iskra1185

God. LXIII

Birmingham, 1. februar 2010.

Broj 1185

TadiÊeva Rezolucija o Srebrenici - nacionalno samoubistvo

KRIZA SRPSKE SAMOSVOJNOSTI Radi se o samosvojnosti zemqe Srbije, ali moram da otpoËnem ovaj napis jednim, na izgled, neodgovarajuÊim primerom. (U ovom napisu izrazi samosvojnost, narodni identitet - oznaËavaju istu stvar, pa su oba u upotrebi).

UËitequ - reÊi Êe, pristupajuÊi Hristu, jedan mladi Ëovek - ©ta da Ëinim da bih zadobio veËni æivot? Hristos mu dade prvo - da tako kaæem - starozavetni, lakπi ispit: Voli Gospoda Boga svoga... Poπtuj oca i majku, Ne poæeli tue, Ne ubij, Ne Ëini preqube... Prekide Hrista mladi Ëovek, pa Êe oduπevqeno reÊi: Sve to, uËitequ, πto si rekao praktikujem od svojih najranijih dana.

Hristos mu dade novozavetni ispit: Sve svoje πto imaπ prodaj pa razdeli siromasima i poi zamnom. Koliko znam, jevanelist, koga citirah (po seÊawu), tu epizodu je ovako zavπio: Sneveseli se srce mladog Ëoveka - jer je bio mnogo bogat.

Mogu li „svetovno” i „religiozno” bar nekad zajedno?

Moæe se ovakav pristup pitawu krize srpskog identiteta kritikovati kao neπto nesvrsishodno. Naime, kriza srpskog identiteta dakle, jedno krajwe svetovno pitawe - kritikuje se sa pozicije jednog religioznog sluËaja; poπto, dakle, nije istovrsno, takva kritika se moæe lako uËiniti bespredmetnom. S malo, pak, maπte to πto bode oËi - „svetovno” i „religiozno” - se ipak dadu donekle izmiriti, bar toliko da bi wihova jednovremena upotreba bila moguÊa. ©ta je srpska nacionalna samosvojnost? To je neπto s Ëime je srpska nacija roena sa namerom da veËito postoji. To daqe znaËi dve stvari: (1) u wu mora da je ukquËena neka veËna misao; i (2) misija nas, danaπwih Srba, jeste da tu veËnost gajimo i Ëuvamo kao „zenicu oka”.

I eto - mada te dve veËnosti nisu isto indirektne veze sa sluËajem biblijskog mladog Ëoveka. On je traæio veËnost. Pokazalo se da joj on nije bio dorastao. U naπem, pak, sluËaju veËnost veÊ postoji ali, izgleda, mi joj nismo dorasli; otuda i kriza srpskog identiteta. U stvari, ova dva sluËaja su wihove, kao u ogledalu, izvrnute slike, spojene osnovom. Moæda bi onda izvrnuta operalizacija prvog dala odgovor za drugi sluËaj.

Pokuπajmo.

U operalizaciji prvog, mladi Ëovek nije zadobio veËnost jer je pao na svom novozavetnom

ispitu πto opet znaËi da se izgubqena srpska „veËnost” moæe ponovo zadobiti samo i iskquËivo ako mi, danaπwi Srbi, poloæimo svoj „novozavetni” ispit.

To je, istina, lakπe reÊi nego ostvariti jer je problem u tome πto u danaπwoj Srbiji gotovo niko - pogotovo ako se radi o odluËujuÊim vladajuÊim Srbima - ne zna ili, svejedno, ne æeli da zna πta je suπtina srpskog „novozavetnog” ispita; razumqivije reËeno, πta je suπtina srpske samosvojnosti.

Kratka istorija uspona srpske samosvojnosti Ako kaæemo da se posledwi veliki blesak te samosvojnosti dogodio u vreme srpskih oslobodilaËkih ratova (1912-1918) koji su bar delimiËno omoguÊili ruπewe tri imperije (turske, austrougarske, nemaËke), mi smo ustvari omeili dve istorije: istoriju uspona srpske nacionalne samosvojnosti i istoriju wenog zaborava. Vredno je, naravno najkraÊe, osvrnuti se na wih da bi srpski „novozavetni” ispit bio kristalno jasan i tako posluæio „vaskrsu” srpske samosvojnosti. U protivnom, Srbiju oËekuje sudbina Hazara, sudbina jednog naroda koji je izËezao sa istorijske pozornice najverovatnije jer se, kao Srbi sada, ogluπivao i ogluπio o svoju samosvojnost.

Srpsku samosvojnost je teπko racionalno objasniti jer to nije misao veÊ jedno unutraπwe oseÊawe, neka vrsta liËne ærtve i moralne obaveze iz Ëega proizilazi takva snaga duha koja ta vatrena oseÊawa presauje u æivot. Kad takva liËna okrenutost postane sveukupno narodno oseÊawe, dolazi do eksplozije samosvojnosti kojoj teπko da se iπta moæe suprotstaviti.

Eto, ta moralna snaga je inspirasala NemawiÊe, stvorila cara Duπana i omoguÊila da se kosovski poraz pretvori u buduÊe pobede.

Narodni pesnik koji je ovekoveËio Kosovo, nije na wega gledao aristotelovski, razumom, veÊ je opevavao svoja unutraπwa oseÊawa inspirisana samosvojnoπÊu, koja su jaËa od bilo kakvog racionalnog dokaza i tako naslutio neposredno pobedu pod Stevanom LazareviÊem i caricom Milicom, i one tek dolazeÊe nekih 400 godina docnije, pod Karaorem, Miloπem i, najzad, Prvim svetskim ratom, πto Êe se ostvarilo tek pet vekova po kosovskom pesniku.

Kriza srpske...

Istorija zaborava narodnog identiteta Kad je reË o istoriji zaborava narodne samosvojnosti, posle Prvog svetskog rata, Zapad koji, zbog ruskog uticaja, nikako nije - da tako kaæem - „simpatisao” Srbiju, bio je prinuen da sad ovog svog pobedniËkog „saveznika” „nagradi” neËim. Mirom u Versaju Srbiji je - koliko avolski bestidno! - bukvalno naturena buduÊa Jugoslavija s oËitom namerom da se srpski uticaj u woj svede na najmawu moguÊu meru.

S druge, pak, strane, dogaalo se i ono πto Zapadu nije bila ni æeqa ni namera: u jednoj dræavi naπli su se na okupu svi Srbi, svi Hrvati, svi Slovenci, πto nijedan od tih naroda ni sawati nije mogao, mada je tako neπto vekovno i polusvesno samo priæeqkivano. Kakogod da se gleda i jedno i drugo su ostavile svoje negativne i pozitivne posledice na narodnu samosvojnost. Sigurno je, pak, jedno: taj prostor je za stalno „pelcovan” - jugonostalgijom! Ishod? - neizvestan...

I pre Zapada, Srbi su imali svoju „narodnu” demokratiju. Sama ideja je doπla sa Zapada ali su je sami tadaπwi Srbi „oblaËili” u srpsko samosvojno ruho. Tako je ona postala „naπa” demokratija.

Posle, pak, Prvog rata, Zapad nam je naturio svoju viπe-partijsku demokratiju, koja je, uzgred, namewena samo niæim narodima i rasama; za sebe je zadræao i qubomorno je Ëuva, dvo-partijsku demokratiju iza koje stoje tajna druπtva koja „glade” sporove izmeu dve partije s rezultatom da je to ustvari - jednopartijski sistem. Tako je nastala delatna demokratija tj. ona koja je stvorila i joπ uvek stvara kolonijalne imperije.

U SAD se otiπlo i jedan korak daqe. Pod firmom demokratije ustanovqena je ustanova predsednika-diktatora; to pretsedniku automatski sleduje πto se tiËe spoqwih poslova; ako, pak, on ima dobre odnose sa pomenutim tajnim druπtvima i/ili ima veÊinu u Kongresu, πto je sluËaj sa sadaπwim predsednikom Obamom, on ima diktatorska ovlaπÊewa i na unutraπwem planu.

(To znaËi da je dovoqan samo jedan glas mawe od polovine, da pola Amerike bude trajno obespravqena, bez moguÊnosti æalbe, na takvu nepravdu - toga, mislim, ni kod Staqina ili Hitlera, nije bilo, prosto zato, jer su oni operisali ne malim brojevima (1 glas) veÊ velikim od 95 - 99%).

Uvezena,pak, kod nas partijska demokratija sa Zapada je pred naπe partije bacila „kost” vlasti. Tako je u surovoj borbi izgladnelih za vlast naπih partijskih „pasa” smrtno rawena narodna samosvojnost.

U 21. veku tj. u danaπwoj Srbiji se otiπlo i korak daqe. Naime, grupa naπih politiËkih mangupa u vlasti ili pri vlasti, reπila je da se domogne lakih i „bez motike” para (koje oni misle da se nalaze u EU i/ili NATO-u; zaboravqaju pri tom da ovi, ustvari moderni Danajci, koji i kad donose „poklone” - pogotovo tad, trebalo bi ih se naroËito „Ëuvati”). I tako, evo sad, ovi naπi „bez motike” „dræavnici”, svojski rade da deo narodnog suvereniteta izdvoji jednom stranom entitetu, od kojih je NATO Ëak bombardovao Srbiju pre deset

2

godina. Gore od toga po narodnu samobitnost je Ëiwenica da nikog od toga bar da zaboli glava. A najgore je to πto Ëak ni dræavne ustanove zaduæene da otkrivaju povrede ustava i kriviËno gone poËinioce, ne reaguju. Znak je to duboke uspavanosti - namerno biram ovaj izraz - jer on znaËi - joπ ima nade za narodnu samobitnost, da ne bih oznaËio - weno mrtvilo, jer smo onda veÊ Hazari tj. bez nade. ©to je narodna samosvojnost tako brzo dosegla, pa se sada nalazi tu negde na kapiji smrti, ima se dobrim delom zahvaliti 45 godina dugoj vladavini komunizma u Srbiji. Pre svega, komunizam je ogwem i maËem, putem „proleterske revolucije”, direktno razarao narodnu samosvojnost i na mesto we ustoliËivao neku svoju „proletersku”.

Narod k`o narod: neki, pod pretwom smrti, su je prihvatali 100%; drugi, pak, zavisno od liËne hrabrosti, u razliËitim procentima, sigurno je, pak, da je „nultna” postotna grupa bila najmawa.

NajveÊi, meutim, „doprinos” komunizma u „ubogoqewu” srpskog naroda jeste to πto je liËni i pojedinaËni interes dobio prioritet u celokupmom wegovom æivqewu, s oËitim rezultatom da je vrlo malo prostora ostalo za „idealizam”. Izdignuti se iznad sebe, svoje sebiËnosti to je sama osnova srpske samosvojnosti, pa je ona dosledno teπko rawena. Kad, pak, sebiËnost postane „odlika” omladine, πto je sluËaj sa danaπwom srpskom, onda narodno samosvojstvo, koje je nameweno da traje veËno, danas, tu pred nama - jer sebiËnost smrtno davi idealizam - tako ubrzano pada u zaborav.

Avaj, dvanaesti je Ëas...

Oni retki koji su nadæiveli sebiËnost Do sada je uglavnom bilo reËi o opπtoj liniji kroz koji prolazi narodna samosvojnost, pa sve izgleda tako mnogo „crno”. SreÊom, ima svetlijih momenata ali i svetlih o kojima bi trebalo bar neπto reÊi.

Fenomen Koπtunica . ReË je o dr Voji Koπtunici. To je Ëovek koga je anti-miloπeviÊevska revolucija od 5. okobra 2000. godine, sreÊom, izbacila u politiËki fokus Srbije. Iskra je dosta o wemu pisala, ali bavila se uglavnom o detaqima wegovih konkretnih politiËkih radwi. Ovog puta tema je sudbina srpske samosvojnosti, pa je znaËajno utvrditi kako se on, Voja Koπtunica, odnosio prema woj. Napred, na samom poËetku, IZ SADRÆAJA Izazovi globalnog parazitizma . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Izbor izmeu zla i goreg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Nepromiπqena preporuka predsednika TadiÊa . . . . 11 ©ta o Balkanu govore u Briselu . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Paukova mreæa psiholoπke okupacije Srbije . . . . . . . 17 Rasulo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Vlast narodu!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Pravi hriπÊani su uvek bili mawina. . . . . . . . . . . . . 25 KoËevje - srpsko stratiπte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Iskra 1. februar 2010.

upotrebqen je izraz „sreÊom” a u vezi KoπtuniËinog ulaska u politiËki fokus postmiloπeviÊevske Srbije. Htelo je time da se kaæe da je Koπtunica bio ne samo branilac srpskog nacionalnog samosvojstva veÊ i jedini branilac wegov meu svim mnogobrojnim Dosovskim politiËarima koji su zajedno sa wim utrËali na tu srpsku novu politiËku arenu. ©to srpska samosvojnost danas joπ postoji, mada duboko uspavana, ima se zahvaliti samo Koπtunici. Da nije bilo wega, mi bi veÊ davno bili Hazari.

Da samo spomen tri KoπtuniËina istupa koji su znatno usporili krizu srpske samosvojnosti: (1) U svojoj koalicionoj vladi sa DraπkoviÊem i Labusom, on je, po pitawu ulaska Srbije u EU, stajao na stanoviπtu da bi Srbija ostala ipak nezavisna, u EU treba da ue samo kao partner a ne kao prosjak, pa je usled toga zagovarao politiku ekonomskog preporoda sopstvenim snagama; (2) U pogledu isporuke „ratnih zloËinaca” Hagu on je uspostavio politiku „dobrovoqne” predaje; (3) Progurao je kroz Skupπtinu novi Ustav Srbije - a narod to potvrdio referendumom - u kome se eksplicitno veli da je „Kosovo neotuivi deo Srbije”. Da nije toga bilo, TadiÊ bi odavno priznao nezavisnost Kosova, pa je tako i zbog toga sada prinuen da te izdajniËke radwe obavqa putem utabane tehnike „malih vrata”.

Nova srpska politiËka misao (NSPM). Oko ovog glasila je okupqeno nekoliko intelektualaca. Oni su, izgleda, svi zbuweni nedostatkom svrsishodnog politiËkog diskrusa u danaπwoj TadiÊevoj Srbiji. Govori se o sporednim i minornim stvarima sa æustrim meusobnim prepucavawima u tim sukobima, a i ne primeÊuje se da bitne i glavne stvari - oko kojih bi jedino trebalo voditi diskurs - ostaju nedodirnute. Ovakve nenormalnosti sadaπweg srpskog diskursa, NSPM osuuje pa je ona, da bi ga preusmerila u pravom smislu izaπla u javnost sa Ëitavim jednim svojim novim konkretnim politiËkim programom koji bi odgovarao Srbiji 21. veka. Naravno, poπto je ovaj NSPM program, zasnovan na konkretnoj politici, to joπ nije prodor u suπtinu srpske samosvojnosti, ali kao Ëiwenica ostaje, veÊ sam taj pokuπaj jeste duboko wome inspirisan.

Boπko ObradoviÊ jeste Ëlan Redakciskog saveta Ëasopisa Dveri srpske. ObradoviÊ, vrlo dobro izgleda poznaje samu suπtinu srpskog nacionalnog identita. To zakquËujem na osnovu Ëiwenice πto je on svojim krajwe prodornim i analitiËkim duhom koji razara i liËnom hrabroπÊu uspeo da `rentgenizira` „paukovu mreæu” - ©to deluje kao da ste dirnuli u pobesnelo osiwe gwezdo - koji su neprijateqi srpskog ideniteta ispleli da bi u te svoje mreæe „upecali” kog lakovernog Srbina, specijalno u vlasti, kao TadiÊa, na primer. O ovome Êe biti joπ reËi, neπto docnije. „Paukova mreæa” jeste psiholoπke prirode a ciq joj je da se „onemoguÊi pokretawe bilo kakve teme od nacionalnog interesa” s rezultatom proizvodwe „unutraπweg psiholoπkog oseÊawa stida od vlastitog identiteta, druπtveno povlaËewe i moralna predaja”. ObradoviÊev zakquËak jeste: trebalo bi se „psiholoπki osloboditi” iz ove paukove mreæe jer od toga „zavisi”

Iskra 1. februar 2010.

sudbina Srba u 21. stoleÊu. A, evo zaπto - u Srbiji vrhuni „Sistem podjarmqene svesti” tj. „sistem psiholoπko medijskih manipulacija”. On se sastoji od 4 „jednaËine” koje ObradoviÊ svaku „matematiËki” ”analizira” putem „osnovne teze”, „protiv teze” i „skrivene teze”. Ove 4 jednaËine su date ovim redom: 1. Komunisti = antifaπisti. 2.

MiloπeviÊ = srpski nacionalizam. 3. Sloboda = sekularizam i anacionalnost 4. HriπÊanstvo i rodoqubqe = propadawe u nazad.

Kakve Êe biti posledice ako se Srbi ne odupru ovim „jednaËinama” koje izviru iz „paukove mreæe” - pita se ObradoviÊ? - pa nastavqa: „povlaËewe u sebe”, „nacionalni stid”, „odricawe i promena identiteta”, „uzmicawe u svakom druπtvenom smislu”; i zavrπava: bez razumevawa „jednaËine” br.1 - nikad se neÊe shvatiti πta se desilo 90-tih; ako se ne liπimo one br. 2, „rodoqubqe” postaje - ”neonacizam”; nerazjaπwenim br. 3 ne moæe se πtititi „nacionalni identitet”; neodgonetnuto br. 4, „unapred eliminiπe” Srbe iz odluËujuÊe igre o sopstvenoj sudbini.

MiloπeviÊ i TadiÊ u ogledalu srpskog identiteta Na pitawu nacionalnog identiteta Ëudesno su se ukrstile sudbine MiloπeviÊa i TadiÊa.

Prvi je doteran u Hag da bi mu se sudski dokazalo da je je on kao Ëovek genocidan, pa stoga - i tu je poenta! - takav je i sam narod iz koga potiËe. Drugi, TadiÊ, je stavqen pred sliËnu dilemu: da bi uπao u EU. ReËeno mu je: tvoja Skupπtina, mora nam pismeno priznati da je izvrπen genocid, bez spomiwawa srpskog imena ali sa implikacijom koja veËito ostaje - Srbi su genocidan narod. Bez toga nema EU. Odgovori, meutim, ove dvojice na ove izazove su potpuno razliËiti, a u smislu sopstvene ærtve - gotovo neverovatni. MiloπeviÊ je izabrao svoju smrt, a sigurno je da su mu emisari Haga vrlo iskreno pristupili i rekli: Ej, MiloπeviÊu: mi nemamo dokaze da bi te osudili, moramo ovo da okonËamo, a tebe ne smemo pustiti; jedini je pak izlaz i za tebe i za nas, ako bi ti priznao samo da su Srbi genocidan narod (sebe izuzmi), a mi Êemo te za uzvrat, zbog tvoje „kooperativnosti” i „griæe savesti” samo simboliËno kazniti - najviπe 5 godina - i ti slobodan Ëovek! MiloπeviÊ je, dakle, svojom smrÊu - voleli mi to ili ne - ne samo odbranio veÊ i uzdigao srpski nacionalni identitet! Ovaj drugi TadiÊ - jer mu je vaæniji bio ulazak u EU nego Ëuvawe narodnog identiteta izvrπio je wegovu izdaju. Hrvat, dr Vlajki je dobronamerno primetio da je to ravno tovarewu na srpsko ime veËno nezbrisive stigme. Na wegovu izjavu, dodao bih da Skupπtina Srbije moæe delimiËno i/ili trajno doprineti skidawu te stigme. Kako?

Umesto Rezolucije o Srebrenici, Skupπtina Srbije, bi trebalo, pod hitno, da (1) javno pokrene postupke za TadiÊevo razvlaπÊewe i kriviËno gowewe; (2) ako to ne uspe, onda da Skupπtina odloæi Rezoluciju dok se narod referendumski ne izjasni da li je u Srebrenici poËiwen genocid. U protivnom - veÊ smo beznadni Hazari...

N. QotiÊ

3

NA©E FUNKCIONERSKE ELITE I OP©TE DOBRO U mnogobrojnim raspravama o dometima desetogodiπwe vladavine postdosovskih demokratskih partija iznosi se jedinstvena ocena da je jedno od najvaænijih dostignuÊa postignuto ostvarivawem mirne smewivosti vlasti nakon demokratskih izbora. Formalno gledano, ova ocena bi se mogla prihvatiti kao osnovana, ali smewivost vlasti nije donela i dalekoseæniju promenu vladajuÊih tzv. politiËkih elita, a bez te promene ne moæe se govoriti o dosledno sprovedenoj demokratizaciji. Naprotiv, izostalo je klasiËno cirkulisawe i cikliËno kretawe politiËkih elita, jer viπe od dve decenije u naπem politiËkom æivotu deluju predstavnici iste politiËke elite.

Odavno je poznato da je osnovni uzrok degradacije elite odsustvo mehanizma wene rotacije, a zna se i πta se dogaa sa druπtvom kojim vladaju zatvorene elite, kaæe Avtandil Culadze. Mi upravo æivimo u druπtvu u kome se odvija razoran proces zatvarawa ne samo naπih politiËkih elita veÊ i degradirawe celokupnog druπtvenog æivota. Vladavina zatvorenih i to pre svega partijskih politiËkih elita viπe je nego oËigledna, a ona prirodno proistiËe iz zatvorenosti i samodovoqnosti naπih politiËkih stranaka, koje su danas bez ikakve idejne dinamike i unutraπweg razvoja. Kod nas je nemoguÊa situacija stvarnih neposrednih partijskih izbora kao πto se nedavno dogodilo u grËkoj konzervativnoj partiji Nova demokratija. Pobedu je odneo Antonis Samaras i to protiv favorizovane Dore Bakojani koja pripada etabliranoj politiËkoj eliti. Ono πto je posebno znaËajno za ove izbore je veliko uËeπÊe Ëlanova ove stranke na ovom izbornom izjaπwavawu koji do sada nisu imali pravo glasa jer su partijskog vou birali samo Ëlanovi partijskog kongresa. Zabeleæeno je da su se formirali kilometarski redovi na stranaËkim biraliπtima, πto svedoËi o velikom uËeπÊu Ëlanstva. Bez obzira na to πto je na ovaj naËin prvi put biran predsednik grËke Nove demokratije, to je veliki prodor u okoπtalu stranaËku strukturu i unoπewe referendumskog izjaπwavawa stranaËkog Ëlanstva.

I kod nas je bilo pokuπaja neposrednog stranaËkog birawa, ali to se vrlo brzo pretvorilo u funkcionersku farsu sa jednim kandidatom, bez izborne kampawe i neposrednog uËeπÊa Ëlanstva, a sve u reæiji dobro uhodane lobistiËke stranaËke oligarhije koja i daqe kontroliπe sve aspekte stranaËkog æivota . U naπim okolnostima ni debakl na parlamentarnim ili lokalnim izborima nije razlog za radikalnije promene na Ëelu poraæenih stranaka, obiËno se velikoduπno ponudi ostavka, ali ona bude bræe-boqe odbijena i na tome se pitawe politiËke i moralne odgovornosti zavrπava. Tako smo i doπli u situaciju da nedodirqive stranaËke voe i oligarhije razaraju

4

ne samo organizacije koje razgrauju i samo druπtvo.

kontroliπu

veÊ

U politici je od izuzetnog znaËaja neka vrsta obiËajnosti, a ona pretpostavqa konkretnu odgovornost za izborni poraz bez obzira na dobre namere. Jedino tako se moæe uneti toliko neophodna dinamika u naπ ustajali politiËki æivot koji se pretvara u baru odavno prevazienih elita, a nema niËeg tuænijeg od nekadaπweg moÊnog politiËkog lidera koga je pregazilo vreme i koji ne shvata da je doπao Ëas da se dostojanstveno povuËe.

Zato mi i nemamo Ëvrsto oblikovane politiËke generacije koje profiliπu originalne politiËke kapacitete, ËekajuÊi trenutak kada treba da preuzmu voewe dræavnih i politiËkih poslova.

Na naπoj politiËkoj sceni nema novih, inspirativnih politiËkih ideja veÊ je sve pretvoreno u isprazni marketing. Da li je dovoqno da neko bude dræavni ili partijski funkcioner da se automatski svrstava u redove politiËke elite?

U naπim okolnostima upravo to klanovsko ustrojstvo svrstava u politiËku elitu. Upravo te funkcionerske falange predstavqaju oËitu negaciju onoga πto bi trebalo da nosi svaka politiËka elita: dostojanstvo, odanost dræavnom i nac ion alnom inter esu, shvatawe politik e k ao plemenitog poziva a ne kao priliku za bogaÊewe i pohlepu, osetqivost za socijalnu pravdu i solidarnost, karakter.

Platon je u svojim pismima zapisao reËi koje vaæe i danas: „Gotovo svakome je, bez sumwe, jasno da je u æivotu najprijatnije baviti se sopstvenim stvarima, pogotovo kada se Ëovek interesuje za takve stvari kao ti; ali treba da razmisliπ i o tome da niko od nas ne postoji samo za sebe, nego da na deo naπeg postojawa polaæe pravo i otaxbina, na drugi deo roditeqi, zatim i ostali prijateqi, a mnogo zavisi i od trenutka koji saËiwavaju naπ æivot. Ako nas onda samo otaxbina pozove da sudelujemo u opπtoj stvari, bilo bi, po svoj prilici, neprikladno da se Ëovek ne odazove: jer tada se dogodi da on zemqu prepusti ravim qudima, koji opπtim interesima ne prilaze s najboqim namerama. Jer jedino je teæwa ka najviπem dobru za sebe i za dræavu ispravna i Ëasna bez obzira na sve moguÊe nevoqe i nedaÊe koje pri tome snau Ëoveka.”

Nama su danas preko potrebni qudi koji su, kako je to Platon govorio, saglasni u svojoj teæwi ka vrlini, jer je jedino na toj teæwi moguÊe zasnovati respektabilnu i verodostojnu politiËku elitu koja se neÊe utopiti u baruπtini prag matiËnog shvatawa politike kao viπe ili mawe uspeπnog trgovaËkog poduhvata.

NSPM, 29.12.2009. <www.nspm.rs>

Marinko M. VuËiniÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. februar 2010.

Analiza spekulativnog finansijskog poretka i wegovih posledica

IZAZOVI GLOBALNOG PARAZITIZMA Koja je ekonomska osnova ameriËke moÊi?

Privredu SAD „apaurin-ekonomisti” - oni Ëija je funkcija da nam neprestano ponavqaju „Sve je dobro, tako treba da bude; sve je dobro, tako treba da bude..” - vole da nazivaju „lokomotivom svetske ekonomije”. Ali, u Ëemu se taËno sastoji snaga te lokomotive? ©ta SAD stvarno proizvode? Iako nema sumwe da SAD joπ uvek predwaËe u nekim aspektima novih tehnologija, mnogi kritiËki autori procewuju da je bar 40 posto wihove ekonomije je virtuelnog karaktera. To znaËi da se u woj ne stvara nikakva nova vrednost, veÊ se parazitira na jednom sistemu koji se smiπqeno stvara i svim sredstvima odræava.

Elemente tog sistema lako je utvrditi, samo se treba osvrnuti oko sebe i poneπto proËitati. Nedavno su kod nas objavqene dve zanimqive studije iz kojih se dosta toga moæe saznati o pravom licu sistema u kome æivimo. Jedna je Jirgena Elzesera, politiËkog analitiËara, Nacionalna dræava i fenomen globalizacije (1), a druga Jovana DuπaniÊa, profesora monetarne ekonomije i bankarstva Dolarska alhemija i kazino ekonomija (2). Obe studije saglasne su u dve stvari: globalizacija je samo drugi naziv za kon stituisawe svetske finansijske oligarhije i za k or iπ Êe w e f in an s ijs k og k ap it a l a, o s l ob o en og kontrole nacionalnih dræava, kao glavnog sredstva globalne dominacije i eksploatacije; i drugo, monetarna strana tog sistema, koja je direktno privezala SAD kao dræavu za svetsku finansijsku oligarhiju, jeste πto je u tom sistemu dolar dobio funkciju svetskog novca. Tako svetska finansijska oligarhija i politiËki moÊnici iz SAD deluju kao savezniËke frakcije jedne te iste svetske elite, koja odræava i bezobzirno πiri globalni sistem eksploatacije, od kojeg i ima najviπe koristi.

Ideja globalizacije, po Elzeseru, moæe se izraziti u nekoliko neoliberalnih mantri: ceo svet mora biti jedno træiπte; sve mora da bude na prodaju; svako mora da bude na prodaju (str. 6). To je ideologija globalnog krupnog kapitala koji hoÊe da preuzme sve nacionalne privrede, sa svim wihovim bogatstvima, i integriπe ih u postojeÊi hijerarhijski sistem eksploatacije i dominacije. Na vrhu tog sistema su svetski finansijski oligarsi , sa sediπtem u Wujorku i Londonu, i wihovi politiË ki pomagaËi, sa sediπtem u Vaπingtonu. Ispod wih su niæi eπaloni kapitalista iz Evrope, sa poli tiËkim pomagaËima iz Brisela. Na dnu te strukture moÊi je „domaÊa kompradorska elita”, kako ih naziva DuπaniÊ, lokalni politiËari, biznismeni, novinari i ekonomisti, Ëiji je osnovni zadatak pretvarawe domaÊeg stanovniπtva u mirnu, posluπnu i za sistem lako iskoristivu radnu snagu.

Glavni neprijateq globalnog kapitala i wegovih politiËkih pomagaËa jeste demokratija izgraena u pojedinim nacionalnim dræavama. Demokratija

Iskra 1. februar 2010.

omoguÊava da se slobodno stvara oseÊaj nezadovoqstva meu stanovniπtvom, da se taj oseÊaj u javnosti proπiri i da se preko parlamenta pretoËi u konkretne mere kojima se ograniËava sistem iskoriπÊavawa. Poπto je glavna forma demokratije nacionalna dræava, ona se najboqe suzbija ograniËavawem suverenosti (3).. Nacionalne dræave se optuæuju da „guπe træiπte” i ubeuju da se odreknu svake ekonomske regulative, kao πto se od wih traæi da, u ime regionalnih „integracija”, prenesu svoje pravo na upravqawe druπtvom na regionalne birokratske strukture (kao πto je ona u Briselu). Kada se siromaπan Ëovek jednom odrekne slobode u korist moÊnika, on tu slobodu, docnije, vrlo teπko moæe da vrati. Odricawe nacionalnih dræava od ekonomske i politiËke suverenosti (tj. od demokratije) znaËi ne samo to da Êe svetski finansijski oligarsi postati joπ bogatiji, a svetski politiËki moÊnici joπ moÊniji. To odricawe znaËi da Êe ojaËati sistem koji oligarhe i moÊnike povezuje, sistem koji im upravo i donosi bogatstvo i moÊ (4).

Najboqe se ta greπka, po Elzeseru i DuπaniÊu, vidi po posledicama „deregulacije finansijskih træiπta”, tj. po posledicama odricawa nacionalnih dræava od kontrole novca. Do 1957, naime, nacionalnim zakonodavstvima je bilo ureeno da poslovne banke ne smeju da primaju uloge u stranoj valuti, niti da daju kredite u stranom novcu. Svi poslovi su se obavqali u domaÊem novcu, a finansijski kapital nije mogao da se uveÊava spekulativnim operacijama na raËun realne privrede. Prvu breπu je 1957. napravila britanska vlada, u nastojawu da Siti uËini svetskim finansijskim centrom. Poπto su, od tada, banke iz Sitija dolare plasirale daqe kroz kredite, mogle su da daju viπe kamate na depozite, zbog Ëega su se tamo stali slivati „slobodni dolari” iz celog sveta (5). Kapital je poËeo da vrπi pritisak i na druge vlade da otpoËnu sa „deregulacijom” finansijskog træiπta. Vlade su, pod udarima raznih kriza, popuπtale, pa se, u narednih Ëetrdeset godina, odigralo pravo takmiËewe u „deregulaciji”. Tako je, na kraju, tokom 1980-ih, napuπtena Ëak i kontrola poslovawa banaka, bankarskog trgovawa vrednosnim papirima i berzanskih πpekulacija, πto je strahovito uveÊalo moÊ finansijskog kapitala.

Treba reÊi da je ova „deregulacija” Ëesto bila praÊena direktnim korumpirawem poli tiËara od strane finansijske oligarhije. Elzeser navodi primer ukidawa Glas-Stigalovog zakona (Glass-Steagall Act) iz 1933. godine. Taj zakon, donesen nakon sloma berze iz 1929, branio je bankama da novac ulagaËa plasiraju tako πto bi banke same osnivale πpekulantske firme-kÊerke. Da bi ovaj zakon bio ukinut Chase Manhattan Bank i Citicorp su, kako nas Elzeser obaveπtava, potroπile 100 mi-

5

Izazovi globalnog... liona dolara na lobirawe Ëlanova Kongresa (30).

Na taj i sliËne naËine, banke su se izborile i za pravo da svoja kreditna potraæivawa pretvaraju u hartije od vrednosti (tzv. derivate) i daqe ih prodaju na træiπtu (6). Bez kontrole dræave, ovo je dovelo do prave eksplozije spekulativnog kapitala. Banke su, recimo, svoje problematiËne stambene krede „prepakivale” u hartije od vrednosti koje s u, za tim, prod aval e vel ikim be rzans kim firmama (kakve su, u SAD, Fani Mej i Fredi Mek) (7), a ove, daqe, brojnim kupcima hartija od vrednosti. Krajwi kupci, primamqeni visokim dividendama, nisu ni znali πta taËno kupuju, a banke su dobijeni novac ulagale u odobravawe novih problematiËnih kredita. Ova tipiËna πpekulativna „piramida” rasla je sve dok je bilo sveæeg novca (8), a kada se rast zaustavio i sve se sruπilo, ulagaËima su u rukama ostale bezvredne obveznice. No, umesto da proglasi bankrot banaka, politiËka klasa SAD je sa viπe od hiqadu milijardi dolara javnog novca intrevenisala kako bi spasla ovaj deo oliharhijskih struktura.

Ovakvim i sliËnim operacijama, kojima je stvaran novac „ni iz Ëega”, finansijska oligarhija je u SAD u sp ela da st vori ogro ma n f ikti vni (virtuelni) kapital. Tako je vrednost transakcija nad „derivatima”, poveÊana sa hiqadu milijardi d ol a r a, po Ë et k o m o s a md e s e t ih , na 1 , 4 mi l i on a milijardi dolara, danas. Dakle, za 1.400 puta! (9) U SAD je stvorena ogromna masa tzv. finansijskih aktiva, koja danas viπestruko premaπuje vrednost realnog sektora ekonomije. Tako je finansijski kapital praktiËno „pojeo” industrijski. „Udeo profita finansijskih institucija”, piπe Elzeser o stawu u SAD (39), „u ukupnoj dobiti preduzetniËkih firmi (prema porezima) skoËio je sa mawe od 5 posto 1982, na 41 posto 2007”. Danas u SAD preko 40 posto porodica ima u vlasniπtvu nekakve vrednosne papire. Finansijski kapital donosio je viπu stopu prinosa od industrijskog, a sa druge strane, glo ba l iz a ci ja je omo gu Ê il a da s e in d us t r ijs k a proizvodwa prebaci u zemqe istoËne i jugoistoËne Azije (gde je cena radne snage 35 puta mawa nego u SAD). Tako su SAD, sa globalizacijom, krenule u pravcu prave deindustrijalizacije. U industriji SAD sada radi mawe od 10 posto radne snage (39) kao na samom poËetku industrijskog doba! (10) Od industrijske, SAD su postale finansijsko-πpekulantska nacija. „Od zemqe marqivih i πtedqivih radnika i inovatora, kako je ostatak sveta video SAD poËetkom 20. veka, ona se krajem veka pretvorila u zemqu spekulanata i pohlepnih potroπaËa” (DuπaniÊ) (11).

Ali, ovaj preobraæaj jedne industrijske naci je u fi nans ij sk o- πpek ul ant sk u, ne bi b io moguÊ bez pretvarawe dolara u svetski novac i bez ogromne privilegije za SAD koju tako skrojen sistem proizvodi. SAD su iz Drugog svetskog rata izaπle sa neokrwenom i ojaËanom privredom. Zato je na meunarodnoj konferenciji, u Breton Vudsu (1944), dolar prihvaÊen kao svetska obraËunska

6

jedinica (12). Za vrednost dolara, izraæenu u zlatnoj podlozi, jamËila je ameriËka centralna banka - tzv. Sistem federalnih rezervi (Federal Reserve System). To je bila institucija koja je πtampala novËanice, ali koja je bila (i ostala), kako skreÊe paæwu DuπaniÊ , u vlasniπtvu desetak najbogatijih ameriËkih porodica (Rokfeler, Rotπild, Kenedi...). Kada je, meutim, De Gol, krajem πezdesetih godina, pokuπao da francuske rezerve dolara pretvori u zlato, pokazalo se da je samo pet odsto dolara pokriveno zlatnim rezervama. Dolar bi zato bio brzo izgubio svoj status svetskog novca da nije bilo politike. SAD je, naime, poËetkom 1970-ih, dao politiËku zaπtitu autoritarnim reæimima u zemqama OPEK-a pod uslovom da fakture za naftu obavezno budu izraæene u dolarima. Sve zemqe koje su kupovale naftu od sada su morale najpre da kupe dolare (13). Kako je, nekako u isto vreme, ameriËka vlada i formalno ukinula zlatnu podlogu dolara, SAD su se naπle u privilegovanom poloæaju da mogu da odπtampaju (ili bankarski pripiπu) onoliko zelenih novËanica koliko im je potrebno.

To je SAD stavilo u izuzetno povlaπÊeni poloæaj. Visoki standard cele nacije viπe nije zavisio samo od kvaliteta proizvedene robe, veÊ se oslawao i na πtampawe novca. Vremenom, proizvedene robe je bivalo sve mawe, a odπtampanog novca sve viπe. VeÊ sredinom 1990-ih samo je svaka πesta dolarska novËanica u opticaju bila pokrivena realnom proizvodwom ili πtedwom (E, 33). VeÊ poËetkom sledeÊe decenije doπlo je do prave eksplozije fiktivnog dolara. Samo izmeu 2001. i 2005. Federalne rezerve su uvele viπe do lar a u op tic aj (ban kars kim prip isi vaw em i πtampom) nego za prethodnih 200 godina! (E, 33). Da iza visokog standarda SAD ne stoji realni rad vidi se i po visini spoqnotrgovinskog deficita, koji je za period 2002-2007. iznosio 3.700 milijardi dolara, kao i po visini deficita dræavnog buxeta, koji bi 2009. mogao dostiÊi Ëak 1.800 milijardi dolara. (Radi poreewa, buxet Ëitave Srbije tek neznatno prelazi 10 milijardi dolara!).

Sav taj deficit pokriva se emisijom dolara i pomiwanih hartija od vrednosti koje kupuju stranci. „Tako je meu SAD i ostalim delovima sveta stvorena svojevrsna `podela rada`, objaπwava DuπaniÊ . „Pojednostavqeno bi se moglo reÊi da Amerika troπi robu koja je proizvedena u drugim dræavama, a te iste dræave svojom πtedwom finansiraju ameriËku potroπwu. SAD ostaje jedino da πtampaju novac i na bazi wega emituju sve sofisticiranije hartije od vrednosti” (14).

Izlaz iz ovog nemoguÊeg poloæaja, za veÊinu ËoveËanstva, bio bi, po Elzeseru i DuπaniÊu, obnavqawe nacionalne suverenosti, ukquËiv i kontrolu nad finansijskim kapitalom, kao i napuπtawe dolara kao svetskog novca. Ali, u meuvremenu su nacionalne dræave oslabile, a globalni sistem, sa opasnom Imperijom u svom srediπtu, veoma ojaËao. SAD raspolaæu bogatstvom i vojnom silom kojoj se malo ko moæe suprotstavi-

Iskra 1. februar 2010.

ti. One same viπe godiπwe uloæe u naoruæawe nego sledeÊ ih 17 dræava na svetskoj rang listi. ukquËiv Rusiju i Kinu; (E, 42). To je, naravno, zato, kaæe Elzeser, πto „vrednost ameriËkog dolara, koji viπe i nije pokriven realnom produkcijom, sada zavisi od sposobnosti ameriËke vojske da kontroliπe svetsko træiπte (pre svega rezerve energije)” (E, 50). Male zemqe stoga, pogotovo pojedinaËno uzev, teπko da imaju ikakvu πansu da se otrgnu od prinudnog finansirawa ovog glavnog „svetskog reketaπa” i „svetske mafije”, koja stoji iza wega. Male zemqe nisu samo ucewene vojno, one su zaposednute finansijski, imovinski, politiËki, a naroËito duhovno. One nemaju ni elitu, koja bi ih mogla povesti u izbavqewe. Jer, veÊinu tih perifernih naroda u s vetskom sistemu ne vodi demokratski odgovorna politiËka klasa, veÊ lokalni ekonomsko-politiËki kolaboranti Imperije.

Jedine ko imaju πanse jesu velike zemqe, Rusija i Kina, pre svih. Kina je uspela da saËuva ekonomsku suverenost i da, u posledwih nekoliko godina, polovinu svojih ogromnih deviznih rezervi (od blizu 2.000 milijardi dolara) pretvori u drugu valutu, zlato ili vrednosne papire koji nemaju veze sa spekulativnim „derivatima”. Kina je po Africi i Aziji pokupovala velika nalaziπta nafte i drugih prirodnih bogatstava, a u EU je masovno kupovala modernu tehnologiju. Tako je ona poËela da se priprema za novi udar svetske ekonomske krize, koji moæe nastupiti onda kada taj prenaduvani balon globalnog finansijskog kapitala konaËno pukne.

Jer, u tome su saglasni i Elzeser i DuπaniÊ, kriza je samo povrπinski sanirana i s amo je pitawe kada Êe se vratiti svom æestinom. Naime, te hiqade milijardi dolara koje su SAD upumpale u svoj bankarski sektor uskoro Êe ponovo pokrenuti kreditno træiπte i balon Êe ponovo krenuti da raste. Andrej Kobjakov, profesor Ekonomskog fakulteta na Lomonosovu i koautor kwige Zalazak imperije dolara i kraj Pax Americana (15), koja je joπ 2003. predvidela sadaπwu krizu, prognozira veÊ posle 2010. poËeti da se naduvava novi da Êe „v mehur od sapunice, a oko 2012. on Êe puÊi i poËeÊe da se naduvava novi. Posledwa kriza Êe biti negde izmeu 2012. i 2015. godine. Tada Êe doÊi do smene celog finansijskog sistema i biÊe izmeweni i osnovni finansijski igraËi. Tada Êemo meu glavnim igraËima imati Kinu” (16).

Stvarawe novog globalnog finansijskog sistema ne moæe da se ne odrazi i na politiËke odnose u svetu, pa i u Evropi. Moæda Êe u novim okolnostima i mawe zemqe dobiti πansu da se iπËupaju iz kanxi „svetskog reketaπa”. Ne vidim zaπto srpska elita ne bi poËela makar ozbiqno da razmiπqa o tome?

(KraÊa verzija ovog teksta objavqena je u PeËatu, broj 94) ________________________________ (1) Jirgen Elzeser, Nacionalna dræava i fenomen

Iskra 1. februar 2010.

globalizacije: kako moæemo da se spasimo iz svetske ekonomske krize, „Jasen”, Beograd 2009. str. 102. (Elsässer, Jürgen 2009): Nationalstaat und Globalisierung: Als Linker vor der Preußischen Gesellschaft. Waltrop: Manuscriptum).

(2) Jovan DuπaniÊ, „Dolarska alhemija i kazino ekonomija”, Nova srpska politiËka misao, god. XVII (2009, br.3-4(u πtampi); http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/dolarska-alhemija-i-kazino-ekonomija.html.

Vidi i wegovu kwigu Jovan B. DuπaniÊ : Washington consensus - kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma, Beograd: Nova Evropa 2007.

(3) Poπto su realne demokratske strukture izgraene u okvirima dræava-nacija, skreÊe paæwu Elzeser, globalni kapital je objavio rat nacionalnim dræavama. Nacionalne dræave su danas stavqene pred izbor: ili se otvoriti i pustiti da globalni kapital sve proædere; ili biti proglaπen za „neprijateqa progresa” i „neuspelu dræavu”, zatim biti napadnut i najzad uniπten (6). Vestfalski poredak, koji je vladao od 1648, poËivao je na ideji da je svaka dræava jednako suverena, bez obzira na veliËinu. GlobalistiËki poredak, koji nastaje nakon 1989, poËiva na ideji da ni jedna dræava viπe nije suverena - osim Imperije (7-8). Iako nikada, u moderno doba, nije bilo viπe nominalno nezavisnih dræava, brojne nove nacije su nastale u procesu sistematskog „razgraivawa, razbijawa i seckawa”, kojem Imperija podvrgava „odmetnute” ili „nekooperativne” narode. Danas sve te nove „nezavisne dræave” i imaju jednako uverqivu „nezavisnost” kao bilo koja kolonija u 18. ili 19. veku (11).

Tako „rastavqene” dræave, sklapaju se, po Elzeseru, zatim u veÊe celine kojima upravqaju regionalni poverenici globalnog kapitala. Jedan takav „regionalni servis” za globalni kapital je EU (koju Elzeser naziva joπ i „relej globalizacije”; 13). »ak i iz starih, razvijenih dræava, kakve su NemaËka ili Francuska, suverenitet se „ispumpava” u korist briselske birokratije. Ne zato πto neko ne voli ove nacije, veÊ zato πto je wihova demokratija postala smetwa „velikim igraËima”, lobistima krupnog kapitala, da sve preuzmu i svime ovladaju (13). Korumpirana politiËka i medijska elita zamenu suverenih demokratija vladavinom transnacionalne kaste birokrata proglaπava „istorijskim napretkom” koji Êe usreÊiti narod. I dok korumpirani mediji usklikuju - „Ura, kapitulirali smo!”, narod se neosetno vraÊa tamo gde je bio u 18. veku: u poloæaj bespomoÊnih, iskoriπÊavanih i zaglupqenih podanika. „Narod, koji je sa Francuskom revolucijom stupio na svetsku istorijsku scenu, sklowen je kao politiËki faktor tako πto su odstraweni elementi koji su ga konstituisali. Na mesto narodne vojske ponovo su stupile najamniËke vojske”...); „opπte obrazovawe toliko je degradiralo da je postalo zapravo sistem za nadgledawe niæih slojeva”...). Itd, vidi Elzeser, 15.

(4) Zato globalisti kupuju lokalnu intelektualnu elitu (jer oni prvi primete da neπto nije u redu),

7

Izazovi globalnog... kupuju medijsku elitu (jer oni prvi objave da neπto ne vaqa) i kupuju politiËku elitu (jer oni prvi treba neπto da preduzmu). Ta kupovina je, meutim, jednokratna i podrazumeva da Êe lokalna elita u glas propagirati spasiteqsku „integraciju”, tj. ulazak u sistem. No, kada se veÊ ue u sistem - tj. kada nacionalna politiËka elita, uz kooperaciju medijske i akademske elite, isporuËi svoj narod na milost i nemilost globalistiËke finansijske oligarhije i politiËke birokratije, onda prestaju galantna plaÊawa pripadnicima lokalne kompradorske elite i oni postaju samo πrafËiÊi u maπineriji globalnog poretka moÊi i eksploatacije.

(5) Poπto banke iz Sitija nisu pitale za poreklo novca, mnogi od tih „slobodnih dolara“ bili su plod kriminala, utaje poraza ili korupcije. Suma uloæenih „evrodolara” porasla je sa 10 milijardi, 1960-ih, na 600 milijardi 1980-ih (E, 22).

(6) „»ak su pod odreenim uslovom imale pravo da ih prodaju i same sebi, tako πto su u tu svrhu osnivale svoje firme pod drugi imenom” (30-31).

Smisao ove operacija jeste taj da banke sve svoje riziËne kredite mogu da sklone iz balansnih raËuna i tako se mogu prikazati zdravijim nego πto jesu (31).

(7) Fannie Mae - Federal National Mortgage Association i FredieMac - Federal Home Loan MortgageCorporation.

(8) „AnalitiËari investicionih banaka”, objaπwava DuπaniÊ, „danonoÊno su sa ekrana svih ameriËkih televizija pozivali na kupovinu akcija.

To se vrlo prosto objaπwava - ako ste veoma konzervativan investitor, a vaπ sused koji je sklon riziku stalno vam govori da kupite akcije neke kompanije koje rastu neverovatnom brzinom (na akcijama Yahoo Ëista dobit bila je 165 procenata godiπwe), vi odgovarate - nisam lud, i ne kupujete.

Ali, prolazi godina, druga, treÊa... sused se bogati, vi ne moæete da izdræite i kupujete akcije. Samim tim uveÊavate potraæwu tih akcija. To znaËi da cena raste, a onda i dobit raste. To nije dobit od dividendi veÊ dobit koja je nastajala iz rasta cene. To je tipiËna piramida, kad novac sledeÊih ulagaËa daje moguÊnost da se isplate prethodni”.

(9) Ukupna vrednost razliËitih „derivata” je, pr e ma El z e s e ru , na r a s l a na 8 6 3. 0 0 0 mi l ij ar d i dolara, πto je vrednost 17 godina svetske proizvodwe svega - od olovke do rakete; 35).

(10) I u Velikoj Britaniji udeo industrijske proizvodwe u godiπwoj privrednoj dobiti (BNP) sada je samo 13 post o (40). Tako je stvorena „meunarodna finansijska aristokratija, Ëiji se glavni bastioni nalaze u SAD i Britaniji”(38).

(11) „Dajte da vidimo πta je ameriËka ekonomija”, kaæe i Ëuveni ruski ekonomista Andrej Kobjakov (vidi dole). „Uzmimo strukturu bruto druπtvenog

8

proizvoda - u danaπwem trenutku 75 procenata daju usluge, U sferi usluga danas radi oko 80 odsto zaposlenih i skoro sa tim procentom uËestvuje u BDP-u. u posledwe 3-4 decenije zemqa se potpuno deindustrijalizovala . Nema Ëak ni ameriËkih farmerica, posledwa fabrika „Levis” je zatvorena 1998,99. godine. Nema ni lake industrije, sve viπe se gubi i teπka”...).

Kineska roba je preplavila ameriËko træiπte.

Zamislite da sutra toga ne bude. U SAD prosto neÊe imati πta da obuku. NeÊe imati ni gaÊe. Mnoge delove za svoju industriju oni sutra prosto neÊe imati, i to se ne moæe brzo promeniti. Amerika je odavno izgubila kvalifikovanu radnu snagu, danas svi samo uvijaju hamburgere u Mekdonaldsu. Ponovo treba uËiti radnike da obavqaju poslove koje su zaboravili. Sada, prosto, nema radnika. Nema ni πkola u kojima mogu da nauËe - treba ponovo vratiti tehniËke kolexe, svu infrastrukturu... Koliko godina je za to potrebno? ...) o je zemqa usluga, i oko polovine tih Dakle, to usluga su finansijske usluge. ZnaËi da treÊina ameriËke ekonomije æivi na svetskim finansijskim operacijama. Ako se taj balon izduva, gubi se treÊina ameriËkog BDP-a. To je minimum jer je s wim vezan joπ ceo niz drugih grana - bogati trejderi su kupovali skupe kuÊe, znaËi, deo graevinskog biznisa Êe pasti, oni su navikli da idu u noÊne klubove, znaËi i taj biznis strada, i to onda nije 8,1 procenat besposlenosti kakva je bila u februaru, veÊ nezaposlenost koja se moæe uporediti sa nezaposlenoπÊu u velikoj depresiji, 25 posto (http://www.dverisrpske.com/tekst/1750390).

(12) Na istoj konferenciji donesena je odluka i o osnivawu Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, dve kquËne institucije globalne finansijske oligarhihje. DuπaniÊ skreÊe paæwu na Ëiwenicu da je, za vreme posete Beogradu, neposredno po formirawu vlade premijera Zorana –iniÊa, nobelovac Dz. Stiglic dobronamerno upozorio na opasnosti prihvatawa saveta MMF-a. „Postoje brojni sluËajevi koji pokazuju da saveti MMF-a nisu u skladu sa interesima zemqe kojoj su upuÊeni. Zato se morate diplomatski suprotstaviti `πok terapeutima` i `monetarnim fundamentalistima` iz MMF-a, braneÊ i vlastite interese.

Jer ulog u tranziciji je mnogo veÊ i od ekonomije; u pitawu je razvoj celokupnog druπtva.” (Dz. Stiglic, „»uvajte se MMF”! Ekonomist magazin, 12. mart 2001; navedeno kod DuπaniÊa) (13) InaËe, monopol svetske trgovine naftom dræi πest ameriËkih i jedna britanska kompanija (E, 51).

(14) U tom smislu u potpunosti stoji poreewe SAD sa starim Rimom. Rim je do II stoleÊa osvajao i pqaËkao zemqu po zemqu oko mediteranskog basena. Nakon toga, æiveo je od reke kontribucija iz pokorenih oblasti. Sedam miliona egipatskih seqaka, koji su ranije deo letine davali faraonu, sada su radili za Rim. Stoga je u Rimu stvorena parazitska struktura koja nije samo obuhvatala viπu klasu, veÊ i dobar deo plebejaca. U gradu je

Iskra 1. februar 2010.

æivelo preko 200.000 graana, sa porodicama, koji su dobijali besplatnu hranu. Ta parazitska masa je hrawena Ëak i onda kada su varvari veÊ bili prodrli do predgraa Rima! U Rimu je joπ sredinom 5. veka i daqe bilo 120.000 qudi koji su primali obavezno sledovawe hleba i sviwskog mesa. Treba joπ jednom reÊi da su ovim brojem obuhvaÊene samo glave plebejskih porodica, koje zato treba pomnoæiti sa Ëetiri ili pet da bi se dobio ukupan broj izdræavanih lica. InaËe, Valentijan | (364-375) utvrdio je dnevno sledovawe hrawenika na πest hlepËiÊa, a sviwsko meso je deqeno tokom pet meseci godiπwe i to po 2,3 kg meseËno. U Rimu je besplatno deqeno i uqe, dok je vino ovim hrawenicima prodavano za Ëetvrtinu ispod træiπne cene.

Rim je, takoe, zahvaqujuÊi sistemskom parazitizmu, sebi mogao da dopusti izgradwu velelepnih zdawa. Wega je krasilo 8 mostova, 11 javnih kupatila, 19 vodenih kanala, 2 cirkusa (Circus Maximus je imao 255.000 mesta), 2 amfiteatra, 3 pozoriπta, 28 biblioteka, 1.790 palata, 46.602 stambene zgrade (insulae), 926 privatnih kupatila (u kojima se istovremeno moglo kupati 62.800 graana), 18 foruma (javnih trgova), 8 campus-a (javnih travnatih povrπina za igru loptom), 30 parkova i vrtova, 700 javnih bazena, 500 vodoskoka i 10.000 spomenika.

Tako danas, kada se divimo ameriËkom visokom standardu i raskoπnim zdawima Vaπingtona ili Wujorka, treba da imamo na umu da dobar deo svega toga poËiva na sistemskim privilegijama Imperije, u Ëiju se kasu, pre svega kroz razliËite finansijske operacije, sliv aju kontribucije iz celoga sveta.

(15) AndreÈ Kobukov i Mihail Hazin, Zakat imperii dolara i konec « Pax Americana /http://www.forex.ua/classics/hazin_kobyakov/zakat_imp erii_dollara/ (16) http://www.dverisrpske.com/tekst/1750390; sliËno Ove antikrizne mere imaju prognozira i DuπaniÊ : „O zadatak da πto pre `zakrpe balon` i da se, uz neke kozmetiËke korekcije, ponovo radi po starom, dok se ne pronae neko novo - alternativno reπewe za eko nomsku hegemoniju SAD, poπto je dolarsk oj alhemiji doπao kraj. Moæda recimo, SAD ipak uspeju da nature celom svetu genetski modifikovane æitarice, kada bi samo nekoliko ameriËkih kompanija imalo monopol na proizvodwu semena poπto plod genetsko modifikovane æitarice nije moguÊe koristiti kao seme, odnosno on ne daje novi plod. Ukoliko se u tome uspe - πto nije iskquËeno, a na to upuÊuju i naznake da je kriza zaustavqena balon je uspeo da bude `zakrpqen` pre nego πto je do kraja `izduvan`), onda Êe `zakrpqeni balon` ponovo poËeti da se naduvava i na wemu Êe se u skoroj buduÊnosti pojaviti nova `rupa` ili, πto je verovatnije, doÊi Êe do takvog pucawa koje Êe imati nesagledive posledice po ceo svet”.

NSPM, 17.12.2009. <www.nspm.rs>

Iskra 1. februar 2010.

Slobodan AntoniÊ Podvukla - Iskra) (P

TadiÊeva `Ëestitaka` RS:

Deklaracije `izviwewa` Srbije _ Ne samo da sam uputio izviwewe graawima Hrvatske kojima je uËiweno zlodjelo veÊ sam to uËinio i kada su u pitawu Boπwaci i Albanci i evo ponovo to Ëinim ovog puta - rekao je TadiÊ na pres-konferenciji u Bawoj Luci gdje je boravio na obiqeæavawu 9. januara, Dana RS-a...

Dodao je da bi bio sretan kada bi izviwewe kakvo je on uputio drugim narodima bilo upuÊeno i srpskom narodu, prema kojem su uËiweni straπni zloËini tokom proteklih ratova.

- Samo kada razumete tuu muku i kada budete u stawu da se uæivite u tuu muku i nevoqu imate i sposobnost da poπtujete i sebe i svoju ærtvu i zbog toga Êe Srbija u narednom periodu, poπtujuÊi i tue i svoje ærtve, donositi odluke i deklaracije i sprovoditi ovakvu politiku - rekao je TadiÊ novinarima u Bawa Luci...

Referendum je unutraπwe pitawe BiH TadiÊ je tom prilikom izjavio i da se Srbija nije izjasnila o eventualnom referendumu u RS, odnosno BiH, istiËuÊi da pitawa iz domena unutraπwe politike treba da rjeπavaju legalno izabrani predstavnici vlasti u BiH. On je naglasio da Srbija ima pravo da kaæe svoj stav i da Êe ga govoriti uvijek samo kada je u pitawu oËuvawe Dejtonskog mirovnog sporazuma.

- Smatram da svi treba da doprinesu smawewu politiËkih tenzija u BiH. Srbija nikada niπta neÊe uËiniti πto bi destabilizovalo BiH, kao πto neÊe podræati podelu BiH braneÊi na taj naËin i integritet BiH, ali i vlastiti integritet na Kosovu i Metohiji...

On je ponovio da Êe svaki dogovor izmeu tri naroda i dva entiteta biti prihvatqiv za Srbiju. (BoπwaËki „Dnevni avaz”, 9.1.2010)

Reakcija RS na TadiÊeve izjave Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Srbija ima pravo da donese rezoluciju o Srebrenici, ali da smatra da je nekorektno i z dv o j i ti sa mo j e d a n d o g a  a j, j e r j e z lo Ë i n a i stradawa u Bosni i Hercegovini bilo na svim stranama. Dodik je kazao da mu nije poznat sadræaj rezolucije o Srebrenici koju Êe eventualno doneti parlament Srbije...

"Mislim da i oni koji su u ime srpskog naroda poËinili zloËine treba da budu procesuirani, kao πto znate, praksa je pokazala da mi nismo osporavali takvu vrstu priËe, ali ono πto nije fer ni od Evropskog parlamenta, koji je usvojio takvu rezoluciju, jeste da se ignoriπu i srpske ærtve", rekao je Dodik. Premijer RS smatra da se time ne pravi pomirewe u BiH..

Bilo bi daleko boqe da se donela rezolu cija o svim stradawima u BiH, kao i na Balkanu, i to bi pomoglo BiH, naglasio je Dodik. (R RTS, 12.1.2010)

9

IZBOR IZME–U ZLA I GOREG Ekonomska

struktura koja favorizuje trgovinu i uvoz na raËun proizvodwe ostaje nepromewena. Ako se ovakvi tokovi ne prekinu, to Êe znaËiti da iz ove krize Srbija nije niπta nauËila

Svi poslovni centri moÊi zahtevaju stabilan dinar. Iza ovog naoko razumnog zahteva krije se pritisak na Narodnu banku Srbije (NBS) da nastavi sa politikom precewenog kursa i predupredi pad dinara. Istina, kada bi dinar „nestabilno” poËeo da jaËa, takva nestabilnost nikome ne bi smetala.

Srpska privreda, dominantno uvozniËka, jedinstvena je u svojim zahtevima za jakim dinarom.

S druge strane, firme koje izvoze su ili marginalnog politiËkog uticaja, ili nisu neto-izvoznici (izvoze, ali mawe nego πto uvoze), ili su toliko zaduæene da sve πto dobiju padom dinara izgube otplaÊujuÊi devizne kredite.

Dosadaπwa politika kursa dinara je uniπtila trgovinski bilans zemqe. Tu je æariπte domaÊe finansijske krize, i to ne vide jedino oni koji ne æele. BuduÊi da privreda teπko dolazi do kredita, finansirawe deficita moæe se nastaviti samo dodatnim zaduæivawem dræave, ali je i tu prostor sve mawi.

S nelagodom koristim kolokvijalni jezik, ali izmotavawe mora prestati i dræava se mora suoËiti sa Ëiwenicom da je veÊ sada prezaduæena.

Srbija to moæe kriti od sebe, ali ne moæe sakriti od kreditora i svetskog finansijskog træiπta sa kojeg je izbaËena. Da nije tako Srbija ne bi uzimala kredit od MMF-a i prihvatala uslovqavawa, uz elemente psihodrame prilikom svake wihove posete.

Dinar je ponovo pod pritiskom uprkos recesiji i uz izuzetno nizak nivo uvoza koji sa recesijom nuæno ide. Izlazak iz recesije (kada god) mora biti praÊen rastom uvoza i poveÊavawem deficita trgovinskog bilansa. To Êe znaËiti i rast traæwe za evrom, joπ jaËi pritisak na dinar, nove intervencije na deviznom træiπtu, novo troπewe deviznih rezervi i novo zaduæivawe. (Samo u januaru i februaru 2009. godine, NBS je za intervencije na deviznom træiπtu potroπila znatno viπe od prihoda dobijenog prodajom NIS-a, na primer).

Intervencije na domaÊem deviznom træiπtu direktno su subvencionisawe duænika i uvoznika, i oporezivawe izvoznika. Efekat je isti kao da dræava iz buxeta uplaÊuje pomoÊ po kriterijumu - πto ste duæniji ili viπe uvozite, viπe i dobijate.

Fiksirawe kursa na niskom i nerealistiËnom nivou je galantna ali ne i dovoqna pomoÊ zaduæenoj privredi - woj je potreban i rast inflacije. U takvom ambijentu privatni sektor nastavio bi da podiæe cene i da viπkovima dinara kupuje jeftin evro kojim Êe se razduæivati. PomoÊu inflacije i fiksnog kursa sanacija duænika se

10

vrπi na teret potroπaËa.

Naæalost, πirokoruka dræava ima deficit buxeta i svoje subvencije daje iz kredita koje uzima u inostranstvu. Kako kredite vaqa otplaÊivati i buxet popuwavati, dræava Êe morati da poveÊava namete, da prodaje imovinu, da obara nivo troπewa i investirawa u infrastrukturu, u izdvajawe za penzije, zdravstvo, πkolstvo itd. Ovakav sistem kaæwava najsavesniji i najodgovorniji deo populacije, onaj koji se prostirao do gubera. Preko wihovih lea i novËanika, duænici se saniraju.

Dræava izdaπno pomaæe i banke. Sav novac, koji je nepotrebno unet u zemqu i zato nije komercijalno plasiran, poslovne banke ne iznose iz Srbije, veÊ ga plasiraju kod NBS. Ovaj novac (trenutno 1,7 milijardi evra) van funkcije je i domaÊa ekonomija od wega nema koristi i ne dobija niπta. Za to „niπta”, banke dobijaju veliku i sigurnu kamatu i akumuliraju prihode i rezerve iz kojih pokrivaju svoje loπe plasmane. Umesto da bude „proteran” iz zemqe, πpekulativni kapital je nagraen. NBS na teret svog bilansa vrπi nevidqivu sanaciju banka.

Kroz opisane procese dolazi do promene strukture spoqnog duga, kao i do wegovog ukupnog rasta. Privatni sektor se delom razduæuje na teret dræave. Joπ gore, destrukcija platnog bilansa se nastavqa. Ekonomska struktura koja favorizuje trgovinu i uvoz na raËun proizvodwe ostaje nepromewena. Ako se ovakvi ekonomski tokovi ne prekinu, to Êe znaËiti da iz ove krize Srbija nije niπta nauËila. Popravni ispit Êe se polagati na viπem nivou spoqnog duga, biÊe teæi, skupqi i socijalno dramatiËniji.

Alternativa ovakvoj politici je pad dinara. Time bi se preko kredita indeksiranih valutnom klauzulom ubrzala unutraπwa duæniËka kriza. Veliki broj preduzeÊa i dobar deo graana naπao bi se u teæoj poziciji od one u kojoj je sada.

Otvorila bi se i bankarska kriza i dræava bi morala da interveniπe, da na sebe preuzme deo dugova, i da sanira banke. Ovo je mraËan scenario, ali je zlo ipak mawe od prethodno opisanog, jasno je vidqivo i merqivo. Prava teæina dugova privrede se viπe ne bi skrivala, a konsekvence svojih loπih odluka bi morali da podele svi - i banke i duænici i dræava. UbrzavajuÊi nuæni rasplet, prisiqavajuÊi sve aktere da podnesu svoj deo tereta, dræava bi makar otvorila put ka izlasku iz krize i ka promeni privredne strukture. Ovo nije dobro reπewe veÊ izbor izmeu zla i goreg.

Politika, 23.12.2009. <www.politika.rs>

Nebojπa KatiÊ finansijski konsultant

Iskra 1. februar 2010.

Najzad jedna temeqna i istinita analiza „sluËaja Srebrenica”

NEPROMI©QENA PREPORUKA PREDSEDNIKA TADI∆A VeÊ podugaËak katalog nespretnih i neproraËunatih poteza koji obeleæavaju srpsku politiku na najviπem nivou pre neki dan, na sastanku ambasadora Srbije u inostranim prestonicama, bio je obogaÊen joπ jednim prvorazrednim gafom.

ObraÊajuÊi se diplomatskim predstavnicima svoje vlade na tom „strateπkom” zasedawu, predsednik Boris TadiÊ izustio je sledeÊu neverovatnu politiËku direktivu:

„U odnosima sa BiH ima napretka, a tu imamo i obaveze. Srpski parlament u buduÊnosti treba da usvoji rezoluciju o Srebrenici a da pri tom ne zanemari da usvoji rezoluciju o svim zloËinima tokom ratova devedesetih.”(1) Dvosmislenost jeste standardno obeleæje diplomatske prakse, i dvosmislenost ove direktive stoga donekle moæe biti razumqiva kada se uzme u obzir „diplomatski” kontekst u kome je ona bila izreËena. Meutim, ma koliko da bi se za neodreenost prilikom voewa diplomatije moglo reÊi da je u nekim taktiËkim situacijama vrlina, na viπem, strateπkom, nivou ona skoro bez iznimke to nije. Ako onaj ko diplomatiju vodi po krupnim i suπtinskim pitawima ne zna πta hoÊe, gde stoji i πta je spreman da bezuslovno brani, ako wegovi protivnici na sliËan naËin nisu sigurni πta je za wega diskutibilno a πta je naËelo gde kompromisa i gipkosti nema, tu je onda o diplomatiji izliπno i priËati. Ostaje samo da se utanaËe i sprovedu uslovi predaje.

Ovu stvarnost izvanredno je uoËio britanski diplomata i iskusni teoretiËar diplomatske prakse, ser Harold Nikolson:(2) „...good diplomacy means certain diplomacy: uncertain diplomacy, then as now, was, and is, always bad.”(3) Mada predsednik TadiÊ „veπto” neka pitawa ostavqa nedoreËenim, na primer o kakvoj je to srebreniËkoj rezoluciji reË koju bi srpski parlament trebalo da usvoji, i mada je ta potencijalno gorka pilula spoqa poπeÊerena utehom da bi ta rezolucija bila dopuwena pomiwawem i nekih drugih zloËina, vaqda onih gde su ærtve bili Srbi, osnovnu poruku koju predsednikova izjava okupqenim ambasadorima - i dræavama gde su oni akreditovani - emituje ipak nije teπko deπifrovati. OËigledno, reË je o glomazno naslovqenoj „Deklaraciji o obavezama dræave Srbije da pre duzm e sve mere zaπtite prava ært ava rat nih zloËina, a posebno ærtava genocida u Srebrenici.”

Tu deklaraciju je u julu 2009. godine Narodnoj

Iskra 1. februar 2010.

skupπtini Srbije predloæio poslanik Æarko KoraÊ. ZnaËaj i posledice tog dokumenta bili su podrobno analizirani u Novoj srpskoj politiËkoj misli 28. jula 2009. godine, u tekstu „SrebreniËka Deklaracija SDU - opasan presedan za dræavu Srbiju.”(4) Nije jasno πta se od tada promenilo. ©ta se dogodilo da Deklaraciju, koju je tada predloæio poslanik KoraÊ, koji pripada Socijaldemokratskoj uniji, jednoj minornoj grupaciji koja nije sposobna da samostalno pree cenzus i Ëiji bi Ëlanovi mogli da odræe svoju godiπwu skupπtinu u telefonskoj govornici a da preostane joπ dosta slobodnog prostora, sada uËini korisnom i prihvatqivom?

Zapravo, nije se u tom smislu promenilo niπta i ta deklaracija je isto toliko pogubna sada kao πto je to bila proπlog jula, kada je uπla u skupπtinsku proceduru.

KquËna odredba te deklaracije je da dræava Srbija prihvata odgovornost za navodni genocid u Srebrenici i obavezuje se da ubuduÊe osporavawe pravnih akata Haπkog tribunala, kojima se taj „genocid” utvruje, pozitivnim zakonskim propisima proglasi za kriviËno delo. Dakle, da pojednostavimo stvar, od trenutka usvajawa KoraÊeve deklaracije tekst kao πto je ovaj viπe neÊe biti moguÊ, a wegov autor, za svoje jeretiËke stavove, bio bi izloæen kriviËnom gowewu. To bi, naravno, bilo relativno najsitnija od posledica jer ona bi pogodila samo ovog autora i nikoga viπe. »itaoci ovog teksta proπli bi neuporedivo gore. Na osnovu takvog proizvoqnog i ËiweniËki potpuno neutemeqenog „priznawa” svoje dræave, oni bi postali meta basnoslovnog zahteva za odπtetu, koji bi iznosio milijarde evra. U poreewu sa tim, versaqske reparacije nametnute NemaËkoj nakon Prvog svetskog rata, srazmerno broju stanovnika, izgledale bi kao „siÊa.”

Da podsetimo predsednika TadiÊa i poslanike u Skupπtini Srbije na neke bitne elemente u ovoj raspravi preko kojih oni ne bi smeli da preu ukoliko æele da odgovorno rade svoj javni posao.

1. ©ta god da se faktiËki dogodilo u Srebrenici u julu 1995. nijedan validni pravni osnov zaπto bi dræava Srbija, a to praktiËno znaËi celokupno weno stanovniπtvo, za to prih vatila odgovornost i krivicu - ne postoji. Jedini meunarodno-pravni forum koji je u svetlu moguÊe odgovornosti Srbije to pitawe razmatrao bio je Meunarodni sud pravde u Hagu (koji nema veze sa Haπkim tribunalom) i to u tuæbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike

11

Nepromiπqena preporuka...

Jugoslavije. U svojoj presudi, Meunarodni sud utvrdio je sledeÊe:

A. Srbija nije odgovorna za genocid u smislu odredaba relevantne meunarodne konvencije; B. Srbija nije bila ukquËena u projekat da se izvrπi genocid niti je podstrekavala na wegovo izvrπewe; i V. Srbija nije pomagala u izvrπewu genocida.(5) Na osnovu Ëega dræavno rukovodstvo Srbije sada podstrekava Skupπtinu da u ime svih graana usvoji jednostranu izjavu o krivici za delo za koje je Meunarodni sud pravde, najviπa sudska instanca na dræavnom nivou u svetu, Srbiju oslobodio od svake odgovornosti? Da li je to Ëin koji je dopustivo izvesti mimo utvrenih Ëiwenica i pravnih obaveza, ali na osnovu diskretnih dogovora i politiËke kombinatorike? Ili tako neπto predstavqa izuzetno ozbiqan korak, sa dalekoseænim moralnim, politiËkim i materijalnim posledicama za Srbiju, koji bi zato mogao biti preduzet jedino na transparentnoj i plebiscitarnoj osnovi, nakon opπte i iscrpne druπtvene rasprave?

2. Imaju li dræavno rukovodstvo i poslanici Srbije pojma o stawu srebreniËke debate? Imaju li oni ikakvih ËiweniËkih saznawa o tome koja idu daqe od plitkoumnih medijskih fraza na tu temu? Da razmotrimo i aæuriramo neke kquËne parametre te debate. »iwenica je da od onog momenta kada se ogoli emocionalna retorika o Srebrenici ono πto ostaje kao materijalni dokaz zvaniËne srebreniËke priËe stoji vrlo slabo. To se moæe svesti na samo dve znaËajne komponente: (1) forenziËki dokazi ekshumirani iz razliËitih primarnih i sekundarnih grobnica u Srebrenici, koji su jedini postojeÊi corpus delicti masakra, i koji zato moraju biti polazna taËka za bilo kakvu smislenu diskusiju o prirodi dogaaja i o wegovim razmerama i (2) svedoËewe nezaobilaznog svedoka tuæilaπtva pred Meunarodnim kriviËnim sudom za bivπu Jugoslaviju , veterana pet srebreniËkih predmeta i, po sopstvenom priznawu, navodnog uËesnika u streqawima, Draæena ErdemoviÊa, koji je, ako je verodostojan, jedini znaËajan visuetauditu svedok dogaaja. Ukoliko bi ovi dokazi bili oboreni u velikoj meri, sa relevantnog empirijskog i sudskog stanoviπta ne bi puno toga ostalo od zvaniËne priËe o Srebrenici.

ForenziËkim dokazima bavio se dr Qubiπa SimiÊ.(6) Dokazni materijal koji je on analizirao sam po sebi nije niπta novo, jer su ga veÊ koristili tuæioci Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju u nekoliko sudskih procesa vezanih za Srebrenicu, od sluËaja KrstiÊpa nadaqe. Jedina novina je ta da su sada prvi put ti dokazi bili

12

podvrgnuti ozbiqnoj (i nemilosrdnoj) kritiËkoj analizi. Dr SimiÊje odreπito izbegao lagodan pristup koji su u odnosu na ove najvaænije dokaze do sada praktikovali struËwaci odbrane.

Prividno, postoji pojedinaËni autopsijski izveπtaj za svaku ærtvu, i to naizgled vrlo korektan. ForenziËki eksperti tuæilaπtva Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju svaki od ovih izveπtaja koji se odnosi na odreenu koliËinu ekshumiranih qudskih ostataka nazivaju „sluËaj”.

Ovih „sluËajeva” ima ukupno 3.658. U vezi sa svakim „sluËajem” postoji 10 do 15 stranica materijala sa autopsije. Veπtaci raznih timova odbrane pred MKTBJ do sada su preferirali da idu linijom maweg otpora, πto se uglavnom svodilo na nasumiËan odabir od po nekoliko desetina sluËajeva kao tipiËnih primera, koje bi podvrgli detaqnijoj analizi. Na osnovu takve nasumiËne analize, oni su zatim ukazivali na defekte tih pojedinaËnih autopsijskih izveπtaja, u nastojawu da na taj naËin diskredituju forenziËke dokaze u celini.

Nedostatak ovakvog pristupa je oËit: ako bi se uspeπno dovela u pitawe validnost samo nekoliko desetina sluËajeva, Tuæilaπtvo bi lako moglo da uËini ustupak i sloæi se da su se tu potkrale greπke. Meutim, ono bi i daqe insistiralo na tome da su preos tal ih nekol iko s tot ina (i li h iq ad a ) s l u Ëa j e va d ov oq no Ë vr s t d ok az d a s e dogodio masakr pribliæno potrebnih razmera da se utvrdi genocid.

Da bi uskratio Tuæilaπtvu taj argument (ili da mu ga prizna, ukoliko bi analiza dokaza potvrdila tezu optuæbe), dr SimiÊ je temeqno obavio teæak zadatak koji se sastojao od paæqivog Ëitawa nekih 30.000 stranica forenziËkog materijala. Taj se materijal odnosio na pregled svakog pojedinog „sluËaja” koji su tuæioci Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju do sada predoËili kao dokaz u sudskim procesima koji su se ticali Srebrenice. Skromno reËeno, rezultati wegove analize bili su veoma interesantni.

Kao prvo, doπao je do zakquËka da se 3.658 prijavqenih „sluËajeva” nikako ne poklapa sa postojawem 3.658 ekshumiranih qudskih tela. Da se poklapa, to bi, naravno, Tuæilaπtvo dovelo bar na pola puta do Ëarobnog broja od „8000 pogubqenih muπkaraca i deËaka iz Srebrenice”. Meutim, kako je utvreno preciznom pojedinaËnom analizom, u forenziËkim dokazima Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju jedan izveπtaj autopsije ne odnosi se u vek na telo jed ne ubijene ili pogubqene osobe. U mnogim sluËajevima, izveπtaj je sastavqen na osnovu samo dela tela ili Ëak jedne kosti. Poπteno govoreÊi, Tribunal nikada nije izriËito ni utvrdio da svaki pojedinaËni autopsijski „sluËaj” predstavqa po jedno telo, ali to je neπto πto se preÊutno podrazumeva. Tribunal nikada nije preduzeo niπta da to vaæno pitawe razjasni javnosti, pa je iz toga nastala osnovana zabluda. Ova zabluda, iako neizreËena, u javnosti je toliko duboko podsvesno ukorewena da se lako moæe pobrkati sa istinom.(7)

Iskra 1. februar 2010.

Ovo, meutim, ni u kom sluËaju nije kraj iznenaewima koja su bila otkrivena paæqivim prouËavawem krucijalnih (ali do sada samo povrπno ispitanih) forenziËkih dokaza Tuæilaπtva u sluËaju Srebrenica. Ispostavqa se da u otprilike 44 odsto „sluËajeva”, ili ukupno 1.583, za koje je Meunarodni kriviËni sud za bivπu Jugoslaviju saËinio autopsijske izveπtaje, ne samo da ne postoji niπta nalik na kompletno telo iz Ëega bi se mogli izvoditi verodostojni forenziËki zakquËci(8), veÊ da je po sredi neπto daleko problematiËnije. Ono πto se naziva „sluËajem” moæe se sastojati od fragmenta tela, Ëesto samo jedne jedine kosti, a iz toga uopπte nije moguÊe izvoditi bilo kakve validne forenziËke dokaze.

U stvari, Ëak i forenziËki struËwaci tuæilaπtva su u svojim beleπkama priznali da se u 92,4 odsto i z v e π ta j a i z o v e k a te g o r i j e k o j i se o d n o s e n a delove tela kquËna stavka „uzrok smrti” ne moæe utvrditi.

ZaËudo, nesposobnost struËwaka Tuæilaπtva, koju oni sami otvoreno priznaju, da profesionalno utvrde uzrok smrti u pribliæno pola ekshumiranih sluËajeva izgleda da je neπto πto Ëlanove veÊa Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju nimalo nije zabriwavalo. To ih uopπte nije spreËilo da donesu nalaz, za koji sada znamo da je bez ËiweniËkog uporiπta, da je zaista bilo pogubqeno baπ onoliko ærtava koliko je Tuæilaπtvo u svojim optuænicama tvrdilo da je pogubqeno i da se taj zloËin dogodio taËno na naËin kako Tuæilaπtvo to tvrdi.

Analiza dr SimiÊa takoe pokazuje da neπto preko 50 odsto ekshumiranih ostataka na kojima je moguÊe izvesti neke forenziËke zakquËke ipak ne daje jednoznaËnu sliku i da Ëak ni oni neophodno ne podræavaju teze Tuæilaπtva.

Neosporno je da su 442 tela koja su pronaena sa povezima preko oËiju i/ili vezanih ruku bili ærtve pogubqewa. Ali i u drugim kategorijama nalazilo se na stotine ærtava koje svakako takoe iziskuju malo paæqiviju analizu. Posmrtni ostaci tela sa ranom od metka (wih 655) mogli bi se podudarati sa hipotezom o pogubqewu, ali za to ne postoji Ëvrst dokaz. »ak je i jedan deo wih mogao da strada u borbenim dejstvima. ©to se tiËe posmrtnih ostataka (wih 477) na kojima su evidentne rane ne samo od metka veÊi od metalnih deliÊa, ili samo ovih drugih, sve u svemu, logiËki posmatrano, kod ovih vrsta rana moguÊnost pogubqewa moæe se u potpunosti iskquËiti. Za wih je mnogo verovat nija pretpostavka da su bili ubijeni u borbi. I na kraju, postoje tela (wih 411) Ëije stawe, ni u kom sluËaju, ne dozvoqava formulisawe ubedqive pretpostavke ni o jednom moguÊem uzroku smrti.

A k o sa b e r e mo b r o j æ r ta v a k o j e s u b i le vezane i imale povez preko oËiju (442) i one koji imaju samo rane od metka (655) πto je bar konzis tentno sa teorijom o pogubqewu, iako je samo po sebi ne dokazuje - dolazimo do ukupnog broja od 1.097 potencijalnih ærtava Ëije su stawe i vrsta rane u vreme ekshumacije bili u skladu sa hipote-

Iskra 1. februar 2010.

zom o pogubqewu. Ali, to je ipak mawe od jedne treÊine „sluËajeva” forenziËkih dokaza koje vodi Tuæilaπtvo Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju, i daleko je mawe od zvaniËne brojke od 8.000 ærtava.

Dr Qubiπa SimiÊ je takoe sproveo i kontrolnu analizu kako bi sa najveÊim moguÊim stepenom sigurnosti utvrdio ukupan broj ærtava iz 13 ekshumiranih masovnih grobnica u Srebrenici, bez obzira na druge relevantne faktore. On je odabrao jednostavnu metodu: prebroje se sve desne i leve bedrene kosti, koje su najËvrπÊe komponente kostura.(9) Kada su bile uparene, bedrene kosti su dale konaËan broj od neπto ispod 2.000 ærtava (1919),(10) πto je za oko 6.000 mawe od cifre od 8.000 koja se mora propisno dokumentovati ukoliko se æeli odræati zvaniËna verzija o dogaajima u Srebrenici. Pri tome, naravno. Za samo jedan deo ovih ærtava (tj. oni sa povezima, wih ukupno 442) moæe se skoro nepobitno utvrditi da su bile pogubqene.

Bilo bi vrlo korisno ako bi predsedniku TadiÊu i poslanicima Narodne skupπtine Srbije neko javio da analiza forenziËkih dokaza koju je uradio dr SimiÊ iz temeqa mewa uslove i parametre rasprave o Srebrenici. Viπe se neÊe moÊi navoditi izmiπqeni brojevi, koji su bez uporiπta u fiziËkim dokazima. Niti se smeju pisati, predlagati i usvajati dræavne deklaracije koje se temeqe na tim izmiπqenim brojevima i podacima.

Ako tiho svedoËanstvo u vidu ekshumiranih qudskih ostataka u celini ne pomaæe zvaniËnoj priËi o Srebrenici,(11) sudsko svedoËewe glavnog svedoka Draæena ErdemoviÊa joπ mawe joj je od pomoÊi. ErdemoviÊje bizarni ratni passepartout koji je tokom sukoba u BiH sluæio u vojskama svih etniËkih grupa i koji je na kraju zavrπio kao pripadnik takozvanog 10. diverzantskog odreda VRS. Jedinica VRS u kojoj je ErdemoviÊ sluæio, u vreme kada je navodno uËestvovao u srebreniËkom masakru, sama je po sebi vrlo Ëudna. Iako je 10. diverzantski odred navodno bio u komandnom sastavu VRS, nedostaju taËne informacije o viπoj vojnoj jedinici ili komandi kojoj je bio podreen.

Iako je u velikoj meri bio umeπan u ubijawa u Srebrenici, izgleda da 10. diverzantski odred nema jasno odreeno mesto u bilo kakvom borbenom rasporedu. To je bila neka vrsta jedinice za specijalne operacije koja uskaËe i povlaËi se po potrebi. Podjednako Ëudan bio je i sastav te jedinice.

Usred etniËkog sukoba koji je obeleæavala izuzetna netrpeqivost i uzajamna okrutnost, ova jedinica je izgleda bila uigrani multinacionalni tim spremnih ubica u Ëijim su redovima bili zastupqeni pripadnici svih bosanskih zaraÊenih strana, Srbi, Hrvati i Muslimani, pa Ëak i Slovenci!(12) Samo da se zna, sam ErdemoviÊ bio je Hrvat koji je sluæio u vojsci bosanskih Srba.

Ovi neobiËni detaqi, sasvim razumqivo, privukli su paæwu Æerminala »ivikova, dugogodiπweg novinara medijske kuÊe DojËe vele, koji

13

Nepromiπqena preporuka... sluËajno æivi u Hagu i koji je Ëesto prisustvovao sudskim procesima voenim pred Meunarodnim kriviËnim sudom za bivπu Jugoslaviju, pogotovo dok je joπ trajalo suewe Slobodanu MiloπeviÊu.

Podstaknut nekim bizarnijim elementima ErdemoviÊevog svedoËewa, »ivikov je poËeo da postavqa ozbiqna analitiËka pitawa. Rezultat je wegova kwiga pod nazivom Der Kronzeuge,(13) Ëiji je saæetak bio proËitan na meunarodnom simpozijumu na temu Haπkog tribunala i Srebrenice koji je u aprilu 2009. godine u saradwi sa Ruskom akademijom nauka naπa nevladina organizacija odræala u Moskvi.

»ivikov metodiËki nabraja sve nedoslednosti ErdemoviÊevih iskaza i tvrdwi, na koje se samo moæe gledati sa nevericom. Jedna takva tvrdwa je da su na stratiπtu Pilice ErdemoviÊi wegova jedinica uspeli da pogube oko 1.200 zatvorenika za samo pet Ëasova. S obzirom na naËin i na tempo ubijawa, kako ih je opisao ErdemoviÊ, »ivikov je izraËunao da bi za takav zadatak bio potreban skoro jedan dan. Na kraju je ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je obavio forenziËki tim tuæilaπtva, otkrila ostatke samo 137 potencijalnih ærtava, od kojih 70 sa povezima, πto bi ukazivalo na zarobqenike. I joπ jedanput, Ëlanovi veÊa Meunarodnog kriviËnog suda za ratne zloËine u Hagu prihvatili su bez pogovora dokaze veoma diskutabilnog kvaliteta, ali sa neposrednim uticajem na pravne, moralne i politiËke razmere pitawa Srebrenice . Da napomenemo joπ jednom da je ErdemoviÊ kquËni neposredni svedok tuæilaπtva i da je navodni uËesnik inkriminiπuÊih dogaaja. Ujedno, on je i jedini neposredni izvrπilac protiv kojeg je podignuta haπka optuænica, uprkos Ëiwenici da je on liËno imenovao joπ nekoliko wih. Veliki deo zvaniËne priËe o Srebrenici zavisi direktno od wegovog kredibiliteta.

Nema sumwe da je u julu 1995. stanovniπtvo Srebrenice pretrpelo znaËajne qudske gubitke. Uz pogubqewa zatvorenika, kojih je sigurno bilo, postojao je joπ jedan koliËinski moæda vaæniji uzrok demografskih gubitaka meu stanovniπtvom koje se nalazilo u enklavi u julu 1995. godine. To je bilo desetkovawe meπane vojne i civilne kolone 28. divizije muslimanske vojske koja se iz Srebrenice povlaËila na teritoriju oko Tuzle, koju su kontrolisali muslimani. To je udaqenost od oko 60 kilometara, koju je trebalo preÊi pod borbenim uslovima i preko teπkog planinskog terena.

Gubici ove kolone, koja je na poËetku povlaËewa brojala izmeu 12.000 i 15.000 qudi a koja je tokom viπednevnog povlaËewa prema Tuzli u zasedama i borbama izgubila nekoliko hiqada pripadnika, detaqno su obraeni i dostupni su na internet stranici Istorijskog projekta Srebrenica.(14) PozivajuÊi se na izjave koje su vlastima dali preæiveli pripadnici kolone odmah nakon πto su stigli u Tuzlu i koristeÊi

14

procene meunarodnih posmatraËa na licu mesta, pokazuje se da je postojao joπ jedan i do sada uveliko zanemaren aspekt demografskih gubitaka na srebreniËkom ratiπtu u julu 1995. godine. Vaænost ovog otkriÊa nije u tome πto umawuje qudsku tragediju, veÊ πto doprinosi da se taj aspekt qudske tragedije ispravno sagleda.(15) Ogromni gubici koje je pri povlaËewu pretrpela ova meπana vojno-civilna kolona, koliko god oni bili veliki i æalosni, u potpunosti su zakoniti sa stanoviπta ratnog prava. Zato je nedopustivo, pod bilo kojim okolnostima ili izgovorima, poistoveÊivati ih sa pogubqewima, koja uistinu predstavqaju kaæwiv ratni zloËin.

Da li stvarna ËiweniËka pozadina dogaaja u Srebrenici u julu 1995. godine ikome daje za pravo da u ime srpske dræave i wenih graana prihvata odgovornost za jedan gnusni zloËin?

Ne, jer pre svega diskutibilni su dimenzije i pravna kvalifikacija tog zloËina. Nijedan bitan elemenat tog dogaaja, ni posle decenije i po, nije pouzdano utvren ni razjaπwen. Pri tome, na teritoriji dræave koja bi, po preporuci wenog najviπeg dræavnog rukovodstva, trebalo da u ime svojih graana dobrovoqno prihvati odgovornost za zloËin za koji je Meunarodni sud pravde odbio da Srbiji pripiπe krivicu, slobodno se kreÊu osobe koje su osumwiËene za neposredno uËeπÊe u tom zloËinu, Ëiji je prst bio na obaraËu kada su muslimanski zarobqenici bili streqani. Iako se zna ko su, wih niko ne uznemirava, ali se od graana Srbije oËekuje da prihvate moralnu i materijalnu odgovornost za zloËin sa kojim niko od tih graana nema ni najmawe veze.

NSPM, 12.1.2009. <www.nspm.rs>

Stefan KarganoviÊ Podvukla - Iskra) (P

(Autor je predsednik holandske nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica”.)

---------------------1. VeËerwe novosti, 5. januar 2010.

2. Sir Harold Nicholson, 1886-1968. Britanski diplomata, pisac i politiËar.

3. Harold Nicholson: The Great Victorians, 1932. Essay on Canning. „Da bi bila dobra, diplomatija mora biti odreena. Tada (u Kaningovo doba - prim. autora), kao i sada, diplomatija koja je neodreena uvek je loπa.”

4. http://www.nspm.rs/istina-i-pomirewe-na-ex-yu-prostorima/srebrenicka-deklaracija-sdu-opasan-presedanza-drzavu-srbiju.html 5. http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13687.pdf 6. Dr Qubiπa SimiÊ, Forensic analysis of postmortemreports: http://www.srebrenicaproject. com/index .php option=com_content&view=category&layout=blog&i d=18&Itemid=16

Iskra 1. februar 2010.

7. Ovo je primer naËina na koji Tribunal suptilno manipuliπe kquËnim Ëiwenicama, pruæajuÊi sebi moguÊnost, ako bi ikada, kao sada, bili uhvaÊeni na delu da mogu odgovoriti, da oni tako neπto nikada nisu ni tvrdili! Formalno, to je taËno, ali oni nisu uËinili niπta ni da razjasne korisnu zabludu koju su sami stvorili.

8. „Verodostojno” se u ovom sluËaju odnosi na sposobnost da se pruæe odgovori na pitawa o uzroku i naËinu smrti.

9. Poπto qudski kostur ima preko 200 kostiju razliËitih oblika i veliËina, one lako mogu posluæiti da se stvori slika o viπe osoba nego πto ih je u stvari bilo. Ali, poπto svaka osoba ima samo dve bedrene kosti, broj uparenih bedrenih kostiju nam daje izuzetno pouzdan podatak o ukupnom broju pojedinaËnih osoba, svodeÊi manipulacije prilikom brojawa na minimum.

10. Pronaeno je malo viπe levih bedrenih kostiju (1.923), πto znaËi da je Ëetirima nedostajao desni par, a uz to je pronaeno i 28 fragmenata bedrene kosti.

11. Pod ovim se misli na dogmatsko insistirawe na tvrdwi da je 8.000 qudi bilo postrojeno i pobijeno, iako se, naravno, desio masakr zarobqenika, znaËajnih ali neuporedivo skromnijih dimenzija.

12. SvedoËewe Draæena ErdemoviÊa u predmetu Tuæilaπtvo protiv PopoviÊa i drugih, Meunarodni kriviËni sud za bivπu Jugoslaviju, 7. maj 2007. godine. U svom svedoËewu, ErdemoviÊ je imenovao svoje saborce i sauËesnike, Ëlanove odreda. Prema tome, dobro se zna ko su, pa Ëak i gde se nalaze, ali se joπ nije otvorila istraga o ulozi ovih direktnih poËinilaca uæasnih zloËina. Ovo je joπ jedna u nizu neobjaπwenih srebreniËkih anomalija.

13. Æerminal »ivikov Der Kronzeuge (Krunski svedok), Izdawe Brennpunkt Osteuropa, 2009.

14. Vidi „Analiza gubitaka muslimanske kolone usled minskih poqa i borbenih dejstava” ,http://www.srebrenica-project.com /sr/index. php option =com_content&view=article&id=63:2009-08-10-15-5857&catid=12:2009-01-25-02-01-02 15. Treba se prisetiti da je u svojoj analizi podataka dobijenih sa tela ekshumiranih iz masovne grobnice dr Qubiπa SimiÊ identifikovao na stotine sluËajeva sa tipom rane (od metka ili metalnog fragmenta ili samo ovih drugih) koje odgovaraju ranama zadobijenim u borbenim aktivnostima, ali koje ne podræavaju tezu o pogubqewima. To Ëvrsto ukazuje na Ëiwenicu da su ærtve iz obe kategorije sahrawivane zajedno, bez razlike, i da se Meunarodni kriviËni sud za bivπu Jugoslaviju nije nimalo trudio da ih razdvoji, ili, πto je podjednako vaæno, da napravi pravnu razliku meu wima, πto su, kao sudska institucija, imali obavezu da uËine.

Iskra 1. februar 2010.

Izazovi pred TadiÊevom Srbijom 2010.

Od Republike Srpske pa do Kosova i Metohije, najavquju se burna vremena i novi izazovi za Srbiju, Republiku Srpsku i wihove graane.

Boravak predsednika TadiÊa u manastiru Visoki DeËani ukazuje da Êe pitawe Kosova i daqe biti ne samo prisutno nego Êe biti i teæe. Poruka mira koju je predsednik TadiÊ poslao, ne samo Srbima nego i Albancima i drugim narodima, doËekana je... novim agresivnim izjavama albanskih politiËara sa Kosova i predstavnika meunarodne zajednice...

Naæalost, ovo su albanski politiËari i neki u meunarodnoj zajednici tumaËili kao dokaz slabe pozicije Srbije u vezi sa Kosovom i kao afirmaciju svojih stavova.

Komandant juænog krila NATO-a ameriËki admiral Mark Ficxerald izjavio je da su paralelne strukture u severnom delu Kosova ,,neprih vatqive” i da to predstavqa krπewe Rezolucije 1244. Ovo je saopπtio uveren da on, kao i svaki predstavnik ameriËke vlade, najboqe moæe da tumaËi ne samo Rezoluciju 1244 nego i meunarodno pravo. Ova izjava... najavquje novu fazu izgrad we nezavisne kosovske dræave, a to je asimilacija severnog dela ove provincije. NeÊe se Ëekati odluka Meunarodnog suda pravde, jer to uopπte niπta ne znaËi za one koji æele da iskoriste dobru voqu Beograda da bi konaËno reπili problem ,,paralelnih struktura” na Kosovu i na ovaj naËin konsolidovali nezavisnost ,,za sva vremena”.

Isto tako, ocene Valentina Incka, visokog predstavnika u BiH, da odræavawe referenduma znaËi krπewe Dejtonskog sporazuma, izreËene su sasvim ozbiqno... U suπtini ova najava vodi u jedan konaËan obraËun izmeu visokog predstavnika Amerike i jednog dela EU, s jedne strane, i RS, sa druge strane. LakoÊa s kojom Incko preti da sprov oe w e r ef er end u ma moæe po no vo da p okr ene pitawe opstanka RS dovoqna je da bi se shvatilo zaπto vlasti u RS, i graani, moraju da idu do kraja i da dobiju ovu bitku. »iwenica da se moæe tako lako postaviti pitawe opstanka RS pokazuje namere ne samo Incka nego i onih koji ga podræavaju. Ne treba verovati wihovim namerama, a joπ mawe se uzdati u wihovu milost.

Kroz istoriju Ëesto se deπavalo da se autokrate izjednaËavaju i sa nacijom i sa dræavom... U kontekstu ameriËke i evropske politike prema Srbima neπto sliËno se deπava, gde su admiral Ficxerald i visoki predstavnik Incko samo simboli jedne autokratske bahatosti. Incko se, naime, poistoveÊuje sa Dejtonskim sporazumom i istovremeno sa dræavom Bosnom i Hercegovinom i zbog toga ne moæe niko da mu se suprotstavi bez ruπewa Dejtonskog sporazuma i BiH. Isto tako, severno Kosovo predstavqa nepoπtovawe autoriteta, ne samo institucija ,,nezavisnog Kosova” nego i onih koji su glavni arhitekti i sponzori ovog projekta . U ovakvoj situaciji, naæalost, izlazak se nalazi ili u potpunoj pokornosti ili u novim konfrontacijama. Godina 2010. pokazaÊe koji Êe od ovih izlaza naÊi Srbi.

Politika, 12.1.2009.

Obrad KesiÊ

15

∏TA O BALKANU GOVORE IZA ZATVORENIH VRATA U BRISELU EU joπ nije odlu≥ila kako ≤e se odnositi prema zapadnom Balkanu iako se pomirila s tim da prima Hrvatsku Mjesecima niπta ne mo√eπ kao novinar probiti, a onda u nekoliko dana, nakupi se izvanredno mnogo “infa” kako novinari zovu u √argonu informacije, i mnogo se toga nepovezanog slo√i u sliku.

EU joπ nije odlu≥ila kako ≤e se odnositi prema zapadnom Balkanu, iako se pomirila s time da prima Hrvatsku. Neke dr√ave joπ se opiru onom πto vide kao prerani ulazak Hrvatske, i tra√e dodatne dokaze europeizacije.

Ho≤e li Hrvatska 1. sije≥nja 2012. zaista postati ≥lanica Europske Unije, pitam jednog direktora iz Europske komisije, ali on skepti≥no odmahuje glavom, previπe je posla za obaviti. Dobro, to je samo jedno miπljenje. Regija je na dvije velike meΩunarodne konferencije dala naznake da je ostavila iza sebe dugu fazu velikih nacionalizama.

Djukanovi≤ je u izvanrednom, dr√avni≥kom govoru, rekao da ≥ak ni dok je sve bila jedna dr√ava, nije postojalo takvo jedinstvo u prozapadnoj orijentaciji.

Podsjetio je kako je regija mudro, pa√ljivo, izvela priznanje Kosova, jer tu se nije moglo vrludati - ili si za Priπtinu ili si za Beograd.

Ali, u Bruxellesu su to bili prvi glasovi o promjenama, nisu se joπ navikli. Proπle godine, vidjelo se, dok je regija suraΩivala, napredak prema ≥lanstvu prije≥ile su susjede ≥lanice. Na jednoj konferenciji Grci su se okomili na makedonskog premijera, u redu, taj bolje da je πutio, ali i ovako, svi znaju da je u pitanju samo i isklju≥ivo gr≥ki nacionalizam, ostatak refleksa iz epohe ljubavi prema Miloπevi≤u. Tako sabita, okrenuta sebi, regija je profunkcionirala. Razina ekonomske, ali i svake druge suradnje je jako narasla, osim u samom njezinu srcu, Bosni i Hercegovini.

Jedna Njemica, demokrπ≤anka, tapπtala me po ramenu i govorila, malo u neugodi, ne, nemamo niπta protiv Hrvatske, ali ne mo√emo niπta obe≤ati dok sasvim jasno ne stavimo prepreke pred Tursku, i dok ne uvedemo pauzu za razmiπljanje za druge balkanske zemlje. One no≤i, nastavila je, 2012, sa Stare na Novu godinu, kad budemo dali posljednje zeleno svjetlo za Hrvatsku, sasvim sigurno ≤emo znati da ≤e na stol do≤i i cijeli zapadni Balkan i Turska. Ali, ne √elimo da nas se prisiljava, √elimo se osigurati, ma makar vi joπ malo ≥ekali.

Ne smijemo dozvoliti kolaps sistema i pravnog poretka u Europi, ulaskom nepripremljenih zemalja. Nebitno πto ta europska zastupnica nije poznato ime, jer ona prenosi informaciju o op≤oj

16

nervozi, neraspolo√enju, nelagodi od nas dolje.

Mnogi ne shva≤aju da Europa ima doslovno PTSP od ulaska Bugarske i Rumunjske, a u Hrvatskoj se uporno ne razumije da nije dovoljno biti ”bolji” od te dvije zemlje. Treba biti stvarno dobar.

Ve≤ mjesecima Njema≥ka odaπilje signale o velikom zaokretu u europskim pitanjima, koji se, izmeΩu ostalog, vidi i u odustajanju od vizije proπirenja. Drugi put ≤u o razlozima tog va√nog povijesnog otklona s mogu≤im posljedicama. Sad samo konstatiram. Ne tvrdim ni da ≤e tako ostati, sve je joπ u previranju, i ako se nastave pozitivni trendovi u regiji, to ≤e se odraziti i na napredak sviju.

Ali, kako mogu re≤i da tra√e dodatne dokaze reformi i europeizacije? Je li to fer, a Hrvatska je tako dugo u pregovorima?

No, kad se hrvatski graΩanin okrene oko sebe, vidi li zemlju koja bere plodove reformi, uzdi√e prema boljim obi≥ajima zapadne Europe?

Gdje je europeizacija, osim πto smo oduvijek Europa, ali gdje je konkretno, u kojoj instituciji?

Nedavne ankete Eurochambersa i OECD-a pokazuju da se investitori u regiju zapadnog Balkana √ale na dvije goleme prepreke: korupciju i loπu infrastrukturu. ∏efica pak HGK u Bruxellesu dobro je primijetila: Hrvatska ima divne ceste, πteta da nema proizvedene robe koja bi se njima prevozila. Znate li kako izgleda tridesetak kilometara viπetra≥nog autoputa Bruxelles - Antwerpen? Vje≥na gu√va kamiona, ljudi lude u zastojima od dva sata. Roba, trgovina, proizvodnja, a kriza je!

Zahtjev koji nam postavljaju jest da ne donesemo u miraz korupciju i organizirani kriminal.

Ka√e Bo√idar Djeli≤, potpredsjednik srpske Vlade: To je ono πto oni o nama govore, kad mi nismo u sobi, zato moramo suzbiti organizirani kriminal. Ima pravo.

Nizozemci imaju referate i grafikone o tome da ≥voriπta organiziranog kriminala zavrπavaju u Nizozemskoj, a bandama je “najle√ernije” na balkanskoj ruti. Mi smo njima direktna πteta, zato nas ne √ele – dok ne vide konkretne promjene.

Globus, 24.12.2009. <globus.jutarnji.hr>

Ines SABALI¯

Iskra 1. februar 2010.

Pokuπaj razbijawa „drugosrbijanske” duhovno-politiËke „korektnosti”

PAUKOVA MREÆA PSIHOLO©KE OKUPACIJE SRBIJE Dekonstrukcija ideoloπkih manipulacija i medijskih etiketa Medijska i druπtvena scena Srbije veÊ duæe vreme poËiva na sledeÊem „svetom trojstvu” ideoloπko-medijske manipulacije: da su Srbi najodgovorniji za rat i ratne zloËine u bivπoj Jugoslaviji 90-ih, da su se u tim godinama desile sve loπe stvari, a da je vreme pre toga bilo „zlatno doba”, i da je svako ispoqavawe nacionalnog oseÊawa u Srba akt nesavremenosti, blizak πovinizmu i nasiqu. Ove tri gotovo „nauËne istine”, πirene u agitpropovskom maniru, pokuπavaju da postanu aksiome: teze koje ne treba dokazivati, veÊ se podrazumevaju.

Ciq ovog projekta je da onemoguÊi pokretawe bilo koje teme od srpskog nacionalnog interesa, tj. da metodom udarawa ovakvih medijskih etiketa unapred diskvalifikuje svaku novu nacionalnu, kritiËku i polemiËku misao na druπtvenoj sceni. Krajwi epilog trebalo bi da bude proizvodwa unutraπweg psiholoπkog oseÊawa stida od vlastitog identiteta, druπtveno povlaËewe i moralna predaja. Svi spoqni eksperimenti i udari koje smo doæiveli unazad 15 godina niπta su prema ovoj specijalnoj operaciji koja treba da Srbe „oslobodi” istorijskog instinkta samoodræawa, „denacifikuje” i umrtvi za svaki aktuelni nacionalni imperativ. Radi se o sloæeno isprepletanoj intelektualno-nauËnoj i politiËko-medijskoj paukovoj mreæi, u koju smo se upleli i koja preti da nam isiπe sve nacionalne sokove. Moæda Êe zvuËati preterano, ali tvrdimo da Êe od psiholoπkog osloboewa iz ove paukove mreæe zavisiti sudbina srpskog naroda u 21. veku.

Evo zaπto.

Sistem podjarmqene svesti Pomenuti sistem ideoloπko-medijskih manipulacija poËiva na sledeÊe Ëetiri jednaËine, koje Êe biti predmet naπe „matematiËke” analize, kad veÊ sve druge dosadaπwe argumentovane intelektualne rasprave nisu dale rezultata.

1. Komunisti = antifaπisti Ne smemo nikako dozvoliti da istorija Srba u 20. veku poËiwe MiloπeviÊevim odlaskom na Gazimestan 1989. godine i tzv. „buewem srpskog nacionalizma”. Primetno je da se u javnom diskursu viπe i ne pomiwe pola veka titoizma na ovim prostorima, a zaboravqen je i period pre i za vreme Drugog svetskog rata. Ako tako nastavimo uskoro Êemo se kao u nekoj magli pitati da li je Jasenovac ikada postojao i da li je uopπte bilo ratova na svetu i Balkanu pre nego πto ih je MiloπeviÊ (Ëitaj: Srbija) pokrenuo. Razlog ove

Iskra 1. februar 2010.

istorijske zaboravnosti („higijena seÊawa” za koju se zalaæu „drugosrbijanci” ne dopire daqe u proπlost od 90-ih godina 20. veka) leæi u tome πto je epoha titoizma joπ uvek nije proπla, komunizam u Srba zapravo joπ uvek nije pao, odnosno bivπi komunisti su i daqe na svim vodeÊim poloæajima u druπtvu (u politici, ekonomiji, medijima, nauci). Naπe vreme moæemo najtaËnije nazvati „neotitoizmom”, iz prostog razloga πto je u potpunosti obnovqen vrednosni sistem te epohe, koji poËiva na tri ideoloπka stuba: materijalizmu, sekularizmu i anacionalizmu, kao i na oËekivawu „obeÊanog raja” veËitog bratstva i jedinstva (jugoslovenske / evropske) Unije.

Zaπto se o svemu ovome ne govori? Zato πto je komunizam joπ davno nabacio plaπt antifaπizma i slobodarske revolucije koja se ne dovodi u pitawe.

Evo te jednaËine: Osnovna teza: Komunizam je bio na strani zapadnih demokratija u Drugom svetskom ratu i spada u demokratske i slobodarske tekovine svetske civilizacije. Titoizam je bio „demokratski komunizam”. Kao univerzalni antifaπizam on je i danas aktuelan i neophodan.

Protivteza: Komunizam je nastao kao neprijateq kapitalizma i demokratije i najpre je sklopio ugovor o nenapadawu sa nacizmom. Komunizam koristi rat izmeu nacizma i zapadne demokratije za izvoz svojih ideja i komunistiËke revolucije πirom Evrope i sveta. Komunizam je bio antifaπistiËki pokret samo u onoj meri u kojoj je to bio deo wegove taktike za osvajawe vlasti.

Skrivena (tabu) teza: I antifaπisti mogu biti zloËinci.

Komunizam je svetu naneo viπe zla nego nacizam, koji je doneo ogromnu pustoπ i zlo. Komunisti su napravili viπe zloËina nego nacisti, koji su bili masovne ubice. Sovjetski koncentracioni logori su nastali pre nacistiËkih, u kojima su nad qudima raeni straviËni eksperimenti. Kakav je onda bio komunizam ako je bio gori od nacizma?

Da li Êemo u naπem druπtvu ikada javno Ëuti istinu da je komunizam zloËinaËki projekat, da su komunisti Ëinili zloËine u ratu i posle wega, da u Srbiji joπ postoji na desetine neotkopanih masovnih grobnica ærtava komunistiËkog terora 1944-45?

17

Paukova mreæa...

Da li su to uradili antifaπisti? Da. Da li deklarativni antifaπizam unapred neπto dobro garantuje? Ne. Kada Êemo moÊi da kaæemo da je komunizam u Srbiji proπlost: kada budu otkopane grobnice i otvoreni policijski dosijei. U suprotnom, poπteno je da se u Srbiji vrati 25. maj za Dan veËite komunistiËke mladosti, a Vlada toga dana sveËano zaseda u praznoj „KuÊi cveÊa”, autentiËnom sediπtu sveukupno virtuelne dræave Srbije.

2. MiloπeviÊ = srpski nacionalizam Kada bude ukinuto istorijsko seÊawe na Balkan pre MiloπeviÊa, onda Êe sva istorija biti izjednaËena sa MiloπeviÊevim periodom na vlasti. NeÊe postojati drugo shvatawe srpskog rodoqubqa izuzev „miloπeviÊevskog”. U wegovoj gazimestanskoj podvali biÊe sahrawena cela srpska istorija i svi proπli i buduÊi oblici nacionalnog organizovawa i delovawa.

MiloπeviÊ (tj. Srbi) je krivac za sve ratne zloËine, a srpske ærtve su zanemarive ili samorazumqive u odnosu na srpsku krivicu. Nema srpskog rodoqubqa koje nije nasiqe i mræwa prema drugom i drugaËijem. To je istorijska konstanta srpskog identiteta.

Ova druga jednaËina glasi ovako: Osnovna teza: Srpski nacionalizam oliËen u Slobodanu MiloπeviÊu je neprolazna kategorija u srpskom narodu, i pre i posle wega (od NemawiÊa i Garaπanina do bilo koje nacionalne organizacije koja Êe se pojaviti u buduÊnosti). Radi se o genetskom πovinizmu koji je uvek spreman na izazivawe verske, nacionalne i meudræavne netrpeqivosti i sukoba. Zato je nad srpskim narodom potrebno uvesti trajno starateqstvo.

Protivteza: Slobodan MiloπeviÊ nije bio srpski rodoqub, veÊ komunistiËki aparatËik sa izgraenim politiËkim karijeristiËkim stilom.

Helikopterima Dræavne bezbednosti upao je u srpsku istoriju (i wene arhetipske taËke: Kosovo i Hilandar), sa nacionalnom maskom na licu i sa ciqem da se odræi na vlasti po svaku cenu. Predao je teritorije onima sa kojima nije bio u ratu, veÊ se sa wima odliËno razumeo jer su potekli iz istog komunistiËkog πiwela. Godine 1999. je ratovao sa onima sa kojima je pre toga 10 godina saraivao.

Oni koji su mu organizovali dolazak na vlast organizovali su mu i odlazak sa vlasti. Oni koji su ga spoqa odræavali na vlasti, jer im je ispuwavao sve æeqe, na kraju su ga se otarasili. Tek u zatvoru, daleko od æene koja ga je uvek Ëuvala da ne skrene sa Wegovog puta, setio se Srpstva i braneÊi sebe branio istinu o srpskom narodu kako je znao i umeo, dok je puna istina o wemu joπ uvek ostala nepoznata.

18

Skrivena (tabu) teza: Klinton i Buπ su ratni zloËinci. Na globalnom planu se razvijaju elementi neofaπizma, koji pod maskom πirewa demokratije, borbe protiv terorizma i ruπewa diktatorskih reæima πirom sveta koriste mnoge totalitarne metode i Ëine ratne zloËine. Kada se napada MiloπeviÊ preÊutkuju se Klinton i Buπ. Kada se govori o MiloπeviÊevom ratnom angaæmanu to podrazumeva postojawe samo jedne strane koja je za sve kriva.

Kao da u tom ratu nije bilo druge, treÊe i ostalih strana. Kako je „naπ zloËin” naknadno postao alibi za mnogo veÊe i istorijski konstantne tue zloËine nad nama, koji su prethodili „naπem velikom zloËinu”?

Zaπto protivnici MiloπeviÊa nikada ne spomiwu Ameriku i wenu ulogu u wegovom odræawu na vlasti, a joπ viπe u sponzorisawu svih antisrpskih projekata u posledwih 15 godina? Zaπto „proleteri svih zemaqa”, veliki borci protiv socijalne nepravde i za qudska prava, podræavaju neofaπizam na globalnom planu, krπewe meunarodnog prava i bombardovawe suverenih dræava? Na ovom pitawu se najboqe sami demistifikuju mnogi savremeni „leviËari” i „antifaπisti”.

3. Sloboda = sekularizam i anacionalnost Kada se god pokrene pitawe ugroæenosti nekog od segmenata srpskog nacionalnog identiteta to automatski oznaËava poËetak nove srpske nacionalne histerije. Mehanizmi za negovawe i zaπtitu tradicionalnih vrednosti u naπem druπtvu zapravo su skriveni naËini za progon Drugog. Promocija pravoslavne duhovnosti uperena je protiv drugih verskih zajednica, a pokretawe tema o srpskim nacionalnim interesima direktno usmereno protiv drugih naroda i dræava. Jedino reπewe za sistematsko onemoguÊavawe stalnog povampirewa ruπilaËkog srpskog nacionalizma nalazi se u potpunoj sekularizaciji i denacifikaciji srpskog druπtva. Srbi mogu prestati da budu opasnost za druge oko sebe samo ako definitivno neutraliπu i iz javnosti eliminiπu svoje pravoslavqe i rodoqubqe, kao verski netrpeqive i ratnohuπkaËke nacionalne osobine.

Ova neobiËna jednaËina poËiva na sledeÊim pretpostavkama: Osnovna teza: Svako javno pomiwawe duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda dovodi u pitawe druge vere i nacije na tlu Srbije, a i πire.

Zato je nedopustivo da Srbi raspolaæu mehanizmima voewa „politike identiteta”, jer oni predstavqaju model pomoÊu kojeg se obraËunavaju sa drugima. Samo odstupawe od koriπÊewa ovih mehanizama moæe zaπtiti mawinska i qudska prava u Srbiji i na Balkanu u celini.

Protivteza: Pravoslavno hriπÊanstvo u Srba i srpsko

Iskra 1. februar 2010.

rodoqubqe nikada nisu bili upereni protiv drugih vera i nacija, veÊ su branili svoje. U svim drugim dræavama veÊinski narod ima legitimno pravo da koristi mehanizme negovawa i zaπtite vlastitog nacionalnog identiteta. Zaπto bi to bilo uskraÊeno samo Srbima?

Skrivena (tabu) teza: Sekularizam i internacionalizam u Srba su antihriπÊanski i antinacionalni proizvodi. U naπem druπtvu politiËke ideje odvajawa Crkve od dræave, nemeπawa Crkve u politiku, graanskog druπtva, multikulturalizma i globalizma, svoj smisao postojawa nalaze u borbi protiv nepostojeÊeg, tj. izmiπqenog srpskog klerofaπizma, a zapravo su u funkciji negirawa i eliminisawa iz javnog diskursa svakog oblika druπtveno angaæovane crkvenosti i patriotizma. Pod maskom promocije qudskih i mawinskih prava nove generacije krije se odluËni obraËun sa tradicionalnim sistemom vrednosti i nasleenim duhovnim i kulturnim obrascima.

Postavqa se pitawe zaπto je to tako i da li je tako kod drugih naroda? Zaπto bi naπ „graanski”, „multikulturni”, „globalni” identitet iskquËivao naπ duhovni i nacionalni identitet? Zar to poπtovawe drugog i drugaËijeg, koje bi trebalo da dosledno sprovodimo u naπoj dræavi, ne treba da vaæi i za nas, kada je u pitawu odnos drugog prema naπem identitetu? Zaπto bi naπe insistirawe da ostanemo ono πto smo kroz vekove bili ugroæavalo bilo koga drugoga, izuzev u tome πto taj drugi æeli da mi ne ostane ono πto smo bili veÊ da se promenimo u projektovanom pravcu? Gde su naπa sloboda izbora, naπa qudska i nacionalna prava? Ili to treba da iz nekog razloga za nas ne vaæi?

4. HriπÊanstvo i rodoqubqe = propadawe u nazad Svi pokuπaji da se druπtveni aktivizam danas zasnuje na hriπÊanskim i nacionalnim osnovama predstavqaju krajwe retrogradan Ëin i vuku naπe druπtvo duboko unazad. Radi se o pokuπaju oæivqavawa davno proπlih vremena i druπtvenih oblika, zarobqenosti u proπlosti, nemoguÊnosti da se æivi i deluje u savremenosti, potpunom odsustvu oseÊaja za moderni svet. Ova vrsta duhovnog i nacionalnog angaæmana je suπtinski nesposobna za savremenu komunikaciju, qudske i svenarodne potrebe u 21. veku. ReË je o intelektualnoj zaostalosti i nametawu svojih mrtvih ideja æivom æivotu naπeg doba.

Da vidimo na Ëemu se temeqi ova jednaËina: Osnovna teza: Svaka tema koju pokreÊe hriπÊanska i nacionalna misao danas je tema iz proπlosti.

Wihovi glasnogovornici nemaju niti jednu ideju za buduÊnost i vode narod unazad i u novu propast.

Takve ideje i wihovi nosioci trebalo bi da budu izopπteni iz savremene druπtvene komunikacije,

Iskra 1. februar 2010.

jer svojom idejnom opstrukcijom stalno koËe i remete druπtveni napredak.

Protivteza: Svetosavqe je moderno. Duhovni i moralni, u osnovi egzistencijalni problemi Ëoveka i qudske zajednice su univerzalni, svevremeni.

HriπÊanski pogled na svet je aktuelan i delatan i danas. Uprkos proglaπewu „kraja istorije, nacija i dræava” nacionalni identiteti i dræave joπ uvek postoje, a istorija se obnavqa i ponavqa.

Skrivena (tabu) teza: Savremeni svet je bolestan. Mirnodopska utopija globalistiËkog „raja na zemqi” se pokazala kao duhovna, moralna, ekoloπka, ekonomska i meunarodno-pravna propast. Progresizam viπe nije vladajuÊa ideologija i sve viπe je glasova koji dovode u pitawe potroπaËku civilizaciju koja svet vodi u besmisao i samouniπtewe. „Stare” vrednosti ponovo dobijaju na znaËaju: duhovnost, moral, porodica, zaviËaj, nacija, dræava - ponovo su na ceni.

Opasno pitawe glasi: da li su evrounijati u Srba i drugi ideolozi progresizma u naπoj dræavi zapravo nesavremeni i prevazieni, dok druπtvene ideje i grupe inspirisane duhovnim i nacionalnim vrednostima iznova stupaju na istorijsku pozornicu kao modernost prve vrste? ©ta Êemo onda kada budemo posledwi verujuÊi evrounijati ili amerikanofili u trenutku dok se ova dva ideoloπka koncepta u potpunosti uruπavaju? ©ta Êemo u sluËaju da svi drugi narodi ponovo spremno doËekuju ovakav razvoj situacije, a mi ostanemo posledwi vernici globalnog svetskog poretka koji viπe ne postoji?

Ko je odgovoran πto nova svetska kretawa nisu primeÊena, a srpski narod i wegov identitet se dræe vezani u paukovoj mreæi „politiËke korektnosti”?

Osloboewe ili smrt Trenutno se nalazimo u poziciji boksera koji je veÊ dobio velike batine, ruke su mu vezane, a objaπweno mu je da pravila igre nalaæu da se bori nemrdawem iz mesta. Da li su drugi veÊ u gardu, spremni na daqe udarce, to nije bitno, o tome ne treba da misli, vaæno je da se skoncentriπe na to da on svojim potezom ne ugroæava drugoga i prvi ne izaziva tuËu. Moæda mu se zbog toga sudije smiluju i nagrade ga.

Kakve Êe biti druπtvene posledice daqeg unutraπweg sagorevawa ovakvih osnovnih ideoloπko-medijskih teza u naπem narodu? PovlaËewe u sebe, nacionalni stid, odricawe i promena identiteta, uzmicawe u svakom druπtvenom smislu.

ProseËan srpski Ëovek uskoro Êe zazirati od identitetskih tema, autocenzurisati u sebi svaku duhovnu i nacionalnu pomisao. Pokretawe tih tema iznutra Êe doæivqavati kao potezawe istih onih stvari zbog kojih smo doæiveli mnogo medijskih i

19

Izlaz u moralnoj obnovi i organizovawu novih qudi i ideja

RASULO Pre devet godina, kada sam se konaËno raziπao sa bahatim i korumpiranim træiπnim fundamentalistima, napisao sam da Êe ta bratija nevaspitanih, pohlepnih, neiskusnih i instaliranih birokrata dovesti dræavu i naciju do rasula. I to se danas deπava. Na svakom mestu i u svakom trenutku prisustvujemo potpunom uniπtavawu institucija i potpunom razarawu svega πto predstavqa dræavne ili nacionalne interese. To se radi, kao πto sam to do sada bezbroj puta iznosio na ovom mestu, namerno.

Graani Srbije treba da shvate da nema sluËajnosti i da je sve dobro reæirano. U centru moÊi UpravqaËi sveta su doneli takvu odluku i domaÊi politiËari samo sprovode ono πto su im drugi smislili i naredili. I to je najgori scenario koji nam se deπava.

U opπtoj medijskoj blokadi, guπeÊi sve demokratske principe i slobode graana, totalitarni reæim smerno sprovodi pakleni plan za konaËno uniπtavawe Srbije. Ciq je jasan: kazniti Srbe za sve πto su do sada radili i slomiti ekonomsku kiËmu Srbije da Srbi i Srbija nikada viπe ne budu ''remetilaËki faktor'' na Balkanu.

Paukova mreæa... istorijskih poraza posledwih decenija, i æeleÊe da se distancira od toga da „nikoga ne bi provocirao i pravio sebi probleme”.

Sa druge strane, ova vrsta nacionalne frustracije izazvaÊe pojavu radikalnih druπtvenih ideja i grupa koje Êe dobro doÊi utvrivawu projektovanog stereotipa o „pogubnosti srpskog nacionalizma”. A ako takvih radikalnih druπtvenih grupa ili pojedinaca i ne bude, izmisliÊemo ih, jer su nam stalno potrebni primeri koji potvruju zaπto srpski narod treba dræati u nekoj vrsti politiËkog protektorata.

Bez razotkrivawa prve teze nikada neÊemo razumeti πta nam se desilo u 20. veku i kako je doπlo do dezintegracije srpskog identiteta i dræave. Bez reπavawa druge jednaËine svaki pomen rodoqubqa biÊe tretiran kao „neonacizam”.

Bez objaπwewa treÊeg pitawa izgubiÊemo pravo i mehanizme za zaπtitu vlastitog nacionalnog identiteta. Bez odgonetke Ëetvrte nedoumice neÊemo biti konkurentni na træiπtu savremenih ideja, tj. biÊemo unapred eliminisani iz takmiËewa u kome se odluËuje sudbina naroda kome pripadamo.

Zato je liËno i svenarodno osloboewe od ovih nametnutih medijsko-ideoloπkih matrica preduslov ne samo svakog druπtvenog aktivizma i uspeha, veÊ i golog duhovnog i fiziËkog opstanka srpskog naroda.

Dveri srpske, 19.12.2009. <www.dverisrpske.com>

20

Boπko ObradoviÊ

DomaÊi politiËari su izvrπili okupaciju iznutra i sprovode preuzete obaveze. Za takvu saradwu su nagraeni tako da mogu slobodno, nesmetano i beskrupulozno da pqaËkaju dræavu i wene graane. Meunarodne institucije zatvaraju oËi pred tim banditskim pqaËkama pohlepnih i ostraπÊenih træiπnih talibana koji sprovode neoliberalizam u Srbiji, uprkos tome πto je taj model bankrotirao i πto se sve razvijene dræave odriËu tog pogreπnog koncepta kapitalizma. ©ta Ëovek, struËwak, koji ima odgovornost prema druπtvu, dræavi, naciji, porodici, precima i potomcima da piπe i predlaæe kada to skotove na vlasti uopπte ne zanima, dok je narod sluen, izmanipulisan, potkupqen i uplaπen? ©ta, gospodo drugovi, da piπem kako da nam bude boqe i kako da izaemo iz ovog stawa kada to one koji imaju politiËku moÊ ne zanima? U toku je pregrupisavawe na politiËkoj sceni i priprema za vanredne parlamentarne izbore, nakon kojih Êe se napraviti nove koalicije i novi πupqi dogovori, ali Êe ostati ista politika na vlasti i isti qudi koje gledamo veÊ 20 godina na naπoj politiËkoj sceni. ©ta predlagati tim qudima koje niπta ne zanima nego da uveÊaju svoj opqaËkani kapital?

Neki su se nakrali pre dve decenije, neki pre deceniju, neki pre nekoliko godina, a neki i sada joπ kradu. Problem je, dakle, u tome πto se politika kod nas doæivqava kao organizovano i zakonsko pqaËkawe dræave i graana Srbije. Da li sam u pravu?

Molim vas, posle devet godina pritiska struËne javnost napokon su se odluËili da uvedu DRI - Dræavnu revizorsku inspekciju koja je trebalo da ispita zavrπne raËune dræave, jer Evropejci i træiπni fundamentalisti, uprkos proklamovanim ideologijama za predizborna nadmetawa u laæima i podvalama, nisu imali nijedan prekontrolisan zavrπni raËun dræave. Kakva je to dræava koja tera stotine hiqada privrednih subjekata da predaju zavrπne raËune, kontroliπe ih i kaæwava, dok dræavne raËune i troπkove niko ne kontroliπe? To je dokaz bahatosti, primitivizma i prostakluka odnaroenog reæima u Srbiji. To se odnosi na sve one koji su vladali, bez obzira na to kojim se ideoloπkim laæima sluæili da bi obmanuli i izmanipulisali biraËe.

Kada su se smilovali i pustili dræavnog revizora da izvrπi pregled dræavnih kwiga i troπkova, pregledano je samo 27 odsto dræavnih raËuna; tada su utvrene silne zloupotrebe i kriviËne radwe naπih ministara. Pazite, kwige je pregledao Ëovek kog su oni postavili! Zamislite da sam ja dobio tu moguÊnost da uem sa svojim struËnim timom i da napravimo finansijsku reviziju zavrπnih raËuna dræave? Zamislite πta bismo sve pronaπli? A kada nisu mogli da sakriju

Iskra 1. februar 2010.

svoje utvrene i dokazane pqaËke dræavne kase, onda su objavili da su za sve krive - dræavne kwigovoe!

To je toliko besramno i podlo da najboqe govori o karakteru vlasti u Srbiji. Takvu vlast predvodi Boris TadiÊ koji vrπi centralizaciju svoje partije kako bi, prema wegovim reËima, izvrπio decentralizaciju Srbije. Kakve su ovo gluposti? Otkad se decentralizacija sprovodi veÊom centralizacijom partije na vlasti? Stvar je, zapravo, obrnuta: bankrotirani reæim Borisa TadiÊa, koji poËiwe da gubi i lokalnu vlast u dræavi svestan da se neπto veliko sprema, da je ogromno nezadovoqstvo naroda, da je Srbija nepredvidiva zemqa i da se svaπta moæe deπavati ukoliko narod masovno izae na ulice, taj reæim poËiwe da se zatvara u miloπeviÊevsku quπturu da u woj brani svoju vlast. Tako je sumanuti predsednik dræave doneo odluku, verovatno smiπqenu u glavama wegovih savetnika-daviteqa, da se zabrani slikawe Dvora. Toga se ni Despot nije setio. Centralizovani-decentralizovani predsednik jaËa partiju i dræavu navlaËeÊi Ëizme na noge. Zar je to evropski put? Zar je to demokratija? ©ta je sledeÊe?

Ulazimo u veoma turbulentno vreme i smatram da su se teπki olujni oblaci nadvili nad Srbijom. Rasulo dræave vidi se na sve strane.

Opozicije nema. Mediji su stavqeni pod kontrolu.

Tajkuni dave preostalu privredu i cede suvu drenovinu. Æivot je postao preteæak i nesnosan u Srbiji, preteæak jer privreda stoji, træiπte je monopolizovano, teπko se zarauje, joπ teæe se naplaÊuje, troπkovi se svakog meseca uveÊavaju i qudi troπe posledwe uπteevine ili prodaju imovinu da bi nekako preæiveli. Rade samo firme tajkuna i politiËke oligarhije. Nijedan posao, recimo, moja kompanija nikada nije dobila na konkursu od dræave. Nijedan posao jer sam iznosio drugaËije miπqewe. U Srbiji se ne toleriπe drugaËije miπqewe.

Moæete da kradete dræavu, moæete da varate, moæete da laæete pred πirom javnoπÊu, moæete da se qubite sa kriminalcima i ubicama u usta i da vozite wihove xipove; sve moæete da radite - i to Êe vam biti oproπteno, ali ne moæete da imate suprotno miπqewe.

Moæete da mewate stranke, ideologije, koalicije ili poslaniËke grupe, moæete da otcepqujete delove dræavne teritorije i da se vandalski ponaπate, lomeÊi tablu dræavnog RTSa, moæete da izdate dræavne tajne i da to unovËite - i sve Êe vam biti oproπteno, ali ne smete da budete slobodni, nezavisni, da mislite svojom glavom i da o tome piπete i poduËavate svoj narod.

To je opasna zaraza. Opasnija od pandemije sviwskog, kozjeg ili nekog drugog gripa smiπqenog u laboratorijama bolesnih umova UpravqaËa sveta.

Sve Êe vam se oprostiti ako se nalazite u istom krugu vlasti i opozicije, ako jedni druge dopuwujete i branite, ako ne dirate u pqaËku i prevaru, ako ne dirate one koji su krali pre vas, ako sledite tu nakaradnu i zloËinaËku politiku i nas-

Iskra 1. februar 2010.

tavite da kradete, jer vaπi naslednici neÊe vas dirati da bi sada oni mogli da unovËe svoju vlast, da bi mogli da kradu i otimaju do posledwe dræavne imovine i do posledweg nacionalnog bogatstva.

To je taj pakleni politiËki savez koji nas uniπtava. I tu se, πto je najæalosnije, niπta nije promenilo. Nastavqa se samo suludo bræe i daqe upropaπÊavawe nacije i dræave.

Statut Vojvodine je uvod u daqe cepawe dræave, tako da uskoro oËekujem da dobijemo prve nezavisne pokrete za Republiku Srem, jer prgavi i vredni Sremci nikada neÊe da pristanu da se zovu Vojvoani i neÊe pristati da im novosadska ugojena oligarhija odluËuje koliko Êe im wihovog novca prebaciti za troπewe. I to deqewe i sitwewe dræave Êe se nastaviti stvarawem Republike Zemun ili neke druge opπtine koja hoÊe da se otcepi od Srbije, kako bi postala decentralizovana u centralizovanoj partijskoj dræavi predsednika dræave. I tako moæe da ide u nedogled. Sve dok ne budemo svi u meusobnom ratu i dok ekonomska kriza ne bude toliko velika da Êe ostati da rade samo dræavne institucije i partijska oligarhija. Srbija - razbijena, podeqena, konfederalna i siromaπna - biÊe jedina zemqa u svetu u kojoj se neÊe æiveti od ekonomije i od proizvodnog rada, nego od politike, kriminala i medijskih kampawa.

Da li je takva dræava moguÊa? Ako se moæe u svetu æiveti bez ekonomije, onda Êemo dobiti takvu dræavu. Poπto nam niko neÊe davati novac da ga troπimo i politiËki mudrujemo πta nam vaqa Ëiniti u sledeÊoj izbornoj kampawi, poπto svetska ekonomska kriza svodi raËune i primorava sve dræave, narode i kompanije, sve graane sveta koji æive od svoga rada da dobro proraËunaju prihode i da kontroliπu sve nastale troπkove, smatram da Êe naπa politiËka kvazielita vrlo brzo doÊi pod udar realne ekonomske situacije. Graani su to veÊ doæiveli. Graanima niko viπe niπta ne treba da priËa. Graanima je sve jasno. Oni su svesni da sledi velika nevoqa i da su qudi na vlasti nesposobni bilo πta korisno da urade. Ali graani joπ uvek, naæalost, nemaju snage da se sami izbore.

Nekada je bila opozicija koju smo prvo finansirali mi iz privrede, koji smo hteli neku drugu Srbiju, a onda su, kada su ulozi postali mnogo veÊi, poËeli da je finansiraju UpravqaËi sveta, zahtevajuÊi da se Srbija ekonomski slomi i da postane kooperativna.

Graani su danas ostavqeni sami sebi.

UpravqaËi sveta imaju svoje igraËe u Srbiji i nisu zainteresovani da se bilo πta mewa. PolitiËkim oligarhijama odgovara da se neprestano mewaju na vlasti. To rade veÊ dvadeset godina. Wima ne odgovara istinska demokratizacija Srbije i stvarawe slobodnog træiπta, jer bi mnogi zavrπili u zatvorima, nacionalizovana bi im bila imovina i nestali bi sa politiËke scene. ©ta Êe se desiti, pitate vi zabrinuto. Kako daqe? HoÊemo li opstati? Ima li nam spasa? Ima

21

Rasulo... li izlaza iz ovog programiranog rasula?

Svako ko æivi od svoje plate zna da je teπko. Naæalost, biÊe joπ teæe. Moje miπqewe je da tek dolazi teæak period i da Êe to uticati na otreæwewe graana. Glavni krivci za sve πto nam se deπava jesmo mi sami. Niko sa strane nije doπao da glasa za ovu vlast. Za MiloπeviÊa su velikom veÊinom demokratski glasali graani, verujuÊi da postoje preËice ka πvedskom standardu. I sve su to bile zablude. Træiπni talibani i plaÊeni reformatori su prevarili graane. Ako vas, gospodo graani, i danas varaju i ako im, posle svega, verujete, onda je to vaπ veliki problem. Ne krivite nikoga. Ne krivite ogledalo ako nam je lice ruæno.

PolitiËke stranke su ogledalo druπtva.

PolitiËke stranke su takve kakvi smo mi. I zato viπe ne mogu da sluπam to prenemagawe onih koji neprekidno glasaju za iste qude, onih koji glasaju jer ne znaju za koga da glasaju, onih koji su razoËarani pa namerno glasaju za reæim uz koji Êe nam biti joπ gore, onih koji glasaju za reæim jer svaka promena, kako kaæu, moæe dovesti na vlast joπ gore - koji Êe joπ viπe da nas kradu. Kakva je ovo logika? Kakve su ovo budalaπtine, gospodo graani? Zaπto zabijate glavu u televizijske ekrane i gledate debile koji vas zabavqaju svojim prostaklukom i primitivizmom? Zaπto ste nezadovoqni svojim æivotima? Zaπto vam je mali æivotni standard? Zaπto nemate plate? Zaπto nemate novac?

Nisu za to krivi UpravqaËi sveta. Oni ne glasaju za vaπe predstavnike. Oni ne biraju vaπeg predsednika, oni samo pomaæu da se ostvare wihovi interesi. Tamo gde mogu da utiËu i biraju.

Tamo gde ne mogu, oni se dogovaraju i pregovaraju.

Nije, dakle, taËna ta toliko raπirena teza da niπta ne moæe da se politiËki uradi bez dogovora sa Vaπingtonom. To nije taËno jer su se sada pojavile i druge sile. Ova kriza je izbacila neke nove imperije. Nije sve u Vaπingtonu, sada se pitaju i Moskva i Peking i Wu Delhi. Gde Êemo sada da idemo da nam stave okove? Kakav je to prokleti mazohizam da sami podmeÊemo vratove za jaram koji nam stavqaju.

Ta politiËka doktrina - gospodo UpravqaËi sveta, da smo mi primitivni i glupi, da smo nesposobni da se sami organizujemo i da napravimo jaku i modernu dræavu, da napravimo snaænu i izvoznu privredu, da uredimo druπtvo u korist graana a ne u korist tajkuna i politiËke oligarhije, ta politiËka doktrina da drugi treba da nas kolonizuju, kontroliπu i upravqaju nama, vrea inteligenciju ovoga naroda koji je pre hiqadu godina imao SVOJU dræavu i koji se izborio da ima NEZAVISNU dræavu. Zaπto? Zaπto su se borili naπi preci? Zaπto su ginuli? Mogli su i oni da se poklone pred moÊnim imperijama. I tada su postojale moÊne sile. I svetski poreci.

Postojali su i UpravqaËi sveta. Kako to da je tim naπim precima uspelo da stvore svoju dræavu i svoju crkvu? Kako je to uspelo Stefanu Nemawi?

22

Zaπto neπto ne nauËimo od istorije? Sve se ponavqa. Samo smo mi ostali najveÊi ponavqaËi.

Uvek padnemo na istim greπkama. Zar to nije glupo? Zar to mora tako?

Nije, dakle, taËno da se ne moæe i da nas drugi sputavaju. Niko nas ne sputava ako mi znamo πta hoÊemo. Ako imamo planove i ako smo realni u proceni naπih moguÊnosti. Niko nas ne sputava, osim naπih ludih glava. Mi smo sami sebi najveÊa prepreka. Zato i piπem ove redove. Zato i nastupam.

Znam da ima dosta onih koji sliËno misle. I oni me zovu i hrabre. Jer sve πto ja piπem, to bi i oni napisali. Sigurno i boqe od mene. Ali, gospodo, drugovi, prijateqi, zemqaci, roaci, kumovi, poznanici i sugraani - moramo neπto i da uËinimo. Moramo jer to je naπa istorijska obaveza.

Jedini naËin da neπto uradimo je da se - ORGA NIZUJEMO! Samo organizovani moæemo da prekinemo ovu agoniju i ponudimo neπto novo.

Neπto πto se razlikuje od svega πto je do sada bilo. Neπto πto Êe u sebi imati MORAL. Bez moralne obnove ne vredi da se trudimo. Tu je najvaæniji problem koji moramo da reπimo. I sve dosadaπwe politike su padale na tome.

Ako se mi organizujemo da bismo, kao boqe organizovani, smenili sadaπwe okupatore na vlasti i onda poËeli da krademo i pqaËkamo, onda je taj posao uzaludan jer to veÊ imamo. Mora da nastane nova politiËka ideja. Nova politiËka ideja zasnovana na novom moralu. Novi moral sa novim qudima. Novi qudi koji Êe biti poπteni, iskreni, vredni, razumni, struËni, dobri, iskusni i koji Êe pristati da rade u svom interesu, interesu svoje porodice, firme, grada, dræave i nacije. Qudi koji stvaraju i dele. Takvi qudi nam trebaju. Ima li takvih qudi? Ako nemamo takve qude, onda je sve ovo πto piπem uzaludno. Mislim da joπ uvek imamo dosta takvih qudi. Mislim da je to veÊina u naπem narodu, ali da nije organizovana. Dozvolili su da ih oloπ i fukara vode kroz æivot i da nas uniπtavaju.

Gospodo graani, nema viπe zatvarawa oËiju pred nevoqom u kojoj smo se naπli. Mi smo krivi za ovo rasulo i mi smo duæni da izvedemo narod iz ovog stawa. Zato, poËnite da se povezujete sa svim qudima koje godinama znate i za koje moæete da kaæete da su moralni qudi. Pravite kruæoke, obrazujte se i dogovorite kako Êete daqe delovati. Kada cela Srbija bude premreæena klubovima nezadovoqnih graana, onda Êe odozdo u konkurenciji ideja i reπewa izniÊi neki novi qudi. Qudi koji Êe moÊi da nas povuku napred iz ovog rasula. Verujem da je to moguÊe. Verujem da takvih qudi imamo.

Oslobodite se i krenite. Niste sami.

Moæda baπ vi posedujete harizmu, energiju i znawe koji su nam preko potrebni. Budite odluËni i nepotkupqivi. Srbija se umiriti ne moæe.

Tabloid, 25.12.2009. <www.magazin-tabloid.com>

Branko Dragaπ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. februar 2010.

KAKO SRU©ITI DIKTATORA Uloga obaveπtajnih sluæbi: »auπesku se upiqio u mene, malo je oklevao i onda poËeo...

Ko je, zapravo, sruπio Nikolaja »auπeskua, a ko Slobodana MiloπeviÊa? Prvo je pitawe sada aktuelno, jer je od pada rumunskog diktatora proπlo 20 godina i neke stvari polako izlaze u javnost. Naime, sve je viπe Ëiwenica koje ukazuju da ruπewe »auπeskua nije bilo iskquËivo posledica narodnog gneva veÊ je to bio plod suptilnih igara rumunskih i stranih obaveπtajnih sluæbi. Ako uzmemo kao vrlo dokazivu pretpostavku da do puËeva takve vrste ne dolazi bez moÊnog oslonca u inostranstvu, da je Ëak i poruËnik Rolings svoje Ëuvene afriËke vojne udare temeqio na obilnoj inostranoj saradwi, onda je i ruπewe diktatora na Balkanu bio posao u kojem je bilo viπe izvoaËa.

Bio sam posledwi strani novinar koji je intervjuisao predsednika Rumunije Nikolaja »auπeskua. U avgustu 1989. godine putovao sam iz Beograda za Bukureπt avionom rumunske kompanije „Tarom”, koja Êe eto sada ponovo, posle toliko godina, da leti na toj liniji. Na aerodromu „Otopeni” crni sluæbeni „mercedes” doËekao me je kraj avionskih stepenica. Kakav pasoπ, niko me za to nije pitao. Smestili su me u hotel gde odsedaju najviπi partijski i dræavni funkcioneri Rumunije, odveli na veËeru u hotel „Atena palas” gde je bila, kako se kasnije ispostavilo, tajna centrala tajne sluæbe „Sekuritate”.

Sutradan ujutro odveli su me u Snagov, letwu rezidenciju predsednika Rumunije, oko 70 km severno od Bukureπta. RuËak je bio priliËno „tanak”, a na moje upitne poglede pukovnik mi je odgovorio da se ne hrane, istina, baπ obilno, ali da su vratili 20 milijardi dolara spoqnog duga.

Do centa. I da hranu joπ i izvoze.

TaËno u 16 Ëasova poËeo je intervju sa »auπeskuom. Trajao je punih 160 minuta. Svaπta sam ga pitao, od toga zaπto æenu i sina gura u politiËki æivot, zaπto prvake opozicije dræi u kuÊnom pritvoru, do toga koliko su on i marπal Tito ustrelili divokoza u lovu. Na sva je pitawa odgovorio: o supruzi Eleni u politiËkom æivotu je rekao da su zajedno u partiji veÊ 50 godina, da isto misle, i kako da joj onda zabrani da se i ona bavi politikom. Dok je govorio o privrednim dostignuÊima Rumunije, a iznosio je obiqe podataka, nije gledao ni u jedan papir ili podsetnik.

Posle intervjua usledio je ruËak, »auπesku, wegova supruga Elena, moja malenkost i wegov pres sekretar. Tada sam ga upitao kako to da Mihail GorbaËov, koji intenzivno obilazi sve prestonice dræava Varπavskog pakta, ima rezervisan stav prema Rumuniji? Da li je to liËna odbojnost GorbaËova prema wemu ili je posredi neπto drugo?

Iskra 1. februar 2010.

Naravno, rekao sam mu da to neÊu objaviti u novinama, i da je to viπe radi liËne informisansti. »auπesku se upiqio u mene, malo je oklevao i onda poËeo: „Znate, ja znam da je mene GorbaËov veÊ otpisao, da me je pustio niz vodu u sklopu dogovora sa Amerikancima”. „Kakvog dogovora?” „Na sastanku izmeu Buπa i GorbaËova, wih dvojica su se o meni dogovorili, ali ne samo o tome veÊ i o sudbini Sovjetskog Saveza i Varπavskog pakta”. „Dobro, ako to veÊ znate, zaπto to ne iznesete u javnost, imate sve rumunske medije na raspolagawu?” „Prvo, ja sam komunista i neke stvari se podrazumevaju, prqav porodiËni veπ nikada, baπ nikada se ne iznosi u javnost, a mi smo joπ porodica, makar i formalno. I kao drugo, mislim da je za sve veÊ na neki naËin prekasno, neka istorija ide svojim tokom”.

Bio sam zapawen wegovim reËima. Za vreme intervjua bio je æivahan i vrlo precizan. Tokom ruËka bio je to sasvim drugi Ëovek, umoran starac pomiren sa sudbinom.

Dva meseca kasnije u Bukureπtu sam intervjuisao roenog brata rumunskog predsednika generala Iliju »auπeskua, tada Ëoveka broj dva u vojsci. UveËe, πetajuÊi Bukureπtom sa pomoÊnikom jugoslovenskog vojnog ataπea, kapetanom TomiÊem, dotakli smo se moguÊih buduÊih dogaaja. TomiÊ mi je tada rekao da je rumunska vojska pre sedam dana isprobala, prvi put u posledwih 20 godina, ultrakratke radio-veze, i da svi vojni ataπei u Bukureπtu to smatraju pripremom vojske za vaæne dogaaje.

I oni su usledili vrlo brzo. »auπeskua nije sruπio narod veÊ obaveπtajne sluæbe Zapada i deo tadaπweg KGB-a u saradwi sa rumunskim tajnim sluæbama. Odgovor na sve dileme leæi i u pokuπaju puËa u Moskvi, u avgustu 1991, svi „puËisti” su kasnije osloboeni iz zatvora. Na ulice Temiπvara u decembru 1989. doneti su leπevi davno umrlih u lokalnim bolnicama...

A πto se tiËe MiloπeviÊa i wegovog pada, niko kod nas ne æeli joπ ni da zucne o dosijeu „PorodiËni draguqi”. Imao sam priliku da virnem u dosije. Koliko je samo koπtala ameriËke poreske obveznike ta operacija.

Hvala Amerikancima, hvala Ciji...

Politika, 26.12.2009.

Miroslav Lazanski

23

Vlast narodu!

Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim æivotom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavqa malog Ëoveka u robovski poloæaj.

On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na wegovu πtetu, liËni i porodiËni æivot mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja Êe mu omoguÊiti neπto viπe od golog opstanka. VladajuÊe strukture su potpuno odvojene od graana koji je biraju na izborima. One ne πtite interes svojih biraËa veÊ krupni kapital i organizovani kriminal koji upravqaju Srbijom. Dræavni buxet se puni iz xepova sirotiwe umesto da se uvedu visoki porezi za one koji poseduju sve u dræavi. Narodni glas se nigde ne Ëuje, jer on nema svoje prave predstavnike ni u parlamentu, ni u ostalim dræavnim institucijama. Mediji su u rukama bogatih elita i sluæe da obmawuju javnost i ulepπavaju stvarnost, koja nije ruæiËasta, veÊ crna i duboko iπËaπena.

Sredwa pokretaËka klasa je skroz uniπtena. U druπtvu postoje samo dva staleæa mali postotak nove elite koja je sastavqena od tajkuna, politiËara i wihovih porodica i velika veÊina siromaπnog naroda koga predstavnici plutokratije Ëesto nazivaju graanima drugog reda.

Studenti kao nosioci druπtvenih promena su podjarmqeni prelaskom na bolowski sistem visokog πkolstva, naterani da jurcaju bodove za upis umesto da razvijaju svest o pravim æivotnim vrednostima. „Bolowa” nije niπta drugo do puko sredsvo kojim se mladi qudi pretvaraju u jeftinu poluobuËenu radnu snagu u funkciji stalnog poveÊawa profita.

Srbija nije suverena, veÊ naprotiv, marionetska dræava koja ispuwava naloge velikih sila i udovoqava wihovim imperijalistiËkim teæwama. Wene finansije i ekonomija su pod kontrolom Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda, vojska se sprema da postane peπadija NATO pakta, a politika se prilagoava preporukama od spoqa, umesto da prevashodno πtiti unutraπwe interese i vodi brigu o sopstvenom narodu. Nacionalna privreda je do temeqa upropaπÊena kako bi napravila mesto multinacionalnim korporacijama i uvozniËkom lobiju domaÊih tajkuna koji zastupaju interese tih kompanija. Mala i sredwa preduzeÊa se svakodnevno gase pod pritiskom slobodne konkurencije sa kojom ne mogu da se izbore.

Poqoprivrednici iz dana u dan sve viπe propadaju i prinueni su da se sele u gradove. Sela ostaju pusta, a sva kvalitetna zemqa koncentriπe se u rukama krupnih zemqoposednika. Srbija ima potencijal da postane jedan od najveÊih proizvoaËa prehrambenih proizvoda u Evropi, a ipak ogroman broj qudi u zemqi gladuje!

Nakon okupacije Kosova i Metohije od strane NATO-a, vlastodrπci u Srbiji su stvorili uslove da wena najveÊa æitnica Vojvodina u narednom periodu postane nezavisna dræava.

24

Ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji nisu bezbedne. One predstavqaju poligon za kriminalce i dilere droge koje sve kontroliπe dræava preko policije i bezbedonosno informativne agencije i koristi za obavqawe prqavih poslova.

Ogroman broj, posebno mladih qudi, je nezaposlen, otuen i nezainteresovan za sopstvenu sudbinu.

Mladi su iskquËeni iz svih druπtvenih tokova, gurnuti u kanxe droge i sitnog kriminala. Ciq svakog nepravednog sistema je da se qudi πto viπe podele, izoluju jedni od drugih i umrtve, kako ne bi mogli da se meusobno povezuju i pokreÊu razne zajedniËke inicijative i akcije. U javnosti se stvaraju razne bombastiËne afere koje sluæe za odvraÊawe paæwe od pravih problema i pogubnih zakona koji se svakodnevno donose. Pitke vesti, rijaliti πouovi i lake note dræavnih umetnika su tu da ublaæe nagomilanu tenziju.

PriËa o ulasku u EU koristi se kao neka vrsta nove religije koja obeÊava qudima raskoπan æivot po dolasku u obeÊani raj. Za uzvrat se traæi slepa posluπnost i strogo poπtovawe vladajuÊe politike. Sitni pokloni i ustupci, kao i malo boqi poloæaj u druπtvu koji se dobija uËlawewem u neku od politiËkih partija, pretvaraju qude u moralne olupine. Oni postaju psi Ëuvari sistema, krajwe nesvesni svog robovskog poloæaja. Lokalni "korisni idioti". Wihova uloga u druπtvu najsliËnija je poslu zatvorskog poverenika u koncentracionom logoru. U modernom druπvu viπe ne postoje giqotine i javna veπawa, pa su zato izmiπqeni novi okovi koji su mnogo opasniji baπ zato πto su na prvi pogled nevidqivi. Polazi se od toga da je Ëovek sam po sebi kvarqiva roba, koja ima svoju cenu zavisno od kretawa træiπta.

Sasvim je jasno da u ovakvom eksploatatorskom i zloËinaËkom sistemu nema mesta za popravni. Sva nastojawa da se stvarnost koriguje kroz institucije su uzaludna, jer su te institucije i stvorene da bi branile interese vladajuÊe klase.

Mali Ëovek uvek naie na zid kad krene da zatraæi pravdu. PeriodiËno popuπtawe ventila u vidu ispuwavawa sitnih zahteva graana u predizbornim kampawama, daleko su od istinske slobode i kvaliteta æivota koje zahtevamo. Nama nisu potrebne humanitarne akcije, da bogataπi stresu mrvice sa svojih trpeza u prqave πake razularene ruqe. Nama je potrebna nova podela resursa i bogatstva u Ëijem smo stvarawu svi uËestvovali zajedno sa naπim roditeqima i precima. To πto je oteto od naroda mora de se vrati po svaku cenu, milom ili silom. Sirotiwi nije potrebna milostiwa veÊ moguÊnost da pristojno æivi od sopstvenog rada i da u starosti ne mora da se poniæava.

Nama ne trebaju novi izbori da bi birali stare lopove, nama je potreban novi - pravedniji sistem. Nije bitno da li Êe se taj sistem zvati

Iskra 1. februar 2010.

Pred-bo√i≤ni razgovor sa jednim katoli≥kim teologom

PRAVI HRI∏¯ANI SU UVEK BILI MANJINA Mr Dragan Muharem, teolog, predava≥ na suboti≥kom Paulinumu Danaπnja omladina je puna raznih znanja, informacija koje su ranijim generacijama bile gotovo nepoznate i nedostupne. MeΩutim, oni su sa druge strane nezadovoljni, i kod njih mo√ete primetiti jednu vrstu izgubljenosti koja se grani≥i sa depresijom. Iza toga le√i, izmeΩu ostalog, i odsustvo stvarne duhovnosti, ka√e mladi teolog i filozof mr Dragan Muharem, predava≥ na suboti≥kom Paulinumu, sa kojim smo razgovarali uo≥i bo√i≤nih praznika demokratija, komunizam, socijalna dræava ili kako god mu drago. Bitno je da pravda bude zadovoqena, a da πansa vaæi za svakoga. Imena su nevaæna, jer su u ime demokratije i komunizma Ëiweni neki od najveÊih zloËina ËoveËanstva.

Potrebna nam je vlast naroda, a ne vlast nad narodom. Nema viπe πminkawa akrepa stvarnosti jer nas to samo odvraÊa od pravog puta.

KuÊa koja je sagraena na trulim temeqima se ne popravqa veÊ ruπi i gradi ponovo. Potrebno je ozbiqno povezivawe i organizacija. PrikquËivati se svakom obliku narodnog protesta.

Podræati demonstracije studenata, πtrajkove radnika i radniËkih sindikata, ukquËivati se u male graanske inicijative vaπih komπija i sugraana. Nema mirewa sa zlom sudbinom.

Pasivnost i apatija su zidovi naπih modernih Êelija. Nekada smo znali da se borimo za druge u isceniranim revolucijama, sada je vreme da izaemo na ulice radi sebe i svoje dece. Ne smemo podleÊi strahu, jer mi viπe nemamo πta da izgubimo, a moæemo mnogo toga da dobijemo, ukquËujuÊi sopstvenu slobodu. Makar sve trajalo 5 minuta, znaÊemo da smo ipak pokuπali da se borimo. Joπ su Platon i Aristotel zakquËili da dræavna vlast mora da bude pravedna i moralna da bi imala svoju legitimnost. Poπto vlast u Srbiji ne poseduje pravdu, moral i slobodu kao kquËne elemente legitimnosti, ona gubi pravo da upravqa narodom.

Predstavnici Pariske komune koji su kratko vreme zauzeli ulice Pariza 1871. godine su u svom manifestu napisali: "Proleteri Pariza usled poraza i izdaje vladajuÊih klasa shvatili su da je kucnuo Ëas kada oni moraju spasavati situaciju, uzimajuÊi u svoje ruke voewe javnih poslova...

Oni su shvatili da je wihova najviπa duænost, i apsolutno pravo, da sami postanu gospodari svoje sudbine" NSPM, 18.12.2009.

Iskra 1. februar 2010.

Fea DimoviÊ

Poslednjih godina vrlo je o≥ita degradacija druπtvenog sistema vrednosti. Da li je i kako mogu≤ oporavak druπtva i vra≤anje meΩusobnog poπtovanja graΩana, a time svakako i njihovog samopoπtovanja?

- Korijene ovih problema mo√emo pratiti kroz povijest, no to bi zahtijevalo jednu podrobnu analizu.

U kratkim crtama mogli bismo to opisati ovako: promjena povijesne paradigme Bog - ≥ovjek - priroda, koja je vladala stolje≤ima, promijenjena je poput novovjekovnog kopernikanskog obrta, ali u njegovom obratnom smjeru. Dogodio se pomak od objektivnog ka subjektivnom, od op≤enitog ka individualnom, gdje sada ≥ovjek postaje mjera svih stvari, na kojem je glavna procjena i odluka o prihvatljivim vrijednostima.

Vrijednosni sustav biva izabran prema na≥elima pragmatizma i utilitarizma - dobro je neπto ukoliko je za mene korisno, ili (danaπnjim rje≥nikom) ukoliko mi donosi profit. Vrijednosti kao πto su ljepota, estetika, dobrota, milosrdnost, ljubav, bezinteresnost, duhovnost, moral... vagani pragmati≥kim utezima gube na svojoj te√ini. Nisu viπe „interesantni“, „popularni“, „in“...

Svakako, problem valja uo≥iti i nastojati ispraviti u svom korijenu. Odakle po≥eti? Na primjer u odgoju djece. I sâm sam odgojitelj u internatu i profesor u gimnaziji i tu uo≥avam veliki problem u danaπnjem pristupu odgoja. Enormne snage ula√u se u prijenos informacije, a pri tom se zaboravlja da sveobuhvatni odgoj podrazumijeva i formaciju. U radu sa srednjoπkolcima uo≥io sam da imaju ogromno znanje u mnogim segmentima, koje sam u svoje vrijeme mogao samo sanjati. No, u ve≤ini njih osje≤a se stanovito nezadovoljstvo, izgubljenost koja se grani≥i s depresijom.

Ljudsko bi≤e nije sastavnica samo razuma, koji treba kljukati mnoπtvom informacija, ve≤ i duha, koji treba formirati. Sveobuhvatni odgoj trebao bi obuhva≤ati formaciju i ljudskog razuma (znanje) i duha (duhovnost). Odgojiti uravnote√enu ljudsku osobu, koja je spremna uo≥avati i slijediti prave vrijednosti, zna≥i obratiti pa√nju i na tijelo i na duh.

Utisak je da su tokom proteklih decenija, uprkos ratovima i porastu netrpeljivosti meΩu „obi≥nim ljudima“, Katoli≥ka i Pravoslavna crkva

25

Pravi hriπ≤ani... ostale na nekoj konstanti, a u poslednje vreme njihovi odnosi imaju pozitivne trendove. Kakvo je vaπe miπljenje o ideji ekumenizma i njenoj budu≤nosti?

- Ne smijemo previdjeti mnoge svijetle trenutke koji se, napose poslednjih godina, ostvaruju na planu zajedni≥ke suradnje crkava. Kao znakovit primjer naπega zajedniπtva spomenuo bih nedavnu sahranu pokojnog patrijarha Pavla. To πto mu je na pokop doπao najviπi vatikanski izaslanik, kardinal Sodano, a iz Hrvatske nadbiskup Sraki≤, predsjednik HBK nije bez zna≥enja i nadanja. Ispratio ga je osobno ekumenski carigradski patrijarh Bartolomej uz visoke ruskopravoslavne predstavnike i poruku moskovskoga patrijarha Kirila. Bili su prisutni ≥lanovi i drugih crkvenih zajednica. Tako je na neki na≥in u Beogradu pokojni patrijarh Pavle okupio oko svog odra predstavnike cijele Kristove crkve.

Trebamo uvijek biti svjesni da je glavni „krivac“ razdora i odvojenosti ljudski element, nikad bo√anski. Povijesna razila√enja uglavnom su nastajala uslijed meΩusobnog nerazumijevanja, tvrdoglavosti, oholosti... Da je u svima nama bilo viπe poniznosti, strpljenja, ljubavi, vjere (onog bo√anskog elementa) sigurno bi Crkva danas druk≥ije izgledala.

Svijet danas potresaju mnogo ve≤i problemi od naπih „ku≤nih“ svaΩa i prepirki. Na nama svima je da ujedinimo snage i u≥inimo ono za πto smo zapravo poslani, a to je svijetu donijeti Krista. Predsednik Boris Tadi≤ bio je nedavno u Vatikanu gde ga je primio Papa Benedikt. Kako vi ocenjujete taj ≥in?

- Papa Benedikt XVI imao je poprili≥nu gu√vu s posjetiteljima s naπih terena: u samo mjesec dana primio je predsjednike Srbije, Hrvatske i Crne gore.

Predsjednik Tadi≤ slu√beno je boravio u Italiji s ciljem potpisivanja dokumenta o strateπkom partnerstvu slu√benog Rima i Beograda. Nesumnjivo da je posjet poglavaru Katoli≥ke crkve imao za cilj i dobivanje simpatija priklju≥enju Srbije europskim integracijama.

Papa je sa svoje strane obe≤ao da ≤e dati podrπku vladi Republike Srbije u suo≥enju s aktualnim pitanjima. Vatikan se, s druge strane, nada da ≤e susret pridonijeti i br√em rjeπavanju nekih zaostalih pitanja kao πto je pravni polo√aj Katoli≥ke crkve u Srbiji i restitucija imovine zaplijenjene za vrijeme komunisti≥kog re√ima.

Crkva je poslednjih godina dobila va√nu

26

ulogu u danaπnjem druπtvu. Mislite li da je tome dorasla, i da mo√e odgovoriti na izazove mo-dernog √ivota?

- „Vi ste svjetlost svijeta“, ka√e Isus u Matejevu evanΩelju. To bi za Crkvu i vjernike trebala biti misao vodilja i inspiracija u danaπnjem svijetu.

Gdje god je ugro√en ≥ovjek, njegov √ivot i dostojanstvo, trebao bi se uzdi≤i glas Bo√jega naroda.

Pored izuzetnih dostignu≤a suvremenoga doba, √alosti nas sve ve≤a ≥ovjekova otuΩenost od moralnih principa, a time i od Boga i ≥ovjeka samoga. Koji su to sve segmenti stvarnosti u kojima bi krπ≤ani trebali zasjati neprikosnovenim evanΩeoskim svjedo≥anstvom? To su izmeΩu ostalog legalizacija poba≥aja, homoseksualnih brakova, eutanazije, smrtne kazne, rada nedjeljom... Krπ≤ani su pozvani boriti se protiv korupcije, nejednakosti i nepravde u druπtvu, obiteljskog nasilja. Krπ≤anin je pozvan aktivno se anga√irati u druπtvenom √ivotu, politici, druπtvu, medijima. Crkva, bilo koje nominacije, i te kako bi mogla promijeniti situaciju u jednom druπtvu ukoliko bi hrabro i smjelo ukazivala na evanΩeoske vrednote. Bez obzira na mentalitet, komunisti≥ki sustav je iza nas. Demokratsko ureΩenje svakom graΩaninu, svakoj skupini omogu≤ava sudjelovanje u iznoπenju miπljenja i donoπenju odluka. No, mnogi ≤e re≤i: nema se πto Crkva mijeπati u politiku. Ne bih se s tim slo√io. Ne mijeπati se zna≥i pustiti da drugi radi sa mnom πto ho≤e. Ovdje vidim veliku πansu za civilne udruge krπ≤anskog karaktera kojima je zajam≥eno pravo na slobodno udru√ivanje radi zaπtite njihovih interesa, ili radi zauzimanja za socijalna, privredna, politi≥ka, nacionalna, kulturna ili druga uvjerenja i ciljeve. Pred nama su zaista ogromne mogu≤nosti, treba iz samo znati uo≥iti i iskoristiti.

A da li su vernici dorasli svojoj „ulozi“ - da li je odlazak u crkvu u slavljenje verskih praznika dovoljno da se postane istinski duhovno bi≤e?

- Na√alost, mnogi vjernici √ive poput simpatizera neke stranke time πto povremeno pohode svoju crkvenu zajednicu. Ispovijedanje vjere ne bi trebao biti hobi koji se obavlja s vremena na vrijeme ili nakon radnog vremena. Ili sam vjernik od 0 do 24 ili to nisam. Razumljivo, za takav mentalitet vjernika laika i mi sve≤enici snosimo odgovornost.

Uzmemo li u ruke maticu krπtenika, zadivit ≤e nas njihov broj. Potra√imo li ih u aktivnom vjerskom √ivotu na≤i ≤emo ih jedva 10 odsto. Ako i toliko! Ali jedna je ≥injenica konstanta joπ od Isusa Krista pa sve do danas; (pravi) krπ≤ani su uvijek bili tek manji-

Iskra 1. februar 2010.

na, makar se cijela dr√ava, druπtvo, kontinent zvao krπ≤anskim. Logika krπ≤anstva nalazi se upravo u tome da krπ≤ani nisu svijet, nego svjetlost svijeta; krπ≤ani nisu zemlja, ve≤ sol zemlje; oni nisu tijesto ve≤ kvasac.

Potroπa≥ka paganizacija Bo√i≤a - Slavimo Bo√i≤. A da li smo ovih dana naπli malo vremena zaustaviti se i dublje proniknuti u svoju nutrinu i zapitati se πto ja zapravo slavim? Jesu li ovi dani samo dobar izgovor da se viπe potroπi, bolje pojede, ludo provede...? Nismo li i mi pokleknuli pred komercijalizacijom ove svetkovine, zadr√avaju≤i se kod onog izvanjskog, kod obi≥aja, kod ne≥eg πto je manje bitno i drugotno? ˘ini se kao da je ovaj blagdan zloupotrebljen, postaju≤i sredstvom zarade, dobre zabave, jeftine i ki≥aste scenografije i svega drugog πto je strano ovom blagdanu. Kao da se pretvorio u bljeπtavi i zbunjuju≤i mimohod nekih, u komunizmu izmiπljenih Djeda Mrazova, koji djeci daruju jeftine poklone. Pri tome lako zaboravljamo da Isus Krist ne donosi nekakve darove koji ≤e propasti, ve≤ nam daruje samoga sebe. Nema ve≤eg, skupocjenijeg i neizmjernijeg poklona od Bo√jeg sebedarja. Bo√i≤, kao tipi≥no krπ≤anski blagdan, na√alost, kao da je do√ivio „poganizira-nje“, a u ≥itavoj pri≥i ≥ini se da za Isusa opet, baπ kao i prije 2000 godina, nema mjesta nigdje doli u πtali, u srcima siromaπnih i jednostavnih ljudi. ◊elimo li vidjeti zvijezdu koja pokazuje put do NovoroΩenog moramo svoj pogled skrenuti s ovozemaljskih stvari i usmjeriti pogled gore. Istinske, velike stvari, dogaΩaju se u skrovitosti, πutnji, sabranosti, daleko od buke. Bog silazi u tiπini i poniznoj malenkosti, a to je tako lako zaboraviti. Mudraci, koji su doπli s Istoka ostavili su svoje ugodne kraljevske prostorije te krenuli na tegobno putovanje potrage za NovoroΩenim. U susretu s Isusom ostavili su svoje blago i ostali ne osiromaπeni, nego oboga≤eni, nagraΩeni i nadareni blagom nepropadljivim. Isusa nalaze oni koji su spremni kleknuti pred NovoroΩenim, jer se u πtalicu mo√e u≤i samo na koljenima. Ovo je poruka svima nama da spremno napustimo la√ne udobnosti kako bismo otvorena srca mogli biti sudionici toga ≥udesnog i izuzetnog roΩenja - ka√e mr Dragan Muharem.

iskreno podr√avali vra≤anje religijskih sloboda, da bismo danas dobili situaciju u kojoj su gotovo ugro√eni oni koji ne √ele da se verski odrede, ili su pak ateisti. Kako se izboriti sa tom isklju≥ivoπ≤u pojedinih crkava (i religija)?

- Ne vidim tko bi bio ugro√en zato πto nije vjernik. Svakako da u svijetu postoje dr√ave i u njima religije zadojene vjerskim fundamentalizmom koji isklju≥uje svaku drugotnost u svjetonazoru i vjerovanju. Ali to kod nas nije slu≥aj.

Problem uo≥avam negdje drugdje. Vrijeme ateizma je proπlo, sadaπnju situaciju definirao bih viπe kao vrijeme religijskog indiferentizma, za mnoge ≥ak opasnije i pogubnije od ateizma. Kako re≥e francuski sve≤enik i filozof De Lamennais: „Najbolesnije stolje≤e nije ono koje se oduπevljava za neku zabludu, nego ono koje zanemaruje i odbacuje istinu.“ A ≥ini se da je indiferentizam postao sastavni dio moderne civilizacije. Vjerski indiferentan je onaj tko u Bogu i u vjeri ne nalazi nikakvu vrijednost koja bi ga mogla makar i povrπno zanimati. Bog i vjera su za njega problemi bez ikakva smisla, pitanja koja ne zasijecaju u √ivot jer nisu od vitalnog zna≥enja. „Sve da Bog i postoji, bez njega se mo√e mirno √ivjeti kao da i ne postoji“ (Sartre). Na teorijskom planu indiferentizam se sastoji od izri≥ite ili preπutne tvrdnje da Bog i vjera ne predstavljaju nikakvu vrijednost, a na prakti≥nom planu zna≥i potpun nehaj za religioznu ≥injenicu i isklju≥enje religije iz √ivota zbog svoje bespredmetnosti za ljudsku egzistenciju.

Ateizam, ho≤e-ne≤e, mora se pozabavi pitanjem Bo√je egzistencije nastoji li dokazati ispravnost svoga stava, indiferentizam glatko odbacuje svaku spekulaciju o tom predmetu. I dok je ateizam fenomen „elite“, vjerska je ravnoduπnost zahvatila velike mase naroda. Prema (pravim) ateistima gajim ≥ak osje≤aj udivljenja jer je njihov svjetonazor zahtjevniji od mojeg, teisti≥kog. Filozof Ivica ∏ola bi rekao da ateizam zahtijeva viπe smjelosti, nerijetko mistiku niπtavila. Danaπnji indiferentizam je banalizirani ateizam s kojim se teπko mo√e stupiti u dijalog.

Prema poslednjim statistikama na Zapadu se ateistima izjaπnjava 5 odsto odraslih i 6 odsto mladih ljudi, dok broj ravnoduπnih oscilira izmeΩu 50 i 60 odsto pu≥anstva. Mislim da su u ovom slu≥aju ugro√eni vjernici i, naravno, ateisti.

Vreme verskog indiferentizma Mnogi graΩani su sa krahom socijalizma

Iskra 1. februar 2010.

Danas, 2.1.2009. <www.danas.rs>

Vesela Laloπ

27

KO»EVJE - SRPSKO STRATI©TE U „Reviji 92” od 10. novembra 2009, br. 707, objavqen je razgovor beogradskog novinara M. Lopuπine sa Borivojem KarapanxiÊem, iz koga Iskra prenosi najglvniji deo:

grobnica u okolini Maribora i KidriËeva. Hrvatska je poËela radove na istraæivawu mesta stradawa i ubistava Hrvata, a jedino Srbija u Sloveniji niπta ne istraæuje.

Borivoje KarapanxiÊ, jedan je od najistaknutijih srpskih emigranata u SAD, autor prve studije o likvidaciji pripadnika nacionalnih snaga u Sloveniji, objavqene pod naslovom „Jugoslovensko krvavo proleÊe”. Iako je pomenuta kwiga objavqena joπ pre tri decenije, KarapanxiÊ i daqe traga za istinom o grobnicama Srba van Srbije, u bivπim jugoslovenskim republikama.

- Koliko ja znam, Slobodan PeneziÊ je, kao naËelnik Ozne, spisak streqanih Srba u Sloveniji predao u arhiv ratne policije. Kasnije je taj dokument prebaËen u depo koji se nalazi kod Umke i ja, veÊ decenijama, tragam za wim... Pismo koje sam predao Borisu TadiÊu u ruke, prethodno sam slao i Slobodanu MiloπeviÊu, ali i dr Vojislavu Koπtunici, kada su bili prvi qudi u Srbiji. Wih dvojica mi nisu nikada odgovorili, ali se nadam da Êe TadiÊ ispuniti obeÊawe, te da Êe dræava Srbija pomoÊi da se konaËno otrkije istina - kaæe KarapanxiÊ i predlaæe da Komisija za istraæivawe grobnica u Srbiji, koja je osnovana na inicijativu „Novosti”, aktivnosti proπiriti i van sadaπwih granica.

- Komisija vlade Slovenije, za pitawe masovnih grobnica, otkrila je, samo na Pohorju, posmrtne ostatke oko 15.000 ubijenih osoba. U Sloveniji, inaËe, ima 540 masovnih grobnica, pronaeno je 134 skrivenih grobqa sa vojnicima, 79 civilnih, te 72 parcele na kojima su sahraweni i jedni, i drugi... NajveÊi masakr Srba izveden je u mestu KoËevski rog, o Ëemu se u Srbiji Êuti i vrlo malo zna - tvrdi Borivoje KarapanxiÊ.

O zloËinima komunista i partizana nad pripadnicima srpskih nacionalnih snaga, sagovornik „Revije 92” pisao je i u drugim svojim kwigama: „Graanski rat u Srbiji 1941-45”. „Prikazi iz emigracije”, „Spomenica srpskih dobrovoqaca”, „KoËevje - Titov najkrvoloËniji zloËin”. Po wemu, sve do 1952, kada je u FNRJ ubijen i posledwi pripadnik ËetniËkih jedinica, trajao je obraËun Ozne i Udbe sa ostacima nacionalnih snaga u Jugoslaviji.

Gro te poraæene vojske pobijen je na KoËevju, u proleÊe 1945, kada su Britanci i Amerikanci iz Austrije vratili Titu prebegle ustaπe, Ëetnike, dobrovoqce, belu gardu i baliste - da ih Josip Broz pobije.

Britanski lord, Nikolas Betel svedok i analitiËar zbivawa u poratnoj Austriji, tvrdio je da je zvaniËni London izruËivawe tih qudi komunistima izveo kako bi zaustavio vojno nadirawe Titove armije na Zapad, pruæajuÊi ruku saradwe zvaniËnom Beogradu.

- Slovenci i Hrvati su, meutim. optuæili samo Srbe za ta ubistva i likvidacije nacionalista... Samo je protiv Sime DubajiÊa bila podignuta optuænica, da je kao partizanski oficir odgovoran za nasilnu smrt nekoliko hiqada ratnih zarobqenika i civila, ali krivicu snose i Tito i RankoviÊ, Kardeq i KidriË... PeneziÊ, i Mitja RibiËiÊ, i Milka Planinc koji su, kao komesari brigada, bili na mestu tog zloËina. Oni su organizovali likvidaciju, oko 12.000 ratnih zarobqenika meu kojima su pobijeni i pripadnici Srpskog dobrovoqaËkog korpusa, Srbi-crnogorski Ëetnici, ali i dosta civila koji su se iz Srbije povlaËili skupa sa Nemcima. TaËan broj i imena stradalih joπ su tajna jer zvaniËni Beograd skriva te podatke ukazuje Borivoje KarapanxiÊ.

Po wegovim tvrdwama, slovenaËka komisija nije zavrπila rad i tek planira da otvori joπ 19

28

Bivπa Jugoslavija, taËnije Slovenija, Hrvatska, BiH i Crna Gora, uverava sagovornik „Revije 92”, puna su grobnica pobijenih Srba iz tih krajeva, ali i iz Srbije. Svedoci tvrde da je, posle Drugog svetskog rata ubijeno oko 250.000 qudi.

- Svi ti pobijeni Srbi deo su nacionalne istorije koju ne smemo da zaboravimo. Ako ne kaæemo istinu o wima, te tajne grobnice uvek Êe nas iznova podseÊati kako smo, kao narod, sami sebi Ëinili zlo - upozorava, na kraju, Borivoje KarapanxiÊ.

Masakr - (Ne)sporne Ëiwenice Pred naletom partizana, maja 1945. u Austriju su se povukla tri puka Srpskog dobrovoqaËkog korpusa, koji je predvodio Radoslav TataloviÊ, te Ëetnici Pavla –uriπiÊa, koje je vodio major Vaso VukËeviÊ, slovenaËki domobrani sa komandantom generalom Francom Krenerom i tridesetak hiqada izbeglica iz Slovenije, predvoene biskupom Roæmanom.

- Englezi su, od 24. maja, na prevaru, pod izgovorom da ih πaqu u Italiju, sve prebegle izruËili Titu, kamionima su ih najpre prevozili do Vilaha i Jesenica, a zatim vozovima u logor „©ent Vid” nedaleko od Qubqane. U Mariboru je, opet, doveæeno 8.000 slovoenaËkih domobrana i 6.000 Srba, koje je, u svojstvu predsednika Komisije DFJ za amnestiju, posetio Slobodan PeneziÊ Krcun, zapravo donoseÊi Titovo nareewe za likvidaciju. Odatle su svi poslati na stratiπte, u KoËevje - tvrdi Borivoje KarapanxiÊ i precizira: - U KoËevskom rogu ubijeno je oko 3.000 srpskih dobrovoqaca, oko hiqadu crnogorskih Ëetnika i isto toliko ruskih belogardejaca... Kod Zidanog Mosta streqano je oko 6.000 Crnogoraca, na Ëelu sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem i 70 srpskih pravoslavnih sveπtenika iz Crne Gore...

Na padinama Pohorja likvidirano je i 8.000 Ëetnika vojvode Pavla –uriπiÊa, koji su bili vraÊeni iz Pliberka.

Iskra 1. februar 2010.

Sveti sabor SPC

+ STOJADIN ∆OSI∆

IZBOR PATRIJARHA 22. januar 2010.

Tajnim glasawem svih 45 episkopa biraÊe se novi patrijarh 22. januara na Svetom saboru SPC. VaæeÊi Ustav SPC propisuje izbor putem æreba, sa imenima tri kandidata... Patrijarh se bira tako πto u prvom krugu glasawa svi uËesnici Sabora zaokruæe po tri episkopska imena. Ako se nakon prvog kruga dobije ime sa natpoloviËnom veÊinom glasova, 50 odsto plus jedan, u drugom krugu glasawa, na novim listama sa imenima svih preostalih kandidata, glasa se za sledeÊu dvojicu.

Kada, takoe natpoloviËnom veÊinom bude izabrano drugo ime, pristupa se sledeÊem krugu glasawa dok i treÊi kandidat, koji mora da bude u trojnoj kandidaturi za finalni izbor ærebom, ne dobije natpoloviËnu veÊinu glasova. U sluËaju da neko ko je dobio potrebnu veÊinu odustane, procedura u tom krugu se ponavqa. Krugovi glasawa se ponavqaju sve dok se ne doe do trojice episkopa sa potrebnim brojem glasova. U svim krugovima glasovi se broje javno meu vladikama.

Ta tri imena potom se stavqaju u zapeËaÊene koverte, izmeu korica Jevaneqa, koje se stavqa na Ëasnu trpezu u oltaru i posle molitve priziva Svetog duha u Patrijarπijskoj kapeli, najstariji srpski kaluer u Ëinu arhimandrita izvlaËi jedan koverat ispod korica Jevaneqa. On predaje koverat predsedavajuÊem Sabora, koji ga otvara i saopπtava ime novog patrijarha. Istovremeno, otvaraju se i druge dve koverte i prikazuju prisutnima kako bi se uverili u regularnost izbora.

Ovaj naËin izbora predloæio je prethodnik patrijarha Pavla, patrijarh German –oriÊ pre 33 godine kako dræavne vlasti ne bi mogle ubuduÊe da se presudno umeπaju u izbor patrijarha. Od 1920. do 1958. godine patrijarsi su birani na izbornim saborima veÊinom glasova. Da bi izbor wegovog naslednika bio liπen meπawa komunistiËkog reæima nakon Drugog svetskog rata, patrijarh German je na vanrednom Saboru, odræanom 14. i 15. septembra 1967. godine predloæio promenu naËina izbora poglavara SPC, πto su vladike prihvatile.

Tada su izmeweni Ëlanovi 42 i 43 Ustava SPC, po kojem je i patrijarh Pavle izabran 1. decembra 1990. godine.

Na proleÊnom Saboru, maja 2000. godine, poniπten je izbor putem æreba, da bi na proleÊnom zasedawu 2005. godine ova odluka stavqena van snage i vraÊen izbor pomoÊu æreba....

Glasawe je u svakom sluËaju tajno, a izborni Sabor je punovaæan ukoliko u radu uËestvuje 75 odsto Ëlanova. Saborom Êe predsedavati episkop πabaËki Lavrentije kao najstariji srpski vladika po hirotoniji, odnosno rukopoloæewu.

Blic, 6.1.2009.

Iskra 1. februar 2010.

Tawa NikoliÊ JakoviÊ

Sa bolom u srcu javqamo da je naπ dobri i plemeniti drug Stojadin ∆osiÊ ispustio svoju duπu u Melburnu, Australija, 26. decembra 2009, posle saobraÊajne nesreÊe.

Stojadin je roen u Prilepu 23. septembra 1922, sin poπtanskog Ëinovnika Radovana i poboæne majke Qubice. Osnovnu πkolu pohaao je u Tetovu, a gimnaziju zavrπio 1941. godine u Vrawu, kao odliËan ak. U poboænoj i patrijahalnoj porodici, dobio je solidno rodoqubivo vaspitawe, da se potom oduπevi idejom JNP Zbora, u Ëiji je izvorni pogram bilo utkano rodoqubqe, hriπÊanstvo, socijalna pravda i moralni preporod naroda.

U svojoj devetnaejstoj godini, odlazi 1941. u Vaqevo i prikquËuje se TreÊem dobrovoqaËkom odredu i istiËe se u borbama protiv partizana, koji su nanosili pogubne πtete srpskom narodu. Zbog wegove hrabrosti, discipline i vojne veπtine, prilikom preformirawa dobrovoqaca postaje komandir 9. Ëete, treÊeg bataqona Prvog puka SDK, a neπto kasnije unapreen je i u Ëin potporuËnika.

Kad su sovjetske trupe prodrle na teritoriju Srbije, oktobra 1944, Stojadin sa »etvrtim pukom, u koji je bio naknadno prekomandovan, odlazi u Sloveniju, gde uËestvuje u svim wegovim akcijama.

Zbog bolesti izbegao je sudbinu svojih drugova, koji su iz Koruπke od Engleza predati partizanima, te muËki pobijeni u KoËevskim πumama.

PoËetkom maja 1945. sa ostalim jedinicama ©umadijske divizije napuπta Sloveniju, i prelazi u Italiju, te u logore Palmanova, Forli i Eboli, gde ostaje sve do proleÊa 1947. kad sa ostalim jedinicama biva prebaËen u NemaËku, u Munster logor, a zatim u Boholt. Za vreme boravka u logorima Stojadin se ne bavi samo sportom veÊ misli na buduÊnost, mnogo Ëita i uËi engleski i italijanski.

Godine 1948. prelazi u Englesku i ubrzo se zapoπqava u tekstilnoj industriji. U meuvremenu noÊu pohaa TehniËki kolex u Boltonu koji sa uspehom zavrπava. Tu upoznaje i lepu bolniËarku Katlin Bimiπ sa kojom stupa u brak 1956. godine. Poπto je u Hong Kongu u to vreme nedostajalo tekstilnih inæiwera, Stojadin odlazi tamo i uspeπno radi u svojoj profesiji. Tu im se rodio i sin Nikola, ponos roditeqa, koji je kasnije doktorirao u Melburnu i sada radi kao specijalista za πeÊerne bolesti, oæewen je lekarkom, koja ih je usreÊila sa troje unuËadi. Godine 1965. porodica ∆osiÊ dolazi u Australiju, gde Stojadin nastavqa da radi kao inæiwer za razvoj sintetiËkih matetijala. U svojoj 71. godini Stojadin se penzioniπe, ali nastavqa da radi kao savetnik u tekstilu, a pored toga ima i svoje omiqene razonode, baπtovanluk, kompjuter, fotografiju i golf.

Od dolaska u Melburn, pokojni Stojadin nije prestao da bude aktivni Ëlan naπe zajednice, nepokolebivo odan ideji Zbora, sa kojom je bio zadojen od svoje rane mladosti.

29

+ DU©AN-BATA NE©I∆

+ JEFTA VU»INI∆

Nakon kratke, ali teπke bolesti preminuo je na dan Vavedewa Presvete Bogorodice 4. decembra 2009. godine Duπan-Bata NeπiÊ, bivπi pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa i dugogodiπwi Ëlan Saborne crkve Sv. Save u Klivlandu, Ohajo.

U Birmingamu, sredwa Englska, umro je 30. decembra 2009. godine naπ drug i bivπi dobrovoqac TreÊeg puka SDK, Jefta VuËiniÊ.

Duπan je roen u Boegradu na dan Sv. Arhanela Mihaila 21. novembra 1925. godine u uglednoj trgovaËkoj porodici Borisava i Anke NeπiÊ. Duπanovi roditeqi su imali joπ tri Êerke, Radmilu, Zoricu i Qiqanu. Radmila je ne-sreÊnim sluËajem poginula, a Zorica i Qiqana æive u Klivlandu gde je i Duπan æiveo od 1950. godine.

Duπan je sa grupom beogradskih gimnazijalaca u leto 1944. godine stupio u srpske dobro-voqce i bili su rasporeeni u Ëetu za vezu ©taba SDK. Sa ©tabom su se u jesen 1944. godine povukli u Sloveniju, pa su u Ilirskoj Bistrici bili u aËkom bataqonu Adama KarapanxiÊa u Centru za obuku Ëiji je komandant bio Dimitrije QotiÊ. Duπan je sa dobrovoqcima preπao u Italiju, pa potom u NemaËku odakle je 1950. godine emigrirao u Ameriku i sa sestrama ostao u Klivlandu. Tu se oæenio sa Beograankom Olgom MarjanoviÊ, koja je mesed dana pre Duπanove smrti tragiËno poginula. Duπan je bio Ëlan Crkve, Crkvenog hora „Wegoπ” Ëiji je predsednik bio i dugo godina Ëlan Srpskog Narodnog Saveza i dobrovoqaËkog udruæewa Sv. –ore Ëiji je sekretar bio.

Sahrana pokojnog Duπana je obavqena 8. decembra 2009. godine u Sabornoj Crkvi Sv. Save.

Zaupokojenu sluæbu su sluæili mesni paroh prota o. Æarko JakovqeviÊ i protojerej-stavrofor o.

Mateja MatejiÊ iz Kolumbusa, Ohajo, dugogodiπwi prijateq i Duπanov i porodica NeπiÊ i KarapanxiÊ. Po proËitanom Sv. Jevanequ divnu i dirqivu oproπtajnu besedu je odræao prota o. Æivojin, koja je ganula duπe celog prisutnog naroda.

Otac prota je porodici izjavio sauËeπÊe i da joj Gospod Bog podari utehe, a uzneo tople molitve Sveviπqwem da u Carstvo Svoje primi pravednu Duπanovu duπu. Zadwe opelo je odræano na ruskom pravoslavnom grobqu Sv. Teodosija, a daÊa u crkvenoj sali. Na daÊi se u ime porodica NeπiÊ i KarapanxiÊ najlepπe zahvalio Bora KarapanxiÊ protama ocu Æivojinu i ocu Mateji, kumovima iz Klivlanda, Kanade i Kolumbusa i svima koji svojim uËeπÊem na sahrani odadoπe duænu poπtu pokojnom Duπanu-Bati.

Neka je veËna slava i hvala Duπanu-Bati BMK NeπiÊu! Slava mu i VjeËnaja pamjat!

+ Stojadin ∆osiÊ...

Opelo je obavqeno 4. januara 2010. u crkvi Sveta Trojica, Ëiji je Stojadin bio dugogodiπwi Ëlan. »inodejstvovali su protojerej-stavrofor Miroslav PopoviÊ i akon Goran »eËez. U crkvi se oprostio od Stojadina otac Miroslav, govoreÊi o wegovim hriπÊanskim vrlinama. U ime JNP Zbora i dobvrovoqaca, oprostio se drug Miro PopoviÊ, zahvalivπi Stojadinu za sve ærtve i patwe koje je podneo u mladosti za dobrobit svoje qubqene Otaxbine.

Slava Ti i hvala, veËan Ti pomen, naπ mili P. M. druæe!

30

Pokojni Jefta je roen u selu ÆupËe nedaleko Kosovske Mitrovice, 7. jula 1924. godine.

Tu je stekao i osnovno obrazovawe i mirno æiveo i radio sa svojim roditeqima sve do ËereËewa Kraqevine Jugoslavije posle kratkog Aprilskog rata 1941, nemaËke okupacije, te zuluma ©iptara nad srpskim æivqem na Kosovu, koji je otpoËeo sa okupacijom. Jefta nalazi utoËiπte u Srbiji i srpskim dobrovoqcima, zahvaqujuÊi poznanstvu sa naπim poznatim starijim drugom, inæiwerom u TrepËi, Stevom IliÊem (izdavao je pre rata list „Zbor sa Kosova”). »ista srca, skroman, poπten, razborit i poboæan, Jevta u dobrovoqcima postaje primeran borac i uvek poærtvovan i odan Ëovek i drug. Sa TreÊim pukom uËestvuje u svim wegovim veÊim borbama protiv komunista u Srbiji, zatim povlaËewu dobrovoqaca u Sloveniju, oktobra 1944. Sam Gospod spasao ga je golgote ostalog TreÊeg puka, izbegao je verolomnu englesku predaju dobrovoqaca iz Koruπke Titovim komunistima, 24/25. maja 1945.

Posle toga, sa ostalim dobrovoqcima koji su se povukli iz Slovenije u Italiju, prolazi kroz naπe vojno-izbegliËke logore u Forliju i Eboliju, uvek aktivno i poærtvovano uËestvujuÊi u æivotu naπe zajednice. U Eboliju, sa mnogim drugim mlaim dobrovoqcima, Jefta sponatano ulazi u tek tu obnovqenu organizaciju Pokreta. Posle zakquËenog mira sa Italijom, Saveznice u proleÊe 1947. sele naπe nacionalne logore u okupiranu NemaËku. Tu Jefta, posle dvomeseËnog bavqewa u æicama Munster lagera, postaje „raseqeno lice”. Iz NemaËke Jefta, sa mnogim drugim bivπim dobrovoqcima, prelazi 1948. u Englesku kao „evropski dobrovoqni radnik” i nastawuje se u Birmingamu.

I u Engleskoj, Jefta je uvek tamo gde se najpoærtvovanije radi za naπu zboraπko-dobrovoqaËku zajednicu. Jedno vreme starao se o naπoj nekretnini u Birmingamu, a od kraja 1988, od kada se „Iskra” ureuje i πtampa u Engleskoj, redovno uËestvuje u timu od 15-ak dobrovoqaca koji pripremaju i pakuju svaki wen broj za ekspediciju. I tako sam naπ Jefta - do `sudwega dana`!

Jefta je sahrawen 12. januara 2010. U punoj crkvi „Lazarici”, opelo je sluæio nadleæni paroh o. Aleksandar ZebiÊ - uz sasluæewe grËkog sveπtenika o. Xona Nenkivela - i na kraju se prigodno oprostio od svoga parohijana. Dobrog i poboænog Jeftu, kao πto je zasluæio, ispratio je veliki broj drugova i prijateqa Srba, iz Birmingama, RediËa i Vustera, a pored wih i znatan broj Grka, sunarodnika wegova supruga, umrle pre viπe godina.

Jefta je sahrawen na birmingamskom grobqu pored svoje supruge. Tu se od wega u ime dobrovoqaca oprostio Bora RadovanoviÊ. Wegovoj porodici, kÊerci i unucima, naπe sauËeπÊe, a naπem vernom drugu Jefti slava i hvala - i veËan æivot u neprolaznom Carstvu Hristovom!

Iskra

Iskra 1. februar 2010.

Prilozi „Iskri” Umesto voπtanice na grobove dragih drugova, Duπka NeπiÊa i Miodraga-„UËe” –oreviÊa Ana VasiÊ $ 30 Za pokoj duπe nedavno premnulog brata i πuraka Duπana - Bate NeπiÊa Porodice NeπiÊ i KarapanxiÊ $ 100 SeÊawe na mog milog muæa Jovicu MiletiÊa povodom pete godiπwice wegove smrti Dobirnka MiletiÊ sa decom £ 10 Umesto voπtanice na grob naπeg dobrog i odanog druga Jefte VuËiniÊa Æivan i Dragica LazareviÊ £ 10 Za poπtarinu Iskre koja se πaqe Ëitaocima i pretplatnicima u Srbiji Voja MiletiÊ £ 14 Prilog Iskri Dr Miloπ BoæaniÊ

$ 60

U molitvenom seÊawu na sve umrle drugove i drugarice Stojan AresenijeviÊ K$ 50 Za pokoj duπe Duπana-Bate NeπiÊa O. Mateja i Qubica-Cica MatejiÊ $ 25 Povodom smrti naπeg dragog druga i kuma Stojadina ∆osiÊa Boπko i Rade BorojeviÊ A$ 50 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob naπe Poæarevqanke dr Zagorke BreπiÊ Lujza NikoliÊ A$ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2010.

SeÊawe na naπeg dobrog i plemenitog druga Stojadina ∆osiÊa Duπan i Miro PopoviÊ A$ 50 Bogdan MaleπeviÊ A$ 50 Spasoje IvanoviÊ A$ 50 Oto Hajncl A$ 40 Duπan TodoroviÊ "»apqa" A$ 40 Lujza NikoliÊ A$ 20

„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

Eπdaun „Novom avazu”:

Negativna dinamika mora se zaustaviti ∏ta Vas je navelo da objavite tekst u "Financial Times" (FT)?

Snage koje dr√e BiH zajedno, oslabile su, a one koje √ele raspad dr√ave su oja≥ale.

Koja bi uloga meΩunarodne zajednice u tome trebala biti?

- Njena uloga je oslabljena. To je opasno. Naravno, to ne zna≥i da se ve≤ sutra suo≥avamo s katastrofom, ali ako se ovaj trend nastavi, u najboljem slu≥aju BiH ≤e postati crna rupa nefunkcionalnosti i korupcije koju niko u meΩunarodnoj zajednici ne mo√e savladati. I onda ≤emo se na≤i u situaciji da problem ne mo√emo rijeπiti, ali ni oti≤i, jer bi time stvari bile samo joπ gore.

Zato moramo uraditi dvije stvari negativna dinamika mora se zaustaviti i po≥eti vra≤ati u prethodno stanje reformi i progresa. Da bismo to postigli, potrebne su dvije stvari - promjene Ustava kako bi dr√ava bila funkcionalnija, a drugo oja≥ati snagu meΩunarodne zajednice i u BiH i u regionu.

Zato se zala√emo da SAD i EU imenuju specijalne izaslanike. Ali, ne samo za BiH nego za cijeli region Balkana. Oni bi radili skupa, kao blizanci.

I zastupali definiranu i usaglaπenu politiku.

Zaπto ne specijalni izaslanici samo za BiH? - Kada sam bio visoki predstavnik, nau≥io sam da se poslovi najbolje mogu uraditi kada se izvode u koordinaciji sa susjednim dr√avama. Ako √elite rijeπiti pitanje RS i opstrukcije Milorada Dodika, onda vaπ najmo≤niji saveznik nije Brisel, ve≤ su to Beograd i Podgorica.

Ako √elite rijeπiti status Hrvata u BiH, onda vam je najve≤i saveznik Zagreb.

Ako √elite da BiH bude prava dr√ava koja ≤e provoditi reforme i time pomagati sebi, ali i susjednim dr√avama u reformskom putu, onda morate imati balkansku, a ne samo bosansku politiku.

Postoji li spremnost u EU i SAD za imenovanje izaslanika?

- Ne znam! Ali, ve≤ dugo zagovaramo ovakvo rjeπenje. Sada imamo situaciju da su neki mo≤ni ljudi bliski vlasti ili su ve≤ u vlasti u Vaπingtonu i Briselu naklonjeni ovoj ideji. Narednih sedmica o tome ≤emo imati niz razgovora s vaπingtonskim i briselskim zvani≥nicima. ∏ta bi trebao biti posao izaslanika?

- Oni bi trebali voditi svebalkansku politiku. Time ni na koji na≥in ne bi bila potkopana uloga specijalnog izaslanika EU (EUSR), niti ambasadora EU u BiH. A πta je sa OHR-om?

- Mislim da ≤e se svi slo√iti s time da je rok trajanja OHR-a pri kraju. Mi ve≤ vidimo konture novih struktura koje nastaju nakon OHR-a. Plasti≥no, to izgleda ovako: Evropa je za volanom, a SAD sjede na mjestu suvoza≥a.

Jesu li Vaπe ocjene o BiH pretjerivanje ili Zapad potcjenjuje situaciju u BiH? - Je li u BiH stanje bolje ili loπije nego πto je bilo? Svi znaju da je gore! Ako se ovo nastavi, bit ≤e joπ loπije i to ≤e vam re≤i bilo koji stanovnik BiH. Region ≤e nastaviti napredovati, a vi ≤ete i dalje nazadovati!

To zna≥i da vlade u tim zemljama nisu ozbiljne?

- Ne, ne i ne! Rije≥ je o greπci koju meΩunarodna zajednica stalno ponavlja. Kada vide da su stvari u nekoj zemlji uraΩene 80 posto u odnosu na ono πto je nu√no provesti kako bi se stvorio funkcionalan sistem, ona ode. Rije≥ je o preranom odlasku koji nije karakteristi≥an samo za BiH. . ∏ta ako specijalni izaslanici ne budu izabrani?

- Ne √elim ulaziti u odgovore πta ako. Govorio sam da su dvije snage bitne za odr√anje BiH - Dejton i OHR te integracije u EU i NATO. Ako su te snage udru√ene, BiH napreduje. Ako ijedna od njih oslabi, mi smo ve≤ u negativnom trendu.

- Najve≤i izazov za BiH je dinamika koja ide unazad, a ne naprijed.

Ona je o√ivila stare strahove iz predratnog doba.

Naravno, ne ustru≥avam se re≤i da je negativnu dinamiku pokrenuo Dodik kada je po≥eo prijetiti referendumom o otcjepljenju i tvrditi kako ga nije briga za BiH kao dr√avu. Drugi su reagirali na to i zapo≥ela je igra akcije i reakcije. To je pomoglo Dodiku da se izvu≥e sa stvarima protivne Dejtonu. U reakcijama i kontrareakcijama u koje se upetljao i moj prijatelj Silajd√i≤, stvorila se ta negativna tendencija koju gledamo i sada.

- Oni koji imaju dovoljno mudrosti i poznaju historiju Balkana svjesni su da su mnoge vrlo destruktivne aktivnosti u vaπem regionu po≥ele - referendumima!

31.12.2009.

(Skratila - Iskra)

Sead NUMANOVI¯

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Predlog za alternativnu strategiju zemaqa-neËlanica

EVROPA ILI KOSOVO Mesta za blisku saradwu i bez uËlawewa u EU ima puno Gotovo opπta orijentacija u Srbiji je pravac Evropska unija. Ima i ovde neπto evroskepticizma, ali se slabo uoËava na politiËkoj sceni. Sada kada su i napredwaci postali veliki Evropqani , nema sumwe da zemqa definitivno teæi tom pravcu.

pravom i time pruæi TadiÊu ili nekom nasledniku najjaËi moguÊ argument u prilog mirewa sa sudbinom, tj. priznawem nezavisnog Kosova, i nastavka procesa uËlawewa u EU. Ali, ako presuda bude okruglo pa na Êoπe, tada Êe opet ostati problem.

Meutim, niπta nije izvesno. Prepreka je dosta, ali veÊina je savladiva: kada stvar sazri, isporuËiÊe MladiÊa po logici „vaænija je EU nego jedan Ëovek”; pregovori o usklaivawu zakonodavstva mogu biti okonËani za par godina; na kraju Êe i zvaniËnici iz EU zakquËiti da je Srbija dostigla potrebne standarde.

roces uËlawewa MoguÊe je, dakle, da pr stane ukopan : niti Srbija moæe da prizna Kosovo i nastavi daqe, niti vodeÊe zemqe EU mogu povuÊi uslov priznavawa radi nastavka procesa. ©ta tada da se radi? Da se godinama Ëeka neko Ëudo, a da sve ostane na pola puta?

Ipak, ostaje jedan vrlo teæak problem: pitawe priznawa Kosova. Mislim da ne postoji ni trunke sumwe da Êe bitan uslov uËlawewa u EU biti baπ to - da Srbija prizna nezavisno Kosovo. Jer ukoliko bi Srbiju primili bez toga, ona bi mogla sutra, moæda pod vladom drugaËijeg opredeqewa, da blokira uËlawewe Kosova u EU i druge sliËne akcije, πto politiËari iz EU svakako ne æele da dopuste.

Veliko je pitawe πta Êe se dogoditi.

Evropqani svakako misle da Êe Srbija pred vratima Evrope pokleknuti i u dilemi „Evropa ili Kosovo” izabrati Evropu. Moæda i TadiÊ ide tim putem, buduÊi da se maksimalno trudi, zajedno s medijima koji su mu nakloweni, da potisne temu Kosova iz javnosti i u potpunosti je zameni Evropom i svetlom buduÊnoπÊu koja nas tamo Ëeka.

Nije sigurno, meutim, da Êe priznawe biti moguÊe tokom sledeÊih nekoliko godina.

Lako je moguÊe da TadiÊ, ukoliko to i namerava, ne bude politiËki u stawu da izvede planirano i pored sve veπtine wegovog pi-ar tima, poπto javnost i srpsko biraËko telo neÊe lako progutati tu priËu. Pored toga, ni sadaπwi saveznici (Rusija, Kina, nekoliko Ëlanica EU i drugi) neÊe lepo gledati na takav eventualni zaokret srpske politike , pa Êe se osetiti izdanim od onoga kome je wihova pomoÊ do juËe bila preko potrebna i koji ju je tako snaæno molio.

Naoko paradoksalno, procesu uËlawewa Srbije u EU najviπe bi mogao da pomogne Meunarodni sud pravde u Hagu, i to odlukom nepovoqnom po Srbiju. ZnaËi, da presudi da je nezavisnost Kosova u skladu sa meunarodnim

Mislim da postoji reπewe i za tu situaciju: Srbija bi mogla da promeni kolosek i sa glavnog pree na alternativni. Dok je glavni onaj do sada sprovoen - uËlawewe u EU kroz uobiËajeni proces - dotle bi alternativni bio πto ËvrπÊe povezivawe sa Evropskom unijom, ali bez uËlawewa, neπto sliËno onome πto rade Norveπka i ©vajcarska.

Prelazak sa direktnog na alternativni put bio bi, znaËi, motivisan æeqom da se izbegne viπegodiπwi zastoj u meusobnim odnosima, odnosno teæwom da se odnosi i daqe funkcionalno unapreuju i pored koËnice koju politiËke prepreke postavqaju glavnom putu.

Mesta za blisku saradwu i bez uËlawewa ima svakako puno. Prioritetna oblast saradwe za Srbiju, a verovatno i Evropsku uniju je ekonomija (ukquËujuÊi trgovinske odnose), zatim infrastruktura, nauËna saradwa, obrazovawe, bezbednost, ekologija i sliËno.

Mislim da je vreme da se ozbiqno preispita dosadaπwa strategija uËlawewa, jer verovatno vodi u Êorsokak. Devet godina je proπlo od 5. oktobra, a znatnijeg napretka u procesu uËlawewa u EU nema. Joπ smo praktiËno na poËetku, a zbog stalnih politiËkih prepreka.

Stoga se, verujem, ozbiqno nameÊe alternativna strategija - povezivawe sa EU zemaqa neËlanica, koje nudi ono πto nas interesuje (povezanost), a zaobilazi ono πto je prepreka (politiËke teme). Pri tom, osnovni dugoroËni ciq i daqe moæe biti punopravno Ëlanstvo u Evropskoj uniji.

Politika, 30.12.2009.

Podvukla - Iskra)

Boπko MijatoviÊ direktor ekonomskih studija CLDS-a