iskra1187

God. LXIII

Birmingham, 1. april 2010.

Broj 1187

Jugoslavija i weni narodi, Srbija i SPC ærtve Novog svetskog poretka Ako seÊawe joπ traje - a trebalo bi - to vreme korespondira sa ranim devedesetim, razbijawe Jugoslavije je bilo na poËetku a pad SSSR-a se veÊ nasluÊivao, SAD predsednik Buπ stariji, nekako - rekao bih - „bojaæqivo” kao da puπta u promet neku vrstu „probnog balona” prvi put je izaπao pred svet s izrazom - Novi svetski poredak (NSP). Posle - u retrospektu - videlo se i usled Ëega wegova bojaæqivost. Na terenu sada veÊ bivπe Jujgoslavije, kao u nekom laboratorijumu, ispitivale su se osnovne premise NSP-a.

Hteo sam ovim uvodom da kaæem o NSP-u i wegovim derivativima tri stvari.

Kratka istorija NSP Prvo, ideja NSP roena je, za vreme Buπa starijeg, verovatno u kasnim osamdesetim, u politiËkim, analitiËkim i kopmpjuterskim (kalkulativnim) radionicama CIA, ali je „javna”, medijska „slava” za NSP pripala Diku »ejniju, tada ministru odbrane SAD, Ramsfeldu, koji je bio πef kabineta Buπa starijeg i πefu generalπtaba crncu Kolinu Pauelu. U pozadinskoj, pak, „tami” ostala su mnoga poznata imena iz Saveta za meunarodne odnose.

NemoguÊe je da oni nisu uËestvovali u „konceptnoj” fazi NSP-a; pogotovo jer wihova danaπwa funkcija jeste - wegovo praÊewe, nadgledawe i predlozi za korekturu tj. implementacija NSP u svetu i æivotu. Danaπwi Ëlanovi Saveta su sledeÊi: Æ. Atali, M. Ahtisari, Z. Bæeæinski, A. Grinspen, H. Kisinxer, B. Klinton, Æ. Kolomar, M. Olbrajt, K. Omae, M. TaËer, T. Fridman, F. Fukujama, D. »ejni.

Osnovna ideja NSP jeste kako uniπtiti do tada vladajuÊi dvopolarni sistem moÊi u svetu koga su, zbog nuklearne „ravnoteæe”, saËiwavale SAD i SSSR (naravno, svaka sa svojim satelitima i joπ uvek jednim ogromnim „neutralnim” svetom) i tako ostvariti jednopolarni sistem moÊi samo sa SAD na Ëelu. (Padom SSSR, formalno je jednopolarni sistem stvoren, ali zbog joπ nepokorenih jedne milijarde Muslimana i dve milijarde Kineza, a pogotovo zbog vaskrsa Rusije pod Putinom, jednopolarni sistem, stvarno joπ ne postoji.)

Za ostvarewe ovog ciqa - sva su sredstva dozvoqena. Najbezbolnije sredstvo je „demokratizacija”, tzv. „nevladin” sektor, i „træiπna ekonomija”; ovi faktori, svaki na svoj naËin, iznutra uniπtava samosvojnost jednog naroda, tako da

wegovi vodeÊi qudi nekako slavodobitno (dakle, s ponosom) izruËuju narodnu suverenost na oltar NSP. Gde, pak, ovakav „demokratski” tretman ne pomaæe ili ovi iz NSP ocewuju da „demokratizacija” nije pravi put, pribegava se ratu.

Za ciqeve NSP roena je i SAD Nova vojna doktrtina (NVD). NVD poËiva na tri stuba: (a) Preventivni ratovi (tj. kad se neprijateq najmawe nada), ne samo da su dozvoqeni veÊ - πto se SAD tiËe - imaju prioritet; (b) u meuvremenu, svoje vojne potencijale izgraivati, a one neprijateqske koliko god je moguÊe viπe uniπtavati; i (v) sliËno je i sa svetskim strateπkim materijalima, kao πto su nafta ili benzin, na primer, bez obzira na naËin, wih grabiti za SAD, a ako bi oni mogli da padnu (ili kad padnu) u ruke neprijatequ, wih uniπtavati.

Fukujamin „kraj istorije” Drugo, nekako se u svesti qudi uvreæilo pogreπno miπqewe da ideja NSP potiËe od SAD filozofa, japanskog porekla, Francisa Fukujame.

Da je takvo miπqewe pogreπno, svedoËi Ëiwenica da je predsednik Buπ stariji tu ideju veÊ u ranim devedesetim pustio u promet, a Fukujama se pojavio sa svojim remek-delom „Izgradwa (snaæne) dræave” neπto viπe od jedne dekade docnije (2004).

Naravno, to ne iskquËuje moguÊnost da je, kao πto smo videli, u radionicama CIA gde se koncept NSP gradio, i Fukijama bio prisutan radi davawa svog filozofskog „blagoslova” projektu NSP-a, ali formalno i vremenski, Buπ stariji ima prvenstvo.

Greπka? Otkud?

Da se podsetimo. Posle 11. septembra 2001. godine, otpoËeli su ratovi „protiv terorizma” (Avganistan i Irak) koje je objavio tadaπwi SAD predsednik, Buπ mlai. Ove ratove su sprovodili, pod firmom NSP, oni isti, kojima je pripala slava da su ga zamislili: »ejni, Ramsfeld i Pauel, a sad, pod Buπom mlaim, respektivno, wegov potpredsednik, i wegovi ministari odbrane i spoqnih poslova.

Fukujamina uloga jeste bila u tome πto je

UREDNI©TVO I ADMINISTRACIJA ISK RE ÆE LE SVO JIM » ITAO CIM A, PR ET P LATN IC I MA I S ARAD NI C IM A HRI © ∆AN SKIH VEROISPOVESTI SRETAN USKRS! HRISTOS VOSKRESE!

Jugoslavija i weni... ovekoveËio (epski opevao) poËetak Buπove kampawe wenom filozofsko-vizionarskom zavrπnicom. Naime, Buπovim nastojawem dogodio se - „kraj istorije!” A ovo bi trebalo da znaËi sledeÊih nekoliko stvari: (a) tek stvoreni SAD hegemonizam je veËit: poπto on nema alternativu - logiËano to vodi kraju istorije; (b) doπlo se tako do wega tj. kraja istorije, posle tri talasa „demokratizacije”: ovaj, pak, zadwi i tekuÊi koji joπ traje. ima takoe tri podstepena „demokratizacije”: (v) prvi se vaqda odnosi na „demokratizaciju” kod nas. upriliËenu Dejtonom, balkanskim ratovima i obaveznim Hagom; u sliËnu kategoriju spada ostvarawe „obojenih revolucija” kao u Gruziji (ruæiËastoj) i Ukrajini (naranxastoj); (uzgred, sad poπto je V. JanukoviË, inaËe vaæeÊi „ruski” Ëovek tamo, stvarno oborio „naranxastu” vlast i za to zadobio nemuπti „blagoslov” Zapada, pretpostavqaju vaqda ovi iz NSP, da Êe JanukoviË πto se tiËe Rusije, odigrati tamo ulogu „trojanskog kowa” - πto, naravno, tek treba da se vidi!?); (g) druga pod faza „demokratizacije” varovatno ima neke veze sa tek predvienim eventualnim pokoravawem celokupnog svetskog Muslimanstva; ratovi u Iraku i Avganistanu oznaËavaju tek poËetak preureewa tog dela sveta u smislu NSP (d) dok treÊi wen podstepen - stvaran kraj istorije - nastaje prvenstveno kad se dogodi nestanak Rusije, ali i Kine kao respektivnih politiËkih faktora.

Planetarna svetska dræava TreÊe, povodom tekuÊe ekonomske krize, ali moæe biti i da bi se bilo u ideoloπkom saglasju sa tek ustoliËenim SAD predsednikom Barak Obamom koji je, za razliku od diktatorskog Buπa, najavio jedan demokratskiji pristup meunarodnim odnosima, pojavio se, u proπloj 2009. godini, spis Æaka Atalija (pripada Bilderbeπkoj grupi), „Svetska ekonomska kriza i πta daqe? (La Crise, et Apres?).

I Atali, kao i Fukujama, promoviπe ideju svetske vlade, ali ne kao ovaj koji Buπu prepuπta weno voewe, Atali stoji na stanoviπtu da je ona jedna praktiËna neophodnost zbog Ëisto ekonomskih razloga. Globalna ekonomija zahteva svetsku vlast u „planetarnim dimenzijama” a radi vrπewa regulativne funkcije nad wom. Stoga svetska vlast mora imati vladu, parlamenat, svetsku Deklaraciju o pravima Ëoveka, oæivotvorene stavove Meunaredne organizacije za rad, centralnu banku, zajedniËku valutu, planetarni sistem oporezivawa, jedinstvenu policiju i pravosue, agencije za opπteevropski minimalni prihod i rejting, sveobuhvatnu kontrolu ekonomskog træiπta.

iskustava, koja bi se mogla koristiti pri primeni ovog naËina razbijawa drugih multietiËkih podruËja, prvenstveno SSSR, koji tek πto se nije raspao.

Paralelno, dogodilo se - ne sluËajno - da je u Jugoslaviju za novog SAD ambasadora doπao Voren Zimerman a s mandatom da, kao glavni NSP operativac, javno obelodani: poπto SSSR prestaje uskoro da postoji, da bi SFRJ pod novim uslovima mogla da opstane, ona mora da se ”demoktatizuje” tj. odbaci komunizam. Svestan da to vodi etniËkim ratovima, Zimerman se obraÊa veÊ pomenutim CIA radionicama NSP, s pitawem: koliko Êe dugo trajati razbijawa SFRJ; dobija odgovor - najviπe 18 meseci; desilo se, meutim, da su CIA prognoze podbacile za neπto viπe od duplog vremena.

Ostalo veÊ znamo. Ono πto, meutim, ili ne znamo ili nismo sigurni da znamo, jeste predmet ovog razmatrawa. Konkretno, kako se to desilo da je MiloπeviÊ morao u jugo-ratovima a za raËun NSP da bude - ”neprijateq”. Za tu ulogu su ga „krasile” sledeÊe okolnosti: okoreli komunista - diktator, staqinista, Srbin, a Srbija eksponent SSSR na Balkanu; ima ogroman uticaj na JNA, a ova Ëetvrta vojna sila u Evropi. Za „prijateqe” NSP su proglaπeni Hrvati (Tuman) - mawi; i Muslimani (Alija) - veÊi, tj. pravi „prijateqi” NSP. I to neoËekivano za oba. Naime, „prijateqi” su u oba Svetska rata, I i II - πto se SAD tiËe - bili na pogreπnoj strani: Austrougarskoj i Hitlerovoj, dok je, za razliku „neprijateq”, Srbija, u oba rata bila na SAD strani.

Anomalijom πto se Tuman, takoe, kao MiloπeviÊ, idejni staqinista, ipak naπao u redovioma SAD prijateqa, NSP je hteo da se „iskupi” pred komunistima sveta da SAD nisu protiv komunizma, veÊ samo protiv onih u wemu koji ili neÊe ili usporeno postaju - „demokrate”; za sve buduÊe kom-tumaniste - nemuπta poruka je bila πto bræe u „demokrate” - bliæe ste novoj vlasti!, kao πto je docnija praksa iz razbijene SFRJ pokazala. Jer vlast, kao πto se zna na veÊinu bivπih komunista - da se izrazim narodski deluje kao „lepak za muve”!

Kako se Alija IzetbegoviÊ naπao u krugu „naj” prijateqa NSP, u trenutku kad su otpoËeli ratovi u BiH, bila je to popriliËna misterija.

Jedan prvi, ali sa mnogo maπte, nagoveπtaj potiËe od predsednika Buπa starijeg, koji je zapretio direktno MiloπeviÊu da Êe SAD upotrebiti vojnu silu, ako bi on otpoËeo neko nasiqe prema kosovskim Albancima. Buπ je ovde otkrio da su ©iptari za NSP jedna izuzetno „privilegovana”

IZ SADRÆAJA NapredwaËka „velika ideja”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vojvodina se udaqava od Srbije.. . . . . . . . . . . . . . . . 7

Nazad na poËetak - NSP na terenu bivπe SFRJ

„Sviwe” - sinonim za bankrot zemqe. . . . . . . . . . . . . 9

S ovim uopπtenim saznawima o NSP, da se vratimo tamo s Ëime je i otpoËet ovaj napis, tj. na razbijawe SFRJ; konkretno, zbog Ëega je ona izabrana da bi se, rekoh, - kao u labaratorijumu na wenom terenu viπestruko ispitala vrednost osnovnih premisa NSP. Pre svega, SFRJ, a BiH posebno, jeste jedna krajwe multietniËka tvorevina πto omoguÊuje za ciqeve NSP mnogostruka ispitivawa i sticawe

TadiÊeva rezolucija o Srebrenici. . . . . . . . . . . . . . . . 11

2

Fukujamina „snaæna dræava” orue imperijalizma . . 17 Kako je usmrÊen MiloπeviÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Suewe KaraxiÊu - novi poËetak . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Izdaja - E. Vlajki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Demokratija - joπ jedno lipsalo boæanstvo. . . . . . . . 27

Iskra 1. april 2010.

kategorija dostojna da se meu „prijateqima” nae.

Nije spomenuo, pak, da su oni i muslimani. Kakve, pak, to veze ima sa Alijom, dolazi potom.

Kad smo veÊ tu, pitawe je: kako su SAD „opravdavale” jednu oËiglednu svoju nedoslednost?

U ratovima razarawa SFRJ, proglasile „neprijateqem” Srbe, iako su ovi u dva posledwa Svetska rata bili na „pravoj”, SAD strani!?

NajkraÊe, demonizacijom Srba! - ne spomiwuÊi pri tom prethodni fakat o Srbima u dva rata na SAD strani.

Umesto toga, kao da u svetu nema vaænijih problema, jedna planska, planetarna i najmoÊnija propagandna maπinerija, koju je svet ikad video, pokrenuta je u svrhu demonizacije. Trebalo je ustoliËiti nekoliko laæi da bar imaju prizvuk istine, tako da bilo koji srpski racionalni a istinit protiv argumenat, ostane, kao πto jeste, u poziciji „vapajuÊeg u pustiwi”. Od mnogih takvih laæi da spomen samo jedan: Srbi su jedan divqaËki, varvarski, prostaËki i genocidan narod - baziËno nequdi! - nedostojan da æivi meu kulturnim i civilizovanim svetom. Na ovakvim „istinama” vrlo je lako bilo iskovavati „dokaze” za Hag, a samim tim, oslobaati NSP od bilo kakve odgovornosti za wegovo stvarano a ne umiπqeno genocidno nastojawe da se Srbi uniπte kao narod.

SAD predsednici primewuju NSP na prostoru SFRJ? Od poËetka ratova u procesu razarawa SFRJ do danas, proteklo je dvadeset godina. U SAD su izabrani sledeÊi predsednici, ovim redom: Buπ stariji - jedan termin; Klinton i Buπ mlai - po dva termina, svaki; i, najzad, tek ustoliËeni predsednik Barak Obama - jedna godina. U istom periodu, posledwi rat, u BiH okonËan je veÊ novembra 1995. Dejtonskim ugovorom, a dve nedeqe docnije, cementiran je Pariskim mirom, s rezultatom da je na prostoru bivπe SFRJ stvorena serija „banana” republika a u potpunom saglasju sa „skriptom” NSP. Vrlo simptomatiËan je tu podatak da se ove NSP akcije s mirom nisu smawivale - πto je normalno bilo oËekivati - veÊ su povremeno, πto se tiËe æustrine, dosezale do visina onih iz ratnih godina. Kako to objasniti?

Najmawim zajedniËkim sadræateqem! A to Êe reÊi, bez obzira na stranaËku pripadnost, SAD predsednici su obavezni da sprovode NSP, svaki od wih, pri tom, dajuÊi veÊu prednonost onim elemetima NSP koji pogodoju wihovim stranaËkim i ideloπkim postavkama a ne nekim drugim.

Tako je Buπ stariji, preteÊi, kako je ranije spomenuto, MiloπeviÊu, otkrio da je jedan od zahteva NSP da Kosovo mora biti slobodno od Srbije verovatno radi nesmetanog prohoda gasa, nafte i drugih strateπkih materijala prema Zapadu. Predsednik Klinton je ruπeÊi MiloπeviÊa nekih deset godina docnije, bombardovawem Srbije, izbacio srpsku vlast sa Kosova, i tako ovo pribliæio wegovoj nezavisnosti pod ©iptarima, πto Êe konaËno uËiniti 17.2.2008. godine, predsednik Buπ mlai.

Taman je u BiH bio potpisan Lisabonski sporazum radi spreËavawa rata tamo, kad eto, po Klintonovoj naredbi, Zimermana kod Alije da povuËe svoj potpis sa Sporazuma. Kao naknadu

Iskra 1. april 2010.

Klinton mu garantuje „unitarnu BiH” i, naravno, ulazak u klub SAD „prijateqa” (seÊate li se „naj” „misterije” pomenute napred?!). Nepotreban trogodiπwi rat je otpoËeo sa ogromnim qudskim, fiziËkim i moralnim razarawima, da bi se zavrπio gotovo taËno onako kako je predviao Sporazum iz Lisabona. NSP-u je rat bio potreban radi „omekπavawa” Muslimana u svetu, a Klintonu da bi se SAD „iskupile” za svoju proizraelsku politiku u Palestini. Eto, mi vama, uprkos EU, pravimo dve muslimanske dræave u Evropi - u BiH i na Kosovu!

Kad je 2000. godine na vlast doπao Buπ mlai, oËekivalo se, zbog zauzetosti oko rata „protiv terorizma”, Avganistana i politike „ili ste s nama ili protiv nas”, da Êe se SAD balkanska politika obavqati „ËinovniËki”. Nije bilo tako, meutim. »ini se, da je on generalnu odredbu NSP o Srbiji - pobediti je! - protumaËio na svoj neokonzervativni naËin - uniπtiti je! Otud, wegova antisrpska politika prema Srbima bila je Ëak i veÊa od one Klintonove.

SliËno se deπava i pod predsednikom Barakom Obanom, samo - reklo bi se - ne zbog wegovog liËnog neprijateqstva prema Srbima i Srbiji, veÊ πto je on balkanske stvari od pre dvadeset godina predao Klintonovim kadrovima iz koji su u meuvremenu uz g-u Klinton, popunili Stejt departman. Otud iznenadno povampirewe (i s tim danas, æestina iz ratnih vremena) takvih stvari kao πto su Alijina „cjelovita Bosna” ukidawe Republike Srpske, Rezolucija o Srebrenici kojom Srbija treba da prizna da je genocidan narod, i pritisci da se prizna nezavisnost Kosova kako bi Srbija uπla u EU. Kako odbraniti Crkvu od nasiqa NSP? Ovo zadwe, meutim, zahvaqujuÊi nesnalaæewu srpskih crkvenih vlasti, koje su dozvolile da budu „upecane” u dnevno politiËke manipulacije oko evrointegracija, mogu da ugroze Hristovu Crkvu, kao posledwu branu protiv nasiqa koje nad srpskom samosvojnoπÊu, u ime NSP, vrπi TadiÊ i druπtvo oko wega - toliko je tu „æustrine” uneto i od nas „dobronamernih” a kamo li od onih drugih koji to nisu. Problem, nisu toliko ovi drugi, jer Crkva se relativno lako brani od wihovog blata garant joj je dve hiqade godina iskustva; teπko joj je braniti se od naπe „dobronamerne” brige i æeqe da joj nespretno „pomognemo”.

Pri tome - za nas, dakle, pitawe je - kako braniti Crkvi od sudbonosnih nasrtaja NSP na wenu samosvojnost, a time i naπu srpsku. NajveÊu, najefikasniju i jedinu pomoÊ, koju posle svega, mi dobronamerni, moæemo SPC pruæiti - jeste da ona sama uËini kraj delikatnom stawu koje je ugroæava!

Treba osloboditi episkope, Ëlanove sv.

Arhijerejskog Sabora, naπih lajiËkih saveta i ovozemaqskih natruna, kako bi oni - do svog majskog zasedawa, prizivawem Duha Svetoga i ozareni Wime, naoruæani Wegovom mudroπÊu i duhovnom visinom - jedino pravilno i pravedno mogli da razreπe ovu kobnu kontroverzu u koju se Crkva nepotrebno naπla.

Istorija Crkve je puna sliËnih sluËajeva, ali ih je ona uspeπno reπavala samo sa duhovnih visina Duha Svetoga...

N. QotiÊ

3

U STRATE©KIM IGRAMA OKO KOSOVA SRPSKA CRKVA JE KOLATERALNA ©TETA Razreπewe episkopa Artemija nad upravom eparhije i dogaaji koji su sledili zbunili su i podelili javnost. Mnogo medijskog dima nam govori da tu ima i „politiËke vatre”, to jest neËijih zakulisnih interesa.

Svemu tome su zduπno i pristrasno kumovali i n eki „pro evropski” medi ji i politiËki centri. Sve ovo je bila i prilika za obraËun sa „neposluπnim episkopom”.

Zbog znaËaja pozicije crkvenog voe Srba na Kosovu i izabranog tajminga gotovo je izvesno da su kampawu inspirisali i neki centri van zemqe, sa ciqem da se na tom prostoru oslabe srpske pozicije i da se konaËno prihvati „nezavisnost Kosova”. U tim strateπkim igrama oko Kosova Srpska crkva je kolateralna πteta. No za krugove koji tradicionalno neguju animozitet prema SPC ovo je πansa koja se ne propuπta za ruπewe autoriteta jedine preostale institucije kojoj Srbi veruju.

Sva je prilika da ni u vrhu Srpske crkve nisu bili svesni u πta se upuπtaju oko razreπewa episkopa Artemija i kakve Êe posledice to imati. Ova odluka je donela nemile scene sukoba, teπke unutraπwe rasprave i smutwe. Vrh SPC u ovakvim izazovnim dogaawima deluje priliËno neodluËno i u medijima reaguje sporo i neadekvatno modernim vremenima. Taj prostor naravno koriste oni koji nisu baπ nakloweni crkvi i tradiciji.

Sve ovo πto se deπava moæe dovesti do teæih posledica po crkvu i narod na Kosovu i drugde. Crkvena i vancrkvena javnost traæi objaπwewe onoga πto se deπava. Mnogi shvataju da se episkop Artemije svojim radom zamerio i albanskim narkokartelima, ameriËkim stratezima i srpskim politikantima, ali sa druge strane æele da razumeju odluku Sinoda SPC kojom se æeli „zavesti red” u ovoj eparhiji.

Ako se ne pruæi dovoqno informacija i jakih argumenata u prilog odluci Sinoda deo crkvene javnosti Êe postati sklon objaπwewu da je svemu uzrok antiekumenizam episkopa Artemija i wegovo protivqewe dolasku pape u Srbiju. Oni koji na stvar gledaju ,,svetovnim oËima” biÊe sve viπe uvereni da je reË o sklawawu „neposluπnog

4

episkopa”, jer je episkop Artemije poznat kao kritiËar srpske politike u vezi sa Kosovom, kao i prepreka ameriËkom planu za „legalizaciju” secesije Kosova.

Na osnovu ove opasne situacije u kojoj se naπla SPC jasno je da je potrebno mnogo viπe otvorenosti prema crkvenoj i vancrkvenoj javnosti, ali i mnogo viπe dijaloga unutar crkvenih krugova oko nekih pitawa (o liturgiji, o odnosu prema Vatikanu, o „kadrovskim pitawima”). Osim toga oseÊa se potreba za jaËim liderstvom u crkvi, ne doduπe u smislu autoritarne centralizacije kakvu ima katoliËka crkva, ali ipak u smislu jedinstvenijeg i efikasnijeg delovawa. Isto tako ovo nam pokazuje i da se dræava, mediji i stranci meπaju u meucrkvene odnose sa loπim namerama.

Srpska crkva nikada nije bila klerikalna kao katoliËka, iako joj to neki kratkovidi i zlonamerni prebacuju, ali je u dobrim vremenima gajila dobre partnerske odnose sa dræavom iliti „simfoniËne odnose na polzu naroda”. Crkvi kao jedinoj instituciji koja ima autoritet je potrebna podrπka dræave i druπtva, a ne stranaËka meπetarewa i medijska podmetawa koja nas sve zajedno predstavqaju u najgorem svetlu.

Umesto da politiËka i intelektualna elita pomognu crkvi, koja ne samo na Kosovu veÊ i na drugim prostorima pa i u dijaspori, jedina okupqa naπe qude, neki u crkvi vide joπ jedan konkurentski „centar politiËke moÊi i uticaja”, a drugi, πto je joπ gore, prepreku na svetom pu tu ‰evro p ei za ci je ” Srbije.

Na kraju, jasno je i to da je Artemije omekπao stav o Kosovu i NATO-u, sigurno ne bi imao protiv sebe medije i politiËke moÊnike. Ne ulazeÊi u nepravilnosti poslovawa eparhije koja radi u uslovima okupacije moramo se zapitati kako se takva revnost medija ne vidi kad su u pitawu ministarstva, javna preduzeÊa ili agencija za privatizaciju, gde bi se moglo naÊi mnogo viπe od toga da je neko sebi uplatio nekoliko godina radnog staæa.

Branko Radun Politika, 9.3.2010.

Podvukala - Iskra) PolitiËki analitiËar (P

Iskra 1. april 2010.

NAPREDWA»KA „VELIKA IDEJA” Za samozvanu Drugu Srbiju - taj poznati konglomerat marionetskih stranaka, NVO i medija, svi politiËari koji se ne zovu »edomir JovanoviÊ nekako nisu dovoqno privræeni evroatlantskim vrednostima i opasno su zaraæeni nacionalistiËkim virusom. Drugoj Srbiji je sumwiv Ëak i TadiÊ, koji se Ëesto optuæuje da, bilo zbog oca, bilo iz demagoπkih razloga, previπe povlauje „nacionalistiËkim snagama”.

Ali, i na suprotnoj strani, izgleda da se oformio jedan ideoloπki sliËan politiËki krug premda daleko mawe moÊan od Druge Srbije. Taj krug „Ëistih nacionalista”, da ga tako imenujemo, gotovo sve aktere naπe druπtvene scene, samo ako se ne zovu ©eπeq (posle 2003) ili Koπtunica (posle 2008), sumwiËi kako nisu dovoqno patriotski opredeqeni. Posebno je Tomislav NikoliÊ izloæen napadima i sumwiËewu qudi iz ovog kruga.

baroni”. Ali, kakva jemstva za to imamo? Kada je reË o korupciji, napredwaci, koliko se zna, ne nude ni jedno sredstvo, ni jedan sistemski instrument, koji bi jemËio smawewe korupcije. Sve πto imamo jeste wihova reË da oni ne bi isisavali javne resurse kao πto to rade „æuti”. Kada su pak u pitawu nacionalni interesi, NikoliÊ Ëak ni na nivou retorike zvaniËnoj politici nije ponudio konkretnu alternativu, makar u jednoj taËki. Sve πto se moæe Ëuti od napredwaka jeste da bi NikoliÊ, u taktiËkom nadmudrivawu sa Vaπingtonom i Briselom, bio tvri i veπtiji pregovaraË nego TadiÊ. Ali, zar nisu limit „tvrdoÊe” srpske diplomatije, barem kada je reË o istom, evroatlantskom okviru odbrane Kosova i Republike Srpske, veÊ sada postignuti? I nije li pregovaraËka veπtina Ëelnika - napredwaka u najmawu ruku limitirana wihovim ograniËenim meunarodnim iskustvom?

KAKO PREVARITI STRANCA

TAKTI»NO NADMUDRIVAWE SA EU I SAD Moram reÊi da takva sumwiËewa uvek uzimam sa izvesnom dozom rezerve. Ideoloπka ostraπÊenost nikada nije bila dobar saveznik u sagledavawu stvarnosti. Ipak, Ëak i ako dobronamerno pogledamo stavove i postupke srpskih napredwaka, mora se priznati da zaista ima neËeg pomalo nejasnog i protivureËnog u onome πto bi se moglo nazvati „NikoliÊeva velika ideja”.

Jer, otkako je napravio SNS, NikoliÊ je u viπe navrata objavio da bi on, u osnovi, zadræao glavne postulate politike sadaπwih vlasti - pre svega kurs bez alternative ka EU. NikoliÊ je u jednom trenutku najavio da on „ne bi ruπio” ni kriptofederalistiËki statut APV, veÊ da jedino ne bi podræao viπe „autonomije” za severnu srpsku pokrajinu („Blic”, 24. 12. 2009). Takoe, NikoliÊ i VuËiÊ su, prilikom poseta Briselu i Vaπingtonu, izrekli mnogo pohvala EU i SAD (VuËiÊ: „bez podrπke SAD nije moguÊe ostvariti nijedan iole vaæniji spoqnopolitiËki ciq, niti ekonomski napredak”; „Politika”, 4. 10. 2009). U tom smislu su, u odnosu na tamoπwu administraciju, bili mawe kritiËni Ëak i od nekih predstavnika vladajuÊe garniture. Zauzvrat, napredwaci su dobijali puno uvaæavawe od strane evroreformskih medija, pa su Ëak i za „Drugu Srbiju” NikoliÊ i VuËiÊ prestali da budu prvi na listi opasnih nacionalista (trenutno zaostaju ne samo za Koπtunicom, veÊ povremeno Ëak i za TadiÊem).

Zato se s pravom moæe postaviti pitawe u Ëemu su to onda napredwaci alternativa sadaπwoj vlasti? Kada o tome razgovarate sa wima, napredwaci Êe vam reÊi da bi NikoliÊ, kada su u pitawu nacionalni interesi, mawe popuπtao strancima, kao i da bi wegovi qudi svakako bili mawe umeπani u korupcionaπke poslove nego „æuti

Iskra 1. april 2010.

Zapravo, glavni problem sa NikoliÊem i napredwacima nije onaj koji istiËu „nacionalni Ëistunci” - da kod wih postoji nekakav unapred smiπqen „plan izdaje”. Ne, bojim se da je glavni problem u tome πto je wihov osnovni politiËki plan toliko slabaπan da on Srbiji pre moæe doneti πtetu, nego boqitak. Glavna mawkavost toga plana sastoji se u ideji da Êe NikoliÊ i VuËiÊ, boqe od svih dosadaπwih srpskih politiËara, nekako uspeti „da prevare strance”. Prema jednoj od verzija napredwaËke „velike ideje”, NikoliÊ je, videvπi koliko je teπko doÊi na vlast protiv voqe Vaπingtona i Brisela, odluËio da ne samo smiri nacionalnu retoriku, veÊ i da se prikaæe kao sposoban za saradwu, pa i posluπan partner.

No kada se bude domogao vlasti, NikoliÊ Êe, navodno, da pokaæe svoje pravo suvereno lice i da odluËno odbrani srpske nacionalne interese.

Moram reÊi da mi se cela ova konstrukcija Ëini dosta naivnom. „Imperija”, kako mnogi teoretiËari danas nazivaju SAD i wihove EU saveznike, raspolaæe jednako moÊnim oruima za pritisak na pojedine lokalne politiËare i kada su oni u opoziciji, i kada su oni na vlasti. To orue prvenstveno se sastoji u kontroli javnog mnewa i novËanih resursa. Ako se setimo samo πta je ta maπinerija bila u stawu da uradi, svojevremeno, MiloπeviÊu, pa onda Koπtunici, pa sada, povremeno, Ëak i TadiÊu (ili JeremiÊu), naivno je pret postaviti da bi NikoliÊ, kada jednom doe na vlast, mogao iznenada postati imun na napade i pritiske sa te strane.

Uopπte, ako smo iπta nauËili u posledwih dvadeset godina, to je kolika je moÊ Imperije u nametawu voqe pojedinaËnim srpskim politiËarima. U te dve decenije, jedino je MiloπeviÊ, koji je joπ uvek imao ozbiqnu vojsku i ozbiqnu dræavu,

5

NapredwaËka „velika... mogao sebi da dozvoli da samostalno donosi odluke, bez saglasnosti najvaænije ambasade iz ulice Kneza Miloπa. Zato je, na kraju, i sproveden u Hag, sa rukama na leima, gde je hladno ostavqen da umre. –iniÊ je, takoe, kada se javno poæalio da je prevaren (jer, od obeÊanih milijardi pomoÊi Srbiji nije bilo niπta) i kada je pokuπao neπto da preduzme u vezi sa Kosovom, puπten da umre (tako πto je dignuta bezbednosna zaπtita oko wega i prepuπten mecima podzemqa). Koπtunica je pak odstreqen politiËki, 2008, kada je konaËno, posle Crne Gore i Kosova, shhvatio koliko su ga iz Brisela i Vaπingtona bezoËno lagali, i kada je reπio da se otvoreno suprotstavi Imperiji.

Tada je na wegovo mesto doπao TadiÊ, koji je i sam pokuπao da u okvirima „nove realnosti” dræave bez vojske, banaka, medija, izlaza na more i istorijski kquËnog dela teritorije - vodi samostalnu politiku. Ali, svaki put kada bi uradio neπto πto se ne dopada Imperiji - izborio se u UN da sluËaj Kosova bude iznet pred Meunarodni sud pravde, pustio ruski gasovod ili prihvatio ©ojguovu bazu, on je u medijima bio sistematski dezavuisan (tipa: „TadiÊ izlazi izvan ustavnih ovlaπÊewa!”) ili bi bila sprovedena pokazna veæba destabilizacije sistema (tipa: „Parada ponosa ponovo u Beogradu!”).

Stoga, zamisao da bi NikoliÊ, u tom pogledu, kao nekakav usamqeni jahaË, bio veπtiji i hrabriji politiËar, i da bi u mnogo Ëemu mogao da proe boqe od Koπtunice ili TadiÊa, ne izgleda previπe uverqiva . Bez obzira na - wegov nesumwivi politiËki talenat, za Imperiju, koja poËiva na razraenom sistemu interesa i radu hiqada profesionalaca, NikoliÊ je samo jedan od lokalnih amatera. To se vidi i po tome πto je NikoliÊ veÊ stavqen u funkciju pritiska na TadiÊa , kako bi ovaj smawio svoje izlete u samostalno voewe politike. Po toj projekciji koju su oËigledno zamislili iskusni tehnolozi globalnog sistema, TadiÊ i NikoliÊ se vide samo kao suparnici koji se takmiËe oko stepena posluπnosti Briselu i Vaπingtonu. Ako imamo u vidu neke od NikoliÊevih i TadiÊevih izjava o „evropskom putu” bez alternative i o uvaæavawu spoqnopolitiËke „realnosti”, onda takva projekcija i nije tako daleko od ostvarewa.

Imperijom, kako bi lakπe zauzeo mesto suparnika i tako sve viπe pojaËavao wen uticaj u Srbiji. Na istom putu nalazi se danas i Tomislav NikoliÊ.

Potpuno je jasno da srpske voe moraju da igraju na tankom koncu. Srbija jednostavno nema resurse za »avezovu politiku otpora i samostalnosti. Ali, neki otpor se ipak mora pruæiti. I mora postojati linija ispod koje ni jedan srpski politiËar, ma koliko da „uvaæava realnost”, ne bi smeo da ide. Nacionalni dogovor elite morao bi da se postigne upravo oko toga πta je sadræina te posledwe linije odbrane srpskog dræavnog interesa. U ozbiqnim nacijama takav konsenzus meu politiËkom elitom je uobiËajena pojava. U Izraelu, Britaniji ili Poqskoj nema nedoumica u vezi sa Jerusalimom, Alsterom ili granicom na Visli. Jer, u vezi sa nekim pitawima, jednostavno, nema i ne moæe biti „drugog Izraela”, „druge Britanije” ili „druge Poqske”.

U Srbiji, meutim, ne samo da u parlamentu sede stranke koje nas uveravaju da se moramo pomiriti sa secesijom Kosova. Doæiveli smo i da najveÊa vladajuÊa stranka, bez ikakve potrebe, otvara „vojvoansko pitawe”, a da najveÊa opoziciona stranka, takoe bez preke potrebe, unapred najavquje da „neÊe ruπiti” Statut koji direktno proizvodi „vojvoansku” dræavu i „vojvoansku” naciju. ©to je najgore, svaki od naπih lidera zamiπqa da Êe sam nadigrati ne samo sve svoje domaÊe suparnike, nego i strane komandante. Oni izgleda i daqe misle da je najvaænija stvar na svetu domoÊi se vlasti i da su u tom ciqu dopuπtena sva sredstva. UkquËiv i izdaju.

Zato, srpski politiËari, kako sada stvari stoje, imaju samo dve moguÊnosti. Prva je da nastave da se takmiËe ko je boqi zastupnik „evroatlantskih vrednosti” i lojalni poπtovalac Imperije. I da u tom takmiËewu, svakim izbornim krugom, smawuju srpsku dræavnu teritoriju i kapacitete suverene vlasti. Druga je moguÊnost da probaju neπto πto su u posledwih dvadeset godina uradili samo jednom - kada su doneli Ustav iz 2006. Da makar lideri najveÊih stranaka postignu xentlmenski sporazum oko minimuma nacionalnog interesa, ispod kojeg niko neÊe smeti da ide.

Danaπwi Ëvrsti dræavni stav oko kosovske secesije posledica je, izmeu ostalog i tog - dogovora iz 2006. Odbijawe da se donese rezolucija o „genocidu” u Srebrenici moæe da bude jedna od sledeÊih taËaka tog nacionalnog konsenzusa.

SUJETNE LUTKE No, pitawe je koliko bi se i ostali srpski lideri drugaËije ponaπali da su na TadiÊevom ili NikoliÊevom mestu. Jer, tek kada se Ëovek, u jednoj takvoj dræavi kao πto je Srbija, nae u vrhu vlasti, on moæe da shvati snagu imperijalnih struktura.

Koπtunica je tek 2008. mogao u punom smislu da razume MiloπeviÊeve probleme, a TadiÊ je tek sad izgleda poËeo da shvata Koπtunicu. Problem je u tome πto je svako od wih mislio da wegov prethodnik pogreπno igra sa strancima i da Êe on to boqe od wega da radi. Svako od wih je paktirao sa

6

Ali, da bi se izabralo ono prvo, dovoqno je samo biti veπti egoista. Da bi se izabralo ovo drugo, potrebno je biti ne samo elementarni patriota, veÊ i elementarni xentlmen. Zar je moguÊe da je ova generacija srpskih politiËara svoj strateπki izbor veÊ naËinila? I da svi oni zajedno viπe vole da budu sujetne lutke koje na smenu dominiraju pozornicom, nego inteligentni akteri koji su u stawu da se dogovore i tako nadmudre Ëak i Velikog gospodara?

PeËat, 19.2.2010. <www.pecat.co.rs>

SLOBODAN ANTONI∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. april 2010.

Intervju: »edomir Popov, predsednik Matice srpske

VOJVODINA SE UDAQAVA OD SRBIJE! SRBIJA je joπ daleko od definisawa zajedniËkog, svima prihvatqivog, nacionalnog interesa. A, on nam je neophodan da bismo se oko wega svi okupili i zbili redove u borbi za goli nacionalni i dræavni opstanak. Na tom, makar minimumu nacionalnog interesa, treba raditi, zalagati se za wega. Ali, to nama Srbima ide vrlo teπko i sporo, a moæe da bude kobno u ovom nemilosrdnom globalistiËkom vremenu.

Ovakvo upozorewe, u intervjuu za „Novosti”, podvlaËi akademik »edomir Popov, ugledni istoriËar i predsednik Matice srpske u Novom Sadu.

* VeÊi deo tih podela, istorijski posmatrano, bile su proizvod stranih pritisaka. Mogu li se i kako one najzad prevaziÊi?

- Od dolaska na Balkan, Srbi trpe strahovite pritiske sa svih strana - poËevπi od vizantijskih, preko turskih i austrijskih, pa do danaπwih natovskih pritisaka. Umesto da su nas ti pritisci ujediwavali, oni su produbqivali naπ unutraπi rascep. On je danas do te mere dubok da sve viπe ugroæava naπ nacionalni identitet i opstanak. Moramo skupiti dovoqno mudrosti da izbegnemo sudbinu nedefinisanog stanovniπtva, bez istorije, vere i jezika.

* Oπtro ste kritikovali pokrajinsku vlast zbog Statuta joπ dok je bio u nastanku.

Kakvo miπqewe imate o tom aktu, koji je veÊ Ëetiri meseca na snazi?

- Nikada nisam negirao da je logiËno i oseÊawe vojvoanske pripadnosti. I sam se oseÊam sreÊnim πto je Vojvodina moj zaviËaj. Ali nije prirodno da to oseÊawe bude u konfliktu sa πirom nacionalnom integracijom, formiranom na bazi jezika, porekla. Ovim Statutom to jeste u pojedinim segmentima dovedeno u pitawe. Sve se Ëini da se u duhovnom i politiËkom smislu Vojvodina polako udaqava od Srbije. A, to je pot puno suprotno dvovekovnoj teæwi austrougarskih Srba da Vojvodinu pripoje Srbiji, πto su i uËinili 1918. godine.

* Mora li, ipak, da bude toliko loπe to πto je Statut naglasio posebnosti severne srpske pokrajine?

- To ne bi moralo da bude tragiËno ako bi Vojvodina ostala u celini i ako bi svaki wen nacionalni deo Ëuvao svoj identitet u punoj meri.

Ali, bojim se da Êe srpski nacionalni identitet ovde, vremenom, gubiti svoju snagu, osipati se i, na kraju, biti sveden na, maltene, nedefinisanu grupu stanovnika koji Êe govoriti malo srpski,

Iskra 1. april 2010.

malo engleski, kako to globalizacija nalaæe.

Neprestano istiËem da i u najtragiËnijim istorijskim okolnostima, Srbija moæe da opstane bez Vojvodine, ali Vojvodina bez Srbije ne moæe.

* U kakvim bi okolnostima Vojvodina mogla da zapadne u takvu opasnost?

- U narednih desetak godina moæe doÊi do novih pregrupisavawa u Evropi i u svetu. Ako se to dogodi, svi Êe se opredeqivati prema svojoj matiËnoj naciji. Nacionalno oseÊawe, koje je u normalnim okolnostima pritajeno, u takvoj situaciji uvek odnekud bukne. Uverili smo se u to prilikom krvavog raspada Jugoslavije. Dogodi li se ponovo neπto sliËno, u Vojvodini se moæe oËekivati da Maari potegnu pitawe severne BaËke, Hrvati, po navodnom istorijskom pravu, zatraæe Srem, a i Rumuni iz pograniËnih delova nagiwaÊe, prirodno, matici. I πta bi, u tom sluËaju, od Vojvodine ostalo i opstalo?

* Da li ste prvenstveno globalizam imali na umu kada ste se ovih dana pridruæili grupi srpskih intelektualaca u zahtevu da se o eventualnom ulasku Srbije u NATO raspiπe referendum?

- Ulazak u bilo koju asocijaciju predstavqa svrstavawe uz odreene snage u svetu. Mi smo u proπlosti imali vrlo negativna iskustva u svim tim svrstavawima. I uvek smo nekako ærtvovani od tih istih s kojima smo bili svrstani. Ne moæemo ostati nesvrstani, ali ne moramo uzimati svesno obaveze u toj blokovskoj podeli sveta. Jer, ona se ponovo stvara, to je viπe nego oËigledno. Zato, mislim da narod o tome treba da se izjasni.

* Koliko je realno oËekivawe da mala zemqa, poput Srbije, moæe odoleti pritiscima o svrstavawu i da sva ta pregrupisavawa moæe da posmatra iz prikrajka?

- Verovatno to, barem u ovom trenutku, i nije mnogo realno. Ali, vaæno je da mi ne ulazi mo u to samoinicijativno. Ako nam to veÊ bude nametnuto, uvek postoji moguÊnost da docnije, u nekim izmewenim uslovima, postavimo pitawe statusa u organizaciji koja nam je nametnuta. Ako uemo svojom voqom, onda je mnogo teæe postaviti to pitawe. Moæda ne izgleda tako na prvi pogled, ali u meunarodnoj politici, i uopπte u istoriji, takve nijanse ponekad su bile presudne.

* Kakvo je vaπe miπqewe o opredeqenosti ka Evropskoj uniji? Lideri zemaqa u okruæewu, a i vlast u Srbiji, sve ËeπÊe sugeriπu

7

Vojvodina se... da Evropa nema alternativu?

- Imam veliki otpor prema dogmi, koja je i kod nas i u svetu zavladala, a to je da neπto nema alternativu. U istoriji se joπ nikada nije desilo da postoji samo jedna moguÊnost. Danas je nesumwivo, prvenstveno ekonomski, korisno biti u dobrim odnosima sa EU. Ali, uvek treba imati i rezervu, i ne gov oriti narodu da nema alternative, jer to stvara fatalistiËko raspoloæewe koje deprimira naciju. Nije mudro nametati uverewe da Êe se sve naπe muke reπiti kada uemo u EU. Naravno da neÊe.

- Istorijske okolnosti se mewaju i Srbi nikada ne smeju da izgube nadu u povratak Kosova.

Ali, jedan od preduslova je da srpski narod ne bude demografski gubitnik . Ako se ta tendencija nastavi, onda, ne da neÊe biti povratka Kosova u Srbiju, nego se moæe desiti da se za dve-tri decenije i juæni delovi Srbije prikquËe Kosovu.

Naπ prioritetan zadatak je bioloπki opstanak srpskog naroda , jer bez toga nema svrhe ni povratak Kosova u granice Srbije. Ne smemo se pretvoriti u narode koji su dopustili da nestanu ili da ih drugi istrebe. Nacije su veoma vaæne za oseÊawe pripadnosti, svaki Ëovek ima to oseÊawe.

VANU JE POLITI»KI PROIZVOD

* Da li Êe jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju biti naπe priznavawe Kosova?

Kako bi Srbija trebalo da se postavi u tom trenutku?

- To je veÊ na dnevnom redu moÊnog Zapada. Joπ devedesetih godina, kada su poËele da podstiËu separatizam Kosova, moÊne sile su, zapravo, otkrile koncepciju za odvajawe Kosova od Srbije. To se, naæalost, i dogodilo, a u narednom periodu predstoje politiËke igre u kojima bi Srbiju trebalo nagovoriti i da prizna svoju juænu pokrajinu kao dræavu.

* »iwenica je, ipak, da se to joπ ne pomiwe otvoreno, a predsednik Boris TadiÊ i πef diplomatije Vuk JeremiÊ na svakom koraku istiËu da Srbija nikada neÊe priznati nezavisno Kosovo...

* TEK πto je Vojvoanska akademija nauka i umetnosti ozvaniËena Statutom, krenula je inicijativa o izmeπtawu ogranka SANU iz Novog Sada. Zaπto tvorci VANU æele da eliminiπu SANU? - Zato πto VANU nije osnovana s ciqem da okupi vrhunsku inteligenciju pokrajine na nauËnoj, veÊ na politiËkoj liniji. Dugo sam izbegavao da to tako tumaËim, ali sada, kada se deπava da iz Vojvodine idu amandmani na Zakon o SANU, kojim se traæi ukidawe ogranka u Novom Sadu, to je potpuno jasno. Kada je VANU osnovana 1979. godine, posle toga viπe niko iz Vojvodine nije mogao da bude izabran u SANU. Sada se isto to traæi, a amandman je dokaz da je reË o politiËkoj manipulaciji, a ne o nauËnoj potrebi za VANU. ©TETNA REZOLUCIJA O SREBRENICI

- Voleo bih da greπim, ali miπqewa sam da se to joπ neko vreme neÊe tako izriËito pomiwati, ali Êe poËeti da se podrazumeva da treba da uspostavimo dobre odnose sa Kosovom. Zatim, da prihvatimo wihovo uËeπÊe u meunarodnim organizacijama . Verovatno Êe nam reÊi: ne morate ih priznati formalno ni otvoriti ambasade, ali odræavajte dobre odnose i ponaπajte se prema wima kao prema dobrim partnerima. A, πta Êe to znaËiti, ako ne faktiËko priznavawe? I, da li Êemo to moÊi da izbegnemo, kada veÊ za nas Evropa nema alternativu?

* A, πta je, po vaπem miπqewu, alternativa Evropskoj uniji?

- Da odolevamo pritiscima koliko god moæemo, i da se brzopleto ne opredequjemo. Ne treba da ispuwavamo svaki uslov da bismo uπli u EU. Pa, ako nas takve primaju, znaËi da smo i mi wima potrebni kao znaËajan faktor na Balkanu, a ne samo oni nama.

* U nekoliko navrata ste istakli da Srbija treba strpqivo da saËeka pogodan istorijski trenutak za vraÊawe Kosova u svoje granice. Koliko je to, zaista, realno, s obzirom na ovakav odnos snaga u svetu?

8

* SRPSKA javnost se ovih dana bavi Srebrenicom. Da li je insistirawe na rezoluciji koju bi doneo srpski parlament, indirektna, preteÊa poruka Republici Srpskoj i Dejtonskom sporazumu?

- Na dnevnom redu zapadne politike jeste revizija Dejtonskog sporazuma, u smislu smawivawa prava srpskog entiteta. RS ima neke atribute dræavnosti, i, po svoj prilici, ide se na to da se ti atributi anuliraju, da to bude nekakva regija sa smawenim nadleænostima.

Rezolucija je πtetna jer meπa i optereÊuje srpski narod jednim istorijskim grehom koji on nije poËinio. Pogotovo ga nije poËinila Srbija. Tu je naena formulacija da je odgovorna πto nije spreËila da se to dogodi. A, da je Srbija uπla s vojskom, to bi odmah bilo okvalifikovano kao agresija. Vrlo je bitno da se raπËiste ti pojmovi.

Po mom miπqewu, u Srebrenici nije poËiwen genocid, veÊ ratni zloËin. Jer, genocid je istrebqewe jednog naroda, a ubij awe ratnih zarobqenika je odavno definisano kao ratni zloËin.

Novosti, 13.3.2010. <www.novosti.rs>

Jovanka SIMI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. aprilt 2010.

Analiza svetske krize i naπe vlasti i privrede u woj

„SVIWE” - SINONIM ZA ZEMQE NA IVICI BANKROTA Æivimo u doba suptilnog totalitarizma i perfidnog medijskog mraka. Graani se dræe u stawu indukovane apatije, uvereni da se u druπtvu niπta ne moæe promeniti, da su svi na vlasti isti oloπ, da je mnogo vaænije pratiti pornografiju Velikog brata i nameπtawe sportskih rezultata, nego razmiπqati o svom upropaπÊenom æivotu. Tajni servis tajkunske Srbije, kako RTS naziva moj prijateq pisac Dejan SimonoviÊ, πiri laænu sliku o demokratiji, slobodama i privrednim uspesima . Prekida se Dnevnik da bi se Veliki UvlakaË dodvorio Gazda-Bokiju i prikazuje se direktno sveËana sednica Centralnog Komiteta, kojom se veliËa mudra politika Lidera i najveÊi procvat demokratije u istoriji Srbije. Isti gosti veËeri gostuju kod istih voditeqa veËeri veÊ dve decenije i priËaju iste laæi, i svi dobro naplaÊuju trovawe javnosti.

Predsednici graanskih inicijativa i nevladinih organizacija, koji su na platnom spisku poreskih obveznika, sami sebe predlaæu za vrhovne dræavne funkcije i traæe da se privatizuju sve dræavne institucije. Primitivci na vlasti su proterali svaki pokret otpora i potkupquju biraËe, πireÊi laæna obeÊawa da je kriza proπla i da nas blagostawe Ëeka samo uko liko oni isti ostanu na vlasti. Izmiπqena opozicija, koju je stvorila engleska obaveπtajna sluæba, prema uputima i saglasnostima ameriËkih policijskih mentora, poziva graane na promene, uvereni da Êe graani, koji su stvarno na rubu strpqewa i æivota, podræati wihov ponovni povratak na vlast da uniπte ono πto je preostalo za krau.

Zabavqeni svojim prevarama i pqaËkama, svojim predizbornim kalkulacijama i postizbornim koalicijama, bogati politiËari na vlasti i wihovi tajkuni, ne primeÊuju πta se dogaa u svetu i kojom brzinom dolazi do sunovrata neoliberalnog k apitalizma. Godinama upozoravam πta Êe se dogoditi. Godinama opomiwem da stiæe razorni finansijski cunami i da Êe biti velika nevoqa. Godinama nudim operativnu, struËnu i konkretnu strategiju izlaska iz ovakvog stawa, tvrdeÊi da je kriza tek poËela i da Êe biti dugaËka, teπka i sa nesagledivim krajem, da nam stiæu vunena vremena, ali sve to birokrate iz reæima ne zanima, jer je pqaËka joπ uvek u toku.

Nedavno je sve moje tvrdwe izneo i ugledni πvajcarski investicioni guru Mark Faber, koji smatra da - kriza tek poËiwe! Ni to nije bilo dovoqno praznoglavcima u vlasti da se

Iskra 1. april 2010.

zamisle i da stanu, da organizuju otvorenu raspravu na temu krize, veÊ je nastavqeno pinkovawe biraËa i πatorsko veseqe pred sigurnu propast.

Oko nas se deπavaju kataklizmiËne promene koje evropski i evroatlantski udruæioci i kandidati za uËlawewe u zajednicu bankrotiranih dræava uopπte ne primeÊuju. To πto su novine u Engleskoj nazvale jednu grupu zemaqa sviwama - PIGS, to naπe domaÊe lopove na vlasti ne zanima. PIGS su zemqe koje su veÊ bankrotirale, ali to niko ne sme javno da objavi.

Portugalija, Italija, GrËka i ©panija ne znaju πta da rade. Odmah da kaæem, niπta boqa situacija nije ni u Francuskoj, NemaËkoj, Velikoj Britaniji i malim baltiËkim zemqama, zajedno sa keltskim Ëudom u propadawu - Irskom, i ribarima πpekulantima na Islandu koji su veÊ proglasili bankrot.

Evropska unija se iz temeqa uruπava, dok se naπi brodolomnici trude da se poop pnu na Titanik koji tone. UtopistiËku ideju o ujediwavawu evropskih naroda u jednu zajednicu ravnopravnih naroda i dræava, obesmislila je briselska birokratija Lisabonskim sporazumom i svojom idiotskom politikom, koja se zavrπavala u nabijawu dnevnica i plata provincijalnih birokrata. Vavilonska kula od karata poËela je da se ruπi i pre naπe kandidature, jer su pogreπni temeqi iskopani za graevinu koja ne moæe da opstane. Kada briselski janiËari zaprete da Êe skratiti svaki buxet dræava Ëlanica unije koji pree deficit iznad tri posto i a, Ëast severnim izuzecima, kada veÊina Ëlanicca premaπe tu granicu i odu i do 10 odsto BDP-a, a neke, falsifikujuÊi bilanse, doguraju i do 15 odsto BDP-a, kada im dugovi narastu i na 132 odsto BDP-a, i kada se niπta ne preduzima da se to sankcioniπe, nego se nove doze πtampanih, papirnih narkotika ubacuju u propali sistem, onda moramo biti iskreno zabrinuti za sudbinu Evrope i naπu buduÊnost u tim integrativnim odnosima. nansirawe svetske Podatak da je za fiin ekonomije u 2009. godini πtampano i ubaËeno 5.300 milijardi dolara, da je u SAD ubaËeno 3.000 milijardi dolara, dok je ostatak πtampao EU, samo su dokaz da se svi podaci falsifikuju i da je mnogo viπe papirnih novËanica ubaËeno. Ta brojka je daleko veÊa. TaËan broj se ne zna, ali moæemo ga naslutiti. Dovoqno da znamo da je u 2009. doπlo do poveÊawa dræavnih obveznica u svetu na 49.500 milijardi dolara, odnosno da je doπlo do poveÊawa za Ëitavih 45 odsto, viπe od

9

„Sviwe” - sinonim...

15.000 milijardi dolara. To je tri puta viπe od brojke koja se zvaniËno navodi da je ubaËeno u propali finansijski sistem. A πta, kao πto verujem, ako je ta brojka joπ mnogo veÊa? ©ta to onda znaËi?

To znaËi, dragi moji graani, da je avo odneo πalu i da nam se sprema velika nevoqa.

Ako FED i Centralna evropska banka ubacuju u propale banke dolare i evre bez ikakvog pokriÊa, samo da bi nekako odræali u æivotu usahlu potroπwu nezaraenog, ako nema nikavih strukturalnih promena u neoliberalnom kapitalizmu, ako propale banke prenetim novcem dr ræavne obveznice i tako zatrovani kupuju d finansijski virus πire, umesto da ga izoluju prestavπi da πtampaju papirni novac bez zlatnog pokriÊa, i ako gangsteri sa Volstrita isplaÊuju sebi bonuse, iz prenesenih sredstava dræave, u iznosu od 160 milijardi dolara, onda je to siguran dokaz da Êe sve nestati u velikom finansijskom cunamiju koji nam ubrzo stiæe.

Kada? Kada Êe se to dogoditi? Koliko Êe vremena biti potrebno da se to zaista dogodi?

UpravqaËima sveta nije niπta drugo preostalo nego da πtampaju joπ viπe para za joπ veÊe dubioze. I tako ukrug. Sledi - hiperinflacija i bankrot svetskih fina nsija. A to je opasan trenutak. Siromaπtvo Êe se raπiriti po svetu, socijalni kriminal Êe dostiÊi vrhunac, upaπÊemo u Veliki Haos i razne mesije, proroci i spasiteqi Êe se pojaviti. Postoji realna opasnost da se pojavi neonacizam i neoboqπevizam.

Usa mq eni , op qa Ëk ani , i zman ip ulisa ni , siroti, razoËarani Ëovek u nestajawu, uplaπen pred neizvesnom buduÊnoπÊu, dobrovoqno Êe se predati u ruke Velikom Inkvizitoru, odreÊi Êe se svoje slobode, jer Êe u wegovom smrtnom zagrqaju videti izbavqewe iz ove træiπne autarhiËnosti i zakonskog delirijuma. To Êe biti idealno vreme za demagoge. I ponovo s mo na poËetku. Opet Êe se neki drug Lewin osmeliti da izda naredbu, negde iz æenevske emigracije, za pqaËku banke i svi Êe graani aplaudirati, æeqni da vide kako wihove krvopije vise obeπene za vratove na bilbordima na kojima su se nekada oglaπavali. I opet Êe se neki nekrofil pojaviti da nam priËa o krvi i tlu i da poziva qude da se organizuju u presecawu vratova onim drugim qudima, koji su glavni krivci za nastanak wihove nesreÊe.

Ko Êe biti kriv, to, naravno, nije presudno ni vaæno. Bitno je da se neko okrivi i da mu se pusti krv u ritualnom obredu pred opijenom masom. Nemojte da zaboravite upozorewe koje sam izrekao poËetkom ovoga milenijuma: 20. vek je poËeo potonuÊem Titanika, dok je 21. obeleæen 11. septembrom 2001. Bojim se da teroristiËka metafora ne bude upaqaË za velike zloËine koji nam se mogu desiti. »ovek je spreman, radi

10

kupovine sopstvene sigurnosti, da pristane na nove zloËine u wegovo ime, samo da se ta neizvesnost i agonija πto pre zavrπe i da on pronae toplinu pod repom stoke u krdu.

Uostalom, u krdu je uvek bilo sigurnije i toplije, nego biti pod teretom svojih misli i slobode delovawa i odluËivawa. To je velika opasnost u kojoj se danas naπa civilizacija nalazi. Kada bude celo svetsko træiπte palo i kada svetske berze budu uniπtene, kada papirne novËanice ne budu imale nikakvu upotrebnu vrednost, postoji realna opasnost da se potraæi kraÊi put izbavqewa i da ËoveËanstvo dobrovoqno pristane da ue u kanxe Velikog Inkvizitora.

Kako to izbeÊi? ©tampawem novih evra i dolara ubrzava se naπa civilizacijska nesreÊa.

Moæda je i to deo paklenog plana Velikog Inkvizitora koji upravqa svetom i koji smatra da ËoveËanstvu ne treba tolika sloboda. Novo Veliki ropstvo je prikladnija forma.

Inkvizitor plani ra da izbavi ËoveËanstvo iz haosa tako πto Ëe ga ponovo okovati. To su sve izlazna reπewa.

GrËkoj treba odmah 55 milijardi evra da pokrije dubiozu od 300 milijardi evra. Ko Êe da joj da taj novac? Niko na træiπtu. Investitori nisu zainteresovani d a im ulozi propadnu. Brzog i lakog novca nema. Ko hoÊe da ga dobije mora duπu da proda avolu. I to je nekima lakπe, nego da se suoËe sa istinom. »oveËanstvo treba da shvati da preËica nema. HoÊe li GrËka da bankrotira? Bilo bi to mnogo boqe i za wu i za sve nas. HoÊe li PIGS biti utovqene za klawe?

Ostaje da se vidi.

Za mene je presudno da do klawa ne doe.

U tome je umeÊe politike. Naæalost, mi danas nemamo svetske politiËare koji to razumeju.

Svetski politiËari su banda oloπa i prevaranata koji ËoveËanstvo guraju u zagrqaj Velikog Inkvizitora. Ne trebaju nam takvi podvodaËi i makroi. Trebaju nam svetski politiËari koji Êe objaviti bankrot, podvuÊi crtu i sravniti raËun.

Investicioni guru Faber kaæe - zanima m e e k o n o m i j a z d r a v o g s e o s k o g r a z u m a . Sva k i domaÊin Êe podvuÊi crtu i svojim ukuÊanima treba da kaæe - πto je bilo bilo je, okreÊemo list, pravimo raËunicu i sravwujemo raËune. Ne moæete, gospodo, troπiti viπe nego πto proizvedemo. Ne moæete troπiti neπto πto nije ni stvoreno. Nema viπe bankarskih narkomanskih doza za potroπwu. Moraπ zauzdati svoju pohlepu.

Vreme je da poËnemo neπto da radimo. I da π tedimo da bismo investirali. To je put ozdravqewa.

Bez demagogije i velikog klawa. Ako se to ne bude promenilo, sprema se veliki sviwokoq. I teπko je tada opstati. Svakome neka je Bog u pomoÊi.

Samo nas on moæe spasti.

Tabloid br. 200, 18.2.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Branko Dragaπ

Iskra 1. april 2010.

Kada politikanti i zapadni podanici izvrπavaju naloæeno

TADI∆EVA REZOLUCIJA O SREBRENICI Inicijativa predsednika TadiÊa da se u Skupπtini Srbije donese rezolucija o Srebrenici i prihvati da se 11. jul proglasi danom seÊawa na genocid u Srebrenici je krajwe neodgovoran gest predsednika koji Êe Srbiju i srpski narod trajno obeleæiti kao krivce i narod koji je poËinio genocid.

Posle usvajawa rezolucije o „genocidu” u Srebrenici sva naknadna priËa da se to odnosi na pojedince koji su Ëinili zloËine je bespredmetna i deplasirana. Deplasirana, jer pojedinci ne mogu da poËine genocid. Genocid je planirana, izvedena, vojna operacija sa ciqem istrebqewa ili uniπtewa jednog naroda, i tu nema prostora za pojedince, veÊ je to delo dræave i nacije. Da naπem „umnom” predsedniku TadiÊu to prevedem!

PolitiËko rukovodstvo je planiralo, vojno rukovodstvo je takva nareewa izdalo, a vojska je to delo izvrπila. I gde je u tom lancu prostor za pojedinaËnu odgovornost. Nema je! Stoga bi bio red gospodine predsedniËe da najzad prestanete da od ovog naroda i daqe pravite budale, a sada mu na grbaËu tovarite joπ i genocid, koji on ni u naznakama nije poËinio. Mogu da razumem vaπe liËne obaveze prema svojim zapadnim mentorima, ali morate da znate da i predsednici odgovaraju pred zakonima ove dræave, za nanetu πtetu, izdaju ili veleizdaju. MoguÊe da neÊete veÊ sutra za svu svoju uniπtavajuÊu politiku po Srbiju odgovarati, ali bilo joπ nekih koji su smatrali da Êe doæivotno biti predsednici, pa time i odgovornost izbeÊi.

Vi ste Srebrenicu prvi put videli kada ste otiπli da se poklonite samo muslimanskim ærtvama, verovatno po nalogu vaπih zapadnih prijateqa, a ja sam u Srebrenici bio kada se navodni genocid dogaao, pa Vam stoga s punim pravom podvlaËim da nikakvog genocida nije bilo - πto je i Vama dobro poznato. Ako o dogaawima u Srebrenici ipak niste imali vremena da se ozbiqnije informiπete bilo bi vam od koristi da proËitate tekst „Srebrenica, laæi i medijske igre” od Ëoveka koji je kao specijalni izaslanik predsednika KaraxiÊa nadgledao evakuaciju civila i svih koji su æeleli da tu enklavu napuste. U Tuzlu ili Kladaw prebaËeno je skoro 22.000 qudi, i vojno sposobnih muπkaraca, odnosno svi oni koji nisu dræali uperenu puπku u nas. I eto nismo nikoga streqali, a po samoj definicija genocida to bi bilo nezaobilazno.

Dobro znate da je zapadu donoπewe takve rezolucije u Skupπtini Srbije preko potrebno da bi opravdali razbijawe Jugoslavije, inicirawe i pokretawe sukoba na ovim prostorima, kao i svoje direktne zloËine . Rezolucijom o Srebrenici Skupπtine Srbije treba „zatrpati” zloËine koje su poËinili Slovenci, Hrvati, bosanski Muslimani, ©iptari, kao i zemqe Ëlanice NATO

Iskra 1. april 2010.

protiv Srba u bombardovawu Republike Srpske 1995. i Jugoslavije 1999 godine! Srbe tom rezoluc ijo m tr eba i zv ani Ën o o bel eæ iti k ao jed i ne krivce na ovim prostorima, ali sve to treba da uradi sama Skupπtina Srbije, prihvatajuÊi i ono πto se nije dogodilo. Tom rezolucijom treba abolirati i Hrvatsku za jedini genocid koji se na prostorima bivπe Jugoslavije dogodio, a koji je po definiciji genocida dokazano planiran i vojniËki izveden u kome je pobijen i proteran jedan ceo narod. Taj pravi i jedini genocid Vi nikada ni u naznakama niste spomenuli, veÊ ste se Hrvatima izviwavali, - a zaπto izgleda da je samo Vama poznato.

I pored Vama poslatih apela tridesetak svetskih uglednih liËnosti, velikog broja naπih intelektualaca da se rezolucija o Srebrenici ne usvaja Vi gospodine TadiÊu i daqe istrajavate na svom zahtevu da Skupπtina Srbije tako skaradnu rezoluciju usvoji. Zaπto? Da Srbiji i srpskom narodu natovarite joπ jedno breme odgovornosti i krivicu za genocid koji ni Srbija ni srpski narod nisu poËinili. »ak i sve montirane i na laæima zasnovane presude u haπkom tribunalu u kojima se pomiwe genocid su Vaπe delo, jer ste na sve naËine onemoguÊavali da optuæeni imaju pravi dokazni materijal, adekvatnu odbranu, jaku advokatsku ekipu, iza koje Êe stajati dræava Srbija. Dræava Srbija je morala Ëvrsto stajati iza onih koje je sama uputila da dokaæu svoju, ali nacionalnu nevinost. Da bi se pred Svetom dokazala puna istina o dogaawima i ærtvama na prostoru eks Jugoslavije, jer Êe samo na taj naËin Srbija i srpski narod moÊi da doæive punu rehabilitaciju i dostojno stanu u druπtvo evropskih nacija, pa i kao buduÊa Ëlanica EU. Sa prihvatawem krivice, kao narod koji je poËinio genocid to se nikada neÊe dogoditi. U EU koja je za Vas prioritet bez alternative se ne ulazi kroz analni kanal, veÊ kao dostojanstvena celovita i organizovana dræava.

Svi vaπi nastupi u UN ili SB UN bili su krajwe snishodqivi kao da tek reda radi „branite” Kosmet i integritet svoje zemqe, uz obavezno i viπe nego Ëesto Vaπe podvlaËewe MiloπeviÊa kao krivca za ratove na prostoru bivπe Jugoslavije. On za izbijawe i eskalirawe ratova nije kriv, a glavni krivci su upravo vaπi zapadni prijateqi, koji su svim sredstvima podsticali oruæanu secesiju i raspad Jugoslavije pa im je samoproglaπena krivica Srbije danas viπe nego neophodna, kako bi taj zloËin sa sebe sprali. »ak i da je MiloπeviÊ kriv za raspad zemqe i ratove, a na tom mestu na kome ste, trebali bi da znate da nije, Vi ste i izabrani da tu negativnu sliku o Srbiji popravite a ne da rezolucijom najviπeg organa dræave tu sliku i zvaniËno verifikujete.

Vaπi liËni animoziteti prema MiloπeviÊu ili

11

TadiÊeva rezolucija... bilo kom drugom politiËaru su nedopustivi jer vi ne predstavqate sebe veÊ dræavu. Ako se tako ne umete da ponaπate, ako ste toliko jednosmerni da je EU bez alternative, ili ne umete da alternativu pronaete, onda podnesite ostavku i prepustite mesto predsednika liËnostima koji to znaju. Nemojte da urlate samo na predizbornim mitinzima, pokuπajte da zaurlate ponekad i kada se brani integritet zeqe, nameÊu rezolucije o nepostojeÊem genocidu, kad haπki tribunal ubija i donosi skaradne presude, ili kada od Vas odobren EULEX uporno sprovodi Ahtisarijev plan nezavisnog Kosova. Da se bar narodu uËini da ima predsednika dostojnog te funkcije i svetle srpske istorije.

Uporedite sami Vaπu izjavu datu „Politici” sa rezolucijom Evropskog parlamenta pa vidite sami koliko je ona podaniËkog karak tera, samoubilaËka i na kraju qigava i nedostojna jedne Dræave, pa i samog wenog predsednika, ako uopπte Srbiju na Ëijem ste Ëelu doæivqavate kao svoju dræavu.

Zvonimir TrajkoviÊ Boris TadiÊ - Specijalno za „Politiku” Rezolucija o Srebrenici i rezolucija o srpskim ærtvama Predsednik Srbije Boris TadiÊ specijalno za „Politiku” pojasnio je ideju o pisawu i usvajawu rezolucije o Srebrenici. Naπem listu predsednik je rekao: „Inicirao sam rezoluciju o Srebrenici jer smatram da to pitawe nije ni stranaËko niti politiËko, veÊ vrednosno i moralno. Ovom rezolucijom se skida i anatema sa naπeg naroda, πtiti naπ nacionalni interes, i ona Êe biti potvrda da ne postoji kolektivna krivica i da svaki zloËinac ima svoje ime i prezime.

Moramo razdvojiti rezoluciju o Srebrenici i rezoluciju o srpskim ærtvama. Obe Êemo usvojiti. Svi doæivqavamo patwu liËnih i nacionalnih ærtava, ali srpski narod i dræava Êe pokazati da saoseÊaju i sa tuim ærtvama.

ZloËinci moraju biti kaæweni za svoja nedela zbog ærtava i wihovih porodica i zbog pomirewa naroda na Balkanu. I mi se moramo tako i ponaπati.

Samo takvom politikom moæemo braniti pravo na seÊawe i na naπe ærtve. Samo takvom politikom uvaæavawa tue patwe i odavawa poπtovawa tuim ærtvama jeste moguÊe na meunarodnom planu sticati kredibilitet i za voewe nacionalne politike.

Rezolucija o Srebrenici je spremna i Vlada Republike Srbije Êe je razmatrati u najskorije vreme. Znam da nije doËekana svugde sa

12

odobravawem, nisam to ni oËekivao, ali na kraju usvajawe ove biÊe od koristi i za narod i za dræavu Srbiju. Moramo pokretati inicijative koje mewaju stvarnost u pozitivnom smeru. „Pozivam sve aktere na politiËkoj sceni Srbije da se uzdræe od stranËarewa, zloupotrebe ove teme, jezika mræwe i da pokuπamo da postignemo konsenzus o ovom vrednosnom pitawu.” ***** Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici Evropski parlament 18.01.2009.

Evropski parlament - u skladu sa svojom rezolucijom od 7. jula 2005. o Srebrenici - u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruæivawu Evropske zajednice i wenih dræava Ëlanica s jedne strane, i Bosne i Hercegovine sa druge strane, potpisanog u Luksemburgu 16. juna 2008. i perspektivama Ëlanstva u EU predoËenim svim zemqama zapadnog Balkana na EU samitu u Solunu 2003, - u skladu sa Ëlanom 103 (4) svog Poslovnika, A. zato πto je u julu 1995. bosanski grad Srebrenica, tada izolovana enklava, koju je Savet bezbednosti UN rezolucijom od 16. aprila 1993. proglasio ZaπtiÊenom zonom, pala u ruke srpskih snaga predvoenih generalom Ratkom MladiÊem po direktivama tadaπweg Predsednika Republike Srpske, Radovana KaraxiÊa, B. zato πto su snage bosanskih Srba pod vostvom generala MladiÊa i paravojne jedinice, ukquËujuÊi neregularne srpske policijske jedinice koje su na teritoriju Bosne uπle iz Srbije, u samo nekoliko dana po padu Srebrenice po hitnom postupku usmrtile viπe od 8.000 muslimanskih muπkaraca i deËaka koji su se zatekli u ovom podruËju pod zaπtitom snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR), a blizu 25.000 æena, dece i starijih qudi je prisilno deportovano; ovaj dogaaj je najveÊi ratni zloËin koji se dogodio u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, C. zato πto je ova tragedija od strane Meunarodnog suda za ratne zloËine poËiwene na teritoriji bivπe Jugoslavije (ICTY) proglaπena za genocid, koji se dogodio na teritoriji koju su Ujediwene nacije proglasile bezbednom zonom, πto je simbol nesposobnosti meunarodne zajednice u posredovawu u konfliktu i zaπtiti civilnog stanovniπtva, D. zato πto su jedinice bosanskih Srba viπestruko krπile odredbe Æenevske konvencije ukquËujuÊi deportaciju hiqada æena, dece i starijih osoba i silujuÊi veliki broj æena, E. zato πto uprkos izuzetno velikim naporima da se otkriju i ekshumiraju brojni masovni i pojedinaËni grobovi i identifikuju

Iskra 1. april 2010.

tela ærtava, dosad obavqene ekshumacije ne omoguÊavaju kompletnu rekonstrukciju dogaaja u Srebrenici i wenoj okolini, F. zato πto ne moæe biti stvarnog mira bez pravde i zato πto je potpuna i neograniËena saradwa sa Haπkim sudom i daqe osnovni zahtev u daqem nastavku procesa integracije u EU zemaqa zapadnog Balkana, G. zato πto je general vojske bosanskih Srba Radislav KrstiÊ prva osoba koju je Haπki sud proglasio krivom za uËestvovawe u srebreniËkom genocidu, ali i zato πto je najprominentniji optuæenik, Ratko MladiÊ i posle gotovo 14 godina i daqe nedostupan, kao i u znak podrπke πto je Radovan KaraxiÊ izruËen Haπkom sudu, H. zato πto je institucionalizacija dana seÊawa najboqi naËin odavawa poπte ærtvama pokoqa i slawa jasne poruke buduÊim generacijama, 1. seÊa ih se i odaje poπtovawe svim ærtvama nasiqa tokom ratova na prostorima bivπe Jugoslavije; izraæava sauËeπÊe i solidarnost porodicama ærtava, od kojih mnoge joπ uvek nisu dobile konaËnu potvrdu o sudbini svojih roaka; priznaje da je taj kontinuirani bol sve veÊi zbog neuspeha da se odgovorni za poËiweno privedu pravdi, 2. Savet poziva Komisiju da na odgovarajuÊi naËin obeleæi godiπwicu u Srebrenici i PotoËarima prihvatajuÊi predlog Parlamenta da se u celoj Evropskoj uniji 11. jul proglasi danom seÊawa na genocid u Srebrenici, te poziva da to uËine i sve dræave zapadnog Balkana; 3. poziva na dodatne napore da se preostali begunci privedu sudu, izraæavajuÊi svoju punu podrπku znaËajnom radu Haπkog suda, jer je suewe odgovornima za masakr u Srebrenici i wenoj okolini vaæan daqi korak u pravcu mira i stabilnosti u regionu; i s tim u vezi naglaπava da treba posvetiti veÊu paæwu suewima pred domaÊim sudovima za ratne zloËine, 4. naglaπava vaænost pomirewa kao deo integracionog procesa u Evropi; istiËe vaænost uloge verskih zajednica, medija i obrazovnog sistema u tom procesu, kako bi graani svih etniËkih pripadnosti mogli da prevaziu tenzije proπlosti i otpoËnu mirnu i iskrenu koegzistenciju u interesu odræawa mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja; insistira da sve zemqe Ëine daqe napore u izlaæewu na kraj sa optereÊewima proπlosti, 5. upuÊuje svog Predsednika da prosledi ovu rezoluciju Savetu, Komisiji i vladama Ëlanicama, Vladi i Parlamentu Bosne i Hercegovine i wenim entitetima, i vladama i parlamentima zemaqa zapadnog Balkana.

rezoluciju Evropskog parlamenta da bi se jasno videla podudarnost TadiÊevog zahteva da i Skupπtina Srbije donese sliËnu ili joπ boqe usaglaπenu rezoluciju sa Evropskim parlamentom.

U toj rezoluciji treba da se sloæimo sa presudom o genocidu izreËenu generalu vojske bosanskih Srba Radislavu KrstiÊu i bezrezervno je prihvatimo. Ne treba da nas zanima da je ta presuda doneta na bazi potpuno laænog svedoËewa Hrvata Draæena ErdemoviÊa i uz saradwu potkupqenog advokatskog tima koji je „branio” generala KrstiÊa.

Treba da se rezolucijom naπe Skupπtine saglasimo da su - (citat): „snage bosanskih Srba pod vostvom generala MladiÊa i paravojne jedinice, ukquËujuÊi neregularne srpske policijske jedinice koje su na teritoriju Bosne uπle iz Srbije, u samo nekoliko dana po padu Srebrenice po hitnom postupku usmrtile viπe od 8.000 muslimanskih muπkaraca i deËaka koji su se zatekli u ovom podruËju pod zaπtitom snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR), a blizu 25.000 æena, dece i starijih qudi je prisilno deportovano”. Pri tom treba da se sloæimo da smo poËinili - „ovaj dogaaj je najveÊi ratni zloËin koji se dogodio u Evropi od kraja Drugog svetskog rata”. Ne treba da nas zanima Ëiwenica da ni do danaπweg dana u preËniku od 100km nije pronaeno viπe od 2.980 leπeva zajedno sa seoskim grobqima, da su muslimani iz Ëitave BiH prenosili posmrtne ostatke da bih u memoririjalmom centru PotoËari sahranili kao ærtve srpskog genocida.

Ne smemo da kaæemo, pa i da znamo, da se viπe od tih pobijenih muslimana pojavilo na prvim posleratnim izborima u BiH. Ne smemo da kaæemo i branimo golu istinu da u Srbrenici nije bilo nikakvog masakra i genocida, veÊ za rat, uobiËajenih ratnih sukoba u kojima je poginulo izmeu 600 i 700 muslimanskih vojnika sa oruæjem u ruci. I kratko: Ne sme da se zna i Ëuje, puna i prava istina o Srebrenici.

Treba bezuslovno usvojiti tu lepo zaokruæenu cifru od 8.000 „streqanih” kako bi Srbija „sa sebe sprala svoje ratne grehe” i kako bi „naπeg” predsednika u EU potapπali po ramenu, na hrabrom priznawu da je predsednik genocidnog naroda. Koji je to moædani sklop koji graanina Srbije sa pozicije predsednika ubeuje da kada priznam da sam ti streqao oca, brata ili sina, ti Êeπ mi oprostiti, i tek tada Êe doÊi do nacionalnog i opπtequdskog pomirewa.

I ako je u pitawu bezuslovno slugerawstvo, od Vas predsedniËe - previπe je. Ovo nije „vrednosno pitawe” kako ste ga Vi krstili, veÊ pitawe istine ili prevare u kojoj jedna nacija stoleÊima treba da nosi æig genocidne! Takva rezolucija zasnovana na laæima, ne sme biti nikad usvojena, i svi koji za wu glasaju poËinili su kriviËno delo veleizdaje.

Evropski parlament, 15.01.2009.

Naveo sam izjavu TadiÊa „Politici” i

Iskra 1. april 2010.

Zvonimir TrajkoviÊ <www.trajkovic.rs>

13

ILUZIJA SPASONOSNOG EVRA Srbija moæe pobeÊi od dinara i preÊi na evro, ali ne moæe time prevariti krizu, niti od we moæe uteÊi. Prelazak na evro neÊe spasti ni srpske duænike. Dinar nije izvoriπte domaÊih ekonomskih problema, veÊ je pad dinara samo vidqiva manifestacija slabosti domaÊe privrede i sinteza viπegodiπwih promaπaja ekonomske politike - monetarne, fiskalne i razvojne.

Drama dinara je posledica deficita trgovinskog i tekuÊeg bilansa. Srbija troπi viπe nego πto ekonomija stvara i ta razlika je pokrivana pre svega prodajom dræavne imovine i kreditima. Kako je priliv po tim osnovama drastiËno pao, ravnoteæa se moæe uspostaviti samo smawewem potroπwe dræave, privrede i graana. Ovaj proces je u toku i pad dinara je wegov integralni deo.

Nacionalna valuta nije prepreka ekonomskom prosperitetu. Najuspeπnije zemqe u razvoju zadræale su domaÊu valutu, veπto koristeÊi svoj monetarni suverenitet u okvirima koje globalizacija dopuπta. Politika kursa je vaæan razvojni instrument kojim nerazvijene zemqe mogu da poprave svoju konkurentsku poziciju. Za razvijene zemqe sopstvena valuta je vaæan sigurnosni ventil u sluËaju krize, i to se sada jasno vidi. GrËka i ©panija, na primer, mnogo bi lakπe izaπle iz krize da nisu taoci jakog evra.

S padom dinara doπlo je do porasta vrednosti indeksiranih kredita i do pogorπawa unutraπwe duæniËke krize. S te strane i stiæu ideje o prelasku Srbije na evro.

Deo privredne i struËne javnosti veruje da se unutraπwa duæniËka kriza moæe izbeÊi uvoewem evra. To je puka iluzija.

Kada imaju svoju valutu, nerazvijene zemqe mogu potceniti wenu vrednost i time sebi stvoriti πansu na surovom svetskom træiπtu. Potcewena valuta podstiËe izvoz, destimuliπe uvoz, obara domaÊu potroπwu, podstiËe proizvodwu i investicije. DomaÊa valuta omoguÊava i voewe samostalne kamatne politike i, kroz tu politiku, podsticawe investicija. To jeste teæak razvojni put, ali lakog nema.

Prelaskom na evro, Narodna banka Srbije bi izgubila moguÊnost da obezbeuje likvidnost i sigurnost finansijskog sistema, jer ona ne moæe emitovati evre. Van Evropske unije i van evrozone, Srbija ne bi imala monetarnu zaπtitu Evropske centralne banke. U sistemu koji bazira na tuoj valuti, finansijski sistem bi bio potpuno bespomoÊan i prepuπten nemilosti drugih, Ëak viπe nego πto je to danas.

Prelazak Srbije na evro ne bi previπe nasekirao Evropsku uniju, naprotiv. Ona time profitira i ostvaruje indirektnu emisionu dobit. Svoju raznobojnu hartiju na kojoj piπe evro, ona moæe prodati, ili je uz kamatu pozajmiti dræavi koja, iako nije u evrozoni, uvodi evro. Ta hartija zatim kruæi na unutraπwem træiπtu, domaÊi privredni akteri wome obavqaju meusobna plaÊawa, ali papir ostaje u domaÊem finansijskom sistemu. Za taj papir Srbija neÊe dati nekakav svoj papir, veÊ Êe u konaËnom ishodu dati realna dobra - robu i usluge.

14

Ako bi se konverzija u evro izvrπila na nivou kursa na kome je dinar danas, svi uzroci ekonomske krize bi ostali netaknuti - previsoke domaÊe cene, nekonkurentna privreda, investicije okrenute samo domaÊoj potroπwi.

U takvom ambijentu deficit trgovinskog bilansa bi i daqe bio ogroman i odliv evra bi bio mnogo veÊi od priliva. Ukupna koliËina evra u opticaju bi se stalno smawivala, πto bi dovelo do nelikvidnosti, do pada cena, nadnica i penzija. Ovaj proces usklaivawa "nadole" bi se odigrao brzo i neizbeæno.

Prihodi preduzeÊa bi opadali, plate bi se smawivale, a duænicima bi ostajalo sve mawe evra za otplatu kredita. S malim zakaπwewem, duænici bi se naπli u identiËnoj situaciji u kakvoj se danas nalaze s padom dinara. Prelazak na evro ne bi niπta promenio niti popravio.

Srbija mora prestati da se bavi besmislenim hamletovskim dilemama poput ove, a ekonomisti (bar oni) moraju prestati da stimuliπu samoobmane. Iz platnobilansne krize u kojoj se Srbija davi, moæe se izaÊi samo bolnim deprecirawem dinara, a ne prelaskom na evro. Potrebna je promena ekonomske politike i privredne strukture, a ne promena valute. I sa evrom i sa dinarom, sa funtom, jenom ili juanom, Srbiju Ëeka ista, nevesela sudbina i suoËavawe sa greπkama posledwe decenije. Dræava mora radikalno da mewa ekonomsku i razvojnu politiku. U tom procesu svi vidovi potroπwe osim investicione se moraju smawivati. ©to se ranije to spozna, kriza Êe trajati kraÊe, naæalost ne i kratko.

Politika, 15.2. 2110.

Nebojπa KatiÊ

Iskra 1. april 2010.

Ruska analiza Novog svetskog poretka

FUKUJAMINA „SNAÆNA DRÆAVA” ORU–E NOVOG IMPERIJALIZMA Kwiga Frensisa Fukujame „Snaæna dræa va. Upravqawe i svetski poredak u XXIv veku” (State Building. Governance and World Order in the TwentyFirst Century), napisana 2004. godine, doæivela je veÊ treÊe izdawe u Rusiji. Takva „popularnost” πtiva osredweg nivoa, koje se bavi razmatrawem svetskog poretka u uslovima globalizacije obajπwiva je sasvim prosto: opus Fukujame formira u svesti Rusa bezalternativnu (pre ciznije, anglosaksonsku) predstavu o upravqawu svetom u XXI veku.

Svetska ekonomska kriza, koja je postala zakonomerna posledica takozvanog treÊeg talasa demokratizacije i „kraja istorije” bipolarnog sveta, ne samo da je zaoπtrila unutraπwe protivureËnosti kapitalistiËkog sistema, nego im je pridodala javni karakter. Ono πto se ranije diskutovalo iza zatvorenih vrata Rimskog i Bilderberπkog kluba, na zasedawima Trostrane komisije i Saveta za meunarodne odnose i tek u doziranom obliku iznoπeno na sud javnosti, danas se servira javnom mnewu kao jedini naËin spreËavawa ozbiqnijih (u poreewu sa sadaπwom krizom) potresa.

Primarna obrada javnog mnewa, wegova priprema za fazu manipulacije sveπÊu poverena je nauËnicima, ideolozima, javnim i politiËkim pregaocima zapadnog sveta. U sastavu te intelektualne udarniËke kolone su takva imena kao πto su Æ. Atali, M. Ahtisari, Z. Bæeæinski, M. GorbaËov, A. Grinspen, H. Kisinxer, B. Klinton, Æ.

Kolomer, M. Olbrajt, K. Omae, M. TaËer, T. Fridman, F. Fukujama, R. »ejni. Ne moæete ih sve ni nabrojati - „ime im je legion”. Posebnu paæwu u svetlu „uz buku” aktivizirane krize borbe za hegemoniju zasluæuje jedan od posledwih radova Ëlana Bilderberπkog kluba, Æaka Atalija. „Svetska ekonomska kriza... A πta daqe? (La Crise, et Après ), posveÊen fundirawu neophodnosti „uspostavqawa nadnacionalne uprave” i „stvarawa globalnog regulativnog sistema” (1).

ZaklawajuÊi se iza vrednosti træiπta i demokratije, Ëija ravnoteæa je, toboæe, „najznaËajniji uslov za harmoniËni razvoj u planetarnim dimenzijama”, Atali otvoreno promoviπe ideju svetske vlade, insistirajuÊi na neophodnosti da se „stvore instrumenti za realizaciju principa globalnog suvereniteta: parlament, vlada, pred lozi za Svetsku deklaraciju o pravima Ëoveka, oæivotvorewe odluka Meunarodne organizacije za rad (MOR) u oblasti radnog prava, centralna ba nka, zaj edniËka v aluta; planeta rni sis temi oporezivawa, policija i pravosue, opπteevropski minimalni prihod i rejtig-agencije, sveobuh-

Iskra 1. april 2010.

vatna kontrola finansijskih træiπta”.

Atali je svestan toga da se sve to neÊe pojaviti skoro, da Êe proces biti dug i sloæen, kao stvarawe OUN uoËi Drugog svetskog rata. »ak πtaviπe, on ne iskquËuje „joπ straπniji rat, kako bi perspektiva takvih reformi bila shvaÊena ozbiqno”. Zato za poËetak (po svoj prilici, u oËekivawu rata) filosof i ekonomista predlaæe da se „ograniËi na stvarawe skromne svetske uprave”, a za to je potrebno da se donese pet odluka i operativno prevali pet etapa: da se proπiri G-8 do G-24; na bazi G-24 i Saveta bezbednosti OUN da se stvori jedan Savet uprave, koji ima ekonomska ovlaπÊewa i koji vrπi zakonsku politiËku regulativu; da se podËini Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i druge meunarodne finansijske institucije Savetu uprave, da se reformiπu sastav i naËin glasawa u meunarodnim finansijskim institucijama, pored ostalog u MMF i SB, da se proπire izmene na SB OUN i da se navedene institucije situiraju neophodnim finansijskim sredstvima. Na taj naËin Êe biti utemeqeni organizaciona i finansijska baza „planetarne dræave”.

Predstavnik druge mondialistiËke strukture, Ëlan Saveta za meunarodne odnose Fukujama, problemu meunarodne uprave prilazi sa druge strane. Taj „zahod” je joπ opasniji, jer se ideja uniπtavawa nacionalnih dræava i suverenih prerogativa servira kao projekat „izgradwe nacionalne dræave” (2).

Problem uruπavawa ili znaËajnog slabqewa instituta dræave iz poËetka 90-ih godina proπlog veka ostaje kao jedan od najdiskutabilnijih problema, a „neophodnosti izgradwe snaænih dræava” (str. 13) svesni su analitiËari veÊ niz godina. Upravo ta premisa da se porazmisli o „spornoj ulozi dræave”, da se zamisli nad time zaπto je „okonËani hladni rat minirao ekonomske i politiËke snage Ëitavog niza zemaqa na Balkanu, Kavkazu, Bliskom Istoku, u Centralnoj i Juænoj Aziji (str. 7) - ne samo da izaziva nesumwivo interesovawe za kwigu Fukujame, nego i na poseban naËin disponira Ëitaoca, psiholoπki ga opuπta. U suπtini, rad Fukujame je apologetika neoimperijalizma Sjediwenih Dræava ili, kako bi to rekao drugi liberal Farid Zakarija, obrazloæewe postameriËkog ureewa sveta u kome nema mesta za Rusiju, Ëiji je glavni ciq „preureewe dræava” i „ostvarivawe rukovoewa u slabim dræavama” (str.

167) u interesu SAD. Ideoloπka strategema izloæena je u

15

Fukujamina „snaæna... treÊoj glavi kwige „Slabe dræave i meunarodni legitimitet”, posveÊena obrazlagawu hegemonizma Sjediwenih Dræava. Ispostavqa se da „logika ameriËke spoqne politike posle 11. septembra istu stavqa u situaciju u kojoj ona ili preuzima na sebe odgovornost za rukovoewe slabo razvijenim dræavama, ili tu misiju predaje u ruke meunarodne zajednice” (str. 161). Svi mi moramo da shvatimo i prihvatimo forulisanu u govoru Buπamlaeg u Vestpointu juna 2002. godine i u Dokumentu o strategiji nacionalne bezbednosti 2002. godine doktrinu „profilaktiËkog ili, preciznije, preventivnog rata, koji Êe faktiËki dovesti Sjediwene Dræave u poloæaj vlasti nad potencijalno neprijateqskim stanovniπtvom zemaqa, koje prete Americi terorizmom” (str.

161) - jer je Vaπington postao svetski policajac silom prilika i ispostavqa se da on bukvalno πtiti i naπu, i vaπu slobodu. Stvar je u tome πto „neophodnost nastavqawa rata u Avganistanu (udubite se u te reËi! J.P.) primorava (kurziv je moj - J.P.) ameriËke vojnike da upadaju u takve zemqe kao πto su Taxikistan, Turkmenija i Uzbekistan, koje su ranije bile u interesnoj sferi SSSR i gde je krajwe zaoπtren problem rukovodstva” (str.

161).

A daqe - joπ viπe. Doktrina „preven ti v n og r a ta ” , k ao π t o do b r o z n am o, u p r a ks i oznaËava „periodiËno krπewe suvereniteta drugih zemaqa”, „humanitarnu intervenciju”.

Prema logici Fukujame, u savremenim uslovima „princip suvereniteta sam po sebi nije dovoqan za zaπtitu zemqe, od koje dolazi opasnost”, a principi poπtovawa Ëovekovih prava nameÊu „neophodnost upada u takve zemqe i preuzimawe na sebe rukovoewe wima, kako bi se smawila opasnost i spreËilo weno nastajawe u buduÊnosti” (str. 167). LiËno kod mene se posle iπËitavawa takve argumentacije i analize posledica takve spoqne politike pojavquje veoma velika sumwa u adekvatnost i nauËnu kompetentnost onoga koji je to napisao.

Uz svu kritiku rada Fukujame treba odati duæno priznawe filosofu zbog toga πto pokuπava biti objektivan. Pored ostalog, on istiËe da „Sjediwene Dræave i meunarodna zajednica, imajuÊi posla sa slabim dræavama u prvom stadijumu wihovog poratnog preureewa i stabilizacije, nisu postigli mnogo. Sjediwene Dræave i druge meunarodne organizacije naËinile su mnogo greπaka u Panami, Somaliji, Haitiju i Bosni” (str. 172). ©teta πto se pri tom ne navodi broj ærtava tih greπaka, niti wihova ekonomska ni humanitarna cena.

ZakquËak, koji izvodi Fukujama, iz veoma povrπnog i ideoloπki optereÊenog rasuivawa o prirodi svetskog poretka u XXI veku, sasvim je logiËan. Fukujama ne govori o neophodnosti prekida ekspanzionistiËke politike i preispitivawu doktrine „preventivnog rata”. Po wegovoj

16

logici, „izgradwa snaæne dræave neophodna je ne samo propalim ili slabim dræavama „treÊeg sveta” - ona se ispostavila nuænom i za Vaπington”. Stvar je u tome πto je odsustvo „naroËitih uspeha na izgradwi samostalnih dræava” u zemqama, u kojima su SAD i meunarodna zajednica nameravali da to uËine, skopËano ne sa samom krvoloËnom praksom razarawa nacionalnih i dræavnih organizama, suverenih instituta, veÊ sa time πto „meunarodna zajednica i veliki broj nevladinih organizacija πaqu u slabe zemqe toliko struËwaka vrhunske klase, da oni Ëesto ne samo da potiskuju, nego i ne dopuwavaju krajwe slabe lokalne dræavne institute. U rezultatu, prilikom vrπewa funkcije upravqawa, kvalifikacija lokalne administracije se ne poveÊava, i te zemqe, po pravilu, ponovo se vraÊaju u preaπwe stawe Ëim meunarodna zajednica za wih izgubi interesovawe ili odlazi u druge krizne regione” (str. 174). U prevodu na normalan jezik to znaËi, da „meunarodna zajednica” pod okriqem OUN uruπava dræavni aparat konkretne zemqe, seje smutwu u upravqawu, diskredituje administrativni rad i, podmirivπi svoje operativne i strateπke interese, odlazi u novu „slabu” zemqu.

Postavqaju se pitawa: „Na πta se svodi uspeh „izgradwe nacionalne dræave”? „Ima li pozitivnih primera realizacije tog projekta”?

DopustiÊu sebi da odgovorim direktno, ne navlaËeÊi filosofsku maglu. Saglasno ciqevima i zadacima hegemona svetskog kapitalistiËkog sistema, projekat „izgradwe nacionalne dræave” pretpostavqa likvidaciju takve u svim strateπki vaænim za wih regionima. A ta vaænost sa svoje strane zavisi od ekonomskih (energetskih, resursnih, finansijskih), geopolitiËkih i psihoistorijskih interesa.

Fukujama, po svoj prilici, ne nasluÊujuÊi to ni sam, razotkriva prirodu neoimperijalizma SAD, rasuujuÊi o nepostojawu alternative „kvazipermanentnim i kvazikolonijalnim odnosima izmeu „vazalne” zemqe, koja dobija pomoÊ, i meunarodne zajednice”. On pozdravqa to πto meunarodna zajednica vaspostavqa preaπwi mandatni sistem Lige Nacija, „kada su odreene kolonijalne vlasti dobile privilegije da upravqaju nekom teritorijom u svom interesu” (str. 175). Kako nas ubeuje futurolog, glavni se spor danas vodi ne o samom principu suvereniteta i suverene dræavnosti. „Danas je spor meu Ëlanovima meunarodne zajednice koncentrisan na tome, ko treba da donosi odluku o naruπavawu suvereniteta i na kom osnovu (kurziv je moj - J.P.)” (str. 176).

Fukujama nas ubeuje u to, da je taj spor Ëisto nominalan. Bez obzira na postojeÊe razlike izmeu SAD i wenih evropskih saveznika po pitawu savremenog ureewa sveta, Evropqani su prinueni da slede kurs liberalnog internacionalizma koji sprovode SAD. Stvar nije samo u tome, da Amerikanci dominiraju u svetskoj eko nomici zarad svoje velike koristi, veÊ i u tome

Iskra 1. april 2010.

πto su oni, uz pomoÊ razgranate mreæe nadnacionalnih instituta, stavili svet pod kontrolu svojih interesa. Prema tome, perspektiva realizacije æeqa Evropqana da izgrade viπepolarni svet veoma je fantomska.

Istovremeno u Beloj kuÊi dobro shvataju: princip „©to je dozvoqeno Jupiteru nije dozvoqeno biku” ne odgovara baπ uslovima „dirigovanog haosa”. „Bik” se ne moæe uvek kontrolisati.

Drugim reËima, „pravo dræave da zapodeva preventivne ratove” Ëak u odgovor na opasnost „ne moæe sluæiti kao dobro opπte pravilo meunarodnih odnosa” - Sjediwene Dræave bi verovatno bile protiv sliËnog predloga Rusije ili Kine” (str. 182). Zato je osnovna namena takve fukujamovske kwige, zapravo, u obrazlagawu neophodnosti davawa „slobode delovawa u datom pitawu jednoj zemqi od strane meunarodne zajednice” (str. 182.)

I dok se vode teorijski sporovi o tome kako shvataju SAD, Evropa i ostali svet meunarodni legitimitet i principe suvereniteta, Vaπington je, tamo gde je mogao, veÊ preuredio po svome svetski poredak. Vlast sile je merilo druπtvenog razvoja tokom milenijuma, i savremeni svet se u tom smislu ni po Ëemu ne razlikuje od epohe Aleksandra Makedonskog ili Napoleona Bonaparte. ZaËuuje samo politiËki infantilizam Fukujame, koji on pokuπava uËiniti mudrom normom svojim Ëitaocima. Teæwe ka hegemonizmu mislilac objaπwava specifiËnim ameriËkim shvatawem dræavnosti i suvereniteta, oseÊawem iskquËivosti politiËkih instituta prve demokratije. Opravdawe za vopijuÊe ispoqavawe sile za wega su Deklaracija o nezavisnosti i Ustav SAD, koji ovaploÊuju za Amerikance „univerzalne vrednosti i imaju za ËoveËanstvo znaËaj, koji seæe daleko izvan granica Sjediwenih Dræava... To oseÊawe vremenom dovodi do tipiËno ameriËke sklonosti da brkaju sopstvene nacionalne interese sa πirim interesima sveta u celini” (str. 189) Samo πto to „brkawe” ide iskquËivo na ruku samim Amerikancima i wihovim saveznicima.

I na kraju æelim da podvuËem: sladuwavi zvuci fukujamovskih sirena o „snaænoj dræavi” to nije o nama, nije o Rusiji. Strateπki ciqevi Atalija i Fukujame su podjednaki: „za buduÊi svetski poredak najvaænije je da se nauËi izgraivati dræava” (str. 199). Samo jedan uËi da se gradi „planetarna dræava”, drugi - ideoloπki fundira novi imperijalizam „snaæne dræave” SAD. <rs.fondsk.ru>, 7.3.2010.

Autor: J. P. (Podvukao - autor teksta)) _____________________ (1) Atali Æ. Svetska ekonomska kriza... A πta daqe? SPb: Piter.: 2009. str. 154,159.

(2) Fukujama F. Snaæna dræava. Upravqawe i svetski poredak u XXI veku. M.: AST; Vladimir, VKT, 2010. str.168. Daqe po tekstu stranice se navode u zagradama.

Iskra 1. april 2010.

Srpska politika, Evropa, –iniÊ...

Srpska politika danas je verovatno jedina evropska politika u kojoj nema apsolutno nikakve ideje niti ideologije. Srbi su danas, uz nesreÊne Makedonce, jedini narod u Evropi koji nema jasno definisane nacionalne ciqeve i ozbiqan nacionalni program. »ast onoj dvojici - trojici izuzetaka, ali srpski politiËari danas umeju da vode samo jeftinu, dnevnu politiku. Od jednog do drugog interesa, od jedne do druge kampawe. Kod wih sve moæe, sa wima se sve moæe oposliti, oni mogu sa svim i svakim. Sve moæe, samo ako oni od toga imaju neke koristi, ako Êe na toj kombinaciji oni „biti dobri".

U oskudici ideja i programa, politiËari svako malo poteæu nesreÊnu Evropu. Gromopucatelnim priËama o svetloj evropskoj perspektivi, svakodnevnim mantrama o evropskim integracijama koje nemaju alternativu, naπi vajni politikanti pokuπavaju da sakriju svoju hroniËnu nesposobnost. Praznom evropskom priËom, naπi samozvani eksperti kriju, na primer, straπnu Ëiwenicu da je „demokratska Srbija" od Petog oktobra naovamo izgradila mawe autoputeva nego πto je MiloπeviÊ napravio od 1990. do 2000!

Praznom evropskom priËom, udruæeni dramoseri i lelemudi ovdaπwi kriju poraæavajuÊi fakat da, prema zvaniËnim podacima, vozovi u Srbiji danas idu sporije nego davne 1938. godine!? A da stvar bude joπ gra i gora, kad nam iz Brisela jasno i glasno poruËe da u EU neÊemo pre 2020. godine, naπi politiËari ne odustaju. Oni i daqe k'o navijeni vrte priËe o „procesu pridruæivawa", „ubrzanom putu u EU", „usvajawu seta zakona", „ratifikaciji sporazuma", „ulasku u evropsku agendu" (!?)...

A πta Êemo do tada, majËini sinovi?!

HoÊemo li i narednu deceniju potroπiti na prazne evropejske priËe i politikantska nadgorwavawa?!

HoÊe li Srbija 2020. imati 50 ili 500 kilometara novih autoputeva? HoÊe li Srbija i 2020. biti posledwi evropski raj za korumpirane skotove?!

HoÊe li, qudi moji, ove i ovakve Srbije uopπte biti te 2020. godine?! Ta pitawa niko ne postavqa.

Jer, smislenog odgovora nema. Nema plana, nema ideje, nema programa.

Besmisao srpske politike lepo se mogao iπËitati i juËe, na sedmu godiπwicu ubistva premijera –iniÊa. Svi su, videli ste, poæurili da se pred TV kamerama slikaju u Aleji velikana, da poloæe venac na mestu streqawa, utrkivali su se u davawu patetiËnih izjava o „Zoranovoj viziji moderne Srbije"... Ogromna veÊina wih, meutim, samo je iskoristila priliku da se juËe joπ jednom zakloni iza mrtvog –iniÊa. Jer, vaskoliki srpski politikanti nesreÊnog Zorana su u proteklih sedam godina pretvorili u najboqi alibi za svoju nesposobnost, pokvarenost i korumpiranost.

Press, 13.3.2010. <www.pressonline.rs>

Dragan J. VuËiÊeviÊ

17

ZDENKO TOMANOVI∆, advokat odbrane optuæenog u Hagu:

KAKO JE USMR∆EN S. MILO©EVI∆ Razgovarao Milorad VuËeliÊ Slobodan MiloπeviÊ uvek je ukazivao na dva vaæna elementa koja utiËu na wegovo zdravqe.

Najpre, na nesavladivu koliËinu raznih dokumenata koja su mu dostavqena od strane tuæi laπtva, i na nastojawe da se kompromituje i vulgarizuje wegovo zdravstveno stawe Prestiæni ameriËki Univerzitet Indijana (Maurer School of law) u Blumingtonu organizovao je od 18. do 21. februara nauËni skup koji je imao ambiciju da odgovori na niz tema u vezi sa proπloπÊu i buduÊnoπÊu Srbije. Na samom skupu raspravqalo se i o suewu Slobodanu MiloπeviÊu i meunarodnoj kriviËnoj pravdi, kao i o politiËkim i istorijskim aspektima dogaaja na Balkanu, te posledicama i efektima suoËavawa sa proπloπÊu. UËesnici su imali ambiciju i da razmotre validnost haπkih dokaza o krivici Srbije, odnosno wihov istorijski i politiËki znaËaj...

Skup, organizovanog kao konferencija podeqena na nekoliko panela, okupio je brojne goste, profesore sa Jejla, Kolumbije i drugih uglednih univerziteta, eksperte haπkog tribunala i haπkog tuæilaπtva, analitiËare i istoriËare; meu uËesnicima nalazili su se i dva novinara iz Srbije i advokat Zdenko TomanoviÊ.

Bio je to povod da razgovaramo sa jednim od branilaca Slobodana MiloπeviÊa, koji je ekskluzivno za naπ list pristao da, izmeu ostalog, obelodani i dosada nedovoqno poznate Ëiwenice u vezi sa usmrÊivawem bivπeg predsednika SRJ u Hagu.

Vi ste se odazvali pozivu i prisustvovali toj konferenciji?

Da. Joπ ranije sam dostavio svoj rad i pravnu analizu. Taj rad je dostavqen svim uËesnicima konferencije, tako da je povodom wega voena æiva diskusija. Naravno, uËesnici su raspravqali i o radovima ostalih uËesnika koji su ranije dostavili svoje analize.

Da li moæete da nam ukratko izloæite suπtinu vaπeg rada.

Moj rad nije bio ni teorijski ni nauËni. ReË je o tekstu pisanom jezikom prava. U wemu sam izloæio kako je izgledala praktiËna primena pojedinih zagarantovanih prava u sudnici haπkog Tribunala. Kada sam doπao na Univerzitet Indijana u Blumingtonu, prisutni su iznosili kritike na moj rad, tako da sam u direktnoj raspravi morao da branim svoje teze, odgovaram na brojna pitawa, komentare i primedbe, nastojeÊi da argumentovano afirmiπem svoj stav.

18

A kakav je bio vaπ stav?

Prvi je bio generalni i ticao se suewa za ratne zloËine. Tvrdio sam da danas u svetu uopπte nije moguÊe fer suewe za ratni zloËin, ako se na wemu primewuje formula „dræavni zloËin, ali individualna krivica”.

Moj drugi stav odnosio se na samo suewe Slobodanu MiloπeviÊu. Tu sam istakao nekoliko bitnih momenata: - da su prava koja su zagarantovana svakom pojedincu, u potpunosti izgubila svoja istinita znaËewa prilikom suewa Slobodanu MiloπeviÊu u Hagu; - da je tuæilaπtvo uporno pokuπavalo da nametne stav po kome je istorijska katastrofa i veliËina zloËina koji su poËiweni u ime srpskog naroda toliko velika, a MiloπeviÊ toliko kriv, samo zato πto je bio lider srpskog naroda, te da wegova krivica viπestruko nadilazi pojam pravde. Zbog takvog pokuπaja su i stvoreni neæeqeni efekti i neæeqeni rezultati; - da je Hag najpre prihvatio to πto je Srbija ilegalno i nezakonito izruËila svog bivπeg predsednika, a potom je nastojao da preko MiloπeviÊa ue i u pitawe kolektivne i politiËke odgovornosti, i da u sudnici razreπi sva sporna pitawa rata u bivπoj Jugoslaviji - i politiËka, i moralna, i pravna, i istorijska.

- da pokuπaj da se na MiloπeviÊu primene radikalno proπirene potencijalne individualne kriviËne odgovornosti, do wenog svoewa na dræavnu odgovornost - jednostavno nije uspeo.

Mislim da se radi o pokuπaju ubistva, zapisao je Slobodan MiloπeviÊ u pismu koje je predao svom braniocu Zdenku TomanoviÊu

Zaπto tako mislite? Da li je MiloπeviÊ imao priliku da se izbori za svoja prava?

To su me pitali i na konferenciji, a ja sam i tamo, ali i u samom radu navodio brojne razloge.

Najpre, suewe u Hagu odvijalo se u ambijentu amnestiranog krivca za rat, jer sud nije imao mandat da sudi za zloËine protiv mira na teritoriji bivπe Jugoslavije. Dakle, nisu se bavili najveÊim zloËinom, zloËinom protiv mira. Nisu se bavili pitawem - ko je kriv za rat, i zaπto je uopπte doπlo do oruæanih sukoba. Nije pravedno baviti se humanizacijom najnehumanije stvari na svetu, ratom.

A πto se tiËe drugog dela vaπeg pitawa, na wega sam veÊ ranije odgovorio jednim retorskim pitawem: „kakve su πanse zeca da ubedi lovca da ima pravo na æivot?”.

Da li Vi mislite da je Srbija poloæila ispit kada su u pitawu ratni zloËini?

Naravno da nije. Ni sa aspekta prava ni sa

Iskra 1. april 2010.

aspekta morala, pa ni sa politiËkog aspekta.

Odgovor na svaki rat, i na zloËine, pre svega leæi u domenu politike, zatim u domenu morala, pa tek na kraju u domenu prava. A πta smo mi uradili? Najpre smo ilegalno i nezakonito izruËili bivπeg predsednika, a onda pomislili da nas niko viπe nikada neÊe pitati ni za jedan leπ. Niti smo imali pravedan i moralan odnos prema ærtvama, bez obzira na wihovu nacionalnost, niti prema vremenu i uzrocima rata, niti prema tradiciji i istoriji, a posebno ne prema pravu i buduÊnosti. »ak i ukoliko se Ëitava ova stvar posmatra i iz ugla poπtovalaca Haga i haπke pravde, mora se zakquËiti da nijedan razlog zbog kojeg je MiloπeviÊ nezakonito izruËen Hagu nije ispuwen.

Niti je Hag ubedio Srbe (ili region) da se suoËe sa proπloπÊu, niti nas je ubedio da je meunarodna kriviËna pravda osnov buduÊnosti meunarodnog kriviËnog prava, niti je ubedio generacije pravnika da tako izgledaju fer i brza suewa, niti je doprineo pomirewu u regionu, niti su ærtve dobile pravnu satisfakciju.

Ipak, Ëini se da je u Srbiji suoËavawe sa proπloπÊu postalo svojevrsni „trend”.

Ne, nije to trend, veÊ istinska potreba, ali suoËavawe sa proπloπÊu trebalo je da se odvija u Srbiji a ne u inostranstvu.

Æelite reÊi da u sudnici nema mesta politici?

Sud je institucija prava, i uvek kada æelite u sudnici da nametnete teret politiËkih i istorijskih pitawa, dobiÊete kontraefekat, a najmawe anulirawe i politiËke, i istorijske odgovornosti.

Jer sud ne moæe da nosi na sebi i teret politike i istorije; πto je taj teret veÊi, to je sud daqi od prava.

Da se vratimo Slobodanu MiloπeviÊu.

Postoje brojne tvrdwe da je on sam odgovoran πto je suewe dugo trajalo. Da li ta tvrdwa, da je MiloπeviÊ doprineo da suewe traje duæe nego πto je trebalo, stoji?

Naravno da to nije taËno. Pogledajte koliko se Ëeka u Tribunalu na konaËnu presudu od dana hapπewa. I na ovoj konferenciji naveo sam trideset sluËajeva u Hagu, gde optuæeni Ëekaju na konaËnu odluku viπe od pet godina od dana hapπewa, a postoje i primeri gde je proπlo i viπe od osam godina od dana hapπewa. Od 1717 dana, koliko je MiloπeviÊ boravio u Hagu, do svoje smrti, izgubqeno je svega 66 dana rada zbog samog MiloπeviÊa, ali i tada su u pitawu bile zdravstvene tegobe, grip, srËana oboqewa, pritisak... Bilo je zakazano 476 suewa, a samo 17 puta suewe je odloæeno, i to iskquËivo zbog zdravqa MiloπeviÊa. Time je proces produæen za svega tri procenata.

Razlog za dugo trajawe suewa nije, dakle, Slobodan MiloπeviÊ. Uzmimo Ëak da duæina suewa ne leæi - a leæi - u megalomaniji tuæilaπtva, da problem nije nastao u veÊ ustaqenoj proceduri glomaznih i dugotrajnih postupaka, u koliËini dokumenata koja su dostavqena

Iskra 1. april 2010.

MiloπeviÊu (a jeste); uzmimo Ëak da je duæina suewa u direktnoj vezi sa pogorπawem zdravqa Slobodana MiloπeviÊa (a nije) - Ëak i da je tako izvan svake sumwe je da je wegovo pogorπawe zdravqa bilo iskquËivo u direktnoj vezi sa navedenim okolnostima.

Meutim, bilo je i mnogo rasprava o tome da je sve to πto ste navodili posledica MiloπeviÊeve odluke da se brani sam.

Ako se da nekome da koristi to pravo da se brani sam, onda mu se ne mogu uskraÊivati ostala zagarantovana prava, kao kazna za to πto koristi pravo koje mu je dato. Prema srpskom zakonodavstvu nije dozvoqeno da optuæeni nema advokata, ako su u pitawu najteæa kriviËna dela. Meutim, najvaæniji pravni akti Tribunala predviaju i priznaju pravo optuæenog da se brani sam. Ta okolnost morala je da bude dovoqna da na poËetku suewa prestane svaka rasprava o granicama prava da se optuæeni brani sam, o tome da li je to dobro ili ne, o praksi u drugim zemqama. Iskren da budem, ni ja nisam oËekivao da Êe to pravo biti dozvoqeno MiloπeviÊu - to me je prijatno iznenadilo.

Uostalom, Slobodan MiloπeviÊ nikada nije imao dilemu, on je Ëvrsto odluËio da bude sam u sudnici. I dobro je odluËio. „ObraÊam vam se u oËekivawu da mi pomognete u zaπtiti od kriminalne aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom Ujediwenih Nacija”: MiloπeviÊ u pismu upuÊenom Ruskoj Federaciji 10. marta, dan pred smrt

Ipak, wemu su ubrzo dodeqeni tzv. „prijateqi suda”, a kasnije mu je jedan od wih nametnut kao advokat. Kako je on to dozvoqavao, i da li se takva odluka haπkog Tribunala moæe posmatrati u kontekstu fer suewa?

Slobodan MiloπeviÊ je smatrao da pojava „prijateqa suda” (amicusa) u sudnici ima viπe poruka. Najpre da vizuelnom porukom sugeriπe javnosti da MiloπeviÊ ima advokata u sudnici, zatim da se relativizuju wegovi stavovi, ali i da se fingira briga sudskog veÊa za primenu garantovanih prava optuæenog. Put od navodnog priznavawa prava da se optuæeni brani sam, do nametawa advokata protivno æeqi MiloπeviÊa, nije doprineo ni bræem suewu, niti ispuwavawu meunarodnih standarda koji su potrebni da bi suewe bilo fer. Slobodan MiloπeviÊ je samo traæio minimum, a to je da ono πto je vaæilo za vreme sluËaja tuæilaπtva, vaæi i za vreme sluËaja odbrane - da se brani sam. Svi formalni i navodni razlozi zbog kojih su mu nametnuli advokata, imali su negativan efekat. MiloπeviÊ je trpeo ogromnu koliËinu stresa i troπio veliku koliËinu energije (jer on je æiveo za trenutak da moæe da vodi svoj sluËaj odbrane, i da nesmetano u Hagu iznese sve sam, i to bez ograniËavawa) - πto je naruπilo wegovo zdravqe. Pored toga, suewe je izgubilo na tempu, odloæeno je da bi nametnuti advokat obezbedio svedoke, a dinamika obezbeivana svedoka odbrane je bila poremeÊena - πto je samo usporilo proces.

19

Kako je...

Da li je na konferenciji u Blumingtonu bilo poreewa haπkog procesa sa Nirnberπkim?

Neko je i to pomenuo, a ja sam tvrdio da su ta poreewa bila apsolutno neprimerena. Najpre, niko od optuæenih iz Nirnberga nije se sastajao tokom rata sa »erËilom, Ruzveltom, Staqinom ili drugim predsednicima pobedniËkih sila, a MiloπeviÊ je imao bezbroj sastanaka sa predsednicima najvaænijih zemaqa, kao i sa najuticajnijim liËnostima sveta, i u zemqi i u inostranstvu. Pa upravo su oni MiloπeviÊa nazivali, i pre Dejtona, a posebno posle Dejtona, tvorcem mira na Balkanu.

Daqe, svedoci na Nirnberπkom procesu nisu bili iz redova qudi koji su u Hagu pristali da svedoËe, svedoËili, ili bi trebalo da svedoËe u narednom periodu. A u pitawu su bili predsednici dræava, dobitnici Nobelovih nagrada, domaÊi i strani crkveni velikodostojnici, kwiæevnici i umetnici, politiËari, predsednici vlada, ministri, vojnici, policajci, ærtve, civili...

Pomiwali ste i generala Veslija Klarka.

Samo wegovo svedoËewe. Priloæio sam delove sudske rasprave izmeu MiloπeviÊa i sudskog veÊa u kojem se vidi da su bitna, vaæeÊa pravila unakrsnog ispitivawa odjednom nestala, i to upravo u trenutku kada je MiloπeviÊ trebao da ispituje generala Veslija Klarka. Uostalom, u svojoj kwizi, na stranici 70, Karla Del Ponte je napisala: „Kada je MiloπeviÊ poËeo da ispituje Veslija Klarka o bombardovawu, osetila sam jedini put tokom celog procesa da sam na wegovoj strani. Sudija RiËard Mej, koji je vodio suewe, odmah je zabranio MiloπeviÊu da nastavi tu liniju ispitivawa. Bila sam razoËarana”.

Razlog πto je MiloπeviÊ insistirao na Klarku i ostalim liderima NATO-a izmeu ostalog nalazi se i u jednoj od teza odbrane da je optuænica za Kosovo pokuπaj prikrivawa nelegalnosti NATO bombardovawa, prikrivawa Ëiwenice da je NATO bio strana u sukobu koja je imala koordinirane akcije sa oruæanim formacijama OVK na Kosovu, i da su iseqavawa posledice koordinirane akcije bombardovawa i prisiqavawa od strane OVK, uz odgovarajuÊu medijsku obradu. MiloπeviÊ je bio optuæen za proterivawa samo na onim delovima Kosova na kojima je bilo masovnog bombardovawa NATO avijacije. O tome je MiloπeviÊ dostavio detaqne mape bombardovawa i izveπtaje nadleænih dræavnih organa.

Da li ste obezbedili sve dokaze u vezi sa problematikom koju pomiwete?

Mnogo toga jesmo. Na æalost, ne sve.

Pokuπali smo da obezbedimo u Srbiji zvaniËni dokument o prisluπkivanim razgovorima izmeu pilota NATO-a i baze u Avijanu tokom bombardovawa, koje su prisluπkivali oficiri Vojske Jugoslavije. LiËno sam Ëitao te razgovore sa MiloπeviÊem u Hagu, a razgovori su potvrivali da je bilo saradwe izmeu NATO-a i OVK na terenu.

Meutim, od nadleænih u Srbiji, dobio sam

20

odgovor da taj dokument nisu u moguÊnosti da mi dostave zbog bezbednosti naπe zemqe.

Da li je u to vreme bilo teπko dobiti dokumenta u Srbiji, u vezi sa ovim dogaajima ili svedocima koje je trebalo pozvati ili ispitivati?

To je duga i uglavnom jadna priËa. O tome Êemo nekom drugom prilikom. Ali evo za sada samo jednog detaqa. U pripremama za unakrsno ispitivawe hrvatskog predsednika Stipe MesiÊa, podneo sam Vrhovnom πtabu Vojske Jugoslavije zahtev da nam dostavi 36 kaseta koje su snimali radnici bezbednosti vojske Jugoslavije, a koji prikazuju razne MesiÊeve susrete i govore, tajne i javne. I pri tome sam naveo taËno gde se nalazi koja kaseta ili prisluπkivani razgovor. Meutim, iz tadaπweg generalπtaba obaveπten sam da mogu da dobijem samo osam kaseta, ali samo pod uslovom da kupim u prodavnici 8 novi h praznih kaseta i predam ih. Tek onda bih mogao da dobijem osam snimqenih kaseta, a sve to zbog finansijskog razduæewa i zaduæewa.

A dan pre toga, bezbroj kaseta, dokumentacije i sliËno, u haπkom tuæilaπtvu prosleeno je bez finansijskog razduæewa i zaduæewa. Naravno, pitao sam tadaπwe generale da li su traæili od Karle Del Ponte da im kupi nove kasete da bi joj presnimili sa starih; slegli su ramenima.

Da se vratimo Blumingtonu. ©ta je bilo interesantno Ëuti na toj konferenciji kada je u pitawu Srbija i odnos proπlost-sadaπwostbuduÊnost?

Mnogo toga. Najpre, neki su smatrali da je znaËajno, i za istoriju, i za buduÊnost, dokazivati da bi sudsko veÊe osudilo MiloπeviÊa, da ima dovoqno dokaza o wegovoj krivici, ali i o krivici Srbije. A kao poËetni argument uzimana je takozvanu „Odluka o ekvitalu i uporeivawe sa odlukama u drugim sluËajevima”. Naime, ta odluka o ekvitalu (o donoπewu oslobaajuÊe odluke) donosi se na sredini suewa, i to posle zavrπenog sluËaja tuæilaπ tva. Tada sudsko veÊe odluËuje o zahtevu odbrane da se ne sudi daqe, jer tuæilaπtvo nije podnelo dovoqno dokaza. U MiloπeviÊevom sluËaju veÊe je odbilo takav predlog nametnutih advokata, i nastavilo suewe uz obrazloæewe da je tuæilaπtvo dalo dovoqno dokaza, i da ima uslova za nastavak suewa. Meutim, ja sam smatrao da takve rasprave ne priliËe pravniËkim analizama. Mnoga dokazivawa o tome kakva bi bila presuda MiloπeviÊu da je ostao æiv, pre priliËe nekim drugim struËwacima, a ne pravnicima, advokatima ili sudijama.

Najpre, najveÊi broj kriviËnih sluËajeva u celom svetu, posle samo zavrπenog tuæilaËkog sluËaja, izgledaju sliËno - prednost je na strani tuæilaπtva. Situacija uvek izgleda drugaËije kada se doe do kraja suewa. Daqe, zahtev za ekvital nije podneo Miloπevi Ê, nego nametnuti advokati bez konsultacija sa MiloπeviÊem, i bez sagledavawa i znawa MiloπeviÊeve strategije i suπtine wegove odbrane.

Pogledajte samo sluËaj RaËak. »ak i u toj odluci o ekvitalu, koje je donelo sudsko veÊe, RaËak se ni ne spomiwe, jer je tada on navodno bio nesporan Ëak i za nametnutog advokata. NajveÊi broj

Iskra 1. april 2010.

svedoka tuæilaπtva sasluπano je za RaËak; najveÊi broj ekspertskih radova tuæilaπtva predato je o RaËku; najveÊi broj eksperata sasluπavan je u vezi sa RaËka. NajveÊi broj javnih presuda i osuda bilo je u vezi sa RaËkom. Bombardovali su nas, moæe se reÊi - zbog RaËka. A onda, posle MiloπeviÊeve smrti, nikome nikada nigde nije stavqen na teret RaËak. Ni od strane bilo kog tuæilaπtva, pa ni od haπkog tuæilaπtva. »ak ni onim policajcima, ni onim pripadnicima Vojske Jugoslavije, za Ëije je postupawe u RaËku MiloπeviÊ bio optuæen i javno osuen. U sluËaju MiloπeviÊevih generala vojske i policije u Hagu iz optuænice izbaËen je RaËak.

Ili, recimo, pogledajte sluËaj MilutinoviÊ. Sud je odbio zahtev za ekvital, i suprotno navedenoj logici o znaËewu odluke o ekvitalu, na kraju je MilutinoviÊ osloboen.

Da li su se na konferenciji mogla Ëuti i suprotna stanoviπta o navodnoj odgovornosti Slobodana MiloπeviÊa za dogaaje iz devedesetih?

Sada sam mogao Ëuti i proËitati neπto blaæi, a ponekad i bitno drugaËiji ton o MiloπeviÊevoj odgovornosti za sve i svaπta. I to baπ od onih koji su, ili bili uËesnici u haπkoj pravdi na strani tuæilaπtva, ili su bili poπtovaoci Haga, ili su snaæno podræavali haπko viewe istorijskih i politiËkih dogaaja. Na primer, moglo se od tih qudi Ëuti: - da MiloπeviÊ nije baπ imao takvu kontrolu nad srpskim snagama u BiH i Hrvatskoj kako se verovalo; - da je srpsko rukovodstvo u BiH ipak bilo samostalnije nego πto se verovalo; - da je srpsko rukovodstvo u Hrvatskoj ipak bilo samostalnije nego πto se verovalo; - da je bilo dosta greπaka u Hagu; - da je teza o ideji Velike Srbije bila greπka; - da je dostavqawe velike dokumentacije bila greπka; - da je u samom haπkom tuæilaπtvu, kako je suewe MiloπeviÊu odmicalo, bilo sve viπe kritika i neslagawa u vezi sa osnovnim i polaznim tezama tuæilaπtva kako je MiloπeviÊ glavni arhitekta svih ratova; - da je suewe na samom poËetku uπlo u greπku, da istina o MiloπeviÊu nije onakva kako je to tuæilaπtvo prikazivalo; - da je bilo teπko uoËiti za πta MiloπeviÊ treba da odgovara u vezi sa zloËinima u BiH i Hrvatskoj; - da priËa tuæilaπtva o ratu nije bila uvek istinita.

To je priliËno veliki obrt...

Mnogo toga je reËeno, i ozbiqnog i neozbiqnog, i istinitog i laænog. Ja sam, naravno, nastojao da o svemu razgovaram iskquËivo kao advokat i pravnik, i ne kao politiËar, novinar ili neka vrsta kvazianalitiËara. Uostalom, dekan fakulteta priprema objavqivawe kwige sa svim radovima, ukquËujuÊi i kritike.

Qiqana SmajloviÊ priloæila je jedan odliËan rad, i veoma srËano i ubedqivo ga branila. I Obrad KesiÊ bio je jedan od diskutanata koji se veoma ozbiqno i argumentovano suprotstavqao

Iskra 1. april 2010.

improvizaciji i podmetawu, logici da istina mora da se nametne, i da kolektivno seÊawe mora da bude u skladu sa nametnutom istinom .

Da li u vaπem radu pomiwete i MiloπeviÊevo zdravstveno stawe za vreme haπkog procesa?

Da, u okviru zagarantovanih prava, prava na adekvatnu lekarsku negu. MiloπeviÊev izgled jasno je odavao sliku Ëoveka kojem je svaki dan sve loπije i loπije. I to je bila direktna posledica uslova koji su mu nametnuti veÊ pomenutom haπkom megalomanijom. Slobodan MiloπeviÊ uvek je ukazivao na dva vaæna elementa koja utiËu na wegovo zdravqe.

Najpre, na nesavladivu koliËinu raznih dokumenata koja su mu dostavqena od strane tuæilaπtva, i na nastojawe da se kompromituje i vulgarizuje wegovo zdravstveno stawe.

A kako je ta, kako ste se izrazili, kompromitacija wegovog zdravqa, izgledala u praksi?

Da, ja sam taj izraz upotrebqavao i na ovoj konferenciji, ali ga je koristio i MiloπeviÊ u Hagu. O tim stvarima je najboqe, najobjektivnije i najodgovornije govoriti ako se pusti da sami dokumenti govore za sebe. A evo πta kaæu dokumenti. a) Nekoliko meseci nakon poËetka suewa, u maju 2002. godine, dozvoqeno je da MiloπeviÊa pregleda wegov doktor. Doktor je dao nalaz u kojem je jasno navedeno kakvo je MiloπeviÊevo stawe zdravqa, i ukazano je na potrebe paæqive kontrole i redukcije rada. Onda je sud odredio da to provere holandski lekari, i oni su posle nekoliko nedeqa proveravawa dali sliËan zakquËak; izvrπena je redukcija rasporeda radnih dana. Meutim, u meuvremenu se niπta nije promenilo u tempu dostavqawa dokumentacije tuæilaπtva. Vreme za odmor Slobodan MiloπeviÊ morao je da pretvori u vreme za rad. b) Zatim je MiloπeviÊ dobio novih 115.000 stranica, i traæio da mu se dozvoli viπe vremena za pripremu odbrane za predstojeÊe suewe za Bosnu i Hercegovinu i za Hrvatsku, koje je trebalo da poËne posle leta 2002. godine. MiloπeviÊ se pozvao na izveπtaj wegovog lekara i na potrebu redukcije rada. Onda je sud odredio da to provere holandski lekari, i oni su posle proveravawa dali sliËan zakquËak. U meuvremenu niπta se nije promenilo u tempu dostavqawa dokumentacije tuæilaπtva. MiloπeviÊ je dobio za pripremu dve nedeqe, uz objaπwewe da se mora imati u vidu da je imao Ëetiri nedeqe letweg odmora. Vreme za odmor Slobodan MiloπeviÊ morao je da pretvori u vreme za rad. v) Posle toga je MiloπeviÊa pregledala i meπovita meunarodna lekarska komisija, ruskosrpska ekipa doktora. Dr Bokerija, dr Gluhova i dr MihajloviÊ 2004. godine dali su zajedniËki zakquËak. U tom zakquËku jasno je stajalo da posto ji visok rizik od infarkta miokarda, naprasne srËane smrti, i od moædanog udara. MiloπeviÊ je uzeo primerak nalaza i obavestio o tome zatvorskog lekara i upravu zatvora. U meuvremenu se niπta nije promenilo u dostavqawu dokumentacije tuæilaπtva. Vreme za odmor moralo je da bude pretvoreno u vreme za rad. g) Potom je Komisija lekara iz Francuske,

21

Kako je...

Rusije i Srbije pregledala MiloπeviÊa 2005. raæila prekid od minimum πest nedeqa godine, i tr odmora, kao i prekid suewa. Ruski lekar je, pored toga, traæio i hitno prebacivawe u specijalizovanu bolnicu. Akademik Bokerija pisao je pismo predsedniku suda Pokaru i traæio leËewe. Onda je sud odredio da to provere holandski lekari. U meuvremenu niπta se nije promenilo u tempu dostavqawa dokumentacije tuæilaπtva. Vreme za odmor Slobodan MiloπeviÊ morao je da pretvori u vreme za rad. Suewe je, ipak, trajalo. d) Zatim su nametnuti advokati traæili od suda da se dozvoli odlazak MiloπeviÊa na leËewe, i priloæili su nalaze lekara. Onda je sud odredio da to provere holandski lekari. U meuvremenu niπta se nije promenilo u tempu dostavqawa dokumentacije tuæilaπtva. Vreme za odmor Slobodan MiloπeviÊ morao je da pretvori u vreme za rad.

Suewe je, ipak, trajalo . f) A onda je ruska vlada dala potrebne garancije za MiloπeviÊa, kako bi leËewe mogao da nastavi u Ruskoj Federaciji. Meutim, tada se pojavila poverqiva prepiska izmeu lekara, uprave zatvora, i sudskog veÊa. VeÊe je donelo odluku da se obelodani poverqiva prepiska izmeu lekara i zatvora i suda. Pitawe koje se nije postavqalo, jeste ono koje se ticalo odnosa lekara i klijenta. To pitawe je bilo veoma vaæno, buduÊi da je postojala poverqiva prepiska u vezi sa lekarskim nalazima i kontaktima sa pacijentom.

Ipak, i πef pritvora i pritvorski doktor napisali su da postoji sumwa da MiloπeviÊ ne koristi propisane lekove, da su testovi pokazali nedovoqnu koncentraciju pri sustva lekova u wegovoj krvi, πto, po wima, ukazuje na to da MiloπeviÊ nalazi naËina da ne koristi lekove.

Ali Slobodan MiloπeviÊ uvek je uzimao lekove u prisustvu osobqa zatvora. To nije bila wegova æeqa, veÊ odluka suda. I ta odluka je sprovoena.

Sudsko veÊe odbilo je puπtawe na slobodu. ) Ali u tom izveπtaju koji je dostavqen sudu nedostajalo je neπto πto nije bilo sporno.

Slobodan MiloπeviÊ je, naime, traæio da mu se lekovi daju u prisustvu lekara, i da se odmah posle toga izvrπi kontrola prisu stva koncentracije toga leka u wegovoj krvi. Isti lekar je prihvatio da se izvrπi takva proba. MiloπeviÊu su dati isti medikamenti u prisustvu doktora, koji je bio prisutan ËekajuÊi da proe dovoqno vremena da bi se moglo izvrπiti ispitivawe krvi. Tada je utvreno, u novom ispitivawu krvi, da je identiËna koncentracija, odnosno da nije dovoqan nivo koncentracije leka u krvi koja je trebalo da bude. To je priznao taj isti lekar i nametnutom advokatu.

Mislim da je bilo nedopustivo da se dve godine od MiloπeviÊa krije Ëiwenic a da mu je mawa koncentracija leka u krvi, a da se pri tome to objaπwava pretpostavkom da on ne koristi lekove, umesto da se ispita zaπto mu je mawa koncentracija lekova u krvi. h) ImajuÊi u vidu i navedeni nedostatak u izveπtaju, nametnuti advokat uloæio je æalbu i zahtevao da se MiloπeviÊu omoguÊi leËewe u Rusiji.

A onda se pojavio novi Izveπtaj istog

22

zatvorskog lekara. Taj izveπtaj (od 7. marta 2006. godine) MiloπeviÊa je najviπe zabrinuo. Meni liËno MiloπeviÊ je Ëitao taj izveπtaj i naglasio da je u wemu konstatovano da je prilikom ispitivawa 12. januara iste godine utvreno u wegovoj krvi prisustvo antibiotika Rihampicin. Lek Riha mp ic in ko risti se za le Ëewe od le pr e i tuberkuloze.

Bilo je neverovatno da se takav izveπtaj obelodawuje posle dva meseca, i pokazuje upravo onda kada bi trebalo da se odluËuje o æalbi koju su podneli nametnuti advokati, traæeÊi da mu se dozvoli leËewe u Moskvi. MiloπeviÊ je rekao da je to najboqi dokaz da ga u Hagu truju. Prilikom naπeg tadaπweg susreta, napisao je: Mislim da se radi o pokuπaju ubistva.

Ubeivao sam MiloπeviÊa da se obrati sudskom veÊu, i to prvi put pismeno, i da objasni svoju sumwu da nadleæni lekari ne prikazuju wegovo zdravqe u pravom svetlu, te da ponovo insistira kod sudskog veÊa da mu se omoguÊi hitan dolazak lekara i toksikologa iz Rusije, i da zatraæi od wih da utvrde da li se radi o nekoj greπki u postupku ispitivawa krvi, ili je zaista reË o neËem nedozvoqenom. MiloπeviÊ je tada prvi put pozvao telefonom Xil Higins, jednog od nametnutih advokata, ukazujuÊi joj da je poniæavawe to πto se radi, da oni izmiπqaju kako on koristi razne lekove samo da bi spreËili wegov odlazak u Rusiju na leËewe.

Posle toga Vam je predao pismo koje ste nosili u rusku ambasadu u Hagu.

Da, u petak 10. marta ujutro, pozvao me je oko 8-9 Ëasova i zamolio me da doem πto pre mogu kod wega. Tada mi je predao pismo, rukom napisano, zamolio me da to pismo niko ne vidi, te da ja moram hitno da ga odnesem u rusku ambasadu, kako bi odatle bilo prosleeno Ministarstvu inostranih poslova RF. Joπ mi je napomenuo da insistiram da to urade odmah. Takoe me je zamolio da uradim kopiju pisma u Ruskoj ambasadi, i nigde drugde.

MiloπeviÊ je u pismu traæio pomoÊ od Ruske Federacije. Tvrdio je da je razlog zaπto mu se uskraÊuje leËewe u Rusiji, motivisano strahom da bi pravilnom i struËnom analizom bili otkriveni namerni postupci u naruπavawu wegovog zdravqa.

Kao primer je upravo naveo pomenuti izveπtaj. Tom prilikom MiloπeviÊ je, u pismu, izmeu ostalog, zapisao: „ObraÊam vam se u oËekivawu da mi pomognete u zaπ titi od kriminalne aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom Ujediwenih Nacija.”

Toga dana liËno sam odneo pismo u Rusku ambasadu, vratio se u zatvor. Nastavili smo sa pripremom svedoka Momira BulatoviÊa. BulatoviÊ i ja bili smo sa MiloπeviÊem do 17 sati. »uli smo se te veËeri oko osam, telefonom. Sutradan 11. marta MiloπeviÊ je pronaen mrtav u svojoj Êeliji.

O tome me je prvi obavestio jedan novinar. Posle mnogo ubeivawa i pismenih i usmenih zahteva, dozvolili su mi da vidim wegovo telo.

11.3.2010.

Podvukla - Iskra) (P

PeËat <pecat.co.rs>

Iskra 1. aprilt 2010.

Rusko viewe

SU–EWE KARAXI∆U - NOVI PO»ETAK Donosimo ovo rusko viewe obnovqenog suewa KaraxiÊu, jer se dresirani i „proevropski” srpski mediji nisu ni iz daleka usudili da ga ovako `vide` i prikaæu. A kako bi i mogli, kad je KaraxiÊa upravo srpski „demokratski” reæim isporuËio Hagu, prinoseÊi ga na ærtvenik „saradwe” sa antisrpskim Tribunalom, a sve u ciqu ubrzane „evropske integracije”. - Iskra.

* „Jesi li veÊ shvatila? Pakao se probio na naπu stranu. I nema naroËitog smisla bojati se smrti i veËite tame: sve πto nas Ëeka tamo, veÊ se dogodilo sa nama ovde”. Tako je pisao jedan od najbriqantnijih srpskih poeta Radovan KaraxiÊ, prvi predsednik Republike Srpske.

28. februara u Haπkom tribunalu (MTBJ) protiv wega je pokrenut novi sudski proces - po drugi put. Prvi sudski proces protiv R. KaraxiÊa otvoren je 26. oktobra proπle godine. Meutim, proces je poËeo bez optuæenog. KaraxiÊ je izjavio da mu tribunal nije dao dovoqno vremena za pripremu odbrane i odbio je da doe u sudnicu.

Tribunal je to ocenio kao «„opstrukciju” od strane KaraxiÊa i sudsko veÊe mu je odredilo advokata.

Istina, za sada ne aktivnog advokata, veÊ rezervnog (takozvanog stand by - branioca), ali je razumqivo da je namena tog advokata da «„brani” KaraxiÊa u sluËaju da ga liπe prava da se brani sam.

Po prvi put u posledwih 14 godina bivπem predsedniku Republike Srpske omoguÊeno je da javno i detaqno izloæi svoju verziju ratnih zbivawa u Bosni i Hercegovini. On je odræao govor u trajawu duæem od pet sati, i u toku izlagawa ne samo da je pokazao da je tuæilaπtvo podiglo neargumentovanu optuænicu, nego je predoËio dokaze da je ono to uËinilo svesno sa ciqem da opravda od zloËina lidere Hrvate i Bosanace koje su u jugoslovenskom konfliktu podræavale upravo one dræave koje su i uputile na rad tuæioce i sudije u Meunarodni tribunal za bivπu Jugoslaviju.

Radovan KaraxiÊ je pokazao, da se Jugoslavija nije «„raspala”, veÊ da je razbijena, i naveo konkretne dræave koje su uËestvovale u toj meunarodnoj operaciji. On je citirao zapadne lidere, koji su u potpunosti potvrdili tu Ëiwenicu. Meu wima su generalni sekretar OUN Peres de Kueqar, ministar inostranih poslova Francuske R. Dima, dræavni sekretari SAD X. Bejker, S. Vens i K. Pauel, premijer Holandije R. Lubers. Zanimqivim je izgledalo citirawe bivπeg zamenika dræavnog sekretara SAD R. Holbruka, koji je samo pre nekoliko dana izjavio: «„SAD su ratovale i dobile rat u Bosni i na Kosovu, mi Êemo pobediti i u Avganistanu”.

R. KaraxiÊ je pokazao i ulogu «„humani -

Iskra 1. april 2010.

tarnih” organizacija koje su bile direktni uËesnici oruæanog konflikta, bavile se isporukama oruæja Boπwacima i Hrvatima. Prikazana je i uloga medija, koji su otvoreno „falsifikovali svoje «direktne” reportaæe i kao takvi takoe se mogu svrstati u stranu u konfliktu.

Posebno je na briqantan naËin demantovan maltene najpoznatiji lik «„surovosti Srba” u zapadnim medijima, putem fotografije toboæe iscrpenog logoraπa u isto tako toboæe srpskom koncentracionom logoru. KaraxiÊ je prikazao video-snimak o tome kako je snimqena ta fotografija: qude su zamolili da dou do zategnute mreæe koja sluæi za zatvarawe stoke i snimali ih iz rakursa kako bi se Ëinilo da se nalaze iza bodqikave æice. Kada su se oni ispred uËinili zapadnim novinarima previπe uhrawenim za zatoËenike koncentracionog logora, naπli su jednog najslabaπnijeg, primorali ga da skine odeÊu i - eto vam gotove senzacije! Najzanimqivije je πto se ta fotografija nalazila na prvoj stranici sajta MTBJ na Internetu bukvalno do posledwih dana 2009. godine! Ona i danas «„ukraπava” prve stranice stotina antisrpskih internet-sajtova.

Osobenost uvodnog govora R. KaraxiÊe bilo je koriπÊewe neobiËne taktike izlagawa: on je saËinio alternativnu Optuænicu protiv samog sebe, u kojoj su ispravqene sve „greπke” tuæilaπtva. KaraxiÊ ne samo da je sruπio celokupnu konstrukciju tuæilaπtva, nego je i pokazao da je ono svesno saËinilo laænu optuænicu. Efekat je bio toliko briqantan da je predsedavajuÊi sudija Kvon na molbu KaraxiÊa da mu odobri dodatnih 3 minuta drsko odgovorio: „Ne! Jedan minut!”

Treba reÊi neπto i o zakulisnoj borbi koja ovih dana nije dospela u vidno poqe publike.

Bukvalno do posledweg trenutka niko nije znao hoÊe li se KaraxiÊ pojaviti u sali suda. Jer je takozvana „opstrukcija” s wegove strane imala veoma ozbiqne osnove. Nakon πto mu je odreen advokat, on je podneo æalbu. 5. novembra 2009. godine; sudski proces je zaustavqen radi toga da se naimenovanom advokatu Harveju omoguÊi da se pripremi za odbranu. Obratimo paæwu - to vreme je bilo dodeqeno upravo Harveju, a ne KaraxiÊu.

Sekretar MTBJ je uËinio sve kako KaraxiÊ ne bi mogao iskoristiti to vreme u punoj meri. Æalbeno veÊe MTBJ je donelo svoju odluku 12. februara. Ono je u potpunosti podræalo kako sudsko veÊe (na planu „argumentovanosti” naimenovawa rezervnog advokata), tako i sekretara tribunala (na planu naimenovawa Herveja). Gruba sila je joπ jednom trijumfovala, ali je to takoe joπ jedan dokaz slabosti samog tribunala. Zaπto tribunal nije mogao omoguÊiti KaraxiÊu da izabere kandidata sa opπteg spiska advokata MTBJ? Zaπto

23

Suewe KaraxiÊu... su bili u potpunosti iskquËeni pravnici iz zemaqa bivπe Jugoslavije i ostavqeni jedino pravnici iz zemaqa NATO? Zato, i samo zato πto je Haπkom tribunalu potreban u potpunosti kontrolisani sudski proces.

KaraxiÊa su uz to joπ pokuπali poniziti, naznaËivπi mu upravo R. Harveja. Stvar je u tome πto je Harvej istovremeno i advokat u drugom procesu - Haradinaju i drugima - u kome su glaveπinu takozvane OslobodilaËke vojske Kosova i wegovog saradnika u poslu eksperata za muËewe trijumfalno oslobodili i bez da sasluπaju argumente odbrane! A takvo naimenovawe je i direktno krπewe pravila samog tribunala, gde je zabraweno odreivawe advokata ukoliko postoji konflikt interesa.

U pokuπaju da opravda navode krπewa viπa sudska instanca MTBJ nije mogla da smisli pravno ubedqive argumente. Sudije æalbenog veÊa su izjavile, da saglasno Statutu MTBJ optuæeni ima pravo na liËnu odbranu ILI ima branioca po sopstvenom izboru. I zaista, Ëlan 21 Statuta Haπkog tribunala glasi, da optuæeni tribunala ima pravo da „brani” sebe liËno ili posredstvom advokata koga sam „izabere”, ali ono tumaËewe koje je tom Ëlanu dao sud evidentno je apsurdno. Apsolutno je jasno da ako se optuæeni brani liËno, on ne moæe koristiti pomoÊ advokata koga je sam izabrao - u konkretnom sluËaju reË „ili” sasvim je razumqiva.

Meutim, u situaciji kada se optuæenom prinudno odreuje advokat, to znaËi da prestaju prava na liËnu odbranu. Optuæeni, liπen prava da se sam brani, smesta stiËe pravo na advokata, kojeg je sam odabrao! Ako veÊ pridajemo posebni znaËaj reËi „ili”, onda bi æalbeno veÊe MTBJ trebalo da primeni glavni - teleoloπki - naËin tumaËewa i postavi pitawe: „Ima li pravo optuæeni, koji brani samog sebe, da promeni svoj stav, da odustane od daqeg koriπÊewa svog prava i iskoristi pravo na odbranu pomoÊu advokata?”

Ako je slediti logiku æalbenog veÊa ispada da ne moæe. Tada se nameÊe drugo pitawe: a zaπto?

Jer pravo na odbranu pomoÊu advokata, kojeg izabere sam optuæeni, isto kao i pravo na liËnu odbranu, predstavqa „minimalnu garanciju odbrane prava optuæenog”, tojest, takvu garanciju, Ëije se krπewe ne dopuπta. Meutim, uz svu oËiglednost gluposti argumentacije apelacionog veÊa ne treba misliti da su glupe sudije. Stvar je u tome πto na spisku predmeta MTBJ proces Radovanu KaraxiÊu ima posebni status. Upravo on omoguÊava rukovodstvu Haπkog tribunala da tvrdi, da umesto 2010. godine MTBJ moæe biti zatvoren „ne pre februara 2014. godine”. I to jedino u sluËaju da se „ispoπtuje planirani raspored”.

Ne sme se iskquËiti da vlasti MTBJ namerno u novozapoËeti proces ubacuju ne baπ vidqive kamenËiÊe, koji Êe kasnije posluæiti kao osnov za nova zaustavqawa suewa u ciqu produæetka veka tribunala. Ukoliko KaraxiÊ bude liπen prava da se sam brani, pojaviÊe se nove

24

ROGOZIN SUMWA U DOBRONAMERNOST NATO Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO, ponudio je milion dolara onome ko ga ubedi da zapadna vojna alijansa ne planira niπta zlo protiv wegove zemqe. Rogozin je ponudu izneo na svojoj stranici na Tviteru, i to na ruskom i na engleskom jeziku.

Povod za ovako neuobiËajenu reakciju ruskog diplomjate je najava vojnih manevara koje bi alijansa trebalo da odræi u nekim baltiËkim zemqama veÊ tokom ovoga meseca. „Za uslovnog protivnika u ovim veæbama oznaËena je fiktivna dræava pod imenom „Istland”. Imate pravo tri puta da pogaate na koju se dræavu to ime odnosi”, prenela je agencija „Interfaks” Rogozinove reËi.

Neπto ranije, ruski diplomata je izjavio da Êe od Brisela traæiti objaπwewe o predstojeÊi manevrima koji, po wegovim reËima, izazivaju priliËno nespokojstvo u wegovoj domovini. „Nadam se samo da nas neÊe ubeivati kako je ciq veæbi na Baltiku - priprema za odbranu od eventualne agresije sa strane Irana”, napomenuo je sarkastiËno Rogozin, dodavπi da nema sumwe da je planirana akcija, u stvari, odgovor na manevre „Zapad 2009” koje je ruska armija, u sadejstvu sa beloruskom, sprovodila u septembru proπle godine. Podsetimo, na tim manevrima uËestvovalo Nastavak na str, 24/2) (N moguÊnosti za zaustavqawe procesa, poπto Êe se ispostaviti da su se prava optuæenog „pokazala” prekrπenim - wega brani advokat, naimenovan bez pristanka optuæenog. MoguÊe su i druge varijante, ukquËujuÊi bojkot svedoka odbrane takvog advokata, a takoe pokretawe procesa protiv samog Harveja, Ëiji pristanak da bude naimenovan uz protivqewe wegovog brawenika moæe posluæiti kao osnov za sankcije u okviru advokatske komore.

Najzad, sam Harvej moæe podneti ostavku, jer on ne moæe efikasno braniti svog klijenta u sluËaju da KaraxiÊ odbije da ga prizna za svog advokata. U svakom sluËaju, pod proces je postavqena nova mina usporenog dejstva. A da Êe ona i eksplodirati - u to ne treba sumwati.

Ali bez obzira na sve te „mine”, bez obzira na to πto se „pakao veÊ probio” do nas, mi smo joπ jednom videli da Êe se Radovan KaraxiÊ boriti. O tome govore i wegovi stihovi: „Ne veruj da je ponoÊ crna I da se to ne moæe promeniti Da je i Boæija voqa takva.

Ne veruj da si osuen I da ti spasa nema...” (1) Aleksandar MEZJAJEV Fond streteπke kulture Rusija, 3.3.2010. <rs.fondsk.ru> _____________________________ (1) Stihove Radovana KaraxiÊa citiramo po kwizi: KaraxiÊ R. Sve je jesen. Moskva, Vahazar, Beograd, IGAM, 2004. str. 75 i 19.

Iskra 1. april 2010.

IZDAJA Donosimo ovaj opravdano alarmantan ≥lanak Emila Vlajki, poznatog srpskog prijatelja koji sada √ivi i radi u Republici Srpskoj, o jadnom stanju srpske nacionalne politike, mada ne delimo u svemu njegovu ocenu stanja i odnosima u SPC. - Iskra. * Bauk izdaje kru√i Srbijom. Izdaje koju vrπe politi≥ke elite na vlasti, "humanitarne" i "nevladine" organizacije kao i dio Srpske pravoslavne crkve.

Kosmet je ve≤ izgubljen, a retorika o njegovom navodnom o≥uvanju je isprazna i tragi≥na.

Trebalo je da on bude zamjena za "ulazak u Europu", ali ne lezi vra√e. Naknadno je tra√eno da za isti cilj ("ulazak u Europu") Vojvodina dobije autonomiju, a zna se da se kod nas autonomije zavrπavaju samostalnoπ≤u; Mad√ari u Vojvodini se na to uveliko pripremaju pa su ve≤ osnovali svoje paravojne jedinice. Zatim, "ulazak u Europu" je zahtijevao da se javno ka√e kako ne dolazi u obzir referendum o samostalnosti Republike Srpske. Pored ostalog, jedan od ministara sadaπnje srbijanske vlade, odlu≥io je da prekine sa dosadaπnjom "prosrpskom" politikom pa, √ele≤i da uΩe u "historiju" ruπenjem Srbije postavπi predsjednikom novostvorene dr√ave, sada u Raπkoj (Sand√aku) oja≥ava jednu od postoje≤ih muslimanskih (boπnja≥kih) partija.

"Najljepπe u svemu" je ≥injenica πto na raπkim prostorima meπetari Turska u vidu njenog ministra vanjskih poslova koji svakih nekoliko dana dolazi u to podru≥je kako bi napravio koaliciju svih muslimanskih partija. Izdaja zemlje je na ovom primjeru viπe nego o≥ita. Smatraju≤i kako je to "jako demokratski", srbijanska vlada ovo protivnacionalno djelovanje ≥ak i podsti≥e! Da bi stvari bile jasne, zamislimo kako bi se Turska ponaπala kada bi srbijanski ministar vanjskih poslova svaki ≥as dolazio u Tursku da oja≥a kurdske partije; letio bi naglava≥ke iz te zemlje, a vjerojatno bi bio i uhapπen. ∏to se ti≥e Srpske pravoslavne crkve, u njoj u ovom ≥asu preovladava ameri≥ko-rimokatoli≥ka tendencija. To je postalo potpuno jasno prilikom dolaska potpredsjednika SAD, Bajdena, u Srbiju. Bajden je jedan od najokorjelijih ameri≥kih srbomrzaca koji je devedesetih godina tra√io za Srbe osnivanje koncentracionih logora nacisti≥kog tipa (sic)! Nakon Srbije je posjetio (po njemu) "legitimnu i legalnu" novonastalu dr√avu "Kosovo", a onda je izrazio √elju da posjeti srpsko svetiliπte manastir Gra≥anicu.

Iskra 1. april 2010.

Vladika Artemije tu dozvolu, πto je i normalno, za takvo skrnavljenje srpskog svetog mjesta, nije dao. Srpska pravoslavna crkva je odmah reagirala i poniπtila Artemijinu odluku i dozvolila Bajdenu da izvrπi svetogrΩe. Kada je ustoli≥en novi Patrijarh, pod pritiskom Amerike i dr√avne srbijanske vlasti, Artemije, taj posljednji duhovni voΩa srpskog naroda na Kosmetu, skinut je sa polo√aja vladike.

Posebnu kvislinπku ulogu igraju "humanitarne" i "nevladine" organizacije. Neprekidno blate vlastiti narod i zemlju. Dobro pla≤ene u dolarima, ka√u kako su Srbi genocidni, kako ih treba denacificirati, kako su oni odgovorni za sve u√ase koji su se na Balkanu odigrali u zadnje dvije decenije. Za njih je normalno πto je 300 000 Srba otjerano iz Hrvatske, 200 000 sa Kosmeta i πto je oko 150 000 moralo napustiti muslimanski dio Sarajeva. Tvrde kako je ameri≥ka tvorevina "Republika Kosovo" realnost koja se mora prihvatiti i priznati. Neke odvratne marionete ovih organizacija idu ≥ak toliko daleko da iniciraju hrvatsku vladu, boπnja≥ke vlasti, a indirektno i vlasti sadaπnje "Republike Kosovo", da tu√e Srbiju meΩunarodnim sudovima kako bi njihova zemlja pla≥ala milijardske odπtete za navodno izvrπene zlo≥ine prema Hrvatima, Muslimanima i Albancima.

Za njih je kontinuirano razbijanje Srbije od strane "meΩunarodne zajednice" posve "normalan, demokratski" proces.

Posebno su anga√irani da vrπe dreku i frku u svezi sa navodnim srebreni≥kim genocidom za kojeg, kao glavnog krivca, optu√uju vlastitu zemlju. I to nas uvodi u srce aktuelnosti vezane za uhi≤enje Ejupa Gani≤a u Londonu.

Ovdje se mora shvatiti jedna stvar. Na tisu≤e javnih li≥nosti u svijetu, sa neospornim autoritetom, osudilo je NATO zlo≥ina≥ke intervencije nad Srbima.

I mogu Ameri i njihovi europski vazali osnivati koliko god ho≤e sudova u kojima ≤e se suditi prvenstveno Srbima, mogu i dalje blatiti Srbe preko svojih medija upotrebljavaju≤i za to i srpska marionetske i kvislinπka sredstva informiranja, ipak je to za povijesno odreΩenje njihovog djelovanja nedovoljno. Zbog toga je za "meΩunarodnu zajednicu" krajnje va√no da Srbiju dovedu u stanje takvog mentalnog genocida da ona sama, institucionalno, u svom parlamentu, prihvati odgovornost za posljednjih 20 godina balkanskih sukoba. Posebno, da Srbija prizna odgovornost za najve≤i mit 20-og stolje≤a, za "srebreni≥ki geno

25

Rogozin sumwa... (sa str 24)

Izdaja... cid". Ako to Srbi ne urade, Ameri i ini, te njihova "humanitarna" NATO organizacija, i nadalje ostaju zlo≥inci u o≥ima meritorne meΩunarodne javnosti.

Ameri≥ka "meΩunarodna zajednica" je preko svojih kvislinga na vlasti uspjela nametnuti ideju da priznanje "srebreni≥kog genocida" uΩe u srbijansku parlamentarnu proceduru. Ali oni isto tako znaju da za ovakvo stanje koje ≤e Srbe obilje√iti za slijede≤ih tisu≤u godina, treba tom narodu dati neπto i za uzvrat.

Jer taj narod viπe ne mo√e podnijeti da se samo on osuΩuje pored jasnih zlo≥ina koje su, prvenstveno ondaπnji Muslimani, u≥inili glede Srba. Dakle, Srbima treba neπto i ponuditi kako bi lakπe prihvatili odgovornost za "srebreni≥ki genocid". Po svemu sude≤i, ≥ini se da je "meΩunarodna zajednica" odlu≥ila staviti Gani≤a na udicu, kako bi je srbijanski som zagrizao.

Do sada se, naime, pri≥alo kako se "meΩunarodna zajednica" ma≤ehinski odnosi prema srpskom narodu, a ako mu se dade Gani≤ na √rtvenom pladnju, onda ≤e se vidjeti da je ova zajednica "duboko pravedna".

Pa ako je tako, zaπto i Srbi ne bi bili "pravedni" i prihvatili rezoluciju o "srebreni≥kom genocidu" u svom parlamentu! Ustvari, u kona≥noj verziji, Gani≤u se ne≤e niπta desiti. On ≤e, vrlo vjerojatno, biti predan pravosudnim (boπnja≥kim) BiH organima koji ≤e ga kona≥no osloboditi, a navedena sramna rezolucija ≤e u srbijanskom parlamentu ve≤ biti izglasana.

(Ne)izglasavanje rezolucije o "srebreni≥kom genocidu" je za srpski narod hamletovska dilema: "Biti ili ne-biti". ˘ini se, da ≤e sadaπnja politi≥ka garnitura na vlasti + novostvorena, mo≤na "opozicija" proistekla iz radikala + "socijalisti" ipak tu rezoluciju izglasati. Tko zna u πto su se sve uvalili i koji su im grijesi kada se tako podani≥ki ponaπaju prema "novim gospodarima svijeta" koji ih, o≥ito, i pla≥aju i ucjenjuju. Ovi kvislinzi ne brinu ni za narod, ni za zemlju, ni za historiju. Jedino im je u vidu vlastita guzica. Mo√da srpski narod ne≤e fizi≥ki nestati, ali sa ovim trendom politi≥ke prostitucije, konstantnog teritorijalnog smanjivanja i rimokatoli≥ke usmjerenosti SPC koja je bila na samim izvorima krπ≤anstva, srbstvo ide prema svom izumiranju. Jasenovac ≤e, naknadno, dobiti na milijune novih √rtava.

Novi Reporter, 10.3.2010. <www.novireporter.com>

26

je 12.500 qudi, uz podrπku 40 aviona i oko 200 artiqerijskih orua.

Rogozin je dodao i da je Rusija svoje manevre sprovodila na sopstvenoj suverenoj teritoriji, dok Êe baltiËka veæba snaga NATO, u stvari, predstavqati premeπtawe dela oruæanih snaga SAD do samih ruskih granica. „Sve ovo viπe liËi na direktno suËeqavawe vojne sile i tehnike na evropskom prostoru, nego na partnerske odnose NATO sa Rusijom, o kojima u Briselu tako mnogo govore”, miπqewe je ruskog predstavnika. Sem toga, prema wegovim reËima, pozornost izazivaju i vojne veæbe koje NATO sprovodi u Gruziji u okvi-rima „Partnerstva za mir”.

Sumwe Moskve u dobre namere NATO posebno su narasle nakon nedavne odluke Vaπingtona da u Rumuniji razmesti delove svoje protivraketne odbrane, kao i hitrosti Bukureπta da prihvati ponueno. U Moskvi su podsetili da su u toku pregovori o zakquËewu novog dogovora START-1 o ograniËewu nuklearnog naoruæawa i da dolazak novih ameriËkih raketa u Evropu, u tom smislu, definitivno nije korak u dobrom pravcu. Stari dogovor istekao je joπ u decembru 2009. i mada je bilo dosta optimistiËkih najava da Êe brzo biti produæen, do sada nije pronaen zajedniËki imeniteq koji bi to omoguÊio.

Rogozin je objasnio da wegov stav prema planovima NATO nije u suprotnosti sa onim πto govori generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen. „Uveren sam da je gospodin Rasmusen iskren kada tvrdi da zapadna alijansa nije neprijateq Rusije.

MoguÊe je da on sam veruje u to. Problem je, meutim, πto je od gorbaËovskih vremena u Rusiji doπlo do velikih promena. Ako je ranije sovjetsko rukovodstvo i verovalo takvim tvrdwama, sadaπwi ruski pregovaraËi drugaËijeg su miπqewa”.

Moskva je svesna da joj je u pregovorima sa NATO glavni sagovornik Vaπington, a ne Brisel. Upravo stoga na pojavqivawe ameriËkih raketnih sistema na evropskom tlu u Kremqu ne gledaju kao na akciju NATO, nego kao na direktnu pretwu sa strane SAD. Takvu uverenost izneo je i Rogozin potvrdivπi nedavno da Rusija nema nikakvog interesa da postane Ëlanica Zapadne vojne alijanse sve dok presudnu reË u woj vode ameriËki generali.

EMIL VLAJKI

Politika, 7.3.2010.

S. Samarxija

Iskra 1. april 2010.

Patrik BJUKENEN

DEMOKRATIJA - JO© JEDNO LIPSALO BOÆANSTVO Ako demokratija u celom svetu, od Latinske Amerike do Afrike i Bliskog Istoka dovodi na vlast partije i politiËare koji iz religioznih, rasnih ili istorijskih razloga mrze „bogati beli svet Zapada”, zaπto smo mi onda duæni da tu demokratiju propovedamo i pomaæemo je u tim regionima?

Amerika gubi slobodni svet. Takav naslov autora Gideona Rahmana, koji se pojavio na stranicama „Fajnenπel Tajmsa”, privukao je paæwu Ëitalaca. Evo kraÊeg prikaza Ëlanka: najveÊe demokratske zemqe Juæne Amerike, Afrike, Bliskog Istoka i Azije u liku Brazila, JuænoafriËke Republike, Turske i Indije izilaze iz ameriËke orbite: „Pretpostavka o tome da demokratske zemqe privlaËe jedna drugu ispostavile su se kao neosnovane”.

Predsednik Brazila Lula da Silva „zakquËio je sa Kinom povoqan ugovor o isporukama nafte, zatim se toplo izrazio o predsedniku Venecuele Hugu »avesu”, pa je Ëestitao Mahmudu Ahmadineæadu „pobedu” na izborima, a takoe je i ukazao Ëast iranskom predsedniku dræavnom posetom.

JuænoafriËka Republika je u Savetu bezbednosti stala na stranu Rusije i Kine istupivπi protiv rezolucije o „qudskim pravima” u zaπtitu Zimbabvea i Irana. Turska radi na uspostavqawu kontakata sa Hezbolahom, pokretom Hamas i Teheranom, i za to vreme se sa prezirom okreÊe od Izraela. Ankete pokazuju da se u Turskoj drastiËno pojaËava antiameriËko raspoloæewe.

Indija staje na stranu Kine kada je reË o najrazliËitijim pitawima - od trgovine do sankcija protiv Irana i Burme.

vladale joπ pre dolaska na vlast Xorxa Buπa.

Prema toj taËki glediπta, Amerika ne samo da moæe i da je duæna da πiri demokratiju u svetu veÊ takvi potezi korespondiraju sa wenim nacionalnim interesima. Odakle su nastale takve predstave?”

Daqe Vetkroft postavqa pitawe: „Ako SAD ne vole i ne poπtuju ih ni u jednoj od arapskih zemaqa, iz kog bi razloga Amerikanci trebalo da ih demokratizuju?” Pitawe je odliËno. Neki od nas decenijama postavqaju to pitawe neokonzervativcima, za koje je „demokratija iznad svega”. Ali ti poklonici demokratije ne samo da su preobratili u svoju veru Buπa veÊ su zahtevali i dobili slobodne izbore u Libanu, na Zapadnoj obali reke Jordan, u Gazi i Egiptu. I ko je od toga bio na dobitku? Hezbolah, Hamas i Muslimanska braÊa.

Vetkroft navodi reËi autora istorije arapskih naroda Juxina Rogana, koji piπe: „Na bilo kojim slobodnim i poπtenim izborima u arapskom svetu islamisti bi danas odneli ubedqivu pobedu... Neprijatna istina o arapskom svetu danas svodi se na to da bi na svim slobodnim izborima u wemu najverovatnije trijumfovale one partije koje su neprijateqski raspoloæene prema SAD”.

Ako bi se slobodni izbori sa narodnim uËeπÊem odræali u Saudijskoj Arabiji, Jordanu i Egiptu, velika je verovatnoÊa da bi naπe saveznike bacili na smetliπte, a na vlasti bi se naπli oni izabrani lideri koji su odluËni u nameri da nas proteraju sa Bliskog Istoka, a Izraelce da bace u Sredozemno more. I u Ëemu je onda smisao toga πto Nacionalni fond za demokratiju i daqe koristi pare ameriËkih poreskih obveznika agitujuÊi za takve izbore?

SOLIDARNOST OBOJENIH PROTERIVAWE DOMINIRAJU∆E MAWINE VladajuÊe partije u sve Ëetiri dræave su demokratski izabrane. Meutim, u tim zemqama nad demokratskom solidarnoπÊu uzima prevagu ona starija solidarnost - solidarnost obojenih qudi treÊeg sveta protiv „bogatog belog sveta Zapada”.

Na stranicama Ëasopisa „World Affairs” Xefri Vetkroft navodi reËi Aarona Dejvida Milera, koji je napisao kwigu „Much Too Promised Land” („Previπe obeÊana zemqa”), koji kaæe da Ameriku na Ëitavom Bliskom Istoku „ne vole, ne poπtuju je i ne plaπe je se”. „Plaπi to”, tvrdi Vetkroft, „πto mnogi ameriËki politiËari i komentatori joπ uvek nisu svesni te realnosti. Takvo neznawe nalazi odraz u veoma egocentriËnim i Ëudnim predstavama koje su

Iskra 1. april 2010.

U svojoj kwizi “World on Fire” („Svet u ogwu”) Emi »ua piπe da u zemqama treÊeg sveta skoro uvek postoji „dominirajuÊa etniËka mawina”. To su Indusi u IstoËnoj Africi, belci u JuænoafriËkoj Republici, Kinezi koji æive u inostranstvu. Ove mawine u uslovima slobodnog træiπta ostvaruju veÊe prihode i vladaju neproporcionalno velikim delom nacionalnog bogatstva.

Meutim, dolaskom demokratije etniËka, plemenska ili rasna veÊina liπava vlasniπtva i imovnog stawa te etniËke mawine koje dominiraju na træiπtu. Kada je u IstoËnoj Africi dokrajËen kolonijalizam, poËeli su krvavi obraËuni sa Indusima. Godine 1965, kada je pao Sukarnov reæim, u uæasnim pogromima nastradali su Kinezi.

27

Demokratija - joπ...

Joπ jednom su nastradali kada je pao Suhartov reæim. U Rodeziji je æivelo 250 hiqada belaca kada je na vlast doπao Robert Mugabe. Do sada je dve treÊine wih napustilo zemqu, a da nisu sa sobom poneli niπta osim onog πto su imali na sebi. Iz JuænoafriËke Republike u periodu vladavine Xejkoba Zume pobegla je polovina Bura i Britanaca. A u Boliviji je Evo Morales oduzeo imovinu od Evropqana kako bi nagradio „matiËne narode”, koji su ga doveli na vlast. U Venecueli to isto Ëini Hugo »avez.

Pitawe glasi: ako demokratija u celom svetu, od Latinske Amerike do Afrike i Bliskog Istoka dovodi na vlast partije i politiËare koji iz religioznih, rasnih ili istorijskih razloga mrze „bogati beli svet Zapada”, zaπto smo mi onda duæni da tu demokratiju propovedamo i pomaæemo je u tim regionima? Naπi oËevi osnivaËi nisu patili od takvih infantilnih mana. Xon Vintrop, Ëiji je „grad na breæuqku” oduπevio Ronalda Regana, izjavqivao je da se u civilizovanim zemqama „demokratija... smatra jednom od na j ru æ n i ji h i n a jl o π i ji h o b l i ka d ræ a v ne v l a davine”. „Upamtite, demokratija nikada ne traje dugo”, govorio je Adams, „ona brzo pustoπi, iznuruje i uniπtava sebe. Joπ nije bilo ni jedne demokratije koja nije izvrπila samoubistvo”. S wim se slaæe i Xeferson: „Demokratija nije niπta drugo do vlast ruqe, kada 51 procenat qudi moæe da oduzme prava od ostalih 49 procenata”. I Medison se slaæe sa Xefersonom: „Demokratija je najodvratniji oblik vladavine”.

Ova pitawa krajwe su vaæna. Ako rasni i religiozni okovi, a takoe i davnaπwe neprijateqstvo prema Zapadu, dominiraju nad demokratskom solidarnoπÊu sa tim Zapadom, zaπto je onda Americi potrebna demokratija u zemqama treÊeg sveta? I ako demokratija, koja se u viπenacionalnim zemqama provodi po principu „jedan Ëovek, jedan glas”, vodi u eksproprijaciju svojine i bogatstva od mawine koja preovlauje na træiπtu, zaπto bismo onda bili duæni da je promoviπemo u tim zemqama?

Zaπto smo duæni da taj sistem guramo u svetu u kome se pojaËava antiamerikanizam ako on daje vlast naπim neprijateqima i dovodi u opasnost naπe prijateqe? ©ta je to demokratija - naπ spas ili ideologija samoubistva Zapada?

Standard, 13.1.2010. <www.standard.rs>

Prevod: Rajko DoskoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Patrik BJUKENEN je konzervativni ameriËki politiËar i publicista koji je objavio svoju novu kwigu „Churchill, Hitler, and 'The Unnecessary War'“ („»erËil, Hitler i nepotrebni rat”). „Standard”: engleski original gorweg Ëlanaka objavqen je u Ëasopisu "The American Conservative",, SAD.

28

Pomeni Milanu NediÊu U TORONTU, KANADA U Torontu je 21. februara 2010, u crkvi Sabor svih srpskih svetiteqa punoj vernika i poπtovalaca wegovog dela odræan redovan godiπwi pomen generalu NediÊu, predsedniku Srpske vlade pod okupacijom. Pomen su sluæili protojereji Mihailo Doder, Prvoslav PuriÊ.

D. P. i Milovan SredojeviÊ.

U Bradfordu, Engleska U Bradfordu, severna Englska, odræan je u nedequ, 7. marta 2010, tradicionalan godiπwi pomen generalu Milanu NediÊu, predsedniku vlade `srpskog narodnog spasa` pod nemËkom okupacijom. Sluæio je protojerej o. Æarko NediÊ.

+ Vladan ∆irjaniÊ U Birmingamu, sredwa Engleska, naprasno je umro 13. marta 2010. godine od srËanog udara, naπ drug Vladan ∆irjaniÊ, bivπi dobrovoqac Prvog puka SDK. Vladan je roen u Kadinoj Luci kod Qiga 28. avgusta 1922. godine, gde se πkolovao, stasavao i kao odrastao obraivao svoju zemqu. Rano se oæenio svojom otresitom devojkom Desom. U braku su imali sina Æivka i Boπka. Na poziv generala NediÊa za borbu protiv naπih komunista i partizana, stupio je u srpske dobrovoqce, PrateÊu Ëetu, 1. bataqona Prvog puka. UËestvuje u svim borbama svoje jedinice, kasnijem povlaËewu dobrovoqaca u Sloveniju i iz we u Italiju i izbegliπtvo.

Prolazi kroz naπe vojno izbegliËke logore Forli i Eboli u Italiji, a s proleÊa 1947. i u NemaËkoj.

Po dobijawu statusa „raseqenog lica” odlazi sa drugim bivπim dobrovoqcima u Englesku i nastawuje se i radi u Birmingamu. Kada je popustila stega komunistiËkog reæima u Jugoslaviji, tu mu se pridruæuje i supruga Desa sa sinovima.

Do kraja svog æivota odan duhu i idejama dobrovoqaπtva, Vladan aktivno uËestvuje i opπtim poslovima naπe zajednice, pored toga πto podiæe i πkoluje oba sina. Wegov dom, sa vrednom i duπevnom domaÊicom Desom, postaje skrbiliπte i gostiliπte za Ëlanove naπe folklorne grupe koji bi dolazili sa strane. Sam Vladan i fiziËki uËestvuje sa drugim dobrovoqcima u izgradwi lepog hrama „Lazarice” u Birmingamu, a kasnije se redovno stara oko sveÊa u crkvi. Vladan, wegova porodica, a i naπa dobrovoqaËka zajednica, znatno su pogoeni preranom smrÊu dobre supruge Dese, pre viπe godina. No i pored svog teπkog gubitka, Vladan istrajava na svojim opπtim duænostima.

Ostaje gotovo do samog kraja, redovan Ëlan poærtvovan tima tzv. `iskraπa`, naπih qudi i æena, koji krajem svakog meseca dobrovoqno spremaju i pakuju Iskru za wenu ekspediciju na `sve strane sveta`.

Vladanovim sinovima i wihovim porodicama naπe iskreno sauËeπÊe, a naπem dobrom drugu Iskra Vladanu „Podaj Gospodi - VeËnu pamjat”!

Iskra 1. april 2010.

+ VUKOSAV - "VULE" ∆IRI∆ Posle duge bolesti preminuo je u Australiji 15. februara 2010, Vukosav - "Vule" ∆iriÊ, bivπi pripadnik i stareπina Srpskog dobrovoqaËkog korpusa.

Vukosov je roen 1923. godine u Vaqevu od oca Bogosava i majke Danice. Roditeqi su osim wega imali i Êerku Vukosavu, koja je bila starija i koja je pre nekoliko godina preminula u Beogradu.

Vukosav - "Vule" kako su ga svi zvali iz miloπte osnovnu πkolu i gimnaziju uËio je u Vaqevu. Po zavrπetku gimnazije 1940. godne je zajedno s joπ nekolicinom vaqevskih gimnazijalaca stupio u Niæu πkolu Vojne akademije u Beogradu. To je bila posledwa klasa vojnih akademaca Kraqevine Jugoslavije.

Posle kratkog Aprilskog rata 1941. godine, Vukosav je uspeo da izbegne nemaËko zarobqeniπtvo. Doπao je u Vaqevo kod roditeqa i æiveo u roditeqskoj kuÊi sve dok nije u leto 1941. godine izbila komunistiËka revolucija i graanski rat izazvan od komunisti posle napada NemaËke na Sovjetski Savez (SSSR). Tada se na krvavom obzorju Srbije pojavio general Milan NediÊ, pozvao je omladinu Srbije u borbu protiv komunistiËkih partizanskih odreda. Sa mnogim vaqevskim gimnazijalcima koji su pripadali "Belim Orlovima" omladinskoj organizaciji QotiÊevog Jugoslovenskog narodnog pokreta "Zbor", "Vule" se odazvao pozivu generala NediÊa. Prijavili su se u DobrovoqaËku komandu koja je u Beogradu osnovana 15. septembra 1941. godine na Ëelu sa komandantom pukovnikom Kostom Muπickim. Bili su mahom rasporeeni u Prvi i Drugi juriπni dobrovoqËki ored, da bi potom svi bili u Prvom odredu, pa posle u Prvom bataqonu i najposle u Prvom puku Srpskog dobrovoqaËkog korpusa. Vukosav je sa svojom jedinicom uËestvovao u mnogim borbama protivu partizana πirom Srbije, pa je po svojoj hrabrosti i umeπnosti u komandovawu vodom bio unapeivan i na kraju dobio Ëin potporuËnika i bio postavqen za vodnika odeqewa topova u prateÊoj Ëeti 3. bataqona Prvog puka SDK. Komandant puka mu je bio major Ilija - "Ika" MiÊaπeviÊ, komandant bataqona poruËnik Milenko PopoviÊ, a komandir prateÊe Ëete poruËnik Hranislav StojanoviÊ.

Vukosav je bio dobar i druæequbqiv stareπina koga su vojnici voleli i poπtovali. Bio je drug kakav se samo zamisliti moæe.

Kada je u jesen 1944 godine Staqinova Crvena armija upala u Srbiju da pomogne Josipu Brozu Titu i wegovim partizanima, Vukosav se sa Srpskim dobrovoqcima povukao u Sloveniju. Tamo je bio dislociran u selu Prestranek na jugoslovensko-italijanskoj granici, gde je bilo sediπte Prvog puka SDK. A kada su u proleÊe 1945. godine tzv. "saveznici" predali Kraqevinu Jugoslaviju Titu i komunistima, Vukosav se s dobrovoqcima i ostalim nacionalnim snagama u Sloveniji povukao u Italiju. Sa svojom prateÊom Ëetom uËestvovao je u odbrani mosta na SoËi preko koga su pelazile u

Iskra 1. april 2010.

Italiju i vojne jedinice i brojni civili. U Italiji je Vukosav najpre bio u Palmanovi pa u Forliju i najposle u Eboliju, odakle su Englezi sve pripadnike bivπe Kraqevske jugoslovenske vojske u proleÊe 1947. godine prebacili u NemaËku na Britansku vojnu zonu. Kada je dobio status „raseqenog lica”, Vukosav je s brojnim Vaqevcima krajem 1948. emigrirao najpre u Englesku, odakle je posle otiπao u Australiju, gde je zasnovao svoj dom. Bio je pripadnik dobrovoqaËke zajednice u Australiji, uËestvujuÊi u slavqewu naπih slava i na drugim priredbama.

Opelo u crkvi Sv. Trojice u Melburnu sluæio je protojerej stavrofor o. Miroslav PopoviÊ uz sasluæewe akona o. Gorana ∆eÊeza.

OpraπtajuÊi se od svog parohijana, o. Miroslav je istakao hriπÊanske vrine pokojnog Vuleta.

Sahrana je obavqena na grobqu „Springvejl”, gde se od Vukosava u ime srpskih dobrovoqaca oprostio drug Bogdan MaleπeviÊ.

Naπe sauËeπÊe Vuletovoj supruzi Srbislavi, Êerkama Loreti i Zvone i ostalim srodnicima. Vukosav je za sobom je ostavio vrlo lepu uspomenu i drugovi Êe ga se s ponosom seÊati i voπtanicu paliti. Neka mu je veËna slava i hvala.

VjeËna mu pamjat!

Bora M. KarapanxiÊ

+ Brana KostiÊ U Pertu, Zapadna Australija, umro je 27. februara 2010. od raka posle duge bolesti naπ drug Brana KostiÊ, dobrovoqac od prvih dana i jedan od najstarijih naπe `mlae` generacije.

Brana je roen u Rumi 23. oktobra 1919. godine od oca, profesora i slikara, Borislava i majke Darinke, koji su se upokojili u Pertu, kao i wegov stric Bratislav. Brana je zavrπio akademiju za aeronautiËkog inæiwera. Cela Branina porodica proπla je kroz naπe logore u Forliju i Eboliju. Iz NemaËke su stigli u Zapadnu Australiju 1948. godine, gde se Brana oæenio sa devojkom Australijankom, Valeri. U wihovom braku rodili su se sin Petar i Êerka Kira, koji su kasnije zasnovali svoje porodice iz kojih su se izrodili Ëetvero unuËadi. Brana je radio do penzije kao crtaË dizajner. Bio je veoma aktivan u crkvenoj zajednici SPC, vrπio duænost sekretara, i napisao uxbenik za decu koja poseÊuju nedeqnu πkolu. Bio je urednik crkvenog glasila hrama Sv. Sava u Pertu, gde je ikonama ukrasio i ikonostas u crkvi.

Braninoj porodici naπe duboko sauËeπÊe.

Naπem odanom drugu Brani neka je veËan pomen u neprolaznom Carstvu Hristovom!

M. P.

29

+ Duπan TerziÊ

+ Vera - Venta ∆uruvija

U Vaπingtonu, SAD, umro je 26. februara 2010. posle duæe bolesti naπ poznati drug i bivπi srpski dobrovoqac »etvrtog puka SDK, Duπan - Duπko TerziÊ.

Duπko je roen u GraËacu, Lika, oktobra 1920. godine od oca –ora i majke Sare (roene CvjetkoviÊ-Kavaqeri). Duπan se πkolovao i maturirao u Bawa Luci. Tu se i upoznao sa idejama JNP Zbor i bio Ëlan naπe nejveÊe omladinske organizacije u Kraqevini Jugoslaviji, koja je u svom brojnom Ëlanstvu okupqala Srbe, Hrvate i Muslimane, prvo voena Mladenom VuËkoviÊem, a potom Hrvojem MagazinoviÊem.

Posle nasilnog ËereËewa Jugoslavije, kao posledice samoubilaËkog puËa od 27. marta 1941. i neuspelog dvonedeqnog Aprilskog rata, veliki broj ovih bawaluËkih omladinaca, meu wima i pokojni Duπko, izbegao je, pred ustaπkim terorom, u Srbiju. »im su, posle napada NemaËke na SSSR, 22. juna, naπi komunisti krenuli u svoj partizanski rat, ugroæavajuÊi bioloπki opstanak okupiranog srpskog naroda, na poziv generala Milana NediÊa, gro ovih omladinaca naπao se u dobrovoqaËkim odredima. Tako je i Duπko odmah stupio u Deseti dobrovoqaËki odred, kojim je komandovao Miloπ VojnoviÊ i koji je operisao u sredwem prostoru reke Drine. Odred se brzo istakao prihvatawem, smeπtajem i starawem o velikom broju srpskih izbeglica i nejaËi iz Bosne koji su preko reke beæali u Srbiju pred ustaπkim progonom i poterama. Deseti odred je kasnije proπiren i preformiran u 4. bataqon, pa »etvrti puk SDK, gde Duπko postaje komandir Ëete, istiËe se wenim hrabrim voÊstvom i zato odlikovan zlatnim „ObiliÊem”. Duπko ostaje do kraja u ovim formacijama i uËestvuje u svim wihovim borbama u Srbiji i Sloveniji, povlaËewu u Italiju, æivotu u naπim vojno-izbegliËkim logorima u Forliju i Eboliju, a od proleÊa1947. i u NemaËoj.

Duπko je iz NemaËke emigrirao u SAD, nastanio se sa veÊom grupom bivπih dobrovoqaca u Milvoki, Viskonsin, gde je oæewen naπom drugaricom iz ©apca, Oliverom BeqakoviÊ, zasnovao svoj dom i porodicu. U ovm braku roeni su sin Branko i kÊi Sofija, danas odrasli i uspeπni qudi sa sopstvenim porodicama i porodom. Pored rada za æivot i porodicu, Duπko je vazda aktivan u naπoj i πiroj srpskoj zajednici.

Bio je viπe godina predsednik naπeg AmeriËko-jugoslovenskog udruæewa „Jadran” i pevaËkog druπtva „Stevan ©ijaËki”. Posle smrti supruge Olivere pre viπe godine, a po preseqewu sina Branka u Vaπington, koji je vremenom postao poznati struËwak za energetiku, pridruæio mu se i pokojni Duπko. ÆiveÊi tako uz uglednog sina Branka i wegovu porodicu, sada veÊ, na naπem planu, okumqenog sa prestolonaslednikom Aleksandrom i Ëlanom Krunskog saveta, Duπko je smiren i poπtovan doËekao i kraj æivota.

Opelo pokojnog Duπka je obavqeno 6. marta u katedrali Sv. Save u Milvoki, a sahrana na srpskom grobqu u Libertvilu, gde veÊ poËiva wegova supruga Olivera. Naπe iskreno sauËe∏Êe sinu Branku i kÊeri Sofiji i wihovim porodicama, a naπem drugu Duπku slava i hvala i √veËan pokoj u Carstvu Hristovom!

Isk ra

30

U Milvoki, SAD, umrla je posle duæe bolesti 3. marta 2010. godine naπa drugarica, Vera-Venta (85), supruga naπeg pokojnog druga Steve ∆uruvije.

Vera je roena u beogradskoj porodici MandiÊ sa devetoro dece od kojih su najmawe troje bili predratni Ëlanovi JNP Zbora: Vojislav-Voja MandiÊ, pravnik i jedno vreme sreski naËelnik u Smederevu, poginuo u Sloveniji 1945. beæeÊi sa komunistiËkog masakra u KoËevju; dve sestre MandiÊ, starija pokojna Vera i mlaa Dragiwa Seka, bile su Ëlanice omladine „Beli orlovi”. Za obe je pripadniπtvo Pokretu i u porodiËnom pogledu bilo sudbonosno - srele su svoje buduÊe muæeve, zbliæile se i zavolele sa wima, meu zboraπkim omladincima. Pokojna Vera Stevu, a Seka, hvala Bogu joπ æiva i aktivna u Milvoki, naπeg pokojnog druga Raπka OjdroviÊa - i sa wima zasnovale sretne viπeËlane porodice.

Pokojna Vera je, kao i druge naπe izbegle omladinke, bila u naπim vojno-izbegliËkim logorima u Italiji sestra-bolniËarka. Nastawena u Milvoki, SAD, pored podizawa i starawa o porodici, bila je redovan vernik SPC Sv. Sava, jedno vreme predsednica Kola srpskih sestara i Ëlan naπeg udruæewa „Jadran”.

Opelo pokojne Vere obavqeno je 8. marta u katedrali Sv. Save u Milvoki, a sahrana na grobqu „Dobra nada”. Naπe toplo sauËeπÊe Verinoj porodici, sestri Dragiwi - Seki, Êerkama Dragi i Milanki i wihovim porodicama. Molimo se Gospodu, da naπoj napaÊenoj Veri podari veËan pokoj i zasluæeno rajsko naseqe!

V. D.

Zahvalnost Andre MandiÊa Ovim putem æelim da se zahvalim svim drugaricama, drugovima i prijateqima, koji su za vreme moga boravka u bolnici i Centru za oporavak, poslali cveÊe, karte, zvali telefonom ili me liËno posetiπe. Veliku zahvalnost dugujem „taksistima” Seki OjdroviÊ i Marku Pivcu, koji su se mojoj sestri Qubi naπli pri ruci i vozili je u posetu meni. Ovo je bila velika pomoÊ i usluga, jer ja nisam mogao voziti za vreme moje bolesti. Sva ova paæwa dalo mi je snage da se borim sa dugom boleπÊu i da se polako oporavqam.

NaroËitu zahvalnost dugujem mojoj poærtvovanoj sestri Qubi i zetu –oki PaviÊeviÊ, koji se postaraπe da mi povratak kuÊi bude πto ugodniji.

Ako bi se ikad birala „Sestra godine”, mislim da bi to bila Quba, koja je pored svih domaÊih poslova i obaveza naπla vremena da me poseÊuje u bolnici i da donese naπa jela i kolaËe. Isto tako ovim putem zelim brz oporavak naπim bolesnim drugaricama i drugovima, kojih je naæalost svakim danom sve viπe. Vreme i godine Ëine svoje!

Iskra 1. april 2010.

Prilozi „Iskri” Povodom Ëetrdesetdnevnog pomena sestri Borki, supruzi Vlade JovanoviÊa Vida i Vasa KoπeviÊ K$ 50 Povodom smrti naπeg druga Duπana TerziÊa, Ëlana Udruæewa „Jadran” i wegovog ranijeg viπegodiπweg predsednika, wegovoj porodici naπe iskreno sauËeπÊe, a naπem dragom Duπanu neka je veËna pamjat!

Udruæewe „Jadran” $ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog druga i Vaqevca Vukosava-Vuleta ∆iriÊa Andra MandiÊ $ 15 U spomen naπih nezaboravnih drugova, drugarica i prijateqa, umrlih u mesecu martu: Duπana MikiÊa „Xigibau”, Duπana - Duje GajeviÊa, Radmila Zekavice, Vere ÆivanoviÊ, Milutina OstojiÊa, Jelene PaniÊ, Dare StoiqkoviÊ, Vitomira-Vite MarkoviÊa, Milice UroπeviÊ, Stipe Grabovca, Vere TerziÊ, Milana-Nuneta StefanoviÊa i Dragoquba PaniÊa Stevan i Vera PiroÊanac $ 50 Za uspomenu na moje divne drugove, Stojadina ∆osiÊa i Vukosava ∆iriÊa Brale StevanoviÊ A$ 20 Za pokoj duπe i umesto cveÊa na grob Vente ∆uruvije, sa molitvom Gospodu da joj podari pokoj duπe Lujza NikoliÊ A$ 40

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. april 2010.

Prilog Iskri Andra MandiÊ

Srpski dobrovoqci u Britaniji $ 50

SeÊawe na naπeg dragog i dobrog druga i prijateqa Vukosava ∆iriÊa Nada DeliÊ i Bogdan MaleπeviÊ A$ 50 Umesto voπtanice na grobove naπih drugova, Stevana ∆uruvije, Stojadina ∆osiÊa i Vuleta ∆iriÊa, kao i drugarica Milene Pivac i Vente ∆uruvije. Iskreno sauËeπÊe Seki OjdroviÊ i Ventinim Êerkama Vera PopadiÊ K$ 50 Umesto cveÊa na grob drugarice VereVente ∆uruvije, uz duboko sauËeπÊe Seki i Ventinim Êerkama Danica Pavlica K$ 40 SeÊawe na mog dragog i dobrog druga Branu KostiÊa Brale StevanoviÊ A$ 10 Za pokoj duπe moje sestre Vere ∆uruvije, koju sam neizmerno volela, i sa kojom sam delila dobro i zlo celog svog æivota.

Neka joj Gospod podari blaæeni pokoj u Wegovom Carstvu - VeËna joj pamjat!

Seka OjdroviÊ $ 50 Za pokoj duπe naπe dobre drugarice i dugogodiπwe Ëlanice udruæewa „Jadran”, Vere ∆uruvije »lanovi/ce udruæewa „Jadran” $ 50 Tugujemo za nedavno preminulim prijateqima Duπanom TerziÊem i Verom ∆uruvijom koji su bili sastavni deo naπih æivota, u ratu, DP logorima i potom u Sjediwenim Dræavama Amerike. Neka im je slava i hvala!

Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Za pokoj duπa i veËan pomen sledeÊih dragih pokojnika: o. Aleksa TodoroviÊ, o.

Rada PaunoviÊ, o. Velerijan ©trbac; Dimitrije, Ivka, Jakov i Olivera QotiÊ; Sveta BjelopetroviÊ; Vlasta i Mira PaunoviÊ; Abdusalem IslamoviÊ - Cican; Raπa i Mica RadovanoviÊ; Radosav-Meja i Nataπa MiloπeviÊ; Gedeon-Geca BatistiÊ; Dragiπa TripkoviÊ; Dr Dragojla Pivac; Josip MaruπiÊ; Vlajko VlahoviÊ; Veroqub-Bata DiniÊ; Æivan i Caja MilosavqeviÊ; –ore SokiÊ; Milan VujnoviÊ-Kqaka; File BonaËiÊ; Ratko i Dara Pareæanin; Seka TodoroviÊSokaËiÊ i Drago SokaËiÊ Mira RadoviÊ E 200 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobru i vrednu drugaricu Veru-Ventu ∆uruviju Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Duπka TerziÊa, Vula ∆iriÊa i Veru-Ventu ∆uruviju –oka i Quba PaviÊeviÊ $ 50 Sa molitvom Gospodu da primi u Wegovo neprolazno kraqevstvo, duπe naπih dragih drugarica i drugova, nedavno preminulih: Vere-Vente ∆uruvije, Mice MatejiÊ, Vula ∆iriÊa i Duπana TerziÊa Marko i Rada Sunara $ 100

proslaviÊe svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija u nedequ 9. maja 2010. godine u Bermingamu.

Sveta liturgija poËiwe u 10 Ëasova pre podne u crkvi Lazarici.

Po zavrπetku Bogosluæewa obaviÊe se seËewe slavskog kolaËa, a posle se prelazi u crkvenu salu gde Êe biti sluæeno æito i posluæewe uz uobiËajene drugarske razgovore.

Pozivamo sve dobrovoqce, wihove porodice i prijateqe da prisustvuju ovoj sveËanosti u πto veÊem broju.

PrireivaËki odbor

Poverenik Iskre za Englesku Æivan LazareviÊ Usled bolesti Marjana Berete, zamenio ga je na duænosti poverenika za Englesku, Æivan LazareviÊ: 18, Hants Rd. Birmingham B30 2PL England Æivanova duænost je da prima Ëekove (koji treba da glase na „Iskra Periodical”) i opπti sa poverenicima Iskre iz drugih zemaqa, kao πto je to Marjan Ëinio, pored toga πto Êe se starati o pretplatama i prilozima za Iskru u Engleskoj.

+ Duπanka Mica MatejiÊ U Melburnu, Australija upokojila se u Gospodu 26. februara 2010, Duπanka - Mica MatejiÊ (roena ÆivanoviÊ), supruga pokojnog Dragana - Ganeta MatejiÊa, potporuËnika Drugog puka SDK. Duπanka je roena 1922. godine i kao devojka bila je Ëlan omladinske organizacije JNP Zbor u ©apcu.

VeËna joj pamjat!

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

©TA JE DOGOVORENO SA MMF-OM? Teæe je pogoditi dobitnu kombinaciju na Bingo-u nego saznati πta je dogovoreno sa MMFom. Izjave dræavnih zvaniËnika, posebno pojedinih, viπe liËe na glasine nego na informisawe graana o tome πta ih oËekuje u narednom periodu.

I dok predstavnici MMF-a izraæavaju skepsu da se preuzete obaveze mogu realizovati sredstvima koja vlast pomiwe, mediji nas zasipaju maglom kroz koju se ipak mogu naslutiti obrisi nevoqa koje nas oËekuju.

Moæda Êe se u nekom predizbornom periodu i isplatiti neπto za πta nema pokriÊa, ali Êe to samo znaËiti da nas posle oËekuje joπ suπniji period. Kada se kaæe da Êe se u drugoj polovini naredne godine (predizborna godina, ako ne bude vanrednih izbora) penzije usklaivati sa rastom zarada u javnom sektoru, onda to vrea inteligenciju. To znaËi, ako to bude predizborna godina, da Êe se poveÊati i zarade u javnom sektoru na nekoliko meseci, pa onda i penzije, i eto nama izbora.

Ili se neÊe poveÊati zarade, pa ni penzije, ali je reËeno, pa i to vaqda neπto znaËi. Lepo zvuËi, a ne koπta. Jedino πta se ne dogaa to je primena penzionog zakona i usklaivawe penzija sa rastom troπkova æivota. U tako haotiËnoj situaciji gde se ne zna ko pije ali se zna ko plaÊa, jedino je sigurno da Êe æivot graana biti sve teæi, πto se oseÊa iz dana u dan.

Od govor na ove, sve veÊe probleme ne nalazi se u veπtini manipulisawa, veÊ spremnosti da se ekonomska politika vodi u korist izvoznog dela privrede, i onih preduzetnika koji neπto proizvode. Izgleda da ta promena nije moguÊa zbog interesa onih koji imaju dovoqno uticaja da spreËe okretawe dræavnog broda u tom pravcu. Sve dok oni budu imali takvu snagu od neizbeænih i spasonosnih promena neÊe biti niπta, a godine Êe prolaziti u neprekidnim nejasnim dogovorima sa ovom ili onom meuna-rodnom finansijskom institucijom kako bi se spreËio joπ neki od kolapsa koji periodiËno prete. Istovremeno Êe se praviti predstava o zapoπqavawu nekoliko hiqada qudi troπewem znaËajnih buxetskih sredstava, dok Êe stotinu hiqada ostajati bez posla. NeÊe se Ëuvati postojeÊa radna mesta, πto je jeftinije, veÊ Êe se ulagati u otvarawe novih πto je skupqe, uz neuporedivo mawi efekat. Sve je to praÊeno viπemeseËnim neisplaÊivawem zarada, iako vlasnik ima sredstva ali ih koristi, na primer, za gradwu hotela i sliËna ulagawa. Tako, i tamo gde ne mora, dok radnici gladuju „gazde” se na wihov raËun troπkare.

Kako su investicije presuπile, a prodati viπe nemamo πta, suoËavamo se sa nuædom da æivimo od svog rada, od kvaliteta onoga πto p r o i zv e d e m o i o d s p o so b n o s ti d a t o p r o d a mo .

Traæi se zapravo da se promenimo posle viπe od 60 godina, da se okonËa anestezija u kojoj smo se tako dugo nalazili, i da sa izvesnom glavoboqom pogledamo oko sebe. A veÊ posle prvog treæwewa vidi se da smo dugo troπili viπe nego πto smo pravili, i da je to πto smo troπili joπ uvek bilo nedovoqno za pristojan æivot (sem u kratkim intervalima). Tzv. smawewe javne potroπwe nije ideoloπko, veÊ ekonomsko pitawe. Moæemo mi imati i mnogo veÊu javnu potroπwu (u nominalnom iznosu) ako imamo mnogo veÊi druπtveni proizvod.

Niko nama ne brani da troπimo koliko hoÊemo, ako smo dovoqno zaradili da moæemo troπiti, i da nam ostaje i za daqi razvoj. I plate, i penzije mogu biti duplo veÊe, ako viπe nego duplo zaraujemo kao zajednica, pa bi onda zaposleni u MMF-u ovde dolazili turistiËki da uæivaju u naπim etno selima, da obiu Justinijanu prima (rodno mesto Justinijana imperatora koji je posledwi uspeo da objedini istoËno i zapadno Rimsko carstvo), ili Studenicu gde se nalazi trpezarija iz vremena Svetog Save, i sl.

Ali mi ne zaraujemo ni koliko je dovoqno za troπak koji pravimo, pa potencijalni turisti iz MMF-a dolaze kao „policajci” da obiu „prestupnike” i da vide da li se oni kroz druπtveno koristan rad mogu popraviti. Oni nemaju reπewe, veÊ upozoravaju da Êemo bankrotirati, a ako hoÊemo da uzmemo neke pare od wih onda postavqaju uslove.

Ako neÊemo pare, onda nikom niπta. Nema uslova, nema para.

Sve se svodi na pitawe moæemo li, i umemo li da poveÊamo zaradu (proizvodwu), i ako moæemo i umemo hoÊe li nam to dozvoliti oni kojima to ne odgovara, a koji se pitaju. Moæda je reπewe u tome da prestanu da se pitaju oni kojima ne odgovara da rastu proizvodwa i izvoz, da se tehnoloπki modernizujemo, da se rad plaÊa, da mladi i struËni „nasrnu” umesto da beæe u inostranstvo, da bude konkurencija, da se uspeh postiæe sposobnoπÊu, a ne bliskoπÊu sa odreenim interesnim grupama, da se „naglavaËke” sistem obrne i postavi na noge.

Radi se o promeni sistema vrednosti u kome mladi, vredni i sposobni dobijaju prednost. Sve dok se to ne dogodi zamlaÊivaÊe nas qudi iz proπlosti koji i ne znaju drugaËije da rade, a saopπtewa i politika koja se vodi biÊe sve nemuπtija, i graani sve siromaπniji. Ima nas suviπe malo, sa suviπe posla koji treba uraditi, da bi nas bilo suviπe kako stalno govore, pa nas moraju neprekidno otpuπtati.

Slobodan LaloviÊ Danas, 28.2.2010.

Podvukla - Iskra) <www.danas.rs> (P ______________________ (Autor je bivπi ministar za rad, zapoπqavawe i socijalnu politiku)