Issuu on Google+

God. LXIII

Birmingham, 1. avgust 2010.

Broj 1191

Otvoreno pismo Boπka ObradoviÊa Srpskom rasejawu

»OVEK KOJI JE ZASLUÆIO ODGOVOR Svaka reË gospodina Boπka ObradoviÊa (Srpski Sabor Dveri) je iskrena, otvorena, nadahnuta æarkom patriotskom æeqom da se pomogne srpskom narodu pre svega u matiËnim dræavama, a onda i rasejawu πirom sveta. VeÊ sama upeËatqiva dobronamernost obavezuje na „odgovor”, mada to moæe da podrazumeva odgovor u ime rasejawa, πto bi bilo pretenciozno sa naπe strane. Jer kao πto i sam g. ObradoviÊ konstatuje - ne postoji jedinstvo matice, nema ga ni u rasejawu. Stoga, ako smo i mi deo rasejawa kome se autor obraÊa, ovo πto sledi je naπ osvrt na wegov rodoqubiv apel. Dobronamernost jeste obaveza da se sa poπtovawem i u istom duhu na apel osvrne, ali ne i jemstvo da su ocene, analize i odgovarajuÊi zakquËci u wemu, po naπim saznawima, uvek taËni. Smatramo stoga, da nas dobronamernost sa naπe strane, obavezuje da piscu na iste prijateqski ukaæemo.

bqenosti” u Zapad. SloæiÊemo se da je takvo emotivno stawe apriori nekritiËno i neobjektivno i kao takvo neprimereno donoπewu zdravih i razumnih odluka. Kod Srba prava hroniËna bolest i istorijski jedan od glavnih uzroka ponavqanog teπkog narodnog stradawa i druπtvenih i dræavnih lomova. Ko` razuman, u iskustvu onoga πto nam je Zapad istorijski Ëinio i posledwih godina joπ uvek prireuje, moæe da priæeqkuje takvo stawe i raspoloæewe? U kontekstu ovog naËelno rodoqubivog apela, ova srpska poπast, treba - nadamo se - da objasni neke mawkave ocene kako o matici, tako i o rasejawu.

S druge strane ima u Srbiji i `sjajnih qudi: spsosobnih, Ëestitih... patriota`, ali se `nalaze na marginama druπtva`; nepovezani su i neorganizovani; nedostaje im `autoritet`, kaæe autor - i svakako tu ubraja i qude oko Dveri Srpske.

Jedan vaæan. moæda i presudan faktor, Ëini se nedovoqno osvetqenim. To je danaπwa `globalnost` svetske politike u kojoj dominira politiËka demokratija. Koliko smo zapazili, g. ObradoviÊ je samo jednom indirektno pomiwe, kvalifikujuÊi je `takozvanom`. Demokratija i nije ono πto propagandno i popularno znaËi. Ona je jedan oblik vladavine u matiËnim zapadnim zemqama odakle je ponikla i gde je `dizajnirana` da sluæi prvenstveno wihovim interesima, a drugi u `izvoznim` i `kolonijalnim` zemqama. U svetskoj demokratiji, sliËno poraæenom komunizmu, dominira autoritet i glas najjaËeg i jaËeg; itekako postoji hijerarhija. U matiËnim zapadnim zemqama politiËki sistem je dvopartijski i malopartijski; u `izvoznim` je viπepartijski i sitnopartijski, itd. Otuda i velika nesrazmera u stabilnosti vlada i drugim problemima vladawa uopπte, u matiËnim i `izvoznim` zemqama.

U poglavqu „Snaga Srpskog Rasejawa”, govoreÊi o svetu u kome naπe rasejawe æivi i dela, sasvim jasno, tzv. Zapadnom svetu, g. ObradoviÊ je napisao: „... u koji smo toliko zagledani i zaqubqeni...”. OËigledno piπe u mnoæini i Srbima uopπte, ne iskquËujuÊi ni sebe. Posle svega πto je g. ObradoviÊ napisao u svom apelu, sa nevericom i danas Ëitamo ovo mesto. Tu nam se jedino Ëini nedosledan i protivreËan samom sebi. Hteli bi da razumemo da je u pitawu ironija - mada u kontekstu napisanog ne `zvuËi` tako - ili prostije, da se pogreπno izrazio. S obzirom na wegovu neprikosnovenu dobronamernost, tako se i mora razumeti ova nesretna reËenica pisca apela, ali ne i samo stawe srpske „zagledanosti i zaqu-

S druge strane partijski sistem u demokratijama daje prednost posebnom interesu nad opπtim; pre `diferencira` nego πto ujediwuje. Stoga i teπkoÊa, uprkos imenu demokratija hroniËno potiskivanom - opπtem, narodnom i nacionalnom interesu da doe do izraza. I kao πto veÊina glasova donosi izbornu pobedu, tako je i ceo demokratski sistem usmeren na prednost jaËem politiËki, privredno, ekonomski i finansijski. Dobri poznavaoci Zapada uporno govore da je demokratija politiËki sistem wenog visokog kapitala i tesno povezan sa wime. Danaπwa katastrofalna finasijska kriza, koju su uzroËile hazarderske investicione banke, to nesumwivo potvruje. Dok πiroke narodne mase diqem sveta

PredstavqajuÊi danaπwu vlast i poredak u Srbiji, g. ObradoviÊ ih ovako karakteriπe (biramo samo one najcrwe): tuinomanija, dræavni raspad, kontrolisani mediji, strane agenture koje vode unutraπwu politiku, kolonijalna vlast, priuËeni zapadwaci, tzv. demokratski usreÊiteqi postoktobarske Srbije.


»ovek koji... `otplaÊuju` spekulativne gubitke svetskih banaka „stezawem kajπa” - drastiËnim smawewem opπte potroπwe, penzija, zdravstvenog i socijalnog starawa, itd; banke-gubitnice i daqe plaÊaju milionske dividende svojim vodeÊim bankarima. Demokratija je snaæno podræana i tajnim druπtvima Ëije su veze ne samo dobre za „obavqawe posla”, veÊ po svemu veliki `biznis` wima i dominira. Za razliku od vidqivih struktura demokratije u kojima preovlauje utisak slobodne debate i dobrovoqnosti, tajna druπtva su autoritarna, ritualna i striktno disciplinovana. Wihovo tajno Ëlanstvo je infiltrirano u vrhove i glavne odbore svih politiËkih partija, vlade i opozicije, te tako ostvaruje svoj moÊan uticaj na druπtvo. I u matiËnim demokratijama, tajna druπtva su uglavnom `tabu` teme. A kad o wima neπto i procuri u javnost, Ëak i u kontroverznim sluËajevima, saopπtewa i objaπwewa koja se daju usmerena su na wihovu suptilnu reklamu. Da su tajna druπtva nevidqiva kiËma demokratije govori Ëiwenica da su ona u prethodnici demokratizacije svakog druπtva; prvo ona obezbeuju slobodu svog tajnog delovawa, osnivaju se i etabliraju, pa tek potom pristupa procesu demokratizacije. Svetska demokratija se moæe daqe analizirati, ali za one koje interesuje suπtina i istina dovoqno je reËeno. U svetlosti onog πto je g. ObradoviÊ napred rekao o vlasti i poretku u Srbiji i na drugoj strani, wenim „sjajnim qudima”, ali „na marginama” i onog πto smo mi izloæili o srpskoj poπasti „zaqubqenosti u Zapad” i globalnom uticaju svetske demokratije - da razmotrimo neke od wegovih predloga. Treba pre svega jasno odgovoriti na pitawe: Ko` je doveo tu prokaæenu `postoktobarsku` garnituru na vlast i ko` ih do danas na vlasti izdræava i odæava? Ma koliko nezadovoqan MiloπeviÊevim reæimom, to nije bio neorganizovan narod, veÊ „strane agenture” koje su organizovale i povezale tada raznorodne zapadne politiËke prijateqe, da ih „osvajawem” Skupπtine, tj. „puËem”, dovedu na vlast. Zaπto ih je doveo i odræava na vlasti? Zato da suπtinski sluæe zapadnim interesima i izvrπavaju wegove naloge. Moæe li se sumwati u to? Teπko. Dok vlast samo reËima `brani` Kosovo ono, po svemu, kao πto Zapad hoÊe, nepovratno `odlazi`. Ko` goni TadiÊa da forsira samooptuæujuÊu i sramnu Deklaraciju o Srebrenici, koja minira i onako labavu poziciju Republike Srpske? Po Ëijem nalogu TadiÊ puπta `niz vodu` Republiku Srpsku? Kad Êe Zapad prestati da podræava ovu nenarodnu vlast? Kad ne bude u stawu da im daqe sluæi. Na Zapadu vrhuni brutalan interes. BiÊe otpuπteni bezobzirno, kao svako ko` je „odigrao svoju ulogu”. Ko` Êe da ih zameni na vlasti? Opozicija - koju g. ObradoviÊ naziva razbijenom i nesposobnom - to je wena uloga u demokratiji. Treba samo pratiti kako Zapad priprema SNS Tome NikoliÊa, najjaËu opozicionu stranku, do juËe nepodobnu, u `demokratski` podobnu da preuzme

2

vlast kad zato doe vrema. Za uzimawe vlasti nuæna je demokratska podobnost, jer podrazumeva poπtovawe pravila demokratskog ponaπawa, koja izmeu ostalog sadræe i priznavawe „hijerarhije autoriteta”. U globalnoj demokratiji autoritet istiËe iz matice i najjaËi je u woj, a onda stepenasto opada u πirewu prema svojoj demokratskoj periferiji. U naπem sluËaju - krajwoj periferiji to podrazumeva prostu posluπnost pred vrhovnim autoritetom matice. ©ta u tom sluËaju biva sa „sjajnim qudima” Srbije g. ObradoviÊa? Oni su u meuvremenu postali joπ boqi i u svakom pogledu joπ iskusniji, zreliji i organizovaniji, ali `demokratski nepodobni` bez ozbiqnijeg uticaju na politiËku scenu - i daqe „na marginama”. Dakle, ne ostaju oni u zapeÊku druπtva samo voqom domaÊeg reæima, veÊ i sankcijama Zapada. Kakva bi u tom sluËaju bila korist od ulaska predstavnika dijaspore u Skupπtinu Srbije? Broj predstavnika rasejawa bi verovatno bio vrlo mali, ali i da je veÊi broj u pitawu - praktiËna korist bi bila nikakva. Broj je mawe vaæan faktor. Mnogo presudniji je: koja vrsta qudi bi bili ti predstavnici dijaspore? U znatnoj veÊini nekritiËki pro-zapadno nastrojeni pojedinci, a od wih nikakav boqitak, jer bi zduπno podræali vladajuÊi politiËki kurs i samo uveÊali vladinu „glasaËku maπinu”, πto je legitimno pravo svih vlada i u `zrelim` demokratijama da, strogom partijskom disciplinom, tako koriste skupπtinsku veÊinu. Ili ono drugo `demokratsko` pravo vlade, ukoliko obezbedi svoju skupπtinsku veÊinu, da istraje ceo zakonski period svog mandata - πto danas praktikuje i naπ TadiÊ - uprkos vidnog gubitka narodnog poverewa. Ako bi se u Skupπtini Srbiji i naπli neki pojedinci koji su na Zapadu æiveli otvorenih oËiju; poznaju ga iznutra, sve wegove prednosti i mane i ostali patrioti - kako ih je predstavio g. ObradoviÊ - πta bi bilo sa wima? Oni bi uveÊali `jalovu` mawinu Skupπtine, wenu `demokratski nepodobnu` stranu, pa tako male praktiËne koristi i od wih. Ovde treba razmotriti i ovo pitawe: Ako Zapad, kao spoqaπwi faktor, vrlo uspeπno meπetari i u tako `perifernim` demokratijama kao πto je naπa, da li se logiËno moæe pretpostaviti, da neÊe uËiniti sve u wegovoj moÊi, da u naπu IZ SADRÆAJA Savet Evrope usvojio rezoluciju o Kosovu . . . . . 5 Argumenti protiv podele Kosova . . . . . . . . . . . . 9 Antihrist doπao na naπa vrata. . . . . . . . . . . . . 10 EU podræala nezavisnost Kosova. . . . . . . . . . . . 11 Srpske elite izgubqene novim ureewem Balkana . 13

©ta Maari traæe od Beograda?. . . . . . . . . . . . 15 Poqsku spremaju za rat sa NemaËkom i Rusijom. 17 Fiks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Æ. Komanin: Qetopis vjeËnosti. . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. avgust 2010.


Skupπtinu iz dijaspore - gde raspolaæe i iskusnijim metodima i svim polugama vlasti i uticaja poπaqe sebi privræene qude koji Êe podræati wihove namere i ciqeve, a ne svoje - ma koliko objektivne - kritiËare i srpske patriote. PiπuÊi o rasejawu g. ObradoviÊ mu daje i sledeÊe ocene, pored onih napred pomenutih, „poznavawe Zapada i svetskih kretawa, i svega toga bez odricawa sebe i svoga” i od wega oËekuje, izmeu ostaloga, „nove vetrove duhovnosti, morala i patriotizma”, πto je samo malim delom taËno i pre rodoqubivo priæeqkivawe plemenitog autora nego stvarnost. U srpskom rasejawu uopπteno æive tri vrste qudi. Ogromna veÊina je ekonomska emigracija koja je u rasejawe pristizala u viπe talasa posle rata. Opπte uzevπi, to su dobri i radni qudi koji su se uklopili u æivot sredine koja ih je primila, obezbedili skromnu ekonomsku egzistenciju za sebe i svoje. U odnosu na svoje nacionalno poreklo, odræavaju veze sa svojima i rutinski prate prilike u zemqi; u rasejawu eventualno poseÊuju crkvu i uËestvuju u wenom æivotu i poπtuju verske praznike. Oni su mahom apolitiËni. Zapad ih, izuzev ekonomske egzistencije, samo uzgred interesuje, koliko æivot u toj sredini nuæno iziskuje. Oni koji su se potrudili da `suπtinski upoznaju Zapad i svetska kratawa` iz ove sredine biÊe retki izuzeci. U odnosu na osnovno pitawe poruke g. ObradoviÊa - Seobe Srba u obrnutom pravcu - iz ove grupe, bilo bi potencijalno najviπe povratnika, zavisno od ekonomskih prilika u zemqi. Dok god bude egzistencijalno povoqnije æiveti u dijaspori - znaËajnog povratka neÊe biti. A wihovim starewem u rasejawu, biÊe ih joπ teæe pomeriti. Za drugu grupu bi se moglo reÊi da su `upoznali Zapad iznutra` i `poznaju svetka kretawa`. Wu saËiwava ratna i prvi talasi posleratne politiËke emigracije i retki pojedinci iz veÊ pomenute ekonomske emigracije. I to bi bilo sve o `jedinstvu` ove grupe, jer se ona jasno deli u dve posebne grupe. Stoga, druga grupa je naπavπi se u emigraciji, ako je i znala zaπto je tu, skrenula svoj pogled sa narodnih i nacionalnih problema i `opπteg dobra` i poËela da `upoznaje Zapad` i `svetska kretawa` kako bi se, kroz wegove filtere, oportunistiËki πto boqe snaπla i situirala. Brzo je shvatila da je najlakπi i najbræi put za to nekritiËko prihvatawa `zapadnih vrednosti` i `naËina æivota`. Zapad za takve `regrute` ima svoje sluæbe i ustanove koje ih odgovarajuÊe situiraju i oni postoju duhovno `zapadwaci`. Ovo je grupa koja u odbrani svog zapadwaËkog stava podgrejava razmirice i spreËava svako nacionalno jedinstvo u rasejawu. Upravo, iz ove grupe bili bi regrutovani poslanici za Skupπtinu Srbije. U nacionalnom pogledu ne kriju svoje poreklo, jer bi inaËe bili neuspeπni u svom neumornom zalagawu i propagirawu `zapadnih vrednosti`. Ostaju formalno uz SPC, mada buduÊi `napredni` nisu veliki vernici; vrsta su `demokratske` kontrole oko crkvenih odbora, da je `sve lojalno` u odnosu na zemqu-domaÊina. Iz ove grupe, osim `po zadatku`, bilo bi najmawe

Iskra 1. avgust 2010.

povratnika. Protiv toga su wihove godine, jer su mahom ostareli qudi. Ali joπ vaænije, oni su na Zapadu, svojoj `duhovnoj` otaxbini; druga im ne treba. TreÊu grupu Ëine oni koji nikad nisu hteli da zaborave zaπto su u emigraciji, niti prestali da misle i æive u problemima naπeg naroda i otaxbine; u rasejawe su uπli `otvorenih oËiju`, korigujuÊi svoje predrasude o Zapadu ako su ih ranije imali. Ponuene `zapadne vrednosti`, politiku, mere i postupke Zapada prema naπem narodu i zemqi, kritiËki su propuπtali kroz filter naπeg suπtinskog narodnog i nacionalnog interesa i samo tako cenili wihovu podobnost za nas. Nema sumwe da se oni zalaæu za slobodnu i nezavisnu dræavnu i nacionalnu politiku, ma koliko to bilo teπko pod neprestanim pritiskom Zapada. Ostali su iskreni vernici i nesumwivi podræavaoci SPC u teπkim uslovima tuine. I danas slove, piπu i razmiπqaju gotovo iskquËivo o kquËnim pitawima sa kojim se suoËavaju naπ narod i otaxbina, πto iz rasejawa nije lako. A ako je ta istrajna vernost suπtinskim vrednostima naπeg naroda patriotizam - onda su i patrioti. Da razuverimo one koji bi pomislili da piπemo samo o sebi. Ova grupa je daleko veÊa od prethodne - `duhovnih zapadwaka`, ali uglavnom nemuπta. Mi smo u woj samo mawina koja se joπ Ëuje. Poπto je reË o slobodnoj, neorganzovanoj duhovnoj i misaonoj zajednici, sigurno je da u woj postoje razlike u nebitnom o wenoj gorwoj definiciji. S tom kvalifikacijom u vidu, slobodni smo da u ovu grupu ubrojimo i g. Sru TrifkoviÊa, uglednog mlaeg komentatora naπe politiËke scene, koji se u svojim visprenim analizama nikada nije ogreπio o suπtinski narodni i nacionalni interes. U odnosu na povratnike iz ove grupe, kad bi bila samo voqa u pitawa, naËelno bi bilo dosta kandidata. Ali i wih bi u glavnom spreËavale godine, ali i prijem na koji bi naiπli kod sadaπwe vlasti i onog dela druπtva koji je joπ uvek podræava. Pisac apela taËno uoËava problem asimilacije u rasejawu i smatra je nezaustavivom,te zato poziva na povratak u Maticu kao jedino odgovorno i celishodno reπewe. Ali onda kao da sam uvia prepreke na tom putu i veÊ na sledeÊoj strani, malo protivreËno, preporuËuje niz palijativnih mera, uglavnom u saradwi sa SPC u rasejawu - da se spreËi „daqa asimilacija”. Mi i daqe smatramo apel g. ObradoviÊa naËelno ispravnim i iznad svega dobronamernim i rodoqubivim. „Sjani qudi” Srbije i oni oko Dveri Srpske treba da nastave i intenziviraju rad u tom smeru. Nije g. ObradoviÊ kriv πto wegovom pozitivnom predlogu o `Seobi Srba u obrnutom pravcu” stoje na putu objektivne okolnosti. Malo qudi Êe se vratiti. Ono πto joπ uvek moæe doÊi iz rasejawa, od onih koji su kritiËki i suπtinski upoznali Zapad i svetska kretawa a `ostali svoji`, su zdrave i nacionalno korisne ideje za koje se treba iskreno otvoriti i razmotriti ih. Ako se to postigne, otvorila bi se perspektiva daqe saradwe rodoquba matice i rasejawa sa mnogim dobrim izgledima. V. DimitrijeviÊ

3


SAD PRITISAK NA BUGARSKU: NE SARA–UJTE NA JUÆNOM TOKU Nije tajna da Vaπington i Brisel na sve naËine guraju realizaciju projekta gasovoda Nabuko, kojim treba da se isporuËuje prirodni gas iz Prikaspijskog regiona preko Turske u evropske zemqe, zaobilazeÊi Rusiju. Nije tajna da EU i SAD nagovaraju evropske zemqe, a Ëesto i vrπe na wih neskriveni pritisak, da ne uËestvuju u projektu Juæni tok. Lep primer ove politike, piπe komentator Rumen Popov, jeste sastanak ameriËkog ambasadora Xejmsa Vorlika u Bugarskoj sa ministrom ekonomije, energetike i turizma ove zemqe TrajËom Trajkovom i wegova izjava za predstavnike bugarskih i stranih medija. Zanimqiva je i Ëiwenica da je sastanak odræan na molbu ameriËkog ambasadora dva dana posle pregovora u Sofiji prvog potpresednika vlade Rusije Viktora Zubkova sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovom, na kojima su bila prevladana neslagawa o projektima Juæni tok i atomska centrala Belane... UzimajuÊi brzinu kojom gospodin Borisov daje i povlaËi reËi povodom saradwe sa Rusijom, postaje jasno da garancije za ova dva energetka projekta nema. I bez obzira na tu okolnost, preporod rusko-bugarske energetske saradwe izazvao je zabrinutost Vaπingtona. I πta je to izjavio ameriËki ambasador Xejms Vorlik? Bugari, verovatno, æele da znaju zaπto je cena gasa skoËila za 30 odsto i neÊe li ona skoËiti joπ viπe u narednih 5-10 godina. Ambasador je podvukao da sada nema moguÊnosti da se to sazna, poπto su ugovori sa Rusijom poverqivi. Osim toga, gospodin Vorlik smatra da Bugarska i Balkan u celini treba da diverzifikuju isporuke energenata u interesu balkanskih naroda. On je optimistiËki raspoloæen povodom realizacije projekta gasovoda Nabuko. Treba istaÊi brzu reakciju predsednika Bugarske Georgija Pervanova, koji nije ignorisao izjave ameriËkog ambasadora u Bugarskoj Xejmsa Vorlika o neophodnosti veÊe transparentnosti povodom dogovora bugarske vlade i Rusije o energetskim projektima i diverzifikaciji energetskih izvora. „æeleo bih da vidim ideje diverzifikacije i savete osigurane realnom podrπkom”, istakao je Pervanov, preporuËivπi ambasadorima da daju mawe saveta o unutarpolitiËkim problemima. Sasvim je dostojna i blagovremena preporuka bugarskog predsednika ne samo ameriËkom ambasadoru u Bugarskoj veÊ i ambasadorima drugih dræava. Zar se moæe uopπte pretpostaviti da, na primer, ambasador Rusije u SAD ili u drugim zemqama moæe da traæi od ameriËke vlade veÊu otvorenost u ugovorima velikih ameriËkih naftnih i gasnih kompanija Teksako, Mobil ojl korporejπn i drugi, ili da ukazuje sa kojim zemqama treba razvijati aktivnu saradwu, a sa kojima ne? U meunarodnoj diplomatiji postoje pojmovi kao πto su unutraπwe stvari druge dræave koje gospodin Vorlik nije usvojio ili ne æeli da usvoji. 10.7.2010.

4

Glas Rusije

Proces za izruËewe GaniÊa za masakr nad vojnicima JNA Sowa Biserko, predsednica Helsinπkog odbora u Srbiji, svedoËiÊe pred britanskim sudom u korist Ejupa GaniÊa, optuæenog za ratni zloËin u Sarajevu kada su ubijena 42, a rawena 73 vojnika, oficira i civila razliËitih nacionalnosti, meu kojima je najviπe bilo Srba. Biserkova je juËe za „Alo!” potvrdila da Êe se najverovatnije pojaviti kao svedok odbrane Ejupa GaniÊa, ali je odbila da odgovori na pitawe da li smatra da se u DobrovoqaËkoj ulici dogodio ratni zloËin. PodseÊamo, Biserkova je nedavno izjavila da su „Tuzlanska kolona, DobrovoqaËka ulica i GaniÊ politiËki sluËajevi” koji se u Srbiji „koriste da bi odgovornost za poËetak rata bila prebaËena na boπwaËku stranu”. Ona je sarajevskom „Dnevnom avazu” tada rekla da je „licemerno od Srbije da se poziva na ekonomsku saradwu i buduÊnost dok u isto vreme hapsi dræavqane BiH”. Dok se Biserkova sprema da brani GaniÊa, pred veÊem Suda za ekstradicije u Londonu predstavnik britanskog tuæilaπtva juËe je rekao da je GaniÊeva odbrana pretila jednom od zaπtiÊenih svedoka tuæilaπtva! Kako prenosi BBC, predstavnik britanskog tuæilaπtva, koje zastupa Srbiju, pomenuo je zaπtiÊenog svedoka koji je srpskim tuæiocima dao iskaz u kojem tereti GaniÊa. Sudija je pitao da li Êe taj svedok biti doveden u London, a tuæilac je odgovorio da neÊe zato πto je odbrana doπla do imena tog svedoka, stupila u kontakt sa wim i pretila mu. Advokat Xejms Luis izjavio je juËe da je GaniÊ naredio napade u Sarajevu 1992, godine, koji su bili nelegalni prema odredbama Æenevske konvencije. Advokat Luis koristio je video-snimke, mape i izjave svedoka kako bi opisao seriju napada koji su se dogodili u Sarajevu 1992. godine, preneo je AP. Advokat je opisao napad na ambulantno vozilo u kojem su se nalazili nenaoruæani vojnici, na koje je pucano u trenutku kada su pokuπali da se predaju. Taj incident, rekao je Luis, pratilo je granatirawe bolnice narednog dana. Smatra se da je GaniÊ delovao sa drugima, a wihovo Ëiwewe moæe se smatrati ratnim zloËinom, rekao je Luis. Advokat Luis bi u naredna Ëetiri dana rasprave trebalo da obrazloæi liËnu ulogu GaniÊa u zloËinima. Pre poËetka suewa, GaniÊ je ispred zgrade suda novinarima rekao da je zahtev Srbije politiËki motivisan i da Srbija pokuπava da „manipuliπe britanskim pravosudnim sistemom”. .. Do kraja procesa... trebalo bi da budu sasluπana dva zaπtiÊena svedoka boπwaËke nacionalnosti, koji Êe svedoËiti protiv GaniÊa, dok bi treÊi svedok srpskog tuæilaπtva trebalo da bude Duπan KovaËeviÊ, general bivπe JNA. U korist GaniÊa pozvana je da svedoËi i Gordana KneæeviÊ, novinarka Radija „Slobodna Evropa”. GaniÊ je uhapπen na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za wim i joπ 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. 7.7.2010.

ALO

Iskra 1. avgust 2010.


Savet Evrope usvojio rezoluciju o Kosovu Parlamentarna Skupπtina Saveta Evrope u Strazburu usvojila je rezoluciju o Kosovu kojom se istiËe statusna neutralnost te najstarije evropske organizacije prema Kosovu, ali i potreba wenog veÊeg angaæovawa radi prevazilaæewa problema u domenu vladavine prava, demokratije i poπtovawa qudskih i mawinskih prava. JeremiÊ oËekuje nove pregovore Ministar inostranih poslova Srbije Vuk JeremiÊ oËekuje da Êe posle objavqivawa miπqewa MSP o pravnoj zasnovanosti nezavisnoti Kosova biti upuÊen poziv za nove statusne pregovore. U intervjuu za beËki list Prese, JeremiÊ je naveo i da Srbija "ni za jedan stepen neÊe odstupiti od sadaπweg kursa u politici prema Kosovu". "U skladu sa procedurom, neizbeæno je da se o miπqewu Meunarodnog suda diskutuje na Generalnoj skupπtini Ujediwewih nacija. LogiËni rezultat biÊe poziv sukobqenim stranama da problem reπe pregovorima. Jer, jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova nije niπta reπilo", rekao je JeremiÊ. Na pitawe da li Srbija u novim pregovorima æeli da postigne podelu Kosova, JeremiÊ je rekao da Srbija "nijedan moguÊi kompromis neÊe unapred odbaciti". Kosovo bez vladavine prava Izvestilac komiteta za politiËka pitawa Saveta Evrope Bjern fon Sidov koji je saËinio izveπtaj, istakao je tokom skupπtinske rasprave neutralnost Saveta Evrope u pogledu statusa Kosova. Sidov je naglasio loπe stawe posebno u domenu vladavine prava, istiËuÊi u izveπtaju kao najveÊe probleme poloæaj mawina, krπewe qudskih prava, sudstvo, korupciju, trgovinu qudima i diskriminaciju. Slabo poπtovawe vladavine prava negativno utiËe na svakodnevni æivot svih qudi na Kosovu, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju", istaknuto je u izveπtaju. Sidov je u uvodu, otvarajuÊi raspravu, rekao da je situacija na Kosovu mirna, ali da reË koegzistencija ne znaËi da Srbi i Albanci æive zajedno. U rezoluciji, saËiwenoj na osnovu izveπtaja izvestioca za Kosovo Bjerna fon Sidova, se istiËe da Savet evrope primewuje statusno-neutralnu politiku prema Kosovu i priznaje daqe vaæewe rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, iako su 33 Ëlanice ove evropske organizaci-

Iskra 1. avgust 2010.

je priznale Kosovo. U ciqu jaËawa uloge Saveta Evrope na Kosovui, Parlamentarna Skupπtina Saveta Evrope ukazuje da je potrebno uspostaviti radne kontakte sa kosovskim vlastima uz poπtovawe statusne neutralnosti. "Parlamentarna Skupπtina Saveta Evrope poziva politiËke stranke da poËnu dijalog sa predstavnicima politiËkih snaga u Skupπtini Kosova o pitawima od zajedniËkog interesa uz uzimawe u obzir legitimnih interesa i primedbi Srbije i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244", navodi se u rezoluciji. U preporukama koje je Skupπtina danas usvojila istiËe se da, premda podeqene po pitawu statusa, Ëlanice Saveta Evrope treba da budu ujediwene u podrπci veÊem angaæovawu na Kosovu. UzmajuÊi u obzir situaciju analiziranu u izveπtaju o Kosovu, koju je predstavio fon Sidov, Skupπtina, takoe, poziva Euleks, UNMIK, institucije Priπtine i vladu u Beogradu da preduzmu odreene korake u ciqu otklawawa problema sa kojima se suoËavaju stanovnici Kosova. Savet Evrope poziva EU da nastavi da vodi politiku "razliËitog pristupa statusu ali uz jedinstvo angaæovawa", obezbeujuÊi evropsku perspektivu Kosova u okviru pristupa Zapadnom Balkanu, kao i da ojaËa Euleks i wegovu ulogu na severu Kosova, istaknuto je u rezoluciji. Poziv Beogradu i Priπtini na saradwu U rezoluciji se, takoe, apeluje na vlasti u Priπtini i Beogradu da zauzmu fleksibilan pristup prema regionalnoj saradwi kako bi olakπali uËeπÊe svojih predstavnika na meunarodnim skupovima bez obzira na pitawe statusa i budu aktivni u unapreewu dijaloga i pomirewa meu zajednicama na Kosovu. ZvaniËnici Srbije i Kosova, kako se navodi, treba da zauzmu pragmatiËan pristup i pokuπaju da reπe praktiËne probleme kojima su izloæeni kosovski Srbi i druge mawinske zajednice na Kosovu, poput izdavawa liËnih dokumenata i snabdevawa energijom. Beograd i Priπtina se, takoe, pozivaju da uËine napor kako bi olakπali priznavawe svojinskih prava i povraÊaj imovine legitimnim vlasnicima, nastave da sarauju po pitawu nestalih i obezbede punu saradwu sa Euleksom i Haπkim tribunalom u istragama o ratnim zloËinima. MultietniËki karakter Kosova Vlasti u Priπtini se pozivaju da u potpunosti uzmu u obzir multietniËki karakter

5


Savet Evrope... Kosova, striktnim sprovoewem zakona o zaπtiti prava mawina i decentralizacije stvaraju uslove za bezbedan povratak i reintegraciju raseqenih i preduzimaju odluËne mere protiv diskriminacije na etniËkim osnovama. U rezoluciji se nalaze samo dve stavke koje se odnose na vlasti u Srbiji. Savet Evrope, naime, poziva srpske vlasti da uklone praktiËne prepreke za povratak raseqenih poput pristupa informacija, ukquËujuÊi informacije iz katastra i prenosa dokumenata, kao i da osmisle integraciju raseqenih koji ne æele da se vrate na Kosovo. Skupπtina poziva Euleks, UNMIK i kosovske institucije da pojaËaju napore za uspostavqawe vladavine prava posebno, javnom osudom korupcije, donoπewem zakona i preduzimawem konkretnih koraka za popravqawe stawa u pravosuu, navedeno je u rezoluciji. Takoe, pozivaju se kosovske institucije da obezbede punu saradwu da Euleksom u kontesktu istraæivawa ratnih zloËina i organizovanog kirminala. U rezoluciju je uvrπten i amandman kojim se podseÊa da je Parlamentarna skupπtina Saveta Evrope uvek izraæavala nadu da Êe za svo stanovniπtvo Kosova biti garanatovan i omoguÊen pristup Evropskom sudu za qudska prava, iako Kosovo nije Ëlanica ove panevropske organizacije. Miπqewe MSP otvara moguÊnosti za dijalog Specijalni izaslanik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je u Strazburu da miπqewe Meunarodnog suda pravde (MSP) otvara moguÊnosti za dijalog Beograda i Priπtine. ObraÊajuÊi se SpoqnopolitiËkom odboru Evropskog parlamenta Fejt je rekao da nije na wemu da komentariπe odluku MSP, ali moæe da kaæe da veruje da Êe objavqivawe miπqewa Suda predstavqati moguÊnost za jaËawe kontakta Beograda i Priπtine. Fejt je rekao da je moguÊnost uspostavqawa dijaloga bila vidqiva na proπlom sastanku u Sarajevu. Fejt je, uquËujuÊi odluku MSP, rekao da u narednom periodu predstoje dogaaji kojima se mora pristupiti obazrivo, jer sadræe potencijal za novu dinamiku. Specijalni izaslanik EU na Kosovu ukazao je da su proπli lokalni izbori, pre svega u novoj opπtini Parteπ kod Gwilana, doneli boqitak kada je reË o uËeπÊu kosovskih Srba. 22.6.2010.

6

RTS

SAMIT G - 20 KOJI NI©TA NIJE RE©IO Lideri G- 20 na Ëetvrtom susretu u Torontu, kao ni na prethodna tri, nisu uspeli da se dogovore o zajedniËkoj politici u reπavawu svetske ekonomske krize. Definisan kao Forum za meunarodnu ekonomsku saradwu i koordinaciju, ni po Ëetvrti put nije ispunio oËekivawa sopstvene javnosti, a joπ mawe siromaπnih i nerazvijenih zemaqa. I ovog puta se pokazalo da zbog parcijalnih sebiËnih interesa nema globalnog reπewa za svetsku krizu. Pokazalo se takoe, posebno na ovom najnovijem susretu, da najmoÊniji dolaze na samit da bi nametnuli svoja reπewa i prvens tveno spasavali svoju ekonomiju. SAD su insistirale na podsticawu potroπwe, Ëlanice EU predvoene NemaËkom na radikalnoj buxetskoj πtedwi, Kini je bio ciq da saËuva autonomnost u svojoj monetarnoj politici, a lideri zemaqa BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) nisu Ëak ni odræali predvieni sastanak. Ekonomsku krizu, Ëiji je pojavni oblik finansijski slom najveÊih banaka na Volstritu, nisu prouzrokovale siromaπne zemqe. MoÊni Êe, bilo dogovorom bilo sopstvenim snagama, naÊi reπewa za svoje probleme, a πta je sa siromaπnima? Oni su potpuno marginalizovani i bez svojih predstavnika. Krahom komunizma svet je globalizovan tako da siromaπni joπ viπe zavise od bogatih. Siromaπnim zemqama se nudi, a samo malim delom realizuje, minimalna pomoÊ za p r e æ i v q a v a w e , a li t a k o i to li k o da i da q e ostanu nerazvijene i zavisne od razvijenih. Ko joπ misli ili ulaæe u wihov razvoj? G-8 je obeÊala dodatnih pet milijardi pomoÊi ovim zemqama, a ni prethodna obeÊawa nisu ispuwena. Bogate zemqe, sa izuzetkom nekih skandinavskih, nisu ispoπtovale viπedecenijsku preporuku UN da izdvajaju iz svog BDP-a 0,7 odsto za zemqe u razvoju. Joπ su mawe πanse da Êe razvijeni svet u sadaπwoj krizi biti izdaπniji. Reπavawu svetske ekonomske krize pristupa se jednostrano. Traæe se ekonomske mere, a zanemaruju se socijalni i politiËki efekti koji mogu ozbiqno da ugroze bezbednost na globalnom planu. Ukoliko se ubrzo ne obezbede rast zaposlenosti, uz garanciju minimalnog iznosa nadnica, i veÊi izdaci za socijalno najugroæenije, ekonomska kriza moæe dovesti do socijalnih nemira πirih razmera i znaËajnih politiËkih promena, posebno u siromaπnim zemqama. PojaviÊe se radikalni pokreti za „socijalizaciju” gubitaka, a time i za razne ekstreme, haos, poveÊani terorizam, uz opasnost eksplozije „socijalne bombe” sa nesagledivim posledicama. Najgori scenario bi mogao biti ukoliko „bogati raweni lav” ode u krajnost i pokuπa da silom, moæda i vojnom, krene u zaπtitu i oporavak svog „oronulog carstva”. Ekonomska kriza iz tridesetih proπlog veka, zbog nesloge najmoÊnijih, praktiËno je okonËana tek Drugim svetskim ratom. Istorija se ne ponavqa, ali razboriti izvlaËe pouke iz we. Politika, 2.7.2010. Podvukla - Iskra) (P

Radoman Jov iÊ diplomata u penziji

Iskra 1. avgust 2010.


Vanredan saziv SBUN zbog ubistva u Kosovskoj Mitrovici

Polemika Borisa TadiÊa i Vitalija »urkina sa predstavnicima kosovskih Albanaca i SAD »lanice Saveta bezbednosti UN jednoglasno osudile nasiqe. Rusija i SAD opreËno o razlozima podignutih tenzija. Predsednik TadiÊ upozo rio da Êe Srbija biti prinuena da preispita odnos prema meunarodnom prisustvu na Kosovu ukoliko ne uskrate podrπku destabilizujuÊim potezima Priπtine. Euleks i UNMIK pozvali na uzdræanost. Hiseni optuæuje Srbe i Beograd. Predsednik Srbije Boris TadiÊ upozorio je ambasadore petnaestoËlanog tela da Êe Srbija biti prinuena da preispita svoj odnos prema meunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji ukoliko meunarodni faktori ne uskrate podrπku destabilizujuÊim potezima Priπtine. Predsednik Srbije istovremeno je ukazao da je sprovoewe plana u πest taËaka, koji je svojevremeno predloæio generalni sekretar UN, a podræao Savet bezbednosti, jedini naËin da se uspostavi stabilnost na Kosovu. ObraÊajuÊi se Savetu bezbednosti UN, vanredno sazvanom na zahtev Srbije povodom nedavnog napada na stanovnike severnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik TadiÊ je istakao da je taj incident bio pokuπaj da se poveÊaju meuetniËke tenzije i sabotiraju nastojawa da se doe do odræivog mira u pokrajini. "To je joπ jedna pogubna posledica zlonamernog plana, iza koga delimiËno stoji takoz v ana Me u na ro dn a c iv il na ka nc el ari j a Pi te ra Fejta, da se na severu pokrajine uspostavi nele galni i neæeqeni reæim", rekao je TadiÊ, i precizirao da su dve bombe na uËesnike mirnog protesta protiv uspostavqawa kancelarije takozvane kosovske vlade baËene iz dvoriπta koja pripadaju Albancima. "Zahtevamo od meunarodne zajednice da se postara da se niπta sliËno u buduÊnosti ne ponovi, i da nelegalna kancelarija u severnom delu Kosovske Mitrovice ostane zatvorena", rekao je TadiÊ, i dodao da kosovskim Albancima mora biti jasno stavqeno do znawa kakve Êe biti posledica svakog posezawa za unilateralnim potezima. OdgovarajuÊi na optuæbe Skendera Hisenija, vezane za optuæbe oko navodne podrπke Beograda grupama na severu Kosova, TadiÊ je rekao da je otvarawe kancelarije priπtinske vlade u Kosovskoj Mitrovici "Ëista provokacija", kao i da je stav SAD, koje su takav potez podræale "zabri wavajuÊi". "Savet bezbednosti nastavqa da podræava stav koji je protiv jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova... Kosovo nije dræava, nema suverenitet. Tako ne misli samo Srbija, to je stav

Iskra 1. avgust 2010.

Saveta bezbednosti... Hisenu tu realnost mora da prihvati", rekao je TadiÊ. ©ef UNMIK-a Lamberto Zanijer je pozvao sve strane da ostanu uzdræane i policiju da πto pre pronae poËinioce serije incidenata posle kojih je i sazvana sednica Saveta bezbednosti UN. "Nadam se da ovi dogaaji neÊe dovesti do pogorπawa situacije", rekao je Zanijer, koji je na poËetku izlagawa podsetio na hronologiju incidenata, navodeÊi da se u Kosovskoj Mitrovici dogodilo upravo ono na πta je, u prethodnom izveπtaju Savetu bezbednosti, upozorio generalni sekretar UN Ban Ki-mun. Prvi Ëovek svetske organizacije upozorio je pre tri meseca lidere kosovskih Albanaca da ne pokuπavaju da sprovedu svoj plan za sever Kosova, bez saglasnosti lokalnog srpskog stanovniπtva, jer bi se, u suprotnom, mogla pogorπati sveukupna bezbednosna situacija. ©ef Euleksa Iv de Kermabon je u ime misije EU oπtro osudio incidente, navodeÊi da su πpekulacije koje su se pojavile u nekim medijima potpuno neistinite, rekavπi da nema rizika od sveopπteg pogorπawa situacije u Kosovskoj Mitrovici i na celom Kosovu. "Svesni smo tenzija, zbog Ëega pozivamo vlasti u Beogradu i Priπtini da nastave da nas podræavaju", rekao je Kermabon. GovoreÊi o rawavawu poslanika Petra MiletiÊa, De Kermabon je rekao da je kosovskoj policiji, koja je pokuπala da istraæi taj napad, suprotno zakonu zabrawen prilaz bolnici u severnoj Mitrovici. Dodao je i da su izvesni, kako je rekao, radikalni elementi na severu Kosova pretili osobqu Euleksa, πto je za najoπtriju osudu. Kosovski ministar inostranih poslova Skender Hiseni optuæio je Beograd za pruæawe podrπke "kriminalcima u severnom delu grada", koje je oznaËio kao odgovorne za "nasilne demonstracije" protiv otvarawa kancelarije kosovske vlade u severnom delu Kosovske Mitrovice. "Ta kancelarija je otvorena kao deo vlade Republike Kosovo u nastaviÊe da funkcioniπe na taj naËin... Vlada Kosova odluËna je da uspostavi vlast na celoj teritoriji Kosova", rekao je Hiseni, koji je predsednika TadiÊa optuæio za bezrazloæno blaÊewe kosovskih Albanaca, kada je rekao da su oni odgovorni za incidente zbog koji se Savet bezbednosti i sastao. Predstavnici Rusije i Sjediwenih AmeriËkih Dræava joπ jednom su, ovaj put u Savetu

7


Polemika Borisa... bezbednosti UN, izneli opreËne stavove o razlozima incidenata koji su posledwih dana potresli sever Kosova. Rusija smatra da je otvarawe kancelarije vlade u Priπtini drska provokacija, dok Amerikanci tvrde da se radilo o "legitimnom potezu suverene dræave". Ambasador Rusije pri UN Vitalij »urkin optuæio je vlasti u Priπtini za "drsku provokaciju" zbog odluke da bez konsultacija sa lokalnim Srbima otvore vladinu kancelariju, a Euleks za "oËigledno odstupawe od statusno neutralne pozicije". "Zahtevamo da Savet bezbednosti zadræi odluËujuÊu ulogu u donoπewu odluka vezanih za razvoj situacije na Kosovu", rekao je »urkin. Wegov ameriËki kolega Alehandro Volf je rekao da SAD podræavaju otvarawe kancelarije vlade u Priπtini u severnom delu Kosovske Mitrovice, navodeÊi da je to bila "ispravna odluka suverene dræave". Volf je, takoe, naveo da je bombaπki napad u severnom delu Mitrovice "izolovano delo kriminalaca, a ne planirani teroristiËki napad", ocewujuÊi da, u suπtini, nije bilo razloga za sazivawe vanredne senice Saveta bezbednosti UN oko ovog incidenta. Volf je, takoe, rekao da su, prema informacijama kojima raspolaæe, funkcionera Samostalno liberalne stranke i poslanika u Skupπtini Kosova Petra MiletiÊa napali lokalni Srbi. "Æalimo zbog incidenta i pridruæujemo se pozivima na mir i izbegavawe nasiqa", rekao je Volf. Britanski ambasador je rekao da dve strane treba da se posvete dijalogu i saradwi kako bi uspeπno ostvarile svoj ciq da uu u EU. Predstavnik Francuske se, takoe, sloæio da se radi o izolovanom incidentu i da je stawe na Kosovu stabilno, i pozdravio reakciju misije Euleksa koja "funkcioniπe u skladu sa rezolucijom 1244 i nastavqa uspeπno da odræava red i mir" na Kosovu. I ambasador Kine sloæio se da je situacija na Kosovu "ozbiqna i delikatna" i ponovio stav wegove zemqe da ciq treba da bude postizawe sporazuma prihvatqivog za obe strane, kroz pregovore. 6.7.2010. (Podvukla - Iskra)

RTS

Napomena Iskre: TadiÊ se najzad osmelio da napadne zlonamernu ulogu Pitera Fejta, pa Ëak i da izrazi `zabrinutost` zbog stava SAD u vezi incidenta, ali „gose” ne haju. Za wih je Kosovo „suverena dræava”, pa su Ëak i poslanika Petra MiletiÊa ranili „lokalni Srbi”.

8

Izbrisati laæne zloËine u izveπtaju Kofi Anana MONSTRUOZNE optuæbe protiv Srba u BiH, veÊ celu deceniju, ostaju zapisane u Izveπtaju generalnog sekretara Ujediwenih nacija, iako nikada nije potvreno da su istinite. Institut za istraæivawe srpskih stradawa u 20. veku, na Ëelu sa direktorom Milivojem IvaniπeviÊem, zato traæi od UN i wenog rukovodstva da zbog istine naknadno ispravi svoj dokument. Pismo je upuÊeno generalnom sekretaru Ban Ki Munu, predsedavajuÊem Saveta bezbednosti i predsedniku Generalne skupπtine. Sa sadræinom su upoznati i πef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ, premijer RS Milorad Dodik, patrijarh Irinej, kao i ambasade ©panije, Belorusije, Rusije, Izraela, Libije, Irana... Ukoliko se UN ogluπe o zahtev instituta, IvaniπeviÊ predlaæe da se izda nalog Sekretarijatu UN da obraÊawe ambasadorima tretira kao dokument UN i da ga prosledi svim korisnicima spornog izveπtaja Kofija Anana. U jednom delu (zavrπnog) Izveπtaja generalnog sekretara od 15. novembra 1999. godine o stawu u BiH piπe: „Poπto je Srebrenica, jula 1995. pala pod opsadu srpskih snaga, desio se uæasan masakr nad muslimanskim stanovniπtvom. Dokazi koje je Tuæilaπtvo predstavilo opisuju scene nezamislivog divqaπtva: hiqade qudi je pobijeno i zakopano u masovne grobnice; stotine qudi zakopano je æivo, muπkarci i æene sakaÊeni su i klani; deca su ubijana pred oËima svojih majki, deda je bio prisiqen da pojede jetru svog unuka. Ovo su istinske scene iz pakla...” IvaniπeviÊ odluËno pobija ovako sastavqen Ananov raport. - To su monstruozne optuæbe koje ni posle deceniju i po nisu potvrene - kaæe nam IvaniπeviÊ. - Taj deo izveπtaja preuzet je iz izjave Fuada Rijada, sudije Meunarodnog tribunala za ratne zloËine u bivπoj SFRJ, a da sudije u Hagu kasnije nisu izvele svedoke koji bi potvrdili ove navode. Institut je temeqno proverio sporne tvrdwe i utvrdio da je izmiπqena priËa o dedi i unuku, ubijawu dece pred oËima majki i da su muπkarci i æene sakaÊeni i poklani. - Nije taËno da su qudi æivi zakopavani, a broj poginulih muπkaraca, branilaca Srebrenice, znatno je uveÊan i nije konaËno utvren - kaæe IvaniπeviÊ. INSTITUT upozorava da izveπtaj generalnog sekretara, iako obuhvata period od 1993. do 1995, nijednom nije pomenuo srpska stradawa na podruËju Srebrenice. Nije navedeno ni da je od 9.390 Srba iz tog kraja, posle muslimanskih zloËina od maja 1992. do februara 1993, ostalo svega 860. Takoe, nema ni slova o zloËinima nad srpskim civilima u Bratuncu, Skelanima i Srebrenici od aprila 1992. do aprila 1993. 6.7.2010.

Novosti

Iskra 1 .avgust 2010.


ARGUMENTI PROTIV PODELE KOSOVA Napisala sam, pre neki dan, moæda ne baπ najjasniji tekst gde pokuπavam da objasnim zbog Ëega mislim da je podela Kosova loπa, a zbog Ëega da ta priËa samo ilustruje faktiËko stawe (to jest da Kosovo jeste podeqeno) „na terenu”, na kojem viπe nisam. Dakle, pokuπala sam da kaæem da je podela Kosova nedvosmisleno priznawe istog kao nezavisne dræave. Da je to podela Srbije a ne podela Kosova. Da je od priËe o podeli Kosova gora joπ samo priËa o „zameni” severa za takozvanu Preπevsku dolinu. Prihvatila bih kritiku da sve to nisam napisala dovoqno jasno, da me nije zbunilo nazivawe tog teksta - defetistiËkim. Defetizam je odustajawe, to je kad dignete ruke od neËega i kaæete „ja ne mogu niπta da uradim”. Defetizam je ideja o podeli Kosova, koje znaËi najotvorenije priznawe Kosova Republike juæno od Ibra. Defetizam je pomiwawe neke teritorije na jugu Srbije. To je odustajawe od svake borbe za srpsko Kosovo i to je moqakawe za bar jedno malo parËe te zemqe, Ëini se, viπe iz psiholoπkih razloga. NaËin na koji je tretiran svaki glas protiv podele jasnije govori o ideji o podeli od svih napisa, izjava i insinuirawa koje idu u wenu korist. Kako sve ËeπÊe, kako preËesto dolazim u situaciju da mi se postavqa pitawe πta liËno mislim i „na Ëijoj sam strani”, dopustiÊu sebi da kaæem, mada zaista smatram nebitnim πta o podeli, i uopπte - o Kosovu, mislim ja, koja jedan kratak period uËim o Kosovu joπ uvek nemajuÊi najjasniju sliku - jer Kosovo je teπka tema i mnogo toga sadræi. Ja, nebitna, mislim da priËa o podeli nije dobra poruka. Mislim da su argumenti tipa „πta da radimo sa dva miliona Albanaca” jako loπi, jer πta da radimo onda sa Maarima, πta sa Romima, πta sa bilo kim ko nije Srbin. Argument je opravdan i smislen (da podvuËem, moæda sam i sama nekada mislila da je to dobar argument), ali on je, u isto vreme, πtetan. Kontradiktoran je i on zapravo govori sledeÊu stvar: Ne damo Kosovo, ali ne znamo πta da radimo s wim jer tamo ima puno Albanaca. O Albancima, i πto je najgore, uopπte o Kosovu sve se ËeπÊe informiπemo iz priπtevskih listova. Prenosimo izjave politiËara i predstavu nemamo kako Kosovo uistinu izgleda i kakvi su sve ti Albanci koje neÊemo u svojoj dræavi, ali hoÊemo Kosovo. VeÊina wih nije zadovoqna dræavom u nas-

Iskra 1. avgust 2010.

tajawu i Ëesto se moæe Ëuti kako naglas sumwaju da Êe te dræave u pravom smislu uopπte i biti. Nemaju posla. Plate su im bednije Ëak i od naπih. Nemaju zdravstvo i za skupe pare prebacuju se na VMA da se leËe. Nalaze neverovatne naËine da dou do srpskih dokumenata. Jedva dobijaju vizu za bilo koju zemqu, pa Ëak i za Hrvatsku na Ëijoj su strani neki od wih ratovali protiv Srba. Sa druge strane, Srbi juæno od Ibra ne veruju da Êe ikada ponovo biti deo Srbije. Neki se nadaju, neki su ratovali i ne mogu da se pomire sa Ëiwenicom da je, u wihovim oËima, nekada jaka Srbija sada nemoÊna ili da Ëak nema voqe da za wih uËini bilo πta, osim za potrebe slikawa. I od Srba sa severa se moæe Ëuti sliËan „defetizam”. Da ne ostanem ponovo nedoreËena ne mislim da je to defetizam. Ne mislim da je izdajniπtvo ni okretawe nekih Srba ka Priπtini. Ne mislim u tim kategorijama jer smatram to neumesnim. Ima mesta na Kosovu iz kojih sav svet deluje toliko daleko, iz kojih Beograd deluje kao neki izmiπqeni grad a Priπtina kao mesto gde se kako tako æivi, ima mesta na Kosovu na kojima nemate snage niπta da pitate qude koje zateknete, na kojima Êete od nekog starca ili neke seoske uËiteqice sluπati i kako je „pre rata bilo sjajno” i u isto vreme kako je „oduvek sve straπno” i kako ih je „oduvek strah da idu sami kroz neke sokake gde su Albanci”. SluπaÊete i o otmicama i ubistvima, pa o tome kako su im neke komπije Albanci ostali prijateqi, sluπaÊete o prodaji zemqe, o tome kako nema struje i kako ih niko nikada ne poseÊuje i zapravo - ono πto Êete Ëuti i πto Êe vam bubwati u uπima jeste jedna samoÊa. Ogromna samoÊa nekih nemoÊnih, ili zadrtih, ili naivnih qudi koji misle da su uËinili neπto za Srbiju (ili za sebe - svejedno) time πto su ostali na Kosovu. Ko god ume da sluπa, a verujem da to umem, zanemeÊe i neÊe znati πta da misli. Ni da li je ispravno, ni da li je pogreπno, ni πta Êe sutra reÊi istorija. NeÊe znati apsolutno niπta. Sem da su te slike toliko snaæne da ih verovatno neÊe zaboraviti dok je æiv i da o wima moæe da piπe samo neobjektivno, bez distance i kalkulacije makar prepriËavao samo te fotografije. Na sledeÊem koraku, odmah iza te bede koja ne moæe da se zaboravi i koja nije samo materijal na beda nego svake vrste beda, beda sadræaja kojeg nema, beda svrhe koja izmiËe, beda jednog druπtva i gotovo svih pojedinaca u wemu, dakle, odmah iza te bede, Ëovek vidi i jedno bogatstvo. Ratno - profitersko, ruæno, zastraπujuÊe bogatstvo koje takoe odiπe, ima ukus jednog siromaπtva. Sve je na Kosovu sirotiwa, osim proπlosti. Proπlost je poezija, proπlost je pre - kosovski, kosovski i postkosovski ciklus koji je antiËka drama. I manastiri.

9


ANTIHRIST STIGAO NA NA©A VRATA Marginalizacija pravih vrijednosti, koju namjeÊe evroatlantski (ne)kulturni koncept prijeti da Ëovjeka retardira, pa Ëak i degeneriπe u mutanta jednog totalitarnog vremena koje programirano vodi u nacionalnu propast. Ne treba biti starozavjetni prorok i mudrac, pa uvidjeti da kulturni obrazac koji namjeÊe globalistiËki Antihrist vodi ka svijetu bez smisla, zbog Ëega je naπa obaveza da se suprostavimo takvim negativnim tendencijama vremena i da kulturom zaπtitimo sopstveni duhovni prostor spasavajuÊi pravo na nadu i buduÊnost. Na to je mislio upravo preminuli, najboqi i najvoqeniji ministar kulture u istoriji Srbije, Miodrag –ukiÊ - –uka, rekavπi da: "Æivjeti u svijetu bez Boga i poezije straπna je sudbina svakog pojedinca i naroda, æivjeti u svijetu bez smisla i odgovora, æivot je u paklu", pa zato "naπa sveta duænost je oËuvawe onih vrijednosti koje baπtine iskustvo stvaralaËke slobode, iskustvo slobodnog izbora", suprotstavqajuÊi dekadentnom i nehumanom ameriËko-evrounijatskom konceptu proizvodwe homokretena, kao i nehumaniim egzibicionistiËkim "instalacionim" kulturnim projektima, humani "arhetipski znak slike i crteæa, pozoriπni obredni ritual, leksiËku strukturu poezije, drame, kwiæevnosti uopπte i druge sim-

Argumenti protiv... Postkosovski ciklus koji æivimo nije za pe v at i o w em u . N em a m u d ro g d es p ot a S t e f an a LazareviÊa, imamo samo nejake Uroπe. Ne znam zaπto, ali kada od wih sluπam kako je jedna od opcija i podela Kosova - mislim da je to sve samo ne opcija za razmatrawe. Ako je Kosovo Srbija, ne treba da je nudimo na deqewe. Ako ponudimo podelu i uz podelu takozvanu Preπevsku dolinu - onda rasparËavamo dræavu i smawujemo je. Ako je smawujemo, priznajemo trenutnu realnost i u odnosu na wu krojimo bu du Ênos t, n e ra zmiπ qajuÊ i z apr avo uop πte o onome na πta se pozivamo. Na svoje pravo da nikada ne priznamo nezavisno Kosovo. I na kraju, da sam kojim sluËajem ostala na Kosovu kraÊe nego πto jesam, verujem da bi mi podela zvuËala kao solidno reπewe jedne nesnoπqive situacije. Bila sam tamo duæe nego πto je trebalo i sada viπe ne mogu da mislim da je to elegantno, da je „boqe iπta nego niπta”, jer to „iπta” ovakvim naËinom vrlo brzo postane takoe „niπta” i postane problem, veÊi nego πto je bio dok ga nismo „reπili” na ovaj naËin. Eto, to ja mislim o podeli Kosova. NSPM, 1.7.2010. <www.nspm.rs>

10

Ana RadmiloviÊ Podvukla - Iskra) (P

bole duhovnosti koji su temeqi naπeg postojawa". Meutim, Antihrist je pustio duboke korene u naπim vlastima, pa je kultura u wihovom djelovawu apsolutno marginalizovana, a finansijski svedena na prosjaËki πtap. Ukoliko se, pak, i podræe neki kulturni projekti, onda su to samo kiË performansi u kojima se vrπi preparirawe mladih da, putem povrπnih sadræaja i reklamne kulture, prom ijene svoj u s vij est i post anu ana cionalne amebe. AutentiËna nacionalna kultura se baca pod otiraË da bi se promovisale potroπaËke vrijednosti i kultura tipa "imati po svaku cijenu", a ne "znati raditi". Zaglupqivawe omladine sistematski podræavaju naπe ne baπ umne vlasti, pa ti loπi aci izbacuju iz lektire Ëak i Wegoπa. Do takve imbecilizacije kulturnog prostora Ëak ni pomenuti mondijalistiËko-globalistiËki koncept nije joπ dospio, pa joπ niko nije izbacio iz lektire Zapada Dantea, Igoa ili Getea. Kakve voe takav i kulturni koncept, a kultura koja nije zasnovana na sopstvenim korijenima, no na nekritiËkom namjetawu kulturnog koncepta koji nema izvoriπte u nama, no se namjeÊe vjeπtaËki, spoqa, nije autentiËna, veÊ samo surogat i vodi ka stvarawu otuenih umova, gubitka svake etiËke i moralne samosvijesti , gubitku samopoπtovawa do mjere da neki predstavnici vlasti hvale kriminalce "da imaju morala", πto je svojstveno sqedbenicima evroglobalistiËkog koncepta nasilne hamburger kulture. Zato je danas "vrijednost" da πaqeπ svoje vojnike da okupiraju tue zemqe, a patriotizam i odbrana sopstvene zemqe se proglaπavaju antievrounijskim djelima, pa istaknute patriote zavrπavaju na sceni Haπkog pozoriπta. Zaπto danas Êute intelektualci, i pristaju uz takvu vlast, negirajuÊi sopstveni intelektualni status i identitet? Zaπto beogradski Univerzitet proglaπava svojim poËasnim Ëlanom Ëovjeka koji se zalagao ne samo za vazduπne, veÊ i kopnene napade na srpski narod? Zaπto Êute intelektualci u Crnoj Gori kada se neko institucionalno podsmijeva nauci, krade tue jezike, prekraja rijeËi Marka Miqanova, izbacuje iz πkole Wegoπa i profesore srpskog koji neÊe da gaze nauku zarad profita politiËkih probisvijeta? Zato πto je Antihrist stigao na naπa vrata. Lako se prepoznaje. Dovoqno je pogledati beogradski ili podgoriËki TV dnevnik. Dan, 8.7.2010 Podvukla - Iskra) (P

DRAGAN MRAOVI∆ konzul SRJ u Bariju

Iskra 1. avgust 2010.


Napad na suverenitet Srbije:

EVROPSKA UNIJA PODRÆALA PRIZNAWE NEZAVISNOSTI KOSOVA Zapadni projekat o Zapadnom Balkanu ulazi u zavrπnu fazu, koja podrazumeva konaËno reπewe problema Kosova, tojest, integraciju Severnog Kosova (sa veÊinskim srpskim stanovniπtvom) u „institucije priπtinske vlasti”. U Evropskom parlamentu danas je odræano glasawe o rezoluciji, kojom se pozdravqa priznawe nezavisnosti Kosova od strane Evropske unije. Rezolucija je usvojena sa 455 glasova „za” i 155 - „protiv”. Rezolucija poziva Ëlanove Evropske unije da se pridræavaju jedinstvenog stava u odnosu na Kosovo i javno apeluju na Meunarodni sud uoËi donoπewa presude (oËekivane krajem jula) o zakonitosti jed nostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova . Rezolucija poziva na „efikasnu transgraniËnu, regionalnu i lokalnu saradwu u interesu celokupnog stanovniπtva Kosova i regiona u celini”, insistira na ukquËivawu Kosova u proces vizne liberalizacije, poziva institucije Evropske unije na aktivizaciju saradwe sa Kosovom, a sve partije Kosova - na sprovoewe „kwuËnih reformi” protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu decentralizacije i transformacije administrativnog sistema. UoËi razmatrawa pitawa Kosova i Albanije podrπku rezoluciji izrazio je evropski komesar za proπirewe Stefan File. Poπto Ëlanice Evropske unije imaju razliËite poglede na status Kosova (pet zemaqa Evropske unije ne priznaje nezavisno Kosovo), Evropski parlament je odluËio da uzme stvar u svoje ruke i ukaæe svojim Ëlanicama na geopolitiËki orijentir - „jedinstvenu evropsku buduÊnost Kosova i Zapadnog Balkana”. File je izrazio uverewe, da Êe rad sa „priπtinskim vlastima” biti nastavqen nezavisno od odluke Meunarodnog suda o zakonitosti jednostranog proglaπewa nezavisnosti . Od Priπtine se zahte va ispuwewe niza uslova, od kojih je glavni „povratak raseqenih lica u zadovoqavajuÊem maniru”, a od Srbije - „pragmatiËno ponaπawe u pogledu pitawa statusa Kosova”. Protiv rezolucije Evropskog parlamenta istupio je poslanik iz GrËke Takis Haxigeorgij, koji je u ime grupe Ujediwene levice izjavio, da usvajawe rezolucije nije moguÊe, kao πto nije moguÊ poziv da sve zemqe-Ëlanice EU priznaju jednostrano proglaπenu nezavisnost; nezavisni poslanik iz Austrije je ukazao, da je na snazi rezolucija Saveta bezbednosti OUN 1244, i da Evropska unija ne moæe nametati priznavawe nezavisnosti Kosova (1). Zapad veÊ ima plan u odnosu na sever Kosova. Po svoj prilici, buduÊa presuda Meunarodnog suda veÊ je poznata, poπto Êe, Ëim ona bude objavqena, najverovatnije „zapoËeti pregovori o

Iskra 1. avgust 2010.

statusu severa Kosova”. Prema tom planu, kosovskim Srbima Êe biti ponuen „nekakav specijalni status”, sliËan shemama primewenim u Tirolu i S evernoj Irskoj, ali bez moguÊnost i otvarawa pregovora o statusu, ili podeli Kosova. Sever Kosova, kao, neÊe biti odvojen od Srbije u potpunosti - Srbima na severu Kosova biÊe data „πiroka autonomija”, veÊa nego πto je to predviao plan Mati Ahtisarija, a garant Êe biti Priπtina i Beograd. Razlike u potezima zapadne diplomatije prema Srbiji u sadaπwoj etapi sastoje se u tome, πto uslov wenog priznavawa nezavisnosti Kosova sada nije obavezan - potreban je „konstruktivni stav” u pogledu uËeπÊa u regionalnim organizacijama i delovawa „priπtinske vlasti”, tojest, sve osim formalnog priznavawa nezavisnosti. U zamenu se Srbiji, kako je to veÊ postalo tuæna tradicija od 1991. godine, daju se obeÊawa - ovog puta, o „olakπanom putu za ulazak u EU”. Beogradu je predloæeno da zajedniËki sa Evropskom unijom izradi nacrt rezolucije nakon izricawa presude Meunarodnog suda. Meutim, srpske vlasti su taj predlog odbile, izjavivπi da Êe izraditi sopstveni nacrt rezolucije i prezentirati ga u septembru Generalnoj skupπtini OUN. I isto onako, kako je to bilo tokom posledwih skoro 20 godina, na adresu Srbije i daqe se upuÊuju pretwe. Ovog puta su NemaËka, Francuska i Engleska upozorile Srbiju, da Êe wen pokuπaj da dovede u pitawe otvarawe pregovora o statusu Kosova biti osujeÊen. BuduÊi srpski nacrt rezolu cije za Generalnu skupπtinu OUN oni tretiraju kao „k ampa wu u G en era ln oj s kupπ tini OUN p rotiv Ëlanova Evropske unije”, i ona Êe „snositi neizbeæne posledice, koje Êe se odraziti na sud binu molbe Srbije za Ëlanstvo u EU”. Meutim, ako Srbija posluπa, onda Berlin, Pariz i London obeÊavaju da Êe u septembru zapoËeti proceduru ukquËivawa Srbije u Evropsku uniju (2). Povodom Kosova ponovo se rasplamsala prava bitka. U utorak, 6. jula, odræano je vanredno zasedawe Saveta bezbednosti OUN, koje je sazvao predsednik Srbije Boris TadiÊ. Kao povod za to sazivawe posluæili su tragiËni dogaaji - napad na Srbe sevrenog dela Kosovske Mitrovice, u mestaπcu BoπwaËka Mahala (sa meπovitim sastavom stanovniπtva), gde je bio organizoivan mirni protest, na kome se okupilo oko tri hiqade q udi, p rotiv otvar awa k anc elari je tako zv ane „kosovske vlade”. Meu okupqene su baËene dve bombe, i u eksploziji je poginuo jedan Ëovek (pedijatar M. XekoviÊ), a raweno je 11 qudi. Zatim se dogodio joπ jedan napad, u kome je rawen i poslanik „parlamenta Kosova”, funkcioner srpske

11


Evropska unija... Nezavisne liberalne partije Petar MiletiÊ. Ot var aw e ka nce la rije P riπ tin a k ara k te r i π e k a o p r v u p r a k ti Ë n u m e r u u fo r m i r a w u izvrπne vlasti, sa ciqem integrisawa regiona Severne Mitrovice. „Premijer Kosova” Haπim TaËi je izjavio, da je napad „delo srpskih ekstremista”, „ministar inostranih poslova Kosova” S. Hiseni je za eksploziju optuæio same Srbe i Beograd i izrazio uverewe, da Êe „kancelarija, kao deo vlade Republike Kosovo, biti otvorena i da Êe funkcionisati”, jer je „vlada Kosova odluËna u nameri da uspostavi vlast na celokupnoj teritoriji Kosova” . Priπtinu su na zasedawu Saveta bezbednosti podræale SAD, ocenivπi wenu akciju kao „legitimnu meru suverene dræave”, napad na Srbe u Severnoj Mitrovici - kao „iskquËivo kriviËno delo kriminalnih elemenata, a ne isplanirani teroristiËki napad”, a rawavawe P. MiletiÊa - kao rezultat napada od strane samih lokalnih Srba. Predstavnik Francuske pokuπao je uveriti meunarodnu javnost u to, da se radi „o incidentu lokalnih dimenzija”, da je „situacija na Kosovu stabilna”, da „EULEKS uspeπno odræava mir i poredak na Kosovu”. Danas usvojena u Evropskom parlamentu rezolucija takoe smeπta posledwe napade na Srbe u delovawe nekih neodreenih „radikalnih grupa” i „organizovanog kriminala”. Na odræanom zasedawu Saveta bezbednosti Boris TadiÊ je pozvao na realizaciju „plana u πest taËaka”, koji je novembra 2008. godine predloæio generalni sekretar OUN i koji je podræao SB OUN, optuæio Meunarodnu civilnu kancelariju , na Ëijem Ëelu se nalazi Piter Fejt, za uspostavqawe nelegalnog i nepoæeqnog reæima, pokuπaj otvarawa nelegalne kancelarije u severnom delu Koso vske Mit rov ice o cenio kao prov okaci ju i okarakterisao stav SAD, kojim se podræava ta akcija, kao stav „koji izaziva zabrinutost”. Po wegovim reËima, Srbija Êe biti prinuena da preispita odnos prema meunarodnom prisustvu na Kosovu, ako ono ne prestane da podræava akcije Priπtine u pravcu destabilizacije. On je zatraæio od EULEKS istragu o svim napadima, izvrπenim na Srbe, od NATO - kako bi odreeni broj wegovih vojnika ostao u srpskim manastirima za zaπtitu srpskog stanovniπtva i istakao da, u celini, Beograd neÊe otrpeti u srpskoj zajednici na Kosovu instalirawe kancelarija, sudova i telekomunikacione infrastrukture „privremene administracije Priπtine” , da problemi Kosova ne mogu biti reπeni izvan konteksta odreivawa wegovog statusa, a isto tako da je neophodno obnoviti pregovore sa Albancima u ciqu iznalaæewa sveobuhvatnog kompromisnog reπewa (3). SB OUN je okarakterisao napad kao teroristiËki akt albanskih separatista, istakao da odgovornost za isti snosi πef Meunarodne civilne kancelarije Piter Fejt , da prema izvrπiocima prestupa treba da bude primewena

12

adekvatna kazna i da su nedopustivi bilo kakvi pokuπaji otvarawa privremenih institucija Kosova, koji predstavqaju opasnost po mir i stabilnost Kosova i Metohije i celokupnog regiona. Meutim, samo „meunarodno prisustvo” u liku administracije OUN - UNMIK i evropske mi si j e EU LE KS - po zv a li s u n a suzdræano st . Wihovo prisustvo, podsetimo na to, nije ometalo potpunu integraciju Juga Kosova u „priπtinske institucije vlasti”. Glavna opasnost svodi se, kao prvo, na to da integracija „na kosovski naËin” znaËi takoe asimilaciju, koja podrazumeva odustajawe od nacionalnog identiteta, tojest, jezika, kulture, istorije. Osim toga, na vlasti u „Republici Kosovo”, kao i do sada, ostaju qudi, Ëija se imena pomiwu u vezi sa teπkim zloËinima ubistvima, muËewima, kidnapovawem qudi; ti qudi su uËestvovali u ratu protiv srpske dræave i u izgonu Srba sa Kosmeta. Tokom 11 godina sever Kosova ostaje kao „neintegrisana teritorija”, Ëak πtaviπe, teritorijalno spojena sa Srbijom. Meutim, uprkos gnevnim izjavama srpskog predsednika, u praksi srpske vlasti praktiËno ne pruæaju po moÊ srpskim opπtina ma Kosova , pre svega, u ekonomskim i kadrovskim resursima, iako se upravo ovde nalaze institucije obrazovawa i zdravstva, koje se ne podËiwavaju meunarodnim strukturama na Kosmetu. I u celini, najvaænije i najteæe nacionalno-dræavno pitawe - kosovskonije prioritet ni u unutarpolitiËkom, ni spoqnopolitiËkom pravcu rada srpske vlade. Drugo, „integracioni proces Priπtine” ne ograniËava se na Kosmet. Albanska strana danas aktivizira „problem Preπevo-BujanovacMedvea”, nazivajuÊi taj region „IstoËnim Kosovom”, zatim, problem zapadnog Skopja, Tetova i Kumanova u Makedoniji (gde se redovno sprovode akcije uz demonstrirawe simbola OslobodilaËke vojske Kosova), sve do crnogorskog regiona oko Skadarskog jezera... Projektom „meunarodne zajednice”, obelodawenim u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta, æeli se pokazati, da sever Kosova ne moæe biti odvojen od ostale wegove teritorije, i da na Ëitavoj teritoriji Kosova treba da budu sprovedene odgovarajuÊe „reforme” (pre svega o decentralizaciji severa) sa perspektivom integracije, Ë i j a Ê e n e i zb e æ n a p o s le d i c a b i t i a s i m i l a c i j a srpskog stanovniπtva. <rs.fondsk.ru>, 10.7.2010. Podvukla - Iskra) (P --------------------

Ana FILIMONOVA

(1) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija /734458/Dve+godine+rada+Vlade.html (2) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija /734700/Poseban+status+za+sever+Kosova%3F.html (3) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija /733802/Savet+bezbednosti+o+severu+Kosova.html

Iskra 1. avgust 2010.


SRPSKA ELITA JE IZGUBQENA PRED NOVOM KONFIGURACIJOM BALKANA PolitiËka elita nema nikakvu drugu viziju izuzev „evropske Srbije”. Na tome se uporno insistira, bez obzira πto to postaje apsurdno i πto inspiriπe nove laæi Sve uËestaliji nagoveπtaji, zvaniËni i poluzvaniËni, da bi Evropska Unija mogla zaustaviti svoje πirewe zakquËno sa Hrvatskom potvruju stare sumwe da bi na zapadnom Balkanu i u nekom novom meunarodnom poretku ponovo mogla biti uspostavqena neka vrsta granice. Da li su granice svetova sudbina Balkana? Ako je verovati istoriji barem u posledwih hiqadu godina i jednom od najveÊih istoriËara Balkana Letnenu Stavrosu Stavrianosu (1913-2004), granice su, izgleda, balkanska sudbina. U tom svetlu ti nagoveπtaji su daleko ozbiqniji problem. Emotivne reakcije aktuelnih politiËkih elita, pre svega u Hrvatskoj i Srbiji - jedni su oduπevqeni, drugi „iznenaeni i uvreeni” - su, naravno, razumqive ali problem je daleko veÊi i ozbiqniji. On i nema velike veze ni sa Hrvatskom ni sa Srbijom, i te zemqe u osnovi ne mogu mnogo da utiËu na wegov razvoj. Ali ono πto mogu i πto bi trebalo da rade je pomno praÊewe razvoja tog problema i pravovremena pr iprema ukoliko to postane i realnost. PolitiËko-ekonomska istorija savremenog sveta je istorija kriza, to je vaqda priroda qudskog æivota. Sada smo svedoci jedne od najdubqih meunarodnih kriza u posledwih neπto viπe od devedeset godina. Ta kriza Êe doneti, i veÊ je donela, istinski tektonske promene. BuduÊe generacije Êe æiveti u potpuno drugaËijem meunarodnom poretku, a izlaz iz savremene krize Êe definisati taj novi poredak. Kakav Êe taj poredak biti niko u ovom Ëasu ne moæe pouzdano da predvidi, mada se neke konture, ispisane kroz traæewe izlaska iz krize, veÊ naziru. Zato su izuzetno vaæni nagoveπtaji balkanskog zaustavqawa pred EU i stvarawa e nove granice. nekke Za zemqe bivπe Jugoslavije i celog Balkana je, naravno, meu najvaænijim pitawima sudbina EU, evropske integracije u kojoj su Ëetiri dræave regiona (raËunam i Sloveniju, mada Slovenija tvrdi da nije Balkan), a ostale æele da budu u Uniji. EU je, meutim, u dubokoj, najveÊoj do sada krizi i to je, sada je veÊ jasno, propao politiËko-ekonomski projekat. Neki vole da kaæu da je Unija u „egzistencijalnoj krizi”. Naravno, o izlasku iz te krize najviπe brinu oni koji su u taj projekat najviπe i uloæili i verovat no od wega najviπe i dobili, a to je NemaËka. Sasvim je prirodno da NemaËka, kao

Iskra 1. avgust 2010.

najbogatija i po broju stanovnika najveÊa zemqa Unije, najviπe i brine i sasvim je oËigledno da Êe od Unije ostati ili biti ono πta Berlin odluËi. To je priroda stvari u EU. U NemaËkoj je oËigledno nestao „idealizam Evrope” i ta zemqa viπe nema iluzija, ali æeli da u aktuelnoj krizi saËuva svoje interese i zaπtiti, pre svega, sebe. de e i sve druge zemqe. To, uostalom, rad POVRATAK U 19. VEK Takav raspad bilo koje integracije, pa i dosadaπwe ideje o EU, za veÊinu istoriËara znaËi da se meunarodni odnosi vraÊaju na „tehnologiju” 19. veka, a πto znaËi stvarawe „regionalnih zabrana” za najveÊe i najmoÊnije, stvarawe nekih novih granica. Istovremeno, 19. vek znaËi da se savezniπtva i mewaju, pa tako i ti „zabrani”. Niko, doduπe, u ovom trenutku ne moæe pouzdano da kaæe πta Êe na kraju od svega toga biti, ali je Ëiwenica da je NemaËka pokrenula razgovore o novom ustrojstvu EU iako joπ nema ni godinu dana kako je na snazi Lis abons ki u govor, koji j e t rebalo da z naËi buduÊnost Evrope. Mnoge zemqe, ukquËujuÊi i Veliku Britaniju, se protive promenama Lisabona i drugaËijem ustrojstvu Unije, ali izgleda da su nemaËke ideje takve da neke od tih zemaqa ne mogu ni da utiËu na wih. Koliko je poznato NemaËka se u potaji sprema z a potpuno drugaËiju integraciju, πto otkrivaju detaqi o tome da Êe biti moguÊe da neka Ëlanica bude iskquËena iz te nove Unije i da bude izbaËena iz sistema jedinstvene valute. Veruje se da je to uvod u stvarawe jedne daleko mawe integracije u kojoj bi, pored NemaËke, bile i Francuska, Austrija, zemqe Beneluksa ali i Slovenija i Hrvatska. I to je to. Ako se samo deo tih nemaËkih ideja ostvari, to bi znaËilo da Bugarska, Rumunija i GrËka ne bi viπe bile u (nemaËkoj) Uniji, a ostale zemqe Balkana i Turska to, ionako, nisu ni bile. To za mnoge zvuËi neverovatno, ali sve su ËeπÊa upozorewa onih „koji znaju” da Êee Evropa morati da se suoËi i sa „nezamislivim”. Ali πta Êe biti sa tim delom Balkana koji ostane izvan (nemaËke) granice? To je veÊ daleko komplikovanije pitawe. Konvencionalno razmiπqawe odmah upuÊuje na Rusiju i wen „zabran”, ali i na Ameriku. I verovatno je tako, Amerika i Rusija Êe

13


Srpska elita... biti kquËni konkurenti za ostatak Balkana. I jedna i druga sila imaju ograniËavajuÊe faktore u toj konkurenciji, ali i prednosti. Amerika ima jaku politiËku infrastrukturu, veÊina poli tiËkih lidera su weni ili kursisti ili neskriveni simpatizeri . Uz to, posle tajnog politiËko-obaveπtajnog rata izmeu NemaËke i Amerike na Kosovu, Amerika je u prednosti i utemeqila se u albanskom delu Balkana. Tu poziciju je teπko promeniti. Jaka je i u GrËkoj i Makedoniji, a sada sve intenzivnije radi na Srbiji. Ovih dana je ameriËki ambasador u Beogradu Meri Vorlik izjavila da Amerika „sve viπe gleda Srbiju kao kquËnog partnera”. Moglo bi se tako desiti da nasuprot NemaËkoj na Balkanu ne bude Rusija nego Amerika. Nedostaci Amerike su wena duboka unutraπwa kriza, politiËki haos u samom vrhu administracije koji nameÊe pitawe πta je uopπte danaπwa ameriËka spoqna politika. U bivπoj Jugoslaviji se i daqe primewuje πablon iz 90-ih godina proπlog veka iako se situacija temeqno promenila. Amerika trenutno nema dovoqno kapaciteta i moglo bi se desiti da joj sve prednosti koje ima na Balkanu ne znaËe mnogo. Da bi se to izbeglo, za Ameriku su kquËni instrumenti NATO (mada je mala korist od toga, to je joπ jedna iluzija) i Turska. U tom svetlu bi, takoe, uprkos nezavisnim ambicijama te zemqe, trebalo gledati na weno ponovno otkriÊe Balkana. Nedostaci Rusije su slaba politiËka infrastruktura u regionu, a za wenu izgradwu su potrebne godine i godine, i dobrim delom nedovoqno efikasan spoqnopolitiËki aparat. Prednosti Rusije su ekonomske investicije i a je jedan od najveÊih investitora NemaËka. Rusijja energetske i baziËne privredne infrastrukture na Balkanu. Verovatno je da to mnogima u tim zemqama nije po voqi, ali nemaju izbora u sadaπwoj krizi. Sa takvim ekonomskim prisustvom vremenom Êe doÊi i politiËki uticaj. SRPSKE ©ANSE I ZABLUDE Druga prednost je NemaËka. Rusija i NemaËka, a sve viπe i Francuska, gaze novim vezniËkim stopama ne samo u ekonomiji nego i u saav izgradwi joπ uvek nejasnog novog modela evropske bezbednosti. Iako se o tom modelu u javnosti malo zna, iza zatvorenih vrata su razgovori o tome poodmakli. Amerika se odluËno protivi toj ideji, ali nije uspela da je zaustavi. Moglo bi se tako desiti da nemaËki nagoveπtaji o zaustavqawu proπi rewa Unije i stvarawu nove granice na Balkanu imaju veze i sa nemaËkoruskim savezniπtvom. ©ta bi sve to trebalo da znaËi za Srbiju? Lideri Srbije bi, pre svega, trebalo da shvate da

14

se re al no st temeqn o pr omen il a od v re me na 2000. godine, kada je wihova nazovi opcija doπla na vlast. Nije, naravno, sporna wihova takozvana evropska orijentacija jer Evropa je prirodni ambijent, ali je suπtinsko pitawe πta je to Evropa danas. U svakom sluËaju, to viπe nije samo EU. StiËe se utisak da lideri Srbije jednostavno ne æele da veruju πta se deπava. Na vesti iz NemaËke o zaustavqawu proπirewa na Hrvatskoj, oni odgovaraju razoËarewem, sve ËeπÊe i qutwom temeqenom na uverewu da to nije prirodno, nije fer. U realnosti se, meutim, deπavaju stvari i koje nisu prirodne, bez obzira na cenu. Srbija hitno mora da s e suoËi s novom realnoπÊu i da najveÊi deo svojih diplomatsko-politiËkih kapaciteta investira u sagledavawe onoga πta se stvarno deπava. I πta bi u tim okolnostima trebalo i moglo da bude interes Srbije, a ne birokratije u Briselu, i evropske i natovske. Moæda bi neπto mogla i da nauËi od GrËke koja je, izgleda, shvatila da od „Evrope” nema niπta. Nastavqen je projekat ruskog gasno-naftnog terminala u Aleksandropolisu, a deo luke Pirej je na trideset godina prodat Kinezima. Nema nikakve sumwe da u dræavnom aparatu Srbije ima dovoqno qudi koji razumeju tu realnost i koji su sposobni da je analitiËki prate. To je neophodno i, kako reËe veÊ pomenuti istoriËar profesor Stavrianos: „zbivawa na Balkanu su uvek bila deo πirih meunarodnih kriza i tim krizama su i izazvana”. Problem je πto politiËka elita nije zainteresovana i nema nikakav drugi program niti viziju izuzev „evropske Srbije”. Na tome se uporno insistira, bez obzira πto to postaje apsurdno i πto aista ne inspiriπe nove laæi. To je tako jer za postoji nikakav drugi program, nikakvo drugaËije viewe realnosti. Pa Ëak i taj nazovi program „Evropske Unije” je prazan. Puna usta Evrope, a u svakodnevnom æivotu je sve drugaËije, pa sve liËi na neprijatan apsurd. Srbija, razume se, ne moæe da utiËe na πira kretawa, ali moæe da svojim stavom i unutraπwim ponaπawem, drugim reËima ureewem dræave, podstakne druge, velike s ile, da i o woj drugaËije razmiπqaju i da, koliko je god moguÊe, spremno doËeka novi meunarodni poredak. Bez obzira na wene ograniËene moguÊnosti, ni jedno reπewe na Balkanu kao regionu ne moæe da traje ili da bude efikasno ako na toj strani nije i Srbija. Srbija ne bi trebalo da se quti ni na koga i da gubi vreme u razoËarawima i obmanama sopstvene javnosti. Naknadna pamet u æivotu nije od velike koristi. 9.7.2010. Podvukla - Iskra) (P <http://tinyurl.com>

Fond Slobodan JovanoviÊ Siniπa QEPOJEVI∆

Iskra 1. avgust 2010.


BELGIJSKO PREDSEDAVAWE EVROPSKOM UNIJOM I „ALBANSKI FAKTOR” U „JEDINSTVENOJ EVROPI” Prvog jula poËelo je polugodiπwe predsedavawe Belgije Evropskom unijom. Ono moæe postati nova proba za „jedinstvenu Evropu”, imajuÊi u vidu probleme u samoj Belgiji i wene komplikovane odnose sa kandidatima za ulazak u Evropsku uniju iz Balkanskog regiona. To πto Belgija joπ nema legitimnu vladu punog kapaciteta samo je jedan od faktora koji moæe naneti πtetu ionako pretrpanoj problemima Evropskoj uniji. „Situacija je, najblaæe reËeno, neobiËna, jer zemqom rukovodi kabinet, koji funkcioniπe u reæimu privremenog vrπioca duænosti”, - ne bez ironije istiËe u svom komentaru „Radio frans internasional”. (1) Vanredni parlamentarni izbori 13. juna okonËani su trijumfom separatista u Flandriji ekonomski najrazvijenijem delu Belgijske dræave. Sloæene konsultacije o formirawu koalicionog kabineta oduæile su se. Aktuelni premijer Iv Leterm prinuen je da prizna, da se nova federalna vlada moæe pojaviti „ne pre sredine jeseni”, a odlazeÊi kabinet obavqa jedino tekuÊe obaveze. U naredne dve nedeqe ministri funkcioniπuÊeg kabineta i dræavni sekretari - ukupno wih 21 polagaÊe „ispite pred Evropskim parlamentom”, Ëiji su deputati ozbiqno zabrinuti zbog nastale situacije. Ministri i dræavni sekretari Êe biti duæni da u razliËitim komisijama „detaqno izloæe prioritete belgijskog predsedavawa Evropskom unijom”. Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta govoriÊe i Iv Leterm. (2) Evropska unija naviknuta je da za aktuelnog predsedavajuÊeg ima zemqu bez legitimne vlade punog kapaciteta. U prvoj polovini 2009. godine Evropskom unijom je predsedavala »eπka, u kojoj je mesec i po funkcionisao parlamentom smeweni kabinet Mireka Topolaneka. Tada se Evropska komisija Ëak oglasila specijalnom izjavom, u kojoj se potrudila da odagna zabrinutost Evropqana, izrazivπi nadu da predsedavawe »eπke Evropskom unijom „neÊe biti okrweno”. Meutim, situacija je sada kudikamo sloæenija za Brisel - grad - prestonicu Belgije i istovremeno πtab kquËnih institucija evropskih i evro-atlantskih integracija. U uslovima kada EU nastavqa da se klati na talasima finansijskoekonomske krize, nepostojawe „krme i jedra” aktuelnom predsedavajuÊem neÊe pridodati veru ni u samu organizaciju, niti u jedinstvenu evropsku valutu. Danas se od rukovodeÊih organa EU ne zahtevaju toliko navike za postizawe politiËkih komprom is a, koliko umeÊe da sprovode stroge nepopularne odluke, koje se tiËu buxetske sfere. A sliËan kurs, primewivo na belgijske uslove, ne znaËi niπta drugo do daqe produbqivawe raskola zemqe. Ako pak u Belgiji definitivno preovladaju centrifugalne tendencije, pod udarom Êe se naÊi

Iskra 1. avgust 2010.

i ideali „jedinstvene Evrope”. Istina, evrooptimisti naglaπavaju, da funkcioniπuÊi u Evropskoj uniji Lisabonski sporazum daje zemqi-predsedavajuÊem viπe formalne funkcije u poreewu sa πefom Saveta EU. Meutim, sticajem okolnosti na toj funkciji Êe se do 31. maja 2012. godine nalaziti joπ jedan Belgijanac - Herman van Rompej - prethodnik Iva Leterma na funkciji premijera, iz redova H riπÊ ansko -d em okrat ske i f lam ans ke par tij e . Zanimqivo zapaæawe izneo je jedan belgijski politiËar, koji je æeleo da ostane anoniman: upravo Êe van Rompej kao bivπi premijer „pomoÊi da se Belgija uËini zapaæenom” na nivou Evropske unije. Tojest, treba raËunati da Êe se u narednim mesecima vodeÊe evropske institucije naÊi u poloæaju talaca unutraπwe politiËke borbe u Belgiji. (3). Postoji i joπ jedna okolnost, koja ne dopuπta da se prema predsedavawu Belgije Evropskom unijom odnosimo sa optimizmom. U Belgiji se u februaru i martu raspirio nimalo naivni skandal u vezi sa masovnim demonstracijama u Briselu albanskih izbeglica i ilegalnih imigranata. Oni su zahtevali od vlade finansijsku pomoÊ, stanove i posao, a kabinet Iva Leterma se oglasio sa uzvratnim oπtrim izjavama na adresu balkanskih zemaqa, optuæivπi ih da nisu sposobne da Evropsku uniju izbave od bujice svojih sunarodnika. Istovremeno je on u pismu evropskom komesaru za unutraπwe poslove Sesiliji Malstrem ono πto se dogaa doveo u direktnu vezu sa liberalizacijom viznog reæima za niz dræava Balkana od 19. decembra 2009. godine, Ëime je napao najznaËajnije dostignuÊe balkanske politike Evropske unije. „Ta bujica stvara nenormalne materijalne teπkoÊe sa aspekta wenog prijema. Infrastruktura za prijem molioca utoËiπta u Belgiji veÊ je prenapregnuta. Naπe vlasti pretpostavqaju da se iza te iznenadne bujice kriju organizovane strukture”, - naglaπeno je u zvaniËnom pismu Iva Leterma. ©ef belgijske vlade tada je pozvao Evropsku komisiju da donese odluku, ili da preduzme radwe, kako bi se „ograniËile pogubne posledice liberalizacije evropskog viznog reæima”. (4) O vakav st av na Ba lka nu je oce wen kao teæwa da se „oduzme dato”, tojest, da se ukine odluka EU o liberalizaciji bezviznog reæima sa zemqama regiona, pa Ëak i da se zamrzne wihovo daqe integrisawe u Evropsku uniju. Tada je poπlo za rukom da se plamen skandala lokalizuje , ali je pobeda nacionalistiËkih snaga na junskim izborima u Belgiji u stawu da da nove impulse diskusijama o „albanskoj”, a u πirem smislu „balkanskoj” opasnosti po „jedinstvenu Evropu”. Uz sve to, reËi

15


»lanovi Odeqewa druπtvenih nauka SANU

Protest na poËasni doktorat M. Volceru Kod nas su oblici samoponiæavawa, gaæewa sopstvenog dostojanstva i bacawa samopoπtovawa pod noge toliko uËestali da su postali gotovo svakodnevna pojava. Ima ih svuda - na ravni dræave, druπtva, diplomatije, politiËkog i akademskog æivota. Zavladala je prava poπast samoponiæavawa, prava epidemija puzavosti. Najnoviji sluËaj, straπan i dalekoseæan, dogodio se tu nedavno na Univerzitetu u Beogradu dodeqivawem poËasnog doktorata Majklu Volceru, ameriËkom profesoru s Prinstona, poznatom imenu danaπwe politiËke i pravne filozofije. Nevoqa i skandal s tim doktoratom sastoje se u tome πto se Volcer svojski zalagao za bombardovawe naπe zemqe 1999. godine, pravdajuÊi ga kao tzv. humanitarnu intervenciju vajnim moralnim razlozima, dobro znajuÊi da se na taj naËin otvoreno i brutal-

Belgijsko predsedavawe... Leterma o „organizovanim strukturama” koje stoje iz a p r eme π t aw a A l ba na c a s a Kos o v a i d ru g ih regiona Balkana, mogu svedoËiti o odreenoj „reviziji vrednosti” koja se dogaa u belgijskom i zapadnoevropskom javnom mnewu u pogledu uloge „albanskog faktora” na Balkanu. Poznato je da je ta ista Belgija u periodu od 2006. do 2008. godine bila jedan od vodeÊih meunarodnih advokata albanskih separatista Kosova, πto poprima novo znaËawe u uslovima separatistiËkih tendencija u belgijskoj Flandriji. Upravo zato jedan od pet veÊ nagoveπtenih prioriteta Belgije na funkciji aktuelnog predsedavajuÊeg Evropskom unijom - „priprema zemaqakandidata za ulazak u EU” - izgleda, najblaæe reËeno, dvosmisleno. „Govoriti o tome da ta zemqa moæe biti lider Evrope, jednostavno je apsurdno. Miπqewa sam da bi Belgija trebala da odustane od predsedavawa. Meutim, Belgijanci to ne Ëine, i zato Êe se za vreme svog predsedavawa baviti unutraπwim pitawima”- navodi jedno od figurirajuÊih miπqewa u Briselu (πtabu EU, a ne belgijske prestonice!) „Radio frans internasional”(5). Turobna perspektiva za „jedinstvenu Evropu”! <rs.fondsk.ru>, 5.7.2010. Podvukla - Iskra) (P ---------------------

Petar ISKENDEROV

[1] http://www.russian.rfi.fr/evropa/20100701-belgiyana-polgoda-vozglavit-evrosoyuz [2] La Libre Belgique, 02.07.2010. [3]http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/europe/10473036. stm [4] Le Soir, 26.02.2010. [5] http://www.russian.rfi.fr/evropa/20100701-belgiyana-polgoda-vozglavit-evrosoyuz

16

no naruπava poredak meunarodnog prava. Da nije u pitawu Volcerova zabluda, da se on ni posle jedanaest godina nije predomislio, da nam u goste nije doπao da bi zamolio za izviwewe ili da bi se pokajao pred naπom akademskom zajednicom i nevinim ærtvama, svedoËi nepobitno wegov intervju dat „Politici” i objavqen u wenom Kulturnom dodatku 19. juna 2010. Sada veÊ kao poËasni doktor naπeg univerziteta, sasuo nam je u lice ove reËi: „Smatram da je data intervencija bila opravdana i da Kosovo treba da postane nezavisno, iako ne nuæno unutar postojeÊih granica.” Da li je ovaj zagovornik natovskog bombardovawa Srbije i naπeg naroda, te nesumwive agresije izvedene bespravno, bez odluke Saveta bezbednosti UN-a, zasluæio da baπ on, koji se i danas, usred Beograda, zalaæe za komadawe naπe zemqe, ponese visoko odliËje poËasnog doktora naπeg najstarijeg univerziteta? Naravno da nije. I da li je taj univerzitet, odlukom svoga nadleænog organa i bez protivqewa svoga Ëelnog Ëoveka, smeo da to odliËje dodeli upravo takvoj intelektualnoj figuri, kada ga veÊ nije dodelio, recimo, Noamu »omskom, Jeleni Guskovoj, Peteru Handkeu, Haritosu Panajotisu i drugim znaËajnim nauËnicima i piscima od moralnog integriteta koji su se odvaæno i ne bez liËnog rizika, u ime istine i pravde, stavili u odbranu naπe zemqe i nas samih? Naravno da nije. Da li je naπ univerzitet zaboravio na akademsku Ëast i duh otpora koje je, zbog svoga hrabrog moralnog Ëina u vreme nemaËke okupacije, oliËavao wegov slavni profesor Miloπ –uriÊ? Izgleda da jeste. Dodeqivawem poËasnog doktorata Majklu Volceru Univerzitet u Beogradu se, u liku onih koji su to predloæili i sproveli, teπko ogreπio o sopstvenu slobodarsku i antiokupatorsku tradiciju. Takav Ëin je ne samo nepromiπqen nego, isto tako, neodgovoran i skandalozan. On se sada ne moæe opozvati ili staviti van snage, ali se moæe osuditi i odbaciti. Potpisnici ovoga protesta to i Ëine, podseÊajuÊi na Kantovo etiËko uËewe po kojem qudi imaju moralne duænosti ne samo prema drugima nego i prema sebi samima. Jedna od wih, odveÊ vaæna da bi se ignorisala, jeste i Ëuvawe sopstvenog dostojanstva. Oni koji se o tu duænost ogreπe, treba da raËunaju s posledicom na koju je ukazao uËiteq kategoriËkog imperativa: „Ko od sebe naËini crva, ne moæe se posle toga æaliti πto ga gaze nogama.” Beograd, 24. jun 2010.

Kosta »avoπki, s. r. »aslav OciÊ, s. r. Aleksandar KostiÊ, s. r. Danilo N. Basta, s. r.

Iskra 1. avgust 2010.


Rusi o eventualnom „Stratfor” savezu NemaËke i Rusije

POQSKU PRIPREMAJU ZA RAT SA NEMA»KOM I RUSIJOM Velike nacije, naroËito one koje sebe smatraju takvim, ne mogu bez velike misije. Verovatno zato Poqska i kani da spasava Evropu od ruskonemaËke alijanse. Onako, za svaki sluËaj. Vaqda zato πto nema sopstvenih problema. Otprilike na takav zakquËak navodi osnivaË i direktor privatne analitiËke kompanije „Stratfor” Xorx Fridman u svom nedavnom Ëlanku „NemaËka posle EU i ruski scenarij”. RazmiπqajuÊi o razlozima za bujnu radost, koja je obuzela poqsko rukovodstvo zbog razmeπtawa protivraketnog sistema „Patriot” na πezdesetak kilometara od granice sa Kaliwingradskom oblasti Rusije, X. Fridman pristupaËno pojaπwava: „Evropa preæivqava egzistencijalnu krizu”. Drugim reËima, krizu smisla postojawa. Zato πto bogati Ëlanovi Evropske unije nisu baπ sreÊni zbog neophodnosti da svojim parama pomaæu one mawe bogate, koji su naduvali puknute balone niËim neobezbeenih kredita. A pri tom takve zemqe, kao πto je NemaËka, nemaju moguÊnost Ëak ni da iskontroliπu kako se, i za πta, troπe wene pare. Evropska unija puca po πavovima. I Ëak ako ona i iznese æivu glavu, na jedinstvenu Evropu Êe se kao moÊnu supersilu, najverovatnije, morati zaboraviti. U tom kontekstu, po miπqewu Fridmana, sve je primetnije da je ekonomska moÊ NemaËke wu i uËinila glavnim centrom teæe u Evropi. Miπqewe Berlina postalo je determiniπuÊe prilikom reπavawa pitawa o tome, πta Evropska unija da Ëini, a πta ne. Meutim, upravo Êe to „vremenom pretvoriti NemaËku u centralni problem Evrope”, jer, eto, „ako se Evropa rasparËa na delove, NemaËka Êe biti jedina zemqa, sposobna da stvara alternativne koalicije, snaæne i monolitne... I koga Êe ona poËeti traæiti?” Po reËima Fridmana, obiËno NemaËka u pravqewu koalicija susednu sa wom Francusku smatra prirodnim partnerom. Tako je bilo i u sluËaju sa Evropskom unijom. Ali ako se EU raspadne, Berlin Êe poËeti sebi traæiti povoqniju ekonomsku alijansu, a „istorijska alternativa Francuskoj za Nemce uvek je bila - Rusija”. Da, Rusija i NemaËka sasvim mogu uzajamno dopuwavati jedna drugu: prva ima na pretek mladih radnih ruku i prirodnih resursa, ali pati zbog pomawkawa savremenih tehnologija, dok je druga bogata tehnologijama, ali joj mawkaju prirodni resursi i radna snaga, zbog nezadræivo stareÊeg stanovniπtva. Zato bi, kaæe direktor „Stratfora”, „nemaËko-ruska koalicija bila najlogiËniji izlaz za obe dræave, u sluËaju propadawa Evropske unije”.

Iskra 1. avgust 2010.

I tada Êe se mnoge dræave, nastavqa ameriËki ekspert, osetiti nelagodno. Kao prvo, to je Poqska, koja Êe se naÊi stisnuta izmeu NemaËke i Rusije. Drugo, to su SAD, za koje Êe „ono πto se dogodilo postati najveÊi izazov u istoriji wene evropske politike. Makar samo zato, πto Êe savez izmeu dve dræave, sa najπirim krugom zajedniËkih interesa, biti kudikamo efikasniji od konglomerata razliËitih dvadeset sedam dræava. I prelazak na vojno-politiËku saradwu izmeu Rusije i NemaËke znaËajno je lakπe zamisliti od isto takve saradwe izmeu evropskih zemaqa, koje nikako da prevladaju mnoπtvo protivureËnosti u vojno-politiËkoj sferi”. Eventualni rusko-nemaËki vojno-politiËki savez, smatra πef „Stratfora”, ponajpre Êe se graditi oko toga, πto obe zemqe oseÊaju pritisak od strane SAD. Zato Êe oni jedni druge doæivqavati kao partnera u suprostavqawu tom pritisku. PolazeÊi od toga, direktor „Stratfora” nije sklon da smatra instalirawe ameriËkog sistema PRO i PVO u blizini ruske granice kao ustupak Vaπingtona molbama Varπave, koja se plaπi „upada sa istoka”. On se ne slaæe da je to tek gest, koji ima za ciq da umiri Centralno-istoËnu Evropu, da pokaæe kako je Bela kuÊa, eto, i daqe zainteresovana za wu. Ne slaæe se on ni sa miπqewem o tome, da te rakete ne nose nikakvu opasnost po Rusiju. AmeriËki eksperet sasvim rezonski podseÊa: u svojoj istoriji Rusija se ne jednom suoËavala s time, da su se hipotetiËke opasnosti pretvarale za wu u sasvim realne, i zato Moskva sliËne „gestove” doæivqava sasvim ozbiqno. I zaista. Dok nemaËko-ruska alijansa postoji tek u uobraziqi, SAD i Poqska izgrauju vojno-politiËku osovinu i spretno, i energiËno. X. Fridman podseÊa, da poqski piloti lete na najsavremenijim u svetu ameriËkim F-16. Poqski general komanduje sektorom u Avganistanu, πto teπko da je promaklo paæwi Moskve. A sada joπ i baterija „Patriot”... „Stratfor” je solidna kompanija. Vikpedija istu naziva ne samo analitiËkom, veÊ obaveπtajnoanalitiËkim centrom. Pa ipak su razmiπqawa direktora „Stratfora” o moguÊem raspadu EU i rusko-nemaËkom vojno-politiËkom savezu za sada samo iz oblasti fantazija. Sumwivo. A πto se tiËe wegovih ocena o nameri Vaπingtona i Varπave - u wih ne treba sumwati. Zar se akcenti mogu staviti drugaËije. Planirwe razmeπtawa na poqskoj teritoriji ameriËkih sistema - bilo da se radi o „Patriotu” ili zaπtiti SAD od, smeπno je reÊi, iranskih raketa - Varπava i Vaπington poËeli su davno. Kada su takvi planovi nastali, Evropska

17


Poqsku pripremaju... unija bila je daleko od „egzistencijalne krize” i govoriti o opasnosti po wene Ëlanice od strane NemaËke nikom nije ni padalo na um. »ak ni tim Poqacima. Ovde se radi, ponajpre, o neËem drugom. Poqskoj sa svojom imperijom nije iπlo, ali su ambicije ostale. Aktuelnom poqskom «”plemstvu” joπ uvek se priviaju odeqci ReËi Pospolite, na koje se ono samo navuklo, pokuπavajuÊi da igra na protivureËnostima meu evropskim dræavama. Nije izvukla Poqska pouke ni iz istorije XX veka. Na jedvite jade podigavπi zemqu iz ruina Prvog svetskog, Poqaci su odmah, naπavπi podrπku u Parizu, a potom i Londonu, zapoËeli igru protiv NemaËke i SSSR istovremeno. I preterali u toj igri. Finale je poznato. I πta sad? Zar ponovo za staro? U ovom trenutku specifika „strateπkog” miπqewa poqske vrhuπke u harmoniji je sa ameriËkim strahovima da Êe „izgubiti Evropu”, pa i viπe od toga - da Êe se naÊi pred licem formirawa evroazijskog zajedniËkog træiπta i zajedniËkog prostora za saradwu i kolektivnu bezbednost. Ameriku, uopπte uzev, moæemo i shvatiti. Ona je ionako teæila da postane jedini u svetu „hegemon”, a sada pak zaista moæe ostati usamqena. Istina, u drugaËijem kvalitetu. U novembru proπle godine u Ëlanku „Od nade do drskosti” Zbigwev Bæeæinski je izneo pretpostavku da Êe „u bliskoj buduÊnosti Vaπington imati mawe perspektiva za poboqπawe strateπki vaænih odnosa sa svojim bliskim politiËkim, ekonomskim i vojnim partnerom - Evropom”. A bez Evrope SAD nema ni snage za uspeπno okonËawe konflikata, koje je sama isprovocirala. Evropqani sve mawe æele da krvqu svojih graana plaÊaju naftu, koju SAD crpi iz Iraka. Ili da juri za „Al-Kaidom”, mitu koji su stvorili ti isti Amerikanci. Zato Vaπington i teæi da nanovo podigne sruπenu uz wegovu pomoÊ „gvozdenu zavesu” izmeu Rusije i Evrope, kako bi naviknuo Evropqane na ulogu satelita SAD pod paravanom „strateπkog partnerstva”. I ovde se planovi Vaπingtona podudaraju sa ambicijama i izmiπqenim strahovima Poqaka. Motive Varπave teæe je razumeti. Poqska je hrlila u EU i NATO, a kada se obrela u tim savezima, odmah je poËela praviti intrige protiv Zapadnoevropqana, prikaËivπi se na kolosek ameriËke politike. Varπava je Ëinila sve πto je moguÊe kako bi omela zakquËivawe Lisabonskog sporazuma. »im god je mogla ometala je uspostavqawe saradwe izmeu EU i Rusije, sve do blokirawa dijaloga o novom sporazumu izmeu wih u 2006. godini. Poqaci su isto tako aktivno uvlaËili Ukrajinu u NATO i pomagali stvarawe GUAM, (Gruzija, Ukrajina, Azerbajxan, Moldavija) Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj i pokretali druge inicijative na „crnomorskobaltiËkoj dugi”, koje su imale za ciq da se Rusija odvoji od Evrope. Ukrajinski predsednici Ëak su

18

Nemci napuπtaju „Poltiku”? NemaËka medijska grupa VAC saopπtila je da je „odluËila da okonËa svoj angaæman u Srbiji i da se postupno povuËe iz zemqe”. Naqutili se πto im TadiÊ nije dao „Novosti”, kad im je veÊ –iniÊ dao „Politiku”, pa Êe da se povuku... U znak zahvalnosti NemaËkoj πto je pomogla puË u Beogradu 5. oktobra, pokojni premijer poklonio je „Politiku” Bodi Hombahu. Nova firma sa osnivaËkim kapitalom od 50 hiqada nemaËkih maraka, preuzela je iz „Politike AD” sve, osim sekretarice i fikusa. Tako je male akcionare prevarila i ostavila ih bez para, podsmehnuvπi se radu zaposlenih i novcu koji su godinama ulagali u akcije. Onda je VAC prodao prodajnu mreæu, hiqadu πesto kioska, ugasio „Radio Politiku” pa „TV Politiku”, u tom je „Politika” ostala bez zgrade. Sada se VAC dostojanstveno povlaËi, nema viπe πta da se opqaËka, joπ jedan stub srpstva je polomqen, zadatak je ispuwen, „Politika” viπe ne postoji. Pravda, 17.6.2010.

N. N.

poËeli odlaziti u poqsku prestonicu, kao drevni ruski knezovi u rezidenciju Zlatne Horde. Da, mnogi su Poqaci oduπevqeni idejom »etvrte ReËi Pospolite. »ak toliko, da veruju tom istom X. Fridmanu, koji u svojoj kwizi „Narednih 100 godina: prognoze za XXI vek (2007. godine) predskazuje da Êe Poqska nanovo izgraditi «imperiju XVII veka”, da Êe sebi pripojiti Belorusiju i Ukrajinu, da Êe steÊi uticaj u „zapadnoj Rusiji”. Prirodno, uz pomoÊ SAD. I zato, direktor „Stratfora” objavquje: „Amerika... ne moæe raËunati na NemaËku, Ëija je ekonomika previπe povezana sa ruskom... Poqska je ta koja je potrebna Americi, a ne obrnuto” (”Dziennik”). Ako to nije podstrekavawe Poqske na ekspanziju na Istok, πta je onda? LiËno miπqewe graanina SAD i Izraela Xorxa Fridmana? Ili ne samo wegovo? Kako to korespondira sa «”resetovawem” rusko-ameriËkih odnosa, koje je najavio Vaπington? Upravo je trenutak da se postavi to pitawe uoËi predstojeÊe posete Dmitrija Medvedeva SAD od 22-24. juna. Uostalom, Rusija i SAD Êe to reπiti meusobno bez grubosti (ipak su oni velike nuklearne dræave). A Poqska... Velike misije, pa joπ u tuem interesu, mogu zahtevati i velike ærtve. Ko zna? Samo da Varπava opet ne zaigra... <rs.fondsk.ru>, 18.6.2010.

Aleksandar LEV»ENKO

Iskra 1. avgust 2010.


Kad predsednik Srbije TadiÊ i vodeÊa vladajuÊa stranka DS rade direktno na razgradwi svoje dræave - ako je uopπte i smatraju svojom

©ta Maarska traæi od Beograda? TadiÊeva antidræavna politika u pravcu dezintegracije Srbije dovrπava se izborima za nacionalne savete nacionalnih mawina, po zakonu o formirawu saveta nacionalnih mawina, usvojenog u avgustu 2009. godine. Tako nam Muamer ZukorliÊ poruËuje da je „teritorija Sanxaka najzad slobodna i da viπe nikad neÊe biti porobqena”, a Iπtvan Pastor da Êe sada projekat pravnog zaokuræivawa etniËkog distrikta Maara na severu Srbije, moÊi neometano da se dovrπi - πto zduπno podræava i Budimpeπta. Viktor Orban istakao da je pobeda SVM na izborima za Nacionalni savet Maara prvi korak ka politiËkom samoopredeqewu Maara u Srbiji i poruËio naπim vlastima: Ubedqiv trijumf, uz apsolutnu veÊinu liste „Maarska sloga” (osvojili 28 od 35 mandata), koje je podræavao Savez vojvoanskih Maara i Iπtvan Pastor, na upravo zavrπenim izborima za nacionalne savete nacionalnih zajednica (mawina!), s puno euforije pozdravila je zvaniËna Budimpeπta uz poruku „da je prvi (i najteæi) korak ka kulturnoj autonomiji, a potom i politiËkom samoopredeqewu Maara u Srbiji - naËiwen”! „Pobeda Pastora na izborima za Maarski nacionalni savet potvrdila ga je kao nacionalnog lidera s kojim Srbija i Demokratska stranka od sada moraju razgovarati drugaËije i - ozbiqno. IskquËivo, kao sa novim partnerom vlasti, ako ne æele problem(?!)” - poruËio je u prvoj izjavi novistari premijer Maarske i Ëelnik dvotreÊinski vladajuÊeg desniËarskog Fidesa - Viktor Orban, Ëija stranka u potpunosti podræava SVM. Nacionalno zajedniπtvo Iako izborima za nacionalne savete u Srbiji u ingerenciji nije bila politika, veÊ zaπtita kulturnog identiteta, jasno je da je zbog maksimalno ispolitizovane atmosfere u kojoj su organizovani, kao i zbog prevelikih ovlaπÊewa nacionalnih saveta u oblasti informisawa, obra zovawa i jezika (slab rezultat graanske opcije, pobede jakih nacionalnih i klerikalnih struja!), rezultati izbora uticaÊe (i te kako) na ozbiqnu preraspodelu politiËkih odnosa u Srbiji. I to skoru. Joπ po neËemu se ovi izbori nisu razlikovali mnogo od „velikih”. Po izbornim kampawama! Najozbiqniju i najduæu kampawu u posledwa tri meseca vodile su upravo liste za savete najbrojnije i najuticajnije mawinske zajednice, koja uz to ima i znaËajnu politiËku partiju - maarske! U wima je vieno sve πto i na parlamentarnim izborima -

Iskra 1. avgust 2010.

predstavqawe vlastitog programa, diskvalifikacija protivnika, mitinzi, zakupqeni termini na televizijama... BiraËima su u æaru te borbe „prodavane” i priËe koje nemaju nikakve veze sa radom saveta - poput one o regionalizaciji, decentralizaciji, lokalnom razvoju! Od pet verifikovanih izbornih lista Maara, politiËki „najpogibeqnije” otiπle su subotiËki „Pokret maarske nade” (koji podræava separatistiËki „Pokret 64 æupanije”) Lasla Balinta, i - SVM. Balint je budimpeπtanskim medijima posle izbora izjavio da je jedini ciq wegove stranke bio „da svom silinom spreËi infiltrirawe srpskih insajdera u novoizabrani Maarski nacionalni savet, jer, da se to desilo sami bi zapalili sve institucije Maara u Srbiji, da bi ih ponovo izgradili! PresreÊan sam πto nema srpskog faktora, izjavio je. I lider Saveza vojvoanskih Maara u medijima matiËne zemqe kao glavnog protivnika imenovao je predsednika DS i - „reæim” (u Ëijoj je vladajuÊoj koaliciji!?). Demokratska stranka koja je, po svaku cenu „D æelela glavnu kontrolu u MNS - neutralizovana je! Stajali su iza nedavno iskquËenog Ëlana SVM Zoltana Buwika i grupe graana - Evo ruka za Maare, kao i iza liste Maarska zajednica za Evropu koju je predvodio pokrajinski sekretar za zdravqe i funkcioner DS dr Atila »engeri. Nije proπla ni lista Maarska liga Ëiji je nosilac predsednik »antavira Tibor Murewi koji je podræala LSV”, rekao je Iπtvan Pastor u Budimpeπti, konstatujuÊi, vidno zadovoqan, da je da je pokuπaj srpske izborni sumarum pokazao „d nadmoÊi u procesu kandidovawa za Ëlanove Maarskog nacionalnog saveta, uprkos uloæenim ogromnim medijskim i novËanim resursima, rezul tirao na kraju - srpskom nemoÊi i porazu”! Sada Êe projekat pravnog zaokruæivawa etniËkog distrikta Maara na severu Srbije moÊi neometano da se dovrπi: Iπtvan Pastor, predsednik SVM-a „Davawem 58.900 glasova (ili 76,84 odsto) listi Ëiji sam nosilac, mislim da su naπi Maari procenili ko je taj ko æeli maarsko nacionalno zajedniπtvo, ali i ko je onaj koji namerava da ga razbije! Ti koji su æeleli da ga razbiju doæiveli su veliki poraz na izborima”, istakao je nosilac liste Maarska sloga i buduÊi predsednik Nacionalnog saveta Maara u Srbiji Tamaπ Korhec, koji je, iako u javnosti drugo tvrdi, izmeu ostalog, i zbog ubrzavawa poslova na pravnom zaokruæivawu etniËkog distrikta Maara na severu Srbije (Ëiji je drugi Ëovek u struËnom timu!), dao ostavku na funkciju vojvoanskog sekretara za propise, upravu i nacionalne mawine!

19


©ta Maari... Na putu secesije Mediji u Maarskoj preneli su i izjavu (na koju su odmah odgovorili jer, po wima, namerno minimalizuje znaËaj izbora za nacionalne savete nacionalnih zajednica!), predsednika pokrajinske vlade i potpredsednika DS Bojana PajtiÊa, da „iako su izbori za nacionalne mawine bili veoma vaæni za oËuvawe identiteta nacionalnih zajednica, odziv biraËa nije bio veliki, jer to nisu bili izbori na kojima se odluËuje o neposrednim egzistencijalnim problemima! Da se odluËivalo kolike Êe biti plate, da li Êe u naπu zemqu doÊi strani investitori i da li Êemo ovim putem iÊi u EU, odziv pripadnika nacionalnih zajednica na izborima za nacionalne savete sigurno bi bio veÊi”! PajtiÊu je iz Budimpeπte odgovoreno da je izlaznost Maara bila 55,52 odsto (svega 6,4 odsto mawa od posledwe odræanih parlamentarnih izbora u Srbiji), a da se nijedan od razloga koje je naveo kao povod za izlazak na biraliπta (bez obzira o kakvim je izborima reË!) - ne nalazi na glasaËkim listiÊima! To su, kako je saopπteno, uobiËajene programske politiËke „mantre” u predizbornim kampawama veÊinskih stranaka! Ali, kako su u Budimpeπti dodali, to ne amnestira Srbiju da na inicijativu nacionalnih saveta (Zakon o pomenutim savetima nacionalnih mawina, na veliki pritisak SVM, uz zduπnu podrπku matice, „s ciqem bræih evrointegracija Srbije”, usvojen je avgusta 2009. godine), republiËki, pokrajinski ili lokalni organi vlasti prenose u celini (ili delimiËno) osnivaËka prava nad obrazovnovaspitnim ustanovama u kojima se nastava izvodi iskquËivo na maarskom jeziku, nad ustanovama kulture Ëija je osnovna delatnost oËuvawe maarske kulture i nad ustanovama koje obavqaju javno informisawe na maarskom jeziku! A za prenete nadleænosti dræavni organi Srbije duæni su i da u celosti obezbede godiπwi obim sredstava za finansirawe delatnosti tih ustanova (kompletan buxet!). Rezultat izbora za NSM predstavqaju do sada najveÊi poraz politike vojvoanskih demokrata: Bojan PajtiÊ Saveti uz to, od Vlade Srbije mogu zatraæiti ukidawe, odnosno poniπtewe propisa dræ av ni h o rg an a i po seb ni h or g an iza ci ja, ko ji „nisu u skladu” sa odredbama ovog i drugih zakona i propisa koji se odnose na nacionalne mawine. Mawinski „parlamenti”, takoe, mogu da sarauju i s m e un a r o dn im i r e g i on a ln i m or g a n iz ac i ja m a , dræavnim organima, organizacijama i ustanovama u matiËnim dræavama(!), kao i s nacionalnim savetima (ili sliËnim telima nacionalnih zajednica) u drugim zemqama. Mogu, πto je najbitnije (i πto im opravdava kasnije pravo na politiËko samoopredeqewe!) da utvruju predloge nacionalnih simbo-

20

la, znamewa i praznika za nacionalne mawine, kao i da osnivaju ustanove, udruæewa, fondacije, privredna druπtva!? Mawine u Maarskoj - ne postoje I dok aktuelna vlast u Srbiji gotovo dramatiËno denacionalizuje dræavu srpske nacije (dovodeÊi u pitawe i ostatak wene celovitosti), stalno izgovarajuÊi da „ispuwava uslove za Ëlanstvo u EU”, Maarskoj, koja je od 1. maja 2004. unijska zemqa - nijedan od ovih uslova nije bio potreban za uËlawewe! U Maarskoj ne postoje „nacionalni saveti nacionalnih zajednica” veÊ samo civilne samouprave etniËkih mawina, koje imaju svoje aktiviste! I niπta viπe. Zabraweno im je stranaËko udruæivawe po nacionalnoj osnovi! Nemaju pravo ni na zastupniπtvo u Parlamentu! U Maarskoj u oblasti kulture, obrazovawa, informisawa i sluæbene upotrebe jezika i pisma nacionalnih mawina iskquËivu nadleænost ima DRÆAVA! Nezamislivo je da se tim pitawima bave „nacionalne zajednice”. Da nije tako, Cigani (kojih u Maarskoj ima preko milion!) bi u tri (gde su u veÊini) od 19 æupanija - uveli romski jezik i pismo kao sluæbeno. Uostalom, Maarska ni ne priznaje nikakve posebne nacionalne zajednice (predsednik dræave ©oqom i premijer Orban u svakom javnom diplomatskom nastupu govore iskquËivo o 10 miliona Maara, a ne o isto toliko dræavqana svoje zemqe!). Za Budimpeπtu su svi koji imaju dræavqanstvo Maarske - Maari, ma kog porekla bili (mada ih Ëak 54 odsto ima slovenska prezimena!). A to se u celosti odnosi i na sve sunarodnike u rasejawu (zato je i nedavno doneπeni Zakon o dvojnom dræavqanstvu za sve Maare izvan matiËne zemqe i izazvao takvu buru u Evropi, za koju Budimpeπta - apsolutno ne haje!). Smisao tog koncepta je u izgradwi maarske politiËke nacije, u kojoj participiraju svi koji se oseÊaju Maarima i koja je svima wima u - najboqem interesu! Bez obzira na to na kojoj teritoriji æive! U sluËaju Srbije, naæalost, konceptom „nacionalnih saveta nacionalnih z aj ednica” i wihovim „parlamentima”, novim (gotovo jednakim!) partnerima vlasti - sve je okrenuto naopako! Ovim konceptom, koji neumitno vodi zavrπnoj parcijalizaciji i balkanizaciji Srbije, „hvaqenim kao modernim, demokratskim i evropskim naËinom afirmacije mawina”, aktuelna srpska vlast za unutraπwu medijsku upotrebu konzumentima permanentno katapultira da joj unijske zemqe aplaudiraju zbog toga!? Razmislimo! Zaπto bi aplaudirali kada nijedna zemqa Evropske unije na svojoj dræavnoj teritoriji - ne primewuje koncept Beograda! Ne æeli ga. Nipoπto. Jer, misli na buduÊnost dræave! Srpska politika, 28.6.2010. <www.srpskapolitika.com>

Vlastimir VujiÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. avgust 2010.


Vlast - vrednost dinara i ekonomsko stawe u Srbiji

FIKS KURS - Narkomani na vlasti su od poËetka godine prodali 1,2 milijarde evra da bi odbranili preceweni dinar. Prema zvaniËnim podacima od oktobra meseca 2009. prodato je 2,8 milijardi evra. Kurs se nije odbranio. Dinar konstantno gubi vrednost. Brane neπto πto se ne moæe odbraniti. Brane preceweni dinar suludo troπeÊi dragocene devize. Namerno ne biraju guvernera da bi zavrπili πpekulaciju. I niπta. Niko se ne buni. Graani oËekuju da se neπto samo od sebe desi. A neÊe se desiti. Niko nama neÊe da donese slobodu od unutraπwih okupatora... Moramo sami da se izborimo i oslobodimo od tlaËiteqa. ©to pre to uradimo, preÊemo otpoËeti spas dræave i naroda. ©ta je moglo da se uradi za potroπenih 2,8 milijardi evra? Ako za otvarawe jednog radnog mesta treba 4.000 evra, onda je lako izraËunati da smo mogli da zaposlimo 700.000 qudi. Kojih? Evo predloga, mogli smo smawiti broj onih koji primaju platu sa buxeta. Umesto da 500.000 qudi svakog meseca prazne buxet, mogli smo da kompjuterizujemo dræavnu upravu i da 300.000 qudi zaposlimo na novim poslovima da pune buxet. Ostaje nam joπ 400.000 qudi koje bismo zaposlili sa biroa za nezaposlene i tako smawili opπtu nezaposlenost. Zaπto to nismo uradili? Zato πto qudi koji su na vlasti niπta ne znaju o ekonomiji. I opasni su po druπtvo. KORIDOR - Narkomani na vlasti nameravaju da prodaju uspeπan Telekom da bi gradili koridore. Na kojima je saobraÊaj iz dana u dan sve rei. Stranci neÊe da plaÊaju najskupqe i najgore puteve. U Sloveniji za sedam dana putovawa plaÊate viwetu 15 evra. Od Beograda do Niπa povratna tura je 15 evra, na autoputu koji je u raspadu. Severni Koridor 10 se gradi pod sumwivim okolnostima. Tender je osporen. Na tabli na autoputu koji to nije piπe da odgovornog projektanta nema, odgovornog izvoaÊa radova - nema, nadzornog organa - nema, odobrewa za izgradwu nema, poËetak radova - nije odreen, vreme izvoewa radova - nije naznaËeno. Neverovatno! Kao da smo u nekoj divqoj zemqi koja nema zakone, samo obesne vlastodrπce. Tako je prekrπen Zakon o planirawu i izgradwi u zemqi koja se kandiduje za ulazak u EU. Grade evropski koridor bez graevinske dozvole i bez projektne dokumentacije. Promenili su proπle godine i kaznene odredbe. Prema Ëlanu 149 Zakona bile su predviene zakonske kazne za kriviËno delo - gradwa bez graevinske dozvole i glavnog projekta. Kazne su bile za izvoaËa radova do jedne godine, a za investitora i odgovorno lice kazna zatvora do tri godine. Investitor je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za infrastrukturu. To znaËi da bi po proπlogodiπwem zakonu MrkowiÊ dobio zatvor do tri godine. Toga u novom zakonu viπe nema. PqaËka

Iskra 1. avgust 2010.

je unapred bila pripremqena. Kako je onda odreena cena na tenderu, ako nema glavnog projekta? ©ta, u stvari, plaÊaju poreski obveznici? Vrhunac apsurda je novinarska vest da jedan od izvoaËa krade pesak u opπtini Kawiæa. Neki kradu, a neki i kraduckaju. MOST - Narkotizovani predsednik dræave, opijen sopstvenim izgledom i neograniËenom liËnom vlaπËu, prvo je svoje prijateqe i finansijere tajkune optuæio da su nepristojno bogati, a onda ih je, videvπi da su oni quti, pozvao da kupe svoj legitimitet tako πto Êe sagraditi most. Vrlo interesantan predlog predsednika dræave. Nismo znali da se u demokratiji kupuju legitimiteti. U liËnom reæimu je to moguÊe. Poπto ste se nepristojno obogatili u vreme vladavine nepristojnog predsednika dræave, onda jedini naËin da postanete pristojni jeste da sagradite most. Predsednik nije rekao gde da se sagradi most i kakav most. No, tajkuni su kupili po nekoliko novih platana u Bulevaru, a moæda Êe sagraditi most na nekom potoËiÊu kod sebe u zaviËaju. Time Êe forma biti ispuwena. Predsednik Êe biti zadovoqan. Najvaænija je formalna demokratija za naπ formalan put u EU, koja se raspada pod buxetskim deficitima, πtampanim evrima i laænim, falsifikovanim statistiËkim izveπtajima. GUVERNER - Novinari su saznali da je kandidat za novog guvernera i Milka Forcan. Sve je moguÊe u liËnom reæimu Borisa TadiÊa. Ona je, prema miπqewu veÊine muπkaraca, lepa æena. I Boris TadiÊ je, prema miπqewu veÊine æena, zgodan muπkarac. I kao takav je postao glavni Ëovek za odbranu dræave i ministar za telekomunikacije. ©ta je BT znao o odbrani i telekomunikacijama? Kakve to veze ima?! On je zgodan Ëovek, prema miπqewu veÊine æena, pa ima sve πto mu treba da bude neπto u vlasti. ©ta Êe biti, to viπe nije ni vaæno. On se ionako niπta nije ni pitao. Dakle, po istom kriterijumu i MF moæe da bude guverner. Ona se neÊe meπati u svoj posao, ali moæe lepotom, prema miπqewu veÊine muπkaraca, da nas predstavqa u svetu. I tako se demokratija svela na sprdawe sa institucijama i graanima. Ko je kriv? Graani! Zaπto trpite i Êutite? Zaπto ne izaete na ulice i sruπite reæim? »ega se bojite? Ne moæete viπe niπta da izgubite. Sramota je da gunate i ogovarate, ali uporno glasate za svoje tlaËiteqe. IMOVINA - Da li se seÊate pod kojim sloganom je krenula privatizacija? PodsetiÊu vas - poËetak za imetak! Prvi ministar za privatizaciju i rasprodaju je bio - Aleksandar VlahoviÊ. Epilog - privatizacija je propala, rasprodata je i uniπtena srpska privreda, ali je VlahoviÊ postao bogat Ëovek. Nepristojno bogat Ëovek. Da li on treba da sagradi most? Da li je to

21


Fiks... dovoqno da on kupi svoj legitimitet? VlahoviÊ je funkcioner stranke predsednika dræave. On danas ocewuje privatizaciju slabom trojkom. Podsmeva se graanima i nastavqa da uveÊava svoje bogatstvo. PoËetak za imetak je bila dobro smiπqena pqaËka graana. Pa, reÊi Êete, πta sad da radimo? Graani treba da glasaju za onu politiËku stranku koja Êe nacionalizovati imovinu svih bivπih ministara i premijera. PolitiËku stranku koja Êe privesti zakonu sve politiËare koji su se obogatili baveÊi se politikom. Bili oni na vlasti ili u opoziciji. To nije vaæno. Vaæno je da druπtvu vrate imovinu koju su stekli na privilegijama reæima. Imamo li tu stranku koja Êe to da uradi? Nemamo. Pa, πta onda da radimo? NapraviÊemo takvu stranku. Ko? Nije vaæno. Samo neka uradi svoj posao. Vreme katarze je pred nama. KRIZA - Proπle godine je Srbija izgubila 170.000 radnih mesta. Eksperti za rasprodaju dræave tvrde da je kriza proπla i neÊe ozbiqnije ugroziti naπu privredu. Prema posledwim zvaniËnim pokazateqima skoro 100.000 graana je upalo u problem sa vraÊawem kredita. To se desilo na rastu kursa od 103 dinara za evro. ©ta Êe se desiti sa graanima koji su se zaduæili Ëetiri milijarde evra kada kurs bude 160 dinara za evro ili znatno viπe? Kako Êe oni da vraÊaju uzete kredite kada im plate budu znaËajno pale? To je veliki problem koji nam dolazi. Graani nisu hteli da posluπaju uËene i iskusne ekonomiste, nego su naseli na marketinπke trikove træiπnih talibana. ©ta Êe raditi kada im Ëitave plate budu odlazile na kredite? Od Ëega Êe da æive? Kako Êe da opstanu? Oni koji su ih namamili na te kredite pobeÊi Êe iz zemqe. Niko se viπe neÊe seÊati ministara koji su obeÊavali da Êe kurs biti stabilan narednih dvadeset godina. ©ta dvadeset?! Pedeset godina Êe kurs biti stabilan! Nova demokratska vlast Êe imati velike probleme da pomogne qudima u nevoqi. Niko nam novac viπe neÊe hteti da pozajmi. Niπta neÊe viπe imati da se proda. Pred te hrabre qude stoji veliki istorijski zadatak. Graanima zato treba πto pre saopπtiti istinu. Neka znaju πta ih Ëeka i neka se pripremaju za to vreme. BANKROT - Ugledni profesor Mlaan KovaËeviÊ i ja smo bili gosti Drugog programa Radio Beograda. Novinarka je imala hrabrosti da nas pozove i da sluπaoci Ëuju naπa struËna razmiπqawa. Interesantno je da smo profesor KovaËeviÊ i ja prvi put zajedno u emisiji. Interesantno je da smo imali struËan razgovor i da smo se u svemu sjajno dopuwavali. Kako je to moguÊe u danaπwoj Srbiji gde su ekonomisti prodali svoju struku da bi sluæili politiËkom oloπu i tajkunima? MoguÊe je jer je profesor KovaËeviÊ Ëovek visokih moralnih naËela i ugledni ekonomista koji nije prodao svoju nauku. ZnaËi, uglednih, struËnih i poπtenih qudi ima.

22

JeremiÊ: Evropa neÊe Srbiju Evropska unija (EU) je sve daqe od konsenzusa neophodnog za nastavak procesa proπirewa, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk JeremiÊ i ocenio da je dokaz za to nedavna sednica Saveta ministara EU, na kojoj nije bilo dovoqno politiËke voqe da se kandidatura Srbije prosledi Evropskoj komisiji. U intervjuu za „Danas”, ministar je istakao da je Ëiwenica da je izuzetno negativan sticaj spoqaπwih okolnosti, ekonomskih i politiËkih, doveo do efekta drastiËnog „otvrdwavawa” stava jednog broja zemaqa Ëlanica Unije, kada je reË o nastavku proπirewa. „Moramo toga biti svesni i pripremiti se na posledice sve verovatnijeg usloæwavawa pristupnog procesa”, ukazao je JeremiÊ. Ukoliko zamor EU potraje, naglasio je JeremiÊ, verujem da Êe novostvoreni vakuum privuÊi interesovawe i drugih, a ne samo tradicionalno prisutnih Turske i Rusije. On je najavio da bi se miπqewe Meunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova moglo oËekivati tokom leta i poruËio da Srbija neÊe promeniti svoju dræavnu politiku o kosovskom statusu zarad pragmatiËnih razloga, iako bi to „mnogi æeleli”. JeremiÊ je naglasio da nekoliko najmoÊnijih zemaqa sveta ulaæe znaËajne napore da doe do novog talasa priznawa Kosova pre debate o miπqewu Meunarodnog suda pravde u Generalnoj skupπtini UN, precizirajuÊi da je pritiscima izloæeno oko 40 dræava. 4.7.2010.

Vesti

Zaπto takvi qudi ne budu tvorci Novog ekonomskog programa. Evo, ja dajem svoj glas za profesora KovaËeviÊa i znam da Êe joπ nekoliko hiqada struËwaka i privrednika iz zemqe i sveta glasati za to. Novinarka je bila hrabra i omoguÊila nam je da gostujemo u wenoj emisiji. Graani su imali prvi put priliku da Ëuju naπe ideje uæivo. I novinarka se iznenadila kada je Ëula argumente za uvoewe bankrota u dræavu. Sloæila se da je to najboqe reπewe. Moja ideja o proglaπavawu bankrota dræavnih finansija stoji veÊ godinu dana na mom sajtu. Graani iz matice i rasejawa mi se javqaju i podræavaju tu ideju. Dræavni ekonomisti kradomice Ëituckaju moje tekstove. Nema nikakvog odgovora. Muk... Zabili su glavu u pesak i Ëekaju da kriza sama proe. Kako reËe bivπi premijer - dok ide - ide! To je wihova strategija od prvog dana. I zbog toga sam sve to napustio. Mnogima je tek sada jasno zaπto sam otiπao. Bilo je teπko sve to izdræati. Idemo daqe! Tabloid br 209, 24.6. 2010.

Branko Dragaπ

Iskra 1.avgust 2010.


UKAZIVAWE SABLASTI „VELIKE ALBANIJE” U P r iz re nu se n e o ku pq a sv ea l ba ns ka liga, veÊ ceo balkanski samit kao aro gantni pokuπaj albanskih lidera Kosova da pokaæu susednim dræavama i celom svetu gde se danas nalazi pol sile na Balkanu Doπlo je vreme za realizaciju platforme Prizrenske lige, sa ovakvim apelom obratio se svim Albancima i svetskoj zajednici lider kosovskog pokreta „Samoopredelewe” Albin Kurti. Prema wegovim reËima, prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude „puna nezavisnost” Kosova, zapravo povlaËewe sa wegove teritorije meunarodnih mirovnih snaga i anulirawe takozvanog „Ahtisarijevog paketa” - plana bivπeg specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kojim je Kosovu data „nezavisnost pod nadzorom” i koju danas faktiËki nadziru pokrajinska misija Evropske unije i natovski kontingent. Potom bi Kosovo, prema Kurtijevim reËima, trebalo da se ujedini sa Albanijom, posle Ëega Êe doÊi na red „reπavawe opπtealbanskih pitawa - u prvom redu u Makedoniji, IstoËnom Kosovu (tako albanski nacionalisti nazivaju opπtine Juæne Srbije sa meπovitim srpsko-albanskim stanovniπtvom), Crne Gore i GrËke”. On je takoe skicirao sukcesivnost koraka u tom pravcu: „Priπtina i Tirana trebalo bi da koordiniraju akcije i istovremeno harmonizuju zakonodavstvo da bi se pripremili za sprovoewe dva referenduma, u Albaniji i na Kosovu, i na osnovu rezultata referenduma da se Kosovo ujedini sa Albanijom”. Izjave Albina Kurtija praktiËno su otvorile wegovu predizbornu kampawu o opπtim izborima na Kosovu 2011. godine i odmah su je prihvatila sva vodeÊa kosovska izdawa. List „Epoka e re” navodi wegovu izjavu da je „Ahtisarijev plan” „stvorio na Kosovu joπ jednu Bosnu” i zato vlasti Priπtine treba da pregovaraju sa Tiranom o ujediwewu, a ne sa Srbijom o podeli. Prilika je da se kaæe da se izbori za kosovsku skupπtinu mogu odræati i pre vremena, uzimajuÊi u obzir teπku socijalno-ekonomsku situaciju na Kosovu i zaoπtrenu politiËku borbu. Meutim, reËi lidera „Samoopredelewa” nipoπto ne treba smatrati predizbornom retorikom. HarizmatiËni omladinski lider Albin Kurti danas je maltene jedini kosovski politiËar Ëija je popularnost u stalnom usponu. U opozicionom bloku konkurencija mu moæe biti jedino πef „Alijanse za osloboewe Kosova” Ramuπ Haradinaj. Doduπe, taj bivπi terenski komandir „OslobodilaËke vojske Kosova”, bivπi premijer i statista procesa u Haπkom tribunalu, po svom radikalizmu ne odstupa znaËajnije od samog Kurtija, i moæe s wim da stupi u koaliciju.

Iskra 1. avgust 2010.

VELIKA ALBANIJA SUTRA Joπ je mnogo indikativnije neπto drugo: „velikoalbanske” apele Albina Kurtija podræava veÊina stanovniπtva kako i na Kosovu i u Albaniji. Prema podacima ankete koju je ove godine provela agencija Galup Balkan Monitor, velika veÊina graana Albanije i pokrajine Kosovo, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije februara 2008. godine, zalaæu se za stvarawe „Velike Albanije”. Na pitawe o podrπci toj ideji pozitivno je odgovorilo 74,2 odsto anketiranih na Kosovu i 70 odsto u Albaniji. Pritom, 47,3 odsto uËesnika ankete na Kosovu i 39,5 odsto u Albaniji smatra da je velikoalbanska dræave u wenim najπirim etniËkim granicama moguÊa veÊ u bliæoj buduÊnosti. (3) Ti se podaci principijelno razlikuju od rezultata istraæivawa koje je obavio Program za razvoj UN oktobra-decembra 2006. godine. Tada je svega 2,5 odsto kosovskih Albanaca smatralo ujediwewe sa Albanijom najboqim reπewem, dok se 96 odsto wih zalagalo da Kosovo postane nezavisno u svojim sadaπwim granicama. (4) I evo Ëetiri godine kasnije, velika veÊina stanovniπtva Albanije, sa skoro Ëetiri miliona, i Kosova, sa dva miliona qudi, nedvosmisleno se zalaæe za ujediwewe ispuwavajuÊi sadræinom prognoze Albina Kurtija o rezultatima moguÊih referenduma. Ne treba sumwati da Êe se i makedonski i crnogorski Albanci kao i albansko stanovniπtvo juæne srpske Preπevske doline takoe u velikoj veÊini odrediti za podrπku ideji „Velike Albanije”. Ovo tim pre πto se pozivawe na program Prizrenske lige sve izrazitije prati i u delovawu prvih liËnosti Kosova i Albanije. U gradu Prizrenu 26-27. juna Êe na inicijativu kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua biti odræan susret πefova dræava Albanije, Makedonije, Crne Gore i Kosova. Prema izveπtaju priπtinskog lista „Zeri”, koji je predstojeÊi susret oznaËio kao „samit poruka” i pozvao se na portparola predsednika Kosova Xavita BeÊirija, svoje uËeπÊe potvrdili su lideri svih navedenih dræava - Bamir Topi, Georgij Ivanov i Filip VujanoviÊ. Prema reËima BeÊirija, „predsednici Êe odræati bilateralne susrete, a, osim toga, imaÊe zajedniËki sastanak sa konferencijom za πtampu posle susreta”. (5). Drugog dana susreta πefovi dræava Êe posetiti istorijskokulturne znamenitosti Prizrena. Radi se u prvom redu o istorijskim mestima vezanim za rad takozvane Albanske (ili Prizrenske) lige u Prizrenu od 1878. do 1881. godine, na Ëije se odluke oslawaju ideolozi „Velike Albanije”. U septembru 1878. godine rukovodstvo Albanske lige razradilo je i usvojilo radikalni program te opπtealbanske strukture, kojim se predvia ujediwewe svih albanskih zemaqa (koje

23


Ukazivawe sablasti... su tada ulazile u sastav nekoliko vilajeta Osmanlijske imperije) u jednu dræavno-politiËku celinu, sa voewem adminsitrativnih poslova i obrazovawem na albanskom jeziku, a takoe o formirawu albanske nacionalne armije uz oËuvawe formalnog suvereniteta sultana - pozvanog da πtiti albanske interese i neprikosnovenost wihovih zemaqa. U odlukama Lige govorilo se o „borbi do posledwe kapi krvi protiv bilo kakve aneksije albanskih teritorija”(6). Indikativno je da vodeÊi savremeni albanski istoriËari, pored ostalih Kristo Fraπeri, na sve naËine apostrofiraju toboæe „proturski” karakter jednog od glavnih zahteva delegata Prizrenske lige („opπteg vilajeta” za Albance) - kao neπto πto pretpostavqa oËuvawe Evropske Turske. (7) Meutim, sami turski istoriËari gledaju na ulogu velikoalbanskog ujediwewa drugaËije istiËuÊi da su se wegovi ciqevi i delatnost u startu „nalazili u protivreËnosti sa interesima i samim postojawem Osmanlijske imperije”. (8) STO GODINA »EKAWA U narednim decenijama odluke i duh Prizrenske lige nepromewivo su se nalazili u osnovi zahteva albanskog nacionalnog pokreta pored ostalog u deklaraciji o nezavisnosti, usvojenoj 28. novembra 1912. godine na svealbanskom kongresu u Vlori. UoËi odræavawa tog foruma buduÊi πef Privremene albanske vlade Ismail Kemali liËno se uputio u BeË glavnim evropskim koordinatorima Albanaca sa namerom ne samo da osigura meunarodnu podrπku svojim planovima da proglasi albansku dræavu nego i da na stranicama lokalne πtampe oznaËi wene granice, u koju su ukquËene, osim zemqe Albanije, takoe i makedonski gradovi Bitoq i Skopje, grËka Jawina, a da ne govorimo o teritoriji Kosova. Treba napomenuti da je taj isti Ismail Kemali, koga albanska istoriografija smatra osnivaËem nacionalne dræavnosti, joπ 1911. godine, u jeku antiturskog ustanka, pozivao Albance da isteruju „Slovene hriπÊane” pomoÊu oruæja (9). I u vreme dok je bio πef Privremene vlade, zahtevao je od velikih dræava da oËiste „albanske zemqe” od Slovena i Grka. (10). A u jesen 1913. godine, nezadovoqni odlukama Londonske konferencije ambasadora velikih dræava, albanski lideri joπ jednom su pokuπali da zaokruæe teritoriju albanske kneæevine, izvrπivπi oruæani upad na Kosovo i Metohiju sa teritorije Albanije. Na talasu poËetnih vojnih uspeha, opet je taj isti Ismail Kemali zatraæio je od velikih dræava da se iz sastava Kraqevine Srbije hitno iskquËe zemqe koje su zauzeli i pozvao da se o tom pitawu sprovede referendum meu stanovniπtvom pograniËnih regiona. Srpska armija je potom razbila albanske

24

odrede, u Ëijem sastavu su se nalazili austrijski i bugarski instruktori, i onemoguÊila sprovoewe „plebiscita na noæ”, zaπta se veÊ pripremala Austro-Ugarska. Meutim, „duh Prizrena” nikuda nije iπËeznuo. Memorandum Albanske akademije nauka, objavqen 1998. godine, pozivao je na πto skorije reπavawe „nacionalnog albanskog pitawa”, pod kojim se podrazumevao „pokret za osloboewe albanskih zemaqa od inostrane okupacije i wihovo ujediwewe u posebnu nacionalnu dræavu”, a same „albanske zemqe” tumaËene su maksimalno proπireno (11). I evo se sada u Prizrenu okupqa ne svealbanska liga, veÊ ceo balkanski samit. Podsetimo da je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju pozivao svoje balkanske kolege na neformalni susret u Prizren joπ 7. januara. Tada su na to pristali Bamir Topi, Filip VujanoviÊ i hrvatski lider Stipe MesiÊ. Meutim, predsednik Srbije Boris TadiÊ, kome je takoe upuÊen poziv iz Priπtine, odbio je poziv, a kancelarija Georgija Ivanova pozvala se na prezauzetost svog πefa. Sada je pak reË o joπ arogantnijem pokuπaju albanskih lidera Kosova da pokaæu susednim balkanskim dræavama, a ujedno i celom svetu, gde se danas nalazi pol sile na Balkanu. Program stvarawa „Velike Albanije” sve izrazitije stiËe neophodnu podrπku i vrhuπke i niæih slojeva druπtva. <rs.fondsk.ru>, 21.5.2010. ___________________

Petar ISKENDEROV

(1) ) Bota Sot, 16.06.2010. (2) Epoka e Re, 16.06.2010. (3) http://www.balkan-monitor.eu/ (4) UNDP: Early Njarning Report. 2007, March. P. 16. (5) Zëri, 15.06.2010. (6) Reuter J. Die Albaner in Jugoslawien. München, 1982. S.18. (7) Frashëri K. Lidhja Shqiptare e Prizrenit. Tiranë, 1997. F.115. (8) Külce S. Osmanli Tarihinde Arnavutlluk. Izmir, 1944. F.250. (9) Ekrem Bey Vlora. Die Wahrheit uber das Vorgehen der Jungturken in Albanien. Wien, 1911. S.43. (10) Ibid. Lebenserinnerungen. Band I, (1885-1912). Münich, 1968. S.275. (11) Platform for the Solution of the National Albanian Question, Albanian Academy of Sciences. Tirana, 1998. R.5.

Iskra 1. avgust 2010.


Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (145)

ÆARKO KOMANIN: QETOPIS VJE»NOSTI Æarko Komanin (1935), dramski pisac, pripovedaË i romansijer (v. Iskru, sept. 1996, maj 2005, nov. 2007), objavio je nedavno svoju moæda najboqu kwigu, roman Qetopis vjeËnosti (1). To je potresna priËa o Simonu RujaniÊu iz Pelinova, Crna Gora, za vreme i posle Drugog svetskog rata. To je takoe priËa o graanskom ratu izmeu Ëetnika i partizana, o wihovom meusobnom ubijawu i o teroru koji je zavela komunistiËka partija po dolasku na vlast. Komanin saæima glavnu temu romana kratkim pasusom: „Simon RujaniÊ rodio se u Pelinovu, koje je danas pusto, u kuÊi punoj Ëeqadi, kojih viπe nema, kraj ogwiπta s vatrom, koje je ugaπeno. Od kuÊe su ostale zidine, zarasle u draËu i pelin. I Simon RujaniÊ je kuÊiπte zaraslo u bol, ruπevina.”(79) Matija MrkiÊ, partizan, bacio je u takozvanu Bijelu jamu Simonovog oca Jakova RujaniÊa, Ëetnika. Simon RujaniÊ i Mitar MrkiÊ, Matijin sin, braÊa su po ocu. Mitar je mrzeo Simona celoga æivota, jer je on poticao iz poraæene porodice. Simon je traæio Mitra celog æivota da mu otkrije tajnu zajedniËkog oca. „Dva brata, ne znajuÊi da su braÊa, traæe jedan drugog i poslije smrti.”(15) Kad su se najzad sreli, Simon otvoreno kaæe Mitru: „Ne ulaziπ u izdaju, jer je nije bilo. Ulaziπ u sebe, vraÊaπ se sebi, brate. Zaπto da ostaneπ neko drugi! Budi πto jesi!”(19) Mitar priznaje: „Sad ne znam πta sam i koji sam.”(20) Pri kraju æivota, teπko bolestan, Simon veruje da se moraju pomiriti; „a posle, moæe da umre.”(18) U snu Simon grli se i miri sa Mitrom. Wihovom zagrqaju svi se vesele. »uje se pesma „Sprem`te se, sprem`te, Ëetnici / silna Êe borba da bude...” (148) Ali neki Pelinovqani takoe pevaju, ne znajuÊi πta pevaju: „Petokraka sva od krvi / nosio te Tito prvi.”(154) Simon shvata da meu wima ima dubokih razlika, ali ipak treba da toleriπu jedni druge: „Pobjednici su Simona uËili da mrzi, ali on nije, zahvaqujuÊi majci Zlatiji, umio da mrzi.”(154) Majka Zlatija vazda je bila s Bogom i zato je mogla da trpi sve πto joj je od Wega i od qudi pripalo.”(169) Radwu romana priËaju glavni karakter Simon i PripovedaË BezdanoviÊ. Oni se ponekad ne slaæu, ali se uglavnom slaæu, jer je i BezdanoviÊev otac stradao od partizana. ©to je vaænije, PripovedaË je znao da se svetlost u Simonovoj duπi ne moæe ugasiti, jer nosi u svoj grob fresku raspetog Hrista iz crkve Svetoga Aranela. Manastir Ostrog je ta nebeska zvezda koja je celoga æivota vodila Simona. Za vreme rata Simon je bio deËak i nije razumevao πta se oko wega zbivalo, ali je kasnije sazreo i shvatio. Jedno nije mogao da prihvati, a to je smrt svog oca kao Ëetnika. Zbog svoje privræenosti Bogu, ipak mu se Ëinilo „da moæe svemu i svakome da oprosti... Ubici mogao bi da kaæe, ubio si mi oca, razumijem te, i praπtam ti, ali se na sebe gadim. Boæe, zaπto

Iskra 1. avgust 2010.

moram da se sjeÊam kad je sve prqavo.”(97) Pri tom je osjeÊao krivicu πto je „trpio, zatrpan laæima koje je trpio, za zablude.”(100) „Da ne bi i wega ubili, cijelog æivota ugaa drugima, iz straha, iz muke πto ne moæe da bude ono πto je, iz æeqe da ostane svoj, iz mrtvila u kojem se niko niËemu ne suprotstavqa, iz nemoÊi da se buni.”(109) „Molio je da mu oproste. Blagosiqao je sve koji su ga gonili, molio se za wih, ali nijesu mogli da mu oproste wegovu molitvu. Pobjednici ne mogu da oproste...”(106) Simon je shvatio da je morao da æivi s laænom priËom o poraæenima. Ali „bolovao je od æeqe da oprosti ubicama oca i ujaka. Ranije, dok je rastao, Ëesto bi poæelio da zatraæi oproπtaj od ubica koji su mu pobili porodicu. Vjerovao je da su ubice, zbog ubijawa nevinih, bile na mukama viπe nego on sam, viπe nego ubijeni, znale ili ne znale πta su Ëiwele.”(91) Nekoliko stvari muËe Simona: seÊawe svega πto se dogaalo Pelinovqanima; neizbeæan zaborav; nemerqiv bol; stid πto nije uvek jak da savlada zlo; strah od svega toga; a ponajviπe, æeqa za istinom. SeÊawe je vazda prisutno u mislima i duπama Pelinovqana. Ali Simon je svestan da je zaborav sudbina qudi na zemqi. Tetka Bosiqka, na primer, zaboravila je sve πto se desilo u odstupawu do Zidanog Mosta u Sloveniji. „SjeÊawa su joj ubijena. Sve je muke zaboravila: u velikom strahu od vlasti pobjednika, a u æeqi da im ugodi da se ne bi svetili Simonu... Zbog wega treba sve ispriËati, zbog mrtvih, zbog ujamqenih.”(24) „Simon RujaniÊ povjerovao je da je ujamqeni otac Jakov znao, dok je padao u jamu, da Êe ga se Bog sjetiti onda kad ga sin i Pelinovqani zaborave. Gospod ne zaboravqa, qudi zaboravqaju... A utjeha je, i oca i sina: znaÊe Bog. Ujamqeni ne pati. Pati onaj koji je ujamio, I koji to zna.”(17) Simonov bol i patwa muËe ga celog æivota, kako sam kaæe: „Boæe i Sveti Vasilije Ostroπki, oprosti mi, pretvorili su me u insekta. Vi znate moj bol do smrti i znate koliko ga je bilo. Bol i stid prihvatio sam i trpio. Na sve sam pristajao da bih preæivio. O, sramote! Sada, kad se zaludu bunim, na kraju svog æivota, zasluæujem, Boæe, zaborav. A ubijeni i ujamqeni ne zasluæuju zaborav. Zbog wih se bunim.”(30) Pa i kad je proπao prvi talas ubijawa poraæenih, „odmah poslije osloboewa, u Simonu RujaniÊu ostao je, i porastao, strah i stid, kao zaraza koju nije mogao da izlijeËi.”(65) Simon „ni za Ëim drugim ne æali, samo æali πto se neÊe saznati wegovo svjedoËewe pred qudima kako su se braÊa mrzjela i bacala jedan drugog u jamu... Za zlo nije bilo razloga. Bilo je razloga πto je zanos i laæ i ludilo novih qudi vodilo priËu.”(69) Simon je svestan da sve ide u Bijelu jamu, i nema povratka, ali bi bar æeleo da se istina zna. Simon najviπe je patio πto se sve πto je bilo

25


Æarko Komanin... istinito o wegovom ocu Jakovu i majci Zlatiji zaboravilo ili netaËno kazivalo. Samo se ono laæno, πto su ga pobjednici nakalemili na Palinovqane primilo i postalo nova istina. „Zaborav istine Simona RujaniÊa bolio je i pogaao u srce. I evo sada, pred smrt, buni se protiv zaborava i krik svoj, dugo guπen, πaqe u svijet.”(23) Ali pobijeni mogu oæiveti kroz istinitu priËu o wihovoj pogibiji: „Mrtvi mogu naÊi pravdu, æivi ne mogu.”(69) Pate sinovi i unuci pobijenih Pelinovqana godinama, „jer æivi ne smiju da ih oæive. Niko nije slutio, ni otac, ni sin, ni brat, da Êe se priËa u buduÊnosti zaboraviti.”(62)„Kad umre, jame neÊe s wim umrijeti. Bijela jama iznad Pelinova ostaÊe dok je zemqe. ©ezdeset godina Bijela jama vaskrsava u Simonu RujaniÊu i ne moæe da se ugasi u wemu.”(69) On celog æivota ide put Bijele jame, koja ga neprestano zove. „OËeve kosti pune su svijetlosti. Wegove kosti unijele su svijetlost u Bijelu jamu, u kojoj je nikad nije bilo dok oca Jakova u wu nijesu bacilli. Zbog toga i Simonova æeqa da sazna i objavi istinu ispuwava ga dawu i noÊu. On veruje da traæiti istinu ne znaËi traæiti osvetu. I Simon i PripovedaË BezdanoviÊ znaju da su nemoÊni i znaju da istina ne umire, ali moæe da leæi sakrivena u zemqi, i da u woj ostane vjekovima.”(81) Majka Zlatija zna „da wen sin sveti oca kwigom istinitom, Boæjom pravdom.”(116) Simon veruje da „istina ne moæe da umre, jer je zna Bog, ali ta istina ne moæe da vaskrsne u qudima, jedino u Bogu.”(68)

Qetopis vjeËnosti je takoe priËa o pobednicima i poraæenima: „Komunisti su, oslobaajuÊi gradove i sela, pobili grdan narod. Ubijenima se ni imena ni broja ne zna... Kad su pobjednici 1944. godine uπli u grad N. pobili su pola naroda, bez suewa, kao izdajnike. A kad bi sudili nekome - taj nije mogao da se odbrani pred Narodnim sudom, u punim salama frontovaca i skojevaca. I tada je Duh Istine zakopan u zemqu, i zaborav traje viπe od πezdeset godina. Wihovi potomci i novoskojevci ne znaju πta je bilo, ne æele to da znaju.”(77) Evo kako su sudili: „Skojevci, frontovci i komunisti sjeli su za drveni sto i sudili su Bogu, osudili Ga na smrt i ubili. Pa su Boga stavili u kovËeg i zakopali ispred crkve, javno. To je bilo drugo bezverje: gubqewe sebe, korijena, zemqe, poniæewe Ëovjekovog i Boæjeg postojawa.”(58-59) Crkve se skrivaju pod zemqom za vreme komunista, Ëime Komanin alegoriπe wihov ateizam. „Niko ne zna gdje su crkve zakopane, ali bi svi da bjeæe pod zemqu, ne æele da gledaju kako se lome grobni krstovi.”(121-122) Zakopane crkve nalaze se meu kostima pobijenih. „U stvari, crkve su se sakrile u samim Pelinovqanima, ali oni to ne znaju. Kao πto ne znaju ni to da u sebi nose Boga.”(173) A onda kratko i jasno: „U vrijeme kad se crkva Svetoga Arhanela sakrila ispod zemqe - na zemqi je vladao crveni teror.”(71) Komanin ne opisuje detaqnije zla komunistiËke vladavine, ali tu i tamo reqefno slika prirodu terrora nad raznomiπqenicima, gde god se nalaze: Tako o ærtvama: „Mnogi su prisilno

26

kopali svoje grobove. Pobjednici su ih zatrpavali zemqom, bez suewa, na raznim mjestima, na kojima su kasnije gradili kuÊe, igraliπta ili parkove, da tako zatru svoje tragove.”(84) I lament jednog svedoka: „Leæim, odavno, na dnu jame, u KoËevskom rogu, od mene su ostali samo kosti, niko ne zna za mene, moja priËa, neispriËana, leæi u jami.”(85) „BaËeni su, na prevaru, bez suewa, u jame Slovenije: πume Pohorja i KoËevja pune su ubijenih mladiÊa, koje su Englezi vratili iz Austrije i predali u ruke Brozove vojske, da im sude. Umjesto suewa, Vasilijevim sinovima vezali su ruke æicom i telefonskim kablom i, s ostalim vojnicima, punili kamione i odvozili do jama i ubijali.”(67) I tako, „Sve na zemqi pjeva, i kamen i voÊka i trava, samo nema Pelinovqana, rasijani su po svijetu ili trunu u svojim grobovima i jamama.”(97) „Prvi put u Pelinovu niko ne smije da se sjeÊa svojih mrtvih i nestalih. Zato πto su, prvi put, pobjednici ubili Boga i Sveca, i glasno i jasno upisali u kwige ko je sve proglaπen narodnim izdajnikom. Nova vlast - ne pamti se da je ikad ranije neka takva bila - tjerala je poraæene da zaborave bliæwe, ubijene ili baËene u jame. Majke, sestre, oËevi, æene, sinovi i kÊeri ubijanih u strahu su o bliæwima πaputali, ne pomiwajuÊi wihova imena.”(29) Simon RujaniÊ pomiwe i ovo: „©ezdeset godina poslije graanskog rata pod okupacijom, 1941-1945, svijet ne zna ko su Ëetnici, a ko su partizani. Ni danas se ne zna da su to bijeli, koji su se borili za kraqa i otaxbinu, i crveni, koji su se borili za Tita i KomunistiËku partiju... Rijetko ko zna da su i bijeli i crveni, i Ëetnici i partizani, seqaci-muËenici, zlom i diobom usmjereni u dvije vojske, koje su jedna protiv druge krvarile na smrt... A i jedna i druga vojska, u opancima i vunenim Ëarapama i getama, gacale su i ginule za tui raËun.”(75) A Veselin BezdanoviÊ takoe ukazuje, iz liËnog iskustva, na komunistiËku perfidnost: „Poslije pobjede partizana, Ëetnici nikad nisu opisani onako kako su se ponaπali i kakvi su bili. Ja to znam jer sam bio s tvojim ocem i s Bajom StaniπiÊem. Izmislili su za nas ono πto nijesmo bili i tako nas i danas tumaËe. Sa svakim izrodom izjednaËili su nas. Pomijeπali su nas sa svakojakom poganijom, krπtenom i nekrπtenom. I ta se laæ ne moæe izmijeniti. Samo me to boli... UmrijeÊu, a neÊu doËekat` da Ëujem istinu o naπem polomu.”(145) Simon RujaniÊ pita se, umiruÊi: zaπto se od pobjednika, niko, nikad nije osvijestio niti pokajao; ni poslije toliko godina nijesu shvatili, i neÊe, i neÊe shvatiti πta su Ëinili svojoj braÊi. Simon nije mogao da se naËudi: kakva je to sila zatrovala duπu bratsku... Ne mogu da shvatim taj haos...Ta crvena sablazan pomela je cio slovenski svijet... Odmah poslije rata koji je zapoËeo Broz, crveni su pobjednici poËeli da grade novog Ëovjeka i da ga oblikuju po novim idejama. Pobjednici su pravili socijalistiËkog Ëovjeka, i vajali ga u velikom zanosu. Crveni oblak je potrajao, ne dajuÊi dugo da grane sunce... PriËa spava u zemqi, a umjesto we, u qude se uselila sablazan laæi, kao balega u DraËevoj ulici, kuda prolaze goveda; laæ

Iskra 1. avgust 2010.


SRBIJA JE ZVANI»NO OBAVE©TENA DA NE∆E BITI ©IREWA EU Nepokolebqiv nemaËki stav da se zaustavi proπirewe mogao bi da zada teæak udarac politici predsednika Borisa TadiÊa, koji je javnost uveravao da Êe Srbija u rekordnom vremenu uÊi u evropski klub Da li Evropska unija zaustavqa proπirewe? „Posle Hrvatske niko viπe u EU”, taj naslov, uz fotografiju nemaËke kancelarke Angele Merkel, nalazi se na naslovnoj strani zagrebaËkog nedeqnika „Nacional”. Da je Evropska unija potresena ekonomskom krizom i umorna od proπirewa, i nije neka vest. Ali nedeqnik „Nacional” u najnovijem broju tvrdi da je nemaËka kancelarka Angela Merkel uverila Ëlanice Evropske unije da se, posle primawa Hrvatske, odustane od daqeg proπirewa na jugoistok Europe. Tvrdi se i da su sve dræave koje pretenduju na Ëlanstvo o tome posledwih dana poverqivo diplomatski obaveπtene. U prilog te teze navodi se odluka COREPER-a, Odbora stalnih predstavnika Saveta Evropske unije, da se Hrvatskoj dozvoli otvarawe tri preostala poglavqa pregovora o punopravnom zatrpava Pelinovqane i svijet.”(70-71) To i dandanas traje: „Poslije toliko godina, nakalemqena laæ poremetila je stvarnost Pelinovqana i postala nova istina, koja Êe potrajati. Posle prohujalih godina jamari se ne pomiwu, a pasja grobqa prekrivena su travom zaborava.”(153) Na kraju, nekoliko zakquËaka. Ne treba smetnuti s uma da je Komanin pisao ovaj roman dok problemi u srpskoj dræavi joπ nisu bili reπeni i da su neki ostaci komunizma joπ uvek na vlasti. Simon RujaniÊ shvata da se zaludu buni protiv zaborava: „samo se na onome svijetu moæe naÊi istina - na ovome ne moæe.”(173) Ali istina Êe se ipak saznati kroz priËu, koja „ne umire, a ako umre, ona vaskrsne i posle hiqadu godina.”(69-70) Glavna namera Komanina je ne samo da odoli sebi bol veÊ i da vaskrsne Istinu, poput ove priËe, i da opomene qude da ne zaborave bol i nepravde nanete takozvanim poraæenima, jer je osetio da se sve polako predaje zaboravu. Tako celi Qetopis veËnosti sluæi kao kwiga istine. Niko ne moæe da vidi letopis veËnosti, niti da shvati da u wega ulazi, ne znajuÊi. Bog to moæe, Ëovek ne moæe. Ali dobar umetnik to ipak moæe. Æarko Komanin je ovim, a i drugim delima, dobrano doprineo da se æarka æeqa Simona RujaniÊa donekle ostvari.

Ëlanstvu, uz istovremeno odbijawe vodeÊe institucije Unije da raspravqa o zahtevu Srbije za kandidaturom. Nepokolebqiv nemaËki stav da se zaustavi proπirewe moglao bi da zada teæak udarac politici predsednika Borisa TadiÊa, koji je javnost uveravao da Êe Srbija u rekordnom vremenu uÊi u evropski klub. To istovremeno izbija karte iz ruku zagovornicima teorije zavere, koji su godinama tvrdili da postoji neki scenario po kojem Êe Hrvatska za Ëlanstvo u Uniji morati da priËeka ostale dræave iz regiona. Istovremeno, Belgija, koja 1. jula preuzima rotirajuÊe predsedavawe EU, poruËuje da æeli da postigne napredak sa tri zemqe koje æele da se prikquËe Uniji: Hrvatskom, Islandom i Turskom. »VRSTA ANGELA MERKEL NemaËka kancelarka joπ od marta 2009. istrajava na tome da EU nema snage za daqe πirewe dok ne konsoliduje svoje institucije i unutraπwe odnose. Sada je Angela Merkel nametnula i Evropskoj uniji taj rezolutni stav. I dok se u hrvatskim medijima nagaa kakve Êe to posledice imati na unutraπwu politiku Srbije, opπta je ocena da su odlukom COREPER-a Hrvatskoj otvorena i posledwa vrata za zavrπetak pregovora u sledeÊih nekoliko meseci, po moguÊnosti do kraja godine, kako bi na proleÊe 2011. mogao da bude potpisan konaËni sporazum i odreen datum ulaska. Hrvatska Êe moæda joπ imati nekih teπkoÊa pri zatvarawu pojedinih poglavqa, posebno onog o pravosuu ali, kako se u viπe navrata poruËivalo iz vlade u Zagrebu, ni na tom planu ne bi trebalo da bude veÊih problema. Odluka COREPER-a o Hrvatskoj mogu se protumaËiti samo kao iskaz æeqe Ëlanica Unije da najzad skinu sa dnevnog reda tu predugaËku priËu o hrvatskim pregovorima, ne samo zbog Hrvatske nego joπ viπe zbog same Unije. BELGIJSKI PLAN

_____________ (1) Æarko Komanin, Qetopis vjeËnosti (Beograd:

Belgija æeli da nastavi da radi na tri pitawa na kojima je radila ©panija, a to su pitawa Hrvatske, Turske i Islanda, veÊ je poruËio belgijski poverenik za evropske poslove ©astel. Spomenuo je moguÊnost otvarawa novog poglavqa u pregovorima s Turskom tokom iduÊih meseci. ©to se tiËe Islanda, on moæe da oËekuje da Êe postati 29. Ëlanica EU, poπto Hrvatska bude primqena u Ëlanstvo, verovatno 2011. ili poËetkom 2012. godine, ocewuje agencija AFP.

Srpska kwiæevna zadruga, 2009), 181 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

DojËe Vele, 30.6.2010.

Vasa MihailoviÊ

Iskra 1. avgust 2010.

Gordana SIMONOVI∆

27


USTOLI»EN NOVI IGUMAN SVETE CARSKE LAVRE MANASTIRA HILANDARA - ARHIMANDRIT METODIJE U Hilandaru je 16. maja ove godine ustoliËen iguman, arhimandrit Metodije. UstoliËewe je izvrπila epitropija Sveπtene opπtine Svete Gore, koju su osim predstavnika Velike Lavre, saËiwavali i predstavnici Vatopeda, Zografa, Esfigmena, a u ime sveπtene epistasije predstavnik manastira Konstamonita. Svojim prisustvom, ovaj Ëin su uveliËali igumani svetogorskih manastira: Vatopeda, Zografa, Pantokratora, Stavronikite, Ksenofonta, Filoteja, Esfigmena, kao i predstavnik Srpske Pravoslavne Crkve - iguman manastira Studenice - arhimandrit Tihon, te iguman manastira Pive jeromonah Nikifor i predstavnici 16 svetogorskih manastira, ali i novi guverner Svete Gore gospodin Aristos Kasmiroglu i konzul Srbije u Solunu, gospodin Milan DimitrijeviÊ. Nakon ustoliËewa, usledila je saborna Sveta Liturgija uz pristusvo pobrojanih, kao i brojnih poklonika iz Srbije i GrËke. Zaista impresivna beseda naπeg novog igumana na grËkom jeziku, je ostavila traga u srcima svih prisutnih, posebno, kada se arhimandrit Metodije zahvalio svim svetogorskim ocima, koji su ga s qubavqu prihvatili, kao svog mlaeg brata. Napomenuvπi bratske odnose Srbije i GrËke, iguman Metodije se posebno zahvalio grËkom narodu na pomoÊi i podrπci u obnovi manastira Hilandara, nakon katastrofalnog poæara iz 2004. Iguman Metodije je u besedi podsetio da Srbin kada doe na Svetu Goru, ne mora da misli kojim putem da ide, jer su sve to staze Naπeg Svetog Save, koji je kao duhovna pËela iπao ovuda obilazeÊi svetogorske pustiwake i sakupqao med svetogorskih predawa. PosmatrajuÊi æitije Svetoga Save, koji je ovuda iπao bos, neodoqivo nas podseÊa na starozavetnog proroka Mojsija, koji je posluπao Gospodwi glas „Izuj obuÊu svoju sa nogu svojih, jer je zemqa po kojoj hodiπ sveta” (2. kwiga Mojsijeva, 3 gl. 5. stih). Podsetimo se da je bratstvo manastira Hilandara u nedequ mironosica 18. aprila 2010. godine izabralo, nakon upokojewa igumana Mojsija, za novog igumana i duhovnog rukovoditeqa ove drevne NemawiÊke obiteqi, jeromonaha Metodija MarkoviÊa. Otac Metodije, roen je u »aËku na BoæiÊ 1970. godine, od oca MomËila i majke Milke i na krπtewu dobio ime Vladimir. Kao student elektrotehniËkog fakulteta u Beogradu, pohaao je misionarsku πkolu pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, kod prote Qubodraga PetroviÊa. Na drugoj strani, posete »aËku, nisu ostajale samo na porodiËnim okupqawima, veÊ su posluæile kao prilika da se poseÊuje manastir Svetog Vaznesewa

28

i duhovno obogaÊuje kroz razgovore sa ocem Savom, velikim svetilom ovog kraja. Posle ojaËavawa qubavi prema Bogu, duhovnog sazrevawa i Ëvrste odluke, Vladimir se uputio 1994. godine u Svetu Carsku Lavru - manastir Hilandar. Veoma brzo ga je u usavrπavawe duhovnosti, porast vrline, uËewe strpqenu, a potom i smirewu uveo veliki duhovnik Hilandarski, otac Agaton, pod Ëijim je duhovnim rukovoewem ostao sve do duhovnikovog upokojewa. U monaπku shimu, pod imenom Metodije, postrigao ga je hilandarski iguman Mojsije. Za jeromonaha je rukopoloæen 1997. godine. Nakon toga je godinama vrπio duænost prvog epitropa manastira, od 1999. godine je duhovnik, te je primio za posluπawe i duhovno rukovoewe mlaom bratijom manastira. Posledwih godina je po odluci igumana Mojsija, bio i wegov zamenik. Poduhvat na obnovi manastira je joπ jedno od posluπawa, koje je otac Metodije godinama radio, kao i rukovoewe Zaduæbinom manastira Hilandara u Beogradu, koja brine o hilandarskoj baπtini. Ostaje nam da se pomolimo Gospodu da arhimandritu Metodiju, novom hilandarskom igumanu podari snagu i duhovno zdravqe, kako bi na pravi naËin rukovodio ovom NemawiÊkom obiteqi i nastavio sa ojaËawem i podmlaivawem bratstva ove carske lavre. Zoran T. AxiÊ

Iskra 1. avgust 2010.


+ MILUTIN PROPADOVI∆ Posle duge i teπke bolesti, umro je Milutin PropadoviÊ 24. juna 2010. u svojoj 87. godini. Roen je aprila 1923. Milutin je kao gimnazijalac pristupio „Belim orlovima” omladinskoj organizaciji JNP Zbor u »aËku, koja se stvarala oko verouËiteqa Dragutina BuliÊa i zajedno sa pokojnim Pavlom NikitoviÊem bio vodeÊi Ëlan ovog jakog uporiπta nacionalne omladine u zapadnoj Srbiji. Gotovo svaki Ëovek, uprkos velike kompleksnosti qudske liËnsti, moæe se opisati jednom reËju ili jednim pojmom koji dominira wime, ali tako da istina o wemu ostane nepomuÊena. Kad se govori o Milutinu PropadoviÊu koja je to reË ili pojam? NajkraÊe, istino-borac ili joπ boqe istino-qubac; ali moæe i istino-trpac. Ceo wegov æivot bio je isprepletan wome. Za wega je istina bila najmawe verbalna ispovest, ali je zato uvek morala imati u sebi - moralnu dimenziju! Istina se mora iznalaziti, mora se Ëuvati i braniti; za wu se mora ærtvovati. Zbog toga je i svaka wegova liËna reË morala biti beskompromisno i dosledno istinita. Jedan mali detaq iz wegovog æivota dramatiËno prikazuje wegov liËni odnos prema istini. Negde, davne 1943, Milutin je, zbog neËega ili nekoga, na zaprepaπÊewe wegove okoline, napustio dobrovoqce i otiπao u NemaËku, u Berlin da bi se tamo uposlio kao manuelni radnik (za tadaπwe wegovo shvatawe to je bila jedna samo-nametnuta kazna). ©ta se ustvari desilo, ne zna se, jer on nikad o tome nije hteo da se izjaπwava; kad se pak zna wegov odnos prema istini, moæe se pretpostaviti da je on u diskusiji, nesporazumu ili veÊ πta bilo, rekao da Êe ako mu se to dokaæe otiÊi u NemaËku na rad. Izgleda da mu je to dokazano i on - buduÊi dosledan svojoj reËi - ode u NemaËku kao manuelni radnik. Vratio se u dobrovoqce posle devet meseci - ne bi zaËudilo da je i ta obaveza bila sadræana u wegovoj reËi. Eto, to je bio Milutin PropadoviÊ kroz ceo svoj æivot - rob svoje reËi! O, kakvo uzviπeno ropstvo ili, preciznije, kakva, radi istinite reËi, plemenita ærtva! Gde bi svet bio, kad bi takve ærtve meu qudima bile obilnije nego sada?! Mnogo godina kasnije, na takvoj ærtvi roene su i dve Milutinove kwige. U prvoj Milutin, istino-borac, branio je svoj æivotni put, svoj pogled na svet od neskrupuloznih Titovih istoriËara, koji su eto wegovo „Osana” (pogled na svet), poπto je ono, po Dostojevskom, „proπlo kroz Ëistiliπte sumwe”, izjednaËavali sa faπizmom i nacizmom. Dosledan sebi, on je u ovoj kwizi iskquËio sebe i svoje liËno miπqewe, a prepustio samu odbranu svetskim i domaÊim ekspertima na tom poqu i tako izvojevao jednu znalaËku pobedu.

Iskra 1. avgust 2010.

Predmet Milutinove druge kwige (na engleskom) bila je „demonizacija” Srba kao naroda, upriliËena od strane Zapada a u vezi ratova razbijawa Jugoslavije iz devedesetih godina proπlog stoleÊa. Milutin je bio „zgroæen” nedostakom Ëak i Ëisto formalne doze objektivnosti u toj demonizaciji. Svi ratovi, pogotovo civilni - svirepi su. Deπavaju se u wima veliki zloËini, ali jedan Ëak i letimiËan pogled, ukazuje da su poËiweni zloËini otprilike ravnomerno rasporeeni. Ono πto, pak, iritira Milutina to je Ëiwenica da kod Zapada, kad se radi o Srbima, nema toga - Srbi su zloËinci, oni su krivci za ratove - genocidan narod; svi drugi, takoe uËesnici u ratovima, imaju, naprotiv, svetaËki oreol. Milutinov oseÊaj pravednosti je teπko rawen. Otuda je proistekla kwiga. Ona je jedan impresivan katalog uspeπne konfrontacije istorijskih Ëiwenica sa laænim izjavama najvaænijih zapadwaËkih politiËkih i medijskih lidera. A Milutinova πestomeseËno krajwe muËeniËko ali i stoiËko, bez roptawa, umirawe, uzdiæe ovog na nivo istino-trpca. Ovom wegovom ærtvom Bog je, u Milutinovo ime, oprostio grehe nekim wemu oËigledno bliskim proπlim, sadaπwim ili joπ neroenim pojedincima, koji nisu prihvatili Hristovu ærtvu za svoje spasewe. Naime, Hristova ærtva je namewena svim qudima i svim qudskim generacijama, ali pod uslovom da qudi to slobodno hoÊe i æele. S druge, pak, strane u Boæjem je planu da svi qudi budu spaseni. Eto prilike, za one koji ne æele da se spasu Hristovom ærtvom, da ih Bog spase, ne pitajuÊi ih, zahvaqujuÊi „otkupnoj ceni” za wihove grehe, „plaÊene” Milutinovim stoiËko pretrpqenim patwama. Wegove, dakle, patwe nisu bile bezsmislene. Naprotiv, ukoliko su te ærtve bile veÊe a herojskije podnoπene, od Boga nagraena wegova spasilaËka moÊ qudskih pojedinaca je rasla. U Milutinovom sluËaju - to sigurno znamo - mnogo takvih moralo je biti spaπeno. Milutinova sahrana je obavqena u utorak 29. 6. 2010. u Libertivilu u prisustvu mnogobrojnih prijateqa, poznanika i wegovih joπ preæivelih saboraca. »inodejstvovali su prota Denis PaviÊeviÊ, jereji Darko SpasojeviÊ i Radovan JakovqeviÊ. Bio je prisutan i prota Uroπ OcokoqiÊ. U crkvi se od pokojnika oprostio o. Darko u ime Ëikaπke crkve Vaskrsewa Hristovog. Na grobqu su govorile Milutinova kÊer Jelena Neli i unuka Tatijana - Tawa. U ime dobrovovoqaca govorio je Nikola QotiÊ. Supruzi Nadi, sinovima Mikiju, Daciju, kÊerci Jeleni i unuci Tawi naπe najdubqe sauËeπÊe povodom Milutinove smrti. Molimo se Gospodu da naπem uzornom drugu i saradniku Milutinu podari veËni æivot u neprolaznom carstvu Hrista Spasiteqa! ISKRA

29


KRAJ JEDNE EU-FORIJE Bogme, kako je poËelo, izgleda da Êe se moje predviawe da se bojim da uskoro od evroskeptizma ovde neÊe moÊi da se æivi ostvariti mnogo pre nego πto sam pretpostavqao. (SliËno se, naæalost, dogodilo i sa mojim, na ovim stranicama izreËenim strahovawem za stawe i sudbinu SPC nakon smrti patrijarha Pavla, ali to je veÊ druga priËa). Kao πto par meseci nakon 5. oktobra niste mogli naÊi nikoga ko je podræavao MiloπeviÊa, ili kao πto posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza gotovo nigde u ovom delu sveta niste mogli naÊi marksistu, tako Êe, imam utisak, kroz koju godinu malo ko meu srpskim politiËarima i intelektualcima uopπte æeleti da se seÊa da je zastupao tezu da „Evropa nema alternativu”. Doduπe, vesti poput ove od pre neki dan, da je Evropska unija sa 5,3 miliona evra bespovratne pomoÊi pomogla odreene medije i organizacije civilnog druπtva u Srbiji koji su angaæovani na poslovima evropskih integracija , moæda Êe privremeno joπ malo prolongirati utaweni plam ovdaπweg evro-entuzijazma, naroËito meu srpskim medijima i civilnim sektorom. Ali i to Êe trajati otprilike samo onoliko koliko bude trajala donacija i za wu vezani projekti. Mogao bih da likujem, preturam po joπ sveæim evrofilnim, evrofanatiËnim i EUforiËnim citatima pojedinih kolega, novinara, eksperata, analitiËara i politiËara, ali nema previπe vajde od toga. A i ne mogu da budem sreÊan πto se otprilike na svakih deset godina iz temeqa mewa i preokreÊe strateπka geopolitiËka orijentacija ove zemqe. S druge strane, dobro je ako se, makar i sa zakaπwewem, skrene sa pogreπnog kursa. EU ima dovoqno problema sama sa sobom. NemaËka tek treba da vidi πta Êe i kako Êe daqe sa Unijom, a ostali Evropqani πta Êe i kako Êe sa NemaËkom. Sem toga, uticaj ekonomske i finansijske krize na postojeÊe mehanizme odluËivawa i upravqawa u EU joπ je nepredvidiv, a tu se dosta pitaju i Rusija i SAD. Sve u svemu, reË je o jednaËini sa previπe nepoznatih da bi se na to Ëlanstvo u EU moglo sa sigurnoπÊu raËunati, pogotovo imajuÊi u vidu sve specifiËnosti srpske situacije, gde se ponajmawe radi o tehniËkim teπkoÊama usklaivawa i „harmonizacije” zakonodavstva i standarda za proizvodwu bureka i krastavaca. Direktno ili indirektno, od Srbije se traæe vrlo bolne i poniæavajuÊe stvari (faktiËko prihvatawe nazavisnosti Kosova, odustajawe od ËvrπÊe podrπke Republici Srpskoj, zaborav srpskog pitawa u Crnoj Gori), na koje, zapravo, niko ovde ne moæe pristati, pa sve i kad bi, recimo, sledeÊu vladu pravio LDP i koalicija nevladinih organizacija. Poπto je veÊ mawe-viπe jasno da u nekoj doglednoj buduÊnosti od Ëlanstva u EU nema niπta, u posledwe vreme se provlaËi jedna, naizgled, privlaËna, ali u suπtini opasna teza da mi treba

30

da se ponaπamo, reformiπemo i „primewujemo standarde” kao da smo veÊ Ëlanovi EU, bez obzira na to da li Êemo uopπte i kada u EU uÊi. Nisam siguran. Naime, ne bih baπ tek tako i apriori stavqao znak jednakosti izmeu „evropskih standarda” i „standarda EU”. Meu ovim drugima ima i glupih i besmislenih. Odnosno, jedno su demokratija, sloboda, qudska prava, a neπto drugo birokratsko ludilo i manija normirawa svega i svaËega, od pomenutog propisivawa veliËine i oblika krastavaca, pa do procenta masnoÊe u hrani za maËke. Uostalom, neki naπi „stari” ekoloπki standardi, kada je, na primer, u pitawu hrana ili πtetni gasovi bili su Ëak i stroæi od onih u EU. A korupcije, kriminala, rasizma i separatizma, oËigledno, ima i unutar EU, baπ kao i izvan we. I konaËno, kada se veÊ na raznim zgradama, autobusima, pa Ëak i kontejnerima mogu videti natpisi „Obnovqeno sredstvima Evropske komisije”, „Donacija EU”, „od ameriËkog naroda” i sl. zaπto na primer, analogno tome, na zgradi generalπtaba, RTS-a, Hotela „Jugoslavija” ili kod novosadskog Æeæeqevog mosta ne bi stajala tabla „Sruπeno bombama NATO”, ili „bombardovano od strane EU i ameriËkog naroda”? Tako bi graani bili objektivnije informisani i imali na raspolagawu relevantne Ëiwenice i moguÊnost da boqe procene situaciju i sa jedne i sa druge strane. Zar upravo tako ne bi trebalo da bude po evropskom medijskopolitiËkom standardu i u skladu sa evropskim vrednostima? NSPM, 22.6.2010. Podvukla - Iskra) (P

–ore VukadinoviÊ

U Londonu pronaen fajl Draæa MihailoviÊ: 17. jul 1946 . Dokument je, meutim, pod dvostrukom zaπtitom poverqivosti. Jedna od wih nosi peËat britanskog Forin ofisa. U roku od nekoliko narednih dana Komisija za utvrivawe istine o pogubqewu Draæe MihailoviÊa zatraæiÊe od Forin ofisa skidawe oznake tajnosti. A veÊ je dobila uveravawa da Êe to biti i uËiweno. Prethodno mora biti ispoπtovana procedura, i naπe Ministarstvo pravde mora da prosledi zahtev. Nakon πto stigne zvaniËna potvrda Forin ofisa, delegacija Komisije za utvrivawe istine o streqawu Draæe MihailoviÊa boraviÊe joπ jednom u Londonu s ciqem da se dokument donese u Srbiju. Slobodan Homen, dræavni sekretar Ministarstva pravde, objaπwava da s obzirom na to da je dokument zaπtiÊen nije bilo moguÊe otkriti wegovu sadræinu. Pronaπla ga je troËlana delegacija komisije, koja se pre tri dana vratila iz Velike Britanije, gde su joj na uvid stavqeni svi osim jednog dokumenata Britanskog kraqevskog arhiva, koji Ëuva i dokumenta britanskih obaveπtajnih sluæbi. 23.6.2010.

Blic

Iskra 1. avgust 2010.


VORLIK: SRBIJA KAO

Prilozi „Iskri” U spomen naπeg dragog, dugogodiπweg prijateqa, Milutina PropadoviÊa, umesto sveÊe i cveÊa na wegovom grobu. Neka mu je slava i hvala! »lanovi i Ëlanice udruæewa Jadran $ 50 Prilog Iskri Duπan CvetiËanin

$5

Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga Milutina PropadoviÊa Andra MandiÊ $ 50 Æelim da se zahvalim svim drugaricama, drugovima i prijateqima, koji izjaviπe sauËeπÊe i ispratiπe moju suprugu do veËne kuÊe Dragutin-MiÊa MitroviÊ $ 25 Za uspomenu na nedavno preminulog druga Vladana ∆irjaniÊa Slavko KosiÊ £ 10 Radoslav TodoroviÊ £ 10 Dragoslav MilojeviÊ £5 Na Ëetrdesetdnevnom pomenu Dragomira PetroviÊa - UËe, a za pokoj duπa Dragomira - UËe i Predraga PetroviÊa Bane LazareviÊ £ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. avgust 2010.

KQU»NI PARTNER SAD Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik izjavila je u petak u Beogradu da je Srbija ostvarila veliki napredak u odnosima sa susedima i u saradwi u borbi protiv trgovine narkoticima, terorizma i organizovanog kriminala. Meri Vorlik je na proslavi ameriËkog praznika Dana nezavisnosti, 4. jula, rekla da u suoËavawu sa globalnim izazovima SAD na Srbiju sve viπe gledaju kao na „svog kquËnog partnera”. - Tokom mog kratkog boravka ovde, bila sam svedok velikog napretka u naporima Srbije da razreπi dugogodiπwa otvorena pitawa sa susedima, da proπiri doprinos meunarodnim mirovnim misijama i da sarauje sa zemqama u regionu i svetu u borbi protiv trgovine narkoticima, terorizma i organizovanog kriminala - rekla je Vorlikova. Dan nezavisnosti, 4. jul, u SAD se obeleæava u znak seÊawa na dan kada je 1776. godine na kongresu u Filadelfiji potpisana Deklaracija o nezavisnosti. - I danas, posle 234 godine, Amerika nastavqa da brani vrednosti utkane u Deklaraciju nezavisnosti, vrednosti prema kojima su svi qudi jednaki i stvoreni sa odreenim neotuivim pravima meu kojima su pravo na æivot, slobodu i potragu za liËnom sreÊom - rekla je Vorlikova na proslavi u rezidenciji ameriËke ambasade. Ona je rekla da Ëestita Srbiji na uspesima i opredeqenosti ka partnerstvu sa SAD i zajedniËkoj posveÊenosti idejama demokratije, slobode i vladavine prava. - Pozivam vas da mi se pridruæite u proslavi 234. godiπwice SAD, evropske buduÊnost Srbije i dugoroËnog partnerstva izmeu SAD i Srbije - rekla je ambasadorka Vorlik. Prijemu u rezidenciji ambasadora SAD u Beogradu prisustvovali su predstavnici verskih zajednica, meu kojima i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, diplomatskog kora, politiËkog, javnog i kulturnog æivota u Srbiji. Prijemu je pri-

DEVEDESET GODINA –URE POQAKA Drugovi i drugarice iz Sidneja i okoline imali su retko zadovoqstvo da zajedno proslave 90. roendan naπeg druga i saborca –ure Poqaka. –ura je roen 20. aprila 1920. godine. 1. maj o. g. kad smo se okupili da obeleæimo –urin roendan, osvanuo je lep jesewi dan, pa je i to doprinelo naπoj sreÊi i radosti. Ne deπava se Ëesto da neko doËeka 90 godina, a –ura izgleda kao da nema ni pola ovih godina. Slavili smo u lepoj sali RSL kluba gde su wegovi sinovi, –ore i Duπan, pripremili veliki doËek. –ura blista od sreÊe, qubi nas i grli. Ide od jednog do drugog i za svakog ima lepu reË. Unuke i praunuËiÊi oboæavaju svog dedu, a wegove snaje Sneæana i Eva, doËekuju i staraju se o mlaim gostima, naπoj deci. Ipak se kod –ure vidi neka seta. Nedostaje mu wegova Dora i kÊi Mira. Svi se trude da mu olakπaju taj bol. Posluæen je bogat ruËak. Bilo je svega u izobiqu. PoËiwe i pesma. Veseqe je u punom jeku. Tu su svi naπi: Brale i Marion, ©upur i Katica, Zora, Nansi, Vida i Anela. Tu su i –urine komπije Australijanci koji ga mnogo cene i poπtuju. –ura seËe roendanski kolaË i pozdravqa goste. PriËa kako je preæiveo rat, doπao u Australiju, gde je upoznao svoju Doru. Pridruæuje mu se i wegova sestra Dara, grli brata i zajedno priËaju o svojoj mladost. Okruæuju ih i dva –urina sina, obojica inæiweri, sa svojim porodicama, koji su sve ovo i pripremili, da tako kruniπu ovo zasluæeno slavqe. Sretan ti, –uro, 90. roendan!

dragi

naπ

Vida KqajiÊ sustvovalo nekoliko Ëlanova Vlade Srbije, ali za razliku od prethodnih godina proslavi ameriËkog Dana nezavisnosti nisu prisustvovali predsednik i premijer Srbije. 5.7.2010

Danas

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Saopπtewe za javnost SPC

POVODOM OBRA∆AWA ©EFA MISIJE EU NA K IM EVROPSKOM PARLAMENTU Wegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej sa Ëlanovima Svetog Arhijerejskog Sinoda danas je uputio pismo πefu misije EU u Srbiji g. Piteru Sorensenu izraæavajuÊi duboku zabrinutost zbog pogreπnog prevoda na srpski jezik jednog dela obraÊawa πefa misije EU na Kosovu i Metohiji g. Pitera Fejta pred Evropskim parlamentom 22. juna 2010. Takoe je izraæena krajwa razoËaranost zbog sadræaja Fejtovog pogleda na situaciju u juænoj srpskoj Pokrajini. U jednom delu pomenutog obraÊawa Evropskom parlamentu g. Fejt pozitivno ocewuje da je „tranzicija SPC prema umerenijem pristupu na Kosovu takoe joπ jedan pozitivan pomak". Ova reËenica je u srpskom prevodu obraÊawa, koje je medijima uputila kancelarija Pitera Fejta, nepravilno prevedena i glasi: „Tranziciju SPC prema umerenijem pristupu po pitawu Kosova je takoe joπ jedan pozitivan pomak". Razlika izmeu „umerenijeg pristupa (ponaπawa) na Kosovu" i „umerenijeg pristupa po pitawu Kosova" (da li po pitawu statusa?) veoma je velika i predstavqa grubu greπku za koju je Wegova Svetost traæio javnu ispravku i izviwewe od strane kancelarije EU. Iako je Srpska Pravoslavna Crkva viπe puta javno iznosila svoj Ëvrst i nedvosmislen stav povodom statusa juæne srpske Pokrajine, koristimo ovu priliku da joπ jednom naglasimo da Crkva niti mewa niti namerava da mewa svoj stav o pitawu koje je jasno regulisano Ustavom Republike Srbije i voqom graana naπe zemqe. To je stav da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da je samoproglaπena nezavisnost ove pokrajine od strane kosovskih Albanaca i jednog dela meunarodne zajednice nelegalan Ëin koji je u suprotnosti sa meunarodnim pravom. Insinuacije pojedinih medija (posebno frankfurtskih Vesti, koje govore o „omekaπavawu stava SPC"), ali i pojedinih psevdozilotskih grupa koje pokuπavaju da skrenu paæwu sa stvarnih crkveno-kanonskih razloga za razreπewe sada umirovqenog Episkopa raπko-prizrenskog G. Artemija i proture tezu o navodnoj politiËkoj motivisanosti ove odluke, nemaju nikakve veze sa stvarnoπÊu i imaju za ciq da namerno nanesu πtetu jedinstvu i ugledu naπe Crkve zloupotrebqavajuÊi stradawe naπih svetiwa i naroda na Kosovu i Metohiji. Za Srpsku Pravoslavnu Crkvu pitawe

Kosova i Metohije nije pitawe obiËnog dela Srbije, ili jedne Eparhije, ili pak jednog Episkopa, veÊ pitawe vascele Svetosavske Crkve poπto se na tom prostoru, izmeu ostalog, nalazi i manastir PeÊka Patrijarπija kao wen duhovni centar i reË je o najsvetijoj srpskoj zemqi. Reπavawe pitawa opstanka naπeg naroda i svetiwa na Kosovu i Metohiji ne moæe biti monopol jednog Ëoveka ili jedne grupe qudi, bilo u Crkvi ili u dræavi, veÊ je reË o opπtecrkvenom, opπtenacionalnom pitawu od koga zavisi oËuvawe duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta naπeg vernog naroda koje je zapeËaÊeno Kosovskim zavetom Svetog Kneza, Ëiji spomen uskoro proslavqamo. Zato Êe u narednom periodu sve odluke vezane za sva goruÊa pitawa na Kosovu i Metohiji biti donoπene u punoj koordinaciji sabornih tela naπe Crkve i podruËne Eparhije, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije i meunarodnim konvencijama, prvenstveno sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. SPC ostaje duboko opredeqena da se svi postojeÊi problemi na Kosovu i Metohiji reπavaju mirnim putem, uz puno poπtovawe verskog, etniËkog i kulturnog identiteta svih graana Pokrajine. Upravo imajuÊi to u vidu, Sveti Arhijerejski Sinod je u pomenutom pismu πefu kancelarije EU u Beogradu izrazio duboko razoËarawe πto g. Fejt u svom obraÊawu pred Parlamentom EU nijednom reËju nije pomenuo neophodnost povratka preko 200.000 prognanih Srba i nealbanaca, restituciju od komunista oduzete crkvene i druge imovine, probleme u ostvarivawu imovinskih prava povratnika, nedostatak osnovnih qudskih prava i sloboda, zaπtitu od etniËke diskriminacije i potrebu veÊe bezbednosti, posebno svetiwa SPC i povratnika. Dovoqno je pomenuti nedavni trostruki oruæani napad na povratnike u selu ÆaË, koji su i daqe u svakodnevnoj æivotnoj opasnosti. Ovakva nebriga i ozbiqni propusti izazivaju ozbiqnu zabrinutost i dovode u pitawe poverewe u iskrene namere Misije Evropske unije na ovim prostorima. Zato Crkva oËekuje od Evropskog parlamenta da insistira da Misija Evropske unije na Kosovu i Metohiji u narednom periodu posebnu paæwu posveti ovim kquËnim pitawima od kojih zavisi moralni kredibilitet meunarodnog prisustva, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. U Patrijarπiji srpskoj u Beogradu, 24. juna 2010.

Dostavqa: Episkop baËki Irinej


iskra1191