiqeviÊa, poznato je da je wegov interes za dobrovoqaπtvo bio mnogo dubqi i ozbiqniji.

BraÊa VasiqeviÊ, kao deËaci pod okupacijom, oduπevqavali su se pesmom „Pahuqa” dobrovoqca i pisca Save JankoviÊa, koga je Dragoslav kasnije u Vaπingtonu liËno upoznao i dugo sa wime saraivao na promociji Savinih kwiga.

Dragoslav je pre mnogo godina samoinicijativno poslao „Iskri” Ëlanak o Eksploziji u Smederevu 1941. godine, a tesno je saraivao i na napisu (od wega smo rukopis i dobili) sa autorom Ëlanka „Osvrt na suewe generalu Kosti Muπickom”, Ëiji kraj objavqujemo u ovom broju.

U wegovoj zaostavπtini ostala je, neznano nama, masa materijala o dobrovoqcima - plod wegovih istraæivawa. Oni koji su to znali, kaæu da je spremao kwigu o dobrovoqcima i pokretu Dimitrija QotiÊa, a na poziv bliskih srodnika, porodice –oreviÊ, da im se kao penzioner pridruæi u SAD, odgovarao bi: „Kako mogu da izneverim qude koji oËekuju moju kwigu. Mnogo qudi mi se javqalo i nudilo svoju pomoÊ. Ne mogu da ne zavrπim kwigu.” Ostalo mu je da upotpuni dokumentaciju - „obradi Arhiv Srbije”. Wegovi naslednici sada sreuju ovu wegovu zaostavπtinu i iskreno se nadaju da ostvare neπto od onoga πto je on tako savesno pripremao i nameravao.

Naπe iskreno sauËeπÊe wegovoj porodici, a naπem plemenitom prijatequ Dragoslavu B. VasiqeviÊu, „Podaj Gospodi vjeËnuju pamjat”!

V. QotiÊ

17

OSVRT NA SU–EWE GENERALU KOSTI MU©ICKOM (3) U drugom periodu, koji poËiwe odlaskom za Slovensko primorje, QotiÊ ulazi u sastav ©taba SDK, te u Ilirskoj Bistrici postaje komandant novoformiranog Centra za obuku. O tome govori Muπicki na procesu kako su organizovani kursevi za desetare, za oficire, a takoe i za prosvetare.

Na pitawe braniteqa kakvu je ulogu u SDK imao QotiÊ Muπicki odgovara: „Uloga QotiÊa poËiwe 8. oktobra 1944. kada je po istupawu iz Srbije obukao uniformu pukovnika i prijavio se na duænost. Ja sam bio komandant korpusa i prema tome sam imao pravo odluËivawa. QotiÊ je bio moj potËiweni oficir, koji je bio lojalan i paæqiv. On je imao inicijativu po svim pitawima da se SDK i ostali anitkomunistiiËki odredi stave pod komandu Draæe MihailoviÊa, ali nije radio bez mog odobrewa...

On je u Julijskoj krajini odræavao kontakt sa svim slojevima naroda. Kod nas je bila teæwa da sa ovim naπim narodom koji je dugo bio u italijanskom ropstvu, æivimo u najboqim odnosima.”(31) U Slovenskom primorju osim struËnih kurseva QotiÊ je vodio politiËku stranu. Wegova osnovna misao, joπ pre napuπtawa Srbije bila je da se u Sloveniji skupe sve srpske antikomunistiËke snage, kojima bi se pridruæile i slovenaËke, te hrvatski odred pod komandom generala Matije Parca, te da se na istoËnoj granici Slovenije obrazuje jedinstveni front protiv komunistiËkih snaga. U pogodnom trenutku sastao bi se u Qubqani parlament sastavqen od prisutnih Ëlanova predratnog jugoslovenskog parlamenta i predstavnika tajnih narodnih odbora. Takav parlament doneo bi rezoluciju kojom se proglaπava slobodna Slovenija kao federalna jedinica Kraqevine Jugoslavije. Parlament bi takoe pozvao Kraqa Petra da se vrati. Ti QotiÊevi napori bili su prihvaÊeni od mnogih uglednih slovenaËkih politiËara i antikomunistiËkih Rupnikovih domobrana.

Meutim, osim SDK od srpskih jedinica tu su veÊ bile JeveviÊeve ËetniËke jedinice, pa su stigle i jedinice MomËila –ujiÊa, neke mawe grupe NediÊeve dræavne straæe. Iz Crne Gore sa zakaπwewem su krenule jedinice Pavla –uriπiÊa, koje su na prevaru ustaπe napale i desetkovale, pa je u Sloveniju stiglo samo nekoliko mawih grupa.

Sve te jedinice su se ukquËuËile u sastav Jugoslovenske vojske u otaxbini pod komandom generala Draæe MihailoviÊa, koji je za svog zamenika uputio generala DamnjanoviÊa. Sam Draæa je umesto u Sloveniju sa svojim trupama krenuo preko Bosne prema Jadranskoj obali, u uverewu da Êe se tu iskrcati Angloamerikanci. Oni se nisu iskrcali, a Draæine trupe su partizani uniπtili. U ciqu ostvarewa plana prema istoËnoj granici

18

Slovenije, krenuli su tri puka SDK te i druge antikomunistiËke trupe, ukquËivo 1000 slovenaËkih domobrana, ali je zaËetnik i politiËki voa Dimitrije QotiÊ 23.4.1945. godine poginuo u saobraÊajnoj nesreÊi, pa je akcija izgubila znatno u svojoj snazi. Doπlo je do povlaËewa u Austriju i smeπtaja u engleski logor. Englezi Êe te trupe na prevaru predati Titu nakon Ëega Êe bez ikakvog sudskog postupka biti pobijeni.

Odmah po dolasku u Sloveniju, QotiÊ, –ujiÊ i JeveviÊ su se u Trstu sastali sa generalom GloboËnikom, nemaËkim komandantom Jadarske obale. Na wegovo traæewe da se izjasne kakav Êe biti wihov stav u sluËaju oËekivanog iskrcavawa antloameriËkih trupa, QotiÊ je objasnio da wihove jedinice nisu nemaËke veÊ srpske koje su formirane da se bore protiv komunista. One priznaju kraqa Petra, ali prema odredbama jugoslovenskog Ustava one nisu duæne da sluπaju kraqeve naredbe dok je on u inozemstvu. Tek kada bi se angloameriËkim trupama stigao i kraq Petar te bi jedinice posluπale wegov poziv i prikquËile bi se desentnim trupama. GloboËnik je upitao: „ZnaËi da bi ste vi pucali u lea nemaËkim vojnicima?” Ovaj QotiÊev odgovor imao je vidan uËinak na generala GloboËnika.

QotiÊ je imao joπ sastanaka sa GloboËnikom i nekim drugim vojnim liËnostima, a isto tako i sa generalom Rupnikom i komandantima slovenskih domobrana, te raznim politiËkim liËnostima, ali poπto su svi sastanci bili veoma stroga tajna, nije saËuvan nikakav pismeni trag o tome. Sigurno je da je QotiÊ o tome stalno obaveπtavao Muπickog i generala DamwanoviÊa.

O tome na procesu Muπicki nije govorio niπta, jer o tome nije bio ni pitan poπto o tome ni Tito ni vlast nije znala niπta. Tako je zavrπena politiËka QotiÊeva uloga. Tuæilac prekida Muπickoga i traæi da pree na odbranu sebe, a ne da brani izdaju i izdajnike. Muπicki objaπwava: „Prava je fatalnost πto su se interesi Srba i interesi okupatora na tome putu poduda-rali... Mi smo polagali zakletvu svome Kraqu, verovali saveznicima i hteli smo samo da πtitimo svoj narod... Snosili smo sve troπkove oko naπeg izdræavawa tj. snosila je naπa dræava. Odbijali smo da primimo od Nemaca i ono πto smo mogli besplatno dobiti.(32) PlaÊali smo sve da bi smo bili mawe zavisni od wega. Nismo gajili nikakve simpatije ni qubav.

Naprotiv mrzeli smo okupatora i prema wemu bili neprijateqski raspoloæeni... Ja sam ostao na Ëelu komande kao vojnik od poziva koji se trudio da od jedne dobrovoqaËke jedinice stvori disciplinovanu vojsku”.

Predsednik sudskog veÊe ponovo prekida Muπickog i zamera mu πto brani dobrovoqaËke

Iskra 1. decembar 2009.

odrede koji da su bili „obiËne razbojniËke bande, palikuÊe, silexije, pqaËkaπi i koji su silovali naπe sestre i æene i decu... notorna je stvar da su qotiÊevci bili najobiËnije pqaËkaπke bande.(33) Za ovako monstrauoznu optuæbu sudija je uzeo kao povod sluËaj Strahiwe JawiÊa, koji se prvih dana osnovawa SDK prijavio kao dobrovoqac u komandi SDK u Beogradu. O sebi je dao podatke da je bio aktivni poruËnik, ali je napustio vojsku, kako je rekao, jer se nije slagao sa nekim negativnim pojavama. Komanda nije imala vremena da wegove podatke provjerava, nego ga je odmah uputila u Kragujevac da Marisavu PetroviÊu pomogne u formirawu odreda. Ostavqao je vrlo dobar dojam.

Posle nemaËke odmazde nad Kragujevcem, postavqen je za predsednika opÊine. U poËetku su graani bili zadovoqni wegovim radom, a onda je odjednom sve krenulo naopako: odao se pqaËki, ucenama, pa je Ëak i silovao jednu uËiteqicu.

Naπao je naËina da meu Wemcima izgradi sebi zaπtitu. Izgleda da je od ranije bio wemaËki agent, te da se kao takav uvukao meu dobrovoqce.

O svom ovim sviwarijama upoznat je komandant Muπicki, NediÊ i QotiÊ. NediÊ je odobrio da Strahiwi JawiÊu presudi preki sud... Suewe je trebalo organizovani u 5. Odredu SDK Marisava PetroviÊa, Simeon KereËki, stareπina Omladine Zbora, docent TehniËkog fakulteta u Beogradu, a u Kragujevcu vrπilac duænosti πefa policije.

Istog dana uhapπen je Strahiwa JawiÊ i odveden u zatvor. Sutra ujutro KereËki je zapoËeo pripreme za suewe, ali ga je preduhitrio poziv nemaËkog okruænog komandanta Bischofshausena. Rezultat je bio taj da je JawiÊ puπten iz zatvora, a KereËki proterani iz Kragujevca.

Na energiËno NediÊevo insistirawe Strahiwa JawiÊ Êe biti smewen s poloæaja predsednika opÊine i vratiÊe se u Beograd. Tamo Êe osnovati od raznih propalica neki SS odred u sluæbi gestapoa. Da bi se osvetio dobrovoqcima, danima je slao svoje qude u uniformama bivπe jugoslovenske vojske, koje uniforme su nosili i dobrovoqci, da pqaËkaju po vlakovima i selima i da pritom govore „mi smo srpski dobrovoqci, πta nam moæete”. U poËetku mi smo mislili da se radi o propagandi, ali kako su stalno stizale iste vijesti, postavqena im je zaseda i jedna grupa je streqana baπ u selu u kojem su pqaËkali. Na stalne NediÊeve i QotiÊeve intervencije Nemci su tek 1943. godine taj tzv. SS odred razoruæali, a JawiÊa uputili u WemaËku. Meutim, u tim selima ostala je priËa kako su QotiÊevi dobrovoqci pqaËkali i ubijali (Uporedi: Hrvoje MagazinoviÊ „Kroz jedno muËno stoqeÊe”, Milwaukee - Split, 2002. Str. 157-160).

Gore navedene sudijine generalizirajuÊe optuæbe, izraæene ne kao jedan pojedinaËni æalosni sluËaj, nego kao navodna redovna pojava, maltene kao iskquËivi ciq postojawa qotiÊevaca, muËno su delovali na veÊ iscrpqenog Muπickog, πto ga je navelo na izvesno distancirawe od „qotiÊevaca”.

Iskra 1. decembar 2009.

d) Zavrπna reË braniteqa Po zavrπetku sasluπawa optuæenog Muπickog, wegov branicala po sluæbenoj duænosti, beogradski advokat –ore ∆iriÊ izneo je svoju zavrπnu reË. U srediπte stavio je motiv Muπickog da se pod nemaËkom okupacijom angaæuje na odræawu bioloπkog opstanka srpskog naroda.

Braniteq je veoma iscrpno sumirao sve ono πto je bilo bitno u procesu, dao je objqaπwewe dogaajima i okolnosti Muπickog, πto je Ëesto predstavqalo optuæbu komunistiËkog ponaπawa.

Time je izazvao oπtru reakciju Suda s ukusom pretwe. Tako na primer kada je braniteq izneo Ëiwenicu da je Marisav PetroviÊ u kragujevaËkoj tragediji spasao 950 mladiÊa od streqawa, a ne da je uËestvovao s Nemcioma u streqawu graana tuæilac je æeleo prekinuti takvo izlagawe, pa je intervenisao reËima da je uloga Marisava rasËiπÊena - ali je braniteq na to reagovao: „RaπËiπÊena je za mene i za vas, ali nije za Sud i za svet. Isto tako Sud ne izriËe presudu da je Ëujemo mi, samo vi i ja, veÊda je Ëuje publika i da se zna zaπto se neko osuuje ili ne osuuje”(34).

U vezi Ëiwenica da je SDK primao oruæje od Nemaca, ali kako su jedinice SDK imale za ciq da se u interesu naroda bore protiv svakog ko bi naruπio red i mir, time je spreËavao da okupator vrπi odmazde nad narodom i wegovom imovinom, tuæilaca pita: „Dakle, to je u interesu naroda?”

Braniteq shvata zamku pa odgovara: „Da, on kaæe u interesu naroda; ali kaæe da se je borio za red i mir u interesu naroda?”. Tuæilac nastavqa: ÅJa mislim da je to vaπe miπqewe”. Braniteq oseÊa da je optuæen i on pa se brani „Ne, sve πto ovde Ëujete to nije moje miπqewe”. (35) Braniteq zamera Sudu πto nije uvaæio predlog da se sasluπa predloæenog svedoka na okolnost da Muπicki prilikom nemaËke kaznene ekspedicije na »aËak.(36) ne samo da nije imao nikakvog uËeπÊa u progonima naroda nego je taj narod odluËno i mudro spasavao. Braniteq zamera Sudu πto je odbio braniteqev predlog da se pribavi Statut SDK iz koga se vidi odnos Muπickog prema NediÊu i NediÊevo pravo da komanduje(37).

Braniteq prigovara Sudu πto je odbio i predlog da se izvrπi suoËewe generala Majsnera, jer bi se dokazalo da nisu Nemci formirali SDK nego NediÊ i QotiÊ, te da SDK nije mogao biti smatran kao deo Wermachta(38).

Braniteq tvrdi: „Svi navodi optuænice nisu potkrepqeni nikakvim dokazima pa one koje optuæeni nije priznao treba smatrati nedokazanim i optuænicu u tom delu odbaciti(39). A da su zaista odredi SDK pqaËkali, nasilno mobilisali, navodno hapsili, ubijali, odvodili u koncentracione logore i streqali 1.000 qudi u »aËku sigurno bi se naπao i pojavio neki svedok, tuæba ili dokaz. Navodi optuænice su uglavnom zasnovani na iskazu optuæenog, te se wegove izjave imaju uzeti za istinite u pogledu Ëiwenice i navoda koje optuæeni Muπicki nije priznao ..ostaje dokazano

19

Osvrt na... samo to da je optuæeni Muπicki komandovao SDK i da je za isti primao od Nemaca oruæje”.

U prilog Muπickog braniteq navodi da je na kraju Muπicki uvideo da je bio ærtva NediÊa, ali ipak da Muπicki smatra da je svoju duænost prema narodu izvrπio, jer kaæe da je u Srbiji narod i cela ta oblast ostala najsaËuvanija i da su saËuvani æivoti mnogih naπih qudi koji su bili proterani u Srbiju iz ostalih krajeva Jugoslavije.

Optuæeni Muπicki primio je u svoje redove QotiÊeve zboraπe, jer je ËitajuÊi „Zbor” pre rata uvideo da QotiÊeva partija priznaje Srbe, Slovence i Hrvate kao Ëlanove jedne porodice, da favorizuje sindikat i zadruge i da se QotiÊ bori protiv neradnika, nepoπtenih i nesavesnih qudi i Ëinovnika, korupcije i ostalih zala u bivπoj Jugoslaviji. Stoga dræim da mu se to ne moæe pripisati u veliki greh, ma da smatram da se je optuæeni u tome prevario i zbog toga mora sada da snosi posledice(40).

Branilac joπ moli Sud da ima u vidu i to da je Muπicki 9.12.1941. bio uhapπen od Nemaca i od Ratnog suda osuen na dva meseca zatvora, zahvaqujuÊi zauzimawu, pa da je tek u decembru 1942. bio vraÊen na duænost komandanta SDK. Na kraju svoje zavrπne reËi braniteq moli da se optuæeni osudi na πto blaæu kaznu i da kazna bude pravedna(41), pa zavrπava: „To je moja odbrana i molim vas da, kao πto ste Ëuli, da smatrate da ovo πto sam kazao, to je miπqewe Muπickog i da sam ja materijal crpeo iz islednog materijala i onog πto je na Sudu reËeno, jer drugih dokaza tuæba nije podnela. Smatram da iako su izvesne stvari notorne moraju da se dokaæu. SluËaj kod Draæe je bio notoran i mnogo notorniji, a Muπicki je prema wemu bio sitna ribica i mi smo oko mesec dana proveli oko Ëitawa dokaza po predmetu optuæenog MihailoviÊa, a za Muπickog nije mogao da se dovede jedan svedok iz »aËka i wegov svedok koji æivi u Beogradu. ) Zavrπna reË Muπickog Muπicki u svojoj zavrπnoj reËi iznosi uglavnom svoje stavove kako ih je izlagao prilikom sasluπawa, uz neke dopune poËiwe: „Gospodine predsedniËe, pristupam sudu da poloæim raËuna za svoj rad pod okupacijom. Ja sam to uËinio mirne savesti, svestan da sam radio iz tople i iskrene qubavi za svoj narod... molim vas da vodite raËuna da sam ispuwavao poverenu mi duænost i da sam narodu samo dobro æeleo(42). „U septembru 1941. godine kao izbeglica upao sam u vrtlog zbivawa. Moram da priznam da nisam znao objektivno ceniti, a i danas to ne mogu

20

da ocenim da li sam bio u zabludi ili u pravu, ali znam da sam radio samo to πto sam smatrao da mi je duænost nalagala...”.

Muπicki zatim ispravqa neke izjave svog braniteqa u vezi sa Marisavom PetroviÊem.

Naime, nije taËno da je u to vreme Marisav bio na nekom komandnom poloæaju. „On je u Aranelovcu bio vodnik ili desetar, a u Kragujevac je otiπao potpuno samostalno. Protiv Marisava postojala je samo jedna tuæba udovice KaπikiÊ koja je uzeta u postupak...”. On je bio vrlo tvrdoglav seqak sa kojim je vrlo teπko bilo upravqati. U toku rada imao sam viπe muke i nevoqe sa wim nego sa svim komandirima ukupno. Pored ostalih „zboraπa” zbog kojih sam podnosio ostavku predsedniku vlada bilo je reËi i o wemu(43).

Muπicki u svojoj zavrπnoj reËi u nekoliko navrata kritijuje qotiÊevce, ali to Ëini opÊenito iako je u istraænom postupku pred Dræavnom komisijom za utvrivawe zloËina okupatora i wihovih pomagaËa u zapisnik od 16-18.3.1946. godine naveo jedan individualan sluËaj koji ga je morao onerasloloæiti. On je izjavio: „Kada sam ja osnovao Srpsku dobrovoqaËku komandu meu prijavqenim dobrovoqcima bio je i Zoran VukoviÊ. Postupao je vrlo nametqivo i hteo je Ëak da mi se nametne za naËelnika πtaba u komandi. Po Ëinu je bio rezervni potporuËnik (Zapisnik, 18.3.1946. str. 5). „U 1942. godini Nemci su prema SDK pokazivali izvesno nepoverewe i, kako je izgledalo, imali su nameru da SDK raspuste. PoËetkom 1942. godine. U Beogradu je doπao general Majsner.

On je pokazao æequ da odmah u poËetku stupi u neposredan dodir s QotiÊem u nameri da on Majsner primi protektorat nad SDK i da od wega napravi svoju jedinicu. QotiÊ je ovo odbio i zbog toga je Majsner pokazivao neraspoloæewe prema SDK, Ëak i neprijateqstvo. Ovu Majsnerovu æequ preneo je QotiÊu Zoran VukoviÊ, trgovac iz Beograda, koji je zbog ovoga bio izbaËen iz „Zbora” (Zapisnik 16.3.1946. str, 3).

Istovremeno sa postupkom protiv ponaπawa Zorana VukoviÊa, QotiÊ je na sastanku Savetodavnog odbora Zbora najenergiËnije ustao protiv joπ nekih rukovodiiÊeh zboraπa koji su manifestovali svoje nezadovoqstvo πto NediÊ ne odstrani s poloæaja neke funkcionere iz dræavne uprave koji sabotiraju SDK. Tada je on izrekao i kasnije viπe puta ponavqao, sledeÊe reËi: „Ja sam spreman da legnem na Terazije pa da se NediÊ popne na moje grudi kako bi ga srpski narod πto boqe video i Ëuo”. Ove reËi propraÊene opomenom o iskquËewu svakog ko bi zauzimao negativan stav prema NediÊu imale su jakog odjeka. No, posve je razumqivo da su te pojave imale bolnog odjeka i na Muπickog. Ali, on se nikada nije negativno izrazio o QotiÊu, jer je cenio pored ostalog wegovo zalagawe za jedinstvo i disciplinu u SDK. S QotiÊem je Muπicki veoma dobro saraivao i

Iskra 1. decembar 2009.

pohvalno se izraæavao o wemu.

O omladini Zbora, koja se nazivala „Beli orlovi” Muπicki je pisao kraqu Petru najpohvalnije i to na naËin da su ti omladinci temeq SDK. Muπicki je prigovarao Marisavu PetroviÊu i drugim zboraπima zbog wihovog „istupawa” u narodu, ali su ta istupawa u revoluciji bila neophodna. Muπicki se po tom pitawu dogovarao sa QotiÊem i oni su reπavali dogovorno ako je bilo nekih stvarnih problema.

Muπicki ispravqa nadaqe svog braniteqa navodeÊi da komanda SDK nije sa Nemcima imala nikakav sporazum o nabavkama opreme veÊ je to bio sporazum vlade sa Nemcima. On da nije bio organizator SDK osim u okviru nareewa koja mu je stavqao u zadatak predsednik vlade. Zatim ponavqa sve ono πto je na sasluËawu govorio u vezi »aËka. Negira Majsnerov iskaz dat u istraænom postupku u vezi nadleænosti. Smatra da je sreÊa za narod πto se okupator zadovoqio da prizna svoje obaveze iz meunarodnog javnog prava, pa je dozvolio srpsku upravu. Tu je upravu Miπicki smatrao legalnom(44). „Za vreme trajawa okupacije, od 1941. do 1944. godine naroËito se nametala potreba da okupatoru koji je sa izuzetno brutalnim merama nastupao da mu se oduzme moguÊnost da interveniπe tako gde moæe da bude naπa uprava, jer ona nastupa sa blaæim sredstvima, moæe da spreËi, osujeti ili ublaæi”. ”Moja komanda pod okupacijom isticala je vernosti i odanosti Kraqu, ali dok je van zemqe odricala mu je posluπniost. Razna ustaniËka rukovodstva vodila su raËuna u prvom redu o interesima svojih pokreta kojima su rukovodila...

Svaka vlast je uzela pravo da nareuje narodu sa autoritetom vlasti, kao da je ona i samo ona jedina vlast... a to je dovodilo do bratoubilaËkog rata... „Preko radio emisija general NediÊ dobija u 1942-1943. sa Bliskog istoka poruku i to ne samo iz emigrantskih krugova, veÊi od organa britanskog dræavnog aparata kojim se wegova nastojawa odobravaju, jer tako kaæe da neko mora da vodi brigu o narodu u okupiranoj zemqi”(45) Muπicki daqe razmatra stawe u zemqi, rad NediÊeve vlade. IstiËe da nije bilo namere da se pomogne neprijatequ(46). A za dræawe SDK u Slovenskom primorju istiËe da su dobrovoqci u Ilirskoj Bistrici skrivali grupu savezniËkih avijatiËara da bi ih predali kasnije saveznicima u Udinama(47).

Detaqno Muπicki govori u kaznenoj ekspediciji u MaËvi te o spreËavawu daqnih okupatorovih kaznenih ekskpedicija.

Tuæilac prekida Muπickog i traæi da pree na odbranu sebe, a ne da brani izdaju i izdajnike. Muπicki objaπwava: „Prava je fatalnost πto su se interesi Srba i interesi okupatora na tome putu podudarali... Mi smo polagali zakletvu

Iskra 1. decembar 2009.

svome Kraqu, verovali saveznicima i hteli smo samo da πtitimo svoj narod... Snosili smo sve troπkove oko naπeg izdræavawa tj. snosila je naπa dræava. Odbijali smo da primimo od Nemaca i ono πto smo mogli besplatno dobiti(48). PlaÊali smo sve da bi smo bili mawe zavisni od wega. Nismo gajili nikakve simpatije i qubav. Naprotiv mrzeli smo okupatora i prema wemu bili neprijateqski raspoloæeni... Ja sam ostao na Ëelu komande kao vojnik od poziva koji se trudio da da od jedne dobrovoqaËke jedinice stvori disciplinovanu vojsku”(49).

Predsednik sudskog veÊa ponovo prekida Muπickog i zamera mu πto brani dobrovoqaËke odrede koji da su bili „obiËne razbojniËke bande, palikuÊe, silexije, pqaËkaπi i koji su silovali naπe sestre i æene i decu... notorna je stvar da su qotiÊevci bili najobiËnije pqaËkaπke bande(50).

Sudija ne navodi niti jedan konkretni sluËaj, niti ga iznosi. Optuænica, a niti ga ima materetijal istraænog postupka kojim se raspolagalo. Tu se radi o uobiËajenim komunistiËkim propagandnim parolama na bazi parole „Mantez, mantez, il en restera quelque chose” (Laæite, laæite, neπto Êe ipak ostati”.)

Sud je 15. jula 1946. Muπickog osudio ‰zbog izvrπewa kriviËnih dela izdaje i zloËina iz Ëlana 3, taËke 3, 4 i 6 Zakona o kriviËnim delima protiv naroda i dræave”, na smrt streqawem(51).

Na smrt je osueno joπ 10 optuæenih, Ëije molbe za pomilovawe je Prezidijum Narodne skupπtine Republike Jugoslavije odbio veÊ 16. jula 1946.

Smrtna kazna je izvrπena veÊ sutradan 17. jula 1946. nad devetoricom osuenih, dok se nad dvojicom kazna nije mogla izvrπiti jer su bili nedostupni (u emigraciji). e) REZIME ODBRANE MU©ICKOG Muπicki je svoju odbranu zasnovao na odredbama meunarodnog prava, tj. na Haπkoj konvenciji. To je bio wegov osnovni stav veÊ u istraænom postupku, πto je u optuænici kvalifivicirano kao drskost. Konvencija je s jedne strane dozvolila da tokom rata okupator moæe ostaviti u delovawu upravnu vlast koju je zatekao, a s druge strane da je „duæan da preduzme sve mere koje od wega zavise da bi uspostavio i osigurao, koliko je to moguÊe, javni red i sigurnost, poπtujuÊi, izuzev apsolutne spreËenosti, zakone koji su na snazi u zemqi” (»lan 43 Pravilnika o zakonima i obiËajima rata na kopnu - Prilog 4 Konvencije).

U tom smislu obrazovana je Komesarska uprava, ali kad je doπlo do komunistiËke revolucije, politiËki nedorasla uprava zamewena je NediÊevom vladom. Usled ustaniËkih akcija doπlo je do okupatorovih straπnih represalija, koje su dovele u pitawe bioloπki opstanak srpskog naroda. Muπicki izjavquje da je osetio svoju duænost da spasava narod, pa je usled toga prihvatio NediÊev poziv da se stavi u poloæaj komandanta na Ëelo SDK. On veruje i zna da je

21

Osvrt na... savesno izvrπavao naloge NediÊeve vlade i da nije poËinio niti nekom naredio izvrπewe bilo kakvog zloËina.

IznoseÊi svoju odbranu Muπicki hrabro i odluËno brani svoje dobrovoqce. Pritom za nemaËke kaznene ekspedicije bez ikakvog straha optuæuje „ustanike” precizirajuÊi da su to bili partizani i Ëetnici. Usprotivio se optuæbi da je Marisav PetroviÊ sa jednim dobrovoqaËkim odredom uËestvovao u nemaËkom pokoqu 7.000 graana Kragujevca. Naprotiv, smatra da Marisavu treba dati 950 medaqa kao priznawe πto je spasao 950 kragujevËana uhapπenih za streqawe.

Braniteq postavqen po sluæbenoj duænosti, moæda se i sam divio hrabrosti Muπickog, pa vaqda æeleÊi da olakπa poziciju svom braweniku, navodi ga na distrancirawe pitajuÊi ga zbog Ëega je dolazio u sukob sa qotiÊevskim prosvetarima.

Muπicki izjavquje da su prosvetari bili mahom qotiÊevci, koji su za te poslove bili najpozvaniji, a on da je oficir od poziva, pa da nije mogao shvatiti da se neko drugi, veÊi autoritet meπa u vojne jedinice. Braniteq nudi dodatnu priliku za distancirawe pitajuÊi da li su ti drugi qudi radili neπto na svoju ruku kada su bili na terenu?

Muπicki odogovara da su oni istupali Ëesto puta, te da je zbog toga s wima dolazio u sukob i sa QotiÊem imao objaπwewa.

Braniteq, za koga se moæe reÊi da je bio korektan, ovo distancirawe je æeleo postiÊi, kao i svaki advokat u sliËnoj situaciji da bi umawio odgovornost svog brawenika. No ne iskquËuje se ni moguÊnost da su to od wega traæile vlasti, kojih se svaki advokat u politiËkim procesima bojao. Joπ je verovatnije da su se islednici u istraæanom postupku posluæili metodom psihiËke torture uveravajuÊi Muπickog da je bio QotiÊeva ærtva i da Êe takvim priznawem olakπati svoj teπki poloæaj i moæda se jednog dana vratiti svojim sirotim devojËicama. Moæda je Muπicki u poËetku s lakoÊom odbijao pruæenu mu slamku, ali je postepeno crv nade buπio mozak i srce, pa postao opsesija.

Istina je da je Muπicki voleo svoje dobrovoqce i cenio ih je baπ onako kako je to pisao Kraqu pred predajom jugoslovenskim komunistiËkim vlastima: „To su mladi, poletni idealisti koji su delom dokazali ono o Ëemu drugi samo pesme pevaju...”.

Zbog takvih dobrovoqaca Muπicki je odbijao uporno svaku moguÊnost da pobegne i da se krije. Umesto toga uputio je iz zatvora svojim dobrovoqcima svoju Posledu zapovest: „Ja idem u nebesku Srbiju... istrajte do kraja u svetoj borbi... i imajte na umu da vas vaπi drugove i vaπ komandant posmatraju i u borbi i u radu prate i da su stalno sa vama...”.

U zavrπnoj reËi u Molbi za pomilovawe, distancirawe se pojaËalo. Moæda je Muπicki

ovako mislio: moji dobrovoqci Êe razumeti da su moje misli i moji oseÊaji stalno s wima, a da ja u svojoj duπi ostajem onaj iz Posledwe zaposvesti.

Izmeu moguÊnosti da beæi ili da ide na komunistiËki sud jedne nepravne dræave, on je izabrao ovo drugo znajuÊi da je izabrao smrt.

Verovato je da Êe time pred istorijom odbraniti otpor πto su ga organizirali QotiÊ i NediÊ, kako se to i u optuænici navodi. Muπicki je uvek bio svestan da bez dobrovoqaca, tih Belih orlova, to jest omladine QotiÊevog Zbora, ne bi bilo moguÊe da se srpski narod bioloπki odræi. On na procesu izjavquje da je ostao na Ëelu komande kao vojnik od poziva koji se trudio da od jedne dobrovoqaËke jedinice stvori disciplinovanu vojsku. U tome je zaista uspeo uz potpuno zalagawe QotiÊa i prosvetara, uz „Bele orlove” politiËki dorasle komunistiËkim borcima. A to u revoluciji nije lako bilo postiÊi Zato za QotiÊa nikada nije rekao drugo nego da je s wime u dogovoru reπavao probleme koji se javqaju. A povod za to uvek je bio neki pojedinac. Izvesno maloduπje koje se naroËito pri kraju suewa kod Muπickog zapaæa, moæe se objasniti samo psihiËkim stawem izazvanim kako ne-pravnim metodama u voewu postupka tako i verovatnim psihiËkim maltretirawem.

UzimajuÊi u obzir sve okolnosti pod kojima je Muπicki doπao pred sud, pa pored toga ipak za sve nevoqe i za samo formirawe SDK, stalno optuæivao „ustanike Ëetnike i partizane”.

Muπicki je zasluæio da ga se smatra herojem.

Istorija Êe mu odati puno priznawe, a u akcijama za spasavawe srpskog naroda pod okupacijom. Delo i ime generala Muπickog neÊe biti zaobieno.

Moæe se uzeti kao verovatna jedna tajna dostava da se je prilikom streqawa Muπicki (jedini) oglasio povikom „Æivela Srbija”. _______________________________________ (31) (32) (33) (34) (35) (36) (37) (38) (39) (40) (41) (42) (43) (44) (45) (46) (47) (48) (49) (50) (51)

Suewe, Suewe, Suewe, Suewe Suewe Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe, Suewe.

Suewe,

1124 i 1125.

2331.

2332.

2162 2166, vidi, 2168 i 2116 2163 2164 2165 2167 2167 2168 2324 2325 2326 2327 2328 2329 2331 2330 2332 2334 Dobrovoqac SDK

22

Iskra 1. decembar 2009.

Studija Vladimira DimitrijeviÊa objavqena u Ëasopisu „PeËat„

–ER– SORO© Veliki meπtar sviju huqa (4) U Montereju, u Meksiku, 2002, on i Soroπ pojavili su se na konferenciji za novinare, da bi objasnili kako Êe se fondovi Ujediwenih nacija udruæiti s privatnim fondovima Soroπa da bi se „pomoglo” (Ëitaj: domoglo blaga) u zemqama TreÊeg sveta. Sakaπvilijevog reæima ne bi bilo bez dueta Soroπ-Braun. Joπ 2001. godine, 18. septembra, Mihail Sakaπvili, ministar pravde u vladi Eduarda ©evardnadzea, pojavio se u Skupπtini Gruzije s fotografijama luksuznih vila Ëelnika gruzinskog (polukriminalnog, ali ne sasvim zapadnog) reæima. „Nezavisni” mediji su obavestili javnost da su „nepoznata lica” premetala Sakaπvilijev stan, traæeÊi kompromitujuÊi materijal o korumpiranim politiËarima. Tako je Sakaπvili dobio oreol junaka u borbi protiv korupcije. To je bio stari Soroπ-Braunov trik: u tranzicionoj zemqi, u kojoj vlastodrπci æive luksuzno, a podanici u bedi. Odabere se Ëovek Ëiji se medijski portret pravi veπto kao portret antikorupcijskog Robina Huda. Wegova popularnost se naduvava u „nezavisnim” medijima (koje Soroπ finansira), a narod, æeqan pravde, kliËe: „Takav nam treba!”

(Metod je veπto isproban od Filipina do Srbije).

Tada se Sakaπvili povukao iz vladajuÊe partije, Ëiji je Ëlan bio, jer ona, toboæ, nije bila spremna da primeni wegov plan za borbu protiv korupcije. Soroπ je obeÊao svaku vrstu pomoÊi Sakaπviliju, videÊi ga kao „mladog i perspektivnog, prozapadnog politiËara”. Od 2001. do 2003, Soroπov Fond za otvoreno druπtvo radio je na dovoewu Sakaπvilija na vlast. Pre svega, osnovan je Institut slobode, koji je organizovao, po ugledu na beogradski „Otpor”, omladinski pokret „Kmara!”(„Dosta!”) To je bio pun pogodak: Soroπ je, naime, radio na ruπewu ©evardnadzeovog proruskog reæima od 1994, i preko svog Centralnog evroazijskog projekta i Fonda za otvoreno druπtvo Gruzije, uloæio je oko 40 miliona dolara u „pravu stvar”. U februaru 2003. mladi soroπovac Giga Bokerija stiæe iz Tbilisija u Beograd, da bi se sreo sa aktivistima „Otpora” koji su ruπili MiloπeviÊa. U leto 2003, Soroπ plaÊa srbskim „otporaπima” dolazak u Gruziju, u kojoj obuËavaju oko 1000 studenata metodima „nenasilne revolucije”. Na kraju, u jesen 2003, Giga Bokerija i wegovi „otporaπi”- „kmaraπi” pokreÊu demonstracije posle kojih se ©evarnadze povlaËi. Sakaπvili, bivπi student sa Harvarda, dolazi na vlast. VeÊ u januaru 2004, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Melok Braun i gruzijski predsednik dræe zajedniËku konferenciju za novinare, gde objavquju da Êe Soroπ i Razvojni program Ujediwenih nacija pokloniti Gruziji 1,5 miliona dolara za program „reforme Vlade”. Braun obeÊava Gruziji i obuËene „profesionalce”, koji Êe pomoÊi reformama. Na pitawe ameriËkih novinara, postavqena poËetkom 2004. na pres konferenciji Sakaπvilija

Iskra 1. decembar 2009.

u Vaπingtonu, koliko Gruzija zavisi od Soroπa, „harvardovac” je odgovorio „okruglo pa na Êoπe”, zahvaqujuÊi Soroπu na pomoÊi u razvoju „nevladinog sektora”, u Ëemu nema „niËeg loπeg i pogreπnog”(„I think there is nothing bad about that, wrong about that”).

Naravno, Soroπev i Braunov ciq u Gruziji je bio da u Sakaπvilijevu vladu ubace britanske „agente uticaja”. Predsednik Vlade, Vladimir „Lada” Gurgenidze, je graanin Velike Britanije.

Roen 1970. u Tbilisiju, 1997. poËeo je da radi u ogromnoj ABN AMRO banci, u englesko-danskom vlasniπtvu. U Londonu je æiveo od 1998. do 2003.

Od 1997. do 1998. rukovodio je operacijama banke u Rusiji i okolnim zemqama. UËestvovao je i u mutnim poslovima oko Banke Gruzije, da bi, po Soroπovoj voqi, bio izabran za premijera Gruzije novembra 2007. godine. ©ef Saveta za nacionalnu bezbednost, Aleksandar Lamaja, bio je izvrπni direktor Fonda za otvoreno druπtvo Gruzije 2003. i 2004, kada je Sakaπvili dovoen na vlast. Godiπwi buxet mu je bio 2,5 miliona dolara.

UËestvovao je u programu Fonda za otvoreno druπtvo, pod nazivom „Projekat demokratske koalicije”. Ciq je bio okupqawe bivπih zemaqa Sovjetskog Saveza u antiruski savez.

Predsednik parlamentarne komisije Gruzije za evropske integracije postao je David Darmuπanvili, koji je sa Soroπom blisko saraivao od 1992. godine, kada se nalazio na Ëelu Kavkaskog instituta za mir, demokratiju i razvoj.

Od 2006. do 2007. bio je na Ëelu gruzijskog Fonda za otvoreno druπtvo, pomaæuÊi Sakaπviliju da drugi put pobedi na izborima.

Tako je pripreman teren za „mali prqavi rat” protiv Rusije, koji se zavrπio porazom sakaπvilijevaca; to jest, –era Soroπa i wegove kavkaske politike. Ali, Soroπ neÊe odustati.

Navikao je na borbu na duge staze, a Rusiju mrzi iz dna svoje lihvarski sitne, ili, kako bi Gogoq rekao, mrtve duπe.

HRVAT SORO© Krajem juna 2003. u Odbor za nacionalnu sigurnost hrvatskog Sabora stiglo je pitawe o tome kako je ©arlmaw kapitalni fond kupio DubrovaËku banku u februaru 2002. Postavqeno je i pitawe da li Hrvatska narodna banka nadzire poslovawe Nove banke (u Ëijem su se sastavu naπle DubrovaËka, Istarska, SisaËka i Dalmatinska banka) i da li je u skladu sa hrvatskim zakonodavstvom da se banke prepuπtaju stranim fon-

23

–er Soroπ... dovima i nebankovnim institucijama iz svetskih „of πor” oaza. Hrvatska narodna banka je, za vreme guvernera Marka ©kreba, sanirala DubrovaËku banku sa 2,6 milijardi kuna, i odredila da do 2008. u tu istu banku svakih πest meseci bude ulagano 10 miliona evra. Zatim je, u februaru 2002, DubrovaËka banka prepuπtena ©arlmaw fondu, za svega 24 miliona evra, da bi se, od marta 2002, ispostavilo da 24 posto deonica nove banke biva predato SEEF Holdingu, Ëiji je upraviteq Soroπ. Wega je ameriËka administracija izabrala u julu 2000. godine izmeu 17 kandidata, a posao u hrvatskoj namestio mu je Semjuel Berger, Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost...

Ali, naravno, Soroπu pare uopπte „nisu bitne”. Wemu je uvek bitna dobrobit Balkana. U intervjuu datom hrvatskom „Globusu”, baπ poËetkom te, za wega uspeπne, 2003. godine, on je bacao svoj orlovski pogled u buduÊnost. Pre svega, tu je wegov stav o Iraku: „Ja podræavam obraËun sa Sadamom.

On nije terorista, ali je despot koji ubija i maltretira svoje dræavqane. On je Ëovek koji poseduje hemijsko i bioloπko oruæje. On je opasan za svetski poredak, i ja verujem da mora biti razoruæan /.../ Meutim, ako Sadama ne moæemo razoruæati kroz delovawe UN, bez invazije, onda je mislim, i invazija na Irak opravdana”.

Zatim je Soroπ izrazio svoje miπqewe o ekonomskom timu hrvatske vlade („nije liËno jak”).

U Hrvatskoj je „skupo zapoπqavati qude i dræati ih na poslu”. Hrvatska je okrenula lea balkanskom træiπtu, πto je πteta, smatrao je „ekonomski genije”. Zatim je Soroπ izrazio svoje zadovoqstvo πto se MiloπeviÊu sudi u Hagu, jer Êe to „naveliko uticati na stvarnu definiciju ratnih sukoba na podruËju bivπe Jugoslavije”. Filantrop je, meutim, oπtro protestovao πto je „jugoslovenski oficir koji je bio odgovoran za Vukovar i sukobe u wemu, joπ u Srbiji, /.../ nije izruËen”. (Uskoro Êe srbijanska vlast usliπiti Soroπeve æeqe: Veselin ©qivanËanin biÊe „hagovan”.) Poredio je MiloπeviÊa i Tumana sa ©aronom i Arafatom, preporuËio stvarawe velike „balkanske ekonomske celine „u koju bi uπle zemqe bivπe Jugoslavije plus Bugarska i Albanija. KomentariπuÊi stawe u Srbiji Soroπ je zapazio wenu politiËku nestabilnost, ali je bio oduπevqen wenim ekonomskim struËwacima, boqim od hrvatskih: „ReË je o mladim, struËnim qudima, predanim svom poslu i odanim velikim, Srbiji preko potrebnim, reformama”.

Pet godina posle Soroπevog oduπevqewa mladim lavovima (tipa DinkiÊa i –eliÊa), Srbija je, ekonomski gledano, skoro potpuno mrtva zemqa.

A i Hrvatska nije mnogo boqa. Uostalom, Ëak je i Frawo Tuman, decembra 1996, uspeo da pogodi ko je „humanista” Xorx. Rekao je da su wegove NVO infiltrirale Ëitavo hrvatsko druπtvo, i da su, preko finansijske podrπke u svoje redove uvukle sve uzraste i klase, od sredwoπkolaca do akademika. Tuman je tvrdio da Soroπove NVO,

24

preko donacija, mewaju vlasniËke dræavne strukture. Ciq im je, govorio je hrvatski „otac nacije”, da smene vlast u Zagrebu i osvoje sve sfere æivota, utiËuÊi na medije i kulturu.

MAKEDONAC SORO© „Soroπ je praktiËno spasilac Makedonije”, rekao je Soroπov prijateq, Xorx Abramovic, u izjavi Koni Bruk (koja je o ovom „filantropu” radila tekst za „Wujorker” sredinom 90-ih godina 20. veka). Do 1992, Soroπ je o Makedoniji mislio loπe, jer je bio pod uticajem Bugara iz sofijskog Fonda za otvoreno druπtvo, koji su mu govorili da je Tito stvorio veπtaËku naciju. A onda je doπao u Skopqe.

Qubica Acevska, svojevremeno ambasador Makedonije u SAD, o tome kaæe: „Soroπ o Makedoniji nije znao niπta. Kada je pitao, glava mu je bila puna bugarske propagande, tako da je verovatno i zaæalio πto je uopπte dolazio. A tada se sreo sa premijerom, koji mu se veoma svideo. Sa predsednikom je ruËao i tom prilikom razmenio miπqewa„. Posle susreta, Soroπ je na konferenciji za novinare najavio milion dolara pomoÊi Makedoniji, pa je i ime Fonda „Otvoreno druπtvo Skopqe” promeweno u „Otvoreno druπtvo Makedonija”.

Posle razgovora s Kirom Gligorovim, Soroπ se oduπevio Makedonijom kao jedinom pluralistiËkom i „multi-kulti” dræavom na Balkanu, pa je odbio da sasluπa grËki pogled na pitawe Makedonije. Wegov predstavnik u Skopqu, Vladimir MilËin, iako odan „multi-kulti” kultu bio je vatreni Makedonac, koji je novinarki Koni Bruk prilikom razgovora uruËio kwigu „Moderni Grci ne potiËu od helenskih predaka”.

Soroπ se „otvorio” prema Makedoniji, pozajmivπi vlastima 25 miliona dolara. Qubica Acevska mu je pojala himne: „Shvatate, 25 miliona dolara u Makedoniji predstavqa milijarde. »iwenica da je Soroπ pomogao Vladi zaista je velika stvar”.

Soroπ je Gligorovu davao pare i tokom predizbornih kampawa, zbog Ëega ga je svojevremeno kritikovao πef VMRO, QupËo Georgijevski.

Podrπka Gligorovu iπla je do kraja u zahtevu da se Makedoniji ostavi ime Makedonija, uprkos snaænom protivqewu GrËke. Soroπ je napadao Grke i grËko-ameriËki lobi i vrπio pritisak na Klintona, trudeÊi se da ubedi svog druga, Strouba Talbota. Podræao je „Makedonsku belu kwigu” s Ëvrstim nacionalistiËkim pozicijama (deqena je u Beloj kuÊi i ameriËkom Kongresu februara 1994. godine). Soroπ je isticao da je Makedonijom oduπevqen jer wegov Fond tamo radi potpuno normalno, Ëak kao „Vladina ispostava”, dok se u Beogradu stalno nalazi pred zatvarawem zbog MiloπeviÊeve vlasti.

Meutim, Soroπov ekstremizam u korist Makedonije nije naiπao na oduπevqewe u Americi. Jedan diplomata je rekao Koni Bruk: „Gligorov je veoma pametan, ali ne zaboravite da je on proveo trideset pet godina u Titovim organima vlasti, u kojima je bilo moguÊe

Iskra 1. decembar 2009.

opstati samo ako si teπko ubre. Zato i ne treba da gajimo bilo kakve iluzije kod Gligorova. Soroπ ima sasvim romantiËne predstave o wemu i Ëitavu situaciju posmatra iskquËivo u crno-belim tonovima. Po mom miπqewu, to se ne moæe reπiti na taj naËin. Taj region predstavqa sve osim crnobele slike i najveÊa greπka je posmatrati ga na taj naËin”.

A Makedonija je usreÊena. I daqe se zove Bivπa jugoslovenska republika Makedonija, a albanski postaje wen drugi zvaniËni jezik. Soroπ je doprineo takvom razvoju dogaaja u BJRM; izmeu ostalog, i spremnoπÊu da pokrene multilingvalne studije na albanskom jeziku, i podræi ©iptare u wihovim zahtevima.

no, bila providna, kao zavesica u tzv. „erotskom” filmu.

Na svojoj balkanskoj turneji, te, 2003 godine, Soroπ je delio obeÊawa πakom i kapom.

Tvrdio je da Êe Hrvatska u EU 2007, Srbija i Crna Gora plus Makedonija i Albanija 2010, a Bosna i Hercegovina i Kosovo 2015. Bilo je to doba samita EU i balkanskih zemaqa u Solunu, s koga se Zoran ÆivkoviÊ vratio tvrdeÊi da Êemo u Evropsku uniju uÊi veÊ 2007. Soroπ je traæio od Evrope da „ohrabri” Balkance kako bi mogli da izdræe na putu „mukotrpnih, ali nuænih” reformi; traæio je i reviziju Ustava Bosne i Hercegovine, radi „veÊe efikasnosti” (to jest, centralizacije Ëiji je ciq ukidawe Dejtonskog sporazuma). Soroπeva Meunarodna krizna grupa u Srbiji, na Ëelu sa Xejmsom Lajonom, zduπno je podræavala stavove svog gazde, trudeÊi se da Srbe ubedi da im Kosovo nije potrebno (jer je, naravno, potrebno Soroπu, kome bi TrepËa bila joπ jedan draguq u kruni, kruni nekrunisanog „kraqa lopova” zvanih „berzanski πpekulanti”.)

„KOSOVAR” SORO©

ROM SORO©

Soroπ se od poËetka zalagao za otcepqewe Kosova od Srbije. Jedan od kquËnih razloga je wegova namera da kompleks rudnika TrepËa kupi za 50 miliona dolara - to jest, dobije ga na poklon, upakovanog u priËu o „otvorenom druπtvu” i sa crvenom maπnicom na kojoj se vije crni orao πiptarskog terorizma. Naravno, on je znao πta SAD hoÊe na Kosovu. Joπ 2003. je govorio („Vreme”, 5. jun 2003): „EU treba da poËne proces kojim bi se reπio status Kosova. Ovaj proces treba da bude okonËan priznavawem kosovske nezavisnosti poπto prethodno budu uspostavqene ËeliËne garancije za srpsku i druge mawine. UN treba da prenesu vlast na graane Kosova s jasnim ciqem pripremawa Kosova za nezavisnost. Srbija, za uzvrat, treba da bude stavqena na brzi kolosek puta za Evropu”.

Soroπ se u IstoËnoj Evropi veoma interesuje za sudbinu Roma. Humanista, pa to ti je! Ali, uvek ima nekih mrguda koji kvare utisak o naπem filantropu. Jedan od takvih je i Sra TrifkoviÊ, koji Soroπovu romofiliju objaπwava drugaËije no πto je propisano; recimo, ovako: „Rasizam” je standardna Soroπova opsesija, ali je imao problem da ga nae u rasno homogenim istoËnoevropskim zemqama. Ovo je reπeno tako πto je pronaena grupa ærtava - Romi! „Retke su mawine u Evropi koje su suoËene sa takvom druπtvenom, ekonomskom i politiËkom diskriminacijom kao Romi”, tvrdi Institut za otvoreno druπtvo. Biti „romski aktivista” je postalo unosno. Sedamdeset najperspektivnijih aktivista je uËestvovalo na konferenciji „Romi u rastuÊoj Evropi: izazovi buduÊnosti”, koja je odræana proπlog leta u Budimpeπti. Na woj, Soroπ je najavio „deceniju ukquËewa Roma”.

Koni Bruk je smatrala da je to posledica Ëiwenice da Soroπ uvek ima ekstremistiËku sklonost da jednu stranu podræava, a drugu demonizuje, jer wegova moÊ „nije zasnovana na mudrosti, nego na novcu”.

Te, 2003, u proleÊe, Soroπ je doπao i u „sabqarsku” Srbiju, na Ëijem Ëelu se nalazio tragikomiËni postiniÊevski dvojac Nataπa MiÊiÊ-Zoran ÆivkoviÊ. U Beogradu se Soroπ sastao sa Gaπom KneæeviÊem, DOS-ovim Dositejem, pa su igrali i tenis (Soroπ je qubiteq tenisa i skijawa), pri Ëemu je Gaπo bio sreÊan πto gubi od takvog „humanistiËko-renesansnog genija” kakav je sponzor wegove πkolske reforme. U Beogradu je ovaj srbofil rekao: „Moj predlog o buduÊnosti Kosova nije uperen protiv Srbije, veÊ govori o moguÊem bræem putu wenog prikquËewa EU. A trenutak je odliËan: Srbija je zadobila meunarodne simpatije svojim odluËnim akcijama posle pogibije Zorana –iniÊa. Srbija bi mogla zajahati na tom talasu meunarodnih simpatija: izbor je da li bræe ili sporije. Verujem, istovremeno, da ne postoji moguÊnost da Kosovo ostane deo Srbije.

Ali, budimo realni, posle svega πto se dogodilo na Kosovu, ono ne moæe da ostane u Srbiji” (Ako se neko seÊa, to je doba u kome je Mihail ©tajner, specijalni predstavnik UN na Kosovu, govorio o „standardima pre statusa”.) Od Soroπevih izjava se ogradila Ëak i Nataπa MiÊiÊ. Ograda je, narav-

Iskra 1. decembar 2009.

Na konferenciji su date preporuke koje je moæda napisao i veleËasni Xesi Xekson: prvo obavezno i besplatno predπkolsko obrazovawe u rasno meπovitim grupama; drugo - Romi asistenti u odeqewima, posebno u predπkolskim ustanovama; treÊe - antisegregaciona edukacija nastavnika i πkolskih upravnika; i Ëetvrto - integracija romske istorije i kulture u πkolske uxbenike na svim nivoima. Zakonski propisane programe afirmativne akcije za Rome u sredwim πkolama i na univerzitetima su preporuËile delegacije Rumunije i Srbije i Crne Gore. ©to se tiËe zaposlewa, na konferenciji su preporuËene poreske olakπice za one koji zapoπqavaju Rome i krediti sa niskim kamatama za Rome - vlasnike malih porodiËnih preduzeÊa. Delegacije »eπke i SlovaËke su predloæile da vlade rezerviπu odreeni procenat graevinskih poslova koje finansira dræava, za romske graevinske firme. U oblasti stanovawa, postavqeni su zahtevi za borbu protiv „rasizma i diskriminacije”, ukquËujuÊi „legalizaciju kartonnaseqa” i „jednak pristup” opπtinskim stanovima.

25

–er Soroπ...

Na konferenciji je zakquËeno da borba protiv rasne diskriminacije Roma mora da se nastavi kroz donoπewe sveobuhvatnih antidiskriminativnih zakona, u skladu sa zahtevima Direktive o rasnoj jednakosti Evropske unije. Rumunska delegacija je zahtevala da vlada u Bukureπtu prizna holokaust protiv Roma, tako πto Êe se javno izviniti i hitno doneti zakon o reparaciji. Od Evropske unije je zatraæeno da Romi budu ukquËeni u pripremu, primenu i evaluaciju troπewa fondova EU na projekte za Rome. „OËito, Soroπ ovu grupu koristi za daqe pritiske na istoËnoevropska druπtva, ubedivπi ih da su „rasisti”.

SRBOQUB SORO© Marta 1994. godine, usred rata u Bosni, a uoËi napada NATO-trupa na poloæaje bosanskih Srba (10-11. april 1994. godine), „zabrinuti” evropski intelektualci upuÊuju apel svetskoj javnosti, uporeujuÊi „etniËko ËiπÊewe koje sprovode Srbi” sa Hitlerovim zloËinima i traæeÊi (gle, Ëuda!) bombardovawe srbskih poloæaja „ako se agresori ne povinuju ovim zahtevima posle upuÊivawa novog ultimatuma, ograniËenog na nekoliko dana”. Praotac „otvorenog druπtva” i uËiteq slavnog uËenika, Karl Poper, bio je prvi potpisnik apela. Bili su tu, izmeu ostalih, i Danijel Kon-Bendit, Andre Gliksman, Bernar Anri Levi, Paskal Brikner, Bernar Kuπner, Eæen Jonesko, Oktavio Pas, Salman Ruædi, Henri Miler, Ginter Gras, itd. I Soroπ je potpisao apel stotina „uglednih liËnosti” Zapada koje su traæile bombardovawe Srba u Bosni.

Kasnije je, u svom listu „Vreme” u Beogradu, objaπwavao zaπto je to uËinio: „Ja sam veoma saoseÊao sa stradawem qudi u Bosni i ne odriËem se suπtine pisma da agresiju jugoslovenske armije treba zaustaviti zastraπivawem - bombardovawem vojnih poloæaja. Potpuno je netaËno, to je iskrivqavawe Ëiwenica, da se u pismu traæilo bombardovawe gradova, pa samim tim i civila.

Iako se u potpunosti slaæem sa porukom pisma, mislim da sam pogreπio πto sam ga potpisao: ovdaπwu fondaciju sam doveo u posebnu situaciju.

Bilo bi politiËki mudrije da ga nisam potpisao, pismo bi imalo isti efekat”.

Naravno, Soroπ nije Ëovek od jednog potpisa. On je imao Ëitav plan o tome πta uËiniti sa Bosnom i Hercegovinom: „Krajwe je vreme da se muslimanske enklave u Bosni stave pod protektorat Evropske unije, a NATO ovlasti da svim neophodnim sredstvima omoguÊi pristup tim oblastima i gradovima. Ubeen sam da bi trupe NATO naiπle na sasvim neznatan otpor. Ovakav naËin humanitarnog delovawa posluæio bi izvanredno znaËajnom politiËkom ciqu. Naime, time bi bilo potvreno da je Evropa spremna i na ærtve, kad je na kocki oËuvawe bitnih vrednosti civilizacije”.

otvoreno druπtvo je funkcionisao, bez obzira na Soroπovu srbofobiju. Meu Ëetvoro prvih izvrπnih direktora Fonda u Beogradu naπla se i Beka VuËo, bivπa direktorka Ateqea 212. U intervjuu za „Dugu”, na pitawe kako Soroπ pomaæe zatvorenim druπtvima da se otvore, ona je odgovorila: „Otvara ih tako πto sve finansira iz sopstvenog xepa. To je novac koji je zaradio on liËno, ne postoje drugi izvori”. Tada je bilo problema sa radom, jer se Jugoslavija raspadala. Slovenija i Hrvatska dobile su svoje ispostave Fonda za otvoreno druπtvo a beogradska kancelarija je proradila punom parom tek 1992.

Meu prvim projektima Fonda bila je pomoÊ „graanistiËkom” JUTEL-u. Beka VuËo je to objasnila: „/.../ Odobrili smo neπto sredstava za JUTEL, ali to je tada bilo veoma malo. Pomogli smo ih kasetama i opremom, a æeleli smo da za wih uËinimo mnogo viπe. Zato smo za pomoÊ JUTEL-u odobrili znatno veÊa sredstva. Hteli smo da ta sredstva prenesemo u Sarajevo, ali nam to zbog blokade grada nije uspelo i sada taj novac u Beogradu Ëeka da se prebaci JUTEL-u kada dou boqa vremena”. Bilo je i drugih kojima se pomagalo: „Mnogo pomaæemo nedeqniku „Vreme”, Radiju B92, listu „Monitor” iz Crne Gore, Radio PanËevu i novinama „PanËevac”/.../ Radio B92 pomogli smo nabavkom tehniËke opreme za prostorije, nabavili smo CB za radio program, nedeqniku „Vreme” kupili smo kombi za distribuciju po Srbiji, ako je moguÊe i po Hrvatskoj i Sloveniji, kupili smo im rotacioni papir i foto-laboratoriju”.

Soroπ je podsticao sve πto je bilo anacionalno u Srbiji - od „Beogradskog kruga” i wegovih izdawa do biblioteke „XX vek” Ivana »oloviÊa. Takoe, veoma se angaæovao u oblasti kablovske TV; mreæa SBB je wegova, i πiri se svuda, uporno i sistematiËno.

Naravno, u oblasti obrazovawa Soroπ je æeleo najviπe - od vrtiÊa do Univerziteta. Preko svog Ëoveka, Vigora MojiÊa, na vreme se instalirao u IstraæivaËkoj stanici Petnica (joπ devedesetih godina XX veka) gde su mogli da se prate mladi talenti, i preusmeravaju ka „evroatlantskoj” buduÊnosti. Takoe sredinom devedesetih godina XX veka, u neke πkole u Srbiji i Crnoj Gori eksperimentalno je uveden program „Step by Step„, iza koga je stajala Soroπova organizacija „Children`s Resources International” iz Vaπingtona.

Program „za decu i porodice”, „Korak po korak”, pisalo je u reklamnom materijalu, „promoviπe implementirawe prakse osmiπqene u sistemu obrazovawa raπirenom u SAD, zadræavajuÊi tradiciju kulture 19 zemaqa uËesnica” (reË je o zemqama Centralne i IstoËne Evrope i bivπeg SSSR-a). Program „Korak po korak”, po tvrewu wegove „implementatorke” Pam Kahlin, bio bi najboqi ako se s wim poËne od treÊe do pete godine, da bi kasnije funkcionisao i u osnovnoj πkoli. Po woj, reË je o „programu demokratskog obrazovawa”.

U Srbiji tog doba, meutim, Fond za Nastavak u sldeÊem broju) (N

26

Iskra 1. decembar 2009.

O SPOMENICI MONAHA MITROFANA HILANDARCA „Monah Mitrofan Hilandarac - Ostavπtina za buduÊnost”; prireivaË Vladimir DimitrijeviÊ; izdawe prijateqa; Kakovo - metoh manastira Hilandara - 2009. 21 cm. str. 390.

Upravo je u Ameriku stigla kwiga gde na prvoj unutraπwoj strani stoji: „Ova kwiga je zaduæbina monaha Jovana (RadojËiÊa) i gospodina Slobodana DragutinoviÊa, a za pokoj duπe monaha Mitrofana Hilandarca”.

Kwigu je uredio profesor Vladimir DimitrijeviÊ i na predwim koricama je slika monaha Mitrofana, a na zadwim profesora g.

DimitrijeviÊa, koji je kwigu podelio na uvodnu reË prireivaÊa i jedanaest poglavqa: Hilandarska likolivnica, Hilandarska riznica, ObraÊawa, Razgovori, Poslovi i dani u smutnim vremenima, Pisma oca Mitrofana Sv. Nikolaju ÆiËkom, Iz hilandarske prepiske, Prevodi oca Mitrofana, Saradnici, SeÊawa na oca i brata.

VeÊ po samim naslovima poglavqa vidi se kakva je sadræina kwige. Razume se, najviπe je sastava samog oca Mitrofana sakupqenih iz bogate æivotne riznice ovog svetogorskog monaha Ëiji je dolazak sa dvojicom drugova i saboraca - monahom o.

Arsenijem (Agatonom) i o. Simeonom, a malo docnije i o. Justinom i o. Jovanom oznaËio vaskoliku renesansu Srpske Carske Lavre Hilandar. Za trideset i nekoliko godina neprestanog i neumornog rada na svim i duhovnim i materijalnim poqima obeleæeno je novo poglavqe u osmovekovnom æivotu manastira Hilandara.

Otac Mitrofan sa drugovima od samog Gospoda Boga bio je poslat u manastir Hilandar i Sveviπwi im je predodredio veliku misiju koju su oni u celosti ispunili. To svedoËi ova nesvakidaπwa Spomenica.

U Spomenici je najpre i najviπe o samom duhovnom ocu dugogodiπwem Igumanu ocu Nikanoru i drugoj sabraÊi monasima Ëije je duhovne likove o.

Mitrofan sjajno ocrtao i za sva vremena od zaborava spasio. Pa ne samo o monasima veÊ i o znamenitim gostima - posetiocima koji su ostavili vidnog traga u æivotu manastira Hilandara. Tu se naroËito izdvaja lik profesora TaËera sa Univerziteta Dræave Ohajo u Kokumbusu uz Ëiju je pomoÊ i blagonaklonost naπ prota dr Mateja MatejiÊ, profesor slavistike na istom Univerzitetu osnovao Ëuvenu Hilandarsku sobu, koja je posle prerasla u veliki nauËni projekat. I druge likova je o. Mitrofan ovekoveËio kao na primer posledweg potomka Arsenija »arnojeviÊa koji je iz Amerike pred kraj svoga ovozemaqskog æivota doπao u manastir Hilandar gde se zamonaπio i okonËao svoj æivotni put od Rusije, Evrope i Amerike u Hilandaru. Ima i divnih Ëlanaka koje je o. Mitrofan πtampao u Ëasopisu Hilandar, koji je godinama sam ureivao i πtampao. »itajuÊi ih, paæqivi Ëitaoci Êe saznati o znaËaju Hilandara.

Iskra 1. decembar 2009.

ZnaËajna je i korespodencija koju je o.

Mitrofan vodio tokom svoga æivota i rada. Pre nego πto je otiπao u manastir Hilandar, dok je joπ bio u Minhenu gde je organizavao rad u πtampariji „Iskre”, pomogao je proti Aleksi TodoroviÊu, koji je tada rukovodio izdavaËkom delatnoπÊu biblioteke „SVE»ANIK” koju je osnovao vladika ÆiËki dr Nikolaj VelimiroviÊ. Baπ u najveÊem poslu tokom 1953. godine o. Aleksa je morao iÊi u bolnicu na operaciju, te ga je u svim poslovima zamenio tada joπ svetovwak Milan MiπuliÊ. Tako se dopisivao i sa Vladikom Nikolajem, te je u kwizi objavqeno pet pisama poslatih Vladici iz kojih se vidi veliki MiπuliÊev udeo u radu biblioteke „SveËanik”.

Takoe su objavqena i pisma, docnije veÊ Hilandarskog monaha o. Mitrofana, raznim liËnostima i ustanovama πirom sveta. Sva ta pisma pomaæu da se stavori kompetna slika o velikoj aktivnosti oca Mitrofana.

Objavqeni su i izvesni prevodi o.

Mitrofana kao na primer, „Intervju izmeu Ëoveka sa Zapada i Istoka”, pa „Utisci sa Zapada” gde je dat prevod Tatjane GoriËeve znamenite ruske bogomoqke kako je ona videla Zapad, pa onda opis o. Mitrofana „Uskrs u Rusiji” i dr.

U interesantnom poglavqu - „Saradnici”, o. Mitrofan slikovito je prikazao Igumana Hilandara „SeÊawe na Starca Nikanora”. Dao je sjajan prikaz kwige dr Marka MarkoviÊa „Pola veka srpskog stradawa”, zatim Gostovawe studenata Bogoslovskog fakulteta koji su sa puta u Maloj Aziji svratili u Hilandar, gde se vodio æiv razgovor kome je o. Mitrofan dao naslov „Srpski vladari i crkveni poglavari Svetiteqi” i poseban Ëlanak „Hilandarci - Svetiteqi Srpske pravoslavne crkvke”. Iz svega se vidi ogromna aktivnost o.

Mitrofana na raznim poqima.

Na kraju je opπirno poglavqe „SeÊawe na oca i brata”. Tu su objavqeni Ëlanci o æivotu i radu o. Mitrofana, koje su u ranim prilikama napisali: prota Mateja MatejiÊ: „O. Mitrofan seÊawe na duhovnog stareπinu Hilandara”; Bora M. KarapanxiÊ: „Novi protepistat - O. Mitrofan Hilandarac”; Vladeta JerotiÊ: „Hvala Ti oËe Mitrofane”; Olga VrawkiÊ: „SeÊawe na o. Mitrofana”, dr Marko MarkoviÊ: „Oproπtaj sa o. Mitrofanom”; dr Lazar StaniÊ: „Uspomena na o. Mitrofana”; Brale StevanoviÊ: „Povodom trogodiπwice smrti o.

Mitrofana: Slobodan DragutinoviÊ: „SeÊawe i susreti”; Zoran AxiÊ: „Na vest o smrti o. Mitrofana”; Qubiπa –idiÊÚ „Sandale o. Mitrofana”; Vladimir DimitrijeviÊ: „∆ebe o. Mitrofana”.

Iz sveg srca preporuËujemo ovu Spomenicu celom srpskog narodu na Rodnoj grudi i u rasejawu pohvaqujuÊi i urednika profesora Vladimira DimitrijeviÊa i zaduæbinare o. Jovana (RadojËiÊa) i gospodina Slobodana DragutinoviÊa.

Bora M. KarapanxiÊ

27

DR ZAGORKA - GORA BRE©I∆ U utorak 20. oktobra prestalo je da kuca plemenito srce dr Zagorke BreπiÊ, od miloπte zvane Gora. Umrla je posle duge bolesti od stenoze kiËme i srca.

Gora je roena 19. februara 1922. godine u Koviqu, Srbija. Najstarije dete Ëestite i patrijarhalne porodice BreπiÊ. Otac Dimitrije bio je πkolski nadzornik a majka Marija uËiteqica, koji su po potrebi sluæbe bili premeπtani po ondaπwoj Jugoslaviji. Tako su se pred rat naπli u Tuzli, gde Gora pohaa gimnaziju. Kad je izbio rat, a zbog ustaπa oni napuπtaju Bosnu i nastawuju se u Poæarevcu, gde Gora svrπava maturu. Gorina æarka æeqa je uvek bila da studira medicinu, ali zbog rata, univerzitet nije radio. Zato se dobrovoqno javqa za rad u Dom za ratnu siroËad. A pored svoje braÊe MomËila i Radeta pristupa i Omladini Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, gde je vredna i odana omladinka.

Kao istaknuti borac protiv komunista, 7. oktobra 1944. godine, pred dolazak komunista na vlast u Srbiji, ona zajedno sa svojim ocem Dimitrijem, braÊom MomËilom, Radetom i joπ mlaanim Borom napuπta Srbiju i kreÊe u izgnanstvo i potucawe po svetu. PoËetkom 1945. dolazi u Qubqanu i u grupi sa 52 omladinke zavrπava kratak kurs za bolniËarku. Odmah posle svrπenog kursa one prelaze u Logatec gde se otvara bolnica za dobrovoqce i Ëetnike vojvoda –ujiÊa i JeveviÊa. One sa nekoliko lekara rade pod vrlo teπkim uslovima u barakama koje prokiπwavaju.

Rade sve poslove od bolniËarki pa do kuvawa.

Izloæene su raznim bolestima, pa i pegavcu koji su Ëetnici doneli povlaËeÊi se iz Bosne. Tu su se mnogi i sami porazboqevali od pegavca, a neki i podlegli opakoj bolesti, kao dr Vitomir StanojeviÊ.

VeÊ krajem aprila 1945. napuπta se Slovenija i prelazi u Italiju, kod Engleza, U logoru Forli, Gora radi kao bolniËarka u dispenzeru smeπtenom u bivπoj kowuπnici pod vrlo teπkim uslovima. Zatim se reaju logorske bolnice u Eboliju i Merkatelu gde su uslovi neπto boqi, ali bolnice su u limenim barakama, a kad juæwaËko sunce opræi, mozak moæe da provri. Gora je neumorna i poærtvovana bolniËarka, uvek radi sa æeqom da pomogne bolesnima. Stanuje u πatoru sa drugih 5 svojih drugarica. Iako æive u bedi i nemaπtini, tu se uvek okupqa druπtvo, jer mladost sve lako podnosi. .

U aprilu 1947. godine Englezi zatvaraju logor u Eboliju i raseqavaju sve po NemaËkoj.

Najpre smo se naπli u Dipholzu, a zatim u Lingenu na Emsu. U NemaËkoj vlada velika beda i glad, ni Nemci nemaju πta da jedu, a mi izbeglice joπ mawe.

Postajemo obiËna „raseqena lica” - DP-jevci.

Nema viπe bolnica, pa Gora `gubi` svoje zavetno zaposlewe.

28

Gora koja je celog svog æivota æelela da studira medicinu u poËetku nema nikakvih moguÊnosti za to. Ona je veÊ u Napuqu pokuπavala da se upiπe na medecinu, ali zbog napuπtawa Italije nije mogla. Najzad krajem 1949. uspeva da se upiπe na univerzitet u Getingenu. Uvek Êu se seÊati, sa kakvim oduπevqewem i æarom nam je priËala o svojim prvim predavawima. UËila nas je osnovi medecine. Iz Getingena se prebacila na univerzitet u Bernu, ©vajcarska gde najzad diplomira medecinu 1955. godine. Za sve vreme studija materijalno su je pomagali wen otac, Ëika Mita i brat Bora, koji su veÊ bili u Americi a sami se muËili i zlopatili, radeÊi svakakve manuelne poslove.

Po svrπenoj medicini Gora dolazi u »ikago, gde treba da polaæe interπip i specijalizaciju, da bi najzad postala ginekolog. To radi punih 40 godina. Potpuno se posvetila svojoj struci. Bila je odliËan doktor i kao takva dobila mnogo priznawa i pohvala.

Pored medicine koju je strasno volela imala je i delotvornu qubav prema svome narodu.

Uvek je pomagala materijalno naπu sirotiwu kao i crkvu. Svojoj porodici je bila mnogo privræena.

Rano je izgubila mladog brata Radeta, koji 1945. predat od strane Engleza naπim komunistima i sa 3000 drugih dobrovoqaca stradao u KoËevju. Zatim gubi oca, majku, zeta i snaju. Brat MomËilo je bio u padobranskoj grupi Rade PavloviÊa koja se spustila na Kopaonik. Zarobqen od komunista proveo je na robiji 13 godina. Docnije je doπao i on u Ameriku, ali naæalost ubrzo umro od srca. Bili su to teπki udarci za Goru, ali ona je to hrabro podnosila i sve izdræala.

Sestru Veru i najmlaeg brata Boru i wegovu decu mnogo je volela i uvek pomagala. A oni su Goru voleli i za vreme wene bolesti do kraja je poærtvovano negovali i gledali.

Gora je sahrawena 24 oktobra u »ikagu. Na opelu su Ëinodejstvovali o. –uro Kroπwar (koji je Goru dan pre smrti priËestio) i o. Darko SpasojeviÊ. O. –uro je govorio u crkvi i istakao da je bila dobar lekar i veran Ëlan crkve. Nad grobom se od Gore oprostila Qubica DobriloviÊ (QotiÊ) gorwim slovom. U prisutvu oko 100 wenih poπtovalaca, mnogo wenih kolega lekara i sestara Amerikanaca, Gora je sahrawena na Montroz grobqu u »ikagu, gde porodica BreπiÊ ima svoju parcelu.

Naπe iskreno sauËeπÊe Veri, Bori, Keti, MiÊi i wegovoj porodici sa æeqom da nau utehu u wihovom bolu. Draga Goro, u ime Tvojih preostalih drugarica i drugova opraπtamo se s Tobom sa molitvom Bogu da ti podari rajsko naseqe a Tvojoj napaÊenoj duπi odmor. Hvala dragom Bogu πto smo te imali!

Q. D.

Iskra 1. decembar 2009.

+ MIODRAG „U»A” –OR–EVI∆ U Fer Oks, Kalifornija, SAD, umro je 14. septembra 2009. godine bivπi dobrovoqac »etvrtog puka SDK i naπ drug, Miodrag „UËa” –oreviÊ (87). Sahrawen je na lokalnom grobqu ispraÊen od Ëlanova porodice i prijateqa.

Burna i potresna je proπlost naπeg druga „UËe” –oreviÊa. Rat i okupacija 1941. zatekli su mladog Miodraga, na poloæaju seoskog uËiteqa u okolini Velikog Gradiπta, ali i Ëlana KomunistiËke partije Jugoslavije. Kada je posle napada NemaËke na Sovjetski Savez 22. juna 1941, SKJ otpoËela svoju subverzivnu akciju u Srbiji, „UËa” je veÊ bio Ëlan Oblasnog komiteta partije Ëiji sekretar je bila tek svrπena gimnazijalka Slobodanka StefanoviÊ iz Poæarevca. U antikomunistiËkim operacija NediÊeve vlade, „Êelija” ovog Oblasnog komiteta je uskoro „provaqena” i veÊina wenih Ëlanova, meu wima „UËa” i Slobodanka, uhapπeni od Specijalne policije.

Miodrag je meutim odmah najstroæije kaæwen, isporuËen je Logoru na Bawici da Ëeka svoj „red” za streqawe u nemaËkim odmazdama. On je opisao straviËnih preko godinu dana ovog „Ëekawa” i pravog „Ëuda” kako je redovnim prozivkama za streqawe izbegao. Izbavqewe je doπlo formirawem NediÊeve vlade Zavoda za prinudno vaspitawe omladine u Smederevskoj Palanci 1943. u koji je i „UËa” prebaËen.

U Smederevskoj Palanci, meu tako spasenim komunistiËkim omladincima, kojih je u punom sastavu Zavoda bilo oko hiqadu, „UËa” zatiËe i sekretara svog komiteta, Slobodanku. U stalnom razgovoru sa upravnikom Milovanom PopoviÊem i drugim vaspitaËima i sluπajuÊi predavawa misaonih nacionalista i rodoquba koji su zavod neprestano obilazili, Miodrag se brzo oslobaa posledwih iluzija o SKJ i postaje jedan od najkooperativnijih pitomaca. Svoje spontano „prevaspitawe” kruniπe poletnom muziËkom kompozicijom, nezvaniËnom himnom Zavoda, „Mi smelo hodimo, uzdignutog Ëela...” (na reËi pesme Milutina Daroslovca, takoe pitomca, kasnije austrijskog pisca - na nemaËkom - Milo Dor). Posle rasformirawa Zavoda u proleÊe 1944, „UËa” se kao slobodan Ëovek vraÊa u Veliko Gradiπte, ali maltretiran nevericom lokalne Dræavne straæe da je „prevaspitan”, odluËuje, kao i dvadesetak drugih otpuπtenih pitomaca pre wega, da stupi u Srpske dobrovoqce. Ovi novi dobrovoqci, bivπi zavodski pitomci, donose sobom i obogaÊuju dobrovoqaπtvo oduπevqavajuÊom borbenom, opπte usvojenom, koraËnicom - UËinom `himnom` „Mi smelo hodimo...”.

Tako se Miodrag naπao u »etvrtom puku i jednoj od prvih svojih borbi sa nadiruÊim komunistima iz Bosne kod Vaqeva, biva rawen u grlo.

ZaleËen, vraÊa se u svoju jedinicu i sada veÊ kao prekaqen nacionalni borac i rawenik, nastavqa kroz poznatu dobrovoqaËku epopeju - povlaËewe u

Iskra 1. decembar 2009.

Sloveniju, operacije tri puka SDK na Kupi za prihvatawe crnogorskih Ëetnika; kasnije borbe za Qubqanu i wihovo povlaËewe u Koruπku, odakle ih Englezi verolomno izruËuju Titovim komunistima, 24/25. maja 1945. Sam Miodrag svedoËi svoj beskompromisni antikomunizam; drugi je po redu begunac iz „voza smrti” Ëiji se put zavrπavao u krvqu i telesima natopqenim jamama KoËevskog Roga.

Begunac iz voza na austrijskoj teritoriji, uz teπkoÊe koje su pratile sve `ilegalce`, ali mawe od zlopaÊewa onih koji su beæali na podruËju Slovenije, „UËa” se uskoro naπao u Italiji i prikquËio dobrovoqaËkoj glavnini koja se tu povukla, prvo u vojno-izbegliËkom logoru Forli, a zatim u velikom objediwenom logoru svih jugoslovenskih nacionalnih snaga - Eboli (juæno od Napuqa). ZvaniËan status svih nacionalistiËkih logora i bivπih oruæanih formacija u wima (Ëetnika, dobrovoqaca, slovenaËkih domobrana, hrvatskih jugoslovenskih jedinica i raznih policijskih snaga) bio je - SEP („neprijateqsko predato osobqe”); stvarno, „savezniËkih”, odnosno engleskih, zarobqenika.

Pomiwemo ovo da bi prikazali Miodragovu `evoluciju` od komuniste u ubeenog nacionalistu jasnog i sadræajnog politiËkog profila. Za daqi „UËin” preobraæaj, vaæna je i malo poznata Ëiwenica, da je liËno Dimitrije QotiÊ za svoga æivota, zabrawivao „zboraπima” u dobrovoqcima svako posebno okupqawe, organizovawe i delovawe, ne bez opozicije, naroËito omladinaca JNP Zbora, koji su Ëinili okosnicu dobrovoqaπtva.

QotiÊev stav je bio da zboraπi u dobrovoqcima treba da deluju svojim duhom, poznavawem komunizma i visokih narodnih i nacionalnih ciqeva, da sa qubavqu i liËnim primerom sluæe - a ne gospodare - svojim saborcima i narodu liËnim primerom; reËju, da budu `kvasac` u dobrovoqaËkom `testu` kako bi ono vremenom `uskislo` i postalo nadahnuta, poletna, æiva organska i borbena zajednica, visokog duha i morala, umesto privremena skupine sluËajno sabranih pojedinaca.

Dobrovoqci su, u zenitu svoje borbe, u mnogome to i postali, pa su i QotiÊevi kritiËari, posthumno priznali ispravnost wegovog glediπta.

U izmewenim uslovima izbegliπtva, sa prirodnim slabqewem kvazi-vojne organizacije i discipline, a u viπestruko neprijateqskom okruæewu, osetila se potreba zboraπkog organizovawa, da bi se πto zrelije i smiπqenije odgovorilo zadacima i opasnostima koje je sam æivot u rasejawu nametao. Na inicijativu omladinaca JNP Zbora, pristupilo se organizovawu. S obzirom da se organizacija stvarala u tuini i zarobqeniËkom logoru, mogla je biti samo tajna. Mnogi dobrovoqci, koji pre toga to nisu mogli biti, postali su weni Ëlanovi, meu wima i pokojni Miodrag, jer su danonoÊno æiveÊi u tesnom drugraskom odnosu i

29

+ NIKOLA VASI∆ - „SKALE” Posle duæe bolesti preminuo je u Torontu, 22. septembra 2009. godine bivπi poruËnik Drugog puka SDK Nikola VasiÊ - „Skale”.

Nikola VasiÊ roen je 16. novembra 1920. godine u selu Bagrdan kod Kruπevca u patrijarhalnoj srpskoj porodici od oca Æivka i majke Æivane.

Roditeqi su ga πkolovali, pa kada je zavrπio gimnaziju, Nikola se upisao u Pomorsku akademiju Kraqevske jugoslovenske vojske. Aprilski rat 1941. godine ga je zatekao kao narednika - pitomca Pomorske akademije u Kotoru. Nikola je izbegao zarobqeniπtvo i doπao kuÊi kod roditeqa gde je mirno æiveo sve dok komunisti nisu u okupiranoj Srbiji, posle napada Nemaca na SSSR, 22. juna 1941. godine, podigli komunistiËku revoluciju i izazvali graanski rat. Tada se na krvavom obzorju Srbije pojavio general Milan NediÊ, koji je pozvao srpsku omladinu u borbu protiv komunista.

Meu prvima se prijavio i Nikola VasiÊ. Bio je najpre u Petom dobrovoqaËkom odredu Marisava PetroviÊa, a potom u Drugom puku. U jesen 1944. godine Nikola se sa jedinicama SDK povukao u Sloveniju, gde je bio sa svojim pukom u Svetom Petru. U aprilu 1945. sa jedinicama Drugog, TreÊeg i «»etvrtog puka SDK uËestvuje u Kupskoj akciji za prihvatawe crnogorskih Ëetnika vojvode Pavla

+ Miodrag „UËa”... boreÊi se tako, pored svojih prisnih drugova zboraπa, i sami to spontano postajali. Uskoro je stvorena vrlo Ëvrsta i brojna organizacija koja je stvarno rukovodila sveukupnim radom dobrovoqaËko-zboraπke zajednice ne samo u logorima, veÊ zadugo i u kasnijem raseqavawu. U woj su brojno dominirali novi zboraπi, bivπi dobrovoqci πto opet dokazuje ispravnost pomenutog stava D. QotiÊa. A naπ „UËa” je svojom prkosnom borbenoπÊu, radom i zalagawem, zreloπÊu svojih pogleda, ubrzo postao Ëlan najviπeg tela organizacije u logoru Eboli, da tako zatvori krug preobraæaja svojih uverewa.

SliËan preobraæaj uverewa, imala je i sekretar „UËinog” oblasnog komiteta, Slobodanka StefanoviÊ. Posle izlaska iz Zavoda neprestano se druæila sa zboraπkim omladincima i otvoreno delila glediπtima Zbora. Neke je iznenadilo da je ostala u zemqi da iskusi vlast partije koju je izdala. Streqana je odmah po dolasku komunista.

Danas kad odajemo duænu poπtu naπem Miodragu, da se setimo i Slobodanke, po mnogo Ëemu - naπe ærtve!

Naπe iskreno sauËeπÊe UËinim Êerkama i wihovim porodicama, a naπem mnogostradalom drugu Miodragu –oreviÊu neka je slava i hvala i veËan æivot u Carstvu Hristovom!

Iskra

30

–uriπiÊa, koji naæalost, ukqeπteni izmeu nadmoÊnijih snaga ustaπa i partizana, nisu uspeli da se domognu Kupe. Posle toga ova tri dobrovoqaËka puka, posle borbi sa partizanima za odbranu Qubqane, povlaËe se u Koruπku, Austrija, gde 12, maja predaju oruæje britanskim okupacionim trupama, koje ih 24/25. maja verolomno i prevarom izruËuju Titovim komunistima. Tako se i pokojni Nikola naπao meu predatim dobrovoqcima, ali je jedan od 53-jice koji su uspeli da pobegnu i izbegnu streqawe na KoËevskom Rogu i posle probijawa kroz komunistiËke zasede stignu do Italije i tu se prikquËe ©tabu i glavnini SDK, koja se veÊ poËetkom maja tu povukla. Maja 1947. su Englezi sve jedinice iz logora jugoslovenskih nacionalnih snaga u Eboliju, Italija, prebacili u NemaËku.

Kada je dobio DP status Nikola se prijavio za rad u Belgiji, gde je upoznao mladu Ruskiwu Nataπu sa kojom se 1948. godine venËao. U Belgiji se rodila prva Êerka Svetlana, pa je porodica 1951. emigrirala u Kanadu i nastanila se u Torontu, gde je zasnovala svoj dom. Bog ih je obdario joπ jednom Êerkom Aleksandrom. Roditeqi su πkolovali obe Êerke i izveli na put i udomili.

Dolaskom u Kanadu, „Skale” se odmah ukquËio u æivot i rad Crkveno-πkolske opπtine Sv. Save i dobrovoqaËke zajednice. Dok je bio dobrog zdravqa redovno je dolazio na bogosluæewa i na dobrovoqaËku slavu i ostale priredbe koje su prireivane. Pre deset godina je oboleo i bio vezan za postequ, pa su ga drugovi i saborci obilazili i tako odræavali vezu sa wime.

Sahrana pokojnog Nikole je obavqena u Torontu, gde je u crkvu Sv. Save sluæena zaupokojena sluæba. »inodejstvovao je nadleæni paroh prota o. Milutin Veqko koji se toplim govorom oprostio sa pokojnim Nikolom, izloæivπi wegovu privræenost Crkvi i veliku religioznost i uzneo molitve Gospodu da u Carstvo Svoje primi pravednu pokojnikovu duπu, a porodici podari utehu.

Poπto je bilo ravo vreme, u Crkvenom domu se u ime Srpskih dobrovoqaca sa Nikolom oprostio drug Bora DragaπeviÊ i naroËito istakao da je pokojni Nikola bio hrabar borac i odliËan stareπina koga su vojnici voleli i poπtovali.

Tako je bio voqen i poπtovan i u srpskoj zajednici u Torontu i Kanadi. Bora mu je odao zahvalnost za sve πto je uradio za voqeni srpski narod, a porodici izjavio duboko sauËeπÊe.

U ime Srpskih dobrovoqaca πirom sveta, izjavqujemo duboko sauËeπÊe porodici, supruzi Nataπi, Êerkama Svetlani i Aleksandri i wegovim unukama, a uznosimo tople molitve Gospodu da u Carstvo svoje primi pravednu duπu pokojnog Nikole, kome neka je veËna slava i hvala. VjeËna mu pamjat!

Bora M. KarapanxiÊ

Iskra 1. decembar 2009.

+ Milan PopoviÊ

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe i umesto cveÊa na grob pokojne Qiqana Rajlads (MomËiloviÊ) Æivan i Dragica LazareviÊ £ 10 Za pokoj duπa i u znak seÊawa na davno preminule naπe starije drugove Ëika Andriju Qoqu, Stanoja BeqiÊa i Stanoja SedlareviÊa Æivan i Dragica LazareviÊ £ 10 Za pokoj duπe dobre i drage drugarice Gore BreπiÊ, uz molitve Gospodu da wenoj plemenitoj duπi podari rajsko naseqe.

VeËna joj pamjat!

Seka OjdroviÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dr Zagorku-Goru BreπiÊ Andra MandiÊ $ 20 Za pokoj duπe i dugo seÊawe na drugaricu dr Zagorku BreπiÊ i nedavno preminule drugove Vlastimira ReqiÊa, „Skala” VasiÊa, Miodraga „UËu” –oreviÊa i Milana PopoviÊa Marko i Radmila Sunara $ 50 SeÊawe na moga dobrog i plemenitog ratnog druga i prijateqa Marina Vetmu Oto Hajncl A$ 40 Za pokoj duπe drage drugarice dr Gore BreπiÊ i molitveno seÊawe na moga supruga Ranka PopadiÊ o dvogodiπwici wegove smrti Vera PopadiÊ K$ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2009.

Za pokoj duπe moje drage drugarice Gore, sa kojom sam imala divne uspomene naπeg drugarstva u Poæarevcu. Neka joj Bog podari mir i pokoj, i primi u zasluæeno rajsko naseqe, gde Êe biti zajedno sa Ëika Breπom, Momom, Radetom i svojom majkom.

Wenoj sestri Veri i bratu Bori, moje iskreno i toplo sauËeπÊe.

Verka IliÊ $ 50 Prilog Iskri Slavka NikoliÊ

$ 10

„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

Ispravka V. MihailoviÊa U Iskri, 1. oktobar 2009, objavqen je moj prikaz kwige Dejana NovaËiÊa pod pogreπnim naslovom „SFRJ za poËetnike”. TaËan naslov kwige je: „SFNR za ponavqaËe”.

Izviwavam se autoru D. NovaËiÊu i molim Ëitaoce da isprave ovu greπku. V. M.

Bosanski atlas ratnih zloËina "Bosanski atlas ratnih zloËina", novi projekt IstraæivaËko-dokumentacionog centra (IDC) koji sadræi Ëiwenice o ærtvama rata, masovnim ubistvima, silovawima i sudskim presudama, kao i podatke o uniπtavawu kulturnog i istorijskog nasqea u posqedwem ratu predstavqen je juËe u Sarajevu.

IDC je prikupio podatke sa imenima i prezimenima svih ærtava proteklog rata, a ukupno ih je 99.000, kao i preglede dogaaja i lokacije na kojima su ærtve stradale, bilo od direktnih posqedica ratnih sukoba ili kao indirektne ærtve sukoba.

Prema podacima IDC-a 97.000 qudi poginulo je usqed direktnih uzroka rata u BiH, dok su 2.000 registrovane kao indirektne ærtve rata.

- "Bosanski atlas zloËina" u suπtini je rijeπio problem podataka o tome ko i gdje je nastradao, a sve to sa visokim stepenom taËnosti - rekao je ranije za "Glas Srpske" predsjednik IDC-a Mirsad TokaËa.

Radi se o dokumentu u digitalnoj formi - geografskom informacionom sistemu, temeqenom na Google Earth tehnologiji koji sadræi Ëiwenice o ratnim dogaajima u BiH te omoguÊava pristup dokumentiranim informacijama iz baze podataka IDC-a, ali i drugih organizacija i

pojedinaca.

"Bosanski atlas ratnih zloËina" sadræi 50.000 geokodiranih taËaka, a tim IDC-a dosad je posjetio

U Detroitu, SAD, umro je 30. oktobra 2009. Milan PopoviÊ (80), jedan od najmlaih srpskih dobrovoqaca. Bio je vojnik 3. Ëete Drugog puka SDK. Sahrawen je 4. novembra posle opela u pravoslavnoj crkvi Sv. Lazara. Naπe sauËeπÊe Milanovoj brojnoj porodici, a naπem drugu Milanu slava, hvala i veËan pomen u Carstvu Hrista Spasiteqa!

Iskra

+ Svetislav SpasojeviÊ U Lejlandu, severna Engleska, umro je 16. novembra 2009, naπ drug dobrovoqac Svetislav SpasojeviÊ. Svetislav je do pre neku godinu æiveo i radio u Haj Vikombu, nedaleko od Londona. Slava mu i hvala i veËan pomen u Carstvu Iskra Hristovom! viπe od 2.500 mjesta na kojima su zloËini poËiweni.

Uz oznaku svake opπtine nalazi se i lista svih ubijenih ili nestalih stanovnika, koju je moguÊe pretraæiti po kriterijumu prezimena ærtava.

Atlas nudi moguÊnost za pretraæivawe podataka po razliËitim specifiËnim kriterijima, te uvid u geografski preciznu sliku lokaliteta gdje su zloËini poËiweni, uz odgovarajuÊu video podrπku.

Atlas predstavqa i svojevrsni memorijal svim ærtvama proteklog rata bez obzira na wihovu etniËku, religijsku, politiËku ili socijalnu pripadnost.

Svako ko ima pristup Internetu moæe posjetiti veb portal IDC-a www.idc.org.ba i tako dobiti fajlove Atlasa.

Projekat "Bosanski atlas zloËina" poslije promocije u Sarajevu biÊe promovisan u Bawoj Luci, Mostaru i svim veÊim gradovima πirom BiH. Rad na ovom projektu nije pomogla nijedna institucija u BiH. PolitiËke igre TokaËa je rekao da u BiH od potpisivawa Dejtonskog sporazuma do danas postoji veoma negativna klima koja utiËe na to kako se ovo druπtvo suoËava sa proπloπÊu.

- U BiH je suoËavawe sa proπloπÊu postao vrlo profitabilan dio politiËkih igara i monopol odreenih kvazielita, koje na svoj naËin teæe da ovaj proces monopolizuju i zadræe u uskom krugu. Ta demonopolizacija je kquËna rijeË ovoga πto hoÊemo da uradimo - naveo je TokaËa.

GlasSrpske, 3.11.2009.

Æeqka Domazet

www.glassrpske.com>

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

BEOGRADSKI SAJAM KWIGA 2009. „More kwiga” Sajam kwiga u Beogradu, koji se veÊ decenijama ubraja u najveÊe manifestacije ovog tipa, je 26. oktobra otvorio naπ pisac Dragan VelikiÊ, dok je gost-domaÊin ove godine bila GrËka. OËito zadovoqstvo zbog takve Ëasti, izrazio je najpre grËki ambasador u Srbiji, a potom i ostali zvaniËnici iz grËke delegacije, koji su naglasili bratske odnose naπe dve zemqe.

InaËe, na 54. meunarodnom sajmu kwiga, bilo je prisutno oko 800 izdavaËa iz zemqe i inostranstva. Osim domaÊina, poËasnog gosta, GrËke na sajmu su uËestvovali i izdavaËi iz Rusije, Italije, Francuske, NemaËke, ©panije, ©vedske, Kine, Japana, kao i bivπih jugoslovenskih zemaqa. Brojni novinari, domaÊi i strani, preneli su pozitivnu atmosferu sa sajma, tvrdeÊi da je poseta sliËna proπlogodiπwoj, ali ostaje utisak da su cene ulaznica, ekonomska kriza, strah od gripa i joπ po neki detaqi, znatno umawili posetu u odnosu na prethodne godine.

Nagrade su dodeqene iz viπe oblasti, ali se meu izdavaËima, svakako izdvaja kuÊa „Mono i Mawana” sa uistinu autentiËnim i raskoπnim izdawima i koliko toliko primerenim cenama za naπe træiπte.

Na æalost i ako je bilo najavqeno, na sajmu se nije pojavila kwiga o blaæenopoËivπem starcu Mitrofanu, ali se nadamo da Êe stiÊi u kwiæare pre sledeÊeg sajma.

Ono πto su naπi Ëitaoci navikli da privuËe posebnu paæwu wihovog izveπtaËa sa ovog skupa su, svakako kwige duhovne sadræine, pre svega manastira Hilandara i Hilandarske zaduæbine, ali i ostala bogougodna izdawa.

Osim Podvorja Ruske patrijarπije, od stranih pravoslavnih izlagaËa se ove godine pojavila i Beloruska crkva. Manastir –urevi Stupovi i wihov πtand su, kao i ranijih godina, bili najzapaæeniji po estetici i naËinu ureivawa prostora za izlagawe i prodaju kwiga, dok je Obraz SvetaËki i ovaj put izaπao sa nekoliko kvalitetnih naslova. Beseda, ÆiËka i Dalmatinska eparhija, Bratstvo Svetog Simeona MirotoËivog su opravdali oËekivawa posetilaca i ugodili i probirqivoj ËitalaËkoj publici.

Manastir Hilandar i Zaduæbina ovog svetog Manastira su za ovu priliku priredili novih osam izdawa. U ediciji „Hilandarski putokazi” 54. kwiga je Pravoslavni duhovni æivot, doktora Georgija Manzaridisa, a 55. naslov je „Svetlost Hristova prosveÊuje sve”, mitropolita Amfilohija RadoviÊa - zbornik jednog dela

wegovih beseda, pouka, razmiπqawa. Pridodajmo trudu naπih svetogoraca i kapitalno delo bogoslovqa - „Dobrotoqubqe” u pet tomova, ovaj put prireeno u tvrdom, luksuznom povezu i prilagoeno skromnim materijalnim moguÊnostima naπih Ëitalaca. »etvrta kwiga episkopa Atanasija JeftiÊa „Boæastvena liturgija”, zaokruæuje dosadaπwi autorov rad na pojaπwewu Svete liturgije i „...vlatawe æita i brawe groæa po Wivi i Vinogradu Gospodwem iduÊi za bogonadahnutim Svetim Ocima i bogomudrim Liturzima Pravoslavqa”.

Tema kwige arhimandrita Alekseja BogiÊeviÊa „Hilandarski monasi u upravi srpske crkve” je poznat naslov naπim Ëitaocima, s tim πto je ova kwiga koja pojaπwava vezu hilandarskih monaha i srpske crkvene jerarhije, sada dopuwena i uraena u tvrdom povezu.

GovoreÊi o dopuwenim izdawima, zadræaÊemo se na kwizi Panajotisa Hristua, „Sveta Gora Atonska, istorija, æivot, blaga”. O ovom svojevrsnom vodiËu po Svetoj Gori se puno pisalo i pre nekih 15-ak godina, jer je bila skoro nezaobilazni priruËnik za one, koji su ostajali u „Baπti Presvete Bogorodice” neπto duæe i trudili se da je πto boqe upoznaju u πto viπe segmenata. No, kako su neki podaci, vezani za tehniËke probleme u vezi sa boravkom na Svetoj Gori u mnogome izmeweni, bilo je neophodno preraditi delove teksta, vezane za to i dati joπ neka dodatna uputstva. Tako Êe ovaj naslov uz joπ par hilandarskih izdawa i daqe biti pouzdan pratilac svetogorskih hodoËasnika.

O kwizi profesora dr Aleksandra NaklamiÊa i profesora dr Nebojπe MarkoviÊa „Opπte vinogradarstvo”, plodu uspeπne saradwe na obnovi hilandarskog imawa, Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu i samog manastira, moæe se reÊi da predstavqa svojevrsnu pomoÊ studentima da steknu znawe u ovoj oblasti, koje su sada pokojni profesor NaklamiÊ i negov asistent, profesor MarkoviÊ obogatili i sopstvenim iskustvom.

Sam moto, ili tema ovogodiπweg sajma „More kwiga” daje moguÊnost da svemu pomenutom dodamo i svoja razmiπqawa na temu ovakvog mora u kome mnogi plivaju, neki ga izbegavaju, a ima i onih koji se u takvom moru dave. Ipak iskreno se nadam da je dovoqno i onih koji Êe, ceniti trud izdavaËa, ali i posluπati Gospodwi savet da je potrebno izaÊi na dubinu. U ostalom onima koji izau na dubinu, obeÊan je i bogati ulov. Malo napora, a velika nagrada!

Zoran T. AxiÊ