iskra1196

God. LXIII

Birmingham, 1. januar 2011.

Broj 1196

Svi pokazateqi govore da SAD hegemonizam nestaje

IDEMO LI KRAJU ISTORIJE? - sreÊom, ne Fukijaminom!

U posledwe vreme a naroËito posle finansijske krize od 2008. godine zapquskuju nas sve viπe pokazateqi koji ukazuju da se s najnovijim dogaajima u svetu ne radi o lokalnim deπavawima veÊ onima - da ih tako nazovem - globalnim. Svet izgleda kao da je zasiÊen dosadaπwim naËinima reπavawa problema i u potrazi je za neËim novim, boqim, svrsishodnijim modelom razreπewa kriznih situacija. Moæda sve to joπ nije jasno definisano, ali „atmosfera” - kako izgleda „naelektrisana” je potrebom u tom pravcu.

Je li je SAD hegemonizam u opadawu?

Jedan od indikatora tih promena, dolazi nam od sve oËevidnijeg slabqewa SAD hegemonistiËke voqe. Upetqavπi se u dva takva rata (Irak, Avganistan) a s namerom da wima prekomponuju taj deo sveta radi konaËnih svojih imperijalnih ciqeva, posle osam godina ratovawa, SAD bi da ta podruËja napuste pa makar i krajwe sumwivom Pirovom „pobedom”. Da li Êe Ëak i u tome uspeti, sve je pod znakom pitawa, toliko je zakazala wihova hegemonska voqa.

Ova dramatiËna SAD promena se moæe pripisati Obaminom predsednikovawu, koji je uostalom i izabran za predsednika na jednoj takvoj antiratnoj platformi, πto onda podrazumeva da su se ti imperijalni impulsi ohladili pre svega u samom ameriËkom biraËkom telu. Ali Obama je izabran za predsednika i radi trajnog i spektakularnog reπewa palestinskog pitawa, ali kako izgleda, on gubi bitku sa izraelskim premijerom Natawahuom, pa od toga inaËe krajwe poæeqnog slavqa svakog SAD predsednika izgleda nema πanse da Êe doÊi.

Najzad, da spomenem i fenomen pod imenom „Vikiliks” koji je uzdigao malo pre spomenutu svetsku „atmosferu” na najviπi moguÊi emotivni stepen. (Uzgred, Vikiliks se pojavio i jedno pola godine ranije; otkrivene su neke nezgode iz avganskog rata, ali to praktiËno nikog nije uzbudilo, pa je gotovo i neprimeÊeno proπlo). U vezi wega (ovog sadaπweg) javqaju se mnoga „ekspertna” objaπwewa. Po nekoj svojoj slabosti, od svih tih mnogobrojnih objaπwewa, ja najËeπÊe uzimam za svoje ono koje ili joπ niko nije dodirnuo ili najmawi broj eksperata iskazao. Dakle, evo moje

interpretacije misterije Vikiliksa - zbog Ëega, kako i kad se pojavio.

Da poËnem od zadweg: kad se pojavio? Bili su SAD izbori. Predsednik Obama ih je katastrofalno izgubio. Republikanci su preoteli PredstavniËki dom i strahovito popravili svoj status u Senatu. Eto, u takvoj gubitniËkoj atmosferi po Obamu, pojavio se Vikiliks. Trebalo je Ëini se - tu pogubnu unutraπwu situaciju nadomestiti, amortizovati s neËim na spoqno-politiËkom planu. To je uostalom odgovor na podpitawe - zbog Ëega? A odgovor na podpitawe - kako? nameÊe se samo: iza Vikiliksa naziru se prsti Stejt departmana ili neke wegove tajne agenture ovaj, Vikiliks, naravno, ne mora biti izuzet od te funkcije.

Nije, meutim, odgovoreno u Ëemu je suπtina Vikiliksa. NajkraÊe, SAD mewaju svoju spoqwu politiku. Na mesto Buπove hegemone politike koja doæivqava svoj fijasko, svetu se predoËava jedna partnerska politika kako bi se u svetu izbrisali jaki anti-SAD sentimenti. DrugojaËije reËeno, SAD pod Obamom prihvata multipolarnost umesto Buπove jednopolarnosti. Sama pak Ëiwenica πto Obama, mada joπ uvek formalno glavni Ëelnik tog hegemonata, odriËe ga se, dokaz bi to bio da smo mi veÊ na pragu tog novog vremena.

I dr S. TrifkoviÊ se slaæe U Geopolitici od 1. decembra 10, dr Sra TrifkoviÊ, naπ poznati geopolitiËki analitiËar svetskog dometa, indirektno potvruje moju interpretaciju misterije Vikiliksa, samo dok ja to zasnivam na nekom svojom mistiËnom „samonabeenom” „daru”, on to svedoËi istorijskim Ëiwenicama.

Naπim Ëitaocima, pretlatnicima i saradnicima pravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastupajuÊe praznike: Mir Boæiji - Hristos se rodi!

SreÊna Nova godina!

Iskra

Karakteristike ©peglerovih kultura

Idemo li...

Kaæe on da je SAD dominacija svetom otpoËela poËetkom devedesetih proπlog stoleÊa, a zavrπila se gruzijskom i finansijskom krizom iz 2008. godine. Daqe, veli on, kad god se pojavi na svetskoj politiËkoj sceni neki hegemon ili imperija, odmah se stvaraju od rivalnih nacija, „kontrakoalicije”, pa nas vodi kroz istoriju, konkretno od Vestfalskog mira do naπih dana, i prikazuje kako te koalicije „niveliπu” na dozvoqenu meunarodnu meru takvog hegemona ili imperiju.

Za SAD hegemonizam prikazuje joπ „dva faktora” koji dodatno obavqaju tu nivelaciju. „Prvi je ekonomska i finansijska slabost: nijedna imperija nije mogla da poËiva na stalnom devalvirawu valute. Nijedna imperija ne moæe da æivi od fiktivnog proizvoewa nepostojeÊe novostvorene vrednosti.” Citira potom Vizantijski (12 vek) i ©panski (16/17 vek) monetarni i finansijski kolaps, kao uzrok „poËetka kraja” obe imperije. Pod dva, dr TrifkoviÊ govori da je „oËigledna politiËka, druπtvena, kulturna, moralna i duhovna razgraenost i nekonsolidovanost zapadnog sveta, a SAD pre svega”.

Radi li se o smeni kultura?

Sva ova deπavawa ali i druga nepomenuta ovde koja se sa svakim novim danom „mnoæe” i potvruju da SAD hegemonizam polako ali sigurno vene i nestaje, gone nas da pogledamo da li se sluËajno ovde ne radi o neËem mnogo fundamentalnijem nego πto je to samo „nivelisawe” hegemona.

Moæda je reË o smeni kultura?

Ako jeste, nekako spontano misao pada na Osvalda ©penglera (1880 - 1936). Ovaj Nemac, ali i Prus, po struci matematiËar, bavio se i istorijom kultura na planeti zemqi. Najpoznatiji je po tome πto je negirao i dokazao da linearni pogled na istoriju - stari - sredwi - novi vek, kruna istorije - ne postoji. „Propast Zapada” U svom kapitalnom delu koje je ©pengler nazvao Der Untergang des Abendlandes (srpski prevod doπao nam je od profesora Vladimira VujiÊa pod jednostavnim imenom „Propast Zapada”).

Original, meutim, nekako pesniËki zvuËi: Propast / nestanak zemaqa veËeri ili - moæda boqe, pesniËkije - Propast / nestanak zemaqa zalazeÊeg sunca.

Zaπto se ©pengler odluËio za ovaj pesniËki naziv svoje kwige, teπko je reÊi. Kwiga je πtampana ranih dvadesetih godina proπlog veka, NemaËka bila pobeena, a nemaËki nacionalizam teπko povreen; moæda je on nasluÊivao nekog Hitlera, pa da bi odvojio NemaËku od Zapada, ta se „propast” ne odnosi na nas Nemce veÊ samo na wih - „zemqe veËeri”. Bilo kako, za vreme Hitlera kwiga je bila zabrawena.

Propast Zapad u detaqe opisuje zapadnu kulturu, ali uporedno daje i odgovarajuÊe dogaaje iz razvojnog stadijuma svake kulture.

2

Koje su karakteristike ©penglerovih kultura? Pre svega i najvaænije, svaka wegova kultura ima duhovnu osnovu. Jedan operativni duh iza koga stoji neka misao iznikao je na jednom prostoru, osvaja ga da bi na wemu u vremenu preko qudi ispisivao istoriju tog prostora. Wemu (duhu) æuri se, jer u ograniËenom vremenu mora da blesne (muæeno doba) i ovaploti svoju misao do savrπenstva.

Posle toga, dolazi stagnacija i pobeda vremena nad prostorom, πto, pak, donosi smrt dotiËne kulture.

Preæiveli qudi posle we postaju „felasi” tj. istorijsko testo koje druge kulture oblikuju a u skladu sa svojom osnovnom miπqu.

Hteo je ©pengler da nam kaæe da je jedna kultura sliËna biqci; ova je sluËajno iznikla na terenu na kom se naπla; obavila na brzinu posao zbog koga se tu naπla; umorila se i nepovratno izËeznula. Ili - u naπim sezonskim terminima proπla je kroz svoje proleÊe, leto, jesen, da bi sa zimom nestala; a u qudskom razvojnom smislu - to su etape: mladalaπtva, muæevnosti, starewa i smrti.

Uz ovo ©pengler nam poruËuje joπ pet vaænih stvari. Prvo. Jedina „istost” meu kulturama, jeste taj organski razvojni postupak. Dva. Kulture su zatvoreni, samobitni æivotni kulturni oblici i sistemi koji duhovno nikakve veze izmeu sebe nemaju. Tri. Kad se sluËajem, dve ili tri kulture vremenski nau naporedno, kao πto je sluËaj sa arapskom, antiËkom i zapadno-evropskom kulturom, dolazi - kaæe ©pengler - do „pseudomorfoza”.

BaziËno to oznaËava da jedna kultura ne moæe do punoÊe da razvije svoje potencijale, a s druge strane, i πto prihvati od susedne kultre, ona ga toliko preinaËi da to skoro i ne liËi originalu.

(Ovom problemu ©pengler je posvetio mnogo vremena i prostora, ali je za potrebe ovog napisa ovoliko dovoqno). »etiri. Ne treba se dugo baviti Spenglerovim kulturama, da se stekne jedan utisak nesmiπqenosti wihovog postojawa. ©ta je wihov smisao? Nema ga! To je bilo jasno i samom ©pengleru, pa je zato wihovo postojawe nazvao „uzviπenom bezciqnoπÊu”! Pet. ©pengler drastiËno odstupa od vladajuÊe ideje po kojoj je „civilizacija” najviπi oblik jedne kulture. Za wega je ona samo deo organskog razvojnog procesa i to onog umiruÊeg. Najinteresantnije je to πto je on „demokratiju”, imperijalne ratove smestio u civiIZ SADRÆAJA Vaπington protiv Iterneta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Kriza tek kuca na vrata Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 „Prosrpska” pomoÊ TadiÊa uniπtava Srpstvo . . . . . . . 7 Restitucija otete imovine u obveznicama . . . . . . . . . . 11 Stawe srpskog druπtva i naπi politiËari. . . . . . . . 13 Srbija u NATO protiv voqe naroda . . . . . . . . . . . . . . . 15 Drugi AVNOJ poguban za Srbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Ratifikujte Start 3 ili trka u naoruæawu . . . . . . . . 17 Prodaja Telekoma - sunovrat Srbije . . . . . . . . . . . . . . 21

Iskra 1. januar 2011.

lizaciju, dakle, u doba pred samu smrt jedne kulture. A i ove „civilizacijske” oblike, naπao u svim kulturama (recimo, naπao „demokratiju” u kulturi Kine od pre 3000 godina). ©penglerove kulture pa i zapadna ©pengler je na ovoj naπoj planeti pronaπao da su postojale, pored ove sadaπwe zapadnoevropske, joπ sedam kultura. One su: kineska, egipatska, asirovavilonska, induska, „magiska” ili arabqanska kultura, antiËka i meksikanska (Maja / Inka).

Doπlo je vreme da se kaæe neπto viπe o zapadno-evropskoj kulturi. (Uzdred, woj je Spengler, po Geteu, dao simboliËno ime - faustovska kultura, pa su zbog toga, oba izraza u upotrebi; sliËno se desilo i sa antiËkom i arapskom a respektivno one su simboliËno poznate kao „apolinska” i „magiska”).

SveproæimajuÊa misao faustovske kulture jeste prodor u nepoznato veliko i malo - makro i mikrokozam. Wu svedoËe u arhitekturi gotske katedrale Ëiji πpicasti vrhovi kao da bi da dopru do kraja neba; u umetnosi, izmeu ostalog, to je muzika Betovenova; u matematici to su integralni i diferencijalni kalkulus.

Specijalnu izuzetnost je ©pengler dao hriπÊanstvu. Na wemu se ukrπtaju tri kulture: faustovska, apolinska i magiska. BaziËno hriπÊanstvo je ostalo imuno od wihovih uticaja, mada je, s druge strane, ono, specijalno u faustovskoj kulturi, izrazilo svoj drastiËan uticaj kao na primer, u pravu, etici i estetici.

SledeÊa kultura - hriπÊanstvo Dostojevskog Usled toga, nije Ëudo πto je ©pengler, propaπÊu Zapada, najavio wegovog naslednika.

Kaæe on: „sledeÊe hiqadugodiπte (proseËan vek jedne kulture) pripada hriπÊanstvu Dostojevskoga”.

I to: uprkos Ëiwenici πto je ©pengler napravio dva „svetogra” prema svojoj sopstvenoj nauci o kulturama. Jedan. Ova nova kultura ne niËe spontano i sluËajno veÊ - Ëim ju je on najavio namerno! Dva. Princip „uzviπene besciqnosti” je pogaæen, jer hriπÊanstvo ima jedan svoj jasno ocrtan - „uzviπen” ciq - novi Jerusalim! Prikazao ga je u svojoj viziji, Otkrovewu, apostol Jovan Bogoslov. Kako ga ostvariti, doπlo nam je od samog Hrista u wegovoj Molitvi Gospodwoj - „da doe Carstvo Tvoje, da bude voqa Tvoja, kako na nebu tako i na zemqi”, koja nas, koji se molimo, obavezuje da to Carstvo ostvarimo - gle, Ëuda!? Hristovim, izgleda, „najubojitijim oruæjem” „opraπtawem!” ©pengler, mada ga je naslutio, ni sam nije bio svestan, izgleda, πta dolazi.

Kultura Carstva Boæijeg na zemqi Da!, stvara se jedna nova kultura, ali posledwa i univerzalna. Nazvao bih je zbog toga kultura Carstva Boæjeg na zemqi. U woj, kao krovnoj, postoje Ëetiri vrste podkultura: a) svi hriπÊani; b) nominalni (ali praktiËmo neverujuÊi)

Iskra 1. januar 2011.

Srbija i „servilnost” Najpre Vuk JeremiÊ i srpska diplomatija neπto logiËno i dobro urade. Ovoga puta to je odluka da se ne uËestvuje u antikineskoj propagandnoj predstavi sa Nobelom. Onda se digne „evroatlantska kuka i motika” i zavapi kako se Srbija ponovo vraÊa u „straπne devedesete”. Na kraju, dræavni vrh Srbije - taËnije Boris TadiÊ, stane da preispituje smisao takve odluke, doπavπi (kako najavquje „Danas”) do „realistiËkog” zakquËka, da je boqe ne slediti srpske interese, veÊ interese naπih „prijateqa” iz Vaπingtona i Brisela.

Kina, koja nas je uvek poπteno podræavala oko Kosova, sada nas je samo lepo zamolila da u ovoj stvari budemo uz wu. Dobro znamo domete qudskopravaπke retorike - i sami smo bili wena ærtva 1999... KonaËno, ako imamo dve velike sile sa suprotnim interesima u nekoj stvari, a mi se oko toga moramo opredeliti i nekome zameriti, boqe je da se zamerimo onoj sili kojoj je do te stvari mawe stalo. Amerikancima je ovo samo jedna od mnogobrojnih propagandnih akcija... protiv Kine, Rusije, Irana, Kolumbije... Kinezima je, pak, ovo vaæna simboliËka bitka za politiËko dostojanstvo. Bar bi Srbija trebalo da se trgne kada kineski ambasador kaæe da „ovo nije pitawe mira”, veÊ toga da li Kina joπ „trista godina treba da bude kolonija”... I poπto im je viπe stalo, Kinezi Êe svakako viπe ceniti naπu podrπku, nego Vaπington ili Brisel (koji Srbiju ionako tretiraju kao sluπkiwu - siroticu...).

Ali, onda se buËno aktivirao hor stalnih primalaca vaπingtonsko-briselskih grantova...: „Pod hitno traæimo od dræave Srbije da poπaqe predstavnike dræave da prisustvuju ceremoniji i da se javnosti objasni koju vrstu politike vodimo”. „Vrsta politike” je posebno zanimqiv izraz...

Potpisnici ovog apela verovatno hoÊe da poruËe da ako smo veÊ izabrali servilnu politiku prema Briselu i Vaπingtonu, onda treba dosledno da je se dræimo.

Ovo je uvodni deo - neπto skraÊen - mnogo (O opπirnijeg Ëlanka „Srbija i `servilnost`”).

NSPM, 9.12.2009.

Slobodan AntoniÊ

hriπÊani; v) javni anti-hriπÊani, ateisti i g) svi nehriπÊani. ©ta bi trebalo da bude funkcija ovih podkultura? NajkraÊe - da nekako dou u saglasnost s Hristovim opraπtawem.

Ne ponavqa li se, pri tome, ovde jedan Ëisto πpenglerovski ciklus. ©pengler je otpoËeo sa svojim samobitnim kulturama „uzviπene bezciqnosti” da bi najzad zavrπio sa kulturom i te kako ciqnog Dostojeskovog hriπÊanstva.

Pomenute, od Ëetiri, tri podkulture gore poËiwu takoe od „uzviπene bezciqnosti”, ali nehriπÊanske.

Nije li πpenglerovski logiËno - ali i najlakπe i najbræe !? - da se to sve okonËa jednim opπtim svequdskim opraπtawem!?

N. QotiÊ

3

Vaπington protiv Interneta AmeriËka diplomatija je sve povrπnija, a i daqe bahata i ovakva kombinacija u suπtini stvara viπe izazova za globalnu stabilnost nego jedan Asanæ.

Reakcije ameriËke administracije povodom „Vikiliks” skandala potvruju ono πto i svi dokumenti Stejt departmenta u suπtini i govore, a to je da je Amerika supersila koja je u fazi defanzive, nekompetentnosti, pa Ëak i paranoje. Reakcije vrha ameriËke administracije i Kongresa su kombinacija besa, stida i æeqe za osvetom, Ëak moæda i za krvnom osvetom. Tako da ameriËki kongresmeni, neimenovani predstavnici administracije, pa Ëak i poneki „patriotski” profesori, direktno govore o potrebi da neko izvrπi atentat na osnivaËa „Vikiliksa” Xulijana Asanæa.

U meuvremenu, napadi na veb-sajt „Vikiliksa” i otkazivawe saradwe od internetfirmi Amazon i PejPal u velikoj meri prelaze u sferu osvete koja zaista sve viπe liËi na sajber terorizam prema kojem je ameriËka administracija bila najkritiËnija kada su bili u pitawu napadi na internet-sajtove u Estoniji i Gruziji, poËiwene iz Rusije, ili kada su u pitawu blokade pristupa sajtovima od strane vlada u Kini, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji.

Jednostavno, reakcije ameriËkih vlasti unose joπ veÊu dozu nesigurnosti i opasnosti u celu priËu u vezi s najnovijim „Vikiliks” skandalom.

AmeriËki politiËari, diplomate i dræavni sluæbenici u svojoj æestokoj reakciji samo pomaæu „Vikiliksu” da privuËe paæwu svetske javnosti i od we prave ærtvu. Tako da i u ovom kontekstu ameriËka diplomatija nije niπta nauËila tokom decenija borbi i kontakata sa autokratskim reæimima tj. nije nauËila da represivne mere protiv medija, disidenata i kritiËara samo produbquju nezadovoqstvo i grade joπ veÊi otpor prema reæimu koji se brani pomoÊu sile i stvarawem straha.

Teπko je razumeti koji je interes Amerike da se borba sa „Vikiliksom” pretvori u borbu za demokratska i graanska prava, a joπ mawe je logiËno da Amerika ovakvim ponaπawem ugrozi slobodu informisawa koja je temeq Interneta.

Ironija je u tome da je Internet veÊinom ameriËki proizvod koji je u velikoj meri promenio svet, s tim πto je radikalno ubrzao komunikaciju i razmenu informacija, a sada Vaπington sam postaje najveÊa pretwa ovoj tehnologiji.

Ako bi ameriËka administracija uspela da dobije podrπku drugih dræava i u sopstvenoj javnosti za uskraÊivawe prava pristupa informacijama preko Interneta, to bi bilo u skladu sa uskraÊivawem generalnih graanskih sloboda i

4

prava posle 11. septembra preko ,,Patriotskog zakona” („Patriot Act”) i takoe imalo bi velike posledice za ustavna prava ameriËkih graana.

Prvi korak prema ovako radikalnoj meri preduzet je pre nekoliko dana, kad je ameriËka vlada zabranila dræavnim funkcionerima i zaposlenima otvarawe i pregledawe dokumenata prenesenih preko „Vikiliksa”. Teπko je poverovati da ova zabrana moæe uopπte da se primeni, ako znamo da ti qudi imaju barem po jedan raËunar kod kuÊe, pa ako niπta drugo Ëlanovi wihovih porodica sigurno mogu da dou do tih dokumenata. A da ne govorimo o tome da kada bi se ova zabrana potpuno ispoπtovala da bi onda svi ovi qudi morali da prestanu da Ëitaju novine i gledaju televiziju.

Da je ovo samo poËetak borbe za Internet govori i to da su ameriËke vlasti pokrenule æestoku pi-ar kampawu da ubede sopstvenu (pa i svetsku) javnost da je gospodin Asanæ jedan od najveÊih xelata i najveÊih pretwi Americi, miru, pa Ëak i globalnom politiËkom i ekonomskom poretku, dok istovremeno nastoje da objavqene dokumente prikaæu u jednom pozitivnom „spinu”, kao dokaz uspeha ameriËke spoqne politike. Zato sad i prijateqi ameriËke spoqne politike, poput Roxera Koena u ,,Wujork tajmsu”, ili Timoti Garton Eπ u raznim londonskim medijima, koliko god hvalili „kvalitet” ameriËke diplomatije, ne mogu da ubede ni ameriËku ni svetsku javnost da oni traËevi, poltronske i plitke analize koje su predstavqene u veÊini komunikacija Stejt departmenta i ambasada, u suπtini Ëine Ameriku velikom i neprikosnovenom supersilom, a wenu spoqnu politiku uspeπnom.

Objavqeni dokumenti govore o neËem sasvim drugom - o tome da diplomatija SAD u suπtini aktivno uËestvuje u stvarawu jedne laæne i paralelne realnosti u kojoj je Amerika i daqe samouverena supersila, najboqa u svemu, a da su svi ostali qubomorni patuqci koji govore jedno a rade neπto sasvim drugo, Ëesto na πtetu Vaπingtona. Nije zato ni Ëudo πto se ameriËki politiËari i dræavnici nalaze u jednoj kolektivnoj paranoji i konfuziji. Zato se i troπi toliko energije da bi Xulijana Asanæa prikazali kao opasnost poput Osame bin Ladena. Sve bi ovo moæda i bilo ubedqivije da u ameriËkoj i svetskoj javnosti nije postojalo miπqewe da ameriËka spoqna politika srqa iz neuspeha u neuspeh i da je u posledwe vreme wena diplomatija sve povrπnija, a i daqe bahata i da ovakva kombinacija u suπtini stvara viπe izazova za globalnu stabilnost nego jedan Asanæ i wegov „Vikiliks”.

NSPM, 8.12.2010. <www.nspm.rs>

Obrad KesiÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2011.

Nebojπa KatiÊ:

„Kriza tek kuca na vrata Srbije” Srbiju karakteriπe odsustvo svake ekonomske strategije, a kriza koju smo se trudili da izbegnemo tek je pred nama, kaæe ekonomski konsultant Nebojπa KatiÊ. „Kriza Êe nas saËekati. Niπta nismo reπili, samo smo suoËavawe sa stvarnoπÊu koje je trebalo da se desi 2008. i 2009. pomerili na 2011. i 2012. Ova kriza kakva je, jer reË je o velikoj krizi kakva je bila u Argentini neÊe se izbeÊi.

Ona Êe nas saËekati, ali bojim se u situaciji kada smo sve svoje adute ispucali. A to su kompanije koje smo imali da prodamo. Nadam se da ono πto govorim nije taËno, ali bojim se da Êe se to upravo ovako dogoditi”, kaæe KatiÊ.

On tvrdi da je kriza u kojoj se Srbija nalazi posledica prevelike privatne potroπwe i potroπwe privrede. Prema wegovim reËima prvo πto bi Srbija trebalo da uradi je da ukine keπ kredite graanima i da deo tog novËanog potencijala usmeri u privredu. „Srbija je dopala ovih muka zbog ogromnih zaduæivawa graana i privrede. Taj privatni dug graana i privrede se bar posledwe tri godine prenosi na dræavu tako πto je dræava potroπila 3,2 milijarde evra da bi spreËila kolaps dinara.

To nije trebalo da radi”, smatra KatiÊ.

pomiwe oslawawe na inostrane investicije i izvoznu privredu samo deklarativni spisak æeqa koji nije dovoqan za stvarni oporavak Srbije. „Zaboravqa se fundamentalno iskustvo zemaqa u razvoju. Najuspeπnije dræave nisu one koje su se oslawale na strani kapital, veÊ su najuspeπnije one koje su svoje sredstva, takva kolika su, koristila za spostveni razvoj. Jer Srbija nije bez sredstava. Imamo sedam milijardi evra devizne πtedwe i to nije mali resurs”, tvrdi KatiÊ.

MMF je steËajni upravnik KatiÊ kaæe da je pozivawem MMF-a i sklapawem sporazuma sa Meunarodnim monetarnim fondom Srbija priznala poraz svoje ekonomske politike. „MMF je steËajni upravnik. Kada potpisu jete sporazum sa MMF-om vi priznajete da ste efektivno bankrotirali. Pozivawe MMF-a u pomoÊ je priznawe poraza ekonomske politike, oko toga se ne moæe polemisati i to nije sporno, tako se percipira na finansijskim træiπtima.

Traæili ste pomoÊ, novac od MMF-a jer niko drugi ne æeli da vam ga da”, objaπwava on.

„»isto da ilustrujem: tih 3,2 milijarde evra to je kompletan prihod od prodaje Mobtela, to je prihod od Telekoma i trebaÊe vam joπ oko 300 miliona evra da bi se ta cifra nadoknadila.

A to je novac koji Srbija nema. To je novac koji smo morali da pozajmimo od MMF-a. To nije niπta nego socijalizacija gubitka. Dræava dakle veπtaËki odræava kurs da bi spreËila da graani i privreda potonu”, kaæe KatiÊ.

KatiÊ je podsetio da je u posledwem kvar talu 2008. poËeo odliv kapitala iz Srbije, nije bilo priliva kapitala, a dinar je poËeo da kliza i pretio je bankrot, kao i to da graani dodatno intenziviraju povlaËewe novca iz banaka, a da banke povuku 3,2 milijarde evra iz repo operaci ja kod Narodne banke Srbije i da izvlaËe iz zemqe. „Sve je liËilo na kolaps, koji je spreËen paket aranæmanom sa MMF-om i BeËkim sporazumom”

KatiÊ smatra i da Srbija nije trebalo da interveniπe na devizom træiπtu, jer time sve dugove prevaquje na sebe i na graane koji su se odgovorno ponaπali i nisu se zaduæivali.

Srbija je, meutim, sada u reæimu ograniËenog ekonomskog suverentiteta jer MMF odluËuje koliko Êe i za πta biti potroπeno iz buxeta, a ne naπa vlada.

„Da je puπten evro Srbija bi saËuvala devize koje ima, ali bi proπla kroz jednu æestoku finansijsku krizu koja bi trajala oko godinu dana.

Kriza bi bila æeπÊa nego sada, ali bi uskoro poËeo proces oporavka”, ocewuje KatiÊ.

U kakvom stawu je dræava najboqe, prema wegovim reËima, pokazuje to πto je dræava doπla u situaciju da ne moæe da plati struju, vodu i gre jawe.

Trenutnu situaciju on opisuje kao „seËewe repa maËki 17 puta da mawe boli Srbija je smatrala da je dovoqno da pri„S vatizuje privredu i da Êe træiπte uvesti Srbiju u zonu sreÊe. To se nije dogodilo”, ocenio je KatiÊ.

On kaæe i da je nova strategija u kojoj se

Iskra 1. januar 2011.

„Kada bi se napravio spisak dugovawa dræave domaÊim preduzeÊima ta cifra je monumentalna. Drugim reËima, kasa je prazna, popuwa va se kreditima koji stiæu sa strane, a delom i prodajom Telekoma”, navodi KatiÊ. raani troπe novac koji Êe jako Uz to, gr teπko vratiti i sve viπe qudi nije u stawu da plaÊa kredite.

5

Kriza tek...

TadiÊ i pobeda naπih tenisera

Kriza u ©paniji i Portugaliji neÊe nas pogoditi „Mi nismo direktno na udaru ove krize koja se deπava u ©paniji i Portugalii i ona nas implicitno ne pogaa. Meutim ona pokazuje da Evropu karakteriπu dve grupe zemaqa: hard core ili odgovorne zemqe a to su NemaËka, Holandija, skandnavci i imate ove leprπave, mawe odgovorne zemqe poput ©panije, Portugala. U tom smislu pridruæivawa Srbije Evropskoj uniji, Srbija bi bila percipirana kao nesolidna zemqa ”, ocewuje KatiÊ.

On napimiwe i da po Srbiju znatno veÊi rizik predstavqa izbijawe krize u zemqama u regionu. „Dræave oko nas su u vrlo teπkoj situaciji. Ma a rs ka , R umun ija , Buga rs ka . Ma ar sk a je efektivno na rubu bankrota veÊ gotovo Ëetiri godine. Rumunina i Bugarska su takoe u ogromnim dugovima i servisirawe tih dugova moæe biti problem koji Êe se odraziti i na nas. Finansijska træiπta imaju intenciju da tretiraju dræave kao delove blokova.

Finansijske muke Srbije su u tom smislu strukturno sliËne kao i problemi koje ima Hrvatska, Maarska ili Rumunija. U trenutku kada jedna od ovih dræava ulazi u krupan problem, finansijska træiπta to percipiraju kao neπto neminovno πto Êe pogoditi sve zemqe i poËiwe bekstvo kapitala. To bekstvo kapitala je ono πto Êe uvesti i ovu dræavu u joπ ozbiqniju krizu”, smatra KatiÊ.

Javna potroπwa nije prevelika „Pogreπna je percepcija da Srbija ima veliku javnu potrπwu. U odnosu na Evropu gde je javna potroπwa u proseku 47 odsto bruto domaÊeg proizvoda, Srbija sa 44 odsto javne potroπwe prema BDP-u nije najgora. Dakle visina javne potroπwe nije problem, ali je problem struktura te javne potroπwe jer se veÊina tog novca usmerava u PIO fond za penzije, a ne u izgradwu puteva, infrastrukturu, obrazovawe”, objaπwava KatiÊ.

Poqoprivreda je spas Srbija bi trebalo da se fokusira na je„S dinu delatnost gde ima πansu, a to je poqo privreda. To je kquË za Srbiju. Ako postoji globalni trend koji Srbiji ide u prilog to je trend porasta cene hrane. Srbija bi po mom miπqewu trebalo da sva svoja sredstva uloæi u jedinu granu od koje moæe da æivi a to je poqoprivreda i sve prateÊe grane. Tu je jedino naπa πansa za realan ekonomski oporavak”, ocenio je KatiÊ.

1.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

6

NSPM <www.nspm.rs>

Da li πiπawe „do glave” srpskih reprezentativaca nakon pobede nad Francuskom u finalu Dejvis kupa u tenisu predstavqa dokaz o wihovim i naπim, kolektivnim neonacistiËkim sklonostima ili o ispuwavawu dogovora sportskih junaka koji su sebi postavili nacionalni ciq i ostvarili ga? ©ta li je u nedequ veËe pomislio Stevan FilipoviÊ, reæiser savremenog srpskog ideoloπko-propagandnog filma „©iπawe”, gledajuÊi kraj finalnog teniskog meËa izmeu reprezentacija Francuske i Srbije, i kolektivni Ëin πiπawa „do glave” koji su izabrali srpski teniski reprezentativci kao naËin proslave osvajawa πampionske titule? Mora da mu je tada definitivno postalo jasno da je sve vreme bio u pravu pronalazeÊi kod Srba tragove suπtinskog faπistiËkog u svemu πto se predstavqa kao rodoqubivo u Srbiji. Dakle, nije se posle ove velike sportske pobede radovala samo cela nacija, veÊ i mladi reæiser.

Veliki problem posle ove pobede mogao je da ima samo predsednik Srbije, koji je iznova pokuπao da se na prevaru nae u druπtvu pobednika, jer godinama unazad ne zna za pobedu veÊ doæivqava samo politiËke poraze, a sa wim i zbog wega i naπe druπtvo i dræava. Toliko se radovao tuem uspehu da je u jednom trenutku izgledalo da Êe se i on oπiπati kako bi bio deo pobedniËkog tima.

Pored velike radosti, predsednik je imao i dræavniËku obavezu da se posle meËa izvini predstavnicima Francuske zbog doæivqenog poraza u Beogradu, kao i zbog nesportskog navijawa srpskih navijaËa koji su bili toliko politiËki nekorektni da su navijali za svoju reprezentaciju. U politiËkoj drskosti posebno se istakao Novak –okoviÊ koji je joπ u toku meËa ustvrdio da ovi Francuzi nisu niπta posebno i da titula mora biti naπa, πto je potom i ostvareno. Odavno u meunarodnim odnosima nije se dogodio ovako sraman Ëin nepoπtovawa velikih sila od strane malih dræava i naroda.

Nije to, meutim, ono najgore sa Ëim se aktuelni reæim i wegov predsedavajuÊi sada suoËavaju. Alarmantan problem koji hitno treba reπavati jeste novonastala poplava nacionalnih emocija, rodoqubivog ponosa i patriotske radosti.

Mladi qudi ponovo na ulicama, sa srpskim zastavama i skandirawem Srbiji, nisu pojava koju reæim voli da vidi i spreman je da na putu evrointegracija sve uËini da se ovakve pojave viπe ne dogaaju. Poπto je srpski sport jedan od retkih preostalih razloga za nacionalni ponos, treba ga uniπtiti, jer moæe da nastavi da izaziva zabrawene emocije.

Jedno je sigurno, predsednik je s pravom imao razloga da se ponosi srpskim reprezentativcima, a oni, kao i svi mi, niti jedan da se ponosimo svojim predsednikom.

Dveri, 6.12.2010. <dverisrpske.com>

Boπko ObradoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2011.

"PROSRPSKA” POMO∆ UNI©TAVAWU SRPSTVA PREDSEDNIKA BORISA TADI∆A Velika skupπtina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena, donela je 25. novembra 1918. godine odluku o prisajediwewu Banata, BaËke i Barawe Srbiji. Dan pre toga, predstavnici Srema, odluËili su da se on pripoji Srbiji. Sa izuzetkom Barawe, ti krajevi, zajedno sa Raπkom oblaπÊu i nekoliko opπtina na jugu naπe republike, danas predstavqaju preostali plod srbijanskih pobeda u 20. veku. Srbijanci i Crnogorci su, da bi izborili ujediwewe srpskog naroda, ratovali od 1912. do 1918. godine, i ærtvovali oko 1,5 miliona æivota.

No, na pravi naËin nisu iskoristili πansu koju su tako izborili.

Da se podrobnije ne bavimo na koji naËin su trebali i mogli da reπe nacionalno pitawe, ali Ëiwenica je da nisu samo napravili pogreπan dræavni izbor veÊ su i potom podlegli jugoslovensko-identitetskim iluzijama, i to u raznim ideoloπkim interpretacijama. A ona titoistiËka, imala je srboæderski karakter. To je omoguÊilo, u pogodnom za to geopolitiËkom periodu, razbijawe Jugoslavije. I to od strane onih koji su u wu uπli sa namerom da je iskoriste i zatim odbace, a podræanih od - ma koliko se u nekim sluËajevima ironijom istorije formalno nalazili na srpskoj stani - tradicionalnih neprijateqa Srba (angloameriËkih, austro-nemaËkih, turskih). Pa je tako veliki deo srpskog prostora uniπten ili okupiran.

Srbi su prognani sa podruËja Srpske Krajine i nekih delova BiH, kao i znatnog dela Kosova i Metohije, dok je ta naπa pokrajina u celini dospela pod okupaciju NATO-a. A u Crnoj Gori, usled decenijske antisrpske propagande, kod nemalog dela naroda, ako i nisu iseËeni srpski koreni, stvorena je nacionalna konfuzija, dok su neki Crnogorci, to je æalosna realnost, sasvim izaπli iz okvira srpskog nacionalnog korpusa.

PoËetkom 20. veka, tek neπto viπe od 50% Srba æivelo je u dve nezavisne dræave. Ostali su bili pod vlaπÊu Austrougarske i Otomanske imperije. No, wihov anahroniËan karakter i sa tim povezano truqewe, a sa druge strane, svekoliko jaËawe srpskog dræavnog i veÊeg dela etniËkog prostora, Ëinili su realnom srpsku æequ da objedine svoje zemqe. Krajem prve decenije 21. veka, sa mawe nade moæemo da gledamo u buduÊnost.

Izgubili smo bioloπku vitalnost, snaænu iden titetsku utemeqenost i nacionalni polet. Ti faktori bili su jaËi od spomenutih imperija (iako, pokazalo se, nisu bili snaæniji od nedostatka nacional-pragmatizma), a u sadaπwem stawu nisu zalog ni opstanka preostalog srpskog prostora.

Preko 90% Srba na Balkanu danas æivi na teritorijama pod efektivnom vlaπÊu Beograda i Bawa Luke. Srpski prostor je osakaÊen a ostatak je politiËki razjediwen, ali ipak i daqe postoje dve srpske dræave i tri srpske zemqe. Uz to, serija gubitaka bar je umawena time πto smo na delu srp-

Iskra 1. januar 2011.

skih teritorija u BiH uspeli da stvorimo i odræimo Republiku Srpsku. A Srbi su, iako su izgubili mnoge krajeve, izbegli novi genocid nalik onom 1941-45. godine, i skoncentrisali su se na preostalom dræavnom prostoru. Ostavqeni sami sebi, naπli su se na evroatlantskoj vetrometini, ali su preæiveli u spoqnopolitiËkom pogledu najnepovoqniji period, i oËuvali kapacitet da se u boqim geopolitiËkim uslovima bore za nacionalni preporod.

Takve okolnosti su sada nastupile, ali Srbija - kao kvantitativno kquËni element srpskog prostora - ne koristi potencijal koji pruæaju.

Objektivno gledano, Beograd joπ nije u stawu da izbori ujediwewe Srbije i Srpske (ili bar da podræi weno pravo na samoopredeqewe, kao etape li mnogo do nacionalno-dræavnog spajawa), al ozbiqniju potporu moæe da pruæa zapadnoj srpskoj dræavi. On ne da to ne radi, veÊ uporno istiËe privræenost jedinstvu BiH i πuruje sa Turskom koja je okoreli protivnik RS . Srbija ne moæe da odreuje kako Êe se Crnogorci deklarisati ali moæe da vodi aktivnu politiku zaπtite prava opredeqenih Srba u Crnoj Gori, odnosno da insistira na wihovoj punoj ravnopravnosti . Kada crnogorstvo ne bi viπe bilo socijalna kategorija, koja otvara vrata za rad u dræavnoj sluæbi, mnogi bi razmislili da li da prihvataju mimikriju koja postepeno vodi dubinskoj etniËkoj prekompoziciji.

U crnogorskoj policiji, administraciji, nacionalnoj banci, i drugim institucija, gotovo da ne moæe da radi niko ko se deklariπe kao Srbin ili Srpkiwa. A Beograd na glas priËa da je u odliËnim odnosima sa reæimom u Podgorici.

Srbija je duæna da - u saradwi sa bratskom Rusijom koja je stala na noge i nudi joj podrπku podræava RS i Srbe u Crnoj Gori, odnosno wen istorijski srpski karakter, ali i da brani svoj teritorijalni integritet. Meutim, sve to, izuzev retoriËki (a i to nedosledno), ne da ne Ëini, veÊ radi protiv vitalnih srpskih interesa van Srbije. ©taviπe, deluje protiv wih i u samoj Srbiji. U prilog toga govori davawe prekomerne autonomije Vojvodini, bagatelisawe odbrane KiM, puπtawe Turske u Raπku oblast, meπawe u procese unutar SPC-a sa ciqem da se nacionalna crkva obesmisli pa moæda i podeli. O tome svedoËe i planovi da se Srbija ne samo na nacionalno πtetan naËin regionalizuje veÊ i suπtinski (kon)federalizuje.

OËito je zadatak onih koji sada vladaju zemqom, a koji su na weno Ëelo doπli uz pomoÊ anglo-ameriËkih sila koje su i direktno ratovale protiv Srba, da u povoqnijim meunarodnim okolnostima, uËvrste stawe koje nam je nametnuto 90ih. I ne samo to. Kao pomagaËi produæene agresije protiv Srba, koja se u miru odvija drugim sredstvima ali sa istom namerom, oni uËestvuju u okonËawu balkanskog projekta evroatlantksih centara moÊi.

7

Juæni tok: jabuka razdora ili plod dijaloga Rusija-EU Nije u interesima EU da blokira Juæni tok.

Zadatak je da se ovaj gasni projekat spoji sa evropskim zakonodavstvom. Ovo je izjavio evorpski komesar za energetiku Ginter Etinger na konferenciji Desetogodiπwica energetskog dijaloga Rusija-EU u Briselu.

Joπ pre godinu-dve za okret u stranu Ëeda ruskog Gasproma Ëinovnik bi taËno izgubio svoju fotequ. Danas ova izjava uopπte ne deluje kao podvig. Jer Rusija je veÊ sklopila meuvladin sporazum o realizaciji ovog projekta sa Bugarskom,

„Prosrpska” pomoÊ...

A on podrazumeva da Srbi budu eliminisani kao iole relevantan geopolitiËki faktor, i, naravno, da budu πto viπe udaqeni od Rusije. Ukratko, namera je da RS bude oslabqena i svedena na obiËnu federalnu jedinicu centralizovane BiH; Srbija podeqena na nekoliko „republika”i zaokupqena unutraπwim raspravama; Crna Gora do kraja konstituisana kao dræava naroda koji bi Srbima bio „blizak” taman koliko i Hrvati; Kosovo integrisano u meunarodnu zajednicu a wegov sever sa srpskom veÊinom podvrgnut vlasti Priπtine .

KonaËno, srpski prostor - identitetskom πizofrenijom, protivreËnostima i kvislinπkim strukturama iznutra kontrolisan - spoqa bi bio nadziran putem tzv. NATO-integracija i neojugoslovenskog kulturnog i drugog povezivawa, koje treba da se odvija pod dominacijom Zagreba.

Maarskom, Srbijom, GrËkom, Slovenijom, Austrijom i Hrvatskom. EU je primoran de-fakto da prizna proboj Rusije u energetskoj diplomatiji, smatra zamenik predsednika uprave Gasproma Aleksandar Medvedev.

Juæni tok ima sve ostnove da se smatra opπteevropskim projektom. VeÊ sama marπruta ga Ëini takvim. Za wega je zainteresovano oko desetak zemaqa i niz velikih kompanija. I wihov broj Êe po svemu sudeÊi rasti. Nova magistrala treba ne samo da zadovoqi rastuÊu potraæwu za plavim gorivom, veÊ i da osigura pouzdanost i fleksibilnost isporuka.

EU ne moæe da to ignoriπe. Da, na konferenciji u Briselu najokoπtaliji izraz u ustima wenih predstavnika bila je diferzifikacija isporuka energenata. TaËnije smawewe zavisnosti od Rusije.

Metuim oni nisu mogli da ne priznaju da Êe udeo Rusije u uvozu gasa rasti. Evropski Ëinovnici moraju da prevaziu politiËku zatucanost, stavio je do znawa ministar energetike Rusije Srgej ©matko.

IsporuËujemo na dugoroËnoj osnovi faktiËki treÊinu energenata u EU. Evropa vrlo dobro shvata da imamo uzajamne odnose. Oni shvataju da ruski gas i nafta neÊe imati alternativu u narednih 30 godina. U strategiji EU do 2050. je predvien bitni deo isporuka energenata iz Rusije.

A to je veÊ korak ka tome da EU pre ili kasnije da de-jure Juænom toku status prioritetne evropske transportne mreæe. To Êe u prvom redu skinuti barijere prilikom potpisivawa ugovora za kupoprodaju gasa. Dati argument, po svemu sudeÊi, veÊ u najskorije vreme biÊe glavni u dijalogu uvoznika ruskog gasa sa EU po pitawu proglaπavawa projekta za opπteevropski. Jer wegovo puπtawe u rad planirano je za 2015. godinu.

Planirani kapacitet dve linije gasovoda - u Centralnu Evropu preko Bugarske, Maarske i Srbije i u Juænu Italiju preko GrËke iznosi 63 milijarde kubnih metara.

Sve u svemu, aktuelni reæim je, iz liËnopartijskog egoizma, Ëinilac tog sofisticiranogenocidnog plana. Bez obzira na to, predsednik TadiÊa nije sramota da izjavi: „Ja sam prosrpski predsednik”. Taman toliko prosrpski vladari bili su i Sulejman VeliËanstveni ili Frawa Josip. Naπ narod, i pored hipnotiËke propagande, to veÊ uveliko uvia. Nadam se, brzo Êe shvatiti i da nam ne treba samo promena reæima veÊ destruktivnog puta koji bi nas i deo opozicije vodio u nacionalnu propast. Kada se to desi, a ubeen sam da Êe pre ili kasnije tako biti, moÊi Êemo da krenemo u boqu buduÊnost. Ako se okrenemo konceptu nacionalnog pragmatizma, i pored svih gubitaka, i daqe moæemo da obezbedimo svoj istinski opstanak. Meutim, ako radi novih, ovaj put evroatlantskih, nadnacionalnih iluzija, nastavimo stranputicom, moæda bespovratno izgubiÊemo politiËki subjektivitet i svoj tradicionalni nacionalno-verski identitet. Dobro je da se toga setimo na dan kada se Vojvodina ujedinila sa ostatkom Srbije! InaËe, biÊe razjedinweni i Niπ i Kragujevac, a kamoli Novi Sad i Beograd!

EU je poæurila da da status prioritetnog projektu Nabuko, koji pretpostavqa transport kaspijskog gasa u Evropu mimo Rusije. Za sada ovaj cevovod zbog sumwivosti resursne baze deluje virtualno. Ako ipak bude izgraen, to moæe da se ispostavi kao spomenik politiËkim ambicijama EU. Tada Êe EU veÊ sa mnogo veÊim kaπwewem morati da se okrene Juænom toku. Pri tome nezaobilazan je gubitak obraza. Moæda je boqe veÊ danas preÊi na diverzifikaciju miπqewa i de-jure priznati Juæni tok.

Fond strateπke kulture 25.11.2010.

23.11.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Dragomir AN–ELKOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

8

Sajt:<serbian.ruvr.ru>

Iskra 1. januar 2011. .

DR SR–A TRIFKOVI∆:

DA LI ∆E SRPSKI OPORAVAK BITI MOGU∆ POSLE SLOMA UNIPOLARNOG PORETKA Ponaπawe vladajuÊih elita Evropske unije i SAD prema Srbima savrπeno je racionalno sa stanoviπta vrednosnog sistema zapadnih sila. Da bismo sagledali wihovu motivacionu strukturu, moramo shvatiti da je Evropska unija veÊ odavno jedan revolucionarni, antitradicionalni projekat πezdesetosmaπke generacije neokomunista i marksista, sledbenika Frankfurtske πkole tzv. nove levice, gramπijevaca, koji slede uputstva italijanskog revolucionara od pre osam decenija.

Wegovi sledbenici shvatili su da je uputnije izvrπiti dugi marπ kroz institucije nego silom ih osvajati ili uniπtavati shodno boqπeviËkom modelu. Oni su u svom dugom marπu tokom proteklih Ëetrdeset godina potpuno uspeli.

Evropska unija je postmoderna, Wihova posthriπÊanska, postnacionalna tvorevina. Bitni preduslov opstanka Srbije kao autohtone dræavne i nacionalne zajednice jeste upravo ne-Ëlanstvo u Evropskoj uniji. (Zato bi moæda trebalo osnovati druπtvo srpsko-holandskog prijateqstva). Wihov je i NATO, prekomponovan od dobrovoqnog odbrambenog saveza u orue vojno-ideoloπke dominacije.

Meutim, wihova dominacija nije ni trajna niti neminovna jer je sa monopolarnim svetom gotovo. Ovo je osnovna strateπka konstatacija na pragu druge decenije ovog veka. Amerika viπe nije hegemon planete. Mogu Xo Bajden proπle godine ili Hilari Klinton proπle jeseni da dolaze, traæe, nagovaraju ili prete do mile voqe, ali Srbi treba da budu svesni da car nema novo odelo. Stege su spale. Krajwe je vreme da ukoËenim udovima polako poËne razmrdavawe i odmeravawe joπ raspoloæivog manevarskog prostora, i na Kosovu, i zapadno od Drine, a pre svega u krugu dvojke.

Globalna dominacija Amerike trajala je od 1991. do avgusta 2008, dakle do ruskog kontraudara na gruzijsku agresiju u Juænoj Osetiji. Taj uistinu istorijski trenutak, nezamisliv pod Jeqcinom samo deceniju ranije, bio je lakmus test na kome se svet uverio da je muËna, ali kratka epoha ameriËke monopolarne dominacije nepovratno okonËana. Ona je od poËetka bila neprirodna jer meunarodni sistem spontano teæi uravnoteæenosti i ne trpi disekvilibrijume. Oholost, arogancija i agresivnost, koje su neminovne usled prevelike moÊi jedne sile, pre ili kasnije navode ostale aktere, mawe moÊne, da se udruæe i da hegemona srube na pravu meru.

KRAJ IMPERIJE U novijoj evropskoj istoriji, koja poËiwe Vestfalskim mirom 1648. godine, kad god se pojavio takav disekvilibrijum, dolazilo je i do spontanog nastanka kontrakoalicije. To je veÊ iskusio Luj XIV krajem 17. i poËekom 18. veka. Sa Napoleonom proces je potrajao od 1801. do 1815. Sa kajzerom Vilhelmom II proces balansirawa je uro-

Iskra 1. januar 2011.

dio do tada teπko zamislivom alijansom izmeu tradicionalno suparniËkih sila, Velike Britanije i Rusije, 1907. godine. KonaËni ishod balanserskog aranæmana - fatalan po NemaËku bio je neminovan po ulasku SAD u rat 1917. Isto se desilo i sa TreÊim Rajhom, uz periferne razlike scenarija, ali ne i suπtinske podele karata.

Da bismo razumeli danaπwu ulogu Amerike u svetu, pored sklonosti slabijih da sklapaju kontrakoalicije, neophodno je uzeti u obzir dva dodatna faktora. Prvi je ekonomska i finansijska slabost: nijedna imperija nije mogla da poËiva na stalnom devalvirawu valute. Nijedna imperija ne moæe da æivi od fiktivnog proizvoewa nepostojeÊe novostvorene vrednosti. Od onog trenutka kada je Vizantija poËela da smawuje sadræaj srebra u svojoj valuti, nomizmi, ili od kad je pola milenijuma kasnije πpanska imperija podlegla inflaciji u poznom 16. i ranom 17. veku, od tog trenutka je poËetak kraja za obe bio na pomolu.

Kao drugo, oËigledna je politiËka, druπtvena, kulturna, moralna i duhovna razgraenost i nekonsolidovanost zapadnog sveta, a SAD pre svega. U jednoj od deset metropola Amerike, kao πto je to Wu Orleans, pre pet godina bilo je dovoqno da dune jaËi vetar pa da dobijemo koπmar, hobsovsko stawe rata svih protiv sviju. Samo jedan uragan, znaËi, stoji izmeu mene i mog komπije, koji Êe krenuti da mi kleπtima vadi zlatnu plombu ili da mi pod pretwom oruæjem pustoπi friæider.

Ovo je svetlosnim godinama daleko od jedne Srbije, koja je iznenadila i sebe i svet sposobnoπÊu da funkcioniπe i pod NATO bombama...

Danaπwa Amerika nije imperija sposobna za dugoroËni opstanak, a kamoli za πirewe svog kulturnog i politiËkog modela na ostatak sveta.

Tako sada imamo mrtvu trku izmeu tempa propadawa Srbije, koji smiπqaju i nameÊu spoqni mentori sadaπweg beogradskog reæima dok ga sam reæim sprovodi, sa jedne strane; i sa druge strane, tempa propadawa postmodernog zapadnog sveta koji poËiva na opsenama i na lihvarsko-hoπtaplerskom, hokus-pokus raËunovodstvenom finansijskoekonomskom sistemu, bez kulturnih modela trajne vrednosti, da o pisanim ili zidanim spomenicima ne govorimo. ©AFAREVI»EV SAVET Osim neËlanstva u Evropskoj uniji, za Srbiju je bitno da izbegne imigracioni priliv treÊesvetkog lumpenproleterijata, preteæno zadojenog islamskom ideologijom, koji Êe Evropa da diktira kao sledeÊu fazu dokazivawa podobnosti Srbije za evrointegracije. Drugim reËima, Srbiju Ëeka nova ucena: budite evropejci onako kako smo mi to postali u Malmeu, Roterdamu, Marseju ili Berlinu, tako πto Êete imati desetoprocentnu pakistansku, tursku ili marokansku dijasporu, pa

9

MIR DA, NATO NE

Da li Êe... Êemo tek onda da vidimo da li Êemo vas pustiti malo bliæe u predsobqe EU. Naravno, sve u skladu sa neoosmanskom politikom Turske, koja uveliko govori o pravu povratka proteranih muslimana iz Srbije posle Berlinskog kongresa 1878. godine.

Za neoosmansku, reislamizovanu Tursku, koja je odbacila sekularno naslee Kemala Ataturka - πto je doπlo do izraæaja i na referendumu 12. septembra - ni jedna jedina dræava koja je nekada bila u sastavu Otomanske carevine, a koja sada viπe nije pod πerijatskim pravom, nije legitimna tvorevina. U islamskoj paradigmi, bilo koji deo Dar al islama (sveta vere) koji ponovo postane Dar al harb (svet rata) mora da se vrati pod vlast prorokovih pravovernika. Upravo zato i Srbistan, i Karadag, i Rumeli Êe pre ili kasnije, sa wihovog stanoviπta, morati da se povinuju legitimnoj islamskoj vlasti, u kojoj su hriπÊani podvrgnuti institucionalizovanoj diskriminaciji. Ostvarewe neoosmanske zone uticaja, o kojoj je vrlo otvoreno govorio Ahmet Davutoglu proπle godine u Sarajevu, samo je prvi korak.

Ono πta Ankara sprema Srbima - zajedno sa Evropskom unijom - jeste da se potomci islamskih tzv. prognanika iz 1878. iz Toplice, Juæne Srbije, Leskovca, Vrawa i Pirota, vrate na svoje posede.

Pritom bi wihova restitucija bila dodatni dokaz podobnosti Srbije za evrointegracije. Ovo upozorewe zasnovano je na vrlo konkretnim informacijama kojima raspolaæem.

Istorija se ubrzava, i moæda jedina sreÊa Srbije u ovim tmurnim vremenima jeste da spoqni okovi, koji su diktirali wen sunovrat u posledwe dve decenije, viπe ne postoje. Ona je, naæalost, tim okovima uvuËena u stokholmski sindrom - psihopatoloπku pojavu - πto wena kvinsliπka vlast svesno podstiËe. eogradski reæim se i daqe pravi da ti Be okovi postoje jer ima opipqiv, premda prezira dostojan, interes da se pravi da je tako. Moralni i svaki drugi sunovrat TadiÊevog reæima ne mewa Ëiwenicu da su okovi spali. Ta Ëiwenica predstavqa odskoËnu taËku nove srpske strategije, kada doe vreme za oporavak.

U Lisabonu je 19. novembra 2010. odræana meunarodna konferencija pod geslom „MIR DA, NATO NE” na kojoj je uËestvovalo oko 130 predstavnika mirovnih pokreta iz 15 evropskih zemaqa i SAD. Organizator i domaÊin konferencije je Portugalski savet za mir i saradwu (Portuguese Council for Peace and Cooperation - PCCP), u saradwi sa Svetskim savetom za mir (World Peace Council - WPC)... Jedna od najËeπÊih parola bila je „Mir, hleb i posao”. Zapaæena je parola predstavnika mirovnog pokreta NemaËke, sa osudom agresije NATO na Jugoslaviju 1999, ista koju su nosili 2008. u Bukureπtu i 2009. u Strazburu.

Glavni govornik na konferenciji i mitingu, predsednica Svetskog saveta za mir, Sokoro Gomes iz Brazila, rekla je, pored ostalog, da je NATO oruæanim napadom na Jugoslaviju 1999, demonstrirao svoju prirodu agresije, razarawa, krπewa meunarodnog prava i nepoπtovawa uloge Ujediwenih nacija, koju Êe potom, kao presedan, primeniti i u drugim sluËajevima. Na mitingu je usvojena deklaracija sa zahtevom za ukidawe NATO-a.

GovoreÊi na Meunarodnoj konferenciji, predstavnici Beogradskog foruma za svet ravnopravnih su ukazali da je agresija NATO na Srbiju 1999, predstvqala testirawe koncepta globalnog intervencionizma pod formom „humanitarne intervencije”, da su weni rezultati, viπe hiqada ubijenih, 220.000 proteranih Srba kojima se i danas onemoguÊava slobodan i bezbedan povratak na vekovna ogwiπta, otimawe Pokrajine Kosovo i Metohija od Srbije koje podseÊa na otimawe Sudeta od »ehoslovaËke 1939. Glavna posledica agresije NATO, reËeno je na Konferenciji, je produæena nestabilnost tzv. zapadnog Balkana koja Êe joπ dugo optereÊivati, ne samo Balkan, veÊ i Ëitavu Evropu.

Da li Êe srpski oporavak biti moguÊ? Da li su uveliko naËeti nacionalni resursi dovedeni do taËke sunovrata bez povratka? Ne znam, ali verujem da nisu. Evo πta mi je uzvratio Igor ©afareviË u Moskvi u zimu koπmarne 1996. godine na pitawe kakve su πanse za oporavak Rusije posle jeqcinovskog sunovrata:

©to se tiËe novog koncepta strategije NATO do 2020. godine koji je usvojen na samitu NATO u Lisabonu, na Konferenciji je oceweno da je to novi napor da se opravda postojawe Alijanse, da a rb i t ra r no p r oπ i r i ka k o u po t r e bu or u æ an i h i drugih sredstava nametawa svojih interesa tako i da osigura dominaciju na svakoj taËki globusa.

Samovlasno proglaπavawe „ugroæenosti nacionalnih (ekonomskih, energetskih, sirovinskih, finansijskih, saobraÊajnih) interesa” najbogatijih na bilo kojoj taËki globusa, predstavqa najveÊe uroæavawe slobode i nezavisnosti drugih zemaqa, mira i bezbednosti.

„Kao matematiËar, koji barata egzaktnim veliËinama, ja ne mogu da vam ponudim racionalno zamisliv model oporavka Rusije; ali kao pravoslavni hriπÊanin, koji veruje u blagotvorno dejstva Duha Svetoga, ja znam da je oporavak moguÊ, dakle da je imanentan, πto Êe reÊi neizbeæan.”

Koncept globalnog intervencionizma („ekspedicione akcije”) NATO-a je odgovor najbogatijih na globalnu ekonomsku krizu, izraz teæwe da se saËuvaju privilegovane pozicije, a teret krize ponovo prevali na lea nerazvijenih i siromaπnih. Po cenu upotrebe sile i rata.

Geopolitika

Na Konferenciji je oceweno da otpor

1. 12. 2010.

(Podvukla - Iskra)

10

Iskra 1. januar 2011.

Restitucija otete imovine u obveznicama od 20 godina Proces restitucije trajaÊe do 2034, a usvajawe zakona moguÊe dogodine kada se izjasni Ustavni sud. Izdavawe vrednosnih papira ne pre 2013.

JAVNOST Êe, kako je u ponedeqak potvreno za „Novosti”, poËetkom naredne godine biti u prilici da se upozna s novim predlogom zakona kojim Êe se regulisati povraÊaj nacionalizovane imovine.

Prema planu koji je trenutno aktuelan u Vladi, oËekuje se da se do Nove godine Ustavni sud izjasni o ustavnosti ranije donetog zakona o povraÊaju imovine crkvama i drugim verskim zajednicama, πto je potez zbog kojeg je u toku ove godine „zamrznuta” bilo kakva aktivnost na izradi pravnog okvira za dugo oËekivanu restituciju.

Osnov buduÊeg zakona, kako nam je reËeno, poznat je. Zna se, tako, da se u Srbiji neÊe preteæno obavqati naturalna restitucija, veÊ Êe se vrπiti finansijsko obeπteÊewe za izgubqenu imovinu.

Poznato je i da ta nadoknada, koja Êe se isplaÊi vati kroz dugoroËne dræavne obveznice, neÊe biti u iznosu koji pokriva vrednost imovine otete posle Drugog svetskog rata.

Izvesno je, kako nam je reËeno, i da Êe svi oni Ëija je imovina potencijalno predmet restitu cije, m o r a t i z v a n i Ë n o d a p o d n e su z a h t e v za povraÊaj. Zasada je dræava, kako nam je reËeno, najbliæa tome da ovaj posao podnoπewa zahteva poveri lokalnim samoupravama, odnosno wihovim odeqewima nadleænim za imovinsko-pravne poslove.

Kada je u pitawu dinamika poslova koje dræava mora da napravi da bi vraÊawe imovine, makar i kroz obveznice, moglo da poËne, iz Vlade

Mir da... intervencionistiËkoj strategiji u svetu raste i da o tome posebno svedoËi politika nezavisnosti zemaqa Juæne Amerike, od Brazila do Argentine, koje se odluËno suprotstavqaju pritiscima i pretwama SAD i NATO. Konstatovano je da u javnom mnewu sve veÊeg broja zemaqa sveta, ukquËujuÊi i mnoge Ëlanice NATO, jaËa trend otpora agresivnom konceptu NATO, ali da lideri NATO i korporativni multinacionalni kapital ne pokazuju spremnost da uvaæe legitimne teæwe naroda. Sve to vodi daqem ograniËavawu demokratije, graanskih i qudskih prava pod izgovorom opasnosti od „novih bezbednosnih izazova”.

24.11.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2011.

Æivadin JovanoviÊ Predsednik Beogradski forum za svet ravnopravnih

napomiwu da izdavawe vrednosnih papira svakako neÊe poËeti pre 2013. godine. Ukoliko se planirana dinamika ostvari, obveznice bi mogle biti emitovane poËev od 1. 1. 2014. godine, a zakquËno sa 1. 1. 2034. godine.

- Naturalna restitucija je jedini realan i moguÊ oblik restitucije. Sve ostalo nije restitu cija, to je opet neka besplatna podela akcija od 300 evra ili neka akcija za sledeÊe izbore - tvrdi bivπi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dr Milan ParivodiÊ.

On je dodao da se u sluËaju naturalne restitucije moraju poπtovati steËena prava onih koji su u meuvremenu naknadno postali vlasnici na toj imovini, ali da je povraÊaj moguÊe izvrπiti iz dræavne imovine.

- Dræava ima ogromnu imovinu koju ne zna da koristi i samo pravi gubitke. Javna preduzeÊa, koja su po pravilu monopolisti, u posledwih godinu dana napravila su dve milijarde evra dugova.

Zato dræava treba da se ratosiqa te imovine, da besplatno praktiËno reπi pitawe restitucije, a imovina Êe kroz taj povraÊaj izaÊi na træiπte, πto Êe joj poveÊati cenu - istiËe ParivodiÊ.

Profesor Beogradskog univerziteta Slobodan MarkoviÊ smatra da Êe proces restitucije, imajuÊi u vidu iskustva zemaqa u okruæewu, trajati izmeu 10 i 20 godina, πto znaËi da dræava treba da godiπwe plaÊa izmeu 150 miliona i 300 miliona evra.

- Taj deo moæe da se nadomesti, jer Êe za nekoliko godina isteÊi obaveza vraÊawa stare devizne πtedwe, tako da se isplata obaveza prema graanima moæe samo nastaviti - zakquËuje MarkoviÊ.

MILOSTIWA Profesor Beogradskog univerziteta Slobodan MarkoviÊ istiËe da se jasno vidi da Êe Vlada pokuπati da napravi zakon koji neÊe biti zakon o restituciji nego o „udeqivawu milostiwe” kroz vraÊawe imovine u obveznicama . Prema wegovim reËima, stawe po pitawu restitucije je „dramatiËno”.

- Evropska komisija je 2007. godine Srbiji ema pravo da daje jasno stavila do znawa da ne obveznice veÊ da restitucija mora da bude natu ralna - podseÊa prof. MarkoviÊ. - Pitawe restitucije je skandal koji Êe zaustaviti evropske integracije. OËekujem da Srbiju tuæi 100.000 graana pred sudom u Strazburu ako bude usvojeno reπewe da se restitucija obavi kroz obveznice.

Novosti, 6.12.2010. <novosti.rs>

G. BULATOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

11

U Hrvatskoj registrovano Udruæewe hrvatskih pravoslavnih vernika Hrvatska krenula Miraπevim stopama!

Takozvana Hrvatska pravoslavna crkva (HPC), koja je nastala ukazom koji je doneo ustaπki poglavnik Ante PaveliÊ 3. aprila 1942. godine u nastojawu NDH da pokaæe da, navodno, nema progona Srba u Hrvatskoj, ponovo se uspostavqa!

Iako je crkva strave i uæasa za srpski æivaq u ondaπwoj NDH postojala samo tri godine, posle 65 godina u ©ibeniku je 11. novembra registrovano Udruæewe hrvatskih pravoslavnih vernika (UHPV), a u Uredu dræavne uprave wihov zahtev ocewen je kao osnovan?! Ovim reπewem dobili su ne samo status pravnog lica nego i otvoren put da prerastu u versku zajednicu. Za simbol su uzeli pravoslavni krst na podlozi u obliku istorijskog hrvatskog grba.

- Imali smo velike pritiske i otpor iz Vlade RH, a posebno Srpske pravoslavne crkve, koja je preko Eparhije dalmatinske poruËila da uznemiravamo sveπtenstvo i pravoslavne Srbe u Hrvatskoj. Naπ ciq je osnivawe autokefalne crkve u Hrvatskoj, kakve postoje u Makedoniji i Crnoj Gori - rekao je predsednik UHPV Ivo MatanoviÊ.

Predsednik Srpskog narodnog veÊa Milorad Pupovac kaæe da je ovo nastavak osporavawa verskog i nacionalnog identiteta Srba u Hrvatskoj: - Ukoliko dræavni organi ne budu to tretirali na odgovarajuÊi naËin, moraÊemo da preduzmemo neke mere kojima Êemo zaπtiti identitet Srba od te vrste napada. Mislimo da je vreme tolerancije naslea ustaπkih vrednosti i ustaπkih pristupa pravoslavnoj veri neπto od Ëega Hrvatska mora da se ozbiqno distancira, i pravno i politiËki.

Interesantno je da ovu ustaπku versku tvorevinu obnavqa i Jelisej LalatoviÊ, doskoraπwi pripadnik tzv. crnogorske crkve. ReË je o raπËiwenom monahu SPC, poreklom iz NikπiÊa, koji je pre godinu dana zbog finansijskih malverzacija i falsifikovawa manastirskog peËata pobegao iz Crne Gore.

Episkop dalmatinski Fotije, zbog namere da se formira HPC, traæio je pre nekoliko meseci od predsednika Hrvatske Ive JosipoviÊa da svojim autoritetom spreËi registrovawe ovog udruæewa.

- Poseban je problem to πto se temeqi na tekovinama NDH i Anta PaveliÊa, o Ëemu wihovi

12

predstavnici otvoreno govore. Ako takvo udruæewe moæe biti registrovano, onda smo u opasnosti da se vratimo u razdobqe Drugog svetskog rata, kada je vladala ideologija krvi i tla, koja je iza sebe ostavila bezbrojne leπeve nevinih i apokaliptiËnu pustoπ - objasnio je episkop Fotije.

Ustaπe: Srbi su Vlasi?!

HPC je ustanovqena nakon prvog talasa genocida i pokatoliËavawa Srba na podruËju NDH kako bi se na neπto suptilniji naËin uniπtio wihov identitet kao Srba. Na weno Ëelo doveden je ruski sveπtenik Germogen.

Prvo ustaπka emigracija, a onda je i ekstremna desnica u Hrvatskoj od 1990. poËela da zagovara formirawe HPC i ukidawe SPC, koristeÊi se argumentacijom da u Hrvatskoj nema Srba veÊ hrvatskih pravoslavaca, „koji zapravo nisu Srbi nego Vlasi”.

6.12.2010.

NSPM < www.nspm.rs>

Papa: Pravoslavci, ujedinimo se!

Papa Benedikt XVI pozvao je danas pravoslavce i katolike da nastave zalagawe za ujediwewe. Ujediwewe hriπÊana je glavni ciq pape Benedikta XVI. Papa Benedikt je u pismu vaseqenskom patrijarhu Vartolomeju Prvom, poglavaru GrËke pravoslavne crkve, pozvao hriπÊane da pokaæu da su "ujediweni u naporima da pokaæu da su deo zajedniËkog fronta u savremenom druπtvu".

"U svetu koji karakteriπe sve veÊa meuzavisnost i solidarnost, hriπÊani su pozvani da sa obnovqenim uverewem proglase istinu Jevaneqa", napisao je papa.

Poglavar RimokatoliËne crkve je dodao da Hristos "treba da bude proglaπen za odgovor na najdubqa pitawa i duhovne teæwe muπkaraca i æena ovog doba". „Kako bi uspeli u ostvarewu tog zadatka, katolici i pravoslavci treba da nastave napredak na putu ka punom zajedniπtvu", poruËuje papa.

Ujediwewe dve grane hriπÊanstva posle raskola iz 1054. godine proklamovano je za najveÊi ciq pape Benedikta XVI 30.11.2010.

Vestionline

Iskra 1. januar 2011.

Glumac Petar BoæoviÊ:

STAWE SRPSKOG DRU©TVA I NA©I POLITI»ARI Vojska nam je slabija od lovaËkog druπtva Treba da se desi zemqotres, pa da politiËari dou da vide kako æive qudi u unutraπwosti. Nije ovaj zemqotres bio jak, nego su nam kuÊe troπne. Naπa kuÊa kao dræava ne vaqa.

Nema temeqe.

"PolitiËari su teatar apsurda” Da, opet sam reπio da se vratim pozoriπtu.

To je æivot! »ak sam reπio i da smrπam. Nekako mi je postalo dosadno, poæeleo sam da neπto promenim. Uz to dolazi i promena modnog stila Ëiji sam i ja bio rob..., kaæe glumac Petar BoæoviÊ koji na sceni Teatra u podrumu Ateqea 212 postavqa predstavu „Kraj partije ”Samjuela Beketa.

Premijera je zakazana za subotu, 11. decembra. Pored toga πto potpisuje reæiju, BoæoviÊ Êe se predstaviti publici i kao Ëlan glumaËke ekipe, pored Borisa KomneniÊa, Renate Ulmanski i Vlastimira VelisavqeviÊa.

Iza Petra BoæoviÊa je bogata glumaËka karijera, od mladog Danila, πpanskog borca, preko „»egoviÊa”, do vladike Nikolaja... Svoje likove bojio je originalnim scenskim bojama najËeπÊe na ivici smeha i plaËa. Poznat po smelim istupima, BoæoviÊ u svojoj biografiji beleæi i podatak da je tri-Ëetiri puta odlazio iz pozoriπta, ali i da je u toku predstave zaspao na sceni. Da je odbio da igra u prvoj postavci mjuzikla „Kosa”, ali i da se uvek vraÊao pozoriπtu.

- Naslov Beketovog komada „Kraj partije” podseÊa na sve krajwe situacije koje nas okruæuju.

Ako se nekada i mislilo da nesreÊa ima mnogo, ovaj svet je pokazao da ih viπe nema. Bar ne novih, jer su sve poznate. Ostale su joπ dve-tri krajwe koje Êe biti i kraj sveta. Samim tim i kraj svih partija i kraj svih krajeva. Nekada je Beket smatran piscem apsurda: Danas je, skoro, realistiËki pisac, tvrdi BoæoviÊ i ujedno odgovara na pitawe zaπto je odluËio da se ovoga puta predstavi publici baπ sa Beketovim komadom „Kraj partije”.

- Pratio sam æivot predstave „»ekajuÊi Godoa” koja je jako vaæna za naπe pozoriπte. Od samom poËetka, od nemoguÊnosti izvoewa, wene skoro antidræavne i antipartijske obojenosti i straha od we. Prisustvovao sam obnavqawu te predstave posle izvesnog vremena i bio svedok da su se mladi qudi najviπe smejali apsurdu tih situacija. Nadam se da Êe i u „Kraju partije” biti dosta smeha, jer Ëovek da bi preæiveo sve nesreÊe koje je bacio iza sebe moæe da se brani jedino zdravom metodom, a to je smeh! To je ujedno prilika

Iskra 1. januar 2011.

za intimnu ispovest o svemu - kaæe BoæoviÊ i dodaje: - „Kraj partije” je ujedno i kraj vere u reË.

Danas je reË izgubila svaki smisao i nema nikakvu o dg ov or n ost. Pog o tov o k od p o liti Ë ar a . O ni su danas teatar apsurda u kome se Ëude πta se to deπava u zemqi u kojoj baπ oni vladaju. ReËe p r e d s e d n i k B o r i s T a d i Ê , n e d a v n o , ka k o j e b i o zapawen saznawem da dræavne institucije na plaÊaju struju. Ma nemoj? I to da je saznao iz πtampe. Eto da nema πtampe, ne bi znao πta mu se deπava u zemqi. A πta je zadatak predsednika nego da zna πta mu rade sunarodnici, bilo da je reË o qudima u Surdulici, kao i onima koji æive na Dediwu. Meutim, one na Dediwu su ostavili na miru, jer su oni kupili vile zahvaqujuÊi svojim taπtama. Svaki je kupio svoje velelepne kuÊe, imajuÊi skromni stanËiÊ, pa se, gle Ëuda, taπta ærtvovala za svoju Êerku i zeta sa kojim se jako dobro slaæe. Onda su udruæeni sve prodali da kupe ruiniranu vilicu, pa su joπ digli i kredit.»oveku kad to sluπa doe da kaæe: „Pa hajde da im i mi pomognemo”. Treba da se desi zemqotres, pa da politiËari dou da vide kako æive qudi u unutraπwosti. Nije ovaj zemqotres bio jak, nego su nam kuÊe troπne. Naπa kuÊa kao dræava ne vaqa.

Nema temeqe.

Uz oπtar, komentar da su zapostavqene osnove vrednosti, odnosno da su qudi æeqni komunikacije u smislu: „Dobar dan”, „Jesi li dobro”... BoæoviÊ u istom tonu nastavqa svoju priËu.

- SreÊa je πto postoje nevladine organizacije koje nas uËe i kako decu treba voleti. To je veliko otkriÊe za naπ narod. Pogotovo za majke, ali æenama zato treba poveÊati godine rada. Da ne provode toliko vremena sa svojom decom. Danas Ëovek ne sme po sopstvenom nahoewu da se ponaπa prema detetu, æeni, prijatequ dok im nevladine organizacije to ne odobre. Dok nam ne poruËe da treba podræati „Paradu ponosa”. Ako je u pitawu parada, zaπto joπ i ponosa? Zaπto parada ponosa nije 283. klasa ovih nazovioficira πto nose uniforme kao ferijalni savez? Vojska nam je slabija od lovaËkog druπtva. Ali zato naπ ministar odbrane Dragan ©utanovac otputuje po miπqewe u Norveπku, da sa tamoπwim ministrom odbrane razgovara o vaænim pitawima. I ta opozicija? Ne zna se ko koga podmiÊuje, ko koga plaÊa i ko sa kim πuruje - kaæe naπ sagovornik.

Na pitawe da li za nas ima nade i gde vidi izlaz, BoæoviÊ kaæe: - P o s v e t i t e s e s eb i , s v o ji m b l i æ w i ma !

Ispuwavajte neku od boæjih zapovesti.

13

VIKILIKS OTKRIVA NEMA»KO LICEMERJE PREMA SRBIJI Svojevremeno se autor ovog teksta piπuÊi o simbiozi πiptarskog organizovanog kriminala, terorizma i politike (1), koristio i podacima iz izveπtaja BND-a koji se nalazio na sajtu Vikiliksa (2). Za naπe medije i politiËare taj sajt „nije postojao”. „Otkrili” su ga pre par dana zahvaqujuÊi stranim medijima. I πta se deπava?

Mediji prenose pikanterije, a politiËari govore, kako se meu dokumentima koji su objavqeni kao, i onim koji Êe biti objavqeni ne nalazi niπta znaËajno. Na televizije se dovode nekakvi analitiËari koji su od obaveπtajne analitike daleko najmawe dvadeset miliona svetlosnih godina i bivπi obaveπtajci koje je vreme pregazilo. Uz sve to ni jedan od wih nikad nije ni posetio sve do pre par dana sajt Vikiliksa, niti razume kako ovaj sajt dolazi do dokumenata.

Ni u dræavnim organima zaduæenim da se bave ovom problematikom nije boqe, jer da jeste, pomenuti izveπtaj se mogao fantastiËno eksploatisati. Uz to, ovaj izveπtaj, uparen sa studijom nemaËkog Instituta za Evropsku politiku raenom za potrebe nemaËke Vlade, mogao je doneti odliËne propagandne i spoqnopolitiËke efekte.

Moæda Êe neko reÊi, πta ako su pomenuti izveπtaj i studija falsifikati? Na veliku nemaËku æalost nisu falsifikati. Na sajtu Vikliksa postoji i dokument koji pokazuje kako je BND (3) koristeÊi se svojim resursima u DojËe telekomu traæio da se pomenuta dokumenta skinu

Stawe srpskog...

Progovorite! Kaæite neπto ako smete, mada wih nije briga πta vi kaæete. To je deo neviene demokratije, u kojoj uzmete sve, pa vas baπ briga πta ko priËa. Da sam mlai napustio bih sve, kupio zemqu i otiπao da æivim na selu. Od zemqe se moæe æiveti. Na æalost, selo je zapostavqeno.

Takav je bio plan. Seqaci su kulaci, to je stara Staqinova teza koja je ovde presaena. Ovde je zadrugarstvo posle rata nanelo viπe πtete od bilo Ëega. Onda je krenula moda da seqaci idu u grad. Da se razbiju ta tradicionalna mesta koja su bila verna dinastiji i dræavi. Kada ga dovedete sa sela gde je sve imao u grad gde niπta nema, onda ga zaposlite. Pa mu date stan. Sada je sve to propalo. Viπe nisu nigde. Mada vidim, doe ovaj „Fijat” da nas spasi - duhovito zakquËuje BoæoviÊ. A gde vidi izlaz, poznati glumac u svom duhu je odgovorio: „Da resorno Ministarstvo poqoprivrede ostatka Republike Srbije ceo narod preseli u televizijsku emisiju „Farma” radi poboqπawa stoËnog fonda.

Politika, 24.11.2010.

Podvukla - Iskra) (P

14

Borka Trebjeπanin

sa sajta, πto dokazuje i wihovu vaænost za nemaËku politiku. ©ta se moæe saznati analizom ova dva dokumenta, a vezanom za NemaËku politiku prema pitawu Kosova i Metohije? Moæe se saznati recimo, da Nemci do tanËina poznaju kriminalnu kartu na KiM, πiptarsku simbiozu kriminala, terorizma i politike, ali i da su pored toga podræali nezavis no st ne kak ve R epu bl ike K os ovo j er j e t o u interesu wihove spoqne politike. PragmatiËno, ali do kraja licemerno i podlo. I onda Volfram Mas, ili onaj nesreÊnik od wihovog ministra inostranih poslova koji ne zna da li se udao ili oæenio svojim deËkom, krenu da nam dræe lekcije o tome kako ne moramo da priznamo tzv. Republiku Kosovo, ali moramo s wom da odræavamo dobre odnose jer je to u naπem interesu! namo mi da to nije u naπem Polako momci, zn veÊ u vaπem interesu i da pokuπavate da nam nametnete vaπ interes kao naπ. Polako, zakoËite malo, jer ovoj politiËkoj oligarhiji u vidu vlasti i opozicije, vaπ interes moæete da nametnete kao wihov, ali wihovo vreme neumitno istiËe i doÊiÊe neki drugi qudi koji Êe vaπe interese na prostoru Srbije obrisati kao gumicom...

I za kraj ovog teksta, pomenuta dokumenta mogu se, da ne bi satima pretraæivali Vikiliks, naÊi na sledeÊoj internet lokaciji: http://www.4shared.com/dir/3862740/85cc5cd9/kwige.ht ml fajlovi: iep001. pdf i bnd-kosovo-feb-2005.pdf A za sve one velike tv i novinske analitiËare i obaveπtajce, ne objavquje samo Vikiliks tajna dokumenta, ima joπ nekih sajtova, recimo http://cryptome.org/... »isto da vas ne iznenadi, gospodo... Spremite nova odela, cipele lakovane, oËeπqajte se, i budite spremni da velikoumno komentariπete!

Ako ne znate engleski ima i divnih dokumenata na sajtu http://www.necenzurirano.com/. Onako bliæih naπim prostorima... Recimo dokumenata o ZagrebaËkoj banci koja dokazuju povezanost srpskohrvatskog mafijaπko-politiËkog bratstva, Aferi Hipo, Ëak i dokument kojim Holbruk garantuje KaraxiÊu da neÊe u Hag...

(1) http://www.vidovdan.org/arhiva/print2361.html (2) http://www.wikileaks.ch/ (3) http://dissidentvoice.org/2008/12/wikileaks-threatened-with-criminal-prosecution-by-the-bnd/ Vidovdan, 4.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Slaan NikoliÊ

Iskra 1. januar 2011.

SRBIJA U NATO PROTIV VOQE NARODA Izjava o tome da Êe Srbija saznati sudbinu svoje prijave za Ëlanstvo u Evropskoj uniji ne pre druge polovine 2011. godine, a koju je putem beogradske radio-stanice B-92 obelodanio evropski komesar za pitawa πirewa Evropske unije ©tefan File, dobila je neoËekivani nastavak. Zapravo, u reËima evropskog Ëinovnika nije bilo niËeg konkretnog, kako se to po tradiciji deπava kada se radi o perspektivama prijema Srbije u Evropsku uniju.

Po oceni Filea, Evropska komisija pretpostavqa da Êe obelodaniti svoje miπqewe povodom kandidature Srbije u drugoj polovini 2011. godine. „Naravno, postoji æeqa, da to miπqewe postane deo godiπweg izveπtaja o πirewu Evropske unije, koji Êe biti objavqen 2011. godine”, - izjavio je File i dodao, da Êe mnogo zavisiti od kvaliteta odgovora Srbije na pitawa, koje joj je p o s t a v i l a E v r o p sk a un i j a . A p r e m i j e r u S r b i j e Mirku CvetkoviÊu uruËen je spisak, koji sadræi 2483 pitawa. Ona se odnose na razliËite aspekte reformisawa politiËko-administrativnog i sudskog sistema, ali je indikativno da zaobilaze najbolnije za srpsko javno mnewe pitawe o Kosovu.

OËigledno, ne sasvim zadovoqan reËima evropskog Ëinovnika (a moguÊe je, pokuπavajuÊi da posepeπi razvoj dogaaja), kabinet Mirka CvetkoviÊa odluËio je da pod hitno prebaci paæwu sopstvene i evropske javnosti na problem ukquËivawa Srbije u NATO. Od 2006. godine zemqa uËestvuje u natovskom programu „Partnerstvo za mir”, ali je aktuelnim vlastima zemqe, oËigledno, to nedovoqno.

Ministar odbrane Dragan ©utanovac je stavio do znawa, da ne vidi alternativu kursu u p r a v c u d a q eg z b l i æ a v a w a z e m q e s a S e v e r n o atlantskom alijansom, pa je Ëak apostrofirao, da ne smatra potrebnim da se s tim pitawem u vezi organizuje referendum. „I zato o strateπkim pitawima ne moæemo da odluËujemo u atmosferi hajke, ispuwene emocijama”, izjavio je ministar u intervjuu beogradskom izdawu „Press”. On je dodao, da je neprirodno da se „Srbija izoluje u bilo kom smislu - bezbednosnom, politiËkom ili ekonomskom”, ali nije precizirao kada se moæe oËekivati smirivawe „emocija”(1).

OËigledno ne pre onog vremena, kada u Srbiji nestanu generacije, koje pamte varvarsko bombardovawe Jugoslavije od strane avijacije NATO, koje je je koπtalo æivota hiqade graana zemqe. Jednom reËju, i na samitu NATO u Lisabonu Dragan ©utanovac se iz sve snage trudio da eskivira πkakqive uglove, govoreÊi o dogaajima od pre deset godina. On ih je okarakterisao kao „nimalo jednostavne momente” u uzajamnim odnosi ma izmeu Beograda i Severnoatlantske alijanse, briæqivo izbegavajuÊi formulacije tipa „agresi ja” ili Ëak „krπewe normi meunarodnog prava”.

Iskra 1. januar 2011.

Predsednik Boris TadiÊ je u oktobru stavio do znawa, da zemqa ne moæe uÊi u NATO „u dogled noj buduÊnosti“, jer taj korak ne uæiva podrπku veÊine graana. Odustajawe od referenduma i pokuπaj da se donese odluka na nivou vlade i parlamenta glasovima vladajuÊe prozapadne koalicije u takvoj situaciji jedino je reπewe za vlast TadiÊ-CvetkoviÊ.

ReËju, ministarstvo odbrane Srbije za vreme dok se na wegovom Ëelu nalazi ©utanovac, poprimilo je karakter otvoreno prozapadne institucije Ëak na pozadini ukupnog kursa vlade Mirka CvetkoviÊa. Dovoqno je setiti se izjava ministra protiv eventualnog otvarawa na teritoriji Srbije ruske vojne baze - za koje je naπao punu podrπku od strane predsednika Borisa TadiÊa. Najindikativnija je s tim u vezi argumentacija obojice dræavnih funkcionera: kako, na teritoriji dræave nema, nije bilo niti Êe biti inostranih vojnih baza. „Dok sam ja predsednik zemqe, ni jedna vojna baza inostrane dræave neÊe se pojaviti na naπoj teritoriji” - obeÊao je tada predsednik TadiÊ, bezrezervno podræan od strane svog ministra odbrane. ImajuÊi u vidu da se to deπavalo krajem 2007 - poËetkom 2008. godine - ta izjava izgleda tragikomiËnom na pozadini prisustva u srpskoj pokrajini Kosovo najveÊe ameriËke vojne baze „Kamp Bondstil”. I nehotiËnom omaπkom, kao po Frojdu - I TadiÊ, i ©utanovac faktiËki su priznali, da Kosovo veÊ ne smatraju srpskom teritorijom.

Uopπte uzev, u intervjuu ministra odbrane listu „Press” ima podosta indikativnih momenata.

On je pored ostalog, uvideo nesumwivi vojno-politiËki plus u krvavom raspadu Jugoslavije, izjavivπi da mi „danas imamo i kompaktniju dræavu, i kompaktniju armiju”. ©to se tiËe kvalitativnih pokazateqa srpske armije, ministar ju je stavio ispred armija svih drugih republika bivπe Jugoslavije, a na opπtebalkanskom nivou - odmah iza rumunske. (2).

Sve πire spekulacije srpskih vlasti oko moguÊe integracije zemqe u NATO ne samo da izgledaju uvredqivo, imajuÊi u vidu ulogu Severnoatlantske alijanse u otimawu Kosova pomoÊu sile. One dovode i Rusiju u nezgodnu situaciju. S jedne strane, Moskva danas sama uspostavqa saradwu sa Briselom - ali ne Ëini to putem odustajawa od sopstvenih pogleda na wegovu ulogu u pitawima nacionalne i opπteevropske bezbednosti. Predsednik TadiÊ je joπ proπle godine prezentovao svoju ideju o tome, da se spoqna politika Srbije mora oslawati na Ëetiri stuba - SAD, EU, Rusiju i Kinu.

Kurs u pravcu ulaska zemqe u NATO ne samo

15

DRUGI AVNOJ U JAJCU POGUBAN ZA SRBE Od Drugog zasedawa AntifaπistiËkog veÊa narodnog osloboewa Jugoslavije, 29. novembra 1943. godine u Jajcu, proπlo je 67 godina, ali se duh Avnoja otelotvorio u raspadu Jugoslavije, i to po granicama koje su tada zacrtali komunisti. U razgovoru za "Vesti", istoriËar mlae generacije Sran CvetkoviÊ otkriva kako je zasedawe u Jajcu proπlo bez srpske delegacije i zaπto Srbi ne treba s nostalgijom da se priseÊaju 29. novembra.

Sran CvetkoviÊ - Na Ëasovima istorije nama acima je tada odgovarano da srpska delegacija nije doπla u Jajce zbog snega. Tako se desilo da kada se reπavalo jedno od najozbiqnijih pitawa, pitawa teritorije i nacije nije bila prisutna srpska delegacija.

Zapravo, srpska komunistiËka partija u vreme Drugog zasedawa Avnoja nije ni postojala.

Postojala je KomunistiËka partija Jugoslavije i u okviru decentralizacije partije, zapoËete pre Drugog svetskog rata, bile su formirane KomunistiËke partije Slovenije i Hrvatske.

KomunistiËka partija Srbije osnovana tek maja 1945. godine - kaæe CvetkoviÊ.

Da li je Avnoj bio temeq buduÊeg raspada SFRJ jer su avnojevske granice kasnije uzete kao neprikosnovene?

- AVNOJ je u suπtini poËetak wenih problema koji Êe eskalirati devedesetih. Te granice, ustanovqene u Jajcu, nisu bile dosledno skrojene ni po jednom naËelu, ni po etniËkom, ni po istorijskom, a naravno nisu zacrtane ni po demokratskom principu . To je bila partizanska skupπtina, s k u p πt i n a j ed n e o d z ar a Ê e ni h s t r an a , n e d e m o kratska i nelegitimna. Administrativno, na brzu

Srbija u Nato... da naruπava takav balans, nego dovodi u sumwu adekvatnost sadaπwih srpskih vlasti sa aspekta wihovog poimawa nacionalno-dræavnih interesa.

Sve ide ka tome, da Êe glavni spoqnopolitiËki rezultati predsednikovawa Borisa TadiÊa i vlade Mirka CvetkoviÊa postati strateπko partnerstvo sa NATO i potpisivawe ravnopravnih sporazuma pod okriqem EU sa liderima albanskih separatista na Kosovu. A Rusija Êe se po ko zna koji put pozivati na prevrtqiva raspoloæewa svojih balkanskih partnera - u stvari onih koji su prosto reËeno odigrali po scenariju, napisanom za wih u zapadnim centrima moÊi. _________________ Napomene: (1) Pres, 28.11.2010.

(2) <srbija.gov.rs/vesti/43542>

1.12.2010.

(Podvukla - Iskra)

Petar ISKENDEROV Fond strateπke kulture <www.fondsk.ru>

ruku skrojena je karta Jugoslavije, pogubna je za srpski narod. Te unutraπwe, avnojevske granice su posle priznate i od meunarodne zajednice i u administrativnom i ideoloπkom smislu, one su bile jedan od uzroka, naravno ne jedini, potoweg rata i raspada dræave devedesetih godina proπlog veka.

Zaπto su samo Srbiji tada ustanovqene dve oblasti, Kosovska i Vojvoanska, koje Êe vremenom postati pokrajine?

- Objaπwewe je bilo zbog etniËkog naËela.

Kosovska oblast zbog brojnih Albanaca, dok je Vojvodina bila nacionalno heterogena . Moπa Pijade je predlagao da se po istom principu uvedu oblasti i Hrvatskoj, gde je bilo podruËja sa homogenim srpskim stanovniπtvom, a bilo je predloga i da se problem BiH reπi podelom. Ti predlozi nisu proπli. Pitawe je zaπto Srbi koji su bili deo prisutnih delegacija nisu bili za definisawe oblasti u, recimo, Hrvatskoj. Bez namere da ih pravdam, verovatno zbog toga πto su morali da dokazuju svoje jugoslovenstvo, jer je srpski narod u ondaπwoj Jugoslaviji bio etiketiran kao hegemonistiËki.

Zaπto se srpski komunisti kasnije, posle rata, nisu bunili zbog tako ustrojenih granica?

- Posle rata kada su komunisti zaveli vlast, nije bilo dozvoqeno da se komentariπu odluke Avnoja. Profesor Mihajlo –uriÊ je 1971, u jednoj raspravi na Pravnom fakultetu postavio pitawe avnojevskih granica. I zbog toga je osuen na dve godine zatvora. Zbog podreene pozicije Srbije bilo je revolta Ëak i kod nekih komunistiËkih kadrova, poput Draæe MarkoviÊa i Petra StamboliÊa koji su 1977. napisali Plavu kwigu kao vid protesta zbog onoga πto je bilo nametnuto samo Srbiji.

Drezden uvod u Avnoj?

Neki smatraju da je || zasedawe Avnoja zapravo zavrπnica IV kongresa KPJ u Drezdenu 1928. kada se potencirao raspad Kraqevine Jugoslavije i stvarawe nacionalnih dræava - Ono πto je posledica Avnoja u suπtini se svodi na Drezden, ali ne moæemo reÊi da je to planski. U Drezdenu se zagovarao raspad Kraqevine Jugoslavije kao versajske tvorevine, ali su komunisti posle promenili taktiku u politiku narodnog fronta. KPJ je modifikovao svoj stav, ali je u suπtini do krajnosti doveo princip rastakawa dræave, ustavom iz 1974. kada su pokrajine izjednaËene sa republikama i dræava praktiËno konfederalizovana.

Vestionline, 30. 11. 2010.

(Podvukla - Iskra)

16

J. ArsenoviÊ

Iskra 1. januar 2011. .

Poruka ruskog predsednika Medvedeva SAD-u

Ratifukujte START 3 (o nuklearnom oruæju) ili svetu preti skupa trka u naoruæavawu Rusija Êe bez kolebawa platiti za sopstvenu bezbednost Joπ u fazi pripremawa sporazuma START-3, Ëije je ratifikovawe Senat SAD odloæio, u Vaπingtonu su iz sve snage pokuπavali da negiraju oËigledno - tesnu uzajamnu povezanost strateπkog ofanzivnog naoruæawa i protivraketne odbrane. Tek zahvaqujuÊi upornosti ruskih pregovaraËa odrednica o takvoj povezanosti fiksirana je i u tekstu Sporazuma.

PozivajuÊi se na neimenovane ameriËke zvaniËnike The Wall Street Journal je 30. novembra saopπtio, da je Rusija joπ u proleÊe ove godine na svojim zapadnim granicama instalirala taktiËke nuklearne komplekse. »ak ako je to i tako, πta gospodu s one strane okeana brinu rakete, Ëiji domet ne premaπuje 500 kilometara? Jer, te taktiËke rakete ni na koji naËin ne mogu predstavqati opasnost po Sjediwene Dræave, niti podrivati wihovu strateπku stabilnost.

Amerikance, doduπe, brine neπto drugo: ruske rakete su, po wihovom miπqewu, odgovor na razmeπtawe raketa Patriot u Poqskoj. A baterije Patriot su elemenat ameriËke NPRO (Nularne protiraketne odbrane), tojest, strateπkog sistema. I te „neimenovane liËnosti” prezentiraju stvari tako, kao da Rusi, eto, razmeπtawem taktiËkih „Iskandera” spreËavaju ratifikovawe novog sporazuma o strateπkom ofanzivnom naoruæawu.

odbrane Ruske Federacije ne samo odustali od takvih planova, nego su iz nekih razloga smawili nivo vojnog prisustva u regionu. Ali zato Sjediwene Dræave, kako to sledi iz posledwih otkriÊa WikiLeaks, ne misle da bilo πta redukuju - one ostavqaju netaknutim svoje taktiËko nuklearno oruæje u Evropi. Evo spiska vojnih baza u Evropi, u kojima se Ëuvaju ameriËke nuklearne bojeve glave: U Belgiji (baza KlajneBrogel, razmeπteno je 20 jedinica), u Holandiji (baza Fokel - 20), u NemaËkoj (baza Buhel - 40), u Turskoj (baza Indæirlik - 90). Ni rukovodstvo NATO, ni komanda Oruæanih snaga SAD, nisu demantovali te podatke.

Vratimo se na publikaciju u The Wall Street Journal. Odgovornu izjavu o tome da je Rusija promenila balans nuklearnog naoruæawa na granici sa dræavama - Ëlanicama NATO, ameriËki zvaniËnici dali su anonimno, bez dokaza, i joπ uz optuæbe da ruska strana vara: kao, raketni kompleksi, koje instalira Moskva, naruπavaju o Amerikancima ranije postignute sporazume, a to daje povod da odustanu od ratifikovawa START3. Meutim, dobro je poznato da je sve obrnuto: Ruska Federacija i SAD sporazumeli su se o tome, da Êe se regulisawem primene taktiËkog nuklearnog oruæja pozabavitii tek nakon πto stupi na snagu sporazum START-3. Prema tome, ispad, naËiwen putem The Wall Street Journal je Ëista provokacija koja ne pije vodu, a to je po ko zna koji put primeweni opπti stil ameriËke diplomatije u pregovorima sa Rusijom po pitawima bezbednosti.

Tojest, kada se to tiËe wih samih, vezu izmeu strateπkog ofanzivnog naoruæawa i PRO (Protivraketne odbrane) Amerikanci vide sasvim jasno. Vaænije je, meutim, neπto drugo: naviknuta da pritiska partnera i tako postiæe ustupke, administracija SAD je odluËila da to isproba na Moskvi joπ jednom. Ruska strana svoj raketni potencijal u Kaliwingradskoj oblasti, meutim, nije poveÊavala, πto je 30. novembra izjavio naËelnik Generalπtaba Oruæanih snaga Ruske Federacije, Nikolaj Makarov, ali, ako takva mera i bude preduzeta, ona neÊe protivureËiti zahtevima ni jednog sporazuma o razoruæawu, koji je potpisala Ruska Federacija.

U Moskvi su iz toga veÊ izveli zakquËke.

Podudarilo se tako da je istovremeno sa publikacijom u The Wall Street Journal obelodawena i godiπwa Poruka predsednika Ruske Federacije Federalnoj skupπtini. „...U narednoj deceniji, kaæe se u Poruci, - nas Ëeka sledeÊa alternati v a: i li Êe mo s e do g ov or i ti o pr o ti vr ak e tn oj odbrani i stvoriti efikasni zajedniËki mehanizam za saradwu, ili Êe pak poËeti (ukoliko ne u s pem o d a pos t ign emo kons tr ukt ivni d ogovor) nova spirala trke u naoruæavawu. I moraÊemo da donesemo odluku o razmeπtawu novih udarnih sredstava”.

Da, Dmitrij Medvedev je u 2008. godini izjavio, da u odgovor na planove SAD da raz mesti u Poqskoj i »eπkoj elemente svoje protivraketne odbrane, Rusija moæe instalirati u Kaliwingradu taktiËke raketne koplekse „Iskander”. Kasnije su, meutim, u Ministarstvu

Vladimir Putin je 1. decembra potvrdio CNN: Rusija Êe biti prinuena da poveÊava svoj nuklearni potencijal, ukoliko SAD ne ratifiku ju sporazum START-3. „To nije naπ izbor. Mi to ne bi smo hteli”, - izjavio je ruski premijer u intervjuu Lariju Kingu, - ali Rusiju mogu primorati da se naoruæa protiv „novih opasnosti”.

Iskra 1. januar 2011.

17

Ratifikujte...

Meutim, perspektive ratifikovawa START-3 u Senatu SAD postaju sve viπe iluzorne: sem razgovora o toboæwem poveÊavawu broja „Iskandera” oko Kaliwingrada, Ëula su se i razmiπqawa o tome, da ako veÊ spoprazum o strateπkom ofanzivnom naoruæawu ne dotiËe nuklearno naoruæawe, onda je i uopoπte necelishodno i usvajati ga.

Razume se, ako ne stupi na snagu sporazum START-3, automatski se udaqavaju perspektive za postizawe sporazuma izmeu Ruske Federacije i SAD o problemu PRO. One su ionako ruæiËaste.

Na samitu Rusija - NATO u Lisabonu krajem novebra ruski predsednik je izneo miπqewe o formirawu moguÊe arhitekture evropske PRO, koja bi spojila potencijale Rusije i NATO u obezbeewu Starog Sveta od raketnih udara.

Formalno se Brisel sloæio sa Moskvom, ali, kao prvo, za sada nema nikakvih odluka u vezi sa tim pitawem (strane su se dogovorile da izvrπe analizu moguÊe saradwe ne pre redovnog zasedawa ministara odbrane u junu 2011. godine), a kao drugo, SAD i ne pomiπqaju da odustanu od razmeπtawa u Evropi svoje NPRO - apsolutno prenebregavajuÊi to πto Moskva takav korak tretira kao pokuπaj neutralizacije ruskog strateπkog potencijala.

Nama kaæu, izjavio je Vladimir Putin u intervjuu CNN, da SAD, instalirajuÊi u Evropi sistem PRO, πtite sebe od iranske nuklearne opasnosti, ali „takve opasnosti danas nema”. A „nove opasnosti”, pak, koje nastaju zbog planova Vaπingtona, Rusija oseÊa, i ukoliko START-3 ne bude ratifikovan, ona Êe u odgovor morati da se naoruæa. Prekookeanskom partneru Rusije treba da bude jasno: bez kardinalnog reπewa problema razmeπtawa NPRO SAD u Evropi, nikakav „efikasni zajedniËki mehanizam saradwe” (iz Poruke predsednika Rusije) nije moguÊ. Moskva nema nameru da bilo koga plaπi, ali ako se ispostavi da sopstvenu bezbednost Rusija treba da plati trkom u naoruæavawu, tu kolebawa biti neÊe.

Rat na Kavkazu po verziji Vikiliksa Priprema gruzijskog napada na Juænu Osetiju u avgustu 2008. nije bila tajna za Vaπington. To sledi iz saopπtewa koje je ameriËka ambasada u Gruziji uputila pred poËetak petodnevnog rata. Dokumenti su se naπli u redovnoj porciji tajnih materijala objavqenih na sajtu Vikiliks.

Naπao se Sanxov partner u Rusiji - sajt Ruski reporter. Meu ostalim obrascima diplomatske prepiske ovde su objavqeni i izveπtaji bivπeg ambasadora SAD u Gruziji Vilijama Tefta.

Iz wih sledi da je joπ 7. avgusta 2008. godine ambasada dobila podatke o tome da Tbilisi prebacuje trupe na sever, prema granici sa Juænom Osetijom. A 8. avgusta Teft, pozivajuÊi se na posmatraËe OBES-a saopπtiio je da je gruzijska armija gaala Chinval, bez obzira na jednostrani prekid vatre, koji je Mihail Saakaπvili proglasio prethodne veËeri. »iwenica da je Vaπington bio unapred upoznat sa pripremom gruzijskog napada na Chinval odavno nije senzacija, istiËe zamenik generalnog direktora Fonda za strateπku kulturu Andrej Ariπev.

Sasvim je oËigledno da je gruzijski predsednik Mihail Saakaπvili, koji ima tesne veze sa administracijom Xorxa Buπa, u najmawu ruku primio signale koji su mu iπli od te administracije. Kako je on interpretirao - to je drugo pitawe. Jasno da Amerikanci uvek igraju priliËno raznostrano i wihovi signali mogu da se razliËito interpretiraju. Ipak to da su signali postojali, ni za koga nije tajna.

Da podsetimo, osmog avgusta 2008. godine Gruzija je napala Juænu Osetiju. Gruzijske turpe su prekrπile sve meunarodne norme i napale poloæaje ruskih mirovwaka, koji su se nalazili tamo po mandatu UN. Poginuli su ruski graani.

Posle toga Rusija je bila primorana da se umeπa i zapoËne operaciju prinuivawa Gruzije na mir. Da bi osvestila reæim Saakaπvilija, Moskvi je bilo potrebno svega pet dana.

Iz materijala objavqenih na Vikiliksu, ispostavqa se da pravo stawe stvari za zapadne diplomate nije bilo tajna. Tadaπwi ameriËki ambasador Vilijam Taft u jednom od dokumenata izvodi zakquËak: ni Rusija ni Juæna Osetija nisu nameravale da Ëine vojna dejstva. Ipak EU i SAD su tada optuæili Moskvu za neproporcionalnu primenu sile.

Ovih dana je komandant Raketnih snaga strateπke namene, general Sergej Karakajev izjavio, da Rusija obustavqa proizvodwu i isporuke za borbeno deæurstvo mobilne raketne komplekse interkontinentalnih balistiËkih raketa „Topoq-M”. Umesto wih Êe ruska vojska dobiti drugi mobilni kompleks - RS-24 „Jars”, Ëija su (dræavna) isprobavawa zavrπena 2010. godine. Zajedno sa „Topoqima-M” πahtnog bazirawa „Jarsi” Êe Ëiniti osnovu udarne grupacije ruskih nuklearnih snaga do 2020. godine i pojaËati borbene moguÊnosti RSSN za probijawe sistema PRO drugih dræava.

Materijali objavqeni na sajtu Vikiliks dokazuju: SAD su mogle da utiËu na Saakaπvilija.

Ipak ameriËke diplomate, odliËno upoznate sa agresivnim namerama gruzijskog lidera, nisu preduzele nikakve odluËne korake da zaustave Tbilisi

Fond strateπke kulture, 7.12.2010. Jurij RUBCOV Podvukla - Iskra) (P <fondsk.ru>

30.11.2010.

Podvukla - Iskra)

18

Sajt: </serbian.ruvr.ru>

Iskra 1. januar 2011.

Glas naroda vladajuÊem reæimu:

SREÊAN

VAM PUT I PI πITE KAD STIGNETE

Niste imali ni ratove ni sankcije. »ak je i SPC bila na vaπoj strani. Ni politiËka opozicija nije vas ometala. Ni vojsku niste imali, da biste se plaπili vojnog udara. Ono πto ste vi imali nikad nijedna vlast u Srbiji nije imala. Sve ste imali i sve ste upropastili Sve o Ëemu se pisalo u „PeËatu” tokom ove i proπle godine dogodilo se. Upozoravali smo, govorili, molili, kumili - urazumite se inaËe Êe sve na zlo izaÊi i niπta dobro po nas Srbe biti neÊe, ali niπta nije vredelo.

Stvarno moram da vas pitam, vas na vlasti u koaliciji ili bez koalicije: Zaπto ste takvi?

Zaπto se ponaπate kao da su vam Srbi i Srbija posledwa rupa na svirali? ©ta su vam ovaj narod i dræava Srbija uradili da se ponaπate gore od bilo koje okupatorske vlasti? ©ta smo vam skrivili da nas bezoËno uniπtavate? Nas i naπe potomke.

LEPO SMO VAS MOLILI Gospodo na vlasti i vi ste, makar poreklom Srbi. Verujte niko vas nigde neÊe ni trpeti, a kamoli poπtovati zbog ovoga πto radite sopstvenom narodu i sopstvenoj dræavi.

Ono πto jeste i πto se mora priznati, platiÊe vas za ovo πto ste uradili. NeÊe im biti teπko. Sami πtampaju novac, πtamparija je kod wih, pa kad veÊ mogu πtampati trilione virtuel nih i bezvrednih papira mogu odvojiti i neku stotinu hiqada ili milionËe i za vas.

Lepo smo opomiwali i molili da ne pot pisujete jednostrani sporazum sa Evropskom unijom (Ëitaj: otvoriti granice za uvoz bez ikakve kontrole svakovrsnog prehrambenog inostranog ubreta) jer Êe to uniπtiti selo i seqaka. UniπtiÊe krave i volove. Kad ne bude krava neÊe biti ni mleka, a kad nema mleka nema ni belog mrsa, a kad nema belog mrsa, nema ni mleËnih pijaca. Ostaju samo pijaËne tezge i plastiËne igraËke. A πta Êe nama igraËke, kad po svim demografskim pokazateqima spadamo u najstariji narod na Evropskom kontinentu. Ne po mudrosti, tradiciji i pameti veÊ po godinama. Matori smo mi za zveËke i plastiËne frulice i trubice.

Molili smo vas ne pravite rezoluciju o Srebrnici. Ne poniæavajte ni sebe ni nas. Nije vredelo. Molili smo...

Uniπtili ste sve πto vam je palo napamet.

Od obrazovawa preko zdravstva do seoskih zadru ga i zadruænih saveza. »im prodate „Telekom” (aman ombre premijeru da li si video fotografiju tog Meksikanca, buduÊeg vlasnika. Orah da mu ne uzmeπ iz ruke, taπtu da mu ne daπ, a kamoli muËenu gospoicu Jasnu) rasturiÊete i privredne komore

Iskra 1. januar 2011.

koje joπ nekako odræavaju u æivotu sitne proiz voaËe.

Kumili smo vas nemojte uniπtavati Êurke, piliÊe, kokoπke, patke, guske, misirke i drugu æivinu. ©ta su vam one skrivile?÷ Ali ne vredi.

Uniπtili ste „Agroæiv", pohapsili one koji se sa vaπom odlukom nisu sloæili, a sad ste sve to poklonili Slovencima. Kao oni umeju da organizuju proizvodwu „po evropski", to jest znaju da nakqukaju Êurke, nahrane pilad i nasade kvoËku.

Piπe im u sertifikatu koji su sami sebi izdali.

OTPUTUJTE I NE VRA∆AJTE SE Moæda ste sve ovo dosad uradili u nekakvom strahu da ne izgubite vlast, odnosno sledeÊe izbore. Nemojte se sekirati niti plaπiti. Vi sledeÊe izbore neÊete ni doËekati. Nema sledeÊih izbora, niti su vam potrebni politiËki protivnici. Sve ste sami obavili i sami Êete se uruπiti. Bez iËije pomoÊi ili uz pomoÊ male grupe pedera vi ste uspeli sami sebe da upropastite. Pogledajte πta ste uradili od maja 2008. godine do danaπweg dana. Sve ste imali.

Vlast, nauËno-fantastiËni koalicioni dogovor, sigurnu veÊinu u Parlamentu, punu podrπku Bajden-Soroπ-Sopranovih multinacionalnih fondacija, glorifikaciju i hvalospeve na televizijama u vaπem vlasniπtvu i vlasniπtvu graana Srbije. O novinama neÊu ni da govorim. Kupovali ste i tabloide i hapsili vlasnike istih (moram priznati da hapπewe odobravam. I meni je ostao duæan).

Niste imali ni ratove ni sankcije. »ak su i Srpska pravoslavna crkva sa sve Patrijarhom srpskim bili na vaπoj strani. Uz sve πto ste imali bili ste i bez politiËke opozicije. Ni ona vas nije ometala. Ni vojsku niste imali, da biste se kao plaπili vojnog udara.

Ono πto ste vi imali nikad nijedna vlast u Srbiji nije imala.

Da gospodo. Sve ste imali i sve ste upropastili. Pogledajte se u ogledalo i osvrnite se oko sebe. Ta mala sila straha, policije i represije πto je po inerciji uz vas, brzo Êe nestati, a onda Êe biti „kud koji - mili moji". Verujte da nisam sreÊan zbog toga, jer sam se umorio da stalno kreÊem iz poËetka i da stalno otkrivam prednost tople vode. Zato iskoristite novogodiπwe praznike, otputujte u daleke krajeve i nemojte se vraÊati . Javite se razglednicom da ostajete.

Uæivajte tamo gde vas prime, a mi obiËni qudi preæiveÊemo bez vas, jer sa vama nisam siguran da Êemo uspeti i goli æivot da saËuvamo.

PeËat, br.143, 3.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Dragomir AntoniÊ

19

Intervju V. Putina sa CNN-om

Poruka Amerikancima: Ni vi kod nas nemojte da se meπate Premijer Rusije Vladimir Putin dao je intervju poznatom ameriËkom novinaru Lariju Kingu. Krug pitawa obuhvatio je kquËne savremene probleme: nuklearni program Irana, situacija u Severnoj Koreji i Avganistanu, buduÊi sporazum o SNO, istorija publikacije Vikiliksa, kao i predstojeÊi izbori i rad specijalnih sluæbi.

Za Larija Kinga ovo je posledwi intervju s politiËarem. U decembru Êe emisija legendarnog novinara, koja je 25 godina emitovana na Si-en-enu i koja je upisana u Kwigu Ginisovih rekorda, prestati da postoji. Za Vladimira Putina to je drugi razgovor s Larijem Kingom. Prvi put su razgovarali u septembru 2000. godine. Meutim, obojicu ih oËekuje najmawe joπ jedan susret: Lari King namerava da sledeÊe godine doputuje u Rusiju.

Jedna od glavnih tema intervjua bili su SNO i PRO. Premijer je izjavio da Rusija nema nameru da bilo kome preti, ali Êe, ako ne bude bilo ratifikacije u SAD novog sporazumu o SNO, Moskva biti primorana da preduzme uzvratne mere kako bi osigurala svoju bezbednost.

Ako na naπe predloge budu dati samo negativni odgovori, i ne samo to, ako se pored naπih granica pojavi dodatna pretwa u vidu nove varijante treÊeg pozicionog rejona, Rusija je jednostavno duæna da osigura svoju bezbednost na razliËite naËine: da uvede nove udarne komplekse protiv novih pretwi, koje Êe se pojaviti u blizini naπih granica, da stvara nova sredstva raketnoatomske tehnike. To nije naπ izbor. Mi to ne æelimo.

GovoreÊi pred Federalnom skupπtinom predsednik Medvedev je izjavio da Rusija predlaæe da se zajedniËki radi na opπtem problemu bezbednosti, podsetio je Putin. Mogli bismo da se dog o v or i mo s NA TO o r azm e ni i n for ma c i ja , o zajedniËkom sistemu upravqawa, ali dok se interesi Rusije ne budu uzimali u obzir, ovaj proces nije moguÊ. ©to se tiËe iranske atomske pretwe, zasad su je SAD iskoristile kako bi pored rusk i h g ra n ic a 20 1 5. go di ne lo ci r ale si ste me radara i antiraketa. Rusija ne pribliæava svoje rakete ameriËkoj teritoriji, ali ovakvi weni planovi ne mogu da je ne zabriwavaju, istakao je premijer.

danas obavqa vaænu misiju i Rusija pomaæe koaliciji na razliËite naËine. Istovremeno Rusija „ne moæe i neÊe prisustvovati tamo vojnim sredstvima,” istakao je premijer. U celini, ako se pogleda situacija u savremenom svetu, ona pruæa nadu: Problema ima viπe nego πto ih je bilo do danas.

Ipak, ja sam optimista. I smatram da moæemo da se dogovorimo u vezi s pitawima, koja nam danas izgledaju najoπtrija i nerazeπiva.

Vaæan deo razgovora bila je situacija u Rusiji. Lari King u datom sluËaju nije bio originalan i pitawem o izborima zapoËet je intervju. I odgovor je bio oËekivan: Predsednik Medvedev i ja radimo u tesnom kontaktu i odavno smo odluËili da Êemo doneti usaglaπenu odluku u vezi s izborima 2012. godine u interesu ruskog naroda. Do izbora ima joπ priliËno vremena. Oni kod nas treba da se odræe u aprilu 2012. godine. Ponavqam joπ jednom: konsultovaÊemo se i doneÊemo ovu odluku na osnovu ekonomske, socijalne i politiËke situacije u zemqi. ©to se tiËe pretpostavki o tome da upravo Putin, a ne Medvedev poseduje realnu vlast u zemqi, premijer je bio kategoriËan: ovakve primedbe se navode da bi se izazvala nesloga u wihovim odnosima, ali to nije moguÊe. Kao πto se ne moæe odstupiti od demokatskih principa. Drugo pitawe je πto Amerikanci Ëesto optuæuju Rusiju za to da u woj nema demokratije. Meutim, premijer je podsetio da je dva puta u istoriji SAD predsednik postao kandidat, koji nije dobio veÊinu glasova biraËa . Postavqa se pitawe: a gde je ovde demokratija? Ali, Amerikanci na ovo imaju spreman odgovor: Kad govorimo svojim ameriËkim kolegama da postoje sistemski problemi u ovoj oblasti, Ëujemo: nemojte da se meπate u naπe stvari, kod nas je takva situacija, tako Êe i biti. Mi se ne meπamo, ali æelim i ja da posavetujem naπim kolegama: ni vi kod nas nemojte da se meπate. To je suvereni izbor ruskog naroda, ruski narod je doneo nedvosmislen izbor u korist demokratije poËetkom 90-ih godina i s tog puta neÊe skrenuti.

Podjednaku uznemirenost izaziva i situacija na Korejskom poluostrvu. Pre svega, zato πto se to deπava u neposrednoj blizini ruske granice. Meutim, u Moskvi smatraju da Êe se emocije ipak povuÊi i da Êe pobediti razumnost i da Êe strane doÊi do dijaloga, izrazio je nadu Putin.

Razgovor nije mogao da protekne bez liËnih pitawa. Na samom kraju intervjua Lari King se zainteresovao za æivot premijerovih kÊerki. Otac Vladimir Putin je bio kratak: „One æive obiËnim æivotom, studiraju. Zadovoqne su, imaju prijateqe - sve je u redu. Ali ne smatram da je potrebno da ih prikazujem na javnoj druπtvenoj sceni, a ni one to ne æele.”

Posebnu temu razgovora predstavqao je Avganistan. Meunarodna koalicija u Avganistanu

2.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

20

RIA Novosti

Iskra 1. januar 2011.

JOVAN B. DU©ANI∆:

PRODAJA TELEKOMA - EKONOMSKI I MORALNI SUNOVRAT SRBIJE Ako je dosadaπwom neodgovornom politikom

„pojedena" naπa buduÊnost, ne dozvolimo da se to Ëini i sa buduÊnoπÊu narednih generacija - naπih potomaka Prodaja Telekoma je sasvim logiËan u seriji pogreπnih poteza koji se povlaËe od „srpske oktobarske revolucije", kada su se vlast opredelila za pogreπan model ekonomske politike kojom se reformiπe srpska privreda. Zbog toga Êu, na ovoj tribini, u prvom delu govoriti o πirem ekonomskom kontekstu koji je neminovno doveo do prodaje Telekoma, a u drugom delu Êu se osvrnuti i na ovu konkretnu prodaju.

Tek posle promene vlasti (2000. godine) stvoreni su uslovi da se pristupi suπtinskoj ekonomskoj tranziciji, πto je kaπwewe od jedne decenije u odnosu na druge postsocijalistiËke dræave. Takvo vremensko kaπwewe bio je ogroman nedostatak, ali je u isto vreme bilo i velika πansa da se izbegnu greπke, zablude i lutawa kroz koje su prolazile druge privrede u tranziciji.

Naæalost, umesto da se posvete izgradwi adekvatne institucionalne infrastrukture za træiπnu privredu, uspostavqawu vladavina prava i stvarawu optimalnih uslova za konkurenciju i dugoroËno odræiv dinamiËan privredni rast, naπi „reformatori" su se posle 2000. godine opredelili za jedan univerzalan, veÊ gotov neoliberalni program ekonomskih reformi baziran na tzv. Vaπingtonskom dogovoru, razraen od strane MMF, Svetske banke, Ministarstva finansija SAD i USAID. Ovakva politika se, u posledwoj deceniji 20. veka pokazala izuzetno neuspeπnom u svim dræavama gde je primewivana (evropske postsocijalistiËke i zemqe Latinske Amerike). Vaπingtonski dogovor u svojoj suπtini jeste jedan „lepo upakovani" kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma koji se realizuje u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala, te uskog kompradorskog sloja koji se formira u zemqi. Osnovni elementi na kojima se temeqi Vaπingtonski dogovor su: stabilizacija, liberalizacija i privatizacija.

Naπi reformatori su stabilizaciju, uglavnom, sveli na stabilan kurs dinara, taËnije politiku precewenog kursa dinara, koja "poskupquje" domaÊu robu na inostranom træiπtu i destimuliπe izvoz, a podstiËe uvoz poπto strana roba postaje "jeftinija". U takvoj situaciji skoro da bilo kakav izvoz postaje nerentabilan, a uvoz ekonomski veoma atraktivan, πto dovodi do rasta spoqnotrgovinskog deficita i "guπewa" domaÊe proizvodwe.

Poπto na ovoj tribini ima mnogo onih koji-

Iskra 1. januar 2011.

ma ekonomija nije profesija, ilustrovaÊu to jednim jednostavnim primerom. Pretpostavimo da naπe preduzeÊe proizvodi ovakve katedre za kojom stojim i izvozi ih u SAD za 100 dolara po komadu. Krajem 2000. godine ukupni troπkovi oko proizvodwe i izvoza katedre, pretpostavimo, da su iznosili 6.000 dinara. Poπto je tada kurs dolara bio 66 dinara, naπe preduzeÊe je za izvezenu katedru dobijalo 6.600 dinara i dobro je poslovalo. ©ta se dogodilo u meuvremenu? Za ovih deset godina (prema podacima RepubliËkog zavoda za statistiku) cene su viπe nego uËetvorostruËene, te ukupni troπkovi proizvodwe i izvoza iste ove katedre sada iznose 24.000 dinara, a za 100 dolara koliko se ostvaruje izvozom dobija se sada oko 7.800 dinara (trenutni kurs dolara je 77-78 dinara). OËigledno da je, samo zbog precewenog kursa dinara, proizvodwa morala da bude veÊ odavno obustavqena.

Radikalna liberalizacija, koja je sprovedena odmah na poËetku DOS-ove vlasti, doprinela je dodatnom "guπewu" domaÊe proizvodwe poπto je proseËna uvozna carinska stopa svedena na jednocifrenu (u kratkom roku smawene su na treÊinu), a ukinuta su i gotovo sva vancarinska ograniËewa.

Istina, i razvijene zemqe imaju jednocifrene carinske stope, ali one, u isto vreme, imaju i mnogobrojna vancarinska ograniËewa (dozvole, kvote, atesti, sertifikati, posebne daæbine i takse, uverewa, itd) koja su Ëesto efikasnija u zaπtiti domaÊih preduzeÊa od klasiËnih carina.

Stabilizacija i liberalizacija doveli su do "guπewa" domaÊe proizvodwe i obarawa vrednost naπih preduzeÊa koja u uslovima masovne privatizacije prelaze u ruke novih vlasnika po izuzetno niskim cenama, pa su dobrim delom u pravu oni koji govore o rasprodaji dræavne imovine. Pored toga, naπi reformatori su se opredelili za model privatizacije prodajom u kojoj se ostvareni prihodi, uglavnom, ne koriste za privredni razvoj nego za tekuÊu buxetsku potroπwu.

Zadræimo se sada malo duæe, posle liberalizacije i stabilizacije, na privatizaciji treÊem od osnovnih stubova dosadaπwe ekonomske politike.

KATASTROFALNA PRIVATIZACIJA Naπi reformatori su odmah posle „srpske oktobarske revolucije" pristupili izradi novog zakona o privatizaciji. Osnovna ideja koja je zahtevala donoπewe novog zakona, prema predlagaËima zakonskog teksta, jeste da se umesto dotadaπwe besplatne podele (i prodaje sa popustom)

21

Prodaja Telekoma... akcija zaposlenim, ide iskquËivo na prodaju, te da se kroz (transparentan - kako su tada voleli da govore) proces privatizacije doe do kvalitetnih strateπkih partnera, koji Êe od loπih druπtvenih/dræavnih stvoriti dobra privatizovana preduzeÊa. Tako bi, prema zamisli autora ovog zakona, naπa preduzeÊa dobila ne samo kvalitetne strateπke partnere nego bi i dræava (kroz prodaju) dobila znaËajna finansijska sredstva. Najviπi predstavnici izvrπne vlasti tvrdili su da Êe do kraja 2002. godine na naπe prostore kroz privatizaciju doÊi najmawe 10 od prvih 100 najveÊih svetskih kompanija koje Êe da uvedu svetske principe poslovawa, uloæe znaËajna sredstva u investicije novokupqenih preduzeÊa i uËestvuju u troπkovima tranzicije.

Upozorewa (istina retka) domaÊih ekonomista da odabrani naËin reformisawa srpske privrede i izabrani model privatizacije nije dobro reπewe nisu uzimana u obzir. Nije se obaziralo ni na iskustva drugih dræava u tranziciji.

Tako je, na primer, na savetovawu o privatizaciji koje je odræano na Ekonomskom fakultetu u Beogradu u aprilu 2001. godine (neposredno pre donoπewa Zakona o privatizaciji) gost iz Slovenije prof. dr Janez Praπnikar izmeu ostalog rekao: "Æelim da uspete i nisam doπao ovde da vam solim pamet, ali nisam siguran da ste izabrali dobar put", i preneo wihova iskustva.

Istakao je da slovenaËka ekonomska i politiËka elita, posle dugotrajne rasprave poËetkom 90-ih godina, dolazi do zakquËka da treba odustati od ideje prodaje neprivatizovanih preduzeÊa jer Êe malo ko biti spreman da investira na podruËje koji graniËi sa veoma nestabilnim regionom (Balkan). Procenili su da je malo verovatno da Êe u zemqu stiÊi solidni strateπki partneri te da se moæe oËekivati dolazak spekulativnog kapitala, od koga bi bilo viπe πtete nego koristi.

Slovenija se odluËila za insajderski tip privatizacije, tako da su u oko 90 odsto slovenaËkih preduzeÊa radnici postali veÊinski vlasnici, a dræava je zadræala u svom vlasniπtvu preduzeÊa iz strateπkih oblasti kao πto su bankarstvo, energetika i telekomunikacije.

Danas vidimo da smo kroz privatizaciju umesto najavqivanih najveÊih svetskih kompanija koje Êe da uvedu svetske principe poslovawa, uloæe znaËajna sredstva u investicije i finansirawe socijalnih programa - dobili uglavnom domaÊe „kontroverzne biznismene" (meu kojima i svetski znaËajne narkobosove i πvercere cigareta) i belosvetske spekulante, koji su kroz privatizaciju oprali novac, oËerupali preduzeÊa, a radnike izbacili na ulicu.

O transparentnosti samog procesa privatizacije viπe se i ne govori, a mnoge privatizacije prate, za sada samo, medijske, priËe o korupciji - prodaja πeÊerana (bivπem visokom funkcioneru Demokratske stranke) za po tri evra; prodaja æeqezare u Smederevu za 23 miliona dolara (u

22

vreme vanrednog stawa, direktnom pogodbom, gde je dugove æeqezare od 1,7 milijardi dolara na sebe preuzela dræava Srbija - za 23 miliona dolara US Steel je dobio ne samo æeqezaru bez dugova nego joπ i Luku Smederevo, FK Sartid i joπ poneπto, da bi ubrzo javno objavio prodaju fudbalskog stadiona FK Sartid po poËetnoj ceni od 36 miliona dolara); prodaja tri cementare (BeoËin, Novi Popovac i KosjeriÊ) po ceni mawoj od one koju je isti inostrani kupac cementare u BeoËinu bio spreman da plati samo za tu (jednu) cementaru u vreme starog reæima, kada je Srbija bila pod ekonomskom blokadom itd.

ransparentnosti privatizacije cemenO tr tara najboqe govori izjava mr Mlaana DinkiÊa (intervju NIN-u) iz avgusta 2003. godine, koju je dao posle milionskog dolarskog transfera novca sa Sejπelskih ostrva na privatne raËune Zorana JawuπeviÊa - savetnika za bezbednost premijera Srbije Zorana –iniÊa, Nemawe Kolesara - πefa kabineta premijera Srbije, te gospodina JakovqeviÊa - angaæovanog u πvajcarskoj firmi "Holcim". DinkiÊ ovo plaÊawe povezuje sa provizijom isplaÊenom za usluge izvrπene oko privatizacije cementara u Srbiji. Istina, o cementari u BeoËinu niπta ne govori, ali za privatizaciju preostale dve cementare - Novi Popovac i KosjeriÊ - kaæe: "Dokumenta koja su stigla tenderskoj komisiji i zavrπna procedura zaista su izgledali potpuno Ëisto. Problem je πto je tender oËito nameπten pre toga u neformalnim kontaktima. Jer, ako je Kolesar kao predsednik Upravnog odbora cementare Novi Popovac preko JakovqeviÊa saznao koliko je πvajcarski "Holcim" bio spreman da plati, onda je tom istom Kolesaru, koji je ujedno bio i πef kabineta premijera, ostalo da grËki "Titan" prijateqski ubedi da oni idu sa neπto niæom cenom kako bi zauzvrat dobili drugu cementaru u KosjeriÊu, onda to svakako nije Ëist posao." A kada to kaæe insajder Mlaan DinkiÊ, u to ne treba sumwati jer on sigurno dobro zna kako se to radi.

Interesantno da, pored male medijske praπine doskoro nije bilo ozbiqnijeg πireg javnog protivqewa naËinu kako se vrπi privatizacija u Srbiji. Postojali su pojedinaËni protesti radnika preduzeÊa koja se privatizuju, ali πiri javni rezonans do sada je imala samo privatizacija NIS-a, gde su najveÊi kritiËati bili predstavnici tzv. Druge Srbije (ili, kako reËe naπ pesnik, predstavnici EUropske Srbije). Meutim, wima nije smetalo to πto dræava prodaje jedno od strateπkih preduzeÊa iz oblasti energetike, nego su bili protiv toga πto se kao kupac pojavquje ruska kompanija.

Prodaja Telekoma imala je posledwih meseci neπto πiri javni odjek (istina samo po internet sajtovima i u retkim sredstvima masovnog informisawa koja nisu pod kontrolom vlasti). Radi se, naime, o prodaji prirodnog nacionalnog resursa koji donosi zagarantovane visoke prihode. Telekom je najprofitabilnije srpsko preduzeÊa, koje je i u javnosti sinonim za

Iskra 1. januar 2011.

uspeπno poslovawe, solidnu brigu o zaposlenim, te zavidnu odgovornost za druπtveni boqitak.

Telekom uspeπno posluje i dobro se bori na træiπtu i pored konkurencije u mobilnoj (Telenor, VIP) i fiksnoj telefoniji (Telenor). U javnu raspravu ukquËili su se i argumente protiv ove privatizacije izneli i najkompetentniji struËwaci telekomunikacija i elektrotehnike iz zemqe i dijaspore. NavodeÊi i neke ekonomske argumente protiv prodaje Telekoma, oni pre svega izraæavaju svoju zabrinutost za buduÊnost informaciono-komunikacione industrije (zainteresovani kupci su uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemaqa, pa se moæe oËekivati da Êe Telekom sa srpskih biti preusmeren na dobavqaËe iz zemqe operatora kupca) i istraæivaËkog razvoja, kao i obrazovawa buduÊih generacija u ovoj oblasti (Ëime Êe buduÊnost elektrotehniËkih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj biti dovedena u pitawe - a radi se o fakultetima koji su poznati i priznati svuda u svetu). Takoe, istiËu da ne treba zaboraviti ni bezbednosni aspekt ovoga problema (kontrola podataka i prisluπkivawe) - glavne komunikacije vojske, MUP-a i tajnih sluæbi obavqa se preko Telekoma.

O ekonomskim razlozima zbog Ëega dræava mora da ima strateπku kontrolu nad Telekom, govoriÊu neπto kasnije, a sada da vidimo πta smo postigli vodeÊi ovakvu ekonomsku politiku u posledwih deset godina.

BILANS „REFORMATORA" Kao rezultat dosadaπwe ekonomske poli tike industrijska proizvodwa u Srbiji je u 2009. godini bila za 15,4 odsto mawa nego u 1998. godini - godini kada smo bili veÊ πest godina pod meunarodnim ekonomskim sankcijama, a broj zaposlenih je u 2009. godini (godiπwi prosek) bio mawi od 1,9 miliona, mada je u 2001. godini u Srbiji bilo viπe od 2,1 miliona zaposlenih lica.

Takav rezultat je postignut i pored Ëiwenice da je Srbija u posledwih deset godina ostvarila devizni priliv od oko 35 milijardi dolara samo po osnovu prihoda od privatizacije i novih zaduæewa u inostranstvu (procewuje sa da je isti toliki devizni priliv ostvaren i od doznaka graana iz inostranstva). I pored toga, sva ta ogromna sredstva uglavnom su usmerena u tekuÊu potroπwu, Ëime se stvarao privid uspeπnosti ekonomskih reformi koje se sprovode u Srbiji i ostvarivawe obeÊanog „boqeg æivota", a u Srbiji je u posledwoj deceniji malo πta izgraeno. ©taviπe, predsednik Srbije pre par dana (sajt Demokratske stranke, 08. 11. 2010), odgovarajuÊi na pitawe novinara zbog Ëega dræavne insti tucije (Vlada, Skupπtina, Predsedniπtvo) ne plaÊaju raËune za komunalne usluge (neizmireni dug za struju, grejawe i vodu iznosi stotine miliona dinara), reËe da dræava ne plaÊa komunalije zato πto nema novca, a nema novca zato πto je slaba privreda, te da je on o tome saznao iz medija zbog Ëega se loπe oseÊa.

Iskra 1. januar 2011.

U svim godinama od 2001. potroπwa je u Srbiji bila veÊa od bruto domaÊeg proizvoda (u nekim godinama Ëak za 35 odsto) ili, jednostavno reËeno, viπe smo troπili nego πto smo stvarali.

Dræava se godinama ponaπa kao seoski beÊar koji niπta ozbiqno ne radi osim πto rasprodaje oËevinu (privatizacija) i zaduæuje se kod komπija (inokrediti) i sve to odmah „protraÊi" na „boqi æivot" (tekuÊu buxetsku potroπwu). Bilo je jasno da „beÊarska ekonomija" (prodaj, pozajmi i potroπi) - kako sam je nazvao joπ 2003. godine neÊe moÊi dugo da traje.

NajveÊi deo imovine smo prodali (uglavnom je ostalo joπ neπta od „porodiËnog srebra", pre svega EPS i Telekom, πto svaka ozbiqna dræava zadræava pod svojom strateπkom kontrolom), a veÊ smo prezaduæeni (spoqni dug za posledwih 10 godina je od πest porastao na preko 30 milijardi dolara) da teπko moæemo viπe da se znaËajnije zaduæujemo i to je neminovno dovelo do kolapsa srpske privrede . Naπi reformatori sada za ekonomski sunovrat Srbije okrivquju globalnu krizu. Istina, svetska ekonomska kriza doprinela je da se mi bræe suoËimo sa neminovnim tuænim krajem „beÊarskog" æivota, ali se fundamentalni uzroci kolapsa srpske privrede kriju prevashodno u pogreπnoj ekonomskoj politici a svetska ekonomska kriza ih je samo pokazala u jasnijem svetlu..

Sada kada je srpska privreda doæivela kolaps kreatori (svetska oligarhija, na Ëelu sa MMF), realizatori (politiËka i ekonomska elita na vlasti) i propagatori - ubeivaËi (eksponirani medijski ekonomisti) ekonomske politike koja se u Srbiji vodi veÊ deset godina napokon nam saopπtavaju da je „iscrpqen dosadaπwi model razvoja" te da su neophodne korenite promene u ekonomskoj politici (reforma reformi), i oni se sada nude kao spasioci koji Êe bitno drugaËijom ekonomskom politikom od one koju su kreirali, sprovodili i propovedali u posledwoj deceniji graanima obezbediti toliko obeÊavani boqi æivot. Kako Êe izgledati ta nova bitno izmewena ekonomska politika, nismo mogli da saznamo od wenih kreatora, realizatora i propagatora ubeivaËa, ali se jasno vidi da naπi reformatori i daqe nastavqaju sa (ras)prodajom porodiËnog srebra, a prvi konkretni primer te nove politike, jeste prodaja Telekoma.

ZA©TO PRODATI TELEKOM Koje su wihovi argumenti za prodaju Telekoma, videÊemo na bazi izjava po jednog od istaknutih predstavnika kreatora, realizatora i propagatora - ubeivaËa ovakvog ekonomskog kursa.

Kreatori. ©ef delegacije Evropske Unije u Srbiji izjavio je nedavno (Tanjug, 11. 11. 2010) da je dobro πto Êe Telekom Srbije biti prodat i dodao da bi trebalo privatizovati i Elektroprivredu Srbije i druge dræavne firme. Dræava Srbija i daqe kontroliπe viπe od 40 odsto druπtvenih preduzeÊa, dok je taj procenat u novim Ëlanicama EU (Rumunija, Bugarska) bio upola mawi u momentu

23

Prodaja Telekoma... wihovog prijema. On nam je to saopπtio, ali nam nije rekao zaπto to nije dobro i za wegovu zemqu, gde dræava ima strateπku kontrolu u oblasti telekomunikacije i energetike. I kako to da nam kao primer za ugled navodi nove, a ne stare Ëlanice EU, a kod novih zaπto nam za primer ne navodi uspeπnije zemqe (na primer, Sloveniju), nego upravo Rumuniju i Bugarsku.

Razvijene zemqe ostalim zemqama naturaju nesputano delovawe træiπta i povlaËewe dræave iz privredne sfere, a kod sebe rade drugaËije. Wihov princip do what we say, not what we do (radi onako kako mi kaæemo, a ne onako kako mi radimo) oni sprovode sa neverovatnom upornoπÊu i licemerjem. Iznenauje kako je mnogo zemaqa koje to prihvata, te u wima veliki broj onih koji to revnosno realizuju u svojim zemqama (politiËke i ekonomske elite na vlasti) i sa oduπevqewem propagira (medijski eksponirana intelektualna kvazielita).

Kada govorimo o svetskoj oligarhiji, mi pod tim pojmom, jednostavno reËeno, podrazumevamo veoma sloæenu i raznorodnu sveukupnost krupnih transnacionalnih (i wima potËiwenih) korporacija i banaka, nauËnih, konsultantskih i pravnih institucija koje ih opsluæuju, meunarodnih ekonomskih i finansijskih organizacija koje rade u wihovom interesu te raznih formalnih i neformalnih organizacija (nevladine organizacije, mediji, lobisti...) koje utiËu na formirawe javnog mnewa. Bez obzira na svu wenu amorfnost, svetska oligarhija u praksi deluje veoma koordinirano zbog jednostavne Ëiwenice da je povezuje isti ekonomski interes - slobodno kretawe transnacionalnog kapitala i potËiwavawe svojim interesima privreda velikog broja zemaqa u ciqu stvarawa maksimalnog profita. Zbog toga bi bilo pogreπno objaπwavati delovawe svetske oligarhije raznim teorijama zavere ili aktivnostima nekih satanskih sila, nego objektivnim ekonomskim interesom krupnog kapitala.

Joπ 2000. godine sam napisao da u ciqu realizacije sopstvenih interesa svetska oli garhija nastoji da oslabi nacionalne sisteme bezbednosti i institucije dræavne vlasti i nacionalnog suvereniteta (zamewujuÊi ih meunarodnim pravom i institucijama), te uniπti nacionalne ekonomske strukture (potËiwavajuÊi ih interesima transnacionalnog kapitala). To se ostvaruje na razliËite naËine: uvlaËewem zemqe u veliku duæniËku zavisnost (duæniËko ropstvo); podsticawem politiËke nestabilnosti i haotiËnog stawa u druπtvu (stalni pritisci i ucewivawa); podrivawem autoriteta dræave i wenih temeqnih institucija (vlade, parlamenta, sudstva, armije...); potiskivawem nacionalne svesti destruktivnim delovawem anacionalnih s t r a n i h i d e o l o g i j a ; r e l a t i v i z a c i j o m u s ta q en o g sistema vrednosti i osporavawem kquËnih nacionalnih institucija (crkve, akademije nauka ...) kao i pozitivnog naslea nacionalne istorije;

24

korumpirawem i demoralisawem domaÊe elite; formirawem velikog broja nevladinih organizacija (od kojih se najveÊi broj dobrim delom obuËava, finansira i podræava iz inostranstva i ima anacionalnu usmerenost); oblikovawem javnog mnewa kroz sredstva masovnog informisawa koja se stavqaju pod kontrolu faktora van zemqe i koji predstavqaju svojevrsnu medijsku maπinu za promociju kompradora i satanizaciju istinskih patriota itd. Koliko se u tome uspelo u Srbiji, moæemo sami da se uverimo.

Realizatori. Sa najviπeg (formalno prvog) mesta u dræavi smo mogli da Ëujemo (intervju za dnevni list Press, 03. 04. 2010) „da dræava prodaje deo akcija Telekoma zato πto dræava ne treba da upravqa privredom. Kada Vlada ne bi prodavala dræavne kompanije, Srbija bi bila komunistiËka, a ne moderna zemqa sa træiπnom ekonomijom. Ako je sve to tako, kako objasniti Ëiwenicu da je dræava najveÊi akcionar dominantnih telekomunikacionih operatora (i da nad wima ima strateπku kontrolu) u mnogim evropskim modernim zemqama sa træiπnom ekonomijom (NemaËka, Francuska, Norveπka, ©vedska, Finska, ©vajcarska, Belgija, Luksemburg, Slovenija...), ali i u Rusiji, Kini, Japanu... Zatim, kako objasniti da posledwih nekoliko decenija, kao i u vreme aktuelne komunistiËka" Kina ekonomske krize, upravo „k beleæi ogromne ekonomske uspehe, sa kojima ne mogu da se uporede „moderne zemqe sa træiπnim ekonomijama".

Nadaqe, u intervju Ëitamo: Ekonomska nauka je kao aksiom stavila da je privatna svojina efikasnija od dræavne. Prodaja Telekoma u suπtini znaËi da jedno preduzeÊe iz mawe efikasnog oblika svojine prebacujemo u efikasniji svojinski oblik." Ranije, kada je privatni (po pravilu, 100 odsto) vlasnik bio i menaxer, privatna svojina je bila efikasnija od dræavne i tada je to mogao da bude „aksiom". Danas kada imamo ogromnu disperziju vlasniπtva velikih kompanija (najveÊi privatni akcionari raspolaæu samo sa nekoliko procenata vlasniπtva), doπlo je do razdvajawa vlasniπtva i upravqawa .

Upravqawe je (i kod privatnih i kod dræavnih kompanija) uvek posao profesionalnih menaxera, ali dræavno vlasniπtvo obezbeuje strateπku kontrolu nad onim kompanijama Ëija vaænost prevazilazi puki komercijalni interes (kao πto su na primer, telekomunikacije, energetika, bankarstvo, vodosnadbevawe...).

Zbog toga privatizacija ne garantuje da „preduzeÊe iz mawe efikasnog oblika svojine prebacujemo u efikasniji svojinski oblik".

Uostalom dræava je ranije prodala Mobtel norveπkoj dræavnoj kompaniji Telenor, koja (mada dræavna) spada u red svetski najuspeπnih kompanija u ovoj oblasti.

Standard 29.11.2010.

(Podvukla - Iskra) <standard.rs> Nastavak u sledeÊem broju) (N

Iskra 1. januar 2011.

BBC: ZBOG VIKILIKSA „SLOMQENO POVEREWE” U SAD Zbog objavqivawa procurelih poverqivih ameriËkih depeπa na vebsajtu Vikiliks - od poËetka nedeqe najviπe crvene - πto zbog sramote πto zbog besa - zvaniËnici u Vaπingtonu.

Prva se s prekornim, kritiËnim, i podozrivim pogledima kolega iz sveta suoËila dræavni sekretar Hilari Klinton.

Ona se, primeÊuje BBC-ijev Adam Bruks, ove nedeqe u Kazahstanu, na skupu Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) suoËila sa nekim od svetskih lidera koji sada, zahvaqujuÊi Vikiliksu, znaju πta Amerikanci zaista o wima misle.

Meu prisutnima u Astani, glavnom gradu Avganistana (greπka, treba Kazahstana) bio je, na primer, i italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je, kako stoji u jednoj od objavqenih ameriËkih depeπa: slabiÊ. Ma koliko moæda Ëude bile okolnosti, Berluskoni je razgovarao sa Hilari Klinton koja je u Kazahstanu poËela da skupqa komade porazbijanog diplomatskog kredibiliteta.

Sastavqawe razbijenog poverewa Prva æena ameriËke diplomatije je i sama priznala tokom skupa u Kazahstanu, da oËekuje brojna pitawa. Rekla je i da oni koji Êe ih postavqati imaju i pravo i razlog da to uËine i da Êe ameriËka strana u svakom trenutku biti spremna da na ta pitawa sagovornika iz celog sveta i odgovori.

AmeriËki dræavni sekretar smatra i da je objavqivawem poverqivih diplomatskih depeπa Vikiliks, kako se izrazila „pokidao tkivo dobrog voewa dræave”.

Ostavi li se, meutim, po strani svojevrsno ujedawe za srce izazvano curewem u javnost ocena ovog tipa, da li Êe sve to, na duæe staze, biti od bilo kakvog dubqeg znaËaja?

U Pentagonu, Ëiji je mladi obaveπtajni analitiËar optuæen da je Vikiliksu doturio diplomatsku korespondenciju, ameriËki ministar odbrane Robert Gejts nudi priliËno odmereno ocenu. „Da je sve ovo neprijatno i muËno, jeste”, kaæe Gejts ali i naglaπava da Êe, po wegovom sudu, posledice curewa poverqivih dokumenata po ameriËku spoqnu politiku biti skromne.

Moæda tako i bude ali je u meuvremenu pristup ameriËkim poverqivim kompjuterskim mreæama znatno suæen i daleko mawi broj osoba Êe od sada imati pristupa osetqivom vojnom i diplomatskom materijalu.

Rusija bez komentara U ameriËkim diplomatskim beleπkama, objavqenim na internet portalu Vikiliks, ni malo laskavim reËima se Rusija Putina i Medvedeva opisuje kao virtuelna mafijaπka dræava tesno povezana sa organizovanim kriminalom.

Optuæbe za korupciju i pronevere slede jedna drugu uz tvrdwe da je premijer Vladimir Putin

Iskra 1. januar 2011.

nakupio silno bogatstvo koje je skriveno u inostranstvu i van dohvata ruskih poreskih sluæbi.

Da su u Moskvi quti i besni zbog ovakvih komentara, quti su. Dmitrij Peskov je portparol ruskog premijera. „Mi svakako neÊemo da komentariπemo objavqivawe na internetu poverqivih diplomatskih beleπki. »uvawe poverqivog materijala je problem ameriËkih sluæbi bezbednosti a ne naπ.

Neka od zapaæawa, izneta u ovim depeπama, ako su zaista orginalne i ako diplomate koji se pomiwu kao autori zaista postoje su priliËno zanimqiva.

Mi zaista ne znamo da li je ovde reË o pravim dokumentima jer internet ponekad zna da posluæi i kao korpa za otpatke”, rekao je Putinov portparol.

Ako se prihvati da su materijali koji su, zahvaqujuÊi Vikiliksu, ugledali svetlo dana orginalni, kako na ono πto je u wima izneto reaguje ruski premijer? - pitao je daqe BBC Dmitrija Peskova. „Za nas je prosto neverovatno i iznenaujuÊe da u naπoj zemqi rade strane diplomate Ëije je poimawe realnosti do te mere izopaËeno. Wihova neupuÊenost i reËnik kojem su pribegavali su prosto i jednostavno neshvatqivi. Ne moæe se govoriti da Rusijom vlada mafija, da ruske sluæbe bezbednosti sarauju sa kriminalnim krugovima”, odgovorio je portparol ruske vlade.

Na opasku da je pre neki dan sam predsednik Dmitrij Medvedev rekao da u Rusiji ima pripadnika sluæbi bezbednosti koji su direktno povezani sa organizovanim kriminalom i da nisu ameriËke diplomate jedine koji o tome govore - portparol predsednika ruske vlade uzvraÊa konstatacijom da nema te zemqe na svetu u kojoj pojedinici u redovima organa i sluæbi bezbednosti nisu u nekakvoj vezi sa organizovanim kriminalom. „Mi, kao uostalom i Ëitav svet, Ëinimo sve πto je u naπoj moÊi da se izborimo sa gnusnim svetom kriminalnog podzemqa. »iwenica je, uz to, i da naπ predsednik nikada nije rekao da Rusijom vladaju kriminalni krugovi jer to, jednostavno, nije taËno. Tvrditi iπta sliËno govori o nepostojawu bilo kakvog razumevawa realnosti u Rusiji”, rekao je Peskov.

Odnosi na Bliskom i Sredwem istoku ©krgutawe zubima dopire i sa Bliskog istoka. ZahvaqujuÊi Vikiliksu, primeÊuje bliskoistoËni dopisnik BBC-ija, oni koji nije trebalo da saznaju, dakle svet - sada su obaveπteni da je saudijski kraq traæio od Amerike da napadne Iran.

Ili, kako je sam rekao, da „zmiji otkine glavu” jer ne veruje da Teheran ne radi na konstruisawu atomske bombe. Vaπington je sliËan saveti primio i od Bahreina i Jordana.

Iransko rukovodstvo u Teheranu verovatno nije Ëulo niπta πto nije veÊ znalo ili podozrevalo. No, curewe u javnost diplomatskih depeπa je za Irance, ako im je uopπte i potreban, bolni podsetnik koliko su izolovani. Predsednik Ahmadineæad je odluËio da ostane nezainteresovan.

25

BBC:: Zbog... „Sve je pre nalik obaveπtajnoj igri i psiholoπkom ratu koji su, zakonski, bezvredni i koji Êe ostati bez politiËkog uticaja kojem teæe”, kaæe iranski predsednik.

No, za one koji veruju da bi napad na Iran doveo do katastrofalnih posledica jedna stvar je vredna pomena: veÊ neko vreme je jasno da bi Izrael i wegove pristalice u Vaπingtonu voleli da ameriËka vojska napadne Iran.

Sada se zna da su sliËni saveti pritisci stizali i od arapskih zemaqa. Zna se i da su SAD odluËile da ostanu gluve na predloge i jednih i drugih.

Pakistanske „zavere i laæi” OtkriÊa Vikiliksa su, sa druge strane, u jednoj drugoj zemqi podstakla sve drugo samo ne nezainteresovanost ili tiπinu.

Javnost u Pakistanu, po oceni BBC-ijevog Alima Makbula, zahvaqujuÊi internet portalu Xulijena Asanæa, ima dosta toga za ocenu, procenu i reagovawe.

Obelodaweno je da se naËelnik Generalπtaba pakistanske vojske nosio miπqu da predsednika Asifa Alija Zardarija ukloni s poloæaja i poπaqe u izgnanstvo.

Saznalo se i da je rukovodstvo zemqe lagalo narod. Premda su javno tvrdili kako ne æele da ameriËke bespilotne letelice napadaju talibane na pakistanskom tlu, objavqene depeπe ukazuju da su u Ëetiri oka pruæali punu podrπku ameriËkoj strategiji.

Saznalo se i da su, protivno javnim uveravawima, dopustili ameriËkim snagama da deluju u plemenskim oblastima na severu zemqe. Sve to Êe krajwe loπe odjeknuti na pakistanskim ulicama. „To je velika sramota i svi naπi politiËari treba da umru od stida i srama”, rekao je BBC-ju jedan stanovnik Pakistana u anketi. „Tvrde da su nam doneli demokratiju a sve πto rade, Ëine protiv interesa naroda i iza naπih lea”, dodao je on.

Wegov sunarodnik, takoe uËesnik ankete je joπ quÊi na pakistansku politiËku elitu. „Pakistanski politiËari bi bili posramqeni da imaju i zrno samopoπtovawe, ali ga nemaju jer su svi robovi Amerike i nemaju ni stida ni srama”, smatra ovaj Pakistanac. »iwenica je, meutim, da su depeπe ogolile i zabrinutost zapadnih diplomata posebno kada je reË o pakistanskom nuklearnom programu i strahu da bi ekstremisti mogli da se dokopaju dovoqno atomskog materijala da naprave bombu.

ZvaniËni Islamabad, i onaj u civilu i onaj u uniformi, tvrdi i naglaπava da strahovawima nema mesta.

Saradwa Pakistana sa Amerikom je od kritiËne vaænosti za uspeh koalicionih snaga u regionu. Ali posle obelodawivawa ameriËkih diplomatskih depeπa, podozrewe koje uveliko obeleæava odnose dve zemqe, samo Êe postati joπ veÊe - jednoglasni su oceni BBC-jevi diplomatski analitiËari.

3.12.2010.

26

BBC

Mejer, bivπi Ëovek CIA za Balkan, zna koga Amerika voli u Srbiji Objava tajnih diplomatskih dokumenata koji se tiËu Srbije i regiona neÊe imati veliki uticaj na politiku SAD na Balkanu jer je ona i inaËe veoma otvorena. Zna se kakvo miπqewe Vaπington ima o TadiÊu, zna se da ga „voli” i podræava, kao πto je poznato i da Dodika ne voli - kaæe za „Blic” Stiven Mejer, bivπi πef CIA za Balkan.

- Ne oËekujem ni da Êe najavqena dokumenta o MladiÊu i ubistvu premijera –iniÊa biti posebno zanimqiva. Osim πto Êe potvrditi stav SAD da MladiÊ mora biti izruËen, pokazaÊe i iznenaenost zbog atentata - kaæe Mejer.

On smatra da je objavqivawe tajnih dokumenata ogroman propust i promaπaj ameriËke administracije, ali odbacuje teoriju o namernom puπtawu informacija: - Ovo je ogromna sramota za SAD jer je o svetskim zvaniËnicima raspravqano na brutalan i uvredqiv naËin. Sigurno je da je time poverewe stranih politiËara umaweno. Mnogo Êe vremena proÊi pre nego πto opet poËnu otvoreno da razgovoraju sa ameriËkim zvaniËnicima - kaæe Mejer i dodaje da je ovim, u krajwoj liniji, ugroæen æivot ameriËkih diplomata i qudi na terenu koji su i dostavqali informacije.

Na pitawe da li se od vremena kada je rukovodio kancelarijom CIA za Balkan do danas neπto promenilo, on kaæe: - Srbija nije ostala u mestu, ali nije ni napredovala koliko je mogla. Sada se nalazi na raskrπÊu i primorana je da se opredeli za uËlawewe u EU i NATO. LiËno ne razumem πta Êe Srbija time dobiti. NATO je organizacija u mirovawu koja postoji samo zato πto SAD tako æele, a EU je zajednica koja je oËigledno finansijski obogaqena, koja ne zna πta æeli, ni kolika hoÊe da bude. Te su organizacije pre deset godina bile vaæne za razvoj regiona, ali danas nije tako.

Srbija treba dobro da razmisli u kakvom savezu æeli da bude sa takvim organizacijama . Ali naæa los t , s vi vaπi pol it iËar i s e p rikl aw aju Zapadu, πto Vaπington i Brisel naπiroko koriste.

- zakquËuje Mejer.

Komentari naπih posetilaca Sajta Blica se slaæu sa Majerom i smatraju da „srpski politiËari navikli na finansijske inekcije i stimulacije sa zapada, vode po inerciji Srbiju u pogreπnom smeru, ka ciqu koji nestaje, ka zajednici gde nismo poæeqni i gde nemamo interesa da budemo.” ç, 2.12. 2010.

Podvukla - Iskra) (P

I. RadisavqeviÊ

Iskra 1. januar 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (150)

MILOVAN DANOJLI∆, CRNO ISPOD NOKTIJU Milovan DanojliÊ (1937) pisac je ogromnog broja kwiga (romani, pesme, proza, deËja kwiæevnost, eseji, publicistika) (vidi Iskru aprila 1997, jula 1998, decembra 2000, septembra 2001). U kwizi Crno ispod noktiju(1) sakupio je 1624 epigrama objavqivanih godinama u raznim publikacijama i o raznim temama. Ove kratke pesmice su u duhovitim i Ëesto satirËnim rimovanim kvatrenima, inspirisane trenutnim razmiπqawima i oseÊawima prilikom πetwi, odraæavajuÊi autorova miπqewa i reakcije na svakodnevne podsticaje. Izbor epigrama pokazuje pravu vrednost ove kwige.

Teme pesama su politiËki epigrami, tipiËno, mahom negativno ponaπawe naroda, („crno ispod noktiju”), znaci æivota, liËni raËuni, πta su pisci hteli da kaæu, i æivot u tuini. PolitiËki epigrami su najbrojniji. Prirodno je da DanojliÊ reaguje na tegobe srpskog naroda krajem 20. veka: ratovi, kosovski problem, bombardovawe od strane bivπih saveznika. Tako u ironiËnoj pesmi „»ovekoqupci” on ukazuje na najtragiËnije posledice bombardovawa: „Poπto baciπe uranijske bombe jake / Sad neprimetno, tiho i nemo / U Srbiju πaqu uËewake / Da ispitaju kojom brzinom mremo.”(7) Poternica za Ratka MladiÊa ne nalazi pomoÊ kod „sirote raje”: „Ona zna da je korist kratka, / A da sramota veËito traje.”(8) DanojliÊ se Ëesto osvrÊe na Jenkije, poredeÊi srpska naËela sa NATOM: Srbi imaju crkvu Svetih Arhanela, a Jenkiji bazu Bondsteel.(12) I: „Biju sa svih strana, pa nek biju! / Boæe, ne pada mi teπko taj poraz / Koliko zahtev da Jenkiju / Kad oπamari, okrenem i drugi obraz.”(14) Pesma „Slamke i slama” govori o nemoÊi srpskog naroda da se bori sa „gospodarom sveta”: „Mi ovde, na Rudniku, GoËu, Bihoru, / Bili smo slamke u vihoru, / A za gospodara sveta, ujka Sama / Sad smo Alajbegova rasuta slama.”(17) Pesma „Zdravica” DanojliÊa ukazuje na pravo znaËewe rata: „ObiliÊu, moraπ opet u rat: / Bojno poqe je, veÊ znaπ, Kosovo, / Gde je u bazi Bondstil Murat / Razapeo πator ponovo.”(22) Zatim: „Osmanlije i Germani u istoj Ëaπi / Pomeπaπe rakiju, bozu i pivo, / Pa se Balkanac od te smese / Pod elektriËnim naponom trese.”(67) „Prema mom ograniËenom powatiju / Teπko je utvrditi gde u tom ratu / Prestaje borba za demokratiju / A poËiwe grabeæ za naftu.”(63) Pesma „Gubitak Kosova” objaπwava pravi razlog rata: „To nije moglo da se spreËi, / ObeÊaπe ga kao nisku dukata snaπi, / A zna se da ne krπe zadate reËi / Svetski gangsteri i mafijaπi.”(23) DanojliÊ opomiwe susede: „S modernim dobom nemamo sreÊe, / Previsoko je dignuta preËka, / A ti, komπija, ne raduj se, jer Êe / I pred tvojom kuÊom zaigrati meËka.”(25) Isto tako i Amerikance: „Poπto se u Wujorku raspra velika / Vodi o Kosovu, naπem jadu,

Iskra 1. januar 2011.

/ Moæda bi se i pitawe Wu Meksika / Moglo pokrenuti u Beogradu.”(30) DanojliÊ Ëesto spomiwe nemoÊ Srba da se odupru: „Kako da se ovce kojotima / Odupru, kad kucnu kobni sati? / Pravo jaËega je da otima, / A slabijeg da pamti i da vrati.”(33) Autor ne zaboravqa ni „avolovog advokata” Ahtisarija: „Iz Finske nam stiæe avet / Pa. πepajuÊ tamo-amo, / Prijateqski dade savet / da se æivi ukopamo.”(37) On opomiwe preterano poverewe u Zapad: „Jer od nas samih niko nama / Ne moæe neprijateq biti quÊi, / Sve dok se klawamo ikonama / OkaËenim u Beloj kuÊi.”(47) Ponekada DanojliÊ preteruje u kritici Amerike u pesmi „Narodna kletva”, ali to je i razumqivo kad se uzme wen stav o Kosovu: „Suza mi kanula / Ko okean velika: / Pusta ostanula / Zemqa Amerika!”(61) DanojliÊ slikovito opisuje svrπetak rata: „Vreme je za memoare i parastose / Na kojima se jede hleb bajati; / Kao psi besni isklasmo se, / I ne vredi se sada kajati.”(79) On istiËe prkos u Srba: „niËija nije do zore gorela / Pa neÊe, vala, ni wihova sveÊa”(7) i „preæiveÊemo, pod uslovom / Da otklonimo Bondstil i Belu kugu”... ”vreme je dugo, zlo je kratko.../ PamtiÊemo... a pamtiti bar umemo.”(21) U drugim epigramima DanojliÊ Ëesto peva o srpskom karakteru, kao u istoimenoj pesmi: „Nesloæni, glupi, nepopravimi, / Uobraæeni, skloni hajduËiji, / Takvi su Srbi!” Neka bude, ali mi / Reci neki narod bitno drukËiji.”(75) On se dotiËe i danaπwih prilika, naroËito preteÊe „bele kuge”: „Pod niskim nebom boje olova / Ispraæweni zvrje lugovi, / U πtalama nema volova, / U travi kraj plota trunu plugovi.”(90) O takozvanim patriotama on veli: „Do zemqe se klawam Srbu-Ëeliku / Koga je u jezik osa ubola: / Dok se reËima borio za veliku / Srbiju, ona se smawi upola.”(99) A globalistima poruËuje: „Ti voliπ Ugre, Turke i Rome, / Do Kurda i Buπmana ti je mnogo stalo, / Pa bi mogao ni prema rodu svome / Pokazati qubav barem malo.”(114) DanojliÊ pokazuje i nepoverewe u vodeÊe qude: „Koprcamo se ko ribe u mreæi, / Ko da spasi zdravstvo, prosvetu, privredu? / Od teπkoga stawa joπ su teæi / Oni πto bi da nas na svetlost izvedu.”(125) On takoe πiba politiËku naivnost Srba: „Vekovima su nas jahali Azijati, / Sad traæimo po Evropi nove jahaËe... Kad vidim od Evrope kakva Ëuda / OËekuje po neka naπa luda...”(126) Ipak DanojliÊ kaæe da voli svoj narod: „Ako ti imaπ hiqadu mana, / Ja ih imam hiqadu jednu, / Al kad me kapka πqivke nakvasi / Zavolim te takvu kakva si.”(83) O prilikama u Srbiji pod komunizmom DanojliÊ takoe ima epigrame, kao u pesmi „Qudski napredak”: „»ovek je neiscrpno vrelo snage / Kud sve ne stigoπe wegove lae! / Nekad je otkrivao

27

„GRA–ANSKI RAT U SRBIJI 1941 - 1945” Borivoje M. KarapanxiÊ; izdavaË Druπtvo „HILANDAR” Vaqevo, Srbija, 2010.

Retki su stvaraoci istoriografiskih dela koji svoja svedoËanstva poËiwu metaforom o stradawu svog naroda i rodne kuÊe, u ogawu i kataklizmi Drugog svetskog rata, na evropskom ataru. „Sred mrkle noÊi i sudbonosnog politiËkog nevremena nad kontinentom” - kaæe se u predgovoru kwige „Graanski rat u Srbiji 1941-1945” „kuÊu su, greπnim nehatom, zapalili Ëlanovi jedne beskrupulozne druæine ukuÊana, u oËiglednoj jedinoj nameri da wome zagospodare i kad plamen bukne, oni pogrzbiπe blago i - utekoπe. A stihija nastavi svoje.” „U tom prizoru uæasa” - on je, autor - „svojim oËima gledao πta su preostali ukuÊani radili.

NajveÊi broj se skamenio, pa ne poima πta se s kuÊom tako nenadno zbilo. Jedan veliki broj se izmiËe uz reË: „VruÊe, a moæe i da opeËe” - najboqe se dræati po strani. Jednima se svest oduzela pa uskaËu i iskaËu kroz prozore i vrata, u plamen i iz

Milovan DanojliÊ... arhipelage, / A danas ostrvqe Gulag pronae.”(39) Tito je na udaru autorove satire, kao u pesmi „Narodni voa”: „uËinuo bi sve, zaista / Za narod, samo kad bi znao.”(154) „Marks i Engels pod nebom Srbije / Zavrπiπe ko dve lakrdije.”(113) Wih autor ironiËno prikazuje kao „UsreÊiteqe ËoveËanstva”: „Æiveli su i borili se u tom stoleÊu / Lewin i Mao, bakqe goruÊe, / I premda ne donesoπe qudima sreÊu, / Bar dokazaπe da to nije moguÊe.”(146) Revolucionari su laæne mesije: „Protiv tirana na sva zvona zvone, / JeËe protesti svud po mahali, / A sutra Êe i sami jahati one / Koje su tirani pre wih jahali.”(150) Ostaci komunizma, kao Udbaπi, joπ su: „Bio je mrkogled, strog nadasve, / Vilice ko u ajkule raqe; / Udbu ukidoπe, a ja ga se / Pribojavam, mrtvog, i daqe.”(96) Poπto godinama æivi u Francuskoj, DanojliÊ Ëesto piπe epigrame i o æivotu u tuini, gde u woj „traæi braÊu”. Tako, „Na grobu politiËkog emigranta” on se vajka: „Da tuoj zemqi podari πto rodna / Zemqa uz sebe u svet oturi.”(297) DanojliÊ opomiwe one πto sawaju o sreÊi u tuini „kao seqak πto æudi kiπu, / Novu domovinu neÊeπ steÊi / A izgubiËeπ, zauvek, bivπu.”(334) Pa ipak, i pored sve negativnosti tuine, DanojliÊ „ZaviËaju je zauvek rekao Êao / Da bi mu se veËno vraÊao.”(365) Kwiga Crno ispod noktiju moæe zabavqati Ëitaoca duhovitoπÊu autora, kao joπ jedan primer revizionizma u savremenoj srpkoj kwiæevnosti.

Vasa MihailoviÊ -------------------1 Milovan DanojliÊ, Crno ispod noktiju (Beograd: Plato, 2006), 381 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

28

wega, kukajuÊi i rukama mlatarajuÊi. Jedan deo xara po ogwu i raznosi ga kud joπ nije dopro. Daj, pomozi, naroda, da se s naπom mukom ne bi koristio duπmanin. Jedni, opet, pqaËkaju πto im pod ruku doe i u pomrËini se gube, drugi gule vrata i prozore i prodaju ih komπijama. Boqe iπta nego niπta! Jedni iznose mrtve iz plamena, a drugi æive u masama u w bacaju. Jedni poæar gase, a drugi iz pomrËine na wih kidiπu - izdajnici, plaÊenici!, meusobno se krveÊi ko Êe, posle, biti gazda na zgariπtu. A kroz plamenom osvetqenu, jezivu pomrËinu i lom ogwa, jedva se Ëuju posledwi krici poæarom savladanih nesreÊnika.” „I kad sve bi gotovo, kad nekad ponosno gazdinstvo postade gomila praha, koju oluja dogaaja raznese sa zgariπta, na wemu se, sa toqagama i veπalima, pojavi jedan belosvetski razbojnik.

Gomila iz pomrËine se, na to, razbi po πirokom svetu, da peva pesme i priËa legende o svojim herojskim podvizima za Otaxbinu - uverena da je duboka tama dogaaja zanavek zamela trag istini”.

Kao posledwi Mohikanac, u istoimenom romanu Xona Fenimora Kupera, osvedoËeni antikomunistima i rodoqub graanske zemqe Srbije, B. KarapanxiÊ verno beleæi hroniku bratoubilaËkog rata, pod okriqem germanskih okupatora. On to Ëini pod videlom Istine, koja dopire u sve senke tame i inflagranti greha i zloËina vajnih rodoquba.

Uz poruku da je ova osobena kwiga namewena buduÊim pokolewima B. KarapanxiÊ, kao istorik i nadasve uËesnik tog Graanskog rata, istiËe da je krvavo i krvqu pisana, Ëime se moæe smatrati merodavnom i autentiËnom.

U volumioznoj kwizi (446 strana). uz pozamaπnu bibliografiju (37 kwiga), sadræaj osobenog uxbenika „Graanski rat u Srbiji” obiluje poznatim i do sada nepoznatim dogaajima pohrawenim u tajnim svetskim arhivima, U 16 pozamaπnih poglavqa nalaze se brojna svedoËanstva i osvrti na dogaaje minulog rata, koja nisu bila dostupna πirokom auditoriju sveta, posebno u Srbiji. Po sentenciji da istoriju piπi pobednici, istina je bila okovana u teπka gvoæa i bukagije, koje su se duboko zasecale u duh Ëojstva i junaπtva. Sve je bilo sraËunato u odbranu zloËinaËke komunistiËke ideologije, koja je nevienim terorom uniπtavala vekovne tekovine Karaoreve Srbije.

U poglavqu „Propast Kraqevine Jugoslavije”, govori se o rasparËavawu dræave i komunistiËko-ustaπkoj sprezi. Najviπe Ëuvana tajna odnosi se na stradawe Srba na svom vekovnom ogwiπtu, okupiranom tzv. „Nezavisnom dræavom Hrvatskom”, koji su delom stradali od ustaπkog noæa, delom pokatoliËeni, a delom proterani. O tome se govori u poglavqu „Pokoq Srba izvan granica Srbije”, koji su zaklawani devizom „Bratstva-jedinstva” kao indulgencija ustaπkoantisrskoj orijentaciji, u okviru kojeg su i maarska

Iskra 1. januar 2011.

zverstva nad Srbima.

U poglavqu „©umski qudi” utoËiπte nalaze vojvoda Kosta PeÊanac, eneral Qubo NovakoviÊ i eneralπtabni pukovnik Dragoqub-Draæa MihailoviÊ, kao i komunisti, pod quπturom partizana.

U najveÊem od svih poglavqa „KomunistiËka revolucija i graanski rat u Srbiji” (str. 53-141), govori se o poËetku bratoubilaËkog rata, pokretu Dimitrija QotiÊa, enerala Draæe MihailoviÊa i partizanskih jedinica, kojem su prethodila brojna savetovawa izmeu ideoloπki nepomirqivih strana, zajedniËkih akcijama partizana i Ëetnika.

Posebna paæwa je posveÊena obrazovawu Srpske vlade Narodnog spasa, pod predsedniπtvom enerala Milana NediÊa, podoficirskim odredima protiv komunisita, stvarawu Srpskih dobrovoqaËkih odreda.

Deo ovog poglavqa odnosi si se na zajedniËke akcije komunista i Ëetnika, sastancima Draæe MihailoviÊa i Josipa Broza Tita, wihovom nepomirqivom razlazu, dolasku engleske misije na Ravnu Goru, ulozi Jugoslovenske vlade u Londonu, hapπewe pukovnika Muπickog.

U poglavqu „NediÊeva Srbija” je posveÊena ulozi predsednika vlade enerala Milana NediÊa, wegovoj socijalnoj misiji, Vaspitnom zavodu u Smederevskoj Palanci, stvarawu nacionalne Radne sluæbe i odnosima enerala NediÊa sa Nemcima.

Posebna paæwa je posveÊena zabludama o aktivnosti izbegliËke vlade u Londonu, u poglavqu „Jugoslovenska izbegliËka vlada prema NediÊevoj Srbiji”, sa posebnim osvrtom na pomirewe sa komunistima, Kairskoj aferi i dr.

U narednom poglavqu „Draæa MihailoviÊ u Crnoj Gori” govori se o prenosu Vrhovne komande u Crnu Goru, ËetniËkom kongresu u ©ahoviÊima, ËetniËkom porazu na Jablanici i povratku enerala MihailoviÊa u Srbiju.

Kao pripadnik srpskih dobrovoqaca Dimitrija QotiÊa, B. KarapanxiÊ svoja emotivna seÊawa na ovu vojnu jedinicu osveæava poglavqem „Nacionalni odredi u NediÊevoj Srbiji”. DræeÊi se proklamovanih Deset dobrovoqaËkih zapovesti i simbola ove jedinice, autor posebnu paæwu poklawa odnosu dobrovoqaca prema okupatoru, wihovom radu van kasarni, vojnom sastavu, kao i o Srpskoj dræavnoj straæi, Srpskoj gardi, sporazumu MihailoviÊevih komandanata s Nemcima, kao i o Srpskoj policiji.

BratoubulaËki rat je posebno naglaπen u poglavqu „Sukobi izmeu nacionalnih odreda”, u kojem se istiËu krivci za borbu meu nacionalnostima, sukobi izmeu dobrovoqaca i Ëetnika, o „crnim trojkama”, o sluËaju Jezdimira DangiÊa.

Svetosavski kongres u selu Ba, na padinama planine Suvobor, dræanom 25-28. januara 1944. godine, posveÊeno je osam strana, uglavnom o Odluci Baπkog kongresa i Rezoluciji od sedam taËaka, Ëiji integralni tekst predstavqa dokument

Iskra 1. januar 2011.

malo poznat πirokom narodnom auditorijumu.

U odsudnoj 1944. godini nastoji se na saradwi izmeu nacionalnih odreda, kako i glasi ovo poglavqe. Ovde se govori o dvojakim naporima enerala NediÊa i Dimitrija QotiÊa, akciji na Ibru, savezniËkom bombardovawu Beograda i drugih srpskih gradova, boravku vojvode Pavla –uriπiÊa u Beogradu, zajedniËkim akcijama dobrovoqaca i Ëetnika na Savi, sastanku NediÊa i MihailoviÊa, Niπkom sporazumu.

U opπtem haosu Ëuje se glas vapijuÊeg u Poruci Dimitrija QotiÊa Kraqu Petru, kojom nastoji da se ujedine NediÊ i Draæa, umesto Tito i Draæa.

Mawe-viπe poznate okolnosti oko sporazuma Tito-©ubaπiÊ i posledice ovog sporazuma okonËane su odluËujuÊim sastankom »erËila i Tita, koji je gurnuo Jugoslaviju u naruËje belosvetskog razbojnika.

Posledwa dva poglavqa: „BoqπeviËke trupe upadaju u Srbiju i nacionalni front u Sloveniji” su odbqesak balkanskog zgariπta iz kojeg se Ëuju posledwi krici poæarom savladanih nesreÊnika i nastanak stihije sred sudbonosnog nevremena nad kontinentom.

Haos u zemqi Srbiji nastaje upadom boqπeviËkih tenkova i kanonadom zlosutnih granata sovjetskih KaÊuπa. Autor kwige svoja istraæivawa za ovaj period posveÊuje diplomatskim misijama enerala Draæe, upadu komunista iz Bosne u Srbiju, borbama na Jelovoj Gori, spaπavawu komandanta Jugoslovenske vojske u Otaxbini... Ovde su pokuπaji dogovora o otporu komunistiËkoj najezdi izmeu nacionalnih snaga u Sloveniji: srpskih dobrovoqaca, –ujuÊevih, JeveviÊevih i slovenaËkih Ëetnika generala Prezeqa sa Draæom, o hrabrim braniocima Vaqeva u septembru 1944. godine, o ameriËkoj Vojnoj misiji u MihailoviÊevom πtabu, o planu Dimitrija QotiÊa da se odbrani Slovenija i najposle o sovjetskobugarskoj okupaciji Srbije. Najzad, opisano je i posledwe æariπte nacionalne borbe, tragedija vojvode Pavla –uriπiÊa i wegovih Ëetnika i ostale nepoznanice varvarskog ruπewa predratne Monarhije i stvarawa uzurpatorske ideologije bezboæniËke vlasti komunista na Ëelu sa Josipom Brozom Titom.

U ovih nekoliko redova o obimnom delu Borivoja KarapanxiÊa, izuzetnog istoriËara minulog doba, nisu se mogle ni nabrojati wegovog istorijskog opusa. Uz sve ostale kwige wegove, ovo je joπ jedan nedostajuÊi biser u mozaiku kataklizme Drugog svetskog rata.

Vaqevo, Srbija Prof. Belibor Berko SaviÊ -----------------Kwiga se moæe naruËiti na adresu pisca. Za Australiju i Kanadu sa poπtarinom staje $30, za Ameriku $25, a za Evropu 20 evra. Adresa je: Mr. Borivoje Karapandzich 4057 W 50th Street Cleveland, OH 44144-1803, U.S.A.

29

Rusija Êe pomoÊi obnovu hriπÊanskih svetiwa na KiM

Dr Rajko DoleËek: „Razgovori sa generalom MladiÊem”

Rusija Êe uËestvovati u finanisrawu radova na obnovi hriπÊanskih svetiwa na Kosovu.

Prema sporazumu sa UNESKOM dobrovoqni ulog ruske strane u ove svrhe Êe iznositi dva miliona dolara 2010-2011. godine.

Nedavno je u »eπkoj objavaqena kwga: Razgovori sa generalom MladiÊem, koju je napisao Pofesor dr Rajko DoleËek. Kwiga je πtampana na srpskom, Ëeπkom, i u saæetom obliku, na engleskom.

Veliki broj lepih slika, obilna dokumentacijabubliografija, podiæu vrednost ovoj izuzetnoj kwizi.

Novac koji je izdvojila ruska strana prema dogovoru o finansirawu, otiÊi Êe na radove obnove za sada samo Ëetiri objekta pravoslavne arhitekture, ukquËena u spisak svetskog naslea UNESKA. To je PeÊka Patrijarπija, obiteqi DeËani i GraËanica, kao i crkva Bogorodice Qeviπke. Rusija Êe takoe osigurati neophodne organizacione i ekspertske resurse. Izmeu ostalog, uputuÊe na Kosovo kvalifikovane arhitekte, inæewere, istoriËare umetnosti radi izvowa radova na restauraciji i obnovi.

O sremnosti da se pomogne u obnovi pravoslavnih svetiwa na Kosovu Rusija je govorila od samog poËekta, kada je postalo oËigledno da se mnoπtvo jedinstvenih spomenika pravoslavne duhovnosti nalazi pod pretwom uniπtavawa. Od 2000. godine albanski separatisti na Kosovu su ozbiqno oπtetili ili sruπili preko 150 hriπÊanskih manastira i crkava.

Meu prvima na uzbunu je pozvala Ruska pravoslavna crkva i wen tadaπwi patrijarh Aleksije Drugi. Viπe puta on se obraÊao meunarodnoj javnosti sa molbom da se doprinese oËuvawu hriπÊanskih svetiwa. U pokrajinu su stalno putovali predstavnici ruskog sveπtenstva, koji su pomagali da se obnovi sruπeno.

Program oËuvawa spomenika kulturnog i duhovnog naslea na Kosovu deluje i danas, rekao je u intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije predsednik odeqewa za Spoqne crkvene veze RPC mitropolit Volokolamski Ilarion.

Od strane RPC Êemo pruæati pomoÊ onim pravoslavnima, izmeu ostalog siromaπnim, koji æive u pokrajini. Govorili smo sa predstavnicima Srpske crkve i Ëuli od wih æequ da im dolaze naπi monasi i monahiwe. Mislim da RPC, koja danas ima preko 800 manastira, sasvim moæe da osigura bratsku podrπku obiteqima SPC, koje se nalaze u pokrajini Kosovo.

Zaπtita kulturnih spomenika svetskog kulturnog naslea UNESKA jedan je od najvaænijih zadataka UN. U programu zaπtite veÊ uËestvuje oko 200 dræava sveta. Odluka Rusije da izdvoji sredstva za finansirawe radova na obnovi hriπÊanskih svetiwa Kosova doneta je u duhu rezolucije SB UN za Kosovo. Ona Êe se realizovati u okviru humanitarne akcije pomoÊi Srbiji i obnovi i oËuvawu wenih objekata kulture, postradalih u toku vojnih dejstava.

29.11.2010.

30

Sajt: <serbian.ruvr.ru>

Mnogi su pisali i sa time se nije prestalo do danas, o generalu MladiÊu, najviπe koristeÊi ono πto je neko pre wih pisao, dakle ne iz sopstvenih saznawa. Za razliku od wih dr DoleËek, piπe i svedoËi ono πto je sam video i Ëuo, u svojim susretima sa generalom MladiÊem. To je uradio savesno i bez ikakvih tedencija da na Ëitaoce utiËe i „pomaæe” da dou do svog miπqewe o generalu.

Uzelo bi mnogo da o samoj kwizi piπem, jer je u woj toliko onog πto je vredno pomenuti.

Ostavqam Ëitaocima, a nadam se da Êe ih biti, da se u to uvere.

Profesor dr Rajko DoleËek je veoma plodan pisac, pored mnogobrojnih Ëlanaka, eseja i nauËnih radova, napisao je i kwige: Optuæujem (nekoliko izdawa na srpskom, Ëeπkom i engleskom jeziku), Jugoslovenska braÊa Srbi, Hrvati i Muslimani.

Necenzirusane slike iz istorije Kosova i Metohije (394 strana) i Necenzurisane slike iz istorije jugoslovenske braÊe (440 strana) - sve ovo u odbrani i korist Srba.

Odlikovan je ordenom Srpske pravoslavne crkve sv. Save | stepena. Od Republike Srpske i dr KaraxiÊa odlikovan je ordenom Wegoπa, kao i brojnim nagradama za svoja kwiæevna postignuÊa.

U svom ovom radu i naporima, mnogo mu je pomagala i bila stalno uz wega, sada pokojna wegova supruga Dobra.

Kwiga „Razgovori sa generalom MladiÊem” moæe se naruËiti preko e-maila: AWIW@WO.CZ. Cena je za Evropu 16 eura, a za SAD i Kanadu 18 eura; u »eπkoj preko telefona: 602 711 206.

Stevan PiroÊanac

+ Ksenija-Seka TodoroviÊ (Cvjetan) Ksenija, sestra naπeg pokojnog druga Gojka Cvjetana, roena je 9. avgusta 1921. u Bawa Luci.

Ostala udovica, æivela je i radila kao apotekarka u Mostaru. Kao izbeglica, posle nedavnog rata u Bosni, pridruæila se Gojku u Stokportu, Engleska, gde je umrla 29. novembra 2010. Opelo u Stokportu 13. decembra sluæio je protojerej o. Æarko NediÊ.

VeËan joj pokoj u Carstvu Hristovom!

M. Q.

Iskra 1. januar 2011..

Prilozi „Iskri” Prilog Iskri Milorad GaÊeπa Milan Bilbija Nada DraπkoviÊ

http://www.novo-videlo.com K$ 49 K$ 50 K$ 50

Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Milanku-Seku NovakoviÊ i Milutina PropadoviÊa Quba i –oka PaviÊeviÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa, na dobru i vrednu drugaricu Milanku-Seku NovakoviÊ Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe drage nam drugarice, Milanke-Seke NovakoviÊ, a –oru i porodici naπe iskreno sauËeπÊe Marko i Radmila Sunara $ 30 Za pokoj duπe dragog nam druga, Dragutina-MiÊe MitroviÊa, a porodici naπe iskreno sauËeπÊe Marko i Radmila Sunara $ 20 Za seÊawe i pokoj duπa preminulih drugova: Milenka NovakoviÊa, Trajka i Branka JovanoviÊa, Pauna VukoviÊa, Srbe BoπkoviÊa, Miodraga MitroviÊa, Voje MijatoviÊa, braÊe VujnoviÊ, Milorada Suxuma i Bogdana Baveqe Stako VasiqeviÊ £ 50 Umesto cveÊa na grob drage Seke-Ksenije TodoroviÊ, sestre mog dragog druga Gojka Cvjetana Milan Bilbija K$ 100

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. januar 2011.

SAJT NOVO VIDELO Naπi prijateqi u Srbiji koji ga ureuju momentalno imaju na sajtu sledeÊe rubrike. Kada ih otvorite (na gorwoj web-adresi) naÊiÊete sledeÊe: Naslovna NaËela: U πta mi verujemo?

Sabrana dela: Svih 12 kwiga Sabranih dela D. V. QotiÊa (izdawe Zadruga, 2001), koje se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Biblioteka : Kwige raznih autora proistekle iz „lepe misli Zbora” ili „naπe lepe misli”. Na sajtu su veÊ sledeÊa dela (ove kwige se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download): - Save JankoviÊ „Na prelomu”; - Hrvoje MagazinoviÊ „Kroz jedno muËno stoqeÊe; - D. V. QotiÊ „Videlo u tami”; - Borivoje M. KarapanxiÊ „Graanski rat u Srbiji”.

Iskra: Sve brojeve Iskre za 2009. i 2010. godinu.

Aktuelnosti : Deπavawa vezana za zajednicu okupqenu oko „Novog videla”, ali i πire.

Arhiva: Kompletna arhiva od 20 brojeva „Novog videla”, dok je isto izlazilo, a koji se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Kontakt: Komentari posetilaca sajta.

Naπi prijateqi planiraju da vremenom postave joπ rubrika i time viπe obogate sadræaj ovog sajta.

PoseÊujte sajt „Novo videlo” i preporuËite ga prijateqima i poznanicima!

Paæwa!

Sve pretplate i priloge za Iskru i F.Z. treba uplaÊivati preko zemaqskih poverenika Iskre gde isti postoje, a ovi sav novac da πaqu povereniku za Englesku, Æivanu LazareviÊu (adresa u inpresumu; telefon: 0121-4584392). Gde nema zemaqskih poverenika sve uplate treba slati direktno Æ. LazareviÊu.

Mole se naπi pretplatnici i Ëitaoci da redovno izmiruju svoje godiπwe obaveze prema Iskri.

Iskra BuduÊe granice Srbije Êe nalikovati na mee okupacionih guvermana Pitam se kako je moguÊe da su na regionalizaciju svi bili „zaboravili” u vreme donoπewa prethodnog ustava. BiÊe da su tada interesi bili drugaËiji, pa su

SRPSKI DOBROVOQCI 1941 - 1945 U RE»I I SLICI U Vaqevu je 2010. godine, izdavaË Udruæewe Srpskih dobrovoqaca, πtampano, pod gorwim naslovom, drugo izdawe ovog albuma Stevana PiroÊanca. Album ima 344 strana na kvalitetnoj hartiji, formata 29 sa 21 santimetar u tvrdom povezu. Prvih 67 strana je saæeta istorija Srpskih dobrovoqaca; wihove borbe i æivot u boraËkoj zajednici. Ostalih 277 strana su oko 1000 fotografija koje ilustruju istoriju Srpskih dobrovoqaca i nekih pojedinaca u wenim raznim fazama.

Album se moæe naruËiti na adresu: Druπtvo Hilandar Vaqevo ul. Dr PantiÊa 43, 14000 Vaqevo ili na e-mail: <sanja90@ptt.rs> C ena naruËenog Albuma ukquËujuÊi poπta-rinu je 15 evra; ako se Album kupi direktno kod Druπtva Hilandar Vaqevo cena je 10 evra.

parlamentarne stranke gledale da u privremenom sporazumu prevladaju politiËku krizu koju su zajedniËki iskusile u vreme otcepqewa Crne Gore i zastoja u evropskim integracijama.

PolitiËke partije naklowene regionalizaciji nadm eÊu se oko tog a koliko Êe regiona smestiti u centralnu Srbiju i raËunaju broj pristalica, mesnih paπa i subaπ a, koje Êe pretvoriti u regionalne guvernere, poslanike, ministre i dræavne senatore . Ostaju, meutim, pitawa: Koliko Êe Srbija zaista dobiti daqim birokratizovawem wenog siromaπnijeg dela? Zaπto Evropska unija podstiËe stvarawe posebnih internacionalnih regiona, koji spajaju suverene dræave, dok Srbija prebogatu Vojvodinu i Beograd Ëuva u starim granicama i tako suπtinski odræava svoju neintegrisanost?

Velika je nesreÊa πto stranke koje tvrde da su moderne vode politiku koja se svodi na nametawe reπewa koja ili nigde nisu prim ewena ili su se pokazala loπim. Loπe je πto partije koje se diËe demokratiËnoπÊu uz pomoÊ vlasti koju imaju nameÊu model regionalizacije k o j i n i j e p r o πa o o zb i q n i j u r a sp r a v u u Narodnoj skupπtini, a da ne govorimo o javnoj raspravi... Regionalizacija bi trebalo da bude put ka odræivom i ravnomernom razvoju dræave, kao i suzbijawu autonomistiËkih i separatistiËkih teæwi pojedinih wenih delova. Srbija je zahvaqujuÊi eroziji starih ustavnih reπewa sve viπe liËila na Beogradski paπaluk, moæda Êe wene granice u buduÊnosti viπe nalikovati na mee okupacionih guvermana i vojnih inspektorata iz vremena Prvog svetskog rata.

Blic, 4.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

»edomir AntiÊ

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Suspenzija sluæewa vojnog roka

KAKAV DAN U SKUP©TINI Svaπta je reËeno i svaπta se moglo Ëuti povodom zakona o suspenziji sluæewa vojnog roka Jedna mlada dama, inaËe poslanik, rekla je u Domu Skupπtine Srbije da je ponosna na reformu Vojske Srbije. Isturila je svoju lepu bradu, i plavim oËima, gledajuÊi pravo u ministra odbrane, odræala pravi erotski govor u slavu novog srpskog oruæja i nove koncepcije odbrane u kojoj viπe neÊe biti regruta, a svi mi biÊemo upravo zbog toga sigurniji.

bavio u æivotu, a hteo bi da relevantno uËestvuje u raspravi. U ozbiqnim dræavama, u politiËkim partijama postoje dokazani struËwaci koji se tim pitawima bave godinama i kada doe do rasprave u parlamentu onda o toj problematici govore samo oni. Ne i svi drugi. Kod nas, da bi podrπka, ili osporavawe nekog predloga bilo jaËe, govore svi.

I to Ëak i obiËnom posmatraËu izgleda neozbiqno. Ali, πto bi rekli, kafana je naπa sudbina.

Ministar je govor primio s razumevawem.

OËekujem da Êe naπi oficiri i podoficiri sada automatski poËeti da dolaze na posao u uniformi, a ne u civilu kao do sada, pa se prvih 20 minuta radnog dana potroπi na presvlaËewe. „Feπn selekπn dej” u kasarnama. Jer, ako je vojska institucija od najveÊeg ugleda u druπtvu, onda nema majci viπe skrivawa u civilnoj odeÊi. Pogotovo πto æene oËito vole oficire. Pa su ponosne na wih. U skupπtini.

U takvom ambijentu ministru odbrane i nije bilo teπko da izae kao pobednik u okrπaju sa opozicionim poslanicima. Istina, ministar odbrane izbegao je da odgovori na pitawe je li on za ulazak Srbije u NATO, ili nije. Pokuπao je da to stavi u kontekst politiËke odluke dræave, πto je naravno taËno, jer u NATO ne ulazi samo i primarno vojska, veÊ cela dræava. Problem je samo kada vojska ode ispred dræave. No, za tako neπto potrebna je, naravno, vizija.

Jedan poslanik pohvalio se da je sluæio JNA, na granici, sa bojevom municijom, i sada bi mi svi trebalo da padnemo u trans zbog toga, da upravo zato i verujemo u wegove stavove, jer vaqda su tamo na granici svi ostali imali gumene metke.

Pa je joπ dodao da kada bi se naπem narodu dobro objasnilo πta je to neutralnost onda niko ne bi bio za neutralnost. Pa, πto se to veÊ jednom ne objasni neukom narodu? Ko to sabotira naπu svetlu buduÊnost?

Tragawe za novim i opπteprihvatqivim bezbednosno-vojnim sistemom nikada nije lako.

Vojska je socijalna kategorija kojoj treba dati odreene privilegije, jer je ona „ultima ratio” (krajwe sredstvo). U suπtini wena je organizacija kompletna forma qudskog druπtva. Iluzorno bi bilo poverovati da je armija zbog svoje lojalnosti i discipline jedno bezliËno telo bez duπe, ona je vrlo Ëvrsta institucija, ali istovremeno i psiholoπki vrlo osetqiva, da ne kaæem krhka.

Upravo zato ona i zasluæuje stalnu paæwu i brigu.

Jedan drugi poslanik govoreÊi o reformi sistema odbrane bubnuo je „da Ëovek i Srbin treba da budu u centru paæwe ovog druπtva”. ©ta Êemo sa onima koji nisu Srbi? Istovremeno je epohalno zakquËio „da je najboqi vojnik onaj koji je najbo qe obuËen”. Dobro jutro, Ameriko.

Kako je to bio predivan dan u skupπtini, svaπta je reËeno i svaπta se moglo Ëuti povodom zakona o suspenziji sluæewa vojnog roka. Od raketa „strela” do tenkova T-55 i M-84, od NATO-a do ODKB-a, od Putina i Medvedeva do vojne tajne kao takve, od aviona G-4 do rakije, hriπÊanstva i ponosa vojske. I sve to uz kvalifikaciju ministra odbrane poslaniku iz redova opozicije da oËito ne poseÊuju iste kafane.

Iskreno, meni je ta cela diskusija i liËila na kafansko nadvikivawe. I poslanici iz vladajuÊe koalicije i iz opozicije pokazali su da vojnom i bezbednosnom problematikom barataju na nivou unapred napisanih tekstova, svojih ili tuih, jer bilo je naprosto smeπno sluπati „referate” nekoga ko se tim pitawima nikada nije

Vojska Srbije imala je u posledwih nekoliko godina trostruki preobraæaj: „dejugoslavizaciju”, „demilitarizaciju” i „renacionalizaciju”. „Dejugoslavizacija” je otklon od bivπe JNA i Jugoslavije kao dræave, iako sadaπwa Vojska Srbije i daqe funkcioniπe s oruæjem i Demilitarizacija” vojske zalihama bivπe JNA. „D povezana je sa demilitarizacijom druπtva, iako su spoqni neprijateqi dobili manihejske surogate u „prvoj” i „drugoj” Srbiji. Nekadaπwi mit o neprijatequ nadomeπten je mitom o protivnicima naπeg boqeg æivota. „Demilitarizacija” vojske konkretno se ogleda u izmewenim prioritetima wene uloge, novoj definiciji „posla”, novoj vojnoj doktrini, pregrupisavawu i oznaËavawu jedinica.

Vojska mora biti slavna, govorio je Ciceron. Mora imati svoja obeleæja, svoje simbole, bubweve. Morate imati oseÊaj superiornosti. Bez toga nema ni vojnika ni vojske.

Politika, 4.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Miroslav Lazanski